You are on page 1of 72

FIZIOLOGIJA KRVI

Doc. dr Sonja Smiljić

“Srce je izvor života, sunce mikrokosmosa,
jednako Suncu zaslužuje da bude nazvano srcem sveta;
to je srce čiji pokreti i pulsacije pokreću krv,
savršeno sposobno da je podstiče
ali i štiti od rasipanja i koagulacije;
to je božanski domaćin sa neprocenjivom funkcijom
da ishrani, neguje,
oživi celo telo i u potpunosti osnuje život;
izvor svih akcija.”

William Harvey, 1628

Krv je tečno tkivo i neprekidno cirkuliše zatvorenim sistemom krvnih sudova  Zapremina krvi kod odrasle osobe je 6-8% telesne mase  Izraženo po kg telsne mase.6l krvi  Zapremina krvi kod dece je 8- 9% telesne mase  Kod sportista volumen krvi može biti veći od 7l . prosečna zapremina krvi kod muškarca je 77ml/kg a kod žena 65ml/kg  Muškarac težine 70 kg ima 5.

hipervolemija)  Određivanje volumena krvi bazira se na principu dilucije.Određivanje volumena krvi (normovolemija.5= 6l  Test supstanca treba da ima sledeće osobine:  Vp = Q/C  Da se ne izlučuje putem bubrega  Da se ne metabolizuje brzo  Da nije toksična  Q količina supstance koja  Da je sterilna se aplicira  Da se lako detektuje  C koncentracija boje u  Da nije skupa plazmi . hipovolemija.5) vezuje za Er i supstanca koja se vezuje za proteine plazme  Vk= 3000 ml/0.Fickov princip  Vk = Vp/(1 – Hct)  Koriste se supstance koja se  Vk= 3000 ml/ (1-0.

leukocita i trombocita) i tečnog dela nazvanog PLAZMA. .Krv je specijalizovano vezivno tkivo koje se sastoji iz uobličenih elemenata (eritrocita.

faktore rasta i druge biološki aktivne supstance. elektrolita i volumena telesnih tečnosti 8. minerala. mokraćna kiselina) 5. vitamine. Respiratorna (kiseonik i ugljen dioksid) 3.Brojne su uloge krvi u organizmu: 1. faktora rasta i drugih biološki aktivnih supstanci) . plazma ćelije sintetizuju antitela. Održavanje pH. kreatinin. CO2. aminokiseline. masti. Nutritivna (glukoza. U plazmi su prisutna At. hormone. O2. ekskretorne produkte) 2. masti) 4. Ekskretorna i detoksikaciona (ureja. Odbrambena (granulociti i monociti vrše fagocitozu. amino kiseline. minerale. trombociti i endotel su odgovrni za hemostazu) 6. komplement i drugi zaštitni faktori. Doprinos u regulaciji osmotske i acidobazne ravnoteže 9. Regulatorna (transport vitamina. Proteini plazme. hormona. Termoregulacija 7. Transportna (transportuje glukozu. T limfociti su odgovorni za ćelijski imunitet.

masnih kapljica.050-1.1.060 Er je 1. Relativna gustina: krvi je 1. Koncentracija bilirubina u plazmi je do 20 mmol/l. Krv je opalescentna.070 plazme 1.115 izvesnih Le 1.025-1. prelama svetlost zbog prisustva hilomikrona.Boja arterijske krvi je svetlo crvena zbog prisustva O2.090 .035 .

VISKOZNOST KRVI h Viskoznost ili unutrašnje trenje smo definisali kao osobinu fluida u kretanju koje odražava stepen međusobnog trenja delića fluida.7 mPa na 370C) Viskoznost krvi je 4 puta veća od vode a 2 puta veća od plazme.4 Viskoznost plazme 1.6 .5 Viskoznost krvi žena je 3.9-2.9-4. Viskoznost je prouzrokovana interakcijama molekula i grupa molekula fluida koji teče. Tako je viskoznost krvi kod muškaraca 4. To znači da viskoznost krvi zavisi od broja eritrocita i makromolekula krvne plazme Viskoznost vode je 1 RU (relativna jedinica = 0.5-5.

