Analiza prometa i plasmana sadnog materijala u rasadničarskoj proizvodnji

Nataša Špica Dipl. Ing. Pejzažne arhitekture

1.
• Proizvodni program

Uvod
Određuje proizvode i/ili usluge koje će se proizvoditi i/ili plasirati u nekom preduzeću.

Proizvodni plan

Izrađuje se kako bi se odabrani program realizovao i određuje ritam proizvodnje i/ili pružanja usluga, metode, tehničko-tehnološke postupke i td.

Biznis plan

Spoj bitnih aspekata proizvodnog plana i programa koji se izrađuje sa osnovnim ciljem konkurisanja za dobijanje finansijskih sredstava, koja nisu u domenu ličnih sredstava preduzetnika.

Dugoročni programi i planovi

Izrađuje se za duži vremenski period, značajniji su za tok i razvojne potencijale privređivanja, a sa ciljem opstanka na tržištu uz obezbeđenje rasta profita.

Služaba za plan i analizu

 Zadatak  Značaj  Cilj  Problemi okruženja

izrada tekućih i razvojnih planova i programa proizvodnje i/ili pružanja usluga razvoj preduzeća na tržištu

Povećanje profita

• • • • •

težina zadatka, dugotrajna ekonomska kriza, loš izbor kadrova od strane poslodavca, visok rizik od neuspeha i loše procene i dr.

Svako preduzeće koje može da pruži proširenje svojih usluga i asortimana proizvoda makar za 5% svake druge godine , može se smatrati fleksibilnim i ima vlike šanse da opstane na tržištu i uveća svoju vrednost.

2.

Uočavanje problema

Problemi rasadničarske proizvodnje

• • • • • • • • • •

plasman sadnog materijala na tržište tempo proizvodnje , Tehnologija proizvodnje cena robe, prezasićenost, nestabilnost i slaba organizovanost tržišta, neadekvatni rokovi proizvodnje (često ih nema ), slaba razdvojenost veleprodaje i malo-prodaje, slaba zastupljenost ugovorene proizvodnje, prevelika raznovrsnost proizvoda na jednom mestu, radna snaga i dr.

Osobine uočenih tipova rasadnika
• Rasadnici u privatnom sektoru
(ugl. reg. kao pljoprivredna gazdinstva)
• • • • • • uglavnom su nastali kao porodični biznis i izloženi su visokim rizicima. Površine koje pripadaju rasadniku uglavnom su prostorno razdvojene na veći broj manjih parcela, čiji broj zavisi od niza faktora. Plasman robe je uglavnom upravljen ka maloprodaji fizičkim i/ili pravnim licima, a veleprodaja je slabije zastupljena. Problem plasmana robe rešava se na razne načine: fleksibilnost cena robe i usluga , samostalna izrada predloga uređenja bez naplate, smanjivanje cena, besplatan prevoz do mesta plasmana, internet prodaja i td. Obezbeđenje većeg profita vrši se i: fizičkim preopterećenjem radne snage i vlasnika, niskim primanjima, izostankom određenih tehnoloških postupka, distribucijom robe i td., kao i osnivanjem udruženja i konglomerata. Potencijali kvalitetnijeg plasmana postoje zbog lagane specijalizacije u okviru određene grupe proizvoda (sadnog materijala) i zbog sve intenzivnije saradnja sa društvenim i državnim rasadnicima, koja asortiman privatnih proizvođača koriste kao dopunski u ponudama za uređenje i ozelenjavanje prostora. Razvojni planovi se prave sa visokim stepenom rizika, uglavnom na osnovu iskustva, uz konstantno proširenje ponude robe/usluga, više u smislu raznovrsnosti nego u smislu količina. Analitički pristup u postupku planiranja proizvodnog plana i programa uglavnom se odnosi na osnovnu analitiku plasmana sopstvenih proizvoda ili ga nema. Do zatvaranja ili promene vlasnika rasadnika češće dolazi zato što nema naslednika koji će se baviti tom aktivnošću, nego zato što je proizvođač finansijski propao usled izostanka plasmana i/ili gradacije, epifitocije, loše odabranog proizvodnog programa, velikih gubitaka, lošeg kvaliteta proizvoda i td. Mnogi rasadničari su pritom počeli od apsolutne nule, ožiljavanjem reznica iz često neproverenih izvora, sa malo ili nimalo znanja o biljkama čiju su proizvodnju započeli, plasirajući robu na pijacama u malim serijama. Oni su se razvijali i stručno usavršavali paralelno sa razvojem rasadnika uz velike napore i ne retko sa velikim gubicima, sve dok nisu dostigli nivo stabilnosti proizvodnje i sopstvenih saznanja..

