You are on page 1of 265

III ГОДИНА

ПРЕДУЗЕТНИШТВО
Др Јованка Поповић

1

Литература:књига “Предузетништво”
– Аутори: др С Каравидић, др Драган
Ивковић
Број
поена

Присуство

20

Колоквијум

15

Број поена

Оцена

do 54

5

55-64

6

65-74

7

Колоквијум

15

75-84

8

Испит (тест)

50

85-94

9

100

95-100

10

УКУПНО

План рада
1. Предавања
2. Предавања
3. Предавања и колоквијум
4. Предавања и колоквијум

2

Свет у 21 веку
Привреда која учи у условима
глобализације
За развијени свет економија данас
представља конгломерат двеју различитих
али неодвојивих активности које се
огледају у:
1) Производњи економских добара (стварање
нових вредности);
2) Индустрији знања која подразумевасве
облике образовања и научног
истраживања.

3

Свет у 21 веку
Убрзане промене – у начину (ре)продукције
савременог друштва што захтева изградњу
новог система вредности;
Сталне иновације – вештине за усмеравање
креативности у корисне исходе;
Сложене технологије – моћно и у исто
време опасно наличје наше цивилизације
(обележава га потчињеност човека техници
и технологији);

4

Свет у 21 веку
Диверзификација радне снаге ;

Креативна трансформација – подстицање и
неговање креативних процеса који се
претварају у нове корисне производе,
услуге и радне методе;
Обнова инфраструктуре;
5

Учење током целог живота – наше сазнање је кап воде у мору незнања (Исак Њутн). 6 . Истрошиви извори – савремени човек прекорачио је границе издржљивости природе и социјалне средине угрожавајући димензије будућности (шансе будућих генерација).Свет у 21 веку Одрживи развој – цивилизацијски биланс развоја друштва показује да је за овај модел развоја плаћена висока цена.

за 22.7 одсто. до 2011. уз истовремено скраћивање радног времена за девет одсто. али производе више Продуктивност у Немачкој порасла је од 2001. .Немци раде мање.

Хрвати изгубљени у капитализму? .

226 милијардера .У свету 1.

Рекпрдна незаппсленпст у Францускпј .

Дпк Грчка. . Ппртугал и Шпанија “грцају” у дугпвима.Чудо на Босфору АНКАРА. Ирска. привреда Турске бележи стални раст – пва земља је на путу да ппстане велика екпнпмска сила: зараде су учетвпрпстручене у ппследоих псам гпдина.

Криза у Србији збрисала 120.000 малих и средоих предузећа .

Стрмоглав пад страних инвестиција .

Америчка банкарска компанија Сити груп у стратешкој студији за 2013. Индија и Русија међу најмоћнијим економијама 2025. Удео економија у успону порашће са садашних 39 одсто на више од 50 % 2020. када ће водећу позицију преузети Кина испред САД. а да ће се на трећем месту. 2012. ЊУЈОРК. док ће на трећем месту бити Индија.Кина. Њемачке. наћи Индија. по номиналном бруто домаћем производу БДП претећи САД.Индонезије. односно на 58 % 2025. наводи да ће Кина 2025. Економије у успону Бразил и Индонезија до 2025. а на четвртом Русија. Објављено: нов 28. . Јапан ће бити на петом месту испред Бразила. биће на листи десет највећих економија света у погледу БДП. Француске и Велике Британије. преносе агенције. испред Русије.

нову парадигму мишљења и напретка. Глобализација  глобална организација на другачију.Три силе које покрећу нову привреду Знање: интелектуални капитал као стратешки фактор  систематска експлоатација ради добити и раста. . убрзана и сложена. Промена: константна. ствара неизвесност и смањује предвидљивост  краћи животни циклус производа.

док је информација комуникациона форма транспорта знања !!! Знање испред информације РАЗВОЈ НАПРЕДАК Информација испред знања КОЛАПС КОНФУЗИЈА .ЗНАЊЕ И ИНФОРМАЦИЈА • Знање је познавање или способност решавања проблема.

. неизвесност и сталне промене правило.Изазови новог доба и нове економије Нова економија је скуп квалитативних и квантитативних промена заснованих на знању и иновацијама. оне су постале животни стил. То је економија у којој су ризик. Организационе промене су економска нужност. а не изузетак.

ЗАШТО ПРЕДУЗЕТНИШТВО ? 18 .

19 . поштење. страст.Предузетништво је скуп људских активности. способност за тимски рад и визију. Лидери у предузетништву носе имагинацију. како би се комбиновањем расположивих ресурса остварио одређени пословни подухват. Они се суочавају са дилемама и морају доносити одлуке. издржљивост. мотивацију. доследност.

генерисање идеја.Циљ предузетничког приступа у пословању је да се помоћу ограничених ресурса. скраћивање пута од идеје до реализације. усавршавање метода оцењивања. ’’Оно што мења свет нису нове идеје. селекције и избора идеја. уз помоћ нових идеја постигну неочекивани резултати. За то су потребна три основна услова: • предузетничко окружење • Знање и • Храбри и креативни појединци – предузетници • Задатак предузетника је интензивно истраживање различитих области деловања. као и развој метода и техника решавања проблема у пракси са обележјима високе ефикасности и профитабилности која. подразумева брзину. већ њихова примена’’ (Паулије) 20 . оптималне трошкове и иновативност. у савременим условима.

Жан Батист Сеј сматра да су предузетници особе које преусмеравају ресурсе из области у којима је продуктивност ниска у области у којима је продуктивност висока и где се остварују високе стопе приноса Френк Најт је предузетника дефинисао као особу спремну да ризикује своју каријеру и материјалну сигурност због пословне идеје. 21 . који је први користио термин предузетништво и који је предузетника дефинисао као личност спремну да преузме новчани ризик ради стварања профита. Зачетником теорије предузетништва сматра се Ришар Кантијон.Предузетништво постаје предмет научног изучавања у XVIII веку.

вођство и ауторитет. 22 . и да се започне посао у нади да ће се постићи успех и уз ризик да пословни подухват неће успети. предвиђање. Теодор Шулц је предузетништво видео као чин реалокације ресурса. земље и капитала. Предузетништво је дефинисао као способност коју чине иницијатива. аутор теорије креативне деструкције. Савремена схватања предузетништво третирају као четврти фактор производње. сматрао је да је предузетник покретач технолошких промена чиме је појам предузетника чврсто везао за иновације. поред рада. Предузетништво је по овим схватањима и способност да се запази изгледна пословна прилика. да се прикупи потребан капитал за реализацију пословне идеје.Јозеф Шумпетер .

U osnovi preduzetništva je novi posao. Aktivnosti moraju da budu nove.Preduzetništvo znaĉi sposobnost pokretanja odreĊenih aktivnosti ili preduzimanja ĉinjenja sa namerom postizanja odreĊenog cilja. inovativnost i rizik preduzetnika. do sada nepostojeće i korisne za društvo i pojedince. 23 .

Preduzetništvo – nerazdvojivo od pojma malog biznisa i malih i srednjih preduzeća. Mala i srednja preduzeća .kiĉma privrednog sistema baziranog na privatnoj inicijativi i trţišnim zakonima poslovanja. 24 . potiĉe od 1755.Entrepreneurship – engleska reĉ za preduzetništvo. godine.

da prikupi kapital potreban da se ta prilika iskoristi i da zapoĉne neki posao preuzimajući rizik neuspeha. trţištu i tehnologijama. da uoĉi povoljnu šansu. 25 . razvija i sprovodi nove ideje i programe koji su profitabilni. Preduzetništvo u najširem smislu oznaĉava sposobnost neke osobe. autonomiji i praktiĉnom ponašanju. ali ubeĊen da će uspeti. preuzimanju rizika. da smišlja.Definicije i teorije preduzetništva Preduzetništvo se shvata kao multidimenzionalni pojam ĉija je orijentacija na inovacijama proizvoda.

Prikupljanje resursa i formiranje ekonomske organizacije i Šanse za zaradom (ili rastom) nasuprot riziku i neizvesnosti.Suštinski elementi preduzetništva iskazani su kroz: Kreativnost i inovaciju. 26 .

kreacija sa ciljem da se zadovolje identifikovane potrebe tržišta i motivom da se ostvari profit. doživi uspeh i samoostvarenje (sposobnosti. sopstvenih vrednosti i sl.) 27 .Preduzetništvo je po definiciji inovacija.

28 . koji su spremni da: Posao pokreću i stvaraju iz sopstvenih ideja. Rade već poznate stvari na novi ili drugaĉiji naĉin. Ulaze u direktnu borbu. Marljivo i uporno rade na rešavanju problema. Slede intuiciju. sopstveni osećaj kao vodiĉ za odentifikovanje šansi. Unose nove biznis ideje.Preduzetništvo je prisutno u svim poslovima i oblicima poslovanja gde god su od dominantnog uticaja ljudi koji znaju.

29 .Preduzeća koja nastoje da koriste preduzetničke strategije i ţele da razvijaju preduzetnički koncept treba da: • Neguju atmosferu prihvatanja promena i fokusiranja na potrošaĉe a napuštaju status quo poziciju (stagnaciju). • Ohrabruju. podrţavaju i nagraĊuju one koji pronalaze i donose nove poslovne ideje za inoviranje poslovanja. • Prihvataju neizbeţni nivo rizika. koji je nuţna posledica poslovanja u promenljivom i neizvesnom okruţenju.

Pronalaţenje i upotreba novih sirovina i materijala. 30 . UvoĊenje nove organizacije rada.Inovativnost je glavna i osnovna odrednica preduzetništva. Nova trţišta. pri čemu se inovacije u teoriji Šumpetera shvataju dosta široko i obuhvataju: Nove proizvode i usluge. Novi naĉin rada i voĊenje poslova.

niţe u drugu oblast.. Koordinacija produktivnih resursa. sveobuhvatnošću u pristupu i izbalansiranom voĊenju. Gartner (1985) Stvaranje nove organizacije. 31 . i akcije. rezonovanja. Sevenson . UvoĊenje inovacija i nabavljanje kapitala Cole (1959) Svrsishodne aktivnosti zapoĉinjanja i razvijanja profitno orijentisanog posla Casson (1982) Odluĉivanje i promišljanje o koordinaciji oskudnim resursima.Tabela: Definicije preduzetništva Autor Definicje Say (1800) Preduzetnik premešta ekonomske resurse iz jedne oblasti. više produktivnosti i dohotka Knight (1921) Profiti proizašli iz neizvesnosti i rizika Schumpeter (1934) Novim kombinovanjem organizacionih formi organizacija Hoselitz (1952) Neizvesnost rezultata... Roberts&Grousbeck (1989) Traganje za povoljnostima bez obzira na tekuće kontrolisane resurse Stephen Spinelli (1999) Preduzetništvo je naĉin mišljenja.. koje proţima opsednutost prilikama.

Предузетништво подразумева спремност да се прихвати ризик.РАЗВОЈ ПРЕДУЗЕТНИШТВА Предузетништво се може дефинисати као скуп активности у чијој се основи налази практична примена хетерогених знања и способности. али и способност да се искористе могућности и прилике које долазе из окружења. 32 . а у циљу обављања одговарајуће производне или услужне привредне активности усмерених ка расту и развоју. Предузетништво подразумева године посматрања . анализирања и предвиђања.

(б) развој науке и информационих технологија. (ц) информације и (д) знање.Основна обележја развоја предузетништва су: (а) иновације. 33 .

односно есенција предузетништва.а) Иновације Оно што је у бити предузетништва и што пред њега поставља захтеве су иновације. технике. До заокрета од менаџерске економије ка предузетничкој економији. долази управо због развоја науке. технологије и комуникација. 34 . Најразвијенијим привредама се данас сматрају привреде које свој развој темеље на иновацијама. Иновације су заправо суштина.

долази управо због развоја науке . од менаџерске економије ка предузетничкој економији. • Развој науке. 35 . технике и технологије. довела до стварања транснационалних компанија. технике и технологије интензивирао је глобализацију као светски процес која је. поред тога што је промовисала ефикасност. као најважнији економски принцип.б) Развој науке и информационих технологија • До заокрета. у чијој је основи капитал који не признаје међудржавне границе и територијалне поделе и у први план избацила знање и информације.

36 . неизвесности и ризика. анализирању. Слободна и отворена информација је та која доводи до револуције у мишљењу.в) Информације Посебну важност информација има у тржишним привредама. Тржишне привреде одликују се високим степеном несигурности . а самим тим и до скока људских креативних могућности. синтетизовању и изражавању информација.

1998. поставили су знање као кључну основу и ресурс за стварање економског богатства.г) Знање Развој комуникационих технологија и рачунарске индустрије. развоју и повећању ефикасности. Интернета и светске глобалне рачунарске мреже. како међу појединцима. Најзначајнији облик конкуренције који се данас спроводи је управо у знању. Знање је постало неопходна претпоставка. године. Крајем прошлог века тај однос је био 69:31. тако и нормалном функционисању и преживљавању. године био је 80:20 у корист физичког капитала. Однос између физичког и људског капитала 1800. 1950. тај однос се променио на 31:69 у корист људског капитала. тако и међу компанијама и државама. године 52:48 у корист физичког капитала. како даљем расту. 37 .

