Porezi na pojedinačna

dobra i usluge

1

Porezi na pojedinačna dobra i usluga
 Porezi na pojedinačna dobra i usluge mogu se
svrstati u sledeće grupe:
• Akcize (bilansno i ekonomski izrazito najvažnija vrsta)

• Porez na premije neživotnog osiguranja
• Porez na upotrebu, držanje i nošenje dobara
• Dobit fiskalnih monopola

2

a potom opšti porez na potrošnju  Akcize pripadaju porezima na potrošnju. posrednim porezima. prevaljivi su 3 . prvo se plati akciza. Akcize – pojam i karakteristike  Akcize su specifični porezi na promet određenih proizvoda  Akcize su najstariji oblik poreza na promet koji je postojao još u starom veku  U modernim državama akcize se primenjuju paralelno sa opštim porezom na potrošnju.

Akcize .naročito izražena kod specifičnih akciza (cigarete. oporezivanje luksuznih proizvoda  Utaja poreza se može pojaviti usled značajne razlike u visini akciza u susednim zemljama ili u slučaju korumpirane administarcije 4 . alkoholna pića)  Motivi za uvođenje akciza: • Tradicionalno su dominarali fiskalni motivi • U novije vreme su prisutni i nefiskalni motivi: zaštita zdravlje stanovništva. zaštita životne sredine.pojam i karakteristike  Bilansno su izdašne • U razvijenim zemljama učestjuju sa oko 10% u konsolidovanim prihodima  Troškovi ubiranja su relativno niski (mali broj obveznika)  Regresivnost .

duvanski proivodi i alkoholna pića  Poreski obveznici su proizvođači i uvoznici akciznih proizvoda • Preduzeća relativno dugo “kreditiraju državu” 5 . Elementi akcize  Predmet oporezivanja • Biraju se proizvodi koji imaju relativnu nisku elastičnost tražnje • U različitim zemljama se akcize primenjuju na različite proizvode • U većini zemalja bilansno najvažnji akcizni proizvodi su naftni derivati.

upotrebe proizvoda u humanitarne svrhe i dr. Elementi akciza  Poreske stope na akcizne prizvode mogu biti: • specifične – fiksni iznos obaveze po jedinici proizvoda • ad valorem – procenat od maloprodajne cene • moguća je kombinacija specifičnih i ad valorem akciza  Poreska osloođenja se primenjuju u slučaju izvoza proizvoda (jedan od kanala šverca). • U slučaju upotreba akciznih proizvoda u reprodukciji obaveza se umanjuje 6 .

duvanske prerađevine.) • Bilansno su značajne – učestvuju sa oko 10% u konsolidovanim prihodima  Poreski obveznik je proizvođač ili uvoznik akciznih proizvoda • Kao i pravno lice koje nabavi akcizne proizvode od fizičkog lica 7 .luksuzne proizvode i dr. Akcize u Srbiji  Predmet oporezivanja su: derivati nafte. alkoholna pića i kafa (ukinite su akcize na so.

kombinovana akciza 8 .ad valorem akciza • cigarete . (naftni derivati. kilogram.specifične akcize  specifične akcize se godišnje revalorizuju prema rastu cena • kafa . Akcize u Srbiji  Poreska osnovica: • U slučaju specifičnih akciza osnovica je jedinica mere kao što su litar. alkoholna pića) • U slučaju ad valorem akciza osnovica je:  nabavna cena (kafa)  maloprodajna cena (cigarete)  Poreske stope • naftni derivati i alkoholnih pića. paklica cigareta i dr.

humanitarne namene (naftni derivati) • U slučaju upotreba akciznih proizvoda u reprodukciji umanjuje se obaveza po osnovu akcize 9 . Akcize u Srbiji  Poreska oslobođenja su standardna i primenjuju se u slučaju izvoza proizvoda.

dobrovoljno zdravstveno osiguranje. • Uveden je kao alternativa za PDV  Poreski obveznik je društvo za osiguranje  Poreska osnovica je ukupna premija osiguranja  Poreska stopa iznosi 5%  Postoje brojna oslobođenja (osiguranje od povreda na radu.)  Porez nije bilansno relevantan. stambeni izvozni krediti i dr.Porez na premije neživotnog osiguranja  Predmet oporezivanja su premije na različite vrste neživotnog osiguranja (osiguranje vozila i drugih vrsta imovine. osiguranje kredite i dr). ali je bitan za delatnost osiguranja 10 .

držanje ili nošenje dobara. 11 .)  Poreske stope su specifične i diferencirane • Postoje određena oslobođenja  Plaćanje se vrši pri regristraciji vozila. broj sedišta i dr. dobijanje dozvole za upotrebu (čamci) kupovini pripejd kartice i dr. jahte. držanje i nošenje dobara  Predmet oporezivanja je upotreba. Porezi na upotrebu. vazduhoplovi) • registrovano oružje • mobilni telefoni (pripejd kartice) – porez je ukinut  Poreski obveznik je vlasnik navednih dobara  Poreske osnovice se određuju prema tehničkim karakteristika dobra (zapremina motora. snaga motora. kao što su: • motorna vozila • druga prevozna sredstva (čamci.

petrolej i sl. so.)  Fiskalni monopoli su inferioran način oporezivanja u odnosu na akcize  U modernim državama se retko primenjuju fiskalni monopoli. koja se transferiše državi  Predmet monopola su najčešće proizvodi na koje se u modernim državama primenjuju akcize (duvan. a u Srbiji ih nema 12 . Dobit fiskalnih monopola  Fiskalni monopoli su javna peduzeća ili ustanove koje imaju monopol na uvoz i prodaju određenih proizvoda  Cene ovih proizvoda mogu biti znatno iznad tržišnih. šećer. usled čega se ostavaruje značajna dobit.

