You are on page 1of 14

POSLOVNA ETIKA I

KOMUNICIRANJE
Osnovne etičke kategorije
prof. dr Milan I. Miljević

.

materijalne. koje su sistematizovane – sistem vrednosti. . • Postoje različite podele vrednosti. Vrednosti • Šta su vrednosti? • Vrednosti su apstraktne ideje. • Platon: vrednosti sredstva (instrumentalne). koje se odnose na potrebe i interese čoveka. organizacije i društva. • Ne postoji tačno određeni broj podela vrednosti. vrednosti cilja (intrinsične) i posredujuće (sadrže elemente prethodna dva). • Čovek se orijentiše u svom delanju na osnovu određenih vrednosti. pravne. ekonomske. političke. • Vrednosti mogu biti: društvene. moralne. nematerijalne i slično. niti potpuno egzaktna podela vrednosti.

. bogatstvo i slično) i po predznaku (pozitivne i negativne vrednosti). gordost i slično) su takođe vrednosti. apsolutna vrednost? Ako postoji. • Vrednosti mogu biti: materijalne i nematerijalne. • Iako u svakodnevnom govoru pod vrednošću podrazumevamo one pozitivne. gramzivost. korist. jer se mogu menjati u prostoru i vremenu. • Negativne vrednosti (koristoljublje. Vrste vrednosti • Vrednosti se mogu razlikovati po sadržaju (moć. nemoralnost. koja bi to vrednost mogla biti? Najviša vrednost je ona kojoj bi svi ljudi trebalo da teže. • Vrednosti su same po sebi relativne. to nisu jedne vrednosti. krađa. • Da li postoji najviša.

4. u i izvan organizacija. jednakosti i slično. Ideali • Ideal (grč. pravičnosti. 3. . 2. ali ih je u praksi jako teško dostići i održati. eidos) predstavlja uzor. • Osnov ideala može biti sopstveni “moralni program”. • Osnovne funkcije ideala su: 1.. određivanje cilja moralne delatnosti čoveka. svrhu ili smisao ljudskog života. pravde. uzori. ciljevi organizacije u kojoj pojedinac dela i sl. pobuđivanje i motivisanje čoveka na moralno delanje. ujedinjavanje dužnog i postojećeg (šta “treba da bude” i šta “jeste”). kao i predstavu maksimalnog savršenstva. pozitivni primeri. • Idealima se teži. cilj. • Ideal slobode. • Istinski ideali su samo oni koji se neposredno ostvaruju i potvrđuju. određivanje moralnog života čoveka.

. mogućnosti izbora ponašanja i mogućnosti izbora sredstava i puteva rešenja. Konflikti u organizacijama • Konflikte u organizacijama obeležavaju: moralni karakter ličnosti. • Harmonični (skladni) odnosi u organizaciji su jedan od preduslova njenog kontiniuranog napredovanja.

teološke. tj. umerenost. • Aristotel: najviša vrlina je živeti u skladu sa etičkim principima i pravilima (“dobar život je vrli život”. moralne. vera i milosrđe kao najveće hrišćanske vrline. život u skladu sa vrlinom) – grč. pravičnost). • “Vrlina i porok su ono što jedno društvo odobrava ili ne odobrava” – Džon Lok. intelektualne . • Apostol Pavle: nada. • Platon: četiri kardinalne vrline (mudrost. • Sokrat: vrlina je znanje. hrabrost. • Vrline se često dele na: kardinalne. Vrlina i porok • Vrlina i porok označavaju: forme ispoljavanja morala na nivou ličnosti i uopštene pokazatelje karaktera čoveka. arete.

.. • Metafore dobra i zla: svetlost i tama. nepogode.).). dobro je ono što je viša vrednost. eksploatacija...). moralno zlo (neprijateljstvo. • Dobro i zlo su osnovne i opšte kategorije etike i moralnog saznanja... crno i belo.. . Dobro i zlo • Pramotiv dobra i zla i njihove večite borbe za prevlast u svesti pojedinca.. • Shvatanje dobra: dobro je ono što je korisno (utilitarizam). zagađenje. Bog i demon i slično. društveno zlo (revolucije. pobune. krađa.. • Shvatanje zla: prirodno zlo (bolesti. organizacije ili društva kao totaliteta.

počne da preuzima obavezu da takvu vrednost ispuni u praksi. • U ispunjenju moralnog duga se jasno ispoljava autonomija ličnosti (integritet pojedinca). . • Danas se poslovni moralni dug smatra jednim od načina kontrolisanja rada organizacije i iskazivanjem uzajamnog dejstva ljudi u organizaciji. Moralni dug • Kada čovek spozna vrednost kao moralnu.

• Racionalna dimenzija savesti (razum). Savest • Savest je kritička ocena samog sebe: sopstvenih postupaka. razmišljanja i delovanja. svest o postupanju. razmišljanju i delovanju suprotnim idealima i svest o neispunjavanju moralnog duga. • “Mirna savest”. • Emocionalna dimenzija savesti (muka. . • Savest ima dve dimenzije: emocionalnu i racionalnu. griža savesti).

. materijalnim ili pravnim normama i vrednostima unutar jedne organizacije. Stid i krivica • Stid je veoma povezan sa osećanjem krivice. • Čovek oseća stid kada postaje svestan činjenice da se ne ponaša u skladu sa važećim moralnim. • Krivica – kajanje – opraštanje. • Stid se može osećati i onda kada je čovek nesposoban da pokaže neophodne kvalitete u konkretnoj situaciji ili može biti posledica kulture u društvu (“stub srama”).

. • Ekonomske slobode. • Sloboda u filozofskom smislu: da li postoji sloboda? • Apsolutna i relativna sloboda. sloboda kao pravna vrednost i slično. • Moralna sloboda: mogućnost opredeljenja i realizacija moralnih pozicija. • Sloboda izbora – osnov moralnog ponašanja. političke slobode. Sloboda • Šta je sloboda? • Pozitivno i negativno određenje slobode.

Moralna odgovornost • Poseban oblik odgovornosti pred sudom sopstvene savesti. kao i organa unutar organizacije (“sudovi časti”). . • Moralna odgovornost može biti: lična. organizacijska ili društvena. • Najvažniji uslovi moralne odgovornosti su: sloboda delovanja. ali ne mora imati dodirnih tačaka sa ove dve vrste odgovornosti. namera i uračunljivost čoveka. • Različita je od krivične ili političke odgovornosti: može.

harmonije života. “srećan čovek”. • Relativnost sreće: da li postoji trajno stanje sreće? • Ima različita značenja. “srećna porodica”). . od kolokvijalnog (“igre na sreću”) do filozofskog (“srećan život”. • Obuhvata: stanje radosti. odsustvo brige i nemira. Sreća • Sreća je globalna moralna vrednost – kompleks različitih doživljaja povezan sa pozitivnom ocenom sopstvenog života. osećanje ispunjenosti.