способност да се брзо доносе одлуке. поседовање знања. значајно се разликују од осталих производних ресурса. Пре свега. Информације и знање. упорност у решавању проблема. спремност да се преузме ризик. склоност ка новим идејама и примени иновација . усмереност ка будућности без страха од ње. са циљем да се стално напредује. нису ограничени и неисцрпни су. и томе додали спремност да се тешко ради и стално усавршава . способност креативног размишљања. жељу да се стално истражује. посматрани као производни ресурси.Знање је данас стратешки и приоритетан ресурс предузетничких фирми. дошли би до носиоца предузетничке активности. до предузетника. Ако бисмо тражили отелотворење наведеног. 38 . тј.

антиципирања и задовољавања људских потреба и жеља. 39 . производа и услуга. кроз размену за новац. постојеће и непостојеће тржиште. и у том смислу предузетништво се може дефинисати као филозофија и активност утврђивања. Постојање или непостојање одговарајућих потреба утиче на то да предузетничке организације стекну своје расположиве и нерасположиве купце тј.ПОТРЕБЕ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА РАЗВОЈ ПРЕДУЗЕТНИШТВА Тржишна оријентација подразумева да се све пословне одлуке доносе на основу законитости понуде и тражње. Постојање потреба је најважнији фактор у процесу успостављања понуде и тражње на тржишту добара и услуга. путем идеја.

жеље да се иде у корак са временом. иза које не стоје дубљи људски пориви и потребе.•Расположиви купци представљају стварно тржиште Нерасположивом купцу није довољно само понудити производе на начин који су понуђени расположивим купцима. до тежњи за „модерношћу“. или потребе за откривањем традиције. 40 . затим тежње за животом у природи. Предузетник треба да упозна а потом искористи све тежње и потребе савременог човека: од „снобовске“.

Да ли је човек који отвара нови (други) ресторан предузетник? 41 . Посматрано кроз историју.Предузетништво и предузетник Концепт предузетништва био је познат још у XII веку. Предузетништво је посебна. предузетништво је пролазило кроз различите периоде Предузетник је личност. индивидуа која поседује одређене особине и способности и као таква егзистира у свакодневном животу. специфична функција у економији.

Предузетништво је . моделирајући производни процес и алате и заснивајући обуку кадрова на анализама посла који треба обавити.Пример Мc Donalds-a (није изумео ништа ново. а затим успостављајући тржишне стандарде истовремено створио ново тржиште и нове потрошаче и то је. било појединаца. предузетништво). питајући се и одговарајући на питање шта је „вредност“ за потрошача. посебна карактеристика. било установе или предузећа. 42 . у ствари. дакле. стандардизујући „производ“. али је примењујући концепте и технике предузетништва.

Да нема предузетника. Без менаџера не би било планирања. иноватор. онда то уради сам''. Да нема менаџера. Стручњак је човек од дела. 43 . Ако предузетник живи у будућности. творац нових метода продора на тржиште и стварање нових принципа. Менаџер је програмирана личност. Напетост између предузетникове визије и менаџерског прагматизма ствара синтезу из које се рађају сва велика дела. менаџер и стручњак Предузетник је визионар загледан у будућност. Мото стручњака је: ''уколико желиш да нешто урадиш како треба. реда. предвидљивости. стратег. не би било бизниса.Предузетник. менаџер у прошлости. не би било иновација. стручњак живи у садашњости.

већ да би отео контролу над својим послом од остале двојице. само је 10% предузетник. стручњак је главни. Типични мали власник бизниса. у ствари одликују три особе у једној: предузетника. 20% менаџер и 70% стручњак. 44 .Свако ко крене да се бави бизнисом. јер је погрешна особа узела власт у своје руке. менаџера и стручњака. За бизнис то представља катастофу. али не да би остварио предузетнички сан.

45 .

46 .

века обележен је променама у Србији. Предузетништво би требало да представља покретачку снагу читавог друштва. Долази до отварања привреде.Развој предузетништва у Србији Почетак 21. потребно је да су испуњени следећи услови: 47 . Стварају се услови да започне изградња новог привредног амбијента. Да би се то остварило. почиње да функционише тржиште и започиње процес приватизације.

људи са напред описаним особинама предузетника. – лица из сиве економије која су навикла да решавају многе атипичне и неочекиване проблеме. • У Србији постоји значајна потенцијална предузетничка енергија. да би се у потпуности доказали као предузетници. – интелектуалци. и. Да би се уопште говорило о предузетништву потребно је да постоје предузетници. лица из државног сектора). то су: – људи из постојећег приватног сектора.1. људи који су дуги низ година у положају предузетника . али са скромним ресурсима. којима је у дугом низу година материјални положај драстично погоршан. – пољопривредници. 48 . – незапослена лица и лица која су остала без запослења (лица из бившег друштвеног сектора. У којим друштвеним групама се налазе ? Пре свега.

49 . Активности државе морају бити усмерене и на подстицању предузетништва.2. Да би се предузетништво развијало на адекватан начин потребна је либерализација и дерегулација економског живота. 3. Најважнију улогу у развоју предузетништва има држава. Привредни амбијент који подразумева отворену и тржишну привреду и макроекономску стабилност.

повећање мотивисаности за рад. смањење бирократског апарата и сл. као начина подизања ефикасности привредног система у нашим условима. нема алтернативу. 50 . – путем производне ефикасности што значи да се са минималним трошковима производње постижу максимални резултати. x-ефикасности.што значи да се средства употребљавају на начин који резултира најбољим ефектима. – путем тзв. Утицај на ефикасност привредног система предузетништво остварује: – путем алокативне ефикасности .Развој предузетништва. што подразумева ефикасност организације и управљања.

техничко-технолошки фактори.способност перманентног учења. усавршавања.изражене потребе за иновативним и креативним радом. . 51 .отвореност за сарадњу.Чиниоци предузетничког успеха личне карактеристике и потенцијал предузетника: . . .економско-финансијске карактеристике.опште друштвене. карактеристике и потенцијал окружења: .упорна настојања да се буде препознатљив. . културне и политичке карактеристике. оргиналан. .

Управљање променама
Кључ успешног пословања и вођења
предузећа данас је брзо, готово тренутно,
реаговање на промене и прилагођавање
њима. Та чињеница захтева да се управља
променама. Управљање променама
подразумева:
– Планирање промена
– Увођење промена
– Праћење и контрола увођења и одвијања
промена.

Планирање промена – обухвата предвиђање
промена у окружењу; анализу да ли због њих
постоји потреба за променама у самој
организацији. Дефинисање и израда плана
52
увођење промена и обезбеђење ресурса.

Увођење промена - стратегија за увођење
промена обухвата неколико основних фаза, а
најзначајније су:
– Јасно и прецизно дефинисање промена које се уводе;
– Одређивање места где се промене уводе;
– Дефинисање резултата који се очекују од увођења
промена;
– Објашњавање промена и њихових последица
запосленима;
– Динамички план увођења промена.

Праћење и контрола увођења и одвијања
промена - процес увођења промена се прати и
контролише, а резултати се анализирају да би
се утврдило да ли постигнути резултати
одговарају планираним.
53

Фазе предузетничког бизниса
Три фазе у расту бизниса: рано детињство,
пубертет и зрелост.
– Рано детињство се завршава када власник увиди да
бизнис више не може да води на начин на који је то
чинио до сада, и да се ради преживљавања тај начин
мора променити.
Када се то деси, већина стручњака закључа врата за
собом и дигне руке од свега.

– Пубертет почиње на оној тачки живота бизниса када
одлучите да потражите помоћ. То је критичан
моменат у сваком бизнису, када власник унајмљује
свог првог радника да би обављао посао који сам
власник не зна или не жели да зна. Истог момента
када сте предали посао неком другом, у вама се буди
менаџер, а стручњак привремено одлази.
54

Једна од најдоследнијих и најпредвидљивих
реакција власника бизниса, превасходно
стручњака, јесте одлука да поново ''постане
мали'', у време када је бизнис био једноставан.
Суочили сте се са неизбежном истином: Ви
не поседујете бизнис, већ посао. На крају,
затварате врата.
У зрелом бизнису се зна како мора да се ради
тамо где се тренутно налази и шта мора да
уради да би доспео тамо где жели да иде.
Људи који оснивају успешне компаније
имају потпуно другачије виђење бизниса
и зато он успева. Оно што је код њих
различито то је виђење ствари – они не
воде бизнис, већ га граде.
55

Предузетнички подухвати
Најважнији аспект предузетништва представља
ваљано, умешно и благовремено планирање,
израду финансијских планова, организовање,
обезбеђење кадрова, контролу и решавање
проблема.
Водеће гесло успеха у предузетништву
гласи: Залажите се за више, не мање. То
је услов конкуренције!
Победници су усмерени према купцима,
односно потрошачима, иако је стаза до
њих трновита и захтева велику истрајност.
Предузетништво представља изазов,
узбуђење и спонтаност, али живот
предузетника није лак.
56

итд. да ли ћете Предузетнички подухват би. шта волите да радите?. којим вештинама владате?. колики капитал можете ставити на ризик?. шта можете понудити?. коју пословну област најбоље познајете?. требало да прође кроз следећих осам фаза: запошљавати раднике?. – – – – – – – Прва фаза: Стварање идеје о предузећу Друга фаза: Презентовање идеје Трећа фаза: Обезбеђивање подршке Четврта фаза: Писање бизнис плана Пета фаза: Попуњавање руководећег тима Шеста фаза: Прикупљање почетног капитала Седма фаза: Регистровање предузећа и отпочињање пословања – Осма фаза: Почетак продаје производа/услуга 57 .Пре него што се крене у бизнис потребно је пронаћи одговоре на многа питања: зашто желите да започнете бизнис?. у основи.

58 .Прототип франшизе представља модел који је потребан за успех бизниса Давалац франшизе не само да мањим предузећима позајмљује своје име. дат му је кључ за његов сопствени бизнис. такође снабдева читавим системом вођења бизниса. већ примаоца франшизе. Када прималац франшизе једном научи систем. Сам бизнис чини остало.

ПРЕДУЗЕТНИШТВО У УСЛОВИМА ТРАНСФОРМАЦИЈЕ
ПОСТОЈЕЋИХ ПРИВРЕДНИХ СУБЈЕКАТА

Предузетници својим идејама, плановима,
храброшћу подстичу и отварају нове пословне
и организационе хоризонте рушећи границе
економског очаја и безнађа.
Постоје три групе организација или субјеката
који на специфичан начин реагују на потребу
да се изврше промене:
– Прва група не увиђа да постоји потреба за променама
и у убеђењу је да су у стању да преброде актуелну
ситуацију
– Друга група је способна да се одрекне дојучерашњих
формула за успех и прихвати реалност и остваривост
неопходних промена.
– Трећа група је окренута будућности и предано ради
на откривању нових подручја деловања на којима ће
се доказати и такмичити.

ПРЕДУЗЕТНИШТВО КАО СТАЊЕ ДУХА
Један од најтежих проблема у економском
престројавању и развоју предузетништва код
нас је стање духа – инертност и патернализам,
који су нам остали као наслеђе из прошлих
времена.
Успешан предузетник поседује велику
енергију за рад и енормну стабилност,
креативност и иновативност, визионарске
способности и висок степен
интелигенције, али не само оне која се
остварује кроз формално образовање, већ
и кроз познавање “закона улице” и
поседовање “осећаја за бизнис”.

60

Основ предузетничког успеха јесте
предузетнички квалитет, који је одраз
предузетничког духа и садржан је у следећем:








предузетници су трагачи за новим шансама,
оријентисани су на будућност,
покушавају да буду најбољи,
тржишно су оријентисани,
знају да вреднују своје сараднике,
реални су,
стално оријентисани ка остваривању новог циља,
поседују реалан стваралачки оптимизам,
оно што одлучи, веома брзо и реализује у пракси.
Ретко одустаје ,
– на крају, предузетник доноси одлуке релативно брзо
и то је кључ његовог успеха.
61

Стратегија развоја предузетништва у Србији
Искуства развијених земаља указују да је
слободно привређивање и конкуренција
основа њиховог успешног привредног и
друштвеног развоја. На нашим просторима,
отворена економија је била годинама
ограничена, а на тај начин и предузетништво.

Стратегија развоја предузетништва
путем развоја малих и средњих
предузећа тражи предузимање
акција подршке и јачања
предузетничког сектора у кључним
областима.,
62

У том смислу постоји Европска повеља о малим
и средњим предузећима у подручју:





1. васпитања и образовања за предузетништво,
2. јефтинијег и бржег оснивања предузећа и радњи,
3. бољег законодавства и прописа,
4. расположивости вештина и знања,
5. повољније пореске и финансијске политике,
6. јачања технолошких капацитета малих и средњих
предузећа,
– 7. примене успешних модела електронског
пословања и развоја најквалитетније подршке
пословању малих и средњих предузећа,
– 8. развоја јачег и ефикаснијег представљања
интереса малих и средњих предузећа и предузетника
на локалном и националном нивоу.
63

Економска одговорност предузећа проистиче из чињенице да су његови циљеви економске природе: производња добара и пружање услуга и њихов пласман на тржишту роба и услуга. – 3. његове структуре. као и амбијент који мотивационо делује на запослене. Предузетничка предузећа имају и двоструку одговорност према запосленим члановима. Таква врста одговорности произлази из друштвеног карактера његовог бића. економски и социјални статус запослених.Друштвено економски аспекти развоја предузетничких организација Предузетничка предузећа имају друштвену и економску одговорност у односу на окружење. – 1. 64 . Друштвена одговорност подразумева везу и односе према усвојеним вредностима. запослене и друштво у целини. карактеристичним за окружење. – 2. односно обавезу да обезбеде друштвени.

