You are on page 1of 17

Националне државе у

19. веку

демонстрације. Милано Венеција – уводи се парламентаризам и уставност. фебруара збачен краљ Луј Филип и проглашена је Друга Француска република . пљачке – социјални немири Револуционарни немири избијају најпре у Италији – јануара 1848. и у Риму је 14.Револуција 1848.25. проглашен Устав Фебруара 1848. године     Економска криза 1846-1847. побуне. Ђенова. – Сицилија. марта 1848. у Европи – сиромашне жетве утичу на повећање цена житарица што условљава пад куповне моћи и глад Реакција су били спонтани изливи незадовољства. избија револуција у Француској .

  Формирана Привремена влада – априла организовани избори за Уставотворну скупштину Странка социјалне републике – екстремно леве снаге које захтевају национализацију великих предузећа и банака. укидање експлоатације. социјалну правду и једнакост – доживљавају неуспех на изборима . организацију рада. прогресивни порез на доходак.

Наполеон III . 12. 1852.2. организују ‘раднички устанак’ – крваве борбе на улицама Париза – устанак је сломљен Усовјен Устав и на изборима победио Луј Наполеон . – Француска царство .  Јуна 1848.

марта 1848. – снажне демонстрације буржоазије. борба за либералне и демократске реформе и захтев малих народа за националну еманципацију . изнова на Италију 13. Хабзбуршку монархију.    Утицај Француске револуције шири се и на Немачку. студената и радника Беча против монархије и њеног чувара кнеза Метерниха Метерних бежи – цар дозвољава слободу штампе и доноси устав Тројаки карактер револуционарних захтева: аграрни покрет против феудализма.

    Револуционаре у Пешти предводи Лајош Кошут – марта 1848. Мађарски сабор у Дебрецину усвојио Декларацију о независности и одлуку о детронизацији Хабзбурга – проглашена република . он износи свој аграрни и национални програм – ‘програм 12. тачака’ Намера национална независност Мађарске. али су били пуни неразумевања за националну еманципацију осталих народа који живе у Угарској Хабзбурзи организују контрареволуцију и добијају подршку немађарских народа који живе у Угарској 14. априла 1849.

појава националних идеја. године – пораз  .1856. неумољив развој уставности и изградње парламентаризма. Мађари су поражени у бици код Вилагоша и уништена је република  Све револуције 1848/49. августа 1849.Аустријској реакцији долази у помоћ царска Русија – ‘жандарм Европе’  13. побољшање социјалних услова живота  Кримски рат – 1853. биле су угушене  Ипак успех револуционарних промена огледа се у дефинитивном нестанку феудалних односа и кметства осим у Турској и Русији. програма и покрета.

Прва фаза: 1815 – 1848. . устанака и револуција Друга фаза: 1850 – 1870. – остварује се уједињење дипломатском. политичком и војном акцијом .Уједињење Италије    Италијански препород (ризорђименто) – покрет за национално уједињење Италије – 1815 – 1870. побуна.амбиција да се ослобођење и уједињење остваре путем завера.

 Од 1850. године две политичке концепције уједињења: револуционарно-демократска – предводи је Ђузепе Манцини и друга која се залагала за уједињење око сардинске краљевине или Пијемонта и њеног владара Виторија Емануела II – предводник ове струје Камило Кавур .

године .   Кавур организује Италијанско народно друштво – прилази му и истакнути револуционари као што је Ђузепе Гарибалди Учешће Сардинске краљевине у Кримском рату Савез Пијемонта са Француском а против Аустрије – 1859.

Краљевина обеју Сицилија. Италијанска војска је умарширала у Рим. заустављен и заробљен Јуна 1866. због неслагања Француске он је августга 1862. – рат са Аустријом која држи северну Италију – битка код Мађенте и Солферина До краја 1859. септембра 1870. признат Ватикан . Гарибалди узвикује ‘Рим или смрт’ и креће на Рим. и читава југ Италије прихватили су динасију Виторија Емануела Преостале државице ван уједињене Италије биле су Венеција и Рим Папа није желео да буде у саставу Италије. освојена Венеција у рату против Аустрије иако су изгубили код Кустоце 20.      1859.

Пруска организује Царински савез немачких државица што условљава економски напредак Аустрија покушала 1857. Пруска потписује трговинске уговоре са немачким државама Привредно. и 1864.Уједињење Немачке      Две државе супарници око начина уједињења Немачке – Аустрија и Пруска 1851. да разбије царински савез али безуспешно 1862. и 1860. саобраћајно и економско повезивање условиће и политичко повезивање немачких држава са Пруском .

   Концепт ‘Велике Немачке’ – иза њега стоји Аустрија – политички и економски нереалан Концепт ‘Мале Немачке’ – уједињење немачке под вођством Пруске 1858.Вилхелм I. спроводи војну реформу – уводи се општа војна обавеза – председник владе Ото вон Бизмарк . на чело Пруске .

успешан рат Аустрије и Пруске са Данском око Шлезвинга. рат Пруске против Аустрије – битка код Садове (Бенедек против Молткеа) – победа Пруске Створен Севернонемачки савез . Холштајна и Лауенбурга 1866.   1864.

године – септембра 1870. Француски дебакл код Седана заробљен и цар . августа 1870.  Француска постаје главни противник Пруске експанзије Рат од 2. до 1. фебруара 1871.

  У Паризу долази до револуције и успостављања републике . у Версају. јануара 1871. Вилхелм је крунисан за немачког цара – остварено уједињене Немачке .опсада Париза и Меца – пораз Француске 18.

Берлински конгрес Успостављање интересних савеза – ‘Тројецарски савез’ Друга индустријска револуција – омасовљење коришћења електирчне енергије .Последице      Успостављање великих националних држава инспирише и мале народе за идеју националне независности Почетак империјализма – привредна. економска и колонијална супротстављеност великих сила 1878.