You are on page 1of 78

BANKE I DRUGE FINANSIJSKE INSTITUCIJE

Banke se mogu definisati kao :


1. Finansijske organizacije za razmjenu
novca
2. Institucije platnog prometa
3. Kreditne institucije
4. Privredna drutva (mada za razliku od
njih posluju pod strogom kontrolom
drave)
Za razliku od ostalih finansijskih
institucija, banke nastupaju na tritu
kao primaoci i davaoci kredita.
Polazei od navedenih kriterijuma u
bankarske institucije ne spadaju :
finansijske berze,
brokerske ustanove,
investicioni fondovi,
penzioni fondovi,
osiguravajue kompanije,
potanske tedionice,
zalagaonice.

Jedino se banke bave poslovima dugoronog


kreditiranja.
Banka predstavlja posebnu finansijsku
organizaciju u okviru monetarno-kreditnog
sistema koja se profesionalno bavi
uzimanjem i davanjem kredita i
posredovanjem u postupku plaanja klijenata
banke.
Funkcija kreiranja novca moe da
se odnosi i na kreiranje novca od
strane centralne banke ( stvaranje
monetarne banke), odnosno
primarnog novca.
Emitovanjem novanica centralna
banka stvara obavezu prema sebi,
koju evidentira u knjigama i to
obavezu prema svim subjektima
koji poseduju novanice.
Svako kreiranje primarnog novca
istovremeno znai i kreiranje
likvidnosti bankarskog sektora.
Za poslovne banke je karakteristino
da mogu kreirati bankarski depozitni i
iralni novac preko kreditnih
operacija, promjenom stanja deviznih
rezervi i sl.
Kreiranjem novca, poslovne banke
stvaraju dodatnu koliinu novca koja
treba da je u funkciji poveanja obima
novanih transakcija izazvanih
poveanjem obima proizvodnje i
prometa.
Likvidnost poslovne banke i faktor
multiplikacije predstavljaju gornju granicu
kreiranja novca od strane banke.
Funkcija finansijskog posredovanja kod
banaka podrazumijeva njihovu aktivnost na
relaciji povezivanja razliitih sektora koji
raspolau sa finansijskim suficitom i sektora
koji imaju deficit finansijskih sredstava.
Funkcija posredovanja obuhvata etiri
samostalne komponente:
1. Prikupljanje raspoloivih novanih
sredstava u okviru nacionalne privrede
2. Transformacija rone strukture depozita
3. stvaranje efikasnih metoda i oblika
prikupljanja i plasiranja novanih
sredstava
4. Optimalna integralnost novanih tokova
radi prevazilaenja teritorijalnih, ronih i
namenskih ogranienja.
Banka u svom poslovanju primjenjuje naela u
poslovanju koja se odnose na: likvidnost,
profitabilnost, sigurnost i povjerljivost u
poslovanju.
Uloga kredita je izuzetno velika u bankarskim
transakcijama, jer oni ine proces reprodukcije
uspjenijim.
Pored toga to dovode u meusobnu vezu
neiskoriena novana sredstva sa naraslim
potrebama klijenata za tim sredstvima, krediti
posjeduju mogunost stvaranja kupovne snage,
odnosno kreiranja novog novca.
S obzirom da banka koristi efekte ekonomije obima,
ona moe efikasnije nego bilo koji individualni
investitor da diverzifikuje svoj portfolio.
Savremena definicija pojma banke ukljuuje u sebe i
teoriju javnog karaktera banke.
To znai, da se kroz poslovanje banke iskazuje ne
samo interes akcionara banke, ve i interes
nacionalne ekonomije.
Polazei od izloenog, banka predstavlja
specifini privredni i trini subjekt koji na
bazi povjerenja posreduje u transferu tuih
sredstava na kreditnim osnovama.
Banka obavlja sve depozitne i novane
transakcije izmeu finansijski suficitarnih i
deficitarnih transaktora.