директне интервенције 65 помоћи малом бизнису. утицај државе на развој тржишних и финансијских институција. – Развој предузетништва и малих и средњих предузећа. образовања за предузетништво.Развој предузетништва у условима транзиције Да би се са што мање последица прошло кроз негативну фазу транзиције. утицај државе на валоризовање вредности предузетништва у друштву. – Кредити и донације из иностранства. У земљама у транзицији истакнуте су следеће стратегијске политике: макроекономска политика. држави стоје на располагању следећи инструменти: – Приватизација. .пореска политика.

II ПРЕДУЗЕТНИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИОНЕ ПРОМЕНЕ 66 .

инсистирање на постизању оптималности. временске хоризонте. добављачи. изнутра – интерним силама – које делују вишеструко: 67 . – 2. споља (екстерним силама): купци.Када је у питању управљање предузетничким предузећима. потребе за интегрисањем управљачких активности. Предузеће је изложено променама и притисцима са више страна: – 1. ресурсе предузећа. место планирања и припреме ресурса. значајне организационе промене условљене су другачијим гледањем на: – – – – – – – форме организовања рада. конкуренти и субститути. савремену софтверску подршку планирању ресурса предузећа.

68 . пропуштања шанси. Поменути притисци условљавају организационе промене у предузећима. нарушавања и према његовом окружењу (“борбом” за опстанак – за пословни резултат који надомешта уложено и обезбеђује шансе за даљи опстанак – кроз развој).– а) деструктивно – према предузећу (инертношћу и отпорима. па и кршењем постављених норми). потенцијалним међусобним конфликтима) и према његовом окружењу (занемаривањем обавеза. – б) конструктивно – према предузећу (супротстављањем силама расипања.

Док системски приступ фокусира пажњу на целину организације и интеракцију целинадео. а посебан значај имају следећи фактори: величина организације.. све зависи од ситуације. култура. дотле се ситуациони приступ концентрише на ситуационе факторе. Бројни су фактори организационе структуре. стратегија. моћ. окружење. 69 . технологија. старост организације.Утицај фактора ситуације на организациону структуру предузаћа Суштина ситуационог приступа је да нема „најбољег решења“. као детерминанте алтернативних решења организације и управљања.

повећавају број режијског и административног особља. доводи до веће поделе рада. Старост организације .Повећање величине организације на организациону структуру утиче тако што се: повећава сложеност организационе структуре.У „младим“ организацијама структура је неформална. 70 . у “старијим” више формализована Технологија -Сложене технологије повећавају број организационих јединица. Значајан је утицај информационе технологије на организацију.

принудну.Стратегија . број руководилаца. утиче на избор технологије и људи у складу са задацима. информациону и референтну. распон контроле. експертску.На организациону структуру стратегија остварује утицај тако што: одређује задатке организације. Култура као фактор организације утиче на: степен централизације организације. награђујућу. утиче на окружење у коме организација делује У току управљања организацијом предузетникменаџер се ослања на неке или све од шест главних типова моћи: закониту. 71 . избор механизма координације. број организационих нивоа.

– менаџмент контакт ( степен којим менаџери обезбеђују јасну комуникацију. . помоћ и подршку 72 сарадницима).Предузетничка организациона култура Организациона култура представља средство регулисања понашања чланова предузетничке организације. – усмеравање ( степен којим организација креира јасне циљеве и очекиване перформансе). Кључне детерминанте су: – индивидуална иницијатива ( степен одговорности. интеграција ( степен којим су јединице унутар организације подстакнуте да функционишу на координисан начин). слободе и независности који поседују појединци). – толеранција ризика ( степен којим су запослени подстакнути да буду иновативни и да преузимају ризик).

– модели комуницирања ( степен којим су организационе комуникације сведене на формалну линију хијерархије). – идентитет ( степен којим се чланови идентификују са организацијом као целином). 73 .– контрола ( ниво правила и регулатива и степен директног надзора који се користи у циљу посматрања и контролисања понашања запослених). систем награђивања ( степен којим је алокација награде заснована на критеријуму „перформансе запослених“). – толеранција конфликата ( степен којим су запослени подстакнути да превазилазе конфликте).

– оријентација на акцију ( повезивати људе на решавању проблема. не проверавати оно што је познато. усмеравати на проверено). децентрализацију. – оријентација на флексибилну организацију ( пројектовати једноставну организациону структуру.). развијати тимски рад). развијати самодисциплину). обезбедити адекватан степен интеграције). комуникације. брзо се повлачити. – оријентација на аутономију ( развијати конкуренцију идеја. – оријентација на успех ( брзо експериментисати. неформалност.Кључне тенденције у организационој култури су: – оријентација на људе ( третирати људе као најважнији ресурс предузећа и извор идеја. 74 . – оријентација на потрошаче ( брзо реаговати на потребе. јачати самоконтролу. не укључивати се нагло у непознато.

III ПРЕДУЗЕТНИЧКА ЕКОНОМИЈА 75 .

те евентуалне законе по којима сви ти економски фактори настају. дејства тих односа и из њих резултирајуће ефекте. усмеравају их или их детерминишу. Основни проблем предузетничке економије је како да се постигну одређени циљеви ограниченим средствима.Предузетничка економија идентификује. као и факторе који на те односе делују. 76 . описује и систематизује економске феномене релевантне за егзистенцију и функционисање предузетништва у његовом својству економског организационог система. делују и нестају. истражује њихове узајамне односе.

класични ресурси за обављање процеса производње. интелектуални).Пословни ресурси Под ресурсима се обично подразумевају: радна снага. б) О(п)стајање у послу – ресурси који пружају могућност реализовања идеја су: правна регулатива. материјали и финансијски фондови. финансијски.опрема. 77 . мотив(и) и капитал (материјални.мотиви предузетника. Ресурси на које се потенцијални предузетник “ослања” приликом одлучивања за: а) Покретање неког посла су: бизнис-идеја. машине.

– ангажовање туђег капитала (позајмљени капитал). KOMPARATIVNI PRIKAZ STATUSA DAVALACA KAPITALA Vreme na koje daje kapital Upravljačka prava Prinos na koji igra Karakter obaveza preduzeća Redosled namirenja prava Sigurnost Odnos prema riziku KAPITAL Sopstveni Vlasnik Bez roka Potpuna (vlasnik) Dividende Varijabilni – zavisi od rezultata Poslednji Nije garantovana Snosi pun rizik Pozajmljeni Poverilac Sa rokom nema Kamata Fiksnine zavisi od rezultata Prvi Sa garancijom Ne snosi rizik 78 .Обезбеђење капитала за предузетничке подухвате Неки од могућих облика Obeležja прибављања Status капитала су : – поседовање сопственог капитала.

. – инвеститори. Финансирање фактурама – куповина или продаја са одложеним роком плаћања фактура 5. продавци крајњих производа . Приватни извори . 2. Кредитно финансирање 3.Извори финансирања предузетничког подухвата Извори финансирања су: 1. Прикупљањем финансијских средстава емитовањем хартија од вредности 4.Овај начин има три модела: – породица и пријатељи..). Џоинт венчур (Јион Вентуре) 79 финансирање . – људи који раде на реализацији предузетничког подухвата (продавци сировина.

80 .Правила успешног улагања капитала Никада не заборавите стару изреку: „Не стављајте сва јаја у исту корпу!“. Диверсификација је техника разних типова улагања унутар портфеља.

81 .Организациони дизајн и структура Механичка организација Висока специјализација Крута департментализација Уски распон контроле Централизација Висока формализација Оганска организација Унакрсно-функционални тимови Унакрсно-хијерархијски тимови Слободан проток информација Широк распон контроле Децентрализација Слаба формализација.

ЕФИКАСНО УПРАВЉАЊЕ ПРЕДУЗЕТНИЧКОМ ОРГАНИЗАЦИЈОМ Стратегија без тактике је најопаснији пут до успеха. 82 . Тактика без стратегије само је бука уочи пораза.

За добар и успешан рад сваког МСП и предузетника од велике важности јесте: o Добар менађжмент o Потпуна кадровска опремљеност Добар пројекат производне и услужне делатности Добра организација посла уз квалитетну кадровску опремљеност ГАРАНТУЈЕ УСПЕШНО И ПРОФИТАБИ ЛНО ПОСЛОВАЊЕ .

Управљање иновацијама и променама Стратегија без тактике је најопаснији пут до успеха. Тактика без стратегије само је бука уочи пораза. 84 .

Мање непрекидне промене у процесу и структури.Шта чинити? Ефикасно управљање развојем организације – непрекидно прилагођавање стратегије и структуре. далеко су боље и продуктивније од великих. 85 . Тако организација постаје навикнута на континуиране промене. трауматичних промена.

 Неодговарајуће информације.  Превише непотребних прекидања.  Ако не знате где идете.  Превише телефонских позива.  Састанци.  Слаба организација.  Нејасни циљеви.  Одлагање.Типична спорна питања управљања временом  Превише материјала за читање. како ћете знати кад сте тамо стигли? 86 .

 75% има снове о послу.  75% је рекло да због бриге о послу не може да спава.  Принципи на којима се заснива управљање временом ослањају се на потреби да постанете ефикаснији и тиме да ослободите време да би били ефективнији.  57% је одгодило празник или викенд због обавеза на послу. 87 .Резултати менаџмент анализе управљања времена  54% ради више од 10 часова дневно.  71% редовно носи посао кући.

88 .20%  60% времена испланирајте за жељене активности (око 5 сати)  20% времена одвојите за неочекиване активности (око 1 сат и 30 минута)  20% времена одвојите за ад-хоц активности (1 сат и 30 минута). а не да посао контролише вас! Поштујте енергетске ритмове Правило дневног планирања 60% 20% .Савети за организовање времена и посла Контролишите свој посао.

„Више бих платио за вештину комуникације него за било коју другу вештину под капом небеском.“ Џон Д. убрзава бизнис процесе и у функцији је увећања профита. Рокфелер 89 .Комуникација Права информација у право време је пресудна за квалитет пословних решења и одлучивање.

Користимо речи које указују на појачану безосећајност. Савремени човек данас сматра да је могуће чути без слушања. знање и новац. слушати без осећања.. Ми се искључујемо. па чак и чути и слушати. растућу удаљеност једни од других. 90 . До истине се долази кроз конфронтације и расправе. па ипак и даље не осећати.Савремене формуле успеха Формула успеха је да много више водимо рачуна на шта трошимо наше време. о чему се ради. енергију.. као и на унутрашње конфликте који дезинтегришу организацију.

 Они никада људима не говоре конкретно шта да раде и како да ураде. зна како да свој его контролише и како да храни его других.Мудрост лидера  Знати када не говорити.  Вредно је поменути да добар лидер успева да уравнотежи посао с личним животом.  Слушати уместо говорити је управљачки стил.  Има его. 91 .

што у финансијском смислу значи да сваки раст у новом предузећу захтева додатне финансијске ресурсе. Прво што треба схватити при уласку у нови посао је да предузетништво захтева финансијски менаџмент. Сваки раст треба да се „потхрањује“. 92 . Раст захтева више новца и више капитала.Финансијско предвиђање и његов значај за развој предузетништва Предузетници који започну пословне активности ретко када не воде рачуна о новцу.

захтева много размишљања и идеја. Оно. 93 . Финансијско предвиђање не захтева много времена. Да би задовољило очекивања у погледу свог раста. међутим.Брз раст увек чини превазиђеним постојећу врсту и облик контроле. ново предузеће мора одмах да успостави контролу у критичним областима. контролу која ће му требати за три године.

94 . Диверсификација је техника разних типова улагања унутар портфеља.Управљање имовином-правила успешног улагања При доношењу предузетничких одлука не смеју превладати емоције.Разлог је у томе да ће портфељ састављен од већег броја различитих типова финансијских инструмената. Дугорочна штедња и улагање су кључ за стварање богатства. Пре него што кренете у улагање потребно је од слободног новца створити фонд за посебне и хитне случајеве. остварити већи поврат и имати мањи ризик. Наравно. никада не заборавите стару изреку: „Не стављајте сва јаја у исту корпу!“. зато крените и непрестано улажите.

95 . да се што реалније оцени ефекат дугорочног улагања. чија је једина сврха.Цена извора финансирања дугорочног улагања Дугорочно позајмљени извори финансирања имају своју цену. То је у случају кредита каматна стопа. а тиме и прихватљивост пројекта. У погледу сопствених извора (капитала). која је у ствари калкулативна цена. Сопствени извори финансирања такође морају имати своју цену. често постоји заблуда да су они бесплатни.

