You are on page 1of 71

ELEKTROHEMIJSKI SISTEMI ZA

SKLADIŠTENJE ENERGIJE
- AKUMULATORSKE BATERIJE -

Uvod

 Elektrohemijski sistemi za skladištenje energije (Electrochemical
Energy Storage Systems) se dele u tri grupe:
- primarne baterije
- sekundarne baterije
- gorivne ćelije
 Zajednička karakteristika ovih uređaja: skladištenu hemijsku energiju
pretvaraju u električnu
 Primarne i sekundarne baterije koriste ugrađene hemijske komponente,
gorivne ćelije koriste hemijsku energiju isporučenu spolja u vidu
sintetičkih goriva (vodonik, metanol, hidrazin N2H4)
 Za razliku od sekundarnih baterija, primarne baterije ne mogu da se
pune, zbog toga se termin “akumulatorske baterije” odnosi na
sekundarne baterije
 Efikasnost elektrohemijskih sistema za skladištenje energije nije
ograničena Karnoovim ciklusom, kao u slučaju termičkog skladištenja
energije

Akumulatorske baterije
 Najstariji uređaji za skladištenje energije u EES-u, prvu olovnu
akumulatorsku bateriju je izumeo Plante 1859. godine
 Primena akumulatorskih baterija počinje početkom prošlog veka u
lokalnim DC EES-ima:
- dizel agregati se koriste za generisanje električne energije danju, a
noću se koriste akumulatorske baterije koje su napunjene tokom dana
- za napajanje električnih uličnih vozila DC strujom u vreme
saobraćajnog špica
 Sa razvojem velikih AC EES-a sa centralizovanom proizvodnjom
područje primene baterija je svedeno na sisteme za rezervno napajanje
 Tipovi akumulatorskih baterija:
- olovne (Pb) akumulatorske baterije
- nikl-kadmijumske (Ni-Cd) akumulatorske baterije
- nove tehnologije akumulatorskih baterija: nikl-metal-hidridne (NiMH),
nikl-cinkne (Ni-Zn), bakar-cinkne (Cu-Zn), litijum-jonske (Li-ion),
natrijum-sulfidne (NaS) i vanadijum redoks (VRB) baterije

1: Princip rada olovne akumulatorske baterije . PbO2) .pozitivna elektroda (olovo peroksid.negativna elektroda (olovo. Pb) .elektrolit (sumporna kiselina H2SO4 razređena destilovanom vodom H2O)  Negativna elektroda (Pb): šalje pozitivne jone u rastvor i predstavlja izvor elektrona za spoljašnje kolo  Pozitivna elektroda (PbO2): troši elektrone iz spoljašnjeg kola i pozitivne jone iz unutrašnjeg kola (e. Olovna akumulatorska baterije  Sastoji se iz niza ćelija čiji su osnovni elementi: .ne prolaze kroz elektrolit već kroz potrošać) Slika 4.

 Elektromotorna sila VB baterije je napon idealne baterije ili napon otvorenog kola baterije  Napon V na priključcima baterije pri pražnjenju je jednak razlici emc baterije VB i pada napona na unutrašnjem otporu baterije Ri: V=VB-Ri·I  Pri punjenju baterije je V>VB .2: Tevenenov ekvivalent akumulatorske baterije pri punjenju i pražnjenju . odnosno: V=VB+Ri·I Slika 4.

ukupna reakcija pri pražnjenju baterije: PbO 2 +Pb+2H 2SO 4  2PbSO 4 +2H 2O  Ukupna reakcija pri punjenju baterije 2PbSO 4 +2H 2 O  PbO 2 +Pb+2H 2SO 4 .na negativnoj elektrodi (anoda . PbSO 4 +2H 2O  .oksidaciona elektroda): Pb+H 2SO 4  PbSO 4 +2H + +2e -  H SO 2 4  HSO -4 +H +   Pb+HSO - 4  PbSO 4 +H + +2e . PbSO 4 +2H 2O  H SO 2 4  HSO -4 +H +   PbO +HSO +3H 2 - 4 + +2e . Elektrohemijske reakcije  Hemijske reakcije pri pražnjenu baterije: .na pozitivnoj elektrodi (katodi): PbO 2 +H 2SO 4 +2H + +2e . .

a kiselina iz sulfatiranog aktivnog materijala se vraća u elektrolit i povećava njegovu gustinu  U potpuno napunjenoj bateriji.pozitivni H+ joni reaguju sa kiseonikom nastalom na pozitivnoj ploči i proizvode vodu koja razblažuje kiselinu u elektrolitu. zato . što predstavlja glavni uzrok starenje baterija. .joni reaguju sa olovom obe ploče. molekuli H2SO4 u elektrolitu se dele na pozitivne H+ i negativne HSO4.negativni HSO4. gustina elektrolita je na maksimumu. i formira se olovo sulfat  Pri pražnjenju baterije izvlači se kiselina iz elektrolita i proizvode se olovo sulfat i voda. a negativne olovo. energija pri daljem punjenju se koristi za razdvajanje vode iz elektrolita na vodonik i kiseonik koji se iz ćelije oslobađaju u vidu gasa (gasiranje)  Jedan deo sulfata ipak ostaje na elektrodama pri svakom ciklusu punjenja i pražnjenja. aktivni materijal pozitivne ploče je olovo peroksid.jone: . Kada se ćelija prazni. što je proces pražnjenja duži to je gustina elektrolita manja zbog manje koncetracije kiseline i veće koncetracije vode  Kada se ćelija puni reakcije su obrnute: olovo sulfat sa pozitivne i negativne ploče se konvertuje u olovo peroksid i olovo.

tipom i starošću baterije Slika 4. ova ocena je namenjena kao sredstvo poređenja različitih baterija na isti standard (C/20)  Za svaki uklonjen Ah iz baterije. baterija od 200 Ah može isporučiti 10 A za 20 časova. Kapacitet olovne akumulatorske baterije  Kapacitet akumulatorske baterije predstavlja sposobnost baterije da isporuči električnu energiju i izražava se u Ah. odnosno kao proizvod struje pražnjenja u amperima i određenog broja sati pražnjenja  Proizvođač obično ocenjuje bateriju po stopi od 20 časova.3: Zavisnost kapaciteta baterije C/8 od vremena (stope) i struje pražnjenja . ova cifra varira sa temperaturom. npr. potrebno je upumpati nazad 1.25 Ah kako bi se baterija vratila u isto stanje pre pražnjenja.