.

Krvna plazma  Plazma je tečni deo krvi u kome su elektroliti. gasovi i proteini rastvoreni. vitamini. hormoni.  Sastav: 90-92% voda. 9% organske materije. nutritienti. 1% neorganske soli  Proteini 60-80 g/l  Albumini 45g/l  Globulini 25g/l  Fibrinogen 3g/l  Elektroliti 9g/l  Lipidi 250mg/l  Bilirubin 20mmol/l . metaboliti.

tiroksina. Ceruplazmin transportuje bakar i oksidiše gvožđe. Haptoglobin sprečava gubitak gvožđa  b-globulin (transferin)  Gama-globulini (IgA. IgD. slobodnog bilirubina. IgM.Proteini krvne plazme  Uloge albumina su u održavanju kolodno- osmotskog pritiska plazme i transportu: slobodnih masnih kiselina. lekova.  Vezivanjem malih molekula sa plazma proteinima redukuje se njihov osmotski efekat. soli žučnih kiselina. IgG)  Fibrinogen (hemostaza) . 50% kalcijuma je vezano za albumin. kortizola.  Albumini plazme čine 40% telesnih albumina i značajna su rezerva aminokiselina  Globulini su veoma heterogena frakcija plazme  a1-globulin je a1-antitripsin (70-90%)  a2-globulini su ceruloplazmin i haptoglobin. oksidovanog hema kao methemalbumin. IgE.

.

Hematopoezni organi .

makrofagi. fibronektin.  Stromalne ćelije čine: fibroblasti. endotelne ćelije. slezini i timusu.HEMATOPOEZA  Kontrola hemopoeze najvećim delom odvija se unutar hematpoetske induktivne mikrosredine (HIM). .  Ova kontrola odvija se putem niza biološki aktivnih molekula CITOKINA. ćelije retikuluma.  HIM čine stromalne ćelije koje zajedno sa ekstracelularnim matriksom (kolagen. mastociti. mukoplisaharidi) okružuju hematopoezne ćelije u koštanoj srži.

granulocitne i megakariocitne loze  BFU-E unipotentna eritropetin senzitivna matična ćelija (ESĆ)  CFU-E prekursorna matična ćelija koja odgovora na dejstvo Ep.Humoralna regulacija eritropoeze  CFU multipotentna hematopoezna matična ćelija usmerena u pravcu eritrocitne. odnosno rodonačelna ćelija i nalazi se na čelu eritrocita .

jedro ima zgusnuti hromatin i ne sadrži jedarca  Polihromatofilni eritroblast. on se više ne deli. Proeritroblast ima bazofilnu citoplazmu i veliko jedro sa nekoliko jedarca i rastresitim hromatinom  Bazofilni eritroblast ima bazofilnu citoplazmu. citoplazma mu je acidofilna. jer ova ćelija sadrži Hb  Acidofilni eritroblast. malo jedro. jedro izrazito piknotično  Izbacivanjem jedra on postaje retikulocit  Eritrocit . zgusnuti hromatin. citoplazma se boji kiselim i baznim bojama.

i.ERITROPOETIN (Ep)  Eritropetin se sintetiše najvećim delom u bubrezima. Ekstrarenalno mesto sinteze eritropetina jesu Kupferove ćelije jetre. .. s.v..p.c. Ciljna ćelija je CFU-E  Ep = 4-36 mu/ml  Rekombinantni humani Ep se koristi u terapiji anemije u dozi 300IJ/kg nedeljno. molekulske mase 34 kDa  Prostaglandin E2 i adenozin stimulišu sintezu eritropetina preko pocećanja intracelularnog nivoa cAMP  Noaradrenalin.  Eritropetin se sisntetiše u endotelnim ćelijama peritubularnih kapilara i intersticijalnim ćelijama (fibroblastima sličan tip intersticijumskih ćelija u korteksu i spoljnoj meduli bubrega)  Eritropetin je glikoproteinski hormon. i. tireoidni hormoni i testosteron stimulišu produkciju i oslobađanje Ep  Androgeni promovišu a estrogeni inhibišu sintezu Ep  Ciljno tkivo za Ep je koštana srž.