• • •

Rasadnici u društvenom sektoru (PIK-ovi, DP, DDOR i dr.)

• •

Nastali su uglavnom za zadovoljenje potreba preduzeća i/ili bliskog okruženja. Plasman na šire tržište je u početku bio od sekundarnog značaja, ali sa razvojem rasadnika unutar preduzeća brzo je dolazilo do povećanja njegovog značaja kao sastavnog dela DP-a. Uslovi u kojima su se razvijali bili su bliski idealnim zbog samog karaktera poslovanja u DP-ima, koja su više bila okrenuta tržištu nego JP i JKP. Nesigurnost opstanka ovih rasadnika nastala je više zbog aktuelne privatizacije, koja sa sobom donosi rizik od potpunog zatvaranja, nego zbog potencijala, asortimana, kvaliteta ili realizovanog profita. Mogućnosti opstanka su ipak velike (bolje rečeno bile velike), zbog stečenog medijskog monopola, broja radne snage, kvalieteta robe/usluga, visokog stepena organizovanosi preduzeća (kraće rečeno karaktera preduzeća), veličine, opremljenosti i td.

Rasadnici u državnom sektoru (JP-i i JKP-i)

• • • •

Formirani su sa ciljem zadovoljenja potreba regiona, gradova i naseljenih mesta za ozelenjavanjem i pošumljavanjem, tako da je plasman proizvoda često bio obezbeđen. Uglavnom su bili „zatvorenog“ tipa, zbog slabe zastupljenosti maloprodaje. Raznovrsnost sadnog materijala je bila niska i relativno se teško povećavala. Postižu sve veći uzlet jer su sve posvećeniji širenju tržišta, što se obezbeđuje kroz proširenje asortimana robe i usluga, poboljšanje tehničko-tehnoloških uslova proizvodnje, ulaganje u sve kvalitetnija osnovna sredstva, naročito u mehanizaciju i td. Najveće prednosti na tržištu su u finansijskoj moći, medijskom monopolu, potom u brojnosti raznovrsne radne snage (koja bi mogla da se okarakteriše kao dodatna aktivna moć preduzeća), u startnoj širini tržišta, karakteru krajnjeg kupca i velikim razvojnim potencijalima. Osnovni nedostaci su slaba fleksibilnost cena i visoka politizacija, koja često ide na štetu daljeg razvoja.

3.

Analize kao bitan element u formiranju dugoročnog plana i programa
• • • • • • • Statističko-istraživački postupak Koristi se za dobijanje odgovora na postavljena pitanja i dobijanje novih informacija Radi se timski i koordinisano Broj angažovanih analitičara zavisi od vrste, obima/ težine/ zahteva i broja analiza Radi se detaljno Posebno se arhivira Rezultati i zaključci se prikazuju sa akcentom na vizuelizaciji uz pomoć tabela i grafikona

 Analiza

 Smisao aktivnosti

• • • • • • •

loš početni izbor vrsta proizvoda/usluga otežan plasman manje/veće količine i vrsta robe/usluga na tržište nezadovoljenje potreba tržišta za određenom robom/uslugom otežana naplata adekvatne cene za određenu robu/uslugu kašnjenja pa i izostanak naplate u slučaju nestabilne opšte ekonomske situacije dalji razvoj i td.

Pruža odgovor na najvažnije pitanje

“Šta i koliko proizvesti?”

