You are on page 1of 79

Istorija gravimetrijske analize

Theodore W. Richards (1868 - 1928) … i njegovi diplomci na Harvardu razvili su i unapredili mnoge gravimetrijske tehnike za odreĎivanje srebra i hlorida. Ove tehnike su korišćene za odreĎivanje atomskih masa 25 elemenata pripremom čistih uzoraka hlorida elemenata, razlažući poznatu masu jedinjenja i odreĎivanjem sadržaja hlorida gravimetrijskom metodom. Ovim radom Ričard je postao prvi amerikanac koji je dobio Nobelovu nagradu za hemiju 1914. godine.

Gravimetrijska analiza
Gravimetrijska analiza je kvantitativna metoda za odreĎivanje koncentracije analita u uzorku na osnovu procesa taloženja, izolovanja i merenja mase taloga.

Upotreba gravimetrijske analize:

1. Analiza ruda, legura i industrijskih materijala

2. Kalibracija analitičkih instrumenta
3. Elementna analiza neorganskih jedinjenja

Gravimetrijska analiza
1.

Izmereni uzorak se rastvara

2.

Višak taložnog reagensa se doda u rastvor analita
Dobijeni talog se filtrira, suši (spaljuje) i meri Iz mase i poznatog sastava taloga, može se izračunati količina traženog elementa

3.

4.

Kriterijumi za gravimetrijsku analizu
1.

Željena supstanca mora se potpuno taložiti iz rastvora.

Kod većine odreĎivanja talog je teško rastvoran tako da je rastvaranje neznatno. Kvantitativno taloženje se postiže ako je koncentracija jona u rastvoru manja od 10-6 mol/dm3. Dodatni faktor je uticaj “zajedničkog jona" - smanjuje se rastvorljivost taloga.

Kriterijumi za gravimetrijsku analizu
Kada se Ag+ jon taloži iz rastvora dodatkom Cl- jona

rastvorljivost AgCl se smanjuje sa povećanjem količine Cl- jona zbog pomeranja ravnoteže u desno (LeŠateljeov princip).

Kriterijumi za gravimetrijsku analizu
2.

Oblik koji se meri mora biti poznatog sastava.
Talog mora biti “čist" i da se lako filtrira (cedi).

3.

Obično je teško dobiti proizvod koji je “čist“ (primer: onaj koji je osloboĎen nečistoća)

Pažljivo taloženje i ispiranje može smanjiti nivo nečistoća

Principi gravimetrije
1. Taložna forma 2. Mereni oblik a A + višak reagensa → c T (taložna forma)

c T → b M (mereni oblik)

a nA = b nM

Principi gravimetrije
am A bmT  MA MT

bM A mA  mT aM T

Principi gravimetrije
m A = F x mT

bM A F aM T
F je gravimetrijski faktor

Primer izračunavanja u gravimetrijskoj analizi
Iz uzorka koji sadrži KCl, mase 5,5167 g dobijen je talog AgCl mase 0,8246 g. Koliki je maseni udeo KCl u uzorku? Ag+ + Cl- ↔ AgCl↓

Primer: U10,00 mL rastvora Cl- dodan je višak AgNO3 i dobijen je talog AgCl težine 0,4368 g (Mr = 143,32). Naći koncentraciju Cl- u rastvoru?

Gravimetrijska analiza
Tipovi gravimetrijske analize:

1. Elementarna analiza 2. Taložna analiza

1. Elementarna analiza
• Uobičajena metoda koja se koristi za određivanje količine ugljenika i vodonika
Modifikovana metoda (Dumas Method) može se takođe koristiti za određivanje količine azota u uzorku Tehnika je precizna i korisna za veliki broj jedinjenja.

Ponekad se metode elementarne analize koriste za karakterisanje novih jedinjenja.