Posebno mjesto banke je u postupku
sekundarne emisije novca, gde ona
ispoljava visoku profitabilnost i
adaptibilnost na promjene koje su prisutne
na finansijskom tritu.
BANKE, NEBANKARSKE I
POSREDNIKE FINANSIJSKE
INSTITUCIJE
CENTRALNA (EMISIONA) BANKA
Centralna ili emisiona banka predstavlja
specifinu bankarsku instituciju
monetarnog sistema koja je najee pod
velikim nadzorom (kontrolom) i uticajem
drave.
Centralna banka predstavlja banku banaka i
ostalih finansijskih institucija.
Za emisione banke je karakteristino da
direktno utiu na regulisanje i usmjeravanje
monetarno kreditne politike u svakoj dravi.
Emisiona banka dinamizira i stabilizuje
privredne i dravne aktivnosti svake zemlje.
Bez obzira to je emisiona banka neprofitna
institucija, njoj pripada monopolski poloaj
pri obavljanju svojih funkcija.
Dato joj je zakonsko ovlaenje da emituje
novanice i kovani novac.
Za emisione banke je karakteristino, da su
do Drugog svetskog rata bile organizovane
u formi akcionarskih drutava.
Ovakav oblik funkcionisanja emisione banke
bio je ranije karakteristian za socijalistike
zemlje, a danas je karakteristian za zemlje
u razvoju.
Drugi oblik emisione banke poiva na visokoj
institucionalnoj autonomiji u odnosu na
izvrnu vlast zemlje.
Za ovaj oblik organizovanja emisione banke
karakteristina je vea odgovornost, jer je
banka upuena na trine mehanizme
kreiranja koliine novca u opticaju i
mehanizam monetarno kreditne politike.
Ovakav oblik emisionih banaka
karakteristian je za visoko razvijene
zemlje, kao to su SAD, Nemaka i
vajcarska.
Za prvi model organizacije je karakteristino, da
se emisione banke organizuju kao jedinstvene
banke sa centralnim funkcijama.
Za drugi model organizacije je karakteristino,
da se emisione banke organizuju u obliku
sloenih sistema sa veim brojem regionalnih
emisionih banaka npr. SAD (Sistem federalnih
rezervi sa 12 federalnih rezervnih banaka).
Ovaj model organizacije emisione banke esto se
susree sa problemom realizacije jedinstvene
kreditno-monetarne politike i ecentralizovanja
strategije u sprovoenju mjera kreditno-
monetarne politike.
Karakteristika svih emisionih banaka, bez obzira
o kojem se modelu organizacije radi, jeste da
svrha njihove djelatnosti nije sticanje zarade
(profita).
Veina emisionih banaka nosi u svom nazivu ime
drave kojoj pripada.
U savremenim uslovima poslovanja emisiona banka
najee obavlja poslove koji se odnose na :
1. Emitovanje novanica i kovanog novca
2. Dranje i rukovanje rezervama zlata i deviznim
rezervama
3. Regulisanje koliine novca u opticaju (monetarno-
kreditna i devizna politika)
4. Regulisanje likvidnosti bankarskog sistema i
likvidnosti plaanja u zemlji
5. Regulisanje plaanja i kreditne poslove sa
inostranstvom
6. Kontrolu kreditnih operacija u zemlji
7. Poslove za raun drave i dravnih organa
8. Organizaciju platnog prometa (obraunski centar)
9. Ostale bankarske poslove povjerene od strane
drave.
U nekim dravama je uzimanje kredita od
emisione banke sporedna pojava, dok je
kod drugih drava izvor likvidnosti na
koje rauna bankarski sistem.
Kod nekih drava je zakonom iskljuena
mogunost kreditiranja drave od strane
emisione banke, dok je kod drugih drava
banka ovlaena da finansira dravne
institucije
Osnovna karakteristika depozitnih banaka jeste da
one mobiliu kratkorone izvore (kratkorone
depozite i uloge na tednju) u cilju plasiranja
sredstava na kratak rok.
Sama funkcija prikupljanja depozita od svih
transaktora opredjeljuje i naziv ovih banaka.
Polazei od ronosti izvora, depozitne banke su
usmjerene na kratkorone plasmane i to prvenstveno
za promet roba i usluga, zaliha robe i kupovinu
trajnih i potronih dobara od strane stanovnitva.
Obzirom da ta aktivnost ima komercijalni karakter,
ove banke se esto nazivaju i komercijalnim
bankama.
Depozitna banka se odnosi i na tedionicu.
Za depozitne banke je karakteristino da
predstavljaju najbrojniju bankarsku grupu.
Skoro da nema drave gde depozitne banke ne
predstavljaju osnovne finansijske posrednike.
One prikupljaju depozite i tednju od najireg
kruga klijenata iz privredne djelatnosti i
vanprivredne djelatnosti.
Vodei rauna o svojoj likvidnosti i sigurnosti
plasmana, depozitne banke odobravaju kredite u
cilju zadovoljenja potreba klijenata za novanim
sredstvima.
Brojnost klijenata, deponenata i tedia uticala je
da depozitne banke razviju iroku filijalsku mreu
irom odreene regije, odnosno drave.
Skoro u svim dravama svijeta su dominantni
depozitni i kreditni bankarski poslovi.
Depozitne banke predstavljaju osnovnu snagu
kreiranja novca i odravanja likvidnosti u
bankarskom sektoru.
Preko depozitnih banaka vri se uticaj drave (prije
svega centralne banke) na ostvarivanje monetarno
kreditne i devizne politike.
Imaju snaan uticaj na tritu novca, jer su
istovremeno najvei ponuai i traioci novanih
sredstava.
Depozitne banke na tritu kapitala predstavljaju
znaajan faktor ponude novanih sredstava.
Posebno su kod depozitnih banaka razvijeni poslovi
virmanskog bezgotovinskog plaanja, elektronskog
bankarstva, plastinog novca i sl.
Aktivnost depozitnih banaka usmjerena je na
plasmane javnih hartija od vrijednosti.
Dinamian razvoj depozitnih banaka uticao je na
zastupljenost skoro svih bankarskih poslova kod
ovih banaka.
Njihovo opredjeljenje se temelji na pruanje
kompletnih usluga svojim klijentima.
Sve vie su zastupljeni dugoroni kreditni poslovi i
aktivnosti u pravcu bankarskih operacija sa
hartijama od vrijednosti.
Karakteristika depozitnih (komercijalnih) banaka
odnosi se na ronu transformaciju kratkorone
depozitne pasive (visoko likvidne) u dugoronu
aktivu (manje likvidnu) to direktno utie na
njihovu nelikvidnost i nedovoljnu profitabilnost.
Karakteristika depozitnih banaka jeste da se
nalaze u dvostrukoj ulozi: a) kao institucije
monetarne vlasti i b) kao nemonetarne finansijske
organizacije.
Depozitne banke kao monetarne institucije dre
kod sebe transakcione depozite preduzea i
graana na osnovu kojih odobravaju kratkorone
kredite transaktorima i stanovnitvu.
Depozitne banke predstavljaju transmisione
mehanizme sporovoenja monetarne politike
emisione banke.
Za depozitne banke je karakteristino da pored
transakcionih depozita mobiliu i nemonetarne
depozite i na osnovu njih odobravaju srednjorone
kredite privrednim subjektima i potroake kredite
stanovnitvu.
Depozitne banke su nosioci likvidnosti koja se
prenosi na druge trine transaktore.
Savremene tendencije u bankarstvu uinile su
depozitne banke profitabilnim.
U praksi depozitnih banaka najvie su prisutni NOW I
SVIP aranmani.
NOW aranmani obezbeuju tekua plaanja,
likvidnost i nose odreenu kamatu.
Kod SVIP rauna prisutan je aranman izmeu
transaktora i banke u cilju odravanja likvidnosti u
granicama ugovorene margine.
Obino banke u uslovima visoke likvidnosti
automatizmom transformiu viak novanih
sredstava u kamatonosne hartije od vrijednosti.
Kamatni prinosi se dnevno obraunavaju i
prenose ulagaima novanih sredstava.
Karakteristika depozitnih banaka jeste da u
poslednje vrijeme sve vie uestvuju u
investicionim aktivnostima kupujui i prodajui
HOV na tritu novca i na tritu kapitala.
Za velike depozitne banke karakteristino je da
organizuju finansijske konglomerate tako to
organizuju djelove banaka za poslovanje sa
HOV, investicionim fondovima, osiguravajuim
kompanijama i sl.
Ovaj oblik bankarskih organizacija predstavlja
produkt visoko razvijenih zemalja trinog tipa
privreivanja.
Poslovne banke raspolau sa velikim sopstvenim
kapitalom.
Njihova djelatnost je usmjerena ka krupnim
industrijskom preduzeima (kao to su : kompanije,
korporacije, koncerni i sl.).
Za poslovne banke je karakteristino da povezuju
interese finansijskog kapitala i interese
industrijskog kapitala.
U aktivnostima poslovnih banaka dominiraju
sopstveni poslovi, to znai da finansiraju osnivanje
i proirenje sopstveih preduzea i uee u
finansiranju drugih preduzea.
U poslednjih nekoliko decenija, poslovne banke se
organizuju kao akcionarska drutva koja imaju
pravo da obavljaju sve kratkorone i dugorone
bankarske poslove.
Karakteristino je, da se u poslednje vrijeme
poslovne banke transformiu u depozitne banke.
Pojam poslovne banke u domicilnim uslovima
privreivanja nema nikakvu slinost sa ovom
vrstom bankarske organizacije.
Kod nas se pod pojmom poslovne banke
podrazumijeva poslovanje banke sa privredom,
javnim sektorom i stanovnitvom, bez razlike da li
su u pitanju depozitne investicione, specijalizovane
i granske ili univezalne banke.
Ova injenica ukazuje, da su poslovne banke vlasnici
(ili suvlasnici) veeg broja preduzea i da na taj nain
(preko profita preduzea) uveavaju sopstveni
kapital.
Poslovne banke su tipini predstavnici finansijskog
kapitala, koje se na finansijskom tritu pojavljuju sa
sopstvenom emisijom HOV.
One se ne bave platnim prometom i drugim
bankarskim poslovnima koju su van dometa
finansiranja koncerna i trustova.
Veliina kapitala poslovnih banaka esto je vea od
apsorcione moi finansijskog trita zemlje, pa se iz
tih razloga banke opredeljuju da osnivaju brojne
afilijacije u najveim svetskim finansijskim centrima.
Naziv univerzalna banka ukazuje da se radi
o banci koja se bavi svim vrstama
bankarskih poslova, osim emisionih
poslova.
Univerzalne banke spadaju u prve
organizacione oblike banaka.
Profit je bio osnovni motiv za proirenje
djelatnosti banaka na vei broj bankarskih
poslova.
Sa razvojem finansijskih odnosa, razvoj
bankarstva je iao u pravcu specijaliziranih
banaka.
Univerzalne banke predstavljaju
nespecijalizirane banke (cjelovito
posmatrano), putem kojih se ovladalo i sa
nebankarskim sektorom usluga.
Za univerzalne banke je karakteristina
dominacija depozitnih izvora i kratkoronih
kredita.
Prisutna je tendencija kreiranja sopstvenih
HOV od strane univerzalnih banaka, sa
zadatkom obezbeenja dugoronih izvora,
radi realizacije dugoronih kredita.
Karakteristika univerzalnih banaka jeste, da
razvijaju posebne organizacione delove koji
se specijaliziraju za pruanje posebnih
bankarskih usluga.
U svijetu su poznate univerzalne banke koje nude
klijentima itav niz finansijskih usluga, kako to su
usluge u vezi prodaje osiguranja, transakcija sa
HOV, garