a najmanju deo uz zidove cevi .• Delovi određene tečnosti u cevi ne kreću se istim brzinama • Najveću brzinu ima deo duž ose cevi.

tj. osobinom tečnosti koja se naziva viskoznost • Sile viskoznosti koje se javljaju usled kretanja jednih slojeva tečnosti preko drugih. koji klize jedan po drugome različitim brzinama kao posledica postojanja sila unutrašnjeg trenja u tečnostima.• Tečnost se kreće u slojevima. usporavaju proticanje tečnosti i kretanje tela kroz tečnost .

NJUTNOV ZAKON • Viskoznost se ispoljava pri proticanju tečnosti • Otpor proticanju tečnosti zavisi jedino od sila viskoznosti. karakteristične za svaku tečnost . i da njegova brzina nije veća od neke kritične vrednosti. ako je proticanje laminarno • Laminarno proticanje je proticanje kada slojevi klize jedan po drugom. i tečnost ne prelazi iz jednog sloja u drugi.

paralelni pločama. d je razmak između ploča.pa je: • v v Fv  S vy  y d d . i one su na srazmernoj udaljenosti (y) od nepokretne ploče. paralelne ploče • Na svakoj ploči je adsorbovan tanak sloj tečnosti • Ploča A se krece brzinom v.• Posmatramo dve ravne. a sa njom i sloj tečnosti na njoj • Ploča B je nepokretna • Ostali slojevi tečnosti. kreću se brzinama .

vrlo se brzo smanjuje kako se temperatura povećava • Koeficijent vskoznosti većine čistih tečnosti ne zavisi od brzine proticanja. Fv  d  kg    ms  S v • Koeficijent viskoznosti zavisi od temperature. koeficijent viskoznosti tada zavisi od brzine proticanja i Njutnov zakon ne vazi . Za njih vazi Njutnov zakon. i one se nazivaju njutnovske tečnosti • Ako tečnost nije čista.

za razliku od suvog trenja ne deluju pre početka kretanja • Zbog toga se ploča A može pokrenuti silom proizvoljno malog intenziteta • Kada bi ploča A neposredno dodirivala ploču B.• Viskozne sile. delovale bi sile suvog trenja .

• Razlike između sila suvog i viskoznog trenja su: Sila suvog trenja ne zavisi od veličine dodirne površine i postoji pre nego što započne kretanje. dok sila viskoznog trenja zavisi od dodirne površine i pojavljuje se tek kada započne kretanje Sile suvog trenja su mnogo veće od sila viskoznog trenja .

engleski matematičar i fizičar (sredina 19. STOKSOV ZAKON • Džordž Gejbrijel Stoks .veka) .

tečnost utiče na tela u njoj • Tečnost pruža otpor kretanju tog tela.• Posredstvom viskoznih sila.otpor potiče samo od viskoznosti . a to potiče od viskoznosti i od vrtložnog kretanja tečnosti iza tela (turbulencije) • Kada je brzina niža od odredjene kritične vrednosti brzine te tečnosti.

od veličine i oblika tela. kreće se zajedno sa telom istom brzinom • To je praćeno pojavom viskoznih sila. Usled tih sila se pokreću i ostali slojevi tečnosti • Ovi slojevi se krecu laminarno pri malim brzinama. . i tada je sila otpora F srazmerna brzini tela: • Veličina k zavisi od koeficijenta viskoznosti.• Tanak sloj tečnosti adsorbovan na površini tela.

• Kada je prečnik sfernog tela veliki. • Ima pravac brzine. ali samo za tela čiji je prečnik mnogo manji od rastojanja tela od granica tečnosti. • Stoksov zakon je eksperimentalno potvrdjen. dolazi do turbulencija. .• Kada je telo sfernog oblika (k=6πήr). pa je sila otpora koju tečnost pruža : F  6rv • Sila otpora koju tečnost pruža telu sferičnog oblika je srazmerna poluprečniku tela i brzini. ali je suprotnog smera.

URADILI: •Ana Todorovic •Nikola Milic .