Elementarna analiza
Uzorak se spaljuje u prisustu kiseonika (O2)  Ugljenik se iz uzorka prevodi u CO2  Vodonik se iz uzorka prevodi u H2O
D

C(sample) +

O2

Pt

CO2 H2O

2H(sample) + ½O2

D
Pt

Askarit

Pt, CuO, PbO2, ili MnO2 se koriste kao katalizatori u ovim procesima
CO2 i H2O, izlaze iz uzorka i prolaze kroz niz posuda  Posude sadrže hemikalije koje vezuju jedan ili oba produkta

Primer: - P4O10 može se koristiti za absorpciju H2O - Askarit se može koristiti za absorpciju CO2 - Askarit – Natrijum hidroksid vezan za ne-fiber silikate

Elementarna analiza

Pošto se uzorak potpuno spali: • Odstrane se ketridži sa P4O10 i askaritom i izmere • Ako su C i H prisutni u uzorku, masa oba ketridža će se povećati Količina C i H u uzorku se odreĎuje iz: • Poznate količine analiziranog uzorka koji se spaljuje • Promene mase oba ketridža

Elementalna Analiza
C, H, N, S   CO (g)  H O(g)  N (g)  SO (g)  SO (g)
1050  C 2 2 2 2 3

OdreĎuju se C, H, N, i S u jednoj operaciji koristeći GC i i termičku provodljivost.

18

2.Taložna analiza
Reagens + Analit
Poželjna svojstva proizvoda:
o o o o

Čvrst produkt

trebalo bi da je nerastvoran, da se lako filtrira (npr: veliki kristali), velike čistoće, poznatog i konstantnog sastava

Samo nekoliko taloga imaju sve ove osobine, ali u većini slučajeva odgovarajuće tehnike mogu pomoći u poboljšanju kvaliteta

Taložna analiza
Rastvorljivost taloga se može smanjiti :
o o

o o

hlaĎenjem rastvora upotrebom različitih rastvarača (obično manje polarnih ili organskih rastvarača) dejstvom zajedničkog jona promenom pH rastvora

Rastvorljivost vs. pH

Rastvorljivost vs. uticaj zajedničkog jona

Rastvorljivost vs. Temperatura

Taložna analiza
Proizvod rastvorljivosti AgCl: Ksp = 1.8 x 10-10 Cl- + Ag+   AgCl(ag) formiranje jonskog para

AgCl(aq)

AgCl(s) bitna rastvorljivost

AgCl +Cl-

AgCl2-

formiranje kompleksnog jona

rastvorljivost AgCl = [Ag+] + [AgCl] + [AgCl2 -]

S  Ag   AgCl   AgCl  2 K AgCl aq S 0   K AgCl aq  K AgCl aq Cl  i f Cl  K S    0  K  K Cl AgCl aq Cl  i f K   S ' 0  K  K Cl Cl  i f

Taložna analiza
Filtriranje: Traženi proizvod treba obrazovati velike čestice koje se skupljaju na filteru:  ne zapušavaju filter  ne prolaze kroz filter

Najbolji slučaj: Čisti kristali

Najgori slučaj: Koloidna suspenzija
Brownovo kretanje
 

teško filtriranje zbog male veličine čestica - obično veličine 1-100 nm

Da li će se obrazovati kristali ili koloidi zavisi od uslova pri kojima se vrši taloženje

Veličina čestica i mogućnost filtriranja taloga
Talozi sastavljeni od vellikih čestica su poželjni u gravimetrijskoj analizi zato što je velike čestice lako filtrirati i isprati od nečistoća. Ovakve čestice su obično čistije nego talozi sastavljeni od finih čestica.

Koji faktori odreĎuju veličinu čestica?

Ekstremni primer su koloidne suspenzije, čije čestice nije moguće videti golim okom (1 – 500 nm u prečniku). Koloidne čestice ne pokazuju tendenciju rasta iz rastvora niti da se lako filtriraju. Sa druge strane su čestice sa dimenzijama reda veličine nekoliko milimetara ili veće. Privremena disperzija ovakvih čestica u ratvoru naziva se kristalna. Čestice kristalne suspenzije teže spontanom rastu kristala i lako se filtriraju.

Veličina čestica taloga zavisi od niza faktora
Rastvorljivosti taloga, 2. Temperature, 3. Koncentracje reaktanata 4. Odnosa u kojem su reaktanti pomešani 5. Brzine mešanja Veličina čestica je povezana sa osobinom sistema koja se naziva relativna supersaturacija i definisana je izrazom
1.

relativna supersaturacija = (Q – S) / S
Q je koncentracija rastvorene supstance,a S njena ravnotežna rastvorljivost. Kada(Q – S)/ S veliko, talog teži graĎenju koloida. Kada (Q – S) / S mali, verovatnije je graĎenje kristala.

