You are on page 1of 34

Psihomotorni razvoj deteta

• Novorođenče – prvih 28 dana

• Odojče – do godinu dana

• Malo dete – od 1. do 4. godine

• Predškolsko dete – 5, 6 godina

• Školsko dete – 7 do 13 godine

• Pubertet – 12, 13 do 16 godina

• Adolescenti – 16, 17 do 21

Novorođenče
• Refleksni pokreti

• Ruke savijene, prsti u pesnici

• Okreće glavu da se odbrani od gušenja
(ne ostavljati dete samo u tom položaju)
• Ne može da podigne glavu i odvoji je od
postelje
• Zagleda se u majku na nekoliko sekundi

• Razlikuje miris majke i njenog mleka

• Refleks sisanja kad predmet približi ustima • Savijene ručice i nožice • Budna je samo kad se hrani • Odiže glavu na trenutke .

.

podiže karlicu • Pokušava da dohvati predmet • Prepoznaje bliske osobe . kontroliše je • Oglašava se vegetativnim zvucima. guguče • Opire se laktovima. Drugi i treći mesec • Odiže glavu koja više ne pada.

posmatra ih. zbog redosleda razvoja (kranio – kaudalnog) • Igra se ručicama .• Otvara šačice • Razvoj se brže dešava na ručicama. istražuje svet .

.

Četvrti. guče. okreće se na poznat glas • Posmatra vesele boje • Odiže se na laktove • Leži na leđima. peti i šesti mesec • Kontrola glave i ruku. polako počinje da sedi . odiže i ruke i noge od podloge. priprema se za sedenje. odiže glavu. pokriva lice • Glasno se smeje.

• Ne forsirajte bebu da sedi • Okreće se sa stomaka na leđa – prekretnica • Pripremni položaj za puzanje • Oslanja se na ispružene ruke i stomačić .

.

osmi i deveti mesec • Hvata palcem predmete i prebacuje ih iz jedne u drugu ruku.Sedmi. udara predmetima po stolu • Sigurno drži glavu • Prinosi noge ustima • Okreće se sa stomaka na leđa • Oslanja se na laktove i kolena • Reaguje na svoj lik u ogledalu • Počinje da puzi. kreće u istraživanje sveta .

.

.. ali nesigurno • Uspravlja se u krevetcu i želi da izađe iz njega • Stoji i pravi prve korake. jedanaesti i dvanaesti mesec • Dete samo zna šta želi da uradi • Stabilno pri naginjanju trupa unapred • Samostalno menja položaj. razume zabrane • Sve radi stabilno. samo staje.. puzi. Deseti.

• Nerado se odvaja od roditelja. • Ljuti se kad se priprema za spavanje.• Pokazuje želju da uzme kašiku. • Baca igračke i to mu pričinjava zadovoljstvo. a telesni se usporava. • Pri kraju prve godine njegov duševni razvoj naglo napreduje. • Stavlja prste u hranu. • Zna da izgovara više od 4 reči. • Sluša majčina naređenja. ali ne zna da je koristi. .

.

ona će da pravi pokrete sisanja. meseca • Refleks sisanja je jedan od najstarijih (javlja se već sa l0 nedelja gestacije.4. Ako se bebi stavi bilo kakav predmet u usta.. a gubi sa četiri meseca života). meseca .• Refleks traženja usnama -na dodir ugla usana. Nestaje oko 3..4. dete okreće glavu na tu stranu i pokušava ustima da dohvati predmet (tako nalazi bradavicu dojke kada mu se ona samo prisloni uz obraz). Nestaje oko 3.

dok se na donjim održava do kraja prve godine života • Babinski refleks – refleksno širenje prstiju stopala na draž.• Refleks hvatanja dlanom i tabanom: dodir dlana i tabana u predelu korena prstiju izaziva njihovo grčenje. Ovaj refleks na gornjim ekstremitetima nestaje između trećeg i četvrtog meseca. meseca . Nestaje oko 9. u cilju hvatanja predmeta.

Tada će napraviti nekoliko automatskih koraka.malo napred. u vertikalnom položaju. pri čemu ono tabanima dodiruje podlogu. koje je u vertikalnom položaju . kao da hoda. meseca • Automatski hod se izaziva naginjanjem deteta.. . tako da ono tabanima dodiruje podlogu.4. Nastaje odupiranje o podlogu. tako da dete nekoliko sekundi nosi veći deo svoje telesne mase. sa ispruženim nogama. Nestaje oko 3.• Pozitivna potporna reakcija se izvodi držanjem deteta ispod pazuha.

dete raširi ruke i prste na njima. 4. kao i kod neuroloških poremećaja.. Nastaje kada se detetu iznenada izmakne podloga. ali jedan od najvažnijih. meseca . a u slučaju slabosti jedne strane ili samo jednog ekstremiteta - asimetričan. ovaj refleks je nekompletan.• Moro refleks je najkompleksniji. Nestaje oko 3. a u drugoj pravi suprotne pokrete. Može da se zapazi i ispružanje nogu. poput zagrljaja. Kod nezrelije dece. ili prilikom intenzivnih svetlosnih ili zvučnih nadražaja: u prvoj fazi.

• Refleks plivanja – nestaje oko 6.7. meseca • Preskok: ako dete „naiđe na prepreku“ (dodirne gornjim delom stopala ivicu stola). ono će da je preskoči ..

interesuju ga slikovnice • Upotrebljava 4-6 reči • Počinje da mu se razvija pamćenje • Vraća se na njemu zanimljivo mesto • Zabavna mu je igra sa odraslima . Druga godina • Samostalno hodanje • Ruke su spremne da precizno hvataju predmete • Pokreti palca i kažiprsta su sve precizniji • Zida kocke.

• Raspoznaje predmete na slici. • U drugoj polovini druge godine dosta precizno baca loptu.• Dete počinje da teži svojoj većoj nezavisnosti • Kada se seti majke u toku igre. • Rado škraba olovkama po zidu i knjigama. • Želja da se samo hrani. napusti igru da bi je videlo i opet odlazi da se igra. .

. • Kada ne zna rečima da objasni nešto. • Zna da izgovori i shvata značenje oko 20 reči. ali ne želi da se igra. ono to čini gestikulacijom. ako naiđe na nešto nepoznato. • I pored toga što je vezano za odrasle. upire prst u nepoznato i “traži” da mu se objasni.• Gledajući u knjige. počinje da se interesuje za drugu decu. već samo posmatra.

većinom čuči. • Pravi kulu od više kocki. • Uspeva da navuče čarapu. • Pokušava da se samo obuče. • Sastavlja rečenice od dve do tri reči. • Krajem druge godine zna da kaže “ja” ”meni” ”ti” . • Pronalazi predmet koji sakrije.• Služi se kašikom i čašom na kraju druge godine. • Prilikom igre nerado sedi.

• Brzo zaboravlja na predmet koji ga interesuje ako mu se skrene pažnja nekim drugim predmetom. . • Ako se u ovom periodu otkriju izvesni nedostaci u razvoju CNS. pa i potpuno otklone ako se sprovede adekvatna i energična terapija. može se dosta učiniti da se ublaže nastale posledice.

• Razvija svest o sebi. U znak protesta dete se baca na pod i valja se.Period od druge do treće godine • Dete shvata pojam “ja” i ne govori više o sebi u trećem licu. • Od ovog doba pa do pet godina postoji sklonost deteta da praznine u pamćenju nadoknađuje maštom. • Često dolazi u sukob sa roditeljima. • Dobro raspoznaje veći broj lica iz bliže okoline. . • Npr.

• Javlja se velika radoznalost zbog čega mnogo zapitkuje “šta je to”. jer raspolaže rečnikom od nekoliko stotina reči. “ko je to”. • Od prve do treće godine – period zapitkivanja • Dete je stalno u pokretu • Voli da pretura po fiokama i baca stvari po podu. . a u stvari ga ništa detaljno ne interesuje.• Razlikuje glavne boje i predmete na slikama. • Uspeva da sklopi glavne i pomoćne rečenice.

sutra. • Interesuje se za bliže osobine predmeta i živih bića. • Precizno izvršava određene naredbe . juče. Period od treće do četvrte • Pamćenje deteta je sve razvijenije. danas. • Shvata pojam. • Govori rečnikom sredine u kojoj živi • Sve više se interesuje za okolinu zbog čega sve više zapitkuje.

sedi. Period od četvrte do pete godine • Razvija se apstraktno mišljenje • Dete samo stvara zaključke • Mnogo vremena provodi igrajući se sa svojim igračkama • Može da zapamti tri broja koja mu se pokažu • Neprestano menja položaj tela: čuči. leži . kleči.

• Kratko se zadržava na jednom mestu • Često ponavlja rečenice koje mama izgovori • Odgovara mu više da se igra sa starijom decom • Spava prosečno oko 12 časova • Mišići su sve razvijeniji • Lakše premesti stolicu sa jednog na drugo mesto .

Od nivoa obrazovanja roditelja ili drugih osoba koje ga neguju • Ako su uslovi pod kojim se dete neguje i razvija povoljni. ono će već u ovom periodu znati da kaže koji je dan u nedelji. tj.Period od pete do sedme godine • Koliki će nivo razvoja dete postići zavisi mnogo od sredine u kojoj se ono razvija. .

Možemo oceniti da li je dete sposobno za školu ili ne. . tj.• Potrebno je da dete što više vremena provodi sa svojiim vršnjacima • Od sada nije više vezano za roditelje i ukućane • Dolazi u kuću samo kad je gladno ili kad ga majka pozove • Ljuti se jer ne želi da napusti igru kad ga majka pozove • U ovom periodu imamo jasnu predstavu o pshičkom razvoju deteta.

HVALA NA PAŽNJI! .