чини се да су три најприхватљивија : – стопа приноса на сопствене изворе финансирања која би се остварила при улагању у неки алтернативни пројекат. односно инвестициони пројект по којем се намерава улагати. без обзира како је утврђјена. Цена сопствених извора финансирања. па ипак. – просечна стопа приноса на сопствене изворе финансирања коју остварује привредна грана којој припада предузеће.Цена сопствених извора финансирања може се утврдити на више начина. никад не би смела да буде нижа од цене позајмљених извора финансирања. 96 . – стопа приноса на сопствене изворе коју већ остварује предузеће.

IV ПРЕДУЗЕТНИШТВО И ИНОВАЦИЈЕ 97 .

а да су. 98 . да је примењиво и да доноси корист. Одговор на питање како помирити растуће потребе и све оскудније ресурсе је:иновацијама. Иновација је нови начин стављања нових или старих идеја у праксу. многи ресурси којима треба да се задовоље растуће потребе ограничени. Битне одреднице иновације су: да је нешто ново.Карактеристике светске економије су да тражња за производима и услугама стално расте. све оскуднији и све скупљи. с друге стране.

99 .Једна од широко коришћених дефиниција иновације је да је то процес од стварања идеје до комерцијализације. Процес иновације састоји се из три основне фазе: Инвенција. скуп активности којима се долази до нових. или до побољшања постојећих производа или услуга. Иновација. дакле. Дифузија.

100 . и нису стигле до комерцијалне употребе.су оне које побољшавају неки већ постојећи производ или услугу. Терцијалне . Инвенције могу бити: Примарне .Инвенција je стварање нечег технолошки новог.су оне које су још увек само идеја.које се налазе у практичној примени. нечег што раније није постојало. Секундарне . Под појмом открића подразумева се нешто што већ постоји. али још није запажено.

до примене идеје. тако да се између инвенције и иновације може успоставити следећи однос: Иновација = инвенција + примена 101 .Инвенција је процес стварања идеја. до стављања идеје у праксу. Иновација је процес у коме долази до материјализације идеје тј.

Између инвенције и иновације постоје извесне сличности. значи скуп креативних активности које је потребно реализовати да би се инвенција ставила у употребу. при чему је инвенција креативни догађај и представља моменат када човек дође до идеје. а иновација је креативни процес. 102 . Инвенција и иновација су резултат креативности.

103 . односно размишљања. са природом и/или другим људима.Идеја која је у основи инвенције и иновације настаје као резултат човекове умне активности. Битна за стварање идеје је комуникација човека са окружењем. при чему човек долази до информација које размишљањем могу испровоцирати идеју.

што значи да што је шира листа идеја. Почива на два принципа: – Да се страно приближи познатом – на тај начин што се страно употребљава у вези са познатим сазнањима. – Да се познато учини страним .Технике провоцирања идеја Браинсторминг метода .Почивају на две основне претпоставке: – Идеје се никад не оцењују приликом креативног процеса „набацивања“ идеја. Метода стваралачке конфронтације У основи ове методе налази се синектика тј. Метода стваралачке оријентације - решења за друштвене и техничке проблеме тражи користећи решења која постоје у природи. употребљивих идеја. . – Квантитет рађа квалитет. односно да се познате 104 ствари посматрају са других аспеката. то је већа вероватноћа да се дође до квалитетних. узајамно састављање различитих и независних елемената.

а то даље доводи до пада профита. што доводи до повећане понуде. 105 . а процес који следи након процеса иновације је дифузија. долази до ширења новог производа или услуге. У временском интервалу од појаве иновације на тржишту до почетка процеса дифузије. циљ предузетника који је увео иновацију је да поврати средства која је уложио у иновативни процес и да оствари што већи профит.Дифузија Након што нови производ или услуга добију потврду на тржишту. Долази до конкуренције. Они који следе иноватора називају се имитатори.

тако да техничке иновације често иницирају друштвене иновације. Технолошке иновације.Врсте иновација Друштвене иновације. као што и друштвене иновације могу иницирати технолошке иновације. Друштвено-техничке иновације Наведене врсте иновација су међусобно повезане и делују једне на друге. 106 .

–Институционалне иновације 107 . –Иновације у управљању.Друштвене иновације деле се на: –Тржишне или маркетиншке иновације. –Политичке иновације.

– Производња старог производа новом технологијом.Технолошке иновације деле се на: – Иновације производа или услуга – Иновације процеса Технолошке иновације могу бити спроведене као: – Производња новог производа старом технологијом. – Производња новог прозвода новом технологијом. 108 .

Друштвено-техничке иновације чине скуп иновација које настају око једног производа. обуке возача. система осигурања. појава аутомобила. сервиса. 109 . као средишне иновације довела је до потребе и мноштва иновација у многим областима: изградња аутопутева. пумпи за гориво. итд. На пример.

састоји се од сврсисходног и организованог трагања за променама. тако да се у оквиру системске анализе могућности таквих промена могу прихватити као економске или социјалне иновације.Системске иновације Системска иновација. системска иновација значи и контролисање “седам извора” иновативне могућности: 110 . Према П Друцкеру.

111 .

технолошка иновативност се мора ситуирати у предузећу.Принципи иновативног понашања Први принцип . унапреди. приморава предузећа приморава да буду иноватори. а да би иновативност била успешнија. Други принцип . те жеља да се постојеће стање побољша."иноватори могу да буду сви“ јер иновација није ничија привилегија. Трећи принцип . морају се разумети мере државе. као најважнијем облику организованости привредног живота. 112 .иновативност и склоност ка иновирању је стање човековог духа.тржишна конкуренција. оплемени. Четврти принцип .

гласи да иновативност у себи интегрише више циљева. Осми принцип . али је успешан иноватор више сконцентрисан на могућност.Пети принцип .најбоље је почети од малих иновација. Седми принцип . него на ризик. 113 . Шести принцип . која је оригинална.иновација је по природи ризична. јер оне мање коштају и лако дођу у жижу јавности.иновативност не потиче увек из креативности.

конкурентска предузећа нови производ или услуга могу се показати застарели иновација може бити лансирана у погрешно време 114 . Уколико дође до масовне производње присутни су бројни маркетиншки ризици: реакције купаца могу бити неповољне тражња за новим производом или услугом може бити значајно испод очекиване.Иновација и ризик Иновације увек собом носе промене и значе увођење нечег новог. Као такве. иновације су праћене читавом лепезом ризика.

и управо та могућност водиља је предузетништва и предузетника. профит. већ и могућност да се постигне економска корист.Ризик не представља само претњу. 115 .

– Истраживање и развој захтевају велика улагања пре свега у људски потенцијал 116 . На националном нивоу иновација побољшава националну продуктивност и повећава конкурентску моћ па тиме подиже стандард становништва на виши ниво. Иновације су данас последица истраживања и развоја.Утицај иновација на раст и развој У савременим економијама иновације постају основни чинилац економске моћи. Преко 50% економског раста зависи од технолошких иновација.

јер управо недостатак средстава за истраживање и развој и зависност од технологије развијених земаља још више удаљава сиромашне и неразвијене од богатих и развијених. Избор између иновирати или не иновирати своди се на избор између иновирати или нестати. 117 . тако да преко 90% извоза високе технологије данас потиче управо из тих земаља. Наведено објашњава зашто се у савременим условима продубљује јаз између богатих и сиромашних земаља.Та неопходна средства данас могу обезбедити најразвијеније земље света.

. мада имају више сопственог истраживачког развоја. Успешни иноватори имају ефикаснији развојни рад. Успешни иноватори ефикасније користе спољну технологију и научне савете. Успешни иноватори посвећују већу пажњу маркетингу.Иновативна организација Основна правила за успешно управљање иновацијама су : Успешни иноватори много боље схватају потребе корисника. Одговорни појединци за успешне иновације обично су на вишем положају и118 имају већи ауторитет.

Оне су увек вођене интересима. – Вођене су вредношћу . 119 .изузетно успешне организације су спремне да храбре и подстичу климу иновативности и промена. – Блискост са потрошачима .имају јасно дефинисане системе вредности. – Остваривање продуктивности кроз људе успешне организације посвећују изузетну пажњу људима.успешне организације уче од људи које опслужују. – Аутономија и предузетништво .Иновативне организације разликују се од осталих у следећим карактеристикама: – Склоност ка акцији-за изузетан успех нису довољне само добре одлуке. жељама и прохтевирна потрошача. већ и јасна и конкретна акција на њиховом остварењу.

Проста форма.значи да менаџери треба да воде посао који познају и да не расипају енергију на низ других послова. 120 . Истовремено комбиновање централизације и децентрализације показало се да је неопходно ради остваривања успеха.показало се да послове вредне неколико милиона долара воде фирме које у основи имају доста једноставне облике организационих структура. "Никада не преузимајте бизнис који не умете да водите".Висока фокусираност . линијско особље .

Извори конкурентске предности налазе се у екстерном и интерном окружењу. – Диференцирање производа. маркетинг. иновација и промена. административне активности и др. 121 .Иновативност-кључни фактор конкурентности Конкурентска предност настаје из побољшања пословања. Основни извори конкурентске предности су: – Снижење трошкова. производња. технологија. опрема. Интерно окружење:организација.

– Преструктурирањем напор да се кроз смањење броја организационих делова. хијерархијских нивоа и броја запослених смање трошкови пословања и побољшају пословне перформансе. Променама које долазе споља предузећа се прилагођавају: – Реинжењерингом . – Иновацијама . Конкурентска предност се одржава само путем сталног побољшања. 122 .Екстерно окружење је веома динамично. услуга и технолошких поступака како би се боље сервисирале потребе потрошача.увођењем нових производа.радикално нови процес организационих промена ради унапређења пословања у односу на захтеве потрошача.

неправилна употреба технологије 123 води у инверзивну транзицију. . а одмах затим и иновација као практична примена инвенције. настајати као природна последица ослобађања духа.Технолошке иновације као покретачи транзиције Мотор . још боље технолошких иновација. Најбоље је кад транзиција крене од иновација. Треба створити такву социјалну атмосферу у којој ће инвентивност.покретач свих најважнијих промена земаља у транзицији је нова техенологија. Због неправилног схватања мисије технологије у пракси.

V поглавље ПЕРСПЕКТИВЕ И БУДУЋНОСТ ПРЕДУЗЕТНИШТВА 124 .

не само у активирању креативних и стручних људских потенцијала. 125 . који желе да реше проблем егзистенције и дају допринос бржој промени привредне структуре. Досадашња искуства и истраживања указују на то да предузетничка (мала и средња) предузећа имају веома важну улогу у привредном развоју.Будућност предузетништва се огледа. него и у могућности покретања сопственог бизниса људи.

Мала и средња предузећа: • омогућавају ново запошљавање. хемијска оловка. • од 60% фундаменталних открића у XX веку. • наглашено су иновативна (производе 24 пута више иновација него велике фирме). предузетници су продуковали око половину (ласер. • динамизирају регионални развој и подстичу конкурентност итд. инсулин и др. 126 .).

173. износи 4.823 с почетка 2004. на 278. по величини. као и у већини других развијених земаља.У Србији. године. Учешће осталих предузећа. 127 ..1%. У периоду од 1990. – 2004. а велика са 1 %. колико их је било 1990. доминирају мала предузећа (са 95. године.1%. од чега средња предузећа учествују са 3. У структури домаће привреде данас. број регистрованих малих и средњих предузећа се повећао са 25.9%).

128 . користећи предности глобализације. За привредну интеграцију неопходни су покретљивост капитала. информације и предузетништво. али .Утицај глобализације на мала и средња предузећа Мала и средња предузећа су више афирмисана на националном. односно локалном тржишту. могу се проширити изван националног тржишта.

капитала и валидних информација. услуга. • да успостави адекватан међународни маркетинг информациони систем. . проницљивост и 129 брзину реаговања на промене. производе високог квалитета. • да успостави стратегијски приступ међународном тржишту рада. економска политика на нивоу државе требало би првенствено да обезбеди: • такав амбијент који ће мотивисати предузеће за обављање међународног пословања. као и • да омогући развој и иновације у самој структури предузећа. Успех на глобалном нивоу економије захтева константне иновације.Да би се то постигло.

менаџер или радник у истој особи. За најуспешније предузетнике сваки сегмент и детаљ су важни и то је квалитет који их издваја и чини успешним. Предузетник дефинише начин на који би требало да изгледа садашњост.Развој предузетничког менаџмента Предузетништво и предузеће не могу бити успешни без менаџмента. усмерава људе у правцу те визије и инспирише их да је остваре упркос препрекама. 130 . без обзира ко је носилац тих функција – власник. али и будућност. предузетник.

131 .Перспективе предузетништва. везују се за нове правце у предузетништву: – виртуелне организације. – бизнис-инкубаторе као подршка развоју предузетништва и малих и средњих предузећа. поред наведеног. – кластере и паркове као видове сарадње предузетника и малих и средњих предузећа.