Proces eritrocitopoeze odvija se u više faza:  Faza diferencijacije  Faza proliferacije  Faza maturacije  Faza liberalizacije iz koštane srži .

60 i Hgb do 200g/L  Volumen krvi iznosi 20-30% iznad normalnog. i 160-180 g/L kod muškaraca  Normalna vrednost hematokrita iznosi 0.7-5.2 x 1012/L kod žena i 4.2-5.Eritrociti  Prosečan životni vek Er je 120 dana  Normalan broj Er je 3. pa je ukupna količina Hgb i za 50% veća .8 x 1012/L kod muškaraca  Koncentracija Hgb iznosi 150-170 g/L kod žena.45 kod muškaraca  Osobe koje žive na velikim nadmorskim visinama imaju Hct od 0.40 kod žena i 0.

sintezi NADPH koji se koristi mnogim biosintetskim putevima i zaštiti Er od osidacionog stresa  2. a takođe niti troši niti stvara ATP već ima ulogu u  1.3-DPG nalazi se u visokoj koncentraciji u Er i važan je regulator vezivanja O2 za Hb  HMP ne zahteva O2. sinrezi ribozofosfata koji je potreban za sintezu nukleotida i nukleinskih kiselina .Pentozofosfatni put (heksozomonofosfatni šant HMP)  Glukoza 1.3-DPG 1ATP 3-PG LAKTAT  2.3-DPG  2.

 Kada eritrociti prsnu iz njih se oslobađa hemoglobin koga odmah fagocituju makrofagi slezine. koštane srži i Kupferove ćelije jetre  Makrofagi oslobađaju gvožđe iz hemoglobina i ono se transferinom transporuje do hematopoeznog tkiva i koristi u sintezi Er  Porfirinski deo molekula hemoglobina pretvara se u makrofagima u žučni pigement bilirubin koji se oslobađa u krv a zatim ga jetra izlučuje u žuč .

Hemoglobin je hromoprotein sastavljen od prostetične grupe hema i proteina
globina i ima molekulsku masu 64 kDa.
 Sirćetna kiselina
 2 sukcinil CoA + 2 glicina
 Dehidracijom dva molekula delta-
aminolevulonske kiseline nastaje
 Porfobilinogen (4 molekula)
 Protoporfirinski prsten IX + Fe2+
 - enzim ferohelataza
 Hem + polipeptidni lanac globina
 Hemoglobinski lanac (4 molekula)
 Molekul hemoglobina

 HbA 96-98 % (2a i 2b lanca)
 HbF 1 % (2a i 2g lanca)
 Hb A2 2.5% (2a i 2d lanca)

Razgradnja hemoglobina
 Degradacijom hema u makrofagu oslobađa se Fe3+ i CO uz produkciju zelenog
pigmenta biliverdina

 Redukcijom biliverdina nastaje bilirubin

 Bilirubin i njegovi derivati se zajedničkim imenom označavaju kao žučni
pigmenti

 U hepatocitima se bilirubin konjuguje sa dva molekula glukuronske kiseline

 Konjugovani bilirubin putem žuči dospeva u GIT gde se hidrolizuje i redukuje
dejstvom bakterija u crevima do urobilinogena.

 Veći deo crevnog urobilinogena se oksidiše dejstvom bakterija do sterkobilina
koji se izlučuje fecesom

 Hemoglobin, karboksihemoglobin, karbaminohemoglobin, methemoglobin
(ferihemoglobin)

Celokupno gvožđe
raspoređeno je u pet
odeljaka:
-65% Fe se nalazi u
hemoglobinu eritrocita
-15-30% u obliku feritina
-4% u mioglobinu
-1% u enzimima
(citohromi, peroksidaza,
katalaza ...)
- 0.1% vezano za
transferin krvne plazme.
Dnevni gubitak Fe 1-2
mg/d

Apsorpcija gvožđa iz gastrointestinalnog trakta .

Metabolizam gvožđa  Feritin je jedna od glavnih formi u kojima je gvožđe deponovano u telu.3-29 mmol/l kod muškaraca a kod žena 11.3 mmol/l.kada se sav apoferitin zasiti gvožđem. Sadrži vezane pakete od 4500 Fe3+ jona i omogućava brzo oslobađanje gvožđa iz depoa (sadrži oko 600 mg)  Kada se feritinske zalihe popune višak gvožđa se deponuje u obliku hemosiderina. odakle se gvožđe teže i mnogo sporija oslobađa  Normalna koncentracija Fe iznosi 14. a samim tim i plazmi i žuči . Er i plazmi. i nalazi se uglavnom u intestinalnoj mukozi.  Mehanaizam povratne sprege za regulaciju apsorpcije gvožđa  Feritin ima ključnu ulogu u kontroli veličine apsorpcije gvožđa u crevu putem dva mehanizma  .6-23. koštanoj srži. smanjuje se sinteza apotransferina u jetri. transferin teško predaje tkivima gvožđe  Kada se u telu nalaze prevelike zalihe gvožđa.

. U slučaju deficita gvožđa. MCV< 70 fL.Nedostatak gvožđa inhibira sintezu Hb izazivajući hipohromnu mikrocitnu anemiju (ona je hipohromna zato što crvena boja krvi potiče od hema za čiju je sintezu neophodno gvožđe). Hb< 110 g/L. sinteza Hb je usporena.povećane potrebe u rastu. trudnoći i .insuficijencija unosa i apsorpcije . dojenju. pa se stvaraju mali Er (mikrociti). MCH< 26pg. Primarni uzroci su : .gubitak krvi.defekt aptransferina (redak uzrok). . povećava se broj mitoza eritroblasta.

Vitamin B12 i folna kiselina učestvuju svojim koenzimima. u sintezi DNK jedra u matičnim ćelijama eritrocitne loze. . metil- kobalaminom i tetrahidrofolatom.

.

.

.

Patološke peromene morfologije eritrocita .

.

Incidenca krvno grupnih OAB sistema Krvna grupa Ag na membrani Er At u plazmi Frekvenca O Nema Anti A i Anti B 47% A A Anti B 42% B B Anti A 8% AB AiB Nema 3% .

.

Leukociti .

Ba)  Prema prisustvu granula u citoplazm na:  granulocite i  agranulocite  Prema funkciji se dele na:  imunocite  fagocite . leukocitoza  Leukociti se prema obliku jedra dele na:  mononukleare (Ly i Mo) i  polimrfonukleare (Ne. Leukociti  4-10 x 109/L  Leukopenija. Eo.

apsolutna .relativna .Leukocitarna formula .

 Mitozni prostor  Postmitozni prostor .

C3b i C5a  Imaju osobinu fagocitoze. životni vek je 6 sati  Ne imaju receptore za IgG. ameboidno kretanje (brzinom i do 40 m/min). dijapedeze. Neutrofili  Ne ima oko 62%. hemotaksa (usmereno kretanje neutrofila i makrofaga ka inflamiranom području)  Opsonizacija je proces oblaganja stranih čestica specifičnim At .

Fagocitoza  Proces fagocitoze sastoji se iz  Faze prepoznavanja  Faze uvlačenja  Faze uništavanja patogenog agensa  Primarni fagozom  Sekundarni fagozom (fagolizozom) koji sadrži proteolitičke enzime i slobodne radikale kiseonika  Baldridge i Gerard. 1933. godine opisali “respiratornu eksploziju” .

Makrofagi su antigen prezentujuće ćelije koje prezentuju Ag T i B ly Na membrani makrofaga ispoljeni su receptori za C3b. slezina. jetra.mobilni makrofagi . Fc deo IgG i limfokine . pluća.fiksni makrofagi (limfni čvorovi. koštana srž. koža.Monocit Monocitno-makrofagni sistem (RES) . CNS) Makrofagi oslobađaju Il1.

fosfolipazu D)  Eo fagocituju kompleks Ag-At i sprečavaju širenje antiinflamacionog procesa . arilsulfatazu.Eozinofilini granulocit  Eozinofili čine 2-3% svih Le krvi  Broj Eo je povećan u parazitarnim infekcijama  Eo ubijaju parazite putem  a) oslobađanja hidrolitičkih enzima  b) oslobađanjem reaktivnih formi kiseonika  c) oslođanjem parazitacidnog polipeptida- glavni bazni protein (bazni mukopolisaharid)  Broj Eo je povećan u alergijskim reakcijama  Eo sadrže antinflamatorne enzime (histaminazu.

SRSA. . bradikinin.Bazofilni granulocit  Bazofila ima oko 0. serotonin. enzimi.5%  Bazofili koji se nalaze u tkivima su mastociti  Imaju ulogu u alergijskim reakcijama jer se na membrani Ba nalaze receptori za IgE  Vezivanje IgE za receptor na Ba dovodi do rupture Ba iz kojih se oslobađa heparin. histamin.

Supstance koje cirkulišu putem krvi  Stečeni imunitet se razvija tokom života na mnoge destruktivne agense za koje nema prirodne zaštite .IMUNITET  Imunitet je otpornost organizma na invaziju bakterija. Digestivni enzimi želuca  4. Intaktna koža  3. Le i RES  2. virusa i drugih infektivnih agenasa i toksina  Osoba se rađa sa urođenim imunitetom koji je rezultat više specijalizovanih mehanizama  1.

Humoralna imunost  T limficiti .T helper limfociti  .citotoksični T limfociti  .supresorski T limfociti . STECENA IMUNOST  B limfociti .Celularna imunost  .

Ly – osnov stečene imunosti  Primarni limfni organi su: koštana srž i timus  Sekundarni limfni organi su limfni čvorovi. slezina i limfna tkiva kože i sluznica .

CD (cluster of differentiation) i brojčana oznaka se koriste da se opišu površinski proteini koji definišu tip ćelije ili fazu ćelijske diferencijacije .PREDOBRADA T I B Ly Limfociti se razlikuju po površinskim proteinima koji se mogu identifikovati panelima monoklonskih At.

.

. IgG. IgD i IgE.Priroda antitela At su gama globulini i čine oko 20% ukupnih proteina krvi. IgA. Postoji pet klasa antitela IgM.

Mehanizam delovanja antitela .

At se varijabilnim delovima vezuju za Ag determinante uljeza i inaktiviraju ga putem  Aglutinacije  Precipitacije  Neutralizacije i  Lize .Mehanizam delovanja At .direktnim delovanjem na uljeza .aktiviranjem sistema komplementa  Direktnim delovanjem.

hemijski sastojci prašine. industrijske hemikalije) . Karakteristike Ag  Antigeni su proteini ili veliki polisaharidi koje karakteriše  a) Velika molekulska masa (preko 8000-10000 daltona ili veća)  b) Pravilno ponavljanje strukturnih proteina (epitopi)  Supstance male molekulske mase sposobne da izazovu imuni odgovor tek kada naprave spoj sa proteinima plazme ili tkiva zovu se hapteni (lekovi.

Natural killer.ćelije prirodne ubice su veliki granulirani limfociti koji se razlikuju od T i B ly NK ćelije kontrolišu virusne infekcije i imaju antitumorsko dejstvo Vezuju se za ciljne ćelije i dovode do njihove lize INF-g indukuje dejstvo NK ćelija U nespecifičnoj zaštiti učestvuju RES. citokini i zapaljensak reakcija. sistem komplementa. Ne.NK ćelije. Specifičnu zaštitu ostvaruju T ly i B ly. . NK ćelije.

.

To je sistem enzima plazme identifikovan brojevima C1-C9. Postoje dva puta aktivacije komplementa: a) klasični put (ostvaruje se preko Ag-At kompleksa) b) alternativni put (ostvaruje se interakcijom sa komponentama površine bakterija) .Sistem komplementa Komplement (C) je sistem sastavljen iz serije od 20 proteina i glikoproteina u serumu i receptora ćelijske membrane.

C4a. C5a)  Alternativni put podrazumeva aktivaciju sistema komplementa bez učešća reakcije Ag-At.Klasični put  Opsonizacija i fagocitoza (C3b)  Liza (litički kompleks C5b6789)  Aglutinacija  Neutralizacija virusa  Hemotaksija (C5a)  Aktivacija mastocita i bazofilnih granulocita (C3a. Ostvaruje se putem činioca komplementa B i D i predstavlja jednu od prvih linija odbrane .

.

T limfociti -pomagački T ly čine ¾ svih ly i stvaraju veliki broj protenskih medijatora. Imaju značajnu ulogu u imunotoleranciji .limfokina (Il 2-6. INF gama. GM-CFS) -citotoksični T ly su sposobni da direktno ubiju mikroorganizam -supresorski T ly regulišu nivo aktivnosti ostalih ly.

Citotoksicni T Ly .

AIDS Virus .

Formiranje krvnog ugruška (koaguluma) 4. Stvaranje trombocitnog čepa 3. Urastanje vezivnog tkiva u krvni ugrušak što trajno zatvara otvor na krvnom sudu . Konstrikcije krvnog suda 2. Hemostaza i uloga vaskularnog endotela u hemostazi Hemostaza se odvija putem sledećih mehanizama : 1.

adrenalin. GP Ia.trombocitopenija. guste ili delta granule i lizozome .neaktivni Tr imaju oblik diska .nastaju fragmentacijom megakariocita .150-400 x109/L .dijametar Tr iznosi 1.GP IIb/IIIa. GP Ib. receptore za serotonin. von Wilebrandov faktor.Posebno značajni receptori na membrani Tr su: 1. ADP. Tr nemaju jedro.za kolagen 2. PAF.Trombociti . GP V.receptor za trombin 5.za fibrinogen.za von Wilebrandov faktor 3. fibronektin 4.5 mm . trombocitoza .vek Tr iznosi oko 7-10 dana .5-3.. Ca2+. imaju mitohondrije i granule alfa.. adenozin.

adrenalin  Jaki trombocitni stimulatori su trombin. Slabi trombocitni stimulatori su ADP. PGE2 i PGF2) i tromboksana A2. LTD4. dejstvom cikloksigenaza (COX-1 i COX-2). PAF  Aktivacija Tr je izazvana povećanjem aktivnosti IP3 i koncentracije jona Ca2+ u citozolu i dalje aktivacije fosfolipaze A2 AA  Arahidonska kiselina AA je osnovni supstrat u sintezi eikosanoida  Slobodna arahidonska kiselina se metaboliše na nekoliko načina : 1. Ovi enzimi pokreću biosintezu prostaglanina (PGI2.LTE4) i lipoksina. . LTC4. dejstvom različitih lipoksigenaza koje pokreću sintezu leukotriena (LTB4. PGD2. serotonin. kolagen. 2.

.

.

.

Spoljasnji mehanizam hemostaze .

Unutrasnji mehanizam hemostaze .