You are on page 1of 76

3.

SREDNJE VREDNOSTI,
MERE RASPRŠENOSTI I
MERE ASIMETRIJE

1

3. SREDNJE VREDNOSTI,
MERE RASPRŠENOSTI I
MERE ASIMETRIJE

1. UVOD

2

Pokazatelji svojstava statističkog niza

Pokazatelji
svojstava

Srednje Mere Mere
vrednosti raspršenosti asimetrije

 Srednje vrednosti – govore o gomilanju podataka oko neke vrednosti,
odnosno oblika statističke varijable
 Mere raspršenosti – govore o stepenu promenjivosti podataka
 Mere asimetrije – govore o rasporedu podataka prema nekoj konstanti
(srednjoj vrednosti)

3

3. MERE RASPRŠENOSTI I MERE ASIMETRIJE 2. SREDNJE VREDNOSTI. Srednje vrednosti 4 .

5 .Srednja vrednost  Srednja vrednost:  veličina koja predočava niz varijabilnih podataka  vrednost oko koje se gomilaju podaci niza  Mere središnje (centralne) tendencije  Srednja vrednost – konstanta ili oblik statističke varijable kojom se predočuje niz statističkih podataka.

Podela srednjih vrednosti SREDNJE VREDNOSTI POLOŽAJNE POTPUNE ARITMETIČKA GEOMETRIJSKA HARMONIJSKA MOD MEDIJAN SREDINA SREDINA SREDINA (MOMENTI)  Položajne – određene položajem podataka u nizu  Potpune – izračunava se upotrebom svih podataka niza 6 .

Mod 7 . SREDNJE VREDNOSTI.3. MERE RASPRŠENOSTI I MERE ASIMETRIJE 3.

tj.Mod  Položajna srednja vrednost  Oblik kvalitativne ili kvantitativne varijable (obeležja) koji se najčešće pojavljuje. oblik varijable s najvećom frekvencijom  Kod negrupiranih podataka treba uočiti modalitet koji se najčešće pojavljuje  Kod grupiranih podataka treba uočiti modalitet s najvećom frekvencijom 8 .

Mod Niz 1. Mo = 3 Niz 2. Mod ne postoji ako se u nizu ne nalaze barem dva jednaka podatka 9 . Mod nije definiran.

Mod nominalnog (atributivnog) niza Mo = Društva s ograničenom odgovornošću 10 .

Mod redoslednog niza Mo = doktorat znanosti 11 .

Mod numeričkog niza Dve situacije:  Distribucija frekvencija s pojedinačnim vrednostima  Mod je vrednost numeričke varijable s najvećom frekvencijom  Distribucija frekvencija s razredima  Mod se određuje formulom interpolacije 12 .

Mod distribucije frekvencija s pojedinačnim vrednostima Mo = 3 13 .

Mod distribucije frekvencija s razredima  b – frekvencija modalnog razreda (razred sa najvećom frekvencijom odnosno korigiranom frekvencijom) a – frekvencija ispred modalne c – frekvencija iza modalne L1 – donja granica modalnog razreda i – veličina modalnog razreda 14 .

Mod distribucije frekvencija s razredima 15 .

Mod – grafičko prikazivanje 16 .

Nedostaci moda  Ne može se uvek odrediti jer moraju postojati barem dva jednaka podatka  Moguće je da postoje dva ili više moda u statističkom nizu 17 .

Zadaci za vežbu 18 .

Zadaci za vežbu 19 .

Zadaci za vežbu 20 .

Zadaci za vežbu Punoletne osobe osuđene za kaznena dela protiv imovine u RH 2002. godine Navršene godine Broj osuđenika 18-20 829 21-24 1172 25-29 902 30-39 1397 40-49 950 50-59 302 60 i više 102 Napomena: Nije uključeno 90 osoba nepoznate dobi. 2003. Izvor: Statistički ljetopis RH. 21 .

NA grafikonu označite položaj izračunate vrednosti. d) Kako se pomoću histograma može doći do izraza za najčešću vrednost obeležja u distribucijama s razredima 22 .Zadaci za vežbu a) Kako je nastala navedena distribucija frekvencija? b) Kolika je najčešća dob osoba osuđenih za kaznena dela c) Navedenu distribuciju prikažite histogramom.

Medijan 23 .3. SREDNJE VREDNOSTI. MERE RASPRŠENOSTI I MERE ASIMETRIJE 4.

24 .Medijan  Položajna srednja vrednost  Oblik ili vrednost statističke varijable (obeležja) koja uređeni niz podataka deli na dva jednakobrojna dela. poslednjih 50% članova niza ima vrednsot varijable jednaku ili veću od medijana.  Prvih 50% članova niza ima vrednost varijable manju ili jednaku medijanu.

 Kvantili uređeni niz podataka dele na jednakobrojne delove.Medijan  Medijan se ubraja u grupu statističkih pokazatelja koji se zovu kvantili .  Medijan se određuje samo za numeričke nizove i redosledne nizove 25 .

Medijan niza negrupiranih podataka 26 .

Medijan niza negrupiranih podataka 27 .

Medijan niza negrupiranih podataka 28 .

Medijan distribucije frekvencija s pojedinačnim vrednostima  Medijan je vrednost obeležja s kumulativnom frekvencijom koja prvi put uključuje veličinu N/2 29 .

Medijan distribucije frekvencija s pojedinačnim vrednostima 30 .

Medijan distribucije frekvencija s pojedinačnim vrednostima 31 .

Medijan distribucije frekvencija s razredima Medijan  se aproksimira interpolacijskom formulom: N – suma frekvencija (apsolutnih ili relativnih) fmed – frekvencija medijalnog razreda (koji prvi put uključuje vrednost N/2) L1 – donja granica medijalnog razreda f1 – suma frekvencija do medijalnog razreda i – veličina medijalnog razreda 32 .

