You are on page 1of 45

Projekat iz predmenta

Projektovnje pomou raunara

Izrada tampane ploe PWM kontrolera


za regulaciju LED osvetljenja pomou
CAD alata Proteus 8

Profesor: dr Milo Stojanovi


Studenti: Slobodan Nikoli
REK 10/14
Igor Cvetkovi REK 1/14
UVOD
Impulsnoirinska modulacija PWM (Pulse Wide
Modulation)
Impulsno irinska modulacija (Pulse Wide Modulation skraeno PWM) je vrsta
upravljanja koja predstavlja nain da se od digitalnog signala napravi signal
analogne vrednosti.
Odnos impuls/pauza se modulie tako da odgovara specificiranom nivou
analognog signala.
PWM kontrola je mona tehnika za upravljanje analognim kolima pomou
digitalnih izlaza.
PWM je primenjena u irokom spektru aplikacija, od primene u merenjima i
komunikacijama, sve do primene u kontroli snage i konverzijama elektrine
energije u druge oblike (zvuk, mehaniku energiju).
Opis impulsno irinske modulacije
Analogni signal ima kontinualno promenljivu vrednost amplitude, kao i
beskonanu rezoluciju i po vremenskoj osi i po amplitudi. Jedan od primera
analognog ureaja je baterija od 9V, pri emu njen izlaz nije tano 9V nego se
menja u vremenu i moe da uzme vrednost bilo kog realnog broja u blizini 9V.
Slino i struja koja tee iz baterije nije ograniena brojem moguih vrednosti.

Analogni signali se razlikuju od digitalnih jer se kod digitalnih signala uvek


uzima vrednost iz konanog skupa predefinisanih moguih vrednosti, kao to je npr.
skup {0V, 5V}.

Analogni napon i struja se mogu koristiti za direktnu kontrolu, kao to je jaina


zvuka na radiju. Okretanjem potenciometra se poveava i smanjuje otpornost na
krajevima potenciometra i time se proporcionalno menja i struja koja tee kroz
njega. Ova promena utie i na promenu struje koja tee kroz zvunik pa time utie
i na jainu zvuka.
Opis impulsno irinske modulacije

Glavna prednost analognih kola je uglavnom jednostavnost kako to na prvi


pogled izgleda. Ali izbor analognog reenja esto nije praktian, ekonomian i
dovoljno atraktivan. Analogna kola takoe vremenom menjaju svoje osobine.
Precizna analogna kola u kojima je taj problem reen mogu biti velika i skupa.
Takoe postoji problem disipacije jer je ona srazmerna naponu na krajevima kola i
struji koja kroz kolo tee, pa je potrebno njegovo hlaenje. Analogna kola su
takoe osetljiva na um.

Digitalnom kontrolom analognih kola, cena i potronja se drastino mogu


smanjiti. ta vie, mnogi mikrokontroleri i DSP (eng. Digital Signal Processors) ve
imaju implementiran generator PWM signala ime se olakava realizacija ureaja.
Opis impulsno irinske modulacije
Glavna prednost analognih kola je uglavnom jednostavnost kako to na prvi
pogled izgleda. Ali izbor analognog reenja esto nije praktian, ekonomian i
dovoljno atraktivan. Analogna kola takoe vremenom menjaju svoje osobine.
Precizna analogna kola u kojima je taj problem reen mogu biti velika i skupa.
Takoe postoji problem disipacije jer je ona srazmerna naponu na krajevima kola i
struji koja kroz kolo tee, pa je potrebno njegovo hlaenje. Analogna kola su
takoe osetljiva na um.
Digitalnom kontrolom analognih kola, cena i potronja se drastino mogu
smanjiti. ta vie, mnogi mikrokontroleri i DSP (eng. Digital Signal Processors) ve
imaju implementiran generator PWM signala ime se olakava realizacija ureaja.
Ukratko, PWM je nain da se od digitalnog signala napravi signal analogne
vrednosti. Odnos impuls/pauza se modulie tako da odgovara specificiranom
nivou analognog signala. PWM signal je i dalje digitalni zato to je u datom
vremenskom periodu napajanje potpuno ukljueno ili potpuno iskljueno.
Opis impulsno irinske modulacije
Na slici su prikazani PWM signali sa tri razliita odnosa impuls/pauza , odnosno sa tri razliita faktora
ispune. Na sl. pod a) je prikazan signal sa faktorom ispune 0.1, na sl. pod b) je prikazan signal sa
faktorom ispune 0.5 i na sl. Pod c) je prikazan signal sa faktorom ispune 0.9. Ova tri signala reprezentuju
tri vrednosti analognog signala. Ako je npr. napon napajanja 9V tada navedeni signali na svom izlazu daju
vrednosti od 0.9V, 4.5V i 8.1V respektivno.
Primer impulsno irinske modulacije
Jedan od naina primene PWM signala je prikazan na slici. Prikazano je jednostavno kolo u kom se
putem PWM signala upravlja prekidaem za paljenje i gaenje sijalice. U periodu kada je prekida ukljuen
sijalica gori, a u periodu
kada je prekida iskljuen sijalica je ugaena. Promenom faktora ispune PWM signala menja se period u
kom sijalica gori. Ako je perioda PWM signala dovoljno mala tada se ne primeti treperenje sijalice a ako je
rezolucija velika fino se moe upravljati jainom svetlosti sijalice.
Primena impulsno irinske modulacije

