You are on page 1of 16

RADIOAKTIVNA ZRAČENJA

Otkriven Po iz rude U (Pjer I Marija Kiri)-era novih radioaktivnih elemenata. čovecanstvo je od postanka izloţeno radioaktivnom zračenju koje postoji u prirodi (spoljašnje i unutrašnje zračenje) U prirodi: 23 elementa sa 55 radioaktivnih izotopa. I 26. Zapaţeni prvi znaci trovanja –rak vilične kosti i drugih tumora. radijum…kao i kosmički zraci . profesionalna obolenja). torijum.Osnovni podaci Izloţenost jonizujućim zračenjima: profesionalna i opšta izloţenost (prirodno i arteficijalno jonizujuće zračenje kojem je izloţen svaki čovek Planete). Becquerel otkrio prirodnu radioaktivnost (25. Dr Rentgen: otkrio x zrake (krajem 19 veka). .(u zemljištu prisutni uranijum.drugi vaţan izvor spoljašnjeg zračenja.

X zraci-nesto duţi elektrom.C). talasi. beta zraci (elektroni) i gama zraci (elektromagnetni talasi kratke duţine). u medicini (P. Co. . naučnom istraţivanju… 3 vrste zraka: dezintegracija atomskog jezgraemitovanje zraka i čestica: alfa (jezgre He. J. 2 protona i 2 neutrona). veštački stvoreni.Osnovni podaci Vestačko zračenje (upotrema: atomska bomba.

OH’. HO2’.Radiobiološki efekti jonizujućeg zračenja Pri interakciji jonizujućeg zračenja sa ţivom materijom energija se predaje materiji. prilikom zračenja se molekul vode razlaţe i procesom radiolize nastaju reaktivni slobodni radikali (H’-snaţan redukujući agens.H2O2 –jaki oksidansi). SR difuzijom prodiru iz ekstracel. koji stupa u reakciju sa drugim organskim molekulima stvarajući nove tipove molekula---MOLEKULI GUBE SVOJU BIOLOŠKU FUNKCIJU! . Jonizujuće zračenje deluje direktno ili indirektno (od posebnog značaja za biološke sisteme). ćelija-visokoorganizovani sistem molekula u vodenoj sredini (60-80% vode).. tečnosti u ćeliju i reaguju sa intracelularnim organskim molekulama kidajući molekulske veze--nastaje organski slobodni radikal OSR. absorbuje se i dovodi do jonizacije i ekscitacije.

U primarnu strukturu ugraĎena je genetska informacijadiktira funkciju. katalizatori (enzimi).Efekti na proteinima Gradivni elementi ćelija i tkiva. sa slabijim disulfidnim i vodoničnim vezama. slabim nekovalentnim i nepolarnim vezama gradi sekundarnu. tercijarnu i kvaternernu strukturu. . regulatori (hormoni) i osnova su imunog sistema (antitela). protein nefunkcionalan promene na bočnim lancima ili u konfiguraciji. ali to ne utiče na primarnu graĎu belančevina. Već uspostavljeni redosled aminokiselina. Amino grupa je čvrsto vezana za karboksilnu-promene su najćešće na bočnim lancima. lako se kidaju pod uticajem zračenja.

onkogen se normalno nalazi u DNK---uloga u razmnoţavanju i diferencijaciji ćel. a somatske ćelije-poremećaji sinteze odgovarajućih belančevina. Difuziija slobodnih radikala kroz ćeliju i jedro je malo verovatna. (alfa zraci –veliki radijacioni grozdovi). Genska mutacija izazvana jonizujućim zračenjem gameta –nasledne genske bolesti.)---započinje se proces kancerogeneze (ćel. čija gustina zavisi od vrste i doze zračenja.). u hromatinu. Teška oštećenja genetskog materijala---mogu voditi mutagenim promenama! .: DNK. aktivacija ćel. onkogena (somatke ćel. kao nosioci genetskih informacija i primarne strukture proteina.. radijacioni grozdovi su primarni dogaĎaji. Jedro ćel. DNK ostećenje nastaje formiranjem lokalizovanih radijacionih grozdova direktno na DNK ili blizu DNK. histonski i nehistonski proteinii mRNK (rRNKi tRNK su u ribozomima i citoplazmi).Efekti na nukleinskim kiselinama Veoma osetljive nukleinske kis.

peroksil radikali (RO2) meĎusobno reaguju i stvaraju organske perokside. posledica je oksidacija i degradacija lipida. organski radikal +02 daje peroksil radikal (RO2). Izuzetno visoke doze zračenja razlaţu molekul šećera (stavaraju se subjedinice. a u odsustvu kiseonika polimeri unakrsnim vezivanjem).Efekti na lipidima i ugljenim hidratima Slobodni radikali uklanjaju H atom iz masnih kiselina lipida. Dolazi do poremecaja strukture ćelije! .

