You are on page 1of 33

INTELIGENCIJA KAO FAKTOR OBRAZOVNIH POSTIGNUĆA

TEORIJE STRUKTURE
INTELIGENCIJE
RADIVOJ KVAŠČEV (1981):
MOGUĆNOSTI I GRANICE RAZVOJA INTELIGENCIJE
(23-30, 56-61, 63-89, 94-113)

Pitanja
 Da li je inteligencija jedinstvena mentalna
aktivnost ili organizacija nezavisnih
kognitivnih aktivnosti?
 Faktorska analiza - sposobnosti se definišu
kao grupe ili kategorije intelektualnih
aktivnosti koje međusobno visoko koreliraju
(zavisno od primenjenog postupka, dobija se različita
organizacija sposobnosti)

Hijerarhijske teorije
 Shvataju sposobnosti kao ugnježdene
skupove unutar skupova, grafički se
predstavljaju kao hijerarhijski sistem (Bert,
Vernon, Katel i Horn)
 Sposobnosti su međusobno zavisni oblici
intelektualnih aktivnosti koji predstavljaju
jedinstvenu mentalnu aktivnost

Facet teorije  Zasnivaju se na klasifikaciji fenomena u preseku pojedinih kategorija (Gilford)  Sposobnosti se posmatraju kao nezavisni oblici intelektualnih aktivnosti .

u svim testovima sposobnosti i u svim kategorijama intelektualne aktivnosti manifestuje se jedna opšta funkcija .Spirmanova teorija sposobnosti (1927)  Razvio prvu faktorsku teoriju sposobnosti  Široko je poznata kao dvofaktorska teorija  Formulisao je zakon o univerzalnom jedinstvu intelektualnih funkcija .

Spirmanova dvofaktorska teorija  “G” – opšti faktor (u različitim oblicima intelektualne aktivnosti prisutna je jedna jedinstvena mentalna funkcija). oni su pod uticajem vaspitanja i vežbanja . urođen je i nevaspitljiv  “S” – specifični faktori (svaka intelektualna operacija sadrži i jedan specifični element koji pripada samo toj operaciji). zavisi od opšte mentalne energije pojedinca.

Od čega zavisi uspeh u poslu?  Zavisi od dva činioca:  Opšteg ili “G” faktora koji učestvuje u svim vrstama posla  Specijalnog ili “S” faktora od koga zavisi uspeh samo u određenoj vrsti posla .

Specijalne sposobnosti  Logička  Mehanička  Psihološka  Aritmetička  Muzička  Različite vrste pamćenja .

Noegenetički zakoni Osnovni principi saznanja (porađaju. stvaraju nova znanja)  Zakon iskustva  Zakon odnosa (edukcija relacija između korelata)  Zakon korelata (edukcija korelata) .

Zakon iskustva  “Jedna osoba manje ili više je sposobna da posmatra ono što se odigrava u njenoj svesti”  Čovek može da zna svoja iskustva s različitim stepenom jasnoće  Ljudi se razlikuju po sposobnosti jasne introspekcije .

Zakon odnosa (edukcija relacija između korelata)  Kada jedna osoba ima u svesti dve ili više ideja.Testovi sličnosti (Po čemu su slični nagrada i kazna?) . ona ima više ili manje sposobnosti da shvati odnose koji u suštini između njih postoje R  Šematski prikaz:  Primer: K K .

postoji tendencija.Zakon korelata (edukcija korelata)  Kada je u svesti data jedna ideja zajedno sa jednim određenim odnosom. ili manja ili veća sposobnost.Testovi opozicije: (Kaži šta je suprotno od radosti) .Testovi analogije: (sneg : belo = ugalj : ?) . da se shvati ili stvori korelativna ideja  Šematski prikaz: R  Primeri: K K .

Bertova teorija sposobnosti (1949)  Faktori koji se nalaze na višoj hijerarhijskoj lestvici predstavljaju važniji izvor varijanse nego faktori na nižim stepenicama .

zaključivanja .Faktori po sličnosti kognitivnih aktivnosti (memorija i produktivna asocijativnost-kreativnost) .)  II Perceptivni nivo (perceptivni i motorni procesi)  III Asocijativni nivo . verbalna.poimanja (sa apstrakcijom i generalizacijom) .Bert  I Senzorni procesi (specifični faktori u oblasti viđenja. diskriminacija boja. mirisa – shvatanje forme.. Mentalni nivoi .. aritmetička i praktična sposobnost)  IV Relacioni nivo – mentalni procesi: .Faktori po prirodi mentalnog sadržaja (reproduktivna imaginacija.suđenja .

sposobnost učenja pojedinih školskih predmeta . fluentnost.K:m faktor (praktični)  III Uži grupni faktori .verbalni. prostorni i manuelni  IV Specifični faktori – dolaze do izražaja u pojedinim područjima rada . numerički. divergentno mišljenje.faktor mehaničkih informacija.V:ed faktor (verbalno-edukativni) . Vernonova teorija sposobnosti Model strukture sposobnosti sastoji se od četiri vrste faktora  I “G” faktor  II Širi grupni faktori: .

Vernonova hijerarhijska teorija sposobnosti Opšti faktor G Širi grupni faktori V:ed K:m Uži grupni faktori II II II II II II Specifični faktori IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII .

Vernonova hijerarhijska teorija sposobnosti .

Pitanje  Da li Vernon prihvata podelu ljudi na suprotne tipove. gde su na jednoj strani osobe sa akademskim i teorijskim sposobnostima. a na drugoj ličnosti sa praktičnim sposobnostima? .

. a prevashodno opštu ili “G” sposobnost. Zajedničke karakteristike Bertove i Vernonove teorije (Bukvić)  Sposobnosti su organizovane na nekoliko nivoa koji u pogledu stepena i kvaliteta intelektualne aktivnosti nemaju podjednak značaj  Intelektualni nivoi se razlikuju po broju zastupljenih sposobnosti i njihovoj širini  Sposobnosti jednog nivoa konstituišu neposredno viši intelektualni nivo  Predikciju uspeha u pojedinim oblastima ljudskog rada treba prvenstveno zasnivati na testovima sposobnosti koji registruju opštije komponente intelaktualne aktivnosti.

Terstonova teorija sposobnosti (1957)  Pošao je od pretpostavke da se sposobnosti javljaju kao nezavisni oblici intelekualne aktivnosti  U svom prvom faktorskom istraživanju identifikovao devet nezavisnih intelaktaulnih faktora.  U kasnijem istraživanju faktor dedukcije (D) se nije pojavio. a faktor indukcije (I) je podveden pod faktor rezonovanja (R) .

zamišljanje i vizuelizacija odnosa u prostoru  Perceptivni faktor (P) . njihovih odnosa i verbalnog zaključivanja  Faktor verbalne fluentnosti (W) .sposobnost opažanja detalja koji su utisnuti u odgovarajući materijal  Numerički faktor (N) – numeričke operacije u osnovnim računskim radnjama  Verbalni faktor (V) – sposobnost razumevanja reči. Faktori u Terstonovoj teoriji sposobnosti  Prostorni faktor (S).sposobnost operisanja izdvojenim rečima i sposobnost brzog proizvođenja reči  Faktor memorije (M) – neposredno pamćenje brojeva i slova ili reči  Faktor rezonovanja (R) – sposobnost rešavanja zadataka  Faktor indukcije (I) – sposobnost pronalaženja prisutnog pravila među datim podacima  Faktor dedukcije (D) – otkrivanje i primena pravila .predstavljanje.

Terstonov doprinos  Obeležio je “novu liniju u razvoju mentalnog testiranja” koja sebi postavlja za cilj da nadarenost svakog pojedinca posebno procenjuje u pogledu svake specifične sposobnosti  Po njemu faktorski rezultati čine nužnim da svakog pojedinca opišemo pomoću profila mentalnih sposobnosti. umesto pomoću jednog pokazatelja kakav je umni količnik .

 Model ima 120 nezavisnih intelektualnih sposobnosti (ukrštanjem pet vrsta mentalnih operacija. četiri vrste sadžaja i šest vrsta produkata) .Gilfordova teorija sposobnosti (1967)  Opisuje svoj model kao morfološki u kome koristi klasifikaciju fenomena po kategorijama koje se ukrštaju  Model je šematski predstavljen kao paralopiped sa tri ulaza. tako je svaki faktor određen trostrukom interakcijom. operacija i produkata. i to: sadržaja.

Gilfordova kocka .

stvaranje dveju ili više informacija iz date informacije  Konvergentna produkcija (N). zadržavanje. deponovanje informacija u istom obliku u u kome su bile date  Divergentna produkcija (D). pronalaženje informacija. poređenje proizvedenih podataka sa poznatom informacijom na osnovu logičkog kriterijuma i donošenje odluke koja dati kriterijum zadovoljava . neposredno otkrivanje. shvatanje ili razumevanje  Memorija (M). iznalaženje samo jednog odgovora koji zadovoljava dati uslov  Evaluacija (E).Mentalne operacije – prva dimenzija  Kognicija (C). svesnost.

informacije su konkretne po formi i odnose se na različite čulne modalitete  Simbolički (S). brojevi. glasovi. muzičke note.)  Semantički (M).Sardžaj testova – druga dimenzija  Figuralni (F)..obuhvata materijale i elemente koji koji nemaju značenje (slova.. socijalna inteligencija .informacije u obliku značenja. verbalni testovi  Bihejvioralni (B).dolaze do izražaja u interakciji sa ljudima.

pojedinačne stvari. strukture ili organizacije međusobno zavisnih delova u interakciji  Transformacija (T).očekivanje.promene ili modifikacije na osnovu kojih se data informacija ili produkt pretvara u drugi oblik ili stanje  Implikacije (I). anticipacija ili predviđanje nečega na osnovu date informacije . Produkti.treća dimenzija (način i forma u kojoj se javlja svaka informacija)  Jedinica (J). razne vrste veza između dveju stvari koje imaju sopstvena obeležja  Sistemi (S). kompleksi. figure  Klasa (C). njihova imena. grupe objekata sa jednom ili više zajedničkih karakteristika  Relacije (R).

Sposobnost pronalaženja odgovora koji su statistički retki u populaciji .originalnost .Sposobnost pronalaženja duhovitih odgovora . Divergentne sposobnosti  Divergentna produkcija semantičkih transformacija (DMT).Sposobnost pronalaženja neobičnih i udaljenih odgovora .

na analizi postignuća ispitanika a zapostavile su analizu mentalnih procesa koji stvaraju postignuće  Nisu uspele da dosegnu prave invarijante (univerzalije) mentalne organizacije čoveka. Katel-Hornova teorija fluidne i kristalizovane inteligencije Ograničenja faktorskih teorija  Ostale su na nivou deskriptivnosti tj. otkrivanje nepromenljivih mehanizama čovekovog mentalnog funkcionisanja .

Struktura sposobnosti po Katelu  Umesto jednog opšteg faktora postoje dva opšta faktora i i više širih i užih opštih faktora: Gf.kristalizovana inteligencija .fluidna inteligencija Gc.

retencije i ekspresije)  Testovi kojima se meri su u znatno većem stepenu oslobođeni od kulturnih uticaja  Meri se testovima brzine i ogleda se u brzom rešavanju problema  Gf je opšta sposobnost otkrivanja relacija u svim oblastima (izvođenjem relacija i korelata) .fluidna inteligencija  Pod većim je uticajem neurofiziološke dispozicije i slučajnog učenja  Razvija se iz “anlage “ funkcija (elementarni kapaciteti percepcije. Gf.

kristalizovana inteligencija  Razvija se pod uticajem edukacionih procesa i drugih semantičkih kulturnih činilaca  Meri se testovima snage  Dostiže maksimum posle dvadesete godine i sporije opada sa starošću  Nivo školovanja utiče na razvoj ove vrste inteligencije  Od primarnih sposobnosti koje je identifikovao Terston u Gc spadaju: verbalna sposobnost. sposobnost rezonovanja i numerička sposobnost . Gc.

motivacije i faktora memorije (Sc) .Teorija investiranja  Katel je učenje o fliudnoj i kristalizovanoj inteligenciji razvio u “teoriju investiranja”  Fluidna inteligencija se “investira” u učenje i proizvodi prezentni deo kristalizovane inteligencije  Nivo ostvarenja školskih postignuća je funkcija fluidne inteligencije.