чланство које се лако мења. заснован на информационим технологијама и средствима комуникације.Виртуелне организације и тимови Виртуелна организација је облик организације. функционална и културна различитост. 132 . улоге на тржишту и радних задатака. Основне карактеристике које виртуелну организацију чине различитом од традиционалне су: • • • • географска распрострањеност. Карактеристика виртуелних организација је велика променљивост задатака и циљева организације. електронска повезаност.

а само повремено се срећу лицем у лице. Виртуелни тим је скуп географски. 133 . с тим да се неопходне суштинске компетенције могу постићи у сарадњи са спољним партнерима и • потреба за ефикасношћу путем деобе ресурса са осталим партнерима. организационо и временски дистанцираних особа. који су у интеракцији електронским путем.Основне предности и разлози за организовањем активности у виртуелној организацији наводе се: • повећана потреба за флексибилношћу.

134 . изаћи из окриља бизнис-инкубатора финансијски стабилна и способна за самосталан опстанак на тржишту. која ће. за 2–3 године. са далекосежнијим циљем да се подстакне бржи економски развој целокупне друштвено-економске заједнице. Основна мисија бизнис-инкубатора је “производња” успешних предузећа.Бизнис инкубатори Основни задатак ових организација је да помогну започињање нових пословних подухвата.

• трансфер технологије са универзитета и из великих предузећа или • жеља да се учествује у новим пословним подухватима. Оснивачи бизнис-инкубатора могу бити: организације за привредни развој. локалне управе. школе. • диверсификација локалне привреде. конзорцијуми. профитне организације. универзитети.Бизнис инкубаторима постижу се следећи циљеви: • отварање нових радних места. 135 . • промовисање економске самосталности одређених категорија становништва.

• заједнички пословни сервис • флексибилни пословни простор и флексибилну цену закупа.Бизнис-инкубатори најчешће пружају следеће врсте услуга: • мрежне односе са осталим члановима бизнисинкубатора • финансијска помоћ у виду лакшег коришћења банкарских кредитних линија • пословну и техничку помоћ кроз комбинацију унутрашње стручне експертизе и подршке друштвене заједнице. Главни добитак заједнице од бизнисинкубатора су здрава предузећа 136 .

137 . Циљ кластера је стварање интернационалне конкурентности чланова кластера. комбинујући своја искуства.Кластери Кластер чине међусобно повезане компаније које делују на сродним пољима и по правилу су географски концентрисане. заједнички увећају своју конкурентност и на тај начин превазиђу конкуренцију. Циљ стварања кластера је повећање конкурентске предности читавих региона и то на начин да се компаније и институције које раде на сродним пољима повезују и да.

138 . а такође. осигуравајућим друштвима.Чланови кластера међусобним повезивањем побољшавају међусобне кооперативне односе. финансијским организацијама и сл. развијају интерактивне односе са образовним и научно истраживачким институцијама.

– Индустријски парк служи промовисању развоја одређених грана привреде.Паркови Паркови могу бити организовани на регионалном или локалном нивоу. – Научни парк чини група предузећа којима је заједнички циљ пружање савета ради раста и развоја компанија. при чему је. у односу на научни парк. – Истраживачки парк бави се искључиво истраживањем и развојем. 139 . – Технолошки парк се такође бави истраживањем. Ови паркови такође се баве истраживањем и развојем нових производа. више усмерен ка производњи.

BIZNIS PLAN .

Biznis plan je putna mapa svakog biznisa. Mnoge od tih odluka povezane su meĊusobno. Krenite od poĉetka i sledite paţljivo svaki korak. Moraćete da donesete ogroman broj vaţnih odluka. a svaka od njih ima finansijske posledice. . Krećete u biznis. Ne moţete da uradite sve odjednom. i u interakciji. Morate da se opredelite za redosled kojim ćete donositi odluke.

Bez obzira na redosled koji izaberete,
ustanovićete da stalno morate da se
vraćate na stvari koje ste prethodno
već uradili.
Izrada biznis plana predstavlja
donošenje boljih odluka danas,
uzimajući u obzir relevantne faktore,
to je poslovna ideja detaljno
razraĊena u svim detaljima i
teoretski testirana.

Pojam biznis plana
Najĉešće se pod biznis planom
podrazumeva dokument u kome je
preciziran naĉin realizacije definisanih
ciljeva.
• Poslovni plan nastaje kao rezultat
strukturiranog procesa evaluacije
poslovne ideje kojim se pruţa odgovor
na tri suštinska pitanja:
1. Gde je preduzeće sada?
2. Gde ide i
3. Kako tamo da stigne?

• Svim definicijama biznis planova
zajedničko je povezivanje ovog dokumenta sa
osnivanjem novih preduzeća (dokument koji
prati tj. prethodi procesu osnivanja)ili
upravljanjem poslovanjem, rastom i
razvojem već postojećih preduzeća.

Namena biznis plana
Biznis plan ima dve osnovne namene:
1. Da pomogne preduzeću u
obezeĊenju neophodnog kapitala i
2. Da olakša upravljanje rastom i
razvojem preduzeća.

1. Kao sredstvo za obezbeđenje
neophodnog kapitala, poslovni
plan treba da ubedi investitore da
je preduzeće identifikovalo trţišne
mogućnosti, da raspolaže
preduzetničkim i menadžerskim
kadrovima neophodnim za
korišćenje identifikovanih mogućnosti
i da ima racionalan i uverljiv
program ostvarenja planiranog
prihoda i troškova u predviĊenom
vremenskom periodu.

koji na poĉetku ima samo osećaj da je neka ideja potencijalno dobra i isplativa. finansijskog. U ulozi olakšavanja i upravljanja rastom i razvojem preduzeća. kao i sagledavanje potreba za ljudskim i materijalnim resursima radi otpoĉinjanja novog i razvoja postojećeg preduzeća. preduzetnik. . proizvodnog i sl. postaje svestan izvodljivosti te ideje (trţišnog.). poslovni plan treba da omogući mendţmentu preduzeća jasno sagledavanje konsekvenci razliĉitih strategija i taktika.2. • Sastavljajući poslovni plan.

moraju se uvaţavati najmanje sledeće tri perspektive: 1. nezavisno od korisnika informacija. Tržišna perspektiva (prilikom sastavljanja poslovnog plana mora se poslovanje preduzeća posmatrati oĉima potrošaĉa (kupaca) i 3. . Perspektiva preduzetnika (preduzetnik najbolje razume koncept i ideju na kojoj se zasniva poslovni poduhvat. Perspektiva investitora (investitori od poslovnog plana oĉekuju da pruţi realne i uverljive projekcije finansijskih veliĉina.).• Prilikom izrade poslovnog plana. finansijski rezultat i sl. kao što su prihodi. 2. kao i procese i tehnologiju poslovanja). novĉani tok. troškovi.

u praksi se ĉesto spoljnim konsultantima poverava ne samo celokupna izrada. već i veliki deo pripreme poslovnog (biznis)plana. uz aktivno angaţovanje njihovog struĉnog kadra. • MeĊutim. .Proces pripreme biznis plana • Najbolje je da njegovu prvu (početnu) verziju pripremi preduzetnik i/ili menadžment tim preduzeća.

pojedini troškovi i dr. Relevantnost .) rešavaju izborom varijante koja neće prouzrokovati lošiji finansijski rezultat. . Pouzdanost . 4. trţišno uĉešće. 2. odnosno informacije koje mogu da utiĉu na donošenje poslovnih odluka. 3. Opreznost .Ciljne karakteristike biznis plana 1. Razumljivost . Suština ovog pristupa ogleda se u zahtevu da se nedoumice u projekcijama (cena.vezuje za princip restriktivnosti.se ogleda u zahtevu da se u poslovnom planu prezentuju informacije koje su važne za korisnika.podrazumeva iskazivanje informacija u biznis planu na naĉin da su lako razumljive korisnicima.je zahtev za projekcijom podataka na osnovu verodostojnih informacija.

gde je teško predvideti kretanje relevantnih faktora posle više godina. Kraći vremenski period projekcije opravdanje traţi u turbulentnom okruţenju. .Prilikom izbora vremenskog perioda za koji se vrši projekcija preduzeće se moţe opredeliti za duži i kraći period.

• Duži vremenski period moţe biti: 1. . odnosno posle koga te koristi postaju krajnje neizvesne. 3. Ekonomski (proizvodno-trţišni) ţivotni vek projekta .Ekonomski je uglavnom najkraći rok i to je vremenski horizont projekta. posle koga se koristi koji se od njega oĉekuju ne mogu predvideti sa iole prihvatljivom pouzdanošću.Fiziĉki ţivot projekta izraţava se brojem godina u kojima fiksno sredstvo moţe da bude korišćeno u preduzeću za obavljanje tehničkih operacija zbog kojih je pribavljeno.Tehnološki ţivot projekta determinisan je vremenom koje će proći pre nego što se pojave nova i produktivnija fiksna sredstva. Tehnološki . 2. Fizički .

• Obiĉno se razlikuje nekoliko tipova poslovnog plana. 5. 4. itd. Nedobitne organizacije i Mešovita preduzeća. . a naroĉito od delatnosti preduzeća i namene poslovnog plana. 6.Forma i sadrţina biznis plana zavise od brojnih faktora. Proizvodna preduzeća. kao što su poslovni planovi za: 1. Trgovinska preduzeća na veliko. 3. 2. Trgovinska preduzeća na malo. Usluţna preduzeća.

plan lokacije. pored naslovne strane i sadrţaja su i delovi koji su precizirani od stane osnovnih metodologija. kao i delovi koji su zahtevani od strane kreditnih organizacija u Srbiji. • Delovi suštinskog značaja obuhvataju detaljnije analize poslovnog konteksta samog projekta u kojima se razmatra proizvodni plan. marketing plan. . finansijski plan i sl. • Formalno nezaobilazni delovi poslovnog plana.Formalno nezaobilazni delovi biznis plana • Nezavisno od delatnosti preduzeća. svi poslovni planovi sadrţe delove suštinskog i delove formalnog značaja.

• Osnovni podaci o autorima poslovnog plana. • U drugu grupu spada ponuda garancije. . • Analiza razvojnih mogućosti investitora. zahtevan od strane kreditnih organizacija u Srbiji.U prvu grupu formalno nezaobilaznih delova spadaju sledeći delovi poslovnog plana: • Osnovni podaci o investitoru. kao nezaobilazni deo poslovnog plana. • Rezime i • Dodatak.

6. Ocena u uslovima neizvesnosti i Zaključak. 14. 15. 5. Analiza izvodljivosti i dinamika realizacije projekta. . Analiza prodajnog tržišta. Ekonomsko finansijska analiza. 9. Prostorni i lokacijski aspekti. Društvena ocena. Opis objekta. 13.Sadržaj poslovnog plana prema važedoj metodologiji u Republici Srbiji 1. 3. Finansijsko – komercijalna ocena. 4. 8. Analiza životne sredine i zaštite na radu. 10. 12. Analiza i ocena razvojnih mogudnosti investitora. Prikaz idejnih projekata. 7. 11. Analiza organizacionih i kadrovskih aspekata. 2. Analiza nabavnog tržišta. Uvod.

. Naslovna strana identifikuje biznis plan i u najkraćim crtama sumira njegovu sadržinu. • Naslov poslovnog plana kojim se bliţe odreĊuje njegov predmet. kao i • Vreme izrade poslovnog plana (ovo je znaĉajna informacija obzirom da većina zajmodavaca traţi da poslovni plan nije stariji od 6 meseci ili jedne godine). • Naznaka da se radi o poslovnom planu. odnosno sadrţi osnovne informacije o preduzeću i samom biznis planu. Obavezni delovi naslovne strane su: • Naziv (firma) preduzeća.1.

2. 2.2. 2. 2.1. .2.1. 1. 1.1. • NAJJEDNOSTAVNIJI NAĈIN JE DA SE DELOVI POSLOVNOG PLANA OBELEŢE ARAPSKIM CIFRAMA. Sadržaj je pregled svih delova poslovnog plana sa brojevima stranica na kojima ti delovi poĉinju. NA SLEDEĆI NAĈIN: 1.3.2. 1. 1.2.1.1.

3. 4. Osnovni podaci o investitoru obuhvataju osnovne podatke o preduzeću ĉiji je plan aktivnosti predmet poslovnog plana. Osnovni podaci o autorima poslovnog plana su bitni jer kvalitet autora opredeljuje kvalitet poslovnog plana. Analiza i ocena razvojnih mogućnosti investitora sastoji se iz dva dela i to: • Analiza dosadašnjeg razvoja investitora i • Analiza budućeg razvoja investitora . 5.

Finansijske. Organizacione i 4. . 2.• Analiza dosadašnjeg razvoja investitora obuhvata sledeće aspekte: 1. Tehničko – tehnološke. 3. Tržišne.

. • Ukupan broj kupaca. distribucija cena). promocija. • Glavni proizvedeni (prodati) proizvodi. • Trţišno uĉešće. • Glavni kupci i uĉešće tri najveća kupca.Tržišne informacije su: • Asortiman proizvoda. • Karakterisitke elemenata marketing miksa (proizvod. • Karakteristike privredne grane. • Ograniĉenje u snabdevanju. • Glavni dobavljaĉi. • Uĉešće glavnih konkurenata na trţištu.

