RADIOAKTIVNA ZRAČENJA

čovecanstvo je od postanka izloţeno radioaktivnom zračenju koje postoji u prirodi (spoljašnje i unutrašnje zračenje) U prirodi: 23 elementa sa 55 radioaktivnih izotopa. Otkriven Po iz rude U (Pjer I Marija Kiri)-era novih radioaktivnih elemenata. I 26.drugi vaţan izvor spoljašnjeg zračenja. Zapaţeni prvi znaci trovanja –rak vilične kosti i drugih tumora.(u zemljištu prisutni uranijum. . profesionalna obolenja). radijum…kao i kosmički zraci .Osnovni podaci Izloţenost jonizujućim zračenjima: profesionalna i opšta izloţenost (prirodno i arteficijalno jonizujuće zračenje kojem je izloţen svaki čovek Planete). Dr Rentgen: otkrio x zrake (krajem 19 veka). Becquerel otkrio prirodnu radioaktivnost (25. torijum.

Co. talasi. 2 protona i 2 neutrona).C). veštački stvoreni. u medicini (P. naučnom istraţivanju… 3 vrste zraka: dezintegracija atomskog jezgraemitovanje zraka i čestica: alfa (jezgre He. X zraci-nesto duţi elektrom.Osnovni podaci Vestačko zračenje (upotrema: atomska bomba. J. . beta zraci (elektroni) i gama zraci (elektromagnetni talasi kratke duţine).

Jonizujuće zračenje deluje direktno ili indirektno (od posebnog značaja za biološke sisteme).. koji stupa u reakciju sa drugim organskim molekulima stvarajući nove tipove molekula---MOLEKULI GUBE SVOJU BIOLOŠKU FUNKCIJU! .H2O2 –jaki oksidansi). HO2’. prilikom zračenja se molekul vode razlaţe i procesom radiolize nastaju reaktivni slobodni radikali (H’-snaţan redukujući agens. OH’. absorbuje se i dovodi do jonizacije i ekscitacije. tečnosti u ćeliju i reaguju sa intracelularnim organskim molekulama kidajući molekulske veze--nastaje organski slobodni radikal OSR. SR difuzijom prodiru iz ekstracel. ćelija-visokoorganizovani sistem molekula u vodenoj sredini (60-80% vode).Radiobiološki efekti jonizujućeg zračenja Pri interakciji jonizujućeg zračenja sa ţivom materijom energija se predaje materiji.

Amino grupa je čvrsto vezana za karboksilnu-promene su najćešće na bočnim lancima. regulatori (hormoni) i osnova su imunog sistema (antitela).Efekti na proteinima Gradivni elementi ćelija i tkiva. lako se kidaju pod uticajem zračenja. . Već uspostavljeni redosled aminokiselina. U primarnu strukturu ugraĎena je genetska informacijadiktira funkciju. sa slabijim disulfidnim i vodoničnim vezama. katalizatori (enzimi). protein nefunkcionalan promene na bočnim lancima ili u konfiguraciji. tercijarnu i kvaternernu strukturu. ali to ne utiče na primarnu graĎu belančevina. slabim nekovalentnim i nepolarnim vezama gradi sekundarnu.

Jedro ćel. kao nosioci genetskih informacija i primarne strukture proteina.Efekti na nukleinskim kiselinama Veoma osetljive nukleinske kis. histonski i nehistonski proteinii mRNK (rRNKi tRNK su u ribozomima i citoplazmi). Genska mutacija izazvana jonizujućim zračenjem gameta –nasledne genske bolesti. DNK ostećenje nastaje formiranjem lokalizovanih radijacionih grozdova direktno na DNK ili blizu DNK. Teška oštećenja genetskog materijala---mogu voditi mutagenim promenama! . a somatske ćelije-poremećaji sinteze odgovarajućih belančevina.onkogen se normalno nalazi u DNK---uloga u razmnoţavanju i diferencijaciji ćel. aktivacija ćel. radijacioni grozdovi su primarni dogaĎaji. u hromatinu. Difuziija slobodnih radikala kroz ćeliju i jedro je malo verovatna.. onkogena (somatke ćel. (alfa zraci –veliki radijacioni grozdovi).: DNK.).)---započinje se proces kancerogeneze (ćel. čija gustina zavisi od vrste i doze zračenja.

Dolazi do poremecaja strukture ćelije! . peroksil radikali (RO2) meĎusobno reaguju i stvaraju organske perokside.Efekti na lipidima i ugljenim hidratima Slobodni radikali uklanjaju H atom iz masnih kiselina lipida. a u odsustvu kiseonika polimeri unakrsnim vezivanjem). Izuzetno visoke doze zračenja razlaţu molekul šećera (stavaraju se subjedinice. organski radikal +02 daje peroksil radikal (RO2). posledica je oksidacija i degradacija lipida.

tj. RADIOSENZITIVNA TKIVA: tkiva čije se ćelije intenzivno dele. u kratkom vremenskom periodu. posle ozračenja ljudi u dozi većoj od 0. remeti se acido-bazna ravnoteţa i transport gasova. havarije u nukleakama. koţa. germinativni epitel… RADIOREZISTENTNA TKIVA: mozak. kratko ţive: digestivni sistem (enterocit). nuklearne probe. propustljivost membrana. zidove krvnih sudova. fibroblasti. izazivaju oštećenje membrane ćelije. . menjajući akcioni potencijal. hematopoetski sistem. ili radioterapiji). Patogeneza: radiotoksične supst. srceparenhimska tkiva….5 Gy. (pri nuklearnim akcidentima-izrada oruţja. aktivnost enzima i jonske pumpe. atomska bomba.Vrste poremećaja usled radijacionog zračenja Akutni radijacioni sindrom: skup znakova i simptoma ispoljenih u toku 6-nedeljnog perioda.

BIOLOŠKE (formiranje filma pomoću bakterija . Prirodni (14C. uran.Vrste poremećaja usled radijacionog zračenja Interna radioaktivna kontaminacija: unos radionukleotida u organizam čoveka dovode do kontinuirane izloţenosti unutrašnjih organa i tkiva jonizujućem zračenju. Putevi unošenja: hranom. razblazivanje i prirodna degradacija). HEMIJSKE (helati. 3H.retko) . Izvori kontaminacije: iz ţivotne sredine i iz radne sredine. 40K. u medicini. U radnoj sredini: pri radu sa otvorenim izvorima jonizujućeg zračenja. FIZIČKE (filtracija. torijum radon) i veštački izvori kontaminacije (iz tehnološki otvorenih izvora). radiofarmaceutici i istraţivačkim laboratoriijama… Metode dekontaminacije: MEHANIČKE (posipanje zemljom…). vodom i vazduhom.izmena jona…).

iskljucivo u +6 valentnom obliku. specificna radioaktivnost nije velika. cezijum. .Vazniji radionukleotidi Uran. radiojod. Slabo se resorbuje u GIT-nom traktu (oko 5%). a metabolizam zavisi od valence:+6 valentni uranil jon je difuzibilniji. radon. tricijum URANIJUM Radioaktivni elemenat iz grupe teskih metala-siroko rasprostranjen u prirodi (Stara planina) Toksicnost jedinjenja je u direktnoj zavisnosti od njihove rastvorljivosti. stroncijum. velika masa cestica I nizak energetski transfer-domet radijacije je kratak.

ili kroz koţu… Krv – osnovni transportni nosilac u distribuciji uranilskih +6 i uranskih +4 jona.URANIJUM Inhalacijom –znatna resorpcija.mesta nakupljanja uranijuma. Kost. Izlučuje se urinom. vezujući se za proteine preko COO ili fosforil grupe. jetra. 0. nadbubreg . 2-20 % se prenosi u mineralne delove kostiju sa t 1/2 od 205000dana. dok se +4 valentni sakuplja u jetri. bubrezi. slezina. a vrlo malo fecesom… . +6 valentni U se uglavnom deponuje u bubrezima i kostima.05-12% se deponuje u bubrezima sa t 1/2 od 6-1500 dana. pluća.

URANIJUM Kritični organ za rastvorljiva jed.direktno hemijsko dejstvo. Mehanizam toksičnosti U: neradijacioni . Oštećenje eritrocita.dugogodišnje ozračivanje alfa zracima dovodi do osteosrkoma… Inhalacija prašine-nekroza bronhijalnog epitela.jonizacioni (alfa zraci).maligni tumori različitih lokalizacija (karcinom bronha.(vezuje se za SH grupe u membrani eritrocita. pri kontaminaciji malim dozama U se deponuje u anorganskom i organskom delu kostiju . hronično: simptomatska terapija u zavisnosti od oštećenog organa i sistema… . U je bubreg – glavni eliminacioni organ. osteosarkom. kao i glutationa…). oštećenje – karakteristično za akutna trovanja. leukoze i tumori jetre) LEČENJE: akutno-hemodijaliza. radijacioni . Kasne posledice dugotrajne ekspozicije .

odeća.) Toksičnost – pri medicinskoj i nemedicinskoj upotrebi Ţivotna sredina – toksičnost monomerai drugih hemijskih supstanci Opasnost od termodegradacije i sagorevanja .. graĎevinarstvo. nameštaj. pakovanje.polimeri Brojna upotreba (transport.Plastične mase ..

. monomeri uz dodatak brojnih aditiva (stabilizatori.. polistire. boje.Plastične mase . . plastifikatori. punjači. polipropilen. poliuretan.. Monomeri polietilen. najlon. polikarbonat.polimeri Plastika: veliki polimeri. polivinil hlorid.

polimeri Problemi sa plastikom tokom proizvodnje Polivinil hlorid.Plastične mase .. toluen diizocijanat u proizvodnji poliuretana) Opasnost kod uporebe tečnih i dispergovanih polimera u laboratorijskim i industrijskim uslovima . npr.).. pojedini dodaci plastici – mutagene i karcinogene osobine (radno mesto i ţivotna sredina) Oko 400 supstanci u procesu proizvodnje – definisan TLV (veoma opasne. akrilonitril (karcinom kod radnika.

vaskularni graftovi.. Sistemska toksičnost – retko Promene tokom sterilizacije i druge obrade plastike.) Ambalaţa Epoksi polimeri. ortopedski implanti. . Testovi biokompatibilnosti Hemijski karcinogeni i alergeni....polimeri Problemi sa alergijom (amini.Plastične mase .. utivaj tkiva na plastiku..) Medicinska i paramedicinska upotreba Kratki i dugotrajni kontakti implanta (srčani zalisci... očna sočiva... poliuretani i silikonska guma.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful