You are on page 1of 30

Uvod u javne finansije

Javne finansije
- predavanja -

Pojam i definicija javnih finansija

Javne finansije su oblast ekonomije koja se bavi analizom poreske
politike i politike javne (državne) potrošnje

U okviru javnih finansija izučavaju se mikroekonomske funkcije
države
tj. uticaj poreza i javne potrošnje na alokaciju
resursa i raspodelu dohotka
– Izučavaju i druge aktivnosti države koje utiču na alokaciju resursa i
preraspodelu dohotka – npr. antimonopolsku politiku – ali su porezi i
javna potrošnja u fokusu analize

Javne finansije su poznate i pod nazivom ekonomija javnog sektora
ili javna ekonomija

Javne finansije i druge ekonomske discipline

Makroekonomske funkcije države se izučavaju u okviru drugih
predmeta kao što su makroekonomija, fiskalna politika, monetarna
politika

Javne finasije su najbliže povezane sa fiskalnom politikom koja
izučava uticaj fiskalnih varijabli na makroekonomske agregate

Fiskalna politika izučava uticaj poreza, javne potrošnje, fiskalnog
deficita, javnog duga na inflaciju, spoljnotrgovinski bilans,
investicije, privrednu aktivnost i dr.

Javne finansije i ideologija • U okviru javnih finansija izučavaju se: – efekti oporezivanja i potrošnje na građane i privredu (pozitivna analiza) – kakve bi aktivnosti države trebalo da budu (normativna analiza) • Normativna analiza značajno zavisi od ideoloških tj. vrednosnih stavova o ulozi države u društvu • Postoje dva osnovna gledišta o ulozi države u društvu: – Organsko gledište o državi – Mehanističko gledište o državi • Između ova dva stava postoji kontinuum prelaznih stavova .

rasna čistota. a često i život pojedinca nisu bitni • Ciljevi mogu biti različiti: društvena i ekonomska jednakost. komunizmu i islamskom fundamentalizmu • U prošlosti organski stav je bio dominantan. a oni koji ih zastupaju veruju da su to prirodni (ili Bogom određeni) ciljevi • U novije vreme organski stav o državi najdoslednije je realizovan u totalitarnim društvima: nacizmu.Organsko gledište o državi • U okviru organskog stava društvo se shvata kao živi organizam. ali se najčešće nije ispoljavao u ekstremnim oblicima . uređenje društva na verskim principima. a država kao njegov najvažniji deo: – država određuje ciljeve društva i načine na koji će se oni ostvariti – vrednost pojedinca u društvu se meri time koliko doprinosi ostvarivanju ciljeva koje je odredila država – lični interesi. vrednosni stavovi.

Mehanističko gledište o državi • Prema mehanicističkom stavu država je oruđe koje su ljudi stvorili da bi realizovali individualne ciljeve • Država služi za dobro naroda. garantuje minimalna prava radnika i dr. treba da: uvede obavezno socijalno osiguranje. ali se postavlja pitanje šta je to dobro naroda? – libertarijanci smatraju da je uloga države samo da štiti članove društva od nasilja i da obezbedi osnovnu infrastrukturu – socijaldemokrate smatraju da država. osim toga. pruži pomoć siromašnima. – između stavova libertarijanaca i socijaldemokrata postoji niz različitih mišljenja o poželjnom stepenu intervencije države . obezbedi obrazovanje.

socijalnog i ekonomskog položaja pojedinca i dr. jer obezbeđuje zaštitu od spoljnih neprijatelja. efikasnosti države. jer država traži da se plaćaju porezi. zdravstvene usluge i dr. nekada krši ljudska prava i dr. obrazovanje. infrastrukturu. . • Odnos prema državi zavisi i od kvaliteta javnih usluga.Odnos javnosti prema državi • Odnos javnosti prema državi je uglavnom ambivalentan: – Na jednoj strani postoji uverenje da je država neophodna. socijalnu zaštitu. uvodi pravila ponašanja. tradicije. postojanja korupcije. imovinsku i ličnu sigurnost. – Na drugoj strani na državu se ne gleda blagonaklono.

zastupa mehanistički stav • U fokusu analize je uticaj državne politike na blagostanje pojedinca • Međutim.Preovlađujuće gledište • U udžbeniku se slično kao i u glavnom toku ekonomske teorije. mehanistički stav se ne prihvata ideološki. što znači da se dopuštaju različiti i to značajni oblici državne intervencije • U stvarnosti nije moguća apsolutna primena mehanističkog stava – i u najliberalnijim društvima brojne aktivnosti se realizuju zbog nacionalnih interesa .