. Proseĉnoj starosti tehnološke opreme.Tehničko – tehnološki aspekti informišu korisnika poslovnog plana o: Instalisanim kapacitetima. Stepenu iskorišćenja kapaciteta u prethodnom periodu. Transportnim sredstvima u vlasništvu preduzeća i njihovoj proseĉnoj starosti. Karakteristikama tehnološkog procesa. Dinamici dosadašnjih investicionih aktivnosti.

Izvori finansijskih podataka su bilans stanja i bilans uspeha.Informacije o organizaciji • Postojeći broj radnika. • Naĉin organizovanja zaposlenih i sl. . • Kvalifikaciona struktura zaposlenih. Pored toga tu spadaju i zvaniĉni završni raĉuni.

7. .6. Dodatak predstavlja dokumentacionu osnovu poslovnog plana. 8. Tu su sadrţani svi materijali koji predstavljaju njegovu analitiĉko – dokumentacionu podlogu. Postoje dva osnovna vida garancije: • Finansijska i • Imovinska garancija. sumarni pregled najvaţnijih stavova iznetih u suštinskim delovima poslovnog plana. a koji podrţavaju osnovni tekst. ali je njena svrha da omogući alternativnu naplatu potraţivanja jer se garancija aktivira u trenutku kada duţnik nije u stanju da izmiri svoje obaveze. Garancija ne predstavlja sastavni deo poslovnih planova. Rezime predstavlja kratak.

Najvaţniji delovi biznis plana
su:
–Operativni plan
–Marketing plan
–Finansijski plan

Operativni plan
Operativni plan se bavi mehanizmom
funkcionisanja preduzeća (posla).
Operativni plan moţe se sastojati iz
ĉetiri dela:
– Tehničko – tehnološka analiza,
– Analiza organizacionih i kadrovskih
aspekata,
– Analiza lokacije i
– Analiza zaštite životne sredine i
zaštite na radu.

Marketing plan
Marketing plan je plan svih aktivnosti
u procesu stvaranja i isporuke
potrošačima željenih proizvoda.
Marketing plan treba da doprinese:



Utvrđivanju potreba potrošača
Određivanju ciljnih tržišta
Utvrđivanju konkurentske prednosti
Izboru optimalne kombinacije karakteristika
proizvoda, cena, kanala disribucije i promocije
(marketing mix) kako bi preduzeće odgovorilo
potrebama i ţeljama kupaca.

Marketing plan se može podeliti
na:
– Plan prodaje
– Plan nabavke

168

U okviru plana prodaje razmatra se:
– Asortiman, ciljno trţište i njihove
osnovne karakteristike,
– Analiza i procena traţnje,
– Analiza i procena promocije, distribucije
i cene,
– Analiza i procena ponude,
– SWOT analiza i
– Projekcija plasmana proizvoda.

. adekvatne cene. –Repromaterijali i –Ambalaža. To su: –Sirovine.Planom nabavke se definiše obezbeđenje inputa potrebnog kvaliteta. u pravo vreme i u potrebnoj količini.

Krajnji rezultat marketing plana su ulazni podaci za potrebe finansijskog plana u delu formiranja ukupnog prihoda i po pravilu osnovnih kategorija troškova. 171 .

.Finansijski plan Značaj finansijskog plana je u tome što se na osnovu kvantitativnih pokazatelja iz ovog dela biznis plana donosi konačna odluka o isplativosti ili neisplativosti investiranja ili preduzimanja nekog poslovnog poduhvata.

–Sintetiĉki finansijski izveštaj. –Izvore finansiranja. –Finansijsku analizu.Finansijski plan obično sadrži: –Investiciona ulaganja. –Obraĉun rezultata poslovanja. –Pokazatelje efikasnosti i –Analizu u uslovima neizvesnosti .

MALI BIZNIS 174 .

175 .Samostalno pokretanje sopstvenog biznisa traţi odreĊena znanja. veštine i sposobnosti Vlasnici malog biznisa ţele da budu što efikasniji i da što je moguće više smanje svoje troškove.

– Moţe biti izvor kreativnosti. obezbeĊujući izlaz za sve ideje koje posedujete. Sve ovo je moguće ako odigrate kako treba.Sopstveni uspešni biznis moţe podrazumevati mnogo stvari: – Moţe biti osiguranje ekonomske stabilnosti za sebe i svoju porodicu. 176 .

Pogled na biznis Prednosti sopstvenog biznisa su: Kontrola Novac Kreativnost i nazavisnost Sloboda 177 .

Nedostatci sopstvenog biznisa su: Nesigurnost . Nedostatak strukture. 178 .Najteţi deo je što nema stalnog izvora prihoda Rizik. Struktura rada pada u vodu kada radite za sebe.

proračunate i inteligentne odluke.Šta činiti? Morate početi razmišljati kao biznismen. 179 . realno proračunavati rizike i donositi promišljene.

Početak Onog trenutka kada odluĉite da je zapoĉinjanje biznisa prava stvar bez obzira na rizike. 180 . postavlja se pitanje: Šta dalje? Ljudi su obiĉno oduševljeni idejom zapoĉinjanja biznisa ali se brzo zaguše u samoj suštini posla.

181 .• Prvi korak: lično ocenjivanje Zašto želite da započnete biznis? Da li je zbog novca. ili neki drugi razlog? Šta moţete ponuditi? Kojim veštinama vladate? Koju oblast najbolje poznajete? Da li ţelite da obezbedite uslugu ili proizvod? Šta volite da radite? Koliki kapital moţete staviti na rizik? Da li će te imati radnika? Odgovori na ova pitanja će Vam pomoći da suzite izbor i donesete odluku. kreativnosti. slobode.

moraćete da ocenite tu ideju.Korak 2: Analiza Kada izaberete biznis koji odgovara Vašim ţivotnim i poslovnim ciljevima. Ko će kupiti Vaš proizvod ili uslugu? Ko će Vam biti konkurencija? 182 .

Korak 3: Poslovni plan Poslovni plan je nešto što će Vam pomoći da saznate koliko novca Vam je potrebno da poĉnete. 183 . koje zadatke sve treba da obavite da bi spremno poĉeli biznis.

184 . Moţe biti vlasništvo jednog lica.Korak 4: Formiranje biznisa Postoji nekoliko naĉina da formirate svoj biznis. ortakluk ili deoniĉarsko društvo.

pomoć porodice. uzimanjem zajmova. liĉnih zajmova. 185 .Korak 5: Obezbediti finansije Većina malih poslova poĉinje sa privatnim finansiranjem preko kreditnih kartica. ušteĊevinom itd.

186 . Zaposliti radnike.Korak 6: Otvaranje Naći lokaciju i obezbediti poslovni prostor. Kupiti inventar. Napraviti sveĉano otvaranje. Oformiti cene. Obezbediti telefonsku liniju.

187 . Reklamirajte se. ali budite otvoreni i kreativni i za nove ideje. Iznad svega treba uţivati u voĊenju sopstvenog posla.Korak 7: proba i greške Pratite poslovni plan. Nemojte se plašiti da napravite greške.

Neki ţele da njihov posao bude vaţan i popularan. i to je obiĉno dobra ideja. moţe biti recept za propast. Ovo i nije sjajna ideja. što opet nije loša ideja. Osnovna razmatranja za druge je to da njihov biznis donosi puno novca.• Izbor pravog posla Neki ljudi rade ono što znaju da rade. 188 . Zapoĉinjanje posla koji se bazira na popularnosti.

Umesto navedenog sebi treba postaviti sledećih pet pitanja: – Šta je to što dobro radim. što znam da radim? – Da li postoji tržište za taj posao? – Da li mogu sebi priuštiti započinjanje ovog posla? – Šta će to razlikovati moj posao od drugih? – Mogu li zaraditi? 189 .

Sastoji se iz dva koraka: Pregled budžeta za investiciju 2. 190 .Donošenje odluke Odluĉivanje za oblast koju volite je samo prvi korak u izboru posla koji će te zapoĉeti. SprovoĎenje istraživanja tržišta 1. Ostatak analize je analitiĉki.

Analiza startnih troškova Postoje dve vrste poslova: • biznis orijentisan ka proizvodu i biznis orijentisan ka pruţanju usluge. Orijentacija ka pruţanju usluge je mnogo jeftinija za zapoĉinjanje biznisa. 191 .

192 . Ukoliko to znaĉi preispitivanje vaših ideja. onda to i uradite.Tržišna istraživanja Drugi aspekt izbora pravog biznisa je da vodite raĉuna da je taj biznis tražen.

– Pomoć Vam je na raspolaganju. – Oĉekujte neoĉekivano. 193 . – Neka strah radi za Vas. – Znajte da posedujete više sredstava nego što ste svesni.Prebrodite strahove – Znajte da moţete zapoĉeti traljavo. – Izgradite mreţu podrške.

– Drugi metod za kreiranje naziva je biranje naziva koji je potpuno jedinstven i koji nema nikakve veze sa vašom delatnošću. i odraţavaće Vas i posao kojim se bavite. 194 .• Izbor dobrih naziva i lokacija – Bitna stvar je da shvatite da će naziv vašeg preduzeća postati vaš ''alter ego'' (druga liĉnost). – Poslednji metod za kreiranje dobrog naziva je unajmljivanje nekoga da taj naziv smisli umesto vas. • Kako ćete odabrati naziv? – Prvi naĉin je da odaberete naziv koji taĉno govori ĉime se vaše preduzeće bavi.

– Robne marke se koriste za identifikovanje i zaštitu vašeg brenda ili proizvoda. fraza ili slogan koji se koristi za identifikovanje nekog preduzeća (poslovanja). 195 .Robna marka – Robna marka je reĉ.

Lokacija – Populacija i demografija. – Zona. – Znaci. – Imidž. – Zakupnina. – Uočljivist. – Izgled. – Istorija. – Saobraćaj. – Konkurencija. – Unutrašnji dizajn. 196 .

OdreĎivanje forme poslovanja 197 .

198 .

Tu bi trebao da postoji paket objašnjenja o tome. koje taĉno licence i dozvole vam trebaju. 199 . gde ih moţete nabaviti i koliko koštaju.Licence i dozvole Moţete zapoĉeti svoj put niz ''putanju dozvola'' posećujući vaš Gradski zavod za planiranje.

200 .Novac i novi biznis Nalaţenje fondova za pokretanje vašeg posla obiĉno je jedan od najvećih izazova sa kojim se preduzetnik moţe suoĉiti.

Koliko vam je novca potrebno? Moţete poĉeti sa konkretnim brojkama odgovarajući na sledeća tri pitanja : 1. koliko novca imate na raspolaganju? 2. koliko vam novca treba da ostanete u poslu? 201 . koliko vam novca treba da započnete posao? 3.

Sopstveni i pozajmljeni kapital KAPITAL Obeležja Sopstveni Pozajmljeni Status Vlasnik Poverilac Vreme na koje daje kapital Bez roka Sa rokom Upravljačka prava Potpuna (vlasnik) nema Prinos na koji igra Dividende Kamata Karakter obaveza preduzeća Varijabilni – zavisi od rezultata Fiksnine zavisi od rezultata Redosled namirenja prava Poslednji Prvi Sigurnost Nije garantovana Sa garancijom Odnos prema riziku Snosi pun rizik Ne snosi rizik 202 .

a zauzvrat će posedovati odreĊeni procenat od ostvarenog poslovanja za dato poĉetno investiranje.Opcije finansiranja 1. Prikupljanjem finansijskih sredstava emitovanjem hartija od vrednosti kompanije. Privatni izvori finansiranja. Ovaj naĉin ima tri modela: – porodica i prijatelji. – investitori. 3. 2. – ljudi koji rade na realizaciji preduzetniĉkog poduhvata. Finansiranje fakturama – kupovina ili prodaja sa odloţenim rokom plaćanja faktura. Džoint venčur (Jion Venture) finansiranje – ugovor sa proizvoĊaĉima ili distributerima za stabilne proizvode. Kreditno finansiranje 203 . 5. 4.

Karakter (Character). analiziraće ga kroz filter ''ĉetiri K'': 1. Kapital (Capital). 204 . Da li imate nešto da ponudite banci za vaš zajam? Ako vam je potreban kapital.• Bankar koji analizira zajam za vas. Kolateral (Collateral -Hipoteka). Kakav je karakter i integritet zajmoprimaoca? 2. Koliko novca traţite i da li je ta suma podrţana dokumentacijom? 4. razmišljajte kao bankar i shvatite ova 4 pojma pre nego što podnesete zahtev za zajam. Kapacitet (Capacity). Kakva je sposobnost vašeg biznisa da vraća zajam? 3.

Stvaranje poznatog poslovnog imidža – Vaši ţigovi. zaglavlja i kvalitet papira poslovnih pisama. 205 . – Ostali marketinški elementi su: brošura. mnogo govore o vama (poslovni indetitet). Vaš dobro osmišljen imidţ je za vas prioritetan zadatak. logo i radnja (kancelarija). vizit kartice. vizit karta i pribor za pisanje.