Carine – pojam i karakteristike  Carine predstavljaju porez koji se plaća prilikom prelaska robe preko državne ili carinske granice • Carine predstavljaju jedan od najstarijih poreskih oblika  Pripadaju grupi indirektnih poreza. prevaljivi su  Bilansni značaj carina u modernim državama je skroman • u razvijenim državama učestvuju sa oko1% u konsolidovanim prihodima • u novim članicama EU učestvuju sa oko 2% u konsolidovanim prihodima 13 .

zaštita domaće privrede (?) • socijalni . Ciljevi uvođenja carina  Ciljevi uvođenja carina mogu biti: • fiskalni – obezbeđenje javnih prihoda • ekonomski (spoljnotrgovinski).zaštita određenih slojeva stanovništva 14 .

Argumenti za i protiv carina  Argumenti protiv carina: • Carine ograničavaju razvoj međunarodne trgovine što dovodi do:  usporavanja rasta produktivnosti  sporijeg širenje tehnologije  održavanja neefikasne proizvodnje  carine su regresivne (teže pogađaju siromašne)  Generalno argumenti protiv carina imaju snažnije utemljenje u ekonomskoj teoriji. a potvrđuje ih i iskustvo brojnih zemalja 15 .

Argumenti za i protiv carina  Argumenti u prilog postojanju carina: • Carine su efikasno sredstvo za zaštitu i pomaganje nacionalne ekonomije ili nekih njenih grana (ovo se može prihvatiti samo u srednjem roku) • Carinama se utiče na ekonomske odnose sa drugim državama i štiti ekonomska samostalnost zemlje (?) • Carinama se može uticati na domaću proizvodnju i kretanje cena (?) • Carine obezbeđuju jeftino i brzo sredstva za državni budžet  Generalno. argumenti u prilog carina su slabije utemeljeni u ekonomskoj teoriji 16 .

diferencijalne i preferencijalne  Prema ekonomskoj funkciji: fiskalne i zaštitne 17 . izvozna i tranzitne  Prema načinu obračuna: specifične. Vrste carina  Prema kretanju robe: uvozne. vrednosne i mešovite  Prema načinu uvođenja: autonomne i ugovorne  Prema tretmanu zemlje iz koje dolazi roba: jedinstvene.

specifična ili kombinovana  Slobodna carinska zona je deo državne teritorije koji je oslobođen plaćanja carina  Postoje i druge dažbine koje se plaćaju pri uvozu: troškovi carinske evidencije. Važniji elementi carina  Carinski obveznik je fizičko ili pravno lice koje trajno ili privremeno uvozi robu  Carinska osnovica je vrednost uvezene robe  Carinska stopa može biti vrednosna (ad valorem). ležarine i dr.) 18 . prelevmani.

procedure i dr. carinsku stopu i dr. Carinski sistem Srbije  Carinski sistem Srbije je regulisan: • Zakonom o carinama koji predstavlja sistemski zakon koji definiše osnovne pojmove.)  carinska tarifa se primenjuje na zemlje koje imaju ugovor o statusu najvećeg povlašćenja sa Srbijom  na robe iz ostalih zemalja primenjuju se carine uvećane za 70%  carinska tarifa Srbije je zasnovana na međunarodnom harmonizovanom sistemu naziva i šifarskih oznaka roba kao i sa nazivima carinske tarife EU  Carine u Srbiji učestvuju sa 5-6% u konsolidovanim prihodima – što je značajno 19 . u vezi sa carinama • Carinskom tarifom koja predstavlja sistematizovan spisak roba i koja određuje uslove njihovog uvoza (režim uvoza.

koje nisu članice EU • Većina roba je oslobođena plaćanja carina  U okviru primene SSP Srbija će postepeno ukidati carine na uvoz robe iz zemalja EU  Očekuje se da će bilansni značaj carina opadati i da će u trenutku ulaska u EU prihodi od carina iznositi oko 2% konsolidovanih prihoda Srbije 20 . Bilateralni i multilateralni carinski aranžmani Srbije  Srbije ima sporazum o bescarinskoj trgovini sa Rusijom • postoje relativno značajni izuzeci od slobodne trgovine • sporazum nije ratifikovan u parlamantu Rusije • neizvesno je šta će biti sa sporazumom kad Srbija uđe u EU  Srbija je član zone slobodne trgovine (CEFTA) koja obuhvata zemlje Jugoistočne Evrope.

6% • Najveći broj proizvoda carini se po stopama u intervalu od 1-15% 21 . Osnovni elementi carina  Carinski obveznik je. po pravilu. lice koje unosi ili iznosi robu na/sa carinskog područja Srbije  Carinska osnovica je ugovorena vrednost uvezene robe uvećana za troškove prevoza do granice • Carinska osnovica može biti definisana i na osnovu jedinice mere  Carinske stope su vrednosne i kreću se u intervalu od 0 do 57.

oprema po osnovu stranog uloga). ali nemaju bilansni značaj  Bilansni značaj imaju postojeći i očekivani sporazumi o bescarinskoj trgovini 22 . diplomatska predstavništva. Osnovni elementi carina  Carinska izuzimanja se primenjuju na: • Robu u tranzitu • Povraćaj izvezene robe i dr.  Carinska oslobođenja su brojna (humanitarne namene. predmeti za ličnu upotrebu.