3.1. Faze razvoja rasadnika i korisne analize
 faza osnivanja
– – – – analiza konkurenata analiza tržišta i potreba grada/naselja za ozelenjavanjem SWOT analiza analiza isplativosti-očekivanog profita i td. analiza prometa i plasmana robe/usluga analiza ugovorene proizvodnje analiza proizvodnih potencijala analiza marketinga i potreba kupaca i td. analiza proizvodnog pogona (rasadnika) i Išikava dijagram analiza razvojnih potencijala dugoročna analiza prometa/plasmana analiza dobavljača dugoročna projekcija tržišta, unutrašnjeg i inostranog analiza kvaliteta i standardizacija i dr.

 faza razrade

– – – – – – – – – – –

 faza stabilizacije i razvoja

3.2. Dugoročna analiza prometa/plasmana
• • • • Cilj analize Objekat posmatranja Metod izrade Rezultati analiza prikazuju
• Vizuelizacija plasmana proizvoda u posmatranom preiodu proizvod/usluga

Fazni, uz poštovanje hronologije aktivnosti koje se sprovode u okviru nje. Višegodišnji promet, višegodišnji plasman po krajnjem kupcu za ABC, rast/pad interesovanja po kategorijama kupaca za ABC i za ceo asortiman, sekundarni artikli, tercijarni artikli, zarada po svim artiklima i za ABC, pokazatelji uspeha - procenti rasta, osnovni asortiman za dugoročni plan proizvodnje nedostatak vremena i obimnost posla, loš softver, slaba analitičnost, „siva ekonomija“, negacija značaja i loš stav prema bilo kakvim procenama, istina se teško prihvata, otežan obračun troškova proizvodnje i td.

Aspekti izostanka izrade analize

• • •

Cilj rada Promet robe Plasman robe

• •

Izrada dugoročnog plana i programa rasadničarske proizvodnje količina proizvedenog sadnog materijala koji je po bilo kom osnovu iznet iz proizvodnog pogona i dalje plasiran. količina proizvedenog sadnog materijala koji je plasirana krajnjem kupcu/korisniku uz ostvarenje naplate, bez obzira na visinu zarade. 3,5 godina, sadnja na javnim površinama je tekućeg karaktera, sadnja na površinama u vlasništvu pravnih i fizičkih lica je u blagom usponu Fazni, uz poštovanje navedene hronologije rada, sa formiranjem baze podataka i digitalnom obradom istih

• • • • • •

Period posmatranja Postupak rada I faza II Faza III faza IV faza

• •

Priprema za rad, izrada programa/softvera, unos osnovnih i obrada podataka, grupisanje po vrsti/ sorti biljke, izrada početnpog grafikona prometa Određivanje količinskih grupa, analiza plasmana biljaka po grupama i izrada grafikona plasmana. Definisanje opsega za ABC analizu, izrada grafikona, definisanje osnovnog primarnog, sekundarnog i tercijarnog asortimana vrsta biljaka. Analiza prema krajnjem korisniku, koeficijente uvećanja količine repromaterijala, izrada finalnog asortima proizvodnje za proizvodni program.

Grafikon 1

Promet vrsti drveća, kod kojih je plasman veći od 0

Grafikon 2

Promet drveća u rangu od 100 kom. pa naviše (grupe III, IV i V) i početna ABC analiza

446

Grafikon 3

ABC analiza uz razdvajanje lišćarskog i četinarskog drveća
709; 16,04% Picea abies