Ali to zaista nije jednostavan posao. Kako napraviti dobar sajt? Moţete angaţovati veb dizajnera. a moţete to uraditi i sami.Veb sajt je zaista postao nuţnost u savremenom biznisu. 206 .

• TakoĊe je vaţno shvatiti da biti najeftiniji nije uvek pametno. 207 . ali niska cena sigurno govori o lošem kvalitetu. Ĉesto potrošaĉi visoku cenu ne povezuju sa visokim kvalitetom proizvoda.• Stvaranje profita • Jedan od najvaţnijih finansijskih pojmova koji treba da nauĉite kada ste ''novi'' u poslu je izraĉunavanje profita i kako se profit reflektuje na strukturu cena. • Pravi trik je otkriti svoju cenu.

Povećanje vaše margine profita Postoje dva naĉina da povećate vašu marginu rentabilnosti (profita). I ako ne znate ''govor brojki''. vreme je da nauĉite. 208 . Umesto intuicije treba da pustite da brojevi govore. da smanjite troškove. Prvo. moţete da povećate cene. Drugo.

što je veoma razborito razmišljanje. • Kod poĉetnog. kritiĉnog starta poslovanja.• Prednost posla koji se radi od kuće (Home-Based) • Nemojte praviti grešku tako što ćete unapred odluĉiti da Vaš biznis neće biti biznis baziran na radu od kuće. mnogi ljudi zapoĉinju biznis kod kuće da bi smanjili izdatke plaćanja kirije za iznajmljeni prostor. 209 .

Revolucija poslova započetih kod kuće Više nego ikad. Procenjuje se da se skoro milion kućnih poslova zapoĉne svake godine u svetu. 210 . To je trend. rad od kuće je postao prihvatljiv metod poslovanja.

povećali ste vaše šanse da uspete. Vaţna stvar je da se odnosite prema Vašem biznisu kao prema svakom drugom. 211 . drugi će Vas tretirati isto tako. Drastiĉnim smanjenjem spoljnih troškova. Ukoliko se ponašate kao profesionalac.• Rizik i povoljnosti rada od kuće – Lako možete izgubiti koncentraciju – Možda Vas neće shvatiti ozbiljno • Zaključak Zapoĉinjanje biznisa od kuće moţe biti jedna od najboljih odluka koju ste doneli. bez obzira gde Vam je kancelarija locirana.

212 .Proces razvoja biznisa Inovacija. Program razvoja biznisa je korak – po – korak. Oni predstavljaju suštinu programa razvoja biznisa. proces kiji biznis pretvaraju u organizovan model kroz koji stvarate svoj biznis. kvantifikacija i orkestracija ĉine kiĉmu svakog uspešnog posla – biznisa.

213 . kako bi znali da li je inovacija uspešna. – Orkestracija znaĉi eliminacija slobode odluke ili izbora operativnog nivoa biznisa.– Inovacija je suština svakog posla. Orkestracija je nit koja vas čvrsto povezuje sa opažanjima kupaca. Sloboda odluke je neprijatelj reda. – Inovacija mora da se kvantifikuje. ona postavlja pitanje :''šta sprečava kupca da dobije ono što želi od Vašeg biznisa?'' Inovacija je odlika hrabrog i maštovitog ĉoveka. standardizacije i kvaliteta.

kadrovska strategija. organizaciona strategija. strategija sistema. primarni cilj. 214 .Proces razvoja biznisa je sastavljen iz sedam razliĉitih koraka: 1. 6. 3. 4. strateški cilj. menadžment strategija. 2. marketing strategija. 7. 5.

Kako ţelim da ga doţivi?. Primarni cilj Primarni cilj traţi odgovore na sledeća pitanja: Šta je za mene najveća vrednost?. Koliko daleko ste stigli. Koliko mi tada treba novca? Bez jasne slike o tome kakav život želite. a vaš život uskladi sa vašim poslom. Šta bi voleo da ljudi misle o meni?.1. kako bi ste znali koji vam je prvi korak?. koliko još treba da pređete?Primarni cilj je vizija koja je neophodna da oživi vaš biznis. Kako bi ste merili svoj napredak?. Kako ţelim da izgleda moj ţivot?. Kako bi ste znali gde ste?. Kakav ţivotni stil ţelim?. 215 .

Koji su to standardi strateškog cilja: 216 .2. To je obrazac za biznis. To je vizija vašeg biznisa. oruđe za merenje napretka ka određenom cilju. Strateški cilj Strateški cilj predstavlja veoma jasno opredeljenje za ono osnovno što vaš biznis treba da uradi u ostvarivanju primarnog cilja. Strateški cilj je lista standarda.

a u isto vreme. 217 . • Drugi standard: šansa koju vredi slediti Upitajte se: ''Da li posao koji imam u vidu smanjuje nezadovoljstvo velikog broja potrošaĉa uslugama drugih da bi to bilo vredno truda?''.• Prvi standard: novac Strateški posmatrano. za realizaciju primarnih ciljeva. Prva pretpostavka koju morate da stvorite jeste da je vaš posao šansa koju vredi slediti. stvaranje novĉanih standarda nije neophodno samo za vaš posao. definiše ko će biti vaš budući potrošaĉ. već i za vaš ţivot. On vam ukazuje na to koju vrstu biznisa stvarate.

pol. porodiĉno stanje.). dohodak. profesija potrošaĉa itd. 218 . obrazovanje. Standardi stvaraju energiju zahvaljujući kojoj se u biznisu postižu rezultati.• Treći standard: Stvaranje demografskog profila je nauka o trţištu realnosti (starost. • Četvrti standard: Stvaranje psihološkog profita je nauka o shvaćenoj trţišnoj realizaciji – zašto vaši potrošaĉi kupuju.

3. koji proizilazi iz primarnog cilja. Organizaciona strategija Organizaciona šema proističe iz strategijskog cilja. 219 .

da ostvari profit. 220 . bolje od drugih. Valjan prototip je posao koji je u stanju da pronaĎe i zadrži kupce.4. Šta je sistem menadžment? To je sistem koji je ugraĊen u prototip da bi proizveo pozitivan rezultat. Menadžment strategija Ono što vam je potrebno jeste sistem menadţmenta.

Kadrovska strategija je naĉin na koji prenosite svoju ideju. – Druga stvar je sa kolikom ozbiljnošću je vlasnik prišao voĊenju svog biznisa. poštujući vlasnika zaposleni poštuju svoje radno mesto. – Treće. Ideja se prenosi kroz vaše verovanje i naĉin na koji oĉekujete da će ona biti realizovana.5. Kadrovska strategija • Kako postići cilj da ljudi rade ono što vi ţelite? – Prva stvar je da vlasnik svoje zaposlene shvati ozbiljno. 221 .

a zatim da na osnovu toga kreirate posao. vrednost. 2. 3. valjani standardi na osnovu kojih bi se naši ţivoti mogli meriti). 222 . Ako ne moţete da smislite dobru igru ukradite je od drugih jer su one dobre i nauĉite je napamet. 5. Deo onoga što nam nedostaje je igra koja vredi da se igra (svrha. 1. 6. Postarajte se da obezbedite pobedniĉki duh u igri 4. Nikada za vaše ljude ne kreirajte igru koju sami niste spremni da igrate. Nikada ne pokušavajte da procenjujete šta ţelite da vaši ljudi rade. Ljude morate neprestano podsećati na to.Pravila igre naučite u toku same igre. Igra ne postoji sama po sebi.

zakljuĉivanja. 223 .6. Ono je rezultat njegovih reakcija. Marketing strategija • Marketing strategija poĉinje. • Ništa ne moţe da promakne kupcu dok upija informacije koje koristi da bi doneo odluku da li da kupi ili ne – svesno mišljenje kupca. • Pri promotivnoj prodaji uspeli ste ili niste u prva tri minuta. verovanja. • U televizijskoj reklami prodaja se postiţe ili gubi u prve tri ili ĉetiri skunde. stavova. utisaka. MeĊutim. vrlo ĉesto odluku donosi nesvesno mišljenje kupca. sećanja. mišljenja. • Kada je u pitanju štampa. ţivi i završava se sa kupcem. 75% odluka o kupovini donose se samo na osnovu naslova.

224 . Stvaranje demografskog profila je nauka o trţišnoj realnosti – ona otkriva ko kupuje. Zakoraĉili smo u ''doba koje ne oprašta''.Demografski i psihološki profil su dva suštinska oslonca uspešnog marketing programa. Izazov našeg doba sastoji se u tome da nauĉite jezik svog kupca i da zatim taj jezik govori jasno.

problem je u nama. Mi smo društvo koje krivca traţi ''tamo negde''.Zaključak • Navedeno predstavlja poziv na uĉenje. Nekadašnje granice – geografske. Pravila se stalno menjaju. Jednostavno istiĉe naše vreme. socijalne. nisu nas uĉili da razmišljamo na taj naĉin. 225 . emotivne ne postoje. mi smo – odraz naše sopstvene unutrašnje uznemirenosti. Na ţalost. sada je vreme za promene. • Nije problem u svetu. politiĉke. • Ţelimo da promenimo svet da bi mi ostali isti. Nije svet u haosu. na relaciji oni protiv nas. Ali sada.

To je naš sopstveni svet. a program za razvoj biznisa sredstvo za njegovu najefikasniju realizaciju. To je mesto gde uopštavanja moraju da ustupe mesto konkretnim akcijama.• Mali biznis moţe da postane most izmeĊu ''spoljnog sveta'' i ''unutrašnjeg sveta''. produktivnijim. To je mesto gde su pitanja vaţna najmanje koliko i odgovori. san o biznisu kao katalizator za napore preduzetnika. uspešnijim. 226 . Mali biznis reaguje istog trenutka na svaku akciju koju preduzimamo. izmeĊu sveta ''tamo negde'' i sveta ''upravo ovde'' i da oba uĉini humanijim.

to ćeš zaboraviti. ali sve dok nešto ne uradiš. to ćeš zapamtiti. 227 . kada nešto vidiš.Postoji stara kineska izreka koja kaţe: Kada nešto čuješ. nećeš razumeti.

IV DEO Poslovne komunikacije .

bez duhovne svesti o meĊuzavisnosti o skladu i jedinstvu. održava i unapređuje spregu između učesnika u biznisu. Adiţes tvrdi da „bez svesti o potrebama. mi zadovoljavamo samo pseudo potrebe”. . bez brige o klijentima kao o nama samima.Jedna od kljuĉnih uloga preduzetništva i mendţmenta u modeliranju poslovnih (biznis) veza i odnosa je upravljanje komunikacijama Sistem komunikacije uspostavlja.

upravljanje promenama. organizovanje ljudskih i drugih resursa na najuspešniji i najdelotvorniji način. usmeravanje. 230 . Uspešan preduzetnik više od 80% svog dnevnog radnog vremena provede u komuniciranju. razvoj planova za njihovo ostvarivanje.Komunikacija je neophodna za uspostavljanje i sprovođenje ciljeva preduzeća. za vođenje. motivisanje i kreiranje klime u kojoj su ljudi voljni da doprinose ciljevima poslovanja.

VERBALNA (DIREKTNA) KOMUNIKACIJA 231 .

Komuniciranje je osnova meĊuljudskih odnosa. sa ciljem da se razmene ideje i ostvare poslovni ciljevi.Komunikacija je permanentan proces koji podrazumeva slanje i primanje informacija. Definiše se kao razmena informacija. ideja i osećanja verbalnim i neverbalnim sredstavima. prilagoĊena društvenoj prirodi odreĊene situacije 232 .

obradom i ĉuvanjem informacija). Sastoji se od tri segmenta: – Informatike (proizvodnjom. prikupljanjem. 233 . – Semantike (znaĉenje informacija).Komunikologija je nauka o komuniciranju. i – Pragmatike (naĉina upotrebe i primene znaĉenja).

234 . – Upotrebu razliĉitih oblika reklame i propagande. – Ispitivanje meĊusobnih kontakata i dinamike verbalnog i neverbalnog komuniciranja.Danas se komunikologija koncentriše na: – Istraţivanje industrije masovnih komunikacija. – Upotrebu i razvoj komunikacionih tehnologija.

govor i publika Pojava govora predstavljala je prvi znaĉajan korak u razvoju komunikacije. glavne komponente komunikacijskog ĉina su govornik. Drugi znaĉajan korak predstavlja pojava pisma – prenos poruke u verodostojnom obliku na daljinu.Prema Aristotelu. 235 . pošto je omogućio prenos saznanja i iskustva. većem broju zainteresovanih Na kraju je došao i Internet– tako je tehnologija postala komunikacija.