PWM signal je naao iroku primenu u mnogim oblastima. Pored prethodno navedenih tu su i
primena u regulaciji napona napajanja.
U regulaciji napona napajanja postiu se rezultati sa visokim koeficijentom korisnog dejstva. PWM
se ponekad koristi za sintezu zvuka jer mogu da se postignu lepi efekti.
Primena u audio tehnici je nova klasa audio pojaavaa koja postaje sve popularnija. Zove se
"klasaD" audio pojaavaa. Ovi pojaavai proizvode PWM ekvivalent analognog ulaznog signala, koji
se vodi na zvunike putem odgovarajue mree filtara. Time se signal vraa na originalni audio signal.
Ovi pojaavai se karakteriu visokim faktorom korisnog dejstva koji je ak i preko 90%, kao i malim
prostorom i teinom u odnosu na izlaznu snagu.
PWM signal se iroko koristi za kontrolu brzine DC i AC motora, za upravljanje invertorima i mnogim
drugim oblastima u elektronici i elektroenergetici.
Zadatak

Uraditi fiziki dizajn tampane ploe PWM kontrolera za regulaciju LED osvetljenja
pomou programa Proteus 8 Professional.

korak 1.
Izrada eme veze - Schematic Capture

korak 2.
Izrada 2D prikaza - PCB Layout

korak 3.
Izrada 3D prikaza 3D Visualizer

korak 4.
Fizika izrada modela
Pokretanje Programa
Nakon izvrene instalacije programa Proteus 8 Professional, program se pokree dvoklikom na
ikonicu sa desktopa raunara ili izborom u Start meniju.

Izgled ikone na Pokretanje programa


desktopu iz start menija
Izgled radnog okruenja nakon pokretanja programa
.
Kreiranje novog projekta
Izborom opcije New Project pokreete arobnjak (wizard
guides) koji vas vodi kroz osnovne postavke novog projekta u
Proteus-u. Na poetku se otvara prozor Start u kojem ete
navesti naziv projekta i odredini direktorijum.

Polje za unos naziva


projekta

Polje za unos
odredinog
direktorijuma
Kreiranje novog projekta Shematic Design

Za kreiranje radnog okruenja za dizajniranje


eme, baziranog na predlozima (template),
oznaite obeleenu opciju pri vrhu dijalog
prozora, a zatim odaberite predloeni model na
kojem elite da se zasniva va prikaz.
Ponueni su formati razliitih veliina i
orjentacija.
Kreiranje novog projekta PCB layout

Za kreiranje PCB layout radnog okruenja pri


vrhu dijalog prozora ekirajte oznaenu opciju i
odaberite neki od dostupnih ablona.
PCB abloni sadre unaprijed definisane:
rubove tampane ploe, otvore za ugradnju i
ostale tehnoloke parametre (pravila dizajna, broj
slojeva , merne jedinice: inch ili mm, itd)
Unutar PCB Layout modula, kao i kod
podeavanja radnog okruenja za dizajniranje
eme (prethodni korak), moete prilagoditi i
sauvati svoje vlastite ablone (template).
Kreiranje novog projekta PCB layer usage