kraće vreme pražnjenja od deklarisanog utiče na smanjenje kapaciteta zbog slabijeg prodora elektrolita u pore elektroda i zbog pada napona . manje kiseline u elektrolitu smanjuje intenzitet hemijskih reakcija. sa povećanjem temperature iznad 25 0C povećava kapacitet zbog toga što se ubrzavaju hemijske reakcije. koliko iznosi optimalna temperatura za njihov rad .stopa pražnjenja. pre nego što napon ćelije počne naglo da opada kako se ćelija približava tački iscrpljenosti)  Povećan kapacitet olovnih baterija na višim temperaturama ne znači da one pogoduju njihovom radu. izražava se vremenom pražnjenja. smanjenje specifične težine za 0. smanjuje viskoznost i otpornost elektrolita .temperatura.završni napon. Glavni faktori koji utiču na kapacitet baterije su: . označava minimalno koristan i prihvatljiv napon pri različitim stopama pražnjenja (vrednost pri kojoj se može dobiti maksimalan broj amper-časova. životni vek baterija skraćuje se za 50% na svakih 10 oC iznad 25 oC. naprotiv.025 prouzrokuje smanjenje kapaciteta za 8-10% . izražava se u odnosu na vodu.specifična težina elektrolita.

a povećava ranjivost na smrzavanje pri pražnjenju Slika 4. referentna vrednost se ima za naznačeni kapacitet pri C/20 i 25 oC .4: Zavisnost kapaciteta olovnih baterija od gradijenta pražnjenja i temperature. pri -30 0C baterija sa stopom pražnjenja C/20 raspolagaće sa samo polovinom svog naznačenoga kapaciteta  Hladnoća utiče kombinovano na bateriju – smanjuje joj kapacitet i izlazni napon. Sa smanjenjem temperature ispod 25 0C smanjuje se kapacitet baterije: npr.

Napon ćelije i baterije  Od svih komercijalnih tipova ćelija. napon postepeno postaje manji jer pražnjenje ćelije napreduje tj.5 V za bateriju). napon će porasti za nekoliko minuta do 2. a napon pri punjenu od stope punjenja  Sa stopom punjenja C20. ćelija se približava iscrpljenosti  Napon pri pražnjenju zavisi od stope pražnjenja. takođe. zatim postepeno raste da bi pri kraju procesa punjenja ponovo bio oštriji porast do 2.05 V  Elektromotorna sila VB baterije (napon otvorenog kola) i unutrašnji otpor Ri zavise od stanja napunjenosti baterije i temperature  Pri pražnjenju ćelije.10 V (12. ćelija olovnog akumulatora sa sumpornom kiselinom ima najviši napon.85 gde SG predstavlja specifičnu težinu elektrolita u odnosu na vodu. postoji pad napona zbog unutrašnjeg otpora ćelije (koji je veći ako je veća struja pražnjenja). zbog pražnjenja. nominalne vrednosti 2 V  Napon otvornog kola ćelije je funkcija specifične težine elektrolita: VB  SG  0.21 dobija se VB=2.6 V za bateriju) kada je ćelija potpuno napunjena (zbog oslobađanja H 2 i O2) . na primer za SG=1.6 V (15.

pri različitim strujama (stopama) punjenja i pražnjenja .5: Napon baterije u funkciji napunjenosti baterije. Minimizacija “gasiranja” i gubitaka pri punjenju se vrši pomoću regulatora koji usporava punjenje blizu stanja potpune napunjenosti Slika 4.

Karakteristika pražnjenja  Baterija može da se isprazni bez štete po bilo kojoj stopi pražnjenja. ali pražnjenje ne bi trebalo da bude nastavljeno ispod tačke gde se ćelija približava iscrpljenosti ili gde napon padne ispod upotrebne vrednosti Slika 4.6: Efekat praženja akumulatorske baterije pri različitim strujama pražnjenja .

 Kod olovnih akumulatora problem “gasiranje” i mogućeg oštećenja baterije rešen upotrebom sigurnosnog ventila  Olovne akumulatorske baterije se obično pune naponom od oko 2. jer iznad tog napona dolazi do elektrolize vode (do početka “gasiranje”).4 V.5V za bateriju). Karakteristika punjenja  Olovne akumulatorske baterije se mogu puniti različitim jačinama struje pri čemu napon po ćeliji ne sme da bude veći od 2.4V za bateriju) nekoliko sati (napon punjenja). a ako se želi ubrzano punjenje upotrebljava se napon od oko 2.7: Punjenje baterije konstantnim naponom i strujno zavisnim naponom .4 V po ćeliji (14.25 V po ćeliji (13. a zatim se održava napon od 2.25 V (napon održavanja) Slika 4.

85 napona na osnovu specifične težine približno: . međutim prevelika vrednost može imati direktan hemijski efekat na pojedine delove ćelije  Sa pražnjenjem baterije napon ćelije se smanjuje. npr. dok se puna ne mrzne dok temperatura elektrolita u njoj ne padne na -57 oC  Prilikom punjenja baterije napon baterije i specifična težina elektrolita rastu. specifična težina mora da ima dovoljno veliku vrednost da bi se odvijale hemijske reakcije u ćeliji. Specifična težina  Specifična težina elektrolita zavisi od stvarne količine sumporne kiseline u elektrolitu i pokazatelj je stanja napunjenosti baterije  Sa isparavanjem vode specifična težina se povećava  Za datu primenu. napon baterije i specifična težina elektrolita se menjaju tako da je izračunavanje VB  SG  0. dok opadaju temperatura smrzavanja i vrednost unutrašnjeg otpora  U stanju između napunjenosti i delimične ispražnjenosti. unutrašnji otpor raste a specifična težina elektrolita u bateriji opada  Ispražnjena baterija podložnija je smrzavanju. sasvim ispražnjena olovna baterija mrzne se na oko -8 oC.

Slika 4.9: Napon i specifična težina elektrolita u funkciji napunjenosti baterije .8: Najveća dozvoljena dubina pražnenja baterije da bi se izbeglo smrzavanje Slika 4.

onda je energija ovedena iz baterije: Eout  Vd I c   Tc  Energetska efikasnost baterije jednaka je proizvodu naponske i kulonove efikasnosti: : Eout Vd I c   Tc   Ein Vc I c  Tc . starosti i stanja baterije  Ako se baterija puni konstantnom strujom Ic tokom vremenskog perioda ΔTc pri čemu je korišćen napon Vc. Efikasnost olovne akumulatorske baterije  Efikasnost baterije se lakše izražava preko strujne efikanosti nego preko energetske efikasnosti zbog napona koji varira u zavisnosti od struje (brzine) punjenja ili pražnjenja. onda je energija dostavljena bateriji: Ein  Vc I c   Tc  Ako se baterija prazni konstantnom strujom ID tokom vremenskog perioda ΔTD pri čemu je korišćen napon VD.

onda se dobija da je ukupna efikasnost baterije: 0.86 = 86%  Kulonova efikasnost predstavlja odnos broja kulona (naelektrisanja) koji iz baterije izlaze i onih koji su nju ušli pri njenom punjenju. do razlike u količini naelektrisanja dolazi iz razloga što napon kod napunjene baterije postaje dovoljno visok da otpočne proces elektrolize vode. Tipična 12 V olovna baterija može da se puni pri naponu od 14 V.86·0. dok joj je napon pražnjenja oko 12 V. obično se usvaja 75%.77 = 77%. što znači da je njena naponska efikasnost 12/14 = 0.9 = 0. . pri čemu elektrolit napušta i jedan broj elektrona zajedno sa oslobođenim gasovima  Srednja vrednost Kulonove efikasnosti tokom celog ciklusa punjenja i pražnjenja iznosi između 90 i 95%  Ako se usvoji Kulonova efikasnost od 90%.

naizmenično pozitivne i negativne. isto tako i negativne. ploče su raspoređene jedna pored druge.  Sve pozitivne ploče su grupisane i povezane Pb trakom (ili trakom od legure Pb-Al ili Pb-Sb). trake se preko stuba dovode do spoljašnjeg kola Slika 4.10: Konstrukcija olovne akumulatorske baterije . Konstrukcija akumulatorske baterije  Pozitivne i negativne elektrode su u obliku relativno tankih ploča sa rešetkastom strukturom napravljene od legure Pb-Sb ili Pb-Ca.

baterije sa dubokim ciklusom pražnjenja. automobilska svetla i sagorevanje goriva u motoru. one obezbeđuju strujni impuls od 400-600 A.konvencionalne automobilske (za startovanje motora. za viljuškare i vozila za golf terene) . SLI baterije) .dugotrajne baterije sa dubokim ciklusom pražnjenja  Konvencionalne automobilske baterije (SLI) su namenjene pre svega za pokretanje motora. za male eletkromobile (npr. mogu da se isprazne bez oštećenja do 80% kapaciteta . u EES-u (npr. kod automobila. 10 MW postrojenje akumulatorskih baterija u Kaliforniji koje 4h može da isporuči skladištenu energiju u sistem (5000A pri 2000V)  Postroje tri kategorije olovnih akumulatorskih baterija: . Vrste olovnih akumulatorskih baterija  Olovne akumulatorske baterije imaju široku primenu: kod malih elektronskih uređaja. da bi se nakon toga dopunile alternatorom tako da su uvek blizu stanja potpune napunjenosti  Olovne baterije sa dubokim pražnjenjem imaju deblje elektrode i većih su dimenzija.

sa elektrolitom u gel stanju (elektrolit predstavlja smešu H2SO4 i praha SiO2 i nije u tečnom stanju) .ventilom regulisane baterije .sa apsorpcionim elektrolitom (AGM .životni vek im je za normalne izvedbe 3-5 godina. ali postoje i dugotrajne baterije čiji je životni vek i do 20 godina  Dve vrste zatvorenih olovnih akumulatorskih baterija: .klasične akumulatorske baterije koje je potrebno održavati za vreme eksploatacije (dolivati im vodu) .Absorptive Glass Mat Recombination Batteries) – tečni elektrolit je upijen u separator .danas se najčešće izvode kao ''zatvorene'' sa čepom posebne izvedbe koji omogućuje izlaženje gasa iz ćelije u okolinu. a moguće ga je i potpuno otvoriti radi povremenog dolivanja destilovane vode u ćelije  Zatvorene olovne akumulatorske baterije VRLA (Valve Regulated Lead Acid) . Stacionarne akumulatorske baterije – baterije koje se trajno postavljaju i održavaju u EES-u nazivaju se stacionarnim baterijama  Otvorene olovne akumulatorske baterije .

 Olovne akumulatorske baterije (otvorene kao i zatvorene) razlikuju se i prema izvedbi pozitivnih elektroda  Negativne elektrode su kod svih tipova akumulatorskih baterija su najčešće izvedene na isti način: . elektroda podseća na cevčicu) .kompromis jer se smanjuje “gasiranje”. najčešće su legure sa primesama antimona (Sb) ili kalcijuma (Ca) .sa velikom pozitivnom pločom (Gro. aktivni materijal PbO 2 se dobija oksidacijom Pb elektrode) . (ne postoji mogućnost dolivanja vode).sa cevastom ili oklopljenom pozitivnom pločom (PzS. čvrsti pojas drži aktivni materijal PbO oko Pb elektrode.za zatvorene (ventilom regulisane) akumulatorske baterije koristi se legura olova i kalcijuma .aktivni materijal je porozno čisto Pb utisnuto u rešetku od Pb legure. poslednjih godina je procenat antimona smanjen jer ubrzava “gasiranje” (gubitak vode i samopražnjenje akumulatorskih baterija) . ali postoji podložnost pojačanoj koroziji (ubrzano starenje) ili smanjenje električne provodljivosti  Osnovne izvedbe pozitivnih elektroda olovnih akumulatorskih baterija: . međutim.kod otvorenih akumulatorskih baterija koristi se Sb jer poboljšava mehaničku tvrdoću i otpornost na koroziju. PbO2 je utisnut u Pb rešetku) .sa rešetkastom pozitivnom pločom (Gi.

 Za razliku od otvorenih ili klasičnih olovnih akumulatorskih baterija. baterije su "bez održavanja"). samopražnjenje se kod određenog nivoa napunjenosti izjednačava sa procesom punjenja tako da se vodonik praktično ne oslobađa (ne dostiže se stanje potpune napunjenosti negativne elektrode)  Kod otvorenih baterija gubitak vode treba redovno dolivati. manje količine H2 se ispuštaju kroz sigurnosti ventil  Osetljive su na povišene temperature okoline i može doći do njihovog pregrevanja . dolazi do rekombinacije gasova za vreme punjenja: O2 koji se oslobađa na pozitivnoj elektrodi reaguje sa olovom na negativnoj elektrodi: 2Pb+O 2  2PbO PbO+H 2SO 4  PbSO 4 +H 2O  Rezultat ovih reakcija je samopražnjenje negativne elektrode. osim ventila koji služi za oslobađanje gasova u havarijskim uslovima punjenja. kod VRLA baterija to nije potrebno (ni moguće. Zatvorene olovne akumulatorske baterije  VRLA (Valve Regulated Lead-Acid) gel baterije su potpuno zatvorene.

na pozitivnoj elektrodi (NiOH): 2NiO(OH)+2H 2 O+2e. za vreme punjenja i pražnjenja ne menja se gustina elektrolita  Zbog prisustva Cd hemijski sastav baterije je toksičan  Hemijske reakcije .ukupna reakcija: 2NiO(OH)  Cd+2H 2O  2Ni(OH) 2  Cd(OH) 2 .na negativnoj elektrodi (Cd): Cd+2OH   Cd(OH) 2 +2e- . elektrolit služi za prenošenje električnih jona između elektroda. 2Ni(OH) 2  2OH  . Nikl-kadmijumske akumulatorske baterije  Aktivni materijal je NiOH na pozitivnoj i Cd na negativnoj elektrodi  Kao elektrolit se koristi KOH (lužina) sa malim količinama LiOH.

16 .u normalnim uslovima rada (napon punjenja 1.namenjene su stacionarnim pogonima .životni vek im je preko 20 godina .42 V/ćeliji i temperatura od 10 do 300C ) ne zahtevaju održavanje (dolivanje vode) .skuplje su od zatvorenih olovnih akumulatorskih baterija .45V (20% približno viši od napona otvorenih krajeva dok je kod olovnih baterija viši za 12%)  Visoki naponi punjenja i održavanja zahtevaju komplikovanije ispravljače za punjenje.2 V) i relativno visoke napone punjenja i održavanja. NiCd baterije imaju nizak napon otvorenih krajeva (1.41-1. i u zatvorene baterije je moguće povremeno dolivati vodu (za razliku od zatvorenih olovnih baterija)  Zatvorene ventilom regulirane NiCd akumulatorske baterije: . neophodno je ugraditi uređaje na izlazu isparvljača koji snižavaju izlazni napon prema potrošačima za vreme punjenja i održavanja  Stacionarne NiCd baterije se izvode kao otvorene ili zatvorene (ventilom regulisane) koje su slične po načinu izrade. napon održavanja je u granicama 1.specifična težina elektrolita je 1.

11: Zatvorena NiCd akumulatorska baterija .Slika 4.

dužim radom na povišenoj temperaturi skraćuje se životni vek baterije . pri niskim temperaturama iskoristivi kapacitet NiCd baterija je za 60% viši nego u slučaju olovnih baterija  Broj ciklusa punjenja i pražnjenja: .NiCd baterija se neće uništiti pri znatno niskim temperaturama usled smrzavanja. na primer životni vek NiCd baterije skrati se pri temperaturi 320 C za približno 20%. sa starenjem aktivnog materijala smanjuje se broj ciklusa . a olovne baterije za približno 50% .kako bi se povećale sposobnosti pri cikličnim opterećenjima Ni-Cd . Poređenje olovnih i Ni-Cd akumulatorskih baterija  Temperatura okoline: .NiCd baterije su otpornije na visoke temperature od olovnih baterija.olovne baterije mogu izdržati veliki broj kratkih ciklusa pražnjenja ali su osetljive na duboka pražnjenja .niske temperature usporavaju hemijske reakcije tako da privremeno smanjuju raspoloživi kapacitet akumulatorske baterije .NiCd baterije mogu izdržati veliki broj ciklusa dubokog punjenja i pražnjenja.optimalna temperatura okoline za rad baterije je od 15 0C do 250C .

pojavom korozije kod olovnih baterija povećava se volumen pozitivne elektrode što dovodi do mehaničke deformacije ćelije baterije i do iznenadnog gubitka kapaciteta baterije .kod NiCd baterija ne dolazi do korozije i kvarenja mehaničke strukture. povećano isparavanje i pojavu gasova i korozije pozitivne elektrode . odnosno do iznenadnog gubitka kapaciteta .spajanje više članaka baterije na red često dovodi do toga da se pojedini članci baterije. usled rasipanja napona. pune i održavaju različitim naponima.optimalan način punjenja Ni-Cd akumulatorskih baterija je punjenje konstantnom strujom  Deformacija pozitivne elektrode usled korizije: .prekoračenjem napona punjenja ili održavanja iznad vrednosti dovoljne za nadoknađivanje samopražnjenja akumulatorske baterije uzrokovaće pojavu prevelike struje punjenja. rasipanje napona je najveće kod novih akumulatorskih baterija i postupno se smanjuje i stabilizuje u prvim mesecima eksploatacije . Naponi punjenja i održavanja: .

javlja se samo kod NiCd baterija.  Memorijski efekat: .karbonat nastaje kao rezultat oksidacije ugljenika koji se koristi kao provodni materijal na pozitivnoj elektrodi .memorijski efekat se javlja kod NiCd baterija. može štetno uticati na životni vek i karakteristike prilikom jakih pražnjenja . uzrok je kristalizacija površine negativne elektrode tokom kratkih ciklusa. ako je baterija izložena učestalim ciklusima kratkog punjenja-pražnjenja iste dubine dolazi do naglog gubitka napona.memorijski efekat se najčešće događa u baterijama malog kapaciteta i uglavnom ne predstavlja značajniji problem kod stacionarnih NiCd akumulatorskih baterija .taloženje prevelikih količina kalcijum karbonata oko polova može prouzrokovati kratak spoj. Karbonizacija: . .

koje su se koristile u svemirskim istraživanjima  Jedna elektroda je metal-hidrid. Nove tehnologije akumulatorskih baterija  Akumulatorske baterije koje imaju kratku istoriju primene (poslednjih 20 godina) ili su tek u začetku razvoja Nikl-metal-hidridne (NiMH) akumulatorske baterije  Razvile su se iz nikl-vodonikovih baterija. mogućnost velikog broja cikličnih pražnjenja. izraženije samopražnjenje. ne sadrže otrovne materijale kao NiCd baterije. mali napon otvorenog kola i kraći životni vek u odnosu na NiCd baterije . velika specifična energija. zanematljiv memorijski efekat  Nedostaci: visoka cena. kao elektrolit se koristi se KOH  Dobre osobine: velika specifična snaga.

ima visok elektrohemijski potencijal i omogućuje najveću specifičnu energiju baterije  Osnovni je problem: litijumske baterije nakon više punjenja i pražnjenja postaju temperaturno nestabilne i sklone eksplozivnoj reakciji  Primenom litijum-jonske (Li-ion) tehnologije eksplozivne sklonosti litijumskih baterija svedene na prihvatljiv nivo. podložne su starenju čak i onda kada nisu u upotrebi. mogu podneti veliki broj cikličnih pražnjenja. nisu pogodne za izuzetno brza pražnjenja i dopunjavanja . imaju malo samopražnjenje  Loše osobine: za pouzdan rad zahtevaju zaštitnu elektroniku. Litijumske akumulatorske baterije  Naučnici su dugo pokušavali da upotrebe litijum kao osnovu za izradu baterija: ovaj metal je vrlo lagan. skupe su (cena skuplja od NiCd baterija). nisu podložne memorijskom efektu. imaju tri puta veći napon otvorenog kola. današnje Li-jonske akumulatorske baterije su opremljene zaštitnom elektronikom  Prednosti u odnosu na NiMH: lakše su i veće specifične energije.

tokom prve godine eksplatacije sistema dogodilo se nekoliko manjih kvarova koji nisu izazvali nestanak baterijskog napona s obzirom na paralelno vezu 6 grana  Neki od proizvođača koji proizvode litijum-jonske baterije za stacionarnu upotrebu: SAFT.6 baterija je vezano u paralelu tako da se dobio kapacitet 6·35=210 Ah . U novije vreme ubrzano se razvijaju litijum-polimer (Li-poly) i litijum-jon- polimer (Li-jon-poly) baterije koje su otklonile neke nedostatke Li- jonskih baterija ali im je u isto vreme redukovana specifična energija i još više povećana cena  Međutim. razvoj baterija na bazi litijuma danas je intezivan i nije moguće sagledati koji su krajnji dometi njihove primene  Sistem Li-jon akumulatorskih baterija je 2006. 35 Ah akumulatorskih baterija. Avestor.6 V. proizvodnje ''SAFT'' (šest članaka od po 3.u isti dvostruki jednosmerni sistem napajanja ugrađena je i olovna akumulatorska baterija kapaciteta 300 Ah .10 baterija je spojeno na red tako da je dobijen nazivni napon 216 V . GAIA. itd .6 V povezanih na red) . godine ugrađen u dvostruki sistem jednosmernog napajanja hidroelektrane u Švedskoj: .sistem se sastoji od 21.

napajanje DC potrošača se nastavlja energijom iz baterija bez prekida.redovno održavanje.  Održavanja otvorenih olovnih baterija obuhvata .periodično održavanje. predstavlja jednomesečni pregled baterija u objektu i obavlja ga stalna posada na objektima EES-a . predstavlja reviziju baterija i obavlja ga posebna specijalizovana ekipa. a DC potrošače napajaju ispravljači  U slučaju ispada AC napona mreže. baterija takođe preuzima napajanje i bitnih AC potrošača preko invertorskog postrojenja  Kao stacionarne baterije u razvodnim postrojenjima prenosnog sistema EES-a Srbije koriste se klasične otvorene olovne baterije sa sumpornom kiselinom kao elektrolitom. izvršava se jednom godišnje . baterije su u režimu stalnog dopunjavanja. Održavanje stacionarnih olovnih akumulatorskih baterija u EES-u Srbije  Stacionarne akumulatorske baterije u EES-u Srbije se primenjuju kao osnovni elementi neprekidnog napajanja uređaja i opreme  Baterije su priključene na sabirnice pomoćnog DC napona zajedno sa ispravljačima koji se napajaju iz mreže  Dok je naizmenična električna mreža prisutna.

pregled akumulatorske baterije kao i pri redovnom održavanju .punjenje nakon završenog dubokog pražnjenja .provera napona ćelije .delimično pražnjenje . Redovno održavanje podrazumeva niz radnji koje se vrše u propisanim rokovima.provera veza između ćelija .dubinsko pražnjenje radi provere kapaciteta .provera gustine elektrolita . a u cilju obezbeđivanja tehničke ispravnosti i pouzdanosti opreme  U redovno održavanje baterija spada: .pregled akumulatorske baterije  Periodično održavanja podrazumeva određene radnje na baterijama koje vrše ekipe obučene za ove poslove prema utvrđenom planu  U periodično održavanje baterija spada: .

Slika 4.12: Akumulatorska baterija u TS 220/110/35 Požega .

41 V/ćeliji .1: Podaci merenja napona i gustine elektrolita na bateriji AB1 u tokom osmočasovnog pražnjenje Slika 4. Tabela 4.13: Punjenje baterije maksimalnom strujom 20 A do napona 2.

14: Autonomni PV sistem . u tu svrhu najčešće se koriste akumulatorske baterije Slika 4. Akumulatorske baterije za autonomne PV sisteme  Autonomni (samostalni) PV sistemi se koriste za napajanje udaljenih potrošača koji nisu priključeni na elektrodistributivnu mrežu  PV sistemi priključeni na mrežu moraju da se takmiče sa mrežom koja obezbeđuje jeftinu energiju (10 centi/kWh). autonomni PV sistemi kao svoju konkurenciju imaju benzinske ili dizel agregate (sa cenom isporučene energije od 50 centi/kWh)  Kod autonomnih PV sistema postoji potreba za akumulisanjem energije tokom perioda sa viškovima proizvodene energije da bi se koristila tokom perioda kada PV sistem ne može da podmiri potrošnju.

efikasnost invertora se definiše kao odnos ulazne DC snage i izlazne AC snage: P inv = DC 100% PAC  Pošto fotonaponski panel ne radi sa konstantnom snagom definiše se Euro-efikasnost invertora da bi se izrazila efikasnost u toku celog dana:  = 0.13 ·  20% + 0.06 · 10% + 0.48 · 50% + 0.20 · 100% gde je ηi% efikasnost konverzije pri i% naznačene izlazne snage invertora Slika 4.10 · 30% + 0. Invertor omogućava korišćenje standardnih aparata koji se nalaze u domaćinstvu.03 · 5% + 0.15: Efikasnost invertora .

manje gubitke ali i više baterija u rednoj vezi  DC napon sistema se bira tako da stacionarna struja ne prelazi 100A. DC napon sistema predstavlja napon PV panela. invertor treba da obezbedi i polazne struje motora kod električnih uređaja u domaćinstvu . 24 V ili 48 V  Viši DC napon sistema ima za posledicu manju struju. akumulatorskih baterija i ulazni DC napon invertora. odnosno na osnovu AC snage potrošača koji mogu da rade jednovremeno Tabela 4.2: Preporučeni minimalni DC naponi sistema  Osim stacionarne struje. obično iznosi 12 V.