Situaciona analiza daje odgovore na pitanja: ko.Najvaţniji momenat u komuniciranju (opštenju) bilo koje vrste jeste priprema. kad. koja zahteva dobru bazu podataka. zašto i sa kojim ciljem komunicira. gde. a potom izradu operativnog i strateškog plana. koji zavisi od situacione analize. koliko. Od stepena preciznosti odgovora na postavljena pitanja zavisi uspeh komunikacijskog cilja. 236 .

adekvatan i moderan komunikacioni izraz. u teţnji da se kreira nov. Cilj je obogaćenje komunikacijskog ĉina. savremen. Veština komuniciranja je aktivnost duha. a komunikacija permanentan proces koji podrazumeva prenošenje poruka i ideja razliĉite vrste. moraju poznavati metode. tehnike i strategije pregovaranja.Specifiĉan oblik komunikacije je pregovaranje. Pregovaranjem se usklaĊuju liĉni interesi. Da bi menadţeri bili efikasni pregovaraĉi. 237 .

neguju i razvijaju. To su opšte prihvaćena pravila ponašanja (maniri. principi i naĉela struke itd. odevanje. pozdravljanje. 238 .Poslovni bonton predstavlja sistem usvojenih konvencija koje se dobrovoljno prihvataju. ali pre svega uĉe.).

ali se teško menja. Ovaj utisak se kasnije nadograĊuje. 239 .Veština jeziĉkih kompetencija. 2. Efekat prvog utiska Ispitivanja pokazuju da se prvi utisak formira u roku od 15-20 sekundi. bez dodavanja profesionalnih titula. upotpunjuje. Predstavljanje Treba jasno izgovoriti svoje ime. Prvi trenuci susreta presudni su za budućnost odnosa. odnosno dobrog komuniciranja preduzetnika ili menadţera podrazumeva više vaţnih elemenata: 1. Samopredstavljanje se izvodi kada nema treće osobe da ih predstavi.

240 . Poslovni protokol odreĊuje da prilikom rukovanja ustaju svi. 5. 4. Potom treba sa posebnom paţnjom da sasluša ko se javlja i šta ţeli. Pismena komunikacija Pismo ili elektronska poruka govore mnogo o pošiljaocu.3. Komunikacija telefonom Preduzetnik-menadţer koji odgovara na telefonski poziv treba odmah da kaţe naziv firme i svoje ime. Stoga je od presudne vaţnosti da i sva prepiska bude besprekorna sa aspekta pravila dobre komunikacije. U poslovnom svetu su oba pola izjednaĉena. Rukovanje U Evropi je rukovanje kao pozdrav uobiĉajeno.

je vaţno zbog sopstvenog prilagoĊavanja ponašanju sagovornika i primene najpogodnijih sredstava komuniiciranja.nju treba da imaju svi u preduzeću koji komuniciraju sa spoljnim svetom i one treba da budu uniformne. 8. što u radu moţe da donese probleme 7. Obraćanje na „ti“ ili persiranje Normalno je da osobama koje po prvi sreću preduzetnici persiraju. a to bi bilo poţeljno i prema saradnicima u firmi. Vizit karta . Posmatranje i uočavanje osobina sagovornika . 241 . Obraćanje sa „ti“ je u našem jeziku suviše familijarno i nosi veliku dozu intimiziranja sa sagovornikom.6.

– nerazumavanje ili pogrešno razumevanje poruke. zatrpavanje).Postoji više razloga za nerazumavanje: – nerazumljivo preneta poruka . – namerna dezinformacija. ometanje. – otsutnost. – sudaranje više razliĉitih ideja . – prećutkivanje i zataškavanje nesporazuma.nefokusirano mišljenje. – nepoznavanje sagovornika. – previše informacija (preopterećenost.terminološki problem. nekoncetrisanost. – buka. – nedostatak informacija. 242 .

– primenom tehnike unakrsnih pitanja. – primenom mirnog. dobar odnos sa sagovornikom mogu ostvariti: – slušanjem sagovornika i svesnim pravljenjem pauze u toku govora.uporeĊivanjem argumenata za i protiv. 243 – postizanjem dogovora ili kompromisa. – analizom . . odmerenom kretanju u prostoru. smirenim i sigurnim pokretima. – sigurnim nastupom koji se ogleda u: drţanju tela (ravna kiĉma). gledanju sagovornika. – aktivnim odnosom u cilju izgradnje poslovnog kontakta. sigurnog tona.Da bi preduzetnici izbegli probleme u komunikaciji izazvane nerazumevanjem.

ReĎi su ljudi na čijem se licu ništa ne može videti. IZRAZ LICA Poslovica kaţe da je „lice ogledalo duše“ i da se na njemu vide emocije i raspoloţenje.KOMUNIKACIJA „GOVOROM TELA“ Kroz neverbalne signale. obe strane u procesu komunikacije pokazuju misli. osećanja i stavove. 244 .

objašnjavaju i podvlaĉe ono što se verbalno iskazuje. pribliţavanje. – dlanovi okrenuti na dole znaĉe zatvaranje i udaljavanje. spremnost na razgovor. Gestikulacija rukama je znaĉajan faktor komunukacije: – dlanovi okrenutu na gore oznaĉavaju otvaranje. – taktiranje šakom znaĉi naglašavanje pojedinih reĉi. odbijanje dijaloga.POKRETI RUKAMA . 245 .

– dlan otvoren prema sagovorniku sa poluispruţenom rukom znaĉi zaustavanje sagovornika.– dlanovi okrenuti jedan ka drugom znaĉe razmišljanje i oklevanje. dlanovima prema grudima znaĉi upućivanje na sebe. 246 . – stegnuta pesnica oznaĉava bes. – nemirni prsti su znak nesigurnosti. itd. – polusavijene šake. ali i strah.

POSLOVNI PREGOVORI Postoje razne definicije termina „pregovaranje“. strana u poslovnim pregovorima) u cilju postizanja međusobne saglasnosti“. 247 . ali jedna od onih koji najjednostavnije objašnjavaju ovaj termin je definicija koja kaže da je pregovaranje „proces koji obuhvata prevazilaženje prepreka (počethih pozicija.

– biti strpljiv. – ĉuvati ciljeve u sebi. niti preceniti drugu stranu. ne odavati ih. fleksibilan i popustljiv: – ne potceniti. – svaki dokument koji se dobije mora se dobro proĉitati i analizirati. 248 .Pregovori „oči u oči“ – na pregovore se dolazi samo ako se pregovara sa suprotnom stranom liĉno ili sa zastupnikom suprotne strane.

dati joj dovoljno prostora za izlaganje i paţljivo slušati njenu ponudu i zahteve. – ne provocirati drugu stranu i naterati je svojim postupcima da menja tok pregovora. – poštovati drugu stranu. koncizan.– u izlaganju biti jasan. – „govor tela“ mora pratiti verbalnu komunikaciju. 249 . odluĉan i razuman.

Kraj pregovora se obiĉno vidi tak kada jedna strana popusti u oĉekivanju da i druga strana napravi ustupak. jer se ponašaju racionalno. Takmičarski pregovori Ovi pregovori su najĉešći u ekonomiji.Kompromisni pregovori Kod njih nema pravila i ĉesto su deo partije šaha. mesto. 250 . gde vladaju pravila ponude i traţnje. odnosno na trţištu. koliĉina. preduzetnici nemaju razloga da ovde prave ustupke. Sve strane unapred znaju šta ţele i kako su parametri pregovora odreĊeni (vreme. limit).

odnosno poslovne strane gledano. jer idu ka zajedniĉkom cilju. Silom vođeni pregovori – kod njih je pozitivno to što su brzi i veoma korisni. a to je povećanje koristi. bilo da je reĉ o bogatstvu. Sve strane se gotovo takmiĉe u istim. 251 . Sve strane se trude da tokom pregovora na prvom mestu budu sloţne. uticaju ili ovlašćenjima. ali na kraju pregovora jako ĉesto nedostaje dobar dugoroĉni sporazum.WIN-WIN pregovori – ovi pregovori su najĉešći u razvijenim društvima i sa ekonomske. oni su najkorisniji.

Osnovno u poslovnom razgovoru je da se kod partnera pobudi interesovanje.Za voĊenje poslovnog razgovora moţe da koristi beleške (u tezama). “izvinjavam se“. „dozvolite mi da kaţem još samo reĉ. dve“. Ako sagovornik razgovara „sa visine“. kao ni uzreĉice tipa: „pa“. Preduzetnik u razgovoru ne treba da upotrebljava negativne predznake. preduzetnik treba da saĉuva mirnoću i ne uzvraća istom merom. „biću kratak“. 252 . „ovaj“. „onaj“.

elokventnost i stavove u prvi plan. a ako nisu inicijativa se prepušta ţenama. svoju uĉenost.Upotrebljavati što manje praznih reĉi. Kulturan muškarac treba uvek da ima na umu da pred sobom ima ţenu. Ne treba laskati bez razloga poslovnom partneru Preduzetnik nikako ne treba da istiĉe sebe. 253 . Izbegavati monologe. mlaĊom ako su istog pola. Ne treba dodirivati rukama telo sagovornika Sa „Vi“ na „ti“ na predlog starije osobe (po godinama).

Završićemo reĉima Dţona D.“ 254 .UPRAVLJANJE PROMENAMA ADEKVATNOM KOMUNIKACIJOM Jedan od najboljih naĉina da se upravlja promenama je da se razliĉitim ciljevima pribliţava veštom komunikacijom. Rokfelera: „Više bih platio za veštinu komunikacije nego za bilo koju drugu veštinu pod kapom nebeskom.

INDIREKTNO KOMUNICIRANJE 255 .

Pet glavnih podruĉja u kojima je informaciona tehnologija u potpunosti promenila dotadašnji ţivot rada su: – Zamena za kalkulator (Excel) – Zamena za pisaću mašinu (Word) – Zamena za arhivu (baze podataka) – Zamena za televizor (grafika i multimedija) – Zamena za katalog (WWW) 256 .

257 .KOMUNIKACIONA TEHNOLOGIJA Prostorno udaljavanje osoba dovodi do toga da je za komunikaciju potrebna tehnologija . ţica i telefonski aparat koji prenosi glas. olovka i osoba koja dostavlja pismo. radio-odašiljaĉ i radio-prijemnik koji ljudski glas pretvaraju u elektronske talase i obratno. koji nas sada sve povezuje. te konaĉno moćni Web.papir.

kao i najveća moguća udaljenost meĊu njima. 258 .Raĉunar predstavlja samo alat kojim se mogu unaprediti poslovni procesi i poslovna praksa. Da bi raĉunar mogao da razmenjuje podatke s drugim raĉunarom potrebno je da postoji: Komunikacioni medijum sluţi za povezivanje raĉunara s drugim raĉunarom Od njega zavisi brzina prenosa podataka izmeĊu raĉunara.

najĉešće u obliku kartice.Komunikacioni uređaj je dodatak koji se. Komunikacioni softver ĉine programi koji omogućavaju komunikaciju dva ureĊaja korišćenjem datog komunikacionog ureĊaja i medijuma. 259 . Međunarodni standardi OdreĊen standard predstavlja zajedniĉki jezik kojeg govore ureĊaji razliĉitih proizvoĊaĉa i zato omogućuje njihovu meĊusobnu komunikaciju. stavlja u raĉunar i na koji se povezuje komunikacioni medijum.

260 . razliĉitim vrstama kablova. svaki raĉunar u ovoj mreţi moţe komunicirati s bilo kojim drugim raĉunarom prikljuĉenim na mreţu. telefonskim linijama.INTERNET Internet je mreţa od više desetina miliona raĉunara meĊusobno povezanih na razliĉite naĉine: u lokalne mreţe. satelitskim vezama. usmerenim radiorelejnim vezama. Bez obzira na naĉin povezivanja na Internet. vezama kablovske televizije itd.

WWW (World Wide Web) je najveći informacioni servis na Internetu. Web projekt je izmenio naĉin na koji ljudi posmatraju i kreiraju informacije. Time je kreirana prva globalna hipermedijalna mreţa. 261 . On je zvanično opisan kao ''globalna'' hipermedijalna inicijativa za ciljno (namensko) pronalaženje informacija. Korišćenjem jednostavnih grafiĉkih interfejsa. koja daje univerzalni pristup velikoj ''galaksiji dokumenata''.

Upotrebljava se za razmenu pisanih poruka između korisnika ili grupa korisnika Mada je istorijski najstarija od svih servisa Interneta. širilo kulturu. najrasprostranjeniji i najkorišćeniji servis Interneta. pomagalo da se dogovore poslovi itd. samo mnogo efikasnije. Isto e-mail radi i danas. elektronska pošta je i dalje najpopularnija. zbližavalo ljude. To je savremeni vid starog dobrog pisma koje je vekovima prenosilo vesti. 262 .ELEKTRONSKA POŠTA Elektronska pošta (engl. e-mail) je najstariji.

Napomenućemo neke i opisati njihove osobine i mogućnosti: Audio konferencije .komuniciranje iskljuĉivo glasom. Audiografičke konferencije kombinacija pisanih i štampanih grafika. 263 . i mirnih i pokretnih video informacija.KOMUNICIRANJE PUTEM TELEKONFERENCIJA Danas postoji više vrsta telekonferencija.

razgovaraju.Video konferencije . 264 . razmenjuju dokumenta. Web konferencija .prenos glasa grafike i slike ljudi. rade zajedno iako su veoma udaljeni. Bliski su „komuniciranju licem u lice“. Desktop video konferencija korisnici se meĊusobno vide.omogućuje uĉesnicima da komuniciraju u realnom vremenu pomoću personalnih raĉunara.

HVALA NA PAŢNJI .