You are on page 1of 10

Gradja nukleinskih kiselina

Nukleinske kiseline (DNK I RNK) su polimeri ija je osnovna jedinica grae nukleotid. Svaki nukleotid se sastoji od po jednog molekula azotne baze, pentoze i fosforne kiseline. NK sadre dva tipa azotnih baza: purinske (adenin i guanin) i pirimidinske (timin, citozin i uracil ). U sastavu DNK se mogu nai adenin, guanin, timin i citozin, a u sastavu RNK se umesto timina javlja uracil. Pentoza koja ulazi u sastav DNK je dezoksiriboza, dok se u RNK nalazi riboza. Jedinjenje koje nastaje od azotne baze i pentoze se naziva nukleozid. Nukleotidi su estri nukleozida i fosforne kiseline. Molekuli DNK i RNK su linearni (nerazgranati) polimeri, tako da se mogu zamisliti kao lanci ije su karike pojedini nukleotidi. Nukleotidi su meusobno povezani fosfodiestarskim vezama izmeu C3' pentoze jednog nukleotida i C5 pentoze narednog nukleotida u nizu. Okosnicu molekula NK, prema tome, ine pentoze i fosfatne grupe. Na jednom kraju molekula ostaje slobodna C3' hidroksilna grupa i taj kraj se naziva 3' kraj, a na drugom C5' fosfatna grupa i taj kraj se naziva 5' kraj molekula.

Sekundarna struktura DNK


DNK razliitih vrsta se razlikuje po redosledu nukleotida, tj. Po primarnoj strukturi i po veliini. Broj razliitih redosleda nukleotida je 4n , gde je n broj nukleotida koji ine lanac DNK. Prema tome bioloka varijabilnost koju moe da obezbedi ak i lanac DNK sasvim umerene duine je ogromna. 1953. godine Votson i Krik su objavili model sekundarne strukture DNK. Osnovu sekundarne strukture DNK ini desnogira dvolanana zavojnica.

Dva polinukleotidna lanca koja ine ovu zavojnicu su antiparalelna, to znai da se naspram 5' kraja jednog lanca nalazi 3' kraj drugog, i obrnuto. Lanci su uvijeni jedan oko drugog, tako da se dui dvolanane zavojnic e prostiru dva spiralno uvijena ljeba od kojih jedan ima veu dubinu i irinu (veliki ljeb) od drugog (mali ljeb). Prenik dvolanane zavojnice je isti celom duinom i iznosi 2nm. Purinske i pirimidinske baze se nalaze u unutranjosti zavojnice gusto spakovane jedna nad drugom zbog hidrofobnih interakcija, a ravni baza su normalne u odnosu na osu zavojnice. Fosfatne grupe su okrenute prema spoljanjoj strani i zajedno sa pentozama sa kojima grade 3', 5'- fosfodiestarske veze, ine okosnicu zavojnice. Hod zavojnice ima duinu od 3,4nm i sadri 10 nukleotida.

Naspram purinske baze u jednom lancu se nalazi pirimidinska u drugom. Dva lanca su povezana H-vezama koje se formiraju izmeu naspramnih baza. Maksimalna stabilnost molekula je obezbeena time to se purinske i pirimidinske baze nalaze uvek u keto tautomernom obliku i to tako da se naspram adenina(A) uvek nalazi timin(T), a naspram guanina(G) citozin(C). A i T su meusobno povezani sa dve, a G i C sa tri H-veze. Osnovni princip na kome se zasniva ovakav model sekundarne strukture DNK je princip komplementarnosti izmeu A i T, odnosno G i C, tako da redosled baza u jednom lancu automatski odreuje redosled u drugom.

Replikacija DNK

KONFORMACIJE DNK
A-zavojnica ire i krae od B Desnogira B-zavojnica Votson-Krikov model Desnogira Z-zavojnica Oblik cik-cak linije Levogira

Jedan zavoj 11bp


Ravni pod uglom od 70 Mali ljeb irok i plitak

Jedan zavoj 10bp


Ravni pod uglom od 90 Mali ljeb uzak i dubok

Jedan zavoj 12bp

Mali ljeb dubok

uzak

Veliki ljeb uzak i dubok Veliki ljeb irok i dubok Glikozidne veze u anti Glikozidne veze u anti Glikozidne veze u sin i konformaciji konformaciji anti konformaciji

Upotpeba DNK analize


Dvoje ljudi mahom imaju veliku veinu zajednikih DNK sekvenci. Genetska identifikacija se slui mikrosatelitima - sekvence koje se ponavljaju i imaju visok stepen varijacija. Dvoje ljudi koji nisu u krvnom srodstvu e imati razliit broj mikrosatelita na datom lokusu. Koristei PCR za utvrivanje stepena ponavljanja sekvenci na nekoliko lokusa, mogue je pronai istu sekvencu koja u normalnim okolnostima nikad ne bi mogla biti uspostavljena igrom sluaja. Sudski vetaci koriste u velikoj meri genetsku identifikaciju kako bi utvrdili moguu vezu izmeu uzoraka, vlakna kose, uvake ili sperme. Ovaj nain identifikacije je takoe pomogao u mnogim sluajevima gde su pojedinci nepravedno okrivljeni i njihova nevinost ustanovljena. Takoe se koristi u studijama o populaciji divljih ivotinja, testiranjima za utvrivanje oinstava, identifikaciji leeva, i utvrivanje sastava prehrambenih proizvoda. Ova vrsta identifikacija se takoe nala korisnom u postavljanju hipoteza o modelu ljudske dijaspore u preistorijskom vremenu. Testiranje se vri prema pravilniku onog sudskog tela koje takvo testiranje i zahteva. Ovakva vrsta testiranja je obino dobrovoljna, ali moe se traiti i na osnovu sudskog naloga. Nekoliko pravnih sistema u razliitim dravama su poele sa sastavljanjem jedinstvenih baza podataka koji sadre genetske informacije utvrenih osuenika.

Do 2005. Velika Britanija trenutno ima najveu bazu podataka ove vrste na svetu sa vie od 2 miliona uzoraka. Veliina ove baze podataka i brzina njenog rasta je od posebnog interesovanja nekih grupa koje zastupaju graanska prava u Velikoj Britaniji, gde policija ima visok stepen prava i moi da doe do uzoraka od interesovanja pa ak ima i pravo na zadravanje istih iako se doe do oslobaajue presude u sluaju.

DNK


( ) , , , . . , . , ( , ). .

RNK


, : , - - - -. () , . . . - () ( ). - , - . . : . . . - - - .