U ovom dijalog prozoru su smetene opcije


vezane za podeavanje prikaza i naziva layer-a
Kreiranje novog projekta Firmware

Za ovaj projekat biramo opciju No Firmware


Project
Kreiranje novog projekta Summary

I na samom kraju wizard-a u dijalog prozoru


vidimo izabrane opcije iz prethodnih koraka i
klikom na dugme Finsh zavravamo deo
definisanja parametara projekta i startuje nam se
osnovno radno okruenje Proteusa.
Osnovno radno okruenje Proteusa

ISIS Schematic Capture ARES PCB Layout


Okruenje za dizajniranje ema veze Okruenje za dizajniranje izgleda tampane ploe
ISIS Schematic Capture Okruenje za dizajniranje ema veze

Izgled i opcije Menu bar-a u


The Toolbars ISIS-u
Menu bar

Command
Toolbars Command Toolbars

Mode Selector
Toolbar

Orientation Orient Mo d
a tion To e Se
Toolbar olbar lecto
r Too
l ba r
ARES PCB Layount Okruenje za dizajniranje izgleda tampane ploe

Izgled i opcije Menu bar-a u ARES-


u
The Toolbars
Menu bar Mode Selector Toolbar

Command Toolbars

Orientation Toolbars
Orientation Toolbar

Command Toolbars
Mode Selector
Toolbar
Korak 1 Dizajniranje eme veze Izbor komponenti
Izborom opcije Pick Device ili Library Device iz
Object Selectora , biramo
komponente potrebne za izradu eme.
Korak 1 Dizajniranje eme veze Izbor komponenti Izg
l
kom ed
em pone
ats nte s im
kom bol
U polje Keywords pr i a
kaz n
kucamo naziv u a
komponente koju elimo
da dodamo na listu
Object Select-a.

Biramo eljenu
komponentu i klikom na
OK komponentu
dodajemo na listu
Object Select-a

e
not B
ot P C
fo
na
te
l ed nen
Izg mpo u
ko ikaz
pr
Korak 1 Dizajniranje eme veze Izabrane komponente

Dodate izabrane
komponente na listu
Object Select-a

Desnim klikom u prozoru za editovanje, se otvara meni iz koga biramo opciju


Place>Component, gde nam se pokazuje lista svih komponenti koje smo ranije
odabrali. Izborom jedne od ponuenih komponenti, levim tasterom mia,
postavljamo je na eljeno mesto na emi.
Korak 1 Dizajniranje eme veze Postavljanje komponenti

Izgled postavljenih
potrebnih komponente na
radnu povrinu
Korak 1 Dizajniranje eme veze Pomeranje, rotiranje, i editovanje komponenti

Selektujemo komponentu, a
zatim desnim klikom otvaramo
meni iz koga moemo
pomerati, editovati, rotirati,
kopirati, obrisati itd.
komponentu
Korak 1 Dizajniranje eme veze Prikaz primera editovanja komponente
Ovde menjamo
naziv komponente

Ovde menjamo
vrednost
komponente

Ovde moemo promeniti


PCB footprint
komponente
Korak 1 Dizajniranje eme veze Postavljene komponente

Izgled postavljenih potrebnih


komponente na radnu povrinu
sa promenjenim nazivima,
rotiranim po potrebi i sa
izmenjenim PCB footprint-
ovima adaptiranim za
povrinsku montau.

Nakon ovog dela pristupamo


meusobnom povezivanju
komponenti.
Korak 1 Dizajniranje eme veze Meusobno povezivanje komponenti

Izgled meusobno povezanih


komponenti linijama veza

Nakon ovog dela pristupamo


dodavanju Terminala, (obeleavanje
ulaznih signala npr VCC, GND i sl,
izlaznih signala kao i internih net-
ova).
Korak 1 Dizajniranje eme veze Dodavanje Terminala

Dodavanje Terminala, tj.


obeleavanje ulaznih signala npr
VCC, GND i sl., izlaznih signala kao i
internih net-ova radimo desnim
klikom preko radne povrine i
izborom opcija iz padajueg menija
prikazanog na slici.
Korak 1 Dizajniranje eme veze Krajnji izgled prikaza eme

Izgled zavrenog dizajna eme


Korak 2 Dizajniranje PCB Layouta Izbor komponenti
Komponente odabrane za ovaj projekat su namenjene za povrinsku montau (Surface Mounted Devices, skraeno SMD, pa
e i tampana ploa, PCB, u tom smislu biti projektovana. Dat je prikaz komponenti sa oznakama nazivima kuita.

minimelf SMA (M7) SO8 D-PAK R 1206

C 1206 TrimPot 25K


Korak 2 Dizajniranje PCB Layouta Definisanje dimenzija PCB-a
Na poetku dizajniranja PCB-a je potrebno definisati izgled i dimenzije PCB (oznaeno na slici pod 1 i 3) kao i promeniti tip
Layer-a u Board Edge tip (oznaeno brojem 2).
Korak 2 Dizajniranje PCB Layouta Postavljanje komponenti na PCB
U obeleenom delu na slici (Component Selector) imamo ponuen spisak svih komponenti upotrebljenih prilikom crtanja eme
veze, odnosno njihove footprint-ove koje smetamo na PCB .
Korak 2 Dizajniranje PCB Layouta Postavljanje komponenti na PCB
U obeleenom delu na slici (Component Selector) imamo ponuen spisak svih komponenti upotrebljenih prilikom crtanja eme
veze, odnosno njihove footprint-ove koje smetamo na PCB .

Desnim klikom mia na radnu


povrinu, otvara nam se padajui meni
iz koga izborom opcije
Place>Component selektujemo sa
ponuene liste komponentu koju
smetamo na PCB.

Component
Selector
Korak 2 Dizajniranje PCB Layouta Postavljene komponenti na PCB-u

Smetene i rasporeene komponente


na PCB-u (na slici iznad desno se vidi
3D prikaz rasporedjenih komponenti)
Korak 2 Dizajniranje PCB Layouta Zavreno rutiranje komponenti na PCB-u

Iz Mode Selector Toolbar-a biramo


oznaenu opciju na slici (Track Mode) i
crtamo rute (veze) komponenti.
Napomena: Program ima mogunost i
Automatskog postavljanja ruta (Autorouter)
ali je topla preporuka da se ta varijanta
izbegne za prostije projekte kao to je ovaj.
Korak 2 Dizajniranje PCB Layouta Zavreno rutiranje komponenti na PCB-u

3D Prikaz izrutiranog
Prikaz izrutiranog PCB-a PCB-a
Korak 2 Dizajniranje PCB Layouta Dodavanje rupa na PCB

Iz Mode Selector Toolbar-a biramo oznaenu opciju


na slici (Round Trough - Hole Pad Mode i izabranu
veliinu rupe sa liste postavljamo na PCB, ili desnim
klikom na radnu povrinu a zatim iz padajueg
menija biramo opciju Place>Circular PTH Pad i sa
liste odaberemo eljenu veliinu rupe (slika desno).
Korak 2 Dizajniranje PCB Layouta Dodavanje teksta, simbola i oznaka na PCB-u

Iz Mode Selector Toolbar-a biramo oznaenu opciju


na slici (2D Grahics Text Mode) i dodajemo eljeni
tekst u dijalog koji nam se otvara izborom ove opcije
(slika gore desno). Mogue je Centrirati tekst po
vertikali i horizontali, izbor vrste i veliine fonta.
Korak 3 3D Vizualizer PCB Layouta

Iz Command Toolbar-a biramo


oznaenu ikonicu na slici (3D
Visualizer) i otvara nam se novi tab
sa 3D prikazom PCB-a i
podeavanjima prikaza.
Korak 3 3D Vizualizer PCB Layouta

Iz Toolbar-a na dnu prozora


moemo izabrati ponuene
opcije:

Top View
Front View
Back View
Left View
Right View
Show the component
Zoom In
Zoom Out
Rotation
Korak 3 3D Vizualizer PCB Layouta (View - Pogledi)

Top View Front View Back View

Left View Right View


Korak 3 3D Vizualizer PCB Layouta sa komponentama (View - Pogledi)

Top View Front View Back View

Left View Right View


Korak 3 3D Vizualizer PCB Layouta sa komponentama (proizvoljni prikaz)
Korak 4 Izgled gotove ploice (Realna slika)