B
1.741; 39,38%

Chamaecyparis laws. ''ellwodii'' Thuja occidentalis

A
821; 18,57%

A

Acer platanoides

B
580; 13,12%

C
Betula alba 570; 12,89%

Grafikon 4

Analiza prema krajnjem kupcu

616; 14%

1.377; 31%

2.382; 55%

Javne zelene površine

Pravna i fizička lica

Otpis

Tabela 1 Predložena ritmika proizvodnje na osnovu analize prometa/plasmana
Rb Vrsta Ukupan plasman 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Acer platanoides Picea abies Betula alba Cham. laws. ''ellwodii'' Thuja occidentalis Picea omorica Picea pungens glauca Taxus baccata Tilia 821 1.741 709 570 580 362 302 306 446 397 134 176 180 215 100 123 104 194 165 215 291 173 158 120 186 9.858 ABC pripadnost A A B B B C C C C C D D D D D D D D D D D D D D D Učešće u prometu 8,33% 17,66% 7,19% 5,78% 5,88% 3,67% 3,06% 3,10% 4,52% 4,03% 1,36% 1,79% 1,83% 2,18% 1,01% 1,25% 1,05% 1,97% 1,67% 2,18% 2,95% 1,75% 1,60% 1,22% 1,89% 100% Godišnja emisija (3g) 273,67 580,33 236,33 190,00 193,33 120,67 100,67 102,00 148,67 132,33 44,67 58,67 60,00 71,67 33,33 41,00 34,67 64,67 55,00 71,67 97,00 57,67 52,67 40,00 62,00 Projekcija Za 10 g 2.736,67 5.803,33 2.363,33 1.900,00 1.933,33 1.206,67 1.006,67 1.020,00 1.486,67 1.323,33 446,67 586,67 600,00 716,67 333,33 410,00 346,67 646,67 550,00 716,67 970,00 576,67 526,67 400,00 620,00 32.860,00 Uvećanje za ABC i D 1,20 1,20 1,15 1,15 1,15 1,10 1,10 1,10 1,10 1,10 1,05 1,05 1,05 1,05 1,00 1,05 1,05 1,05 1,05 1,05 1,05 1,05 1,05 1,05 1,05 3.284,00 6.964,00 2.717,83 2.185,00 2.223,33 1.327,33 1.107,33 1.122,00 1.635,33 1.455,67 469,00 616,00 630,00 752,50 333,33 430,50 364,00 679,00 577,50 752,50 1.018,50 605,50 553,00 420,00 651,00 36.523,83 Ukupno I plasman u IV god. 1.094,67 2.321,33 905,94 728,33 741,11 442,44 369,11 374,00 545,11 485,22 156,33 205,33 210,00 250,83 111,11 143,50 121,33 226,33 192,50 250,83 339,50 201,83 184,33 140,00 217,00 12.174,61 Za nabavku repro +15% 1.258,87 2.669,53 1.041,84 837,58 852,28 508,81 424,48 430,10 626,88 558,01 179,78 236,13 241,50 288,46 127,78 165,03 139,53 260,28 221,38 288,46 390,43 232,11 211,98 161,00 249,55 14.000,80 5.035,47 10.678,13 4.167,34 3.350,33 3.409,11 2.035,24 1.697,91 1.720,40 2.507,51 2.232,02 719,13 944,53 966,00 1.153,83 511,11 660,10 558,13 1.041,13 885,50 1.153,83 1.561,70 928,43 847,93 644,00 998,20 56.003,21 Ukupno

10 Picea pungens 15 Acer pseudoplatanus 16 Acer pseudo. Atropurp. 19 Betula pendula 24 Chamaecyparis laws. 28 Cham. laws. ''columnaris'' 44 Juniperus wirg. 50 Pinus nigra 51 Platanus acerifolia 56 Quercus rubra 58 Rhus typhina 68 Thuja occ. ''columna'' 72 Thuja occ. ''smaragd'' 77 Tilia grandiflora 78 Tilia parvifolia 80 Ulmus pumila Ukupno

4.

Zaključna razmatranja

I i II faza analize pokazuju koji su najtraženiji proizvodi, koji su deficitarni, a koji suficitarni, koji su proizvodi zabeležili povećanu potražnju, kakve su mogućnost za specijalizaciju proizvodnje i dr. Ovi rezultati nisu dovoljni za izradu kvalitetnog dugoročnog plana, jer se najviše odnose na stanje u prošlosti i u neposrednoj sadašnjosti. III faza analize određuje glavni asortiman u koji spadaju A i B proizvodi. Sekundarni asortiman čine biljke koje su određene kao C proizvod i dopunskog je karaktera. Tercijarni asortiman obuhvata sve ostale biljke. IV faza analize pokazuje ko su kupci, koja je grupa kupaca, odn. krajnjeg korisnika, zabeležila rast potražnje i dr., ali i koji tip proizvodnje treba potencirati i/ili uvesti. Spajanjem rezultata analize prometa/plasmana sa rezultatima ostalih navedenih analiza, a naročito sa analizom potreba naselja za sadnim materijalom, sa velikom sigurnošću se može odrediti asortiman proizvodnje. Potrebno je razraditi i strategiju represivnih mera, koja se primenjuje u slučaju pojave nezainteresovansti za vrstama iz A i B grupe, bilo da se radi o zasićenosti tržišta, nerealizaciji projekata/planova (naročito dugoročnog plana ozelenjavanja), neispunjenju kvalitativnih zahteva i dr. tržišno/proizvodnih faktora. Krajnji cilj je postizanje kontrolisane i fleksibilne proizvodnje, koja u svakom momentu može da odgovori na većinu promena na tržištu.

• •

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful