Govor

• Pamćenje i učenje su funkcije velikih delova
mozga, ali su centri koji kontrolišu neke druge
više kortikalne funkcije - posebno govor
lokalizovane u kori mozga.

definicija • Govor je razumevanje izgovorenih i napisanih reči i izražavanje ideja govorom i pisanjem. . • Zavisi više od jedne nego druge moždane hemisfere – koja se stoga zove dominantna. Govor .

Funkcionalna anatomija mozga • Leva hemisfera je u većini osoba dominantna za: – Govor – Vešte naučene pokrete – Računanje • Desna hemisfera je u većini osoba dominantna za: – Prostornu orijentaciju – Prepoznavanje lica – Muzičke sposobnosti .

govor – Za vizuoprostorne odnose. npr.uključena u identifikaciju objekata po formi i prepoznavanje muzike. • koncept konceptomdominantnosti komplementarnehemisfere treba zameniti specijalizacije hemisfere: – Za sekvencijalno analitičke procese . • Takođe ima primarnu ulogu u prepoznavanju lica. . Komplementarna specijalizacija hemisfera nasuprot dominantnosti • Tzv “nedominantna” hemisfera nije slabije razvijena već je specijalizovana za prostorno vremenske odnose .

• Desnoruke osobe: – Kod 96% dominantna je leva hemisfera – kod 4% dominantna je desna hemisfera. • Levoruke osobe: – Kod 15% domiantna je desna hemisfera – kod 15% nije jasna lateralizacija – kod 70% domiantna je leva hemisfera. . Dominantnost ruke • genetski determinisana • 91% populacije je desnoruko.

pa se pretpostavlja da neki razvojni problem u levoj hemisferi dovodi do prelaza dominacije na drugu stranu rano tokom razvoja. matematičari).nemogućnost čitanja 12 puta je češća kod levorukih nego desnorukih. .• Disleksija . • Talenat levorukih je iznad proseka u prostornom smislu (umetnici. muzičari.

. – Desni frontalni režanj je deblji nego levi – Levu okcipitalni režanj je širi • Hemijske razlike: – Koncentracija dopamina je veća u levom nigrostrijatnom putu kod desnorukih osoba. Razlike u hemisferama • Anatomske razlike: – Gornji temporalni režanj je veći sa leve strane.

Centar fisure: za govor cerebralni lateralni se prostire sulkus duž i pored silvijeve dominantne hemisfere. 41. 42). I uključena je u razumevanje zvučne i vizuelne informacije. . • Region zadnjeg dela gornjeg temporalnog girusa se zove Vernikeova areja (40.• Govor ključni je jedan deo od ljudske Govor osnova ljudske inteligencije i kulture. • Projektuje areju se kroz (44) u arkuatni fascikulus frontalnom režnju u Brokinu ispred donjeg kraja motornog korteksa.

• Brokina areja prebacuje informaciju dobijenu iz Vernikeove areje. do motornog korteksa gde se iniciraju adekvatni pokreti usana. u detaljan i koordinisan obrazac za vokalizaciju koji šalje u govornu artikulacionu areju u insuli. Fasciulus arcuatus Brokina zona Gyrus angularis Vernikeova zona . jezika i grkljana koji produkuju govor.

Čitanje levo desno • Imenovanje Brokina zona vizuelnog objekta Primarna motorna • Angularni girus iza kora za lice Fasciculus arcuatus Vernikeove areje procesuira Vernikeova Iz lateralnog genikulatnog informacije iz zona jedra pročitane reči Gyrus tako što ih angularis prebacuje u auditivnu formu Asocijativni vizuelni korteks Primarni vizuelni reči korteks .

mada je i levi temporni režanj aktivan. . Upamćivanje lica •Upamćivanje lica i prepoznavanje lica je vezano za desni donji temporalni režanj kod desnorukih. •Lezije izazivaju prozopagnoziju – nemogućnsot prepoznavanja lica.

govor bez smisla. govor. može da razume. reči • Fluentna. ali ne može da poveže delove reči • Anomička afazija (girus angularis) / Ne razume pisani govor i slike . afazija: ne razumeNeologizmi. Vernikeova žargon. nerazumljive Brokina afazija: Govor je spor.Može da govori. • Kondukciona afazija: arkuatni fascikulis koji povezuje 2 areje za govor . Afazije • Nefluentna.

i široka prekomerna aktivnost korteksa i cerebeluma. Drugi poremećaji • Mucanje: Dominacija desne hemisfere. • Akalkulija: Frontalni režanj .

Related Interests