5 Gy. izazivaju oštećenje membrane ćelije. u kratkom vremenskom periodu. RADIOSENZITIVNA TKIVA: tkiva čije se ćelije intenzivno dele. tj. aktivnost enzima i jonske pumpe. nuklearne probe. posle ozračenja ljudi u dozi većoj od 0. havarije u nukleakama. kratko ţive: digestivni sistem (enterocit). fibroblasti. zidove krvnih sudova. germinativni epitel… RADIOREZISTENTNA TKIVA: mozak. propustljivost membrana. koţa. srceparenhimska tkiva…. ili radioterapiji). remeti se acido-bazna ravnoteţa i transport gasova. menjajući akcioni potencijal.Vrste poremećaja usled radijacionog zračenja Akutni radijacioni sindrom: skup znakova i simptoma ispoljenih u toku 6-nedeljnog perioda. atomska bomba. (pri nuklearnim akcidentima-izrada oruţja. hematopoetski sistem. . Patogeneza: radiotoksične supst.

razblazivanje i prirodna degradacija). 40K. radiofarmaceutici i istraţivačkim laboratoriijama… Metode dekontaminacije: MEHANIČKE (posipanje zemljom…). U radnoj sredini: pri radu sa otvorenim izvorima jonizujućeg zračenja. FIZIČKE (filtracija. vodom i vazduhom. 3H. Prirodni (14C.retko) . uran.izmena jona…).Vrste poremećaja usled radijacionog zračenja Interna radioaktivna kontaminacija: unos radionukleotida u organizam čoveka dovode do kontinuirane izloţenosti unutrašnjih organa i tkiva jonizujućem zračenju. BIOLOŠKE (formiranje filma pomoću bakterija . HEMIJSKE (helati. u medicini. torijum radon) i veštački izvori kontaminacije (iz tehnološki otvorenih izvora). Putevi unošenja: hranom. Izvori kontaminacije: iz ţivotne sredine i iz radne sredine.

velika masa cestica I nizak energetski transfer-domet radijacije je kratak. Slabo se resorbuje u GIT-nom traktu (oko 5%). radon.Vazniji radionukleotidi Uran. . tricijum URANIJUM Radioaktivni elemenat iz grupe teskih metala-siroko rasprostranjen u prirodi (Stara planina) Toksicnost jedinjenja je u direktnoj zavisnosti od njihove rastvorljivosti. a metabolizam zavisi od valence:+6 valentni uranil jon je difuzibilniji. radiojod. specificna radioaktivnost nije velika. stroncijum. cezijum. iskljucivo u +6 valentnom obliku.

jetra. 0. vezujući se za proteine preko COO ili fosforil grupe. Izlučuje se urinom.URANIJUM Inhalacijom –znatna resorpcija. ili kroz koţu… Krv – osnovni transportni nosilac u distribuciji uranilskih +6 i uranskih +4 jona. bubrezi.05-12% se deponuje u bubrezima sa t 1/2 od 6-1500 dana. +6 valentni U se uglavnom deponuje u bubrezima i kostima. a vrlo malo fecesom… . nadbubreg . Kost. pluća.mesta nakupljanja uranijuma. 2-20 % se prenosi u mineralne delove kostiju sa t 1/2 od 205000dana. dok se +4 valentni sakuplja u jetri. slezina.

Kasne posledice dugotrajne ekspozicije . Mehanizam toksičnosti U: neradijacioni . oštećenje – karakteristično za akutna trovanja. U je bubreg – glavni eliminacioni organ. radijacioni .maligni tumori različitih lokalizacija (karcinom bronha.(vezuje se za SH grupe u membrani eritrocita. hronično: simptomatska terapija u zavisnosti od oštećenog organa i sistema… . osteosarkom.jonizacioni (alfa zraci).dugogodišnje ozračivanje alfa zracima dovodi do osteosrkoma… Inhalacija prašine-nekroza bronhijalnog epitela. Oštećenje eritrocita.URANIJUM Kritični organ za rastvorljiva jed. pri kontaminaciji malim dozama U se deponuje u anorganskom i organskom delu kostiju . leukoze i tumori jetre) LEČENJE: akutno-hemodijaliza.direktno hemijsko dejstvo. kao i glutationa…).

Plastične mase .) Toksičnost – pri medicinskoj i nemedicinskoj upotrebi Ţivotna sredina – toksičnost monomerai drugih hemijskih supstanci Opasnost od termodegradacije i sagorevanja . nameštaj. odeća... graĎevinarstvo.polimeri Brojna upotreba (transport. pakovanje.

polistire. .polimeri Plastika: veliki polimeri.. poliuretan. polivinil hlorid. monomeri uz dodatak brojnih aditiva (stabilizatori.. polipropilen.Plastične mase .. polikarbonat. najlon. plastifikatori. boje. Monomeri polietilen. punjači.

)... akrilonitril (karcinom kod radnika. toluen diizocijanat u proizvodnji poliuretana) Opasnost kod uporebe tečnih i dispergovanih polimera u laboratorijskim i industrijskim uslovima .Plastične mase . pojedini dodaci plastici – mutagene i karcinogene osobine (radno mesto i ţivotna sredina) Oko 400 supstanci u procesu proizvodnje – definisan TLV (veoma opasne.polimeri Problemi sa plastikom tokom proizvodnje Polivinil hlorid. npr.

poliuretani i silikonska guma. Testovi biokompatibilnosti Hemijski karcinogeni i alergeni.. Sistemska toksičnost – retko Promene tokom sterilizacije i druge obrade plastike. ortopedski implanti.) Ambalaţa Epoksi polimeri.Plastične mase .. vaskularni graftovi. očna sočiva.polimeri Problemi sa alergijom (amini.... .) Medicinska i paramedicinska upotreba Kratki i dugotrajni kontakti implanta (srčani zalisci..... utivaj tkiva na plastiku..