Proces rasta kristala javlja se u dve faze: 1. Nukleacija – molekuli u rastvoru se nasumično
približavaju obrazujući male agregate

2. Rast čestica – vezivanje molekula za jezgro
gradeći kristale

Rast kristala

Kako se obrazuje talog?
Talog se obrazuje na dva načina: 1. nukleacijom 2. rastom kristala. Kod nukleacije, nekoliko jona, atoma ili molekula se približavaju gradeći stabilan klaster ili jezgro. Ova jezgra se obrazuju na površini suspendovanih nečistoća, kao što je prašina. Dalje taloženje uključuje nadmetanje izmeĎu nukleacije i daljeg rasta već obrazovanog jezgra. Ako preovladava nukleacija, talog čini veliki broj malih čestica; Ako provladava rast čestica, obrazuje se manji broj velikih čestica.

Brzina rasta čestica u zavisnosti od supersaturacije

brzina nukleacije

Brzina rasta čestica

brzina rasta čestica

Relativna Supersaturacija

•Pri visokoj supersaturaciji formiranje koloidnih nukleacionih

centara je dominantno •Pri niskoj supersaturaciji preovladava rast čestica i talog ima kristalnu formu

Taložna analiza
Proces rasta kristala:

• •

Nukleacija i rast kristala se uvek nadmeću kad se talože molekuli ili joni. Ako je nukleacija brža onda čestice rastu i daju veliki broj malih agregata koji prelaze u koloidne suspenzije Ako je rast čestica brži od nukleacije nastaje samo nekoliko, velikih čestica dajući čist kristal

Koloidna suspenzija

Obrazovanje kristala

Kontrola veličina čestice
Povećanje temperature čime se rastvorljivost taloga povećava (S u jednačini), 2. Razblaženje rastvora (da bi se smanjilo Q), 3. Sporo dodavanje taložnog reagensa uz konstantno
1.

mešanje.
 

Poslednja dva faktora takoĎe smanjuju koncentraciju rastvorene supstance (Q). Velike čestice se mogu obrazovati kontrolisanjem pH, ako rastvorljivost taloga zavisi od pH.

Metode za maksimalni rast kristala (izbegavanje koloida)
Povećanje temperature rastvora
- povećanje količine rastvorene supstance u rastvoru u stanju ravnoteže

Sporo dodavanje taložnog reagensa uz mešanje rastvora
- izbegava se lokalno presićenje rastvora

Održavanje velike zapremine rastvora
- održavanje koncentracije analita i taložnog reagensa niskim

Taloženje jonskih jedinjenja u prisustvu jakog elektrolita
(0.1 M HNO3)
- preovladavanje odbijanja naelektrisanja i povećanje rasta kristala

Kontrola rastvorljivosti na hemijska način
- podešavanjem pH - dodavanjem kompleksirajućeg reagensa - primer: taloženje Ca2+ sa C2O42-

Izbegavanje koloidnih čestica

C2O42- + H+ Ca2+ + C2O42Ksp

HC2O4CaC2O4(s)

Napomena: kako se pH ([H+]) menja, rastvorljivost CaC2O4 se takoĎe menja.

Cl- jon se adsorbuje na čestice kada se povećava njegova koncentracija (primarni sloj). Obrazuje se kontra sloj. Neutralni dvostruki sloj izaziva koagulaciju koloidnih čestica. Ispiranje sa vodom dovodi do razblaženja kontra sloja pri čemu se primarni sloj naelektriše obrazujući ponovo koloid (peptizacija). Stoga ispiramo sa elektrolitom koji se može volatalizovati zagrevanjem (HNO3)

Predstavljanje taloženja koloidnih čestica AgCl i adsorpcioni sloj kad se povećava koncentracija Cl- jona.

Koloidni talozi
Koagulacija koloida: koagulacija se može ubrzati zagrevanjem, mešanjem i dodatkom elektrolita. Koloidna suspenzija je stabilna jer su sve prisutne čestice ili pozitivne ili negativne. Ovo naelektrisanje rezultat je prisustva katjona i anjona vezanih na površini. Može se pokazati da su koloidi naelektrisani posmatrajući njihovu migraciju kada se izlože električnom polju (elektroforeza).

Peptizacija kloida
Peptizacija predstavlja proces kojim se koagulisani koloid vraća u svoje početno dispergovano stanje. Kada se koagulisani koloid ispira, deo elektrolita koji je prouzrokovao koagulaciju ispira se iz unutrašnjosti koagulisanog koloida. Uklanjanje elektrolita utiče na povećanje zapremine sloja kontra jona oko adsorbovanih jona. Odbojne sile odgovorne za prvobitno koloidno stanje se ponovo uspostavljaju, pri čemu se čestice odvajaju iz koagulisane mase.

Kristalni talozi
1.

2.

3.

Kristalni talozi se uopšteno lakše filtriraju i nisu toliko zaprljani u odnosu na koagulisane koloide. Veličina individualne čestice i njihova filtrabilnost mogu se kontrolisati. Veličina čestica kristala se može značajno poboljšati smanjenjem Q, i povećanjem S, ili promenom oba. Smanjenje Q se postiže korišćenjem razblaženih rastvora i dodavanjem toplog taložnog reagensa ili podešavanjem pH rastvora. Digerovanjem (starenjem) kristala (u odsustvu mešanja) nakon nekog vremena dobija se proizvod koji se lako filtrira. Lakoća filtriranja se može postići i rastvaranjem i prekristalizacijom.

Tokom digerovanja na povišenoj temperaturi: Male čestice se rastvaraju i ponovo talože na većim česticama. Pojedinačne čestice se uvećavaju. Adsorbovane nečistoće odlaze u rastvor.

Ostvaldovo zrenje

Nečistoće u kristalima (poznate kao koprecipitacija):
Adsorpcija, okluzija, inkluzija
• •

Dolazi do promene hemijskog sastava taloga Javljaju se greške u gravimetrijskoj analizi

(iii)

Adsorpcija

Okluzija

Inkluzija

Načini za smanjenje nečistoća
• Maksimalno povećati rast kristala Veliki čisti kristali imaju manje okludovanih i adsorbovanih nečistoća Digerovanje: stajanje taloga u kontaktu sa matičnim rastvorom (rastvor iz koga se vrši taloženje), obično kada se zagreva - pospešuje uklanjanje nečistoća iz kristala - povećanje veličine kristala Ispiranje taloga, ponovno rastvaranje u svežem rastvaraču i ponovno taloženje - pomaže kod smanjenja svih tipova nečistoća

Dodavanje maskirajućeg reagensa u rastvor - zadržava nečistoće van taloga, ali ne iz analita
Mg2+ + CPCH  kristal Mn2+ + 6CN Mn(CN)64taložni reagens

obojene nečistoće Maskirajući reagens

Koprecipitacija

Koprecipitacija je fenomen u kome se rastvorna jedinjenja izdvajaju u procesu taloženja. Postoje četiri tipa koprecipitacije:

1. površinska

adsorpcija 2. obrazovanje mešovitih kristala 3. okluzija 4. mehanički zahvatanje

Površinska adsorpcija i mešoviti kristali su ravnotežni procesi, dok se okluzija i mehanički zahvatanje javljaju prilikom kinetike rasta kristala.

Površinska adsorpcija
Adsorpcija je najšešći slučaj koprecipitacije koji izaziva značajno onečišćenje taloga sa velikim površinama, kao što su koagulisani koloidi. Koagulacija koloida ne smanjuje značajno količinu adsorbovanih čestica, pošto koagulisan koloid i dalje sadrži veliku unutrašnju površinu izloženu rastvaraču. Koprecipitovano onečišćenje na koagulisanom koloidu sastoji se od jona koji su bili adsorbovani na površini pre koagulacije i kontra jona koji se nalaze u tankom sloju rastvarača neposredno uz česticu. Neto efekat površinske adsorpcije je povlačenje inače rastvornog jedinjenja u obliku površinskog onečišćenja.

Smanjenje adsorbovanih nečistoća na površini
Čistoća mnogih koagulisanih koloida se povećava digerovanjem (starenjem). Tokom ovog procesa, voda se istiskuje iz kristala dajući gušću masu koja ima manju specifičnu površinu za adsorpciju. Ispiranje koagulisanih koloida sa rastvorom isparljivih elektrolita može takoĎe pomoći, jer neisparljivi elektroliti predhodno dodati za izazivanje koagulacije se zamenjuju isparljivim vrstama. Ispiranjem se ne odstranjuju mnogo primarno adsorbovani joni jer je interakcija izmeĎu ovih jona i površine suviše jaka. Može se dogoditi izmena izmeĎu postojećeg kontra jona i jona u rastvoru za ispiranje.

Ponovno taloženje
Drastičan ali efikasan način za smanjenje adsorpcije je ponovno taloženje. NagraĎen kristal se rastvori pa ponovo taloži. Prvi talog sadrži samo deo kontaminacija prisutnih u polaznom rastvoru. Stoga, rastvor koji sadrži samo rastvoreni talog sadrži znatno manje nečistoća, pa se javlja manje adsorpcije tokom drugog taloženja. Ponovno taloženje zahteva dodatno vreme za analizu.

Obrazovanje mešovitih kristala
Kod mešovitih kristala, jedan od jona kristalne rešetke zamenjuje se jonom nekog drugog elementa. Da bi se izvršila ova zamena, potrebno je da joni imaju isto naelektrisanje i da se njihove veličine na razlikuju za više od 5%. Štaviše, obe soli moraju pripadati istoj grupi kristala. Na primer: MgKPO4, u MgNH4PO4, SrSO4 u BaSO4, MnS u CdS. GraĎenje mešovitih kristala se povećava kada se povećava odnos nečistoće i koncentracije analita. Obrazovanje mešovitih kristala je problematično jer se malošta može uraditi po tom pitanju. Odvajanje ometajućeg jona mora se izvršiti pre koraka taloženja. Kao alternativa, mogu se upotrebiti različiti taložni reagensi.

Okluzija i mehanička onečišćenja
Kad je rast kristala brz u procesu taloženja, strani joni u kontra sloju mogu biti zarobljeni ili okludovani u rastućem kristalu. Mehanička onečišćenja se dešavaju prilikom rasta kada se kristali nalaze blizu jedan drugom. U ovom slučaju nekoliko kristala zajedno rastu i tako obuhvataju deo rastvora u malom džepu. I okluzija i mehanička onečišćenja su minimalna kada je brzina taloženja mala, tj. pod uslovima male supersaturacije. Digestija često pomaže u smanjenju ovih tipova koprecipitacije. Brzo rastvaranje i ponovno taloženje koje se izvode na povišenoj temperaturi otvaraju džepove i omogućavaju nečistoćama da preĎu u rastvor.

Taloženje iz homogenog rastvora
Taloženje iz homogenog rastvora je tehnika u kojoj se taložni reagens stvara u rastvoru nekom hemijskom reakcijom. Reagens koji se dodaje ne smeta jer nastaje taložni reagens koji je homogen u celom rastvoru i trenutno reaguje sa analitom. Kao rezultat je niska vrednost relativne supersaturacije tokom procesa taloženja. U suštini, homogeno obrazovani talog, i koloid i kristal, su pogodniji za analizu nego kristali dobijeni direktnim dodavanjem taložnog reagensa.

Tehnike gravimetrijske analize

Sve interferencije moraju se ukloniti pre taloženja  Metoda nije mnogo osetljiva.

Analizirana vrsta K+ Mg2+ Ca2+ Ba2+

Taložni oblik

Mereni oblik

Ometajuće vrste

KB(C6H5)4 Mg(NH4)PO4.6H2O CaC2O4.H2O BaSO4

KB(C6H5)4 Mg2P2O7 CaCO3 ili CaO BaSO4

NH4+, Ag+, Hg2+, Tl+, Rb+, Cs+ Mnogi metali sem Na+ i K+ Mnogi metali sem Mg2+, Na+ ili K+ Na+, K+, Li+, Ca2+, Al3+, Cr3+, Fe3+, Sr2+, Pb2+, NO3Fe3+, Zr4+, Cu2+, C2O42-, citrati, HF Cl-, Br-, I-, SO42-, CrO42-, AsO43-, PO43Ag+, NH4+ Mnogi metali Mnogi metali Pd2+, Pt2+, Bi3+, Au3+

Ti4+ VO43Cr3+ Mn2+ Fe3+ Ni2+

TiO(5,7-dibromo-8hidroksihinolin)2 Hg3VO4 PbCrO4 Mn(NH4)PO4.H2O Fe(HCO2)3 Ni(dimetilglioksim)2

TiO(5,7-dibromo-8hidroksihinolin)2 V2O5 PbCrO4 Mn2P2O7 Fe2O3 Ni(dimetilglioksim)2

Primer:
U 100 mL rastvora koji sadrži jone Li+, Pb2+, Na+ i K+. Potrebno je graavimetrijski odrediti količinu Pb2+ u rastvoru. Predložena metoda je taloženja sa SO42-. Da li je moguće taloženje izvršiti pomoću CO32-? Koje su moguće mane vezane za upotrebu Na2CO3 umesto Na2SO4?  Najmanje pouzdano merenje mase sa električnom vagom je 0,0010 g. Koliki je limit detekcije za Pb2+ koristeći SO42- kao taložni reagens a koliki za CO32-?