Zakonski okvir za državu • Opšti okvir za ulogu države u ekonomiji definisan je Ustavom određene zemlje • Ustav Republike Srbije garantuje određena prava koja neposredno impliciraju javne rashode: – – – – pravo na socijalnu zaštitu pravo na penziju pravo na besplatno osnovno i srednje obrazovanje ravnomeran regionalni razvoj i dr. zaštita imovine i pojedinaca i dr. . da se zadužuje i dr. • Ustav daje i pravo državi da uvodi poreze. • Ustav definiše i klasične funkcije države koje zahtevaju finansiranje kao što su: odbrana.

Veličina državnog (javnog) sektora • Osnovni indikatori veličine državnog sektora su: – konsolidovani bilans sektora države – broj zaposlenih u državnom sektoru • Ostali indikatori uticaja države na privredu su: – visina javnog duga – regulatorni budžet .

subvencije • Povećanje uticaja liberalističke ideologije od kraja 70-tih godina XX veka usporilo je rast državnog sektora: – smanjena je ekonomska intervencija države (subvencije.Dugoročni trendovi u kretanju veličine državnog sektora u Svetu • Od sredine XIX veka postoji tendencija rasta veličine državnog sektora u odnosu na BDP • Glavni pokretači rasta su nove funkcije države kao što su: socijalno osiguranje. – ali je nastavljen rast izdataka za penzije i zdravstvo . socijalna zaštita. socijalna zaštita).

koji utiču na: – ulogu javnog i privatnog sektora u socijalnom osiguranju – intenzitet državne intervencije u privredi i dr.Dugoročni trendovi u kretanju veličine državnog sektora u Svetu • Učešće javne potrošnje u BDP zavisi od nivoa razvijenosti zemlje: – Postoji tendencija rasta učešća javne potrošnje u BDP. Vagnerov zakon) • Učešće javne potrošnje zavisi i od drugih faktora kao što su. . sa povećanjem nivoa razvijenosti zemlje (tzv. vrednosni sudovi.

Dugoročni trendovi u kretanju fiskalnog opterećenja .

agencija za zaštitu konkurencije i dr. Javna preduzeća: EPS. Regulatorna tela: NBS.Struktura državnog sektora u Srbiji Centralni nivo države Budžet Republike Fondovi obaveznog socijalnog osiguranja Indirektni korisnici: škole. bolnice i dr. PTT i dr Subcentralni (lokalni) nivo države Autonomne pokrajine Gradovi i opštine Indirektni korisnici: vrtići. ustanove socijalne zaštite Lokalne agencije Lokalna javna preduzeća .

nezavisnih agencija. gradova i opština umanjenih za međusobne transfere – Najvažniji transferi koji se isključuju pri utvrđivanju konsolidovanog bilansa su: transferi budžeta Republike fondovima socijalnog osiguranja i lokalnim zajednicama. fondova socijalnog osiguranja. autonomnih pokrajina. doprinosi na teret poslodavca koji plaća država za zaposlene u javnom sektoru .Konsolidovani bilans sektora države u Srbiji • Konsolidovani bilans države uključuje prihode i rashode svih nivoa države: budžeta Republike.

visoke subvencije i dr.Da li je javna potrošnja u Srbiji visoka? • U odnosu na nivo razvijenosti zemlje Srbija ima visoko učešće javne potrošnje u BDP • Visoko učešće javne potrošnje u BDP karakteriše većinu zemalja u centralnoj i jugoistočnoj Evropi • Razlozi za visoko učešće javne potrošnje u BDP Srbije su: – socijalističko nasleđe (široko data socijalna prava.) – demografski faktori (visoki izdaci za penzije i zdravstvo) – obnavljanje zapuštene infrastrukture – politički faktori (široke koalicione vlade ne mogu lako da se dogovore oko prioriteta) .

EU .Javna potrošnja: Srbija vs.

4 Odbrana 6.1 100 2.5 Zdravstvo 25. zdravstvu.Broj zaposlenih u javnom sektoru • Ukupan broj zaposlenih u javnom sektoru iznosi oko 490 hiljada (bez javnih preduzeća) – • U preduzećima u državnom vlasništvu 230-240 hiljada zaposlenih – • Na 100 stanovnika u sektoru države radi 6.6 Ekonomski poslovi 1.6 .9 Opšte javne usluge 8.2 zaposlena Najveći broj zaposlenih u obrazovanju. sektoru bezbednosti.7 Javni red i mir 13.5) na 100 stanovnika u državnim preduzećima rade 3. religija 3.6 Zaštita životne sredine Ukupno 0.9 Socijalna zaštita Rekreacija. kultura.7 zaposlenih (prosek CEE – 7. – Administracija čini oko 10% ukupnog broja zaposlenih   Struktura u % Obrazovanje 35.

novije: penzije. Sa ekonomskog stanovišta relevantno je koliko se sredstava izdvaja za svaku od ovih funkcija. obrazovanje. administrativne i dr.Funkcionalna klasifikacija javnih rashoda • Država obavlja brojne i raznovrsne funkcije – – • tradicionalne: odbrana. unutrašnja bezbednost. ekologija i dr. zdravstvena zaštita. kao i koliko koristi ta funkcija donosi društvu . socijalna zaštita.

Javni rashodi u Srbiji: funkcionalna klasifikacija .

zarade. preraspodelu dohotka i sl. tj. subvencije i otplata kamata .Javni rashodi: ekonomska klasifikacija • U okviru ekonomske klasifikacije javni rashodi se grupišu prema njihovim ekonomskim karakteristikama. kupovine roba i usluga. • Osnovna podela rashoda u okviru ekonomske klasifikacije je na tekuće i kapitalne rashode – U okviru tekućih rashoda najznačajnije pozicija su: penzije. prema uticaju pojedinih vrsta rashoda na tržište roba i usluga.

Javni rashodi u Srbiji: ekonomska klasifikacija .

zdravstvena zaštita.. predškolske ustanove.Struktura javnih rashoda prema nivoima države • Ekonomisti veruju da se neke javne usluge mogu efikasnije obezbediti na centralnom nivou: – odbrana. socijalno osiguranje. • Podela rashoda prema nivou države ukazuje na stepen decentralizacije i demokratizacije društva • Učešće sub-centralnog nivoa države u javnim rashodima u Srbiji je nešto ispod proseka zemalja članica OECD .. • Postoje i usluge koje zajedno obezbeđuju centralni i lokalni nivo države: obrazovanje. nacionalna infrastruktura i dr. neke vrste socijalne zaštite i dr.a. • . komunalna infrastruktura i dr. druge na lokalnom nivou: – zaštita siromašnih.

2 9.7 2.Podela javnih rashoda prema nivoima države Ukupno država (%) 100 Centralni nivo Budžet Republike Fond penzijskog osiguranja Nacionalna služba za zapošljavanje Republički fond zdravstvenog osiguranja Putevi Srbije 87.8 1.5 26.6 9.2 48. godina .5 *2014.8 1.8 Subcentralni nivo Lokalne samouprave AP Vojvodina 12.

taksi. progresivni i regresivni porezi) . • Bilansni značaj ima samo nekoliko poreskih oblika i to: doprinosi za socijalno osiguranje. jer različiti poreski oblici imaju različit uticaj na: – ekonomske odluke (odluke o radu. porez na dobit. naknada i dr.Struktura poreskih prihoda u Srbiji • U poreskom sistemu Srbije postoji preko 250 različitih fiskalnih dažbina: poreza. PDV. akcize i carine • Struktura poreskog sistema u određenoj zemlji je bitna. doprinosa. investicijama. porez na dohodak. štednji) i – preraspodelu dohotka (neutralni.

Struktura poreskih prihoda u Srbiji .

ili kada država preuzme neke obaveze (denacionalizacija i dr.) • Prema veličini javnog duga Srbija je umereno-visoko zadužena zemlja • Javni dug od početka 2009. prihodima od privatizacije ili donacijama.Javni dug • Javni dug po pravilu nastaje u cilju finansiranja fiskalnog deficita • Veza između javnog duga i deficita može biti narušena. a to će se verovatno nastaviti i u nekoliko narednih godina . ubrzano raste. kada se deficit finansira npr.

– obaveza dostavljanja raznih izveštaja poreskoj upravi i centralnoj banci – troškove raznih potvrda. mimo poreza • Država nameće građanima i privredi raznovrsne rashode: – obaveza ugradnje posebnog sedišta za malu decu u automobilima. veća sigurnost finansijskog sektora i dr.Regulatorni budžet • Regulatorni budžet predstavlja sistematski pregled troškova koje država kroz propise nameće privredi i građanima.) . dozvola i registracija • Ovi troškovi se teško procenjuju pa se regulatorni budžet u praksi ne sastavlja.ali za sada ih niko nije procenjivao • Prilikom vrednovanja ovih rashoda neophodno je uzeti u obzir i koristi koji se ostvaruju njihovom primenom (veća bezbednost saobraćaja. ali se njegov nivo procenjuje od strane istraživača • Zbog komplikovanih administrativnih procedura u Srbiji su ovi rashodi verovatno visoki.

Međunarodne publikacije iz oblasti javnih finansija • Časopisi iz oblasti javnih finansija: – – – – – • International Tax and Public Finance Journal of Public Economics National Tax Journal Public Finance Public Finance Quarterly Opšti časopisi iz ekonomije: – – – – – American Economic Review Journal of Economic Perspectives Journal of Political Economy Quarterly Journal of Economics Review of Economics and Statistics .

fren.rs) – Ekonomski fakultet u Beogradu: “Ekonomski anali”.org.Domaće publikacije iz oblasti javnih finansija • Publikacije Ministarstva finansija: – Memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici – Bilten javnih finansija – Sajt: www.rs • Časopisi: – Kvartalni monitor (www.gov. “Ekonomski vidici” – Društvo ekonomista Vojvodine: “Panoeconomicus” .mfin.