Medijan distribucije frekvencija s razredima 33 .

Medijan distribucije frekvencija s razredima 34 .

Medijan – grafičko prikazivanje Medijan se određuje na osnovu grafičkog prikaza kumulativnog niza. Na mestu sečenja paralele i kumulativnog niza iščitava se medijan na apscisi. Paralelna linija s apscisom na visini ordinate N/2. 35 .

 Medijan se nalazi između najmanje i najveće vrednosti obeležja  Ako je medijalni razred otvoren. određivanje medijana je nepouzdano.  Medijan se utvrđuje za numeričke i redosledne nizove 36 .Svojstva medijana  Na medijan ne utiču vrlo male ili velike vrednosti.

Zadaci za vežbu

37

Zadaci za vežbu

38

Zadaci za vežbu

39

Zadaci za vežbu 40 .

Zadaci za vežbu 41 .

3. Aritmetička sredina 42 . SREDNJE VREDNOSTI. MERE RASPRŠENOSTI I MERE ASIMETRIJE 5.

Aritmetička sredina  Najvažnija srednja vrednost  Potpuna srednja vrednost  Računa se za numeričke varijable  Predstavlja omer totala i broja članova niza  Aritmetička sredina negrupiranih i grupiranih podataka 43 .

Jednostavna aritmetička sredina  Računa se za negrupirane podatke na sledeći način: 44 .

Primer Jednostavna aritmetička sredina 45 .

Poderirana ili vagana aritmetička sredina  Računa se za grupirane podatke (distribuciju frekvencija)  Vrednost varijable ovisi o frekvenciji  Veća frekvencija znači i veći uticaj varijable na aritmetičku sredinu 46 .

Primer Ponderirana aritmetička sredina distribucije frekvencija 47 .

Primer Ponderirana aritmetička sredina distribucije frekvencija s razredima 48 .

Primer Ponderirana aritmetička sredina distribucije frekvencija s razredima 49 .

Svojstva aritmetičke sredine Broj između najmanje i najveće vrednosti xmin  x  xmax numeričke varijable N Suma odstupanja vrednosti numeričke varijable od njezine aritmetičke sredine jednak je nuli.ax sredine jednak minimalan je. tada je aritmetička sredina jednaka c. 50 . Ako je svaka od N vrednosti u nizu x1  x2      xN  c . x  c jednaka c.  (x  x )  0 i 1 i N N Suma kvadrata odstupanja vrednosti numeričke varijable od njezine aritmetičke  (x  x )   (x  a) i 1 i 2 i 1 i 2 . Ako je u nizu izrazito mala ili velika vrednost koja se izdvaja od ostalih vrednosti. aritmetička sredina će biti pod njihovim uticajem i može slabo reprezentirati niz.

Aritmetička sredina aritmetičkih sredina  Zajednička aritmetička sredina k aritmetičkih sredina izračunava se kao ponderirana aritmetička sredina 51 .

N i xi Primer Aritmetička sredina aritmetičkih sredina 52 .

Aritmetička sredina relativnih brojeva  Računa se kao ponderirana sredina u kojoj su ponderi njihove osnovice ili njima proporcionalne veličine 53 .

Primer Aritmetička sredina relativnih brojeva 54 .

Zadaci za vežbu 55 .

Zadaci za vežbu 56 .

Zadaci za vežbu 57 .

Zadaci za vežbu 58 .

Geometrijska sredina 59 .3. MERE RASPRŠENOSTI I MERE ASIMETRIJE 6. SREDNJE VREDNOSTI.

prosečna stopa promene pojave u vremenu)  Računa se samo za numeričke nizove sastavljene od strogo pozitivnih brojeva.Geometrijska sredina  Potpuna srednja vrednost  Koristi se za računanje proseka pokazatelja relativnih promena (npr. 60 .

Geometrijska sredina 61 .

Geometrijska sredina 123 131 140 121 142 .86428 1.17355 62 . 1.06870 0.06504 1.

7% 63 .Geometrijska sredina Prosječna  je stopa: Tumačenje: U navedenom razdoblju tromjesečna se prodaja povećala prosječno (zaokruženo) 3.

Zadaci za vežbu 64 .

Zadaci za vežbu 65 .

Harmonijska sredina 66 . SREDNJE VREDNOSTI. MERE RASPRŠENOSTI I MERE ASIMETRIJE 7.3.

Harmonijska sredina  Potpuna srednja vrednost  Postupak računanja:  prvo se odrede recipročne vrednosti numeričke varijable  izračuna se aritmetička sredina recipročnih vrednosti  Izračuna se recipročna vrednost prethodnog rezultata  Računa se samo za numeričke nizove sastavljene od strogo pozitivnih brojeva 67 .

Harmonijska sredina 68 .

Zadaci za vežbu 69 .

3. Izbor srednjih vrednosti 70 . MERE RASPRŠENOSTI I MERE ASIMETRIJE 8. SREDNJE VREDNOSTI.

Izbor srednjih vrednosti prema vrsti obeležja Srednja vrednost Vrsta varijable (obeležja) G H Nominalna da ne ne ne ne Redosledna da da ne ne ne Numerička da da da da da 71 .

72 .Izbor srednjih vrednosti prema svojstivma podataka  Ako je vrednost numeričkog obeležja jednaka i manja nuli ne računa se harmonijska i geometrijska sredina.  Ako su sve vrednost u nizu različite ne možemo izračunati mod.  Ako je modalni ili medijalni razred otvoren određivanje moda i medijana je nepouzdano.

Odnos srednjih vrednosti 73 .

Zadaci za vežbu 74 .

Zadaci za vežbu 75 .

Zadaci za vežbu 76 .