Saveti za dobru gravimetrijsku analizu
Stvari koje se mogu uraditi za bolje gravimetrijske rezultate:  HlaĎenje rastvora posle početka taloženja.  Polako dodavanje taložnog reagensa kako bi se dobili veći kristali.  Održavati veliku zapreminu rastvora tako da koncentracija analita i taložnog reagensa budu male.

Laboratorijske procedure
Prenos uzorka  Pojedine krupne komade prihvatati pincetom  Sprašen uzorak prenositi ispiranjem najmanje tri puta sa rastvaračem.  Posude za merenje: vegeglas čime se sprečava onečišćenje ili gubitak uzorka.  Rukovanje sa talogom  Rastvor za taloženje

Razmatranje laboratorijskih tehnika
1. Filteri
 

Papir je veoma higroskopan, teško je dobiti tačnu masu merenjem na vagi GFF napravljeni za stakleve gučeve su manje higroskopni ali se ipak trebaju držati u eksikatoru. Veoma fine pore, izradjuju se sa različitim veličinama pora Sinterovana stakla ne smeju se zagrevati na visokim temperaturama Dekantovanje: Izruči glavni deo supernatanta bez podizanja taloga. Ispiranje taloga: Tečnost za ispiranje odliti dekantovanjem.

2. Prenos supstance
 

3. Kontrola vlažnosti  Vlažnost je neizbežna u laboratoriji, da bi se ovo kontrolisalo potrebno je ostvariti suvu atmosferu stajanjem u eksikatoru ili isparavanjem ili spaljivanjem.

Razmatranje laboratorijskih tehnika
4. Sušenje: postiže se stavljanjem vegeglasa (može biti pokriven sahatnim staklom) na temperaturi oko 100oC da bi se uklonila kristalna ili hidratisana voda. 5. Merenja do konstantne mase sa tačnošću od +0.1mg  Zahteva više od jednog merenja!!! 6. Eksikatori  Predmeti se ne mogu meriti ako su vrući ili topli. Ali ako se uzorak izvadi i sačeka da se ohladi pokupiće vlagu pa se stoga čuva u eksikatoru. Ne zatvarati eksikator odmah, jer se gradi vakum.

Sredstva za sušenje
Mehanizam delovanja Hidratacija ANHYDRONE® (Magnezijum perhlorat, anhidrovani), CaCl2, MgO, MgSO4, K2CO3, KOH, Drierite, Na2SO4 (anhidrovan), H2SO4, ZnCl2 BaO, CaSO4, zeoliti, H3PO4, NaOH CaO, P2O5

Absorpcija i/ili adsorpcija Hemisorpcija

Sredstva za sušenje

Silika gel prelazi iz plave u roze kada adsorbuje vlagu. Može se regenerisati zagrevanjem u sušnici

Anhidrovani natrijumsulfat postaje rastresit kada adsorbuje vodu

Razmatranje laboratorijskih tehnika
7.Uparavanje: Sudovi za uparavanje omogućavaju brzo uparavanje, ali takoĎe i lako gubljenje analita. Staklene perle mogu se dodati kako bi se izbeglo prskanje i gubitak analita. 8. Spaljvanje: Veće temperature za eliminaciju vode i ostalih reaktanata. Mufle koje postižu temperaturu i do 1100oC se koriste za spaljivanje. Potrebno je koristiti porcelanske lončiće.

7.) Finalno pripremanje taloga
(vi) Ispiranje taloga Taloženje iz rastvora jonskih jedinjenja - potreban je elektrolit u rastvoru za ispiranje
- paziti da se talog ne usitniti i ponovo rastvori (peptizacija)

Elektrolit treba biti isparljiv - udaljava se sušenjem
- HNO3, HCl, NH4NO3, itd.