3: Stacionarne i impulsne struje potrošača u domaćinstvima .Tabela 4.

.mogućnost kontrolisanja izlaznog napona na stringu PV modula  Kod PV sistema je pogodno koristiti dugotrajne baterije sa dubokim pražnjenjem (olovne baterije do 80% a Ni-Cd do 100% kapaciteta) i sa velikim brojem ciklusa punjenja i pražnjenja (1000-2000) Tabela 4. akumulatorske baterije obezbeđuju i nekoliko drugih važnih funkcija za PV sisteme: .4: Karakteristike različitih vrsta baterija . Osim skladištenja energije.sposobnost da izdrže polazne struje motora.

koristi se Pb  Veća dubina pražnenja utiče na smanjenje broja cuklusa pražnjenja Slika 4. Olovne baterije sa dubokim pražnjenjem imaju deblje elektrode sa većim prostorom iznad i ispod elektroda i većih su dimenzija  Da bi se omogućio proces dubokog pražnjenja. umesto kalcijumskog ojačanja PbO2 i Pb ploča na krajevima ćelija baterije.16: Uticaj dubine pražnjenja na broj ciklusa pražnjenja za tipičnu olovnu bateriju sa dubokim ciklusom pražnjenja .

dok se puna ne mrzne dok temperatura elektrolita u njoj ne padne na -57 oC  U uslovima velikih hladnoća. smrzavanje baterija ograničava maksimalnu dozvoljenu dubinu pražnjenja (MDOD). tako da se baterije moraju projektovati sa većim brojem Ah Slika 4.17: Najveća dozvoljena dubina pražnenja baterije da bi se izbeglo smrzavanje i faktor MDOD koji uzima u obzir maksimalno dozvoljenu dubinu pražnjenja .  Sa pražnjenjem baterije napon ćelije se smanjuje. npr. sasvim ispražnjena olovna baterija mrzne se na oko -8 oC. unutrašnji otpor raste a specifična težina elektrolita u bateriji opada  Ispražnjena baterija podložnija je smrzavanju.

pri -30 0C baterija sa stopom pražnjenja C/20 raspolagaće sa samo polovinom svog naznačenoga kapaciteta Slika 4.18: Zavisnost kapaciteta olovnih baterija od gradijenta pražnjenja i temperature. Kapacitet akumulatorske baterije se izražava u Ah. referentna vrednost se ima za naznačeni kapacitet pri C/20 i 25 oC . 200Ah pri 20h i 12V). pri specificiranom vremenu pražnjenja i pri naznačenom napon (npr. 20h vreme pražnjenja je standardno vreme pražnjenja (C/20)  Sa smanjenjem temperature ispod 25 0C smanjuje se kapacitet baterije: npr.

ekvivalentna dnevna potrošnja izražena u Ah: WDC tot ( Ah)load  Us .ekvivalentna dnevna DC potrošnja: WAC WDC tot  WDC  inv .Minimalni DC napon sistema (na osnovu jednovremene AC snage potrošača): . Dimenzionisanje akumulatorskih baterija za samostalne fotonaponske sisteme  Analiza potrošnje .

(r.1 21 107 Antena (r.8 1140 Sijalice(6x30W) 180 5 900 TV.rež.19 in.1 105 Bojler 2000 2 4000 .5: Snage i potrošnje energije tipičnih potrošača u domaćinstvu Uređaji Snaga (W) Časovi Wh/dan Frižider 300 3.Tabela 4.19in.(standby) 5.) 17 3 51 Antena (standby) 16 21 336 Telefon 4 24 96 Mikrotalasna 1000 0.rež.1 100 Mašina za veš 250 0.2 50 Mala ringla 1250 0.5 1050 Pegla 1050 0.5 625 Velika ringla 2100 0.) 68 3 204 TV.

ugao deklinacije za n-ti dan u godini:  360    23.indeks vedrosti (čistoće): IH KT  I0 I 0 .45 sin  (n 81)0  365  .srednja horizontalna insolacija: I H  I BH  I DH .latitutni ugao (geografska širina) . Određivanje broja sati zenita Sunca .034cos    cos L cos  sin H sr  H sr sin L sin        365  L .srednja horizontalna insolacija ekstraterestričkog zračenja  24   360 n  I0    SC  1  0.satni ugao izlaska Sunca: H SR  arccos  tgL tg  .

gde je θ incidentni ugao direktnog zračenja na panel i β altitudni ugao Sunca: cos  RB  sin  .srednja dnevna (mesečna) vrednost faktor kosine. gde je Σ nagibni ugao kolektora: cos( L  ) cos  cos H SCR H SCR sin(   L )sin RB  cos L cos  cos H SR H SR sin   L sin ..Liu-Jordan-ova formula: I DH  1.srednja dnevna insolacija na površini PV modula: 1  cos  1  cos  I C  I BC  I RC  I DC  I BH RB I DH   IH  2 2 .531KT2  3.108 KT3 IH . arccos  tg ( L  ) tg   .satni ugao pri prvom obasjavanju kolektora: H SRC  min  arccos  tgL tg  .trenutna (desetominutna) vrednost faktor kosine.027 KT  5.39  4.

- srednja dnevna insolacija na površini solarnog kolektora u kWh/m2
predstavlja broj sati zenita Sunca
- srednja dnevna insolacija od 5.2 kWh/m2 može se smatrati da je postignuta
pri iradijaciji od 1 kW/m2 (“jedno Sunce”) u toku 5.2 sata zenita Sunca

Slika 4.19: Objašnjenje broja sati zenita Sunca u toku dana

- faktor kapaciteta PV sistema:
hz [broj sati "zenita sunca"]
CF 
24 h

Tabela 4.6: Očekivane vrednosti srednje dnevne insolacije po
mesecima i u toku godine za Beograd

2009. godina 2013/2014. godina
očekivana

vrednost
nagibni srednja dnevna nagibni srednja dnevna
srednje dnevne
ugao insolacija ugao insolacija
insolacije

januar 69 1,7272 64 1,6268 1,677

februar 63 3,1360 58 2,8012 2,969

mart 43 3,5315 42 3,6853 3,608

april 30 5,7756 27 3,4390 4,607

maj 15 6,1426 13 4,5139 5,328

jun 8 5,8003 5 5,3192 5,560

jul 12 6,8775 9 5,8872

 Dimenzionisanje akumulatorskih baterija
- akumulatorske baterije moraju imati dovoljno energije da podmire potrebe
potrošača u periodima sa više uzastopnih oblačnih dana
- broj dana korišćenja energije koja je skladištena pri srednjoj dnevnoj insolaciji I C
(sati zenita Sunca), za 95% i 99% dostupnost energije iz baterija u toku godine:
nstor  9.43  1.9 I C 0.11 I C2
nstor  24  4.73 I C 0.3 
I C2

Slika 4.20: Broj dana korišćenja skladištene energije u funkciji broja sati zenita Sunca

. DR) Slika 4.22: Zavisnost dostupnog kapaciteta (MDOD) olovne baterije u zavisnosti od baterije od temperature i brzine pražnjenja u najniže temperature baterije odnosu na referentne uslove C/20 i 25ºC .korisni amper-sati skladišteni u akumulatorskim baterijama: ( Ah)usable _ stor  ( Ah)load nstor . uticaj temperature i brzina pražnjenja .korisni kapacitet baterije: kapacitet nakon što se uzme u obzir dozvoljena dubina pražnjenja.nominalni kapacitet sistema akumulatorskih baterija (C/20 25oC): ( Ah)usable _ stor ( Ah) stor  ( MDOD ) (T .21: Maksimalna dubina pražnjenja Slika 4.

.izbor tipa baterija Tabela 4.broj redno vezanih baterija u grani i broj grana sa baterijama Us nbs  Ub ( Ah) stor nbp  ( Ah)b .7: Olovne akumulatorske baterije sa dubokim pražnjenjem .provera kapaciteta baterija da bi se izbeglo brzo pražnjenje (ne brže od C/5): na osnovu maksimalne (jednovremene) snage potrošnje i maksimalne stope pražnjenja C/5 (vreme pražnjenja 5h) određuje se minimalni kapacitet baterija: PAC 5h ( Ah) stor  U s ( MDOD ) .

može se usvojiti da je struja punjenja baterija jednaka nominalnoj struji PV modula (struji koja odgovara tački maksimalne snage na U-I karakteristici) . Dimenzionisanje PV panela .zbog mogućeg povećanja temperature tačka maksimalne snage se približava karakteristici baterije Slika 4.23: Naponsko strujna karakteristika PV modula i akumulatorske baterije .

amper-sati iz jednog PV modula na osnovu srednje dnevne insolacije (broja sati zenita Sunca): ( Ah) M  I m I PV  C  gde su: Im .broj redno vezanih modula u grani i broj grana sa modulima Us nMs  Um ( Ah)load nMp  ( Ah) M .srednja dnevna insolacija na panel (broj sati zenita Sunca) η .koeficijent koji uvažava gubitke zbog zaprljanja i starenja modula ηC .nominalna struja PV modula (struja pri maksimalnoj snazi) I PV .Kulonova efikasnost baterije: ( Ah)out C  ( Ah)in ..

Tcell=250C. Snaga proizvodnje autonomnog PV sistema sa akumulatorskom baterijom . jednaka odnosu napona pražnjenja i punjenja baterije ηV=Vd/Vc .koeficijent koji uvažava gubitke zbog zaprljanja i starenja modula ηC .koeficijenti efikasnosti usled uticaja temperature i neuparenosti modula kod autonomnih PV sistema se zanemaruju iz razloga što je radna tačka dovoljno daleko od kolena U-I karakteristike .Kulonova efikasnost baterije ηV . pri iradijaciji na panel IPV≠1000W/m2:  I PV  PDC  PDC(STC) V   C    2  1000 W/m  gde su: η .DC snaga PV panela pri standardnim uslovima (IPV=1000 W/m2.naznačena snaga PV modula nM – broj PV modula u panelu. m=1.snaga PV sistema sa akumulatorskom baterijom u realnim uslovima eksploatacije.naponska efikasnost baterije. ako je panel kvadratnih dimenzija nM =nMs·nMp .5): PDC (STC)  nM PDC (STC)1 gde su: PDC(STC)1 .

za napajanje malih DC potrošača koriste se jednostavni autonomni sistemi koji se sastoji od PV modula i baterije (bez regulatora punjenja baterija i invertora) . Blokirajuće diode . zbog toga su neophodne blokirajuće diode između PV modula i AKU-baterija .24: Jednostavan autonomni PV sistem bez blokirajućih dioda (a) i sa blokirajućom diodom (b) .kod ovakvih sistema tokom noći postoji opasnost od povratnog napajanja PV modula iz baterija.gubici na diodama ne utiču osetno na struju punjenja baterija iz PV panela u toku dana zbog pomeranje U-I karakteristike baterija ka tački maksimalne snage na U-I karakteristici PV panela Slika 4.

25: Snaga proizvodnje samostalnog PV sistema (Pn=4080 W). Ah usable storage [ Ah ] 4000 3000 2000 1000 0 0 5 10 15 20 25 30 decembar Slika 4. snaga potrošnje stambenog objekta (PAC=750 W. u toku decembra . WDC tot=4880 Wh) i promena raspoloživog kapaciteta baterije ((Ah)stor=5240 Ah). 6000 snaga PV sistema potrosnja 5000 kapacitet baterije P [ W ].

Hibridni PV sistem sa dizel agregatom .samostalni PV sistem se projektuje za mesec sa najmanjom insolacijom (decembar) tako da može da isporuči mnogo više energije u ostatku godine .generator moze da se dimenzioniše samo za punjenje baterija ili za istovremeno punjenje baterija i podmirivanje potrošnje Slika 4.kod hibridnog PV sistema sa dizel agregatom potrošnju u periodima sa smanjenom insolacijom pokriva dizel agregat (manji broj PV modula i baterija) .26: Hibridni PV sistem sa dizel agregatom .u ovakvom sistemu je pogodno koristiti višenamenski invertor-punjač (za konverziju DC snage iz baterije u AC snagu potrošnje i za konverziju AC snage iz generatora u DC snagu za punjenje baterija) .

8 des.sol.fr >0.fr -0.sol..potrebno učesće u toku meseca u funkciji godišnjeg učešća u proizvodnji hibridnog sistema: des.8 Slika 4.fr za ann.mon.27: Godišnje učeće PV panela u proizvodnji hibridnog sistema u funkciji učešća PV panela u proizvodnji u najkritičnijem (projektovanom) mesecu .625·ann.sol.5+28·(ann.fr=0.fr ≤0.mon.fr=0.korišćenjem hibridnog sistema značajno se smanjuje učešće PV panela u proizvodnji u kritičnom mesecu ali PV panel još uvek značajno učestvuje u proizvodnji na godišnjem nivou .8)2.5 za ann.sol.

. s obzirom da generator može da dopunjava baterije i tokom dužih perioda lošeg vremena . zahtevaju periodičnu zamenu ulja.u hibridnom sistemu broj baterija može da bude manji.postoji ograničenje u pogledu brzine pražnjenja baterija.8: Karakteristike generatora za hibridne sisteme . podešavanja.generatori predstavljaju prilično skupe uređaje.često se preporučuje sistem baterija sa trodnevnim skladištenjem energije da bi se izbeglo previše brzo pražnjenje baterija . periodične preglede i generalne remonte Tabela 4. ne sme brže od C/5 .

tako je njegova snaga: Ah (Ah) U S (V) PG (W)  stor Tcharge (h) charge gde se za efikasnost punjenja baterija ηcharge može usvojiti 0. fr.8 . WG  charge .broj redno vezanih modula u grani i broj grana sa modulima: Us nMs  Um des.generator treba da dopuni baterije u vremenu ΔTcharge (ali ne brže od C/5).proizvodnja generatora na godišnjem nivou je: WDCtot 365  1 ann.mon.sol.. fr ( Ah)load nMp  ( Ah) M .

snaga potrošnje stambenog objekta (PAC=750 W. 6000 snaga PV sistema potrosnja 5000 kapacitet baterije snaga agregata P [ W ]. WDC tot=4880 Wh). snaga proizvodnje dizel agregata (Pn=4000 W) i promena raspoloživog kapaciteta baterije ((Ah)stor=1220 Ah). u toku decembra .28: Snaga proizvodnje samostalnog PV sistema (Pn=2040 W). Ah usable storage [ Ah ] 4000 3000 2000 1000 0 0 5 10 15 20 25 30 decembar Slika 4.

snaga vetra je funcija gustine vazduha ρ koja zavisi od temperature i pritiska vazduha: 2 1  D P   0    v3 KT K A 2  2 gde su ρ0=1.225 kg/m3 gustina vazduha pri 150C i nadmorskoj visini H=0 m (1 bar) KT korekcioni faktor koji uvažava promenu temperature ambijenta Ta u odnosu na referentnu temperaturu od 150C 288.15 KT  273.18510  H .snaga vetra koji struji brzinom v kroz površinu A koju pri rotaciji prebrišu lopatice vetroturbine prečnika D: 1 P  A v3 2 . Vetroagregati sa skladištenjem energije .15  Ta KA korekcioni faktor koji uvažava promenu pritiska p sa nadmorskom visinom H 4 K A  e 1.

a parametar z predstavlja dužinu hrapavosti ..stepeni zakon promene brzine vetra sa visinom:  v  H   v0  H 0 gde parametar α predstavlja koeficijent trenja .logaritamski zakon promene brzine vetra sa visinom: v ln( H / z )  v0 ln( H 0 / z ) gde je v0 brzina vetra na visini H0.srednja brzina vetra i srednja gustina snage vetra: 1 N 1 1 N 1 v   vi P   v i i 3   v 3 N i 1 2 N i 1 2 .

28: Diskretizovani histogram brzina vetra na visini od 10 m sa trajanjem izraženim u relativnim jedinicama . 0.Weibull-ova funkcija gustine raspodele verovatnoće i srednja brzina vetra i srednja gustina snage vetra : k 1  v k   k  v   v   v f (v ) dv v   v 3 f (v ) dv 3 f (v )    e  c c  c 0 0 .3 0.05 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 v10 [m/s] Slika 4.25 cestina javljanja 0.35 0.2 0.15 0.1 0.

3% .. CP<59.Rayleight-a raspodela verovatnoće brzine I srednja snaga brzine vetra: 2  v 2v   6 1  6 3 f (v)  2 e  c P   A v 3  v  3 v c  2    .električna snaga vetroagregata PE  CP r   g c t (1   sp) P  P  gde su: ηr – koeficijent iskorišćenja reduktora ηg – koeficijent iskorišćenja vetrogeneratora ηc – koeficijent iskorišćenja konvertora ηt – koeficijent iskorišćenja blok transformatora .koeficijent efikasnosti vetrogeneratora do 30% .snaga koju uzima vetroturbina: PD  CP P gde je CP koeficijent snage vetroturbine.

29: Karakteristika snage vetroagregata sa fiksnom brzinom obrtanja i pasivnom (stall) kontrolom vetroturbine ..izlazna karakteristika snage vetrogeneratora Slika 4.

 Vetroagregat priključen na EES: sistem za skladištenje električne energije omogućava se proizvedena energija odloži za ekonomski najisplativiji trenutak Slika 4.31: Satne cene električne energije na evropskoj berzi električne energije (EEX) .30: Dnevni dijagram proizvodnje vetroelektrane za prosečan dan u godini Slika 4.

1     vi3 2 144 j 1 2 52560 i 1  Na osnovu izmerenih vrednosti brzine vetra za 2009. a maksimalni broj uzastopnih dana bez vetra u toku godine se postiže u junu i iznosi 6. godinu. za širi region Beograda . Vetroagregat za napajanje izolovanog potrošača: broj dana korišćenja energije koja je skladištena u baterijama je jednak maksimalnom broju uzastopnih dana bez vetra u toku godine  Kao kriterijum da je dan bez vetra može se usvojiti da srednja dnevna gustina snage vetra Pd iznosi 10% srednje godišnje gustine snage vetra P : Pd  10% P  Ako su poznate satne vrednosti brzine vetra vi : 24 8760 1 1 1 1     v 3j      vi3 0.1 2 24 j 1 2 8760 i 1  Ako su poznate desetominutne vrednosti brzine vetra vi: 144 52560 1 1 1 1    v 3j  0.9 W/m2. srednja godišnja gustina snage vetra na visini od 10 m iznosi P =75.

100 90 80 70 Pd . godine) na visini H=10 m .32: Srednje dnevne gustine snage vetra u kritičnom mesecu (jun 2009. P g [ W / m 2 ] 60 50 40 30 20 10 0 0 5 10 15 20 25 30 jun Slika 4.