You are on page 1of 34

TEHNOLOGIJA

SUMPORNE KISELINE
H2SO4
Pripremio: Varga Ištvan
HEMIJSKO-PREHRAMBENA SREDNJA ŠKOLA
ČOKA
varga.i@neobee.net

Osobine sumporne kiseline
Uljasta tečnost bez boje i mirisa, otrovna je;
Sa vodom se meša u svim odnosima uz
oslobađanje velike kolićine toplote;
Azeotropska smeša kiseline i vode sadrži 98,3
% H2SO4 i 1,7 % H2O ključa na 338 oC
gustina takve kiseline je 1,843 g/cm3 ;
Na temperaturi od oko 450 oC potpuno se
razlaže na SO3 i H2O;
Vrlo je higroskopna, u dodiru sa organskim
materijama dehidratiše ih;
U dodiru sa kožom izaziva opekotine;
Spada u najjača oksidaciona sredstva;

 Sumporna kiselina je jedna od najjačih
neorganskih kiselina;
 Disosuje u dva stepena, te gradi dve vrste soli:
- Hidrogensulfate i
- Sulfate.
 Metale sa negativnim redoks potencijalom
razara uz oslobađanje vodonika;
 Bakar, živu ili srebro razara uz oslobađanje SO 2
 Liveno gvožđe pasivizuje, zato se
koncentrovana kiselina čuva u gvozdenim
rezervoarima.

Struktura molekule H2SO4 O o 123o 107 S O o O 101 O H H .

Spada u najvažnije proizvode hemijske industrije. . Svetska proizvodnja iznosi oko 50 miliona tona godišnje. Značaj i upotreba Sumporna kiselina spada u strateške materije. Ona je najvažnija neorganska kiselina. Njena proizvodnja i danas služi kao indikator in- dustrijske aktivnosti zemlje.

CuSO4 x 5H2O • Za proizvodnju: . sulfo- niranju. na pr. • Za rafinaciju mineralnih ulja. .Eksploziva. .Hlorovodonika. . • Pri organskim procesima: Nitrovanju.Veštačkih vlakana. • Za dobijanje raznih sulfata. • Kao dehidrataciono sredstvo. . esterifikaciji.Mineralnih boja. • Za punjenje akumulatora. • U metalurgiji i galvanotehnici i td.UPOTREBLJAVA SE : • U industriji veštačkih đubriva.

Kontaktnim postupkom. Kontaktni postupak se više primenjuje jer je ekonomičniji i omogućuje dobijanje 100 % -ne kiseline. Ovi postupci se međusobno razlikuju u načinu oksidacije SO2 i apsorpcije nastalog SO3. . Postupkom tornjeva (nitrozni postupak) i 2. PROIZVODNJA SUMPORNE KISELINE Proizvodi se na dva načina: 1.

. Oksidacija SO2 u SO3 i 3. Faze proizvodnje Kod oba postupka razlikujemo tri faze proizvodnje: 1. Proizvodnja SO2 i njegovo prečišćavanje 2. Apsorpcija SO3.

 Sulfati kao na primer CaSO4 i MgSO4 koji se retko koriste. . PbS i td. kao što su ZnS. Kod na se SO2 proizvodi iz PIRITA prženjem. SIROVINE ZA DOBIJANJE SO2 Postoje razne sirovine kao što su: Elementarni sumpor (najbolja sirovina) Pirit .FeS2 (sa sadržajem sumpora od 50 % )  Sulfidne rude. CuS.

Kristalna struktura pirita .

Prženje pirita Prženje se može prikazati sledećim zbirnim reak- cijama: 4 FeS2 + 11 O2 2 Fe2O3 + 8 SO2 3 FeS2 + 8 O2 Fe3O4 + 6 SO2 Reakcije su jako egzotermne! Ove reakcije služe za proračun materijalnog i toplotnog bilansa. . Prženje se izvodi vazduhom sa viškom od 5 % od teorijski potrebne količine na temperaturi od 850 .900 oC.

• Etažnim. Tokom prženja sumpor iz pirita sa kiseonikom iz vazduha daje SO2. SeO2 (gasovi) i čvrsti oksidi FeO. . ZnO. CaO i td. Peći za prženje pirita Pirit se prži u raznim tipovima peći : • Rotacionim. Pored sumpordioksida nastaju još oksidi primesa kao što su: As2O3. CuO. Fe2O3. • Sa lebdećim (uskovitlanim) i • Fluidizovanim slojem. Cu2O.

Uprošćena šema rotacione peći Peć se okreće oko uzdužne ose Pirit granulisan Pržionični gas: ( 9 – 10 % SO2 ) Vreo vazduh oC Oko 750 + Gasovite primese IZGORETINA Kapacitet rotacione peći iznosi 100 tona/dan. .

etažne peći PIRIT Mešaljka sa zupcima Pržionični gas 600 -700 oC 9 – 10 % SO2 Peć : 800 oC .Prečnik 5 – 7 m Vreo vazduh Izgoretina (oksidi metala ) .Visina 7 – 10 m .Uprošćena šema mehaničke .

13 м -Пречник 2 .5 м 800 оC Изгоретина Пирит Ваздух Капацитет око 200 t / дан . Упрошћена шема пећи са флуидизованим слојем Пржионични гас 10 – 15 % SО2 Пећ: Кипући слој -Висина 7 .

• HF . • Druge gasovite primese u tragovima. Pržionični gas po izlasku iz peći ima temperaturu od oko 700 oC. • SeO2 . • Prašina od izgoretine ( razni oksidi metala ). • As2O3 . Prečišćavanje pržioničnog gasa Pržionični gas sadrži svega 10 – 15 % SO2 . Ostatak gasa čine: • Vazduh. .

 MOKRO prečišćavanje se izvodi u mokrim elektrostatičkim filtrima i tornjevima za pranje i hlađenje gasne smeše. Tu se odstranjuju mehaničke nečistoće. Prečišćavanje se vrši SUVIM i MOKRIM postupkom.  SUVO prečišćavanje se izvodi u prašnim komorama i elektrostatičkim filtrima.selena i fluora (katalitički otrovi). . Ovde se odstranjuju gasovite primese arsena.

Šema suvog prečišćavanja U = 30 – 40 kV + _ Pržionični gas t= 400 o C Gruba prašina Sitna prašina .

Šema mokrog prečišćavanja U = 70-80 kV H2SO4 95 % H2SO4 65 % 30 % Čist SO2 GAS Tornjevi za: Toranj za PRANJE HLAĐENJE SUŠENJE Kat.otrovi .

a naziv je dobio po tome što se SO2 oksidiše vaz- dušnim kiseonikom u kontaktu sa površinom čvrstog katalizatora. veka.heterogena kataliza. . Ovim postupkom dobija se čista koncentrovana 99. katalizator i reagensi su u različitim agregatnim stanjima (čvrsto i gasovito) pa se kataliza vrši na površini katalizatora .Dobijanje sumporne kiseline kontaktnim postupkom Prečišćen gas odvodi se u proces dobijanja sumpor-trioksida. Kod KONTAKTNOG postupka.5 % H2SO4. Ovaj postupak je uveden početkom XX.

KONTAKTNI POSTUPAK Kontaktni postupak sastoji se iz dve faze: 1. . Oksidacija SO2 u SO3 i 2. Apsorpcija SO3 u sumpornoj kiselini.

5 kJ / mol. a teče prema seledećoj povratnoj reakciji: 2 SO2 + O2 2 SO3 Reakcija je egzotermna ( oslobađa se 94. . Oksidacija SO2 u SO3 Oksidacija se vrši vazdušnim kiseonikom u prisustvu katalizatora.  Pritisak i  Koncentracija reagujućih gasova . toplote)! Na prinos SO3 utiče:  Temperatura.

pri čemu je prinos 40 SO3 manji ali je brzina reakcije veća. 20 0 0 200 400 600 800 1000 1200 o Temperatura [ C ] . Optimalne temperature u ( procenat konverzije) praksi se kreću u granicama od % prelaza SO2 u SO3 60 450 – 500 oC. Analiza uslova oksidacije SO2 Iz dijagrama se vidi da je na 100 temperaturi od 300 oC prinos skoro 100 %.ali je reakcija vrlo 80 spora.

Nosač katalizatora može da bude SiO2 . . stoga mora s vremena na vreme da se menja delimično ili potpuno. Mehanizam delovanja je: 2 V2O5 + 2 SO2 2VOSO4 + V2O4 2 VOSO4 + V2O4 2 V2O4 + 2 SO3 2 V2O4 + O2 2 V2O5 Tokom vremena katalizator gubi katalitičku aktivnost. silikagel. Upotrebom katalizatora proces konverzije se ubrzava. Temperatura nesme da prelazi 620 oC. Kao katalizator najviše je u upotrebi V2O5.

Transformacijom izraza za konstantu ravnoteže reakcije oksidacije SO2 . . To se u praksi realizuje viškom vazduha. dobijamo: c  SO3   K  c  O2  c  SO2  Prinos SO3 na bilo kojoj temperaturi veći ako je veća koncentracija kiseonika.

• Gas koji izlazi iz apsorbera vraća na konverziju u drugom stepenu.5 %. Konverzija SO2 u SO3 sa međuapsorpcijom Suština je u tome da se oksidacija i apsorpcija odvijaju u dva stepena. . Ovakvim načinom vođenja procesa ukupna konverzija dostiže 99. • U prvom stepenu se po dostizanju konverzije od oko 90 % nastali SO3 vodi na apsorpciju.

Cevne peći. Najčešće se primenjuju: 1. Tehničko izvodjenje konverzije Izvodi se u kontaktnim pećima različite konstrukcije. Etažne i 2. kontaktni reaktor i razmenjivači toplote. . Kod prvih se kontaktna masa nalazi na etažama a kod drugih u cevima. Kontaktno odeljenje čine predgrejač.

Uprošćena šema etažne peći SO2 ( t = 400 – 450 oC) t = 580 oC Katalizator t = 480 oC Ugrađeni razmenjivač toplote Vazduh za hlađenje SO3 Na apsorpciju .

.5 % H 2SO4). Temperatura kiseline na izlazu iz apsorbera ne treba da je viša od 60 oC. Apsorpcija se izvodi u dva apsorbera: 1. Apsorpcija SO3 U proizvodnim uslovima SO3 se apsorbuje u 98. Stepen apsorpcije SO3 ne sme da bude manji od 99. Monohidratni apsorber (dobija se koncentrovana sumporna kiselina sa 99.95 %. Oleumski apsorber (tu se dobija oleum) i 2.6 % -tnoj sumpornoj kiselini.

3 % Izlazni Rašigovi Gsovi : prstenovi Oleumski apsorber Monohidratni apsorber + H2O SO3 SO3 OLEUM Rezervoar oleuma . Uprošćena šema apsorpcije SO3 H2SO4 98.7 – 99 % 98.

007 % ili 0.Sitne kapljice sumporne kiseline.0.0.15 % ili 4 g/m3 SO2 . Prečišćavanje izlaznog gasa Gasna smeša koja napušta apsorber sadrži oko: . Uklanjanje SO2 i SO3 se takođe vrši u tornjevima koji se orošavaju takvim reagensima koji sa navedenim supstancama daju rastvor soli koji se sliva na dno tornja. . .3 g/m3 SO3 i . Propuštanjem gasa kroz toranj sa punjenjem najpre se uklanjaju kapljice H2SO4.

Uprošćena šema prečišćavanja izlaznog gasa Na2CO3(aq) NH4OH Punjenje od Rašigovih CO2.vodena prstenova para Izlazni gas SO2 i SO3 SO3 H2SO4 (aq) (NH4)2SO4 (aq) NaHSO3 (aq) .

. Dobijanje stabilizovanog SO3 Kao sirovina koristi se OLEUM sa 25-30 % slobodnog SO3. Kako bi se sav SO3 održao u tečnom stanju i na nižim temperaturama vrši se njegova stabilizacija dodavanjem B2O3 ili Na2SO4. Suština proizvodnje je da se oleum dobijen u oleumskom apsorberu u pogodnom azmenjivaču toplote podvrgava isparavanju na temperaturi od oko 140 oC. Gasoviti SO3 se po tom kondenzuje u kondenzatoru gde nastaje tečni SO3. pri čemu se oslobađa SO 3 –gas. Tečni SO3 se prihvata u rezervoaru gde se održava temperatura od 30-40 oC radi sprečavanja očvršćavanja 100 %-nog SO3.

Uprošćena šema dobijanja stabilizovanog SO3 SO3 gas H2O U apsorber t = 40 oC GAS iz kontaktnog odeljenja t = 225 oC t = 140 oC t = 110 oC OLEUM sa oko 30 % SO3 Tečni SO3 U rezervoar oleuma t = 70 oC .