Ilustracija: - AgCl(s) ne treba ispirati sa vodom već sa razblaženom HNO3 (vii) Sušenje/Spaljivanje taloga Mnogi talozi sadrže različite količine vode
- adsorbovanu iz vazduha (npr. Higroskopne supstance)

Talog se suši zbog tačnosti konstantne mase merenja Talog se spaljuje da bi se dobio odgovarajući oblik za merenje

Sušenje i spaljivane taloga
Posle filtriranja, talog se zagreva do konstantne mase. Zagrevanjem se uklanjaju rastvarači i isparljive supstance koje nastaju u procesu taloženja. Neki talozi se spaljuju da bi se razložili i obrazovali jedinjenje poznatog sastava. Ovo jedinjenje se naziva mereni oblik. Temperatura potrebna za dobijanje odgovarajućeg mernog oblika varira od taloga do taloga.

Druge gravimetrijske tehnike
Termalna gravimetrijska analiza (TGA) • Precizno kontrolisanje gubitka mase uzorka u datoj atmosferi u funkciji od temperature i/ili vremena • Atmosfere: N2, O2, vazduh ili He • Temperatura: ambijentna do 1000 °C • Beleženje prvog izvoda gubitka mase

Druge gravimetrijske tehnike
• Promena termalnog raspadanja i stabilnosti materijala – Polimeri, gume, eksplozivi • Informacije o ukupnom sastavu jedinjena – Termalna oksidacija, toplota rezistencije – Rezidualna voda ili rastvrači – Kompozitna analiza – Sadržaj pepela u uzorku – Kvantitet neorganskih punilaca u polimerima

Instrumentacija za TGA
1. Uzorak (0.1 do 15 mg) se stavi na izmeren TGA tas, koji je povezan za osetljivu mikrovagu. 2. Držač uzorka (povezan za vagu) se pažljivo smesti u peć koja postiže visoku temperaturu. 3. Vaga meri početnu masu uzorka na sobnoj temperaturi i konstantno prati promenu mase (smanjenje ili povećanje) kako se povećava temperatura (do 1500 °C).

Izračunavanje u gravimetriji
 Gravimetrijski

faktor (F):

M (analita ) a (molovi analita) F  M (ta log a ) b(molovi taloga)
F

= g analita / g taloga  % analita = (težina analita (g)/ težina uzorka (g)) x 100%  % analita = ((težina taloga (g) x F)/ (težina uzorka)) x 100%

Greške u gravimetriji
 Nepoznat

stehiometrijski odnos:  Razmotrimo odreĎivanje Cl- sa rastvorom AgNO3  Ag+ + Cl-  AgCl  Ag+ + 2 Cl-  AgCl2  Gravimetrijski faktor:  F = (Mr analita/ Mr taloga) x (molovi analita/molovi taloga)  Izračunavanje za Cl- = masa taloga * F

Primer 1
 Izračunati

sadržaj piperazina u uzorku koji sadrži nečistoće prilikom čega se dobija talog diacetat:

U eksperimentu, 0,3126 g uzorka je rastvoreno u 25 mL acetona, i dodat je 1 mL sirćetne kiseline. Talog je profiltriran, ispran i osušen. Merenjem je dobijeno je 0,7121 g taloga. Koliki je maseni udeo piperazina u uzorku?

Primer 1
 Naći

molove proizvoda:

 Masu

reaktanta:

 Maseni

udeo:

Primer 2

Nikal u čeliku može se odrediti rastvaranjem legure u 12 M HCl nakon čega se neutrališe. Nikal se može taložiti sa dimetilglioksimom (DMG), dajući crveno obojeni kompleks:

Ako je sadržaj nikla oko 3%, a na raspolaganju imamo 1 g uzorka, koju zapreminu 1% DMG treba upotrebiti da bi bilo 50% u višku DMG? Gustina rastvora DMG iznosi 0,79 g/mL

Primer 2
 Šta

prvo?

naći molove Ni u uzorku čelika

 koliko

DMG je potrebno?

 Koja

zaprenima?

Primer 2
 Ako

1,163 g čelika daje 0,1795 g taloga, koliki je % Ni u tom čeliku?
u 1 molu taloga nalazi se 1 mol Ni:

Ni u leguri:

Maseni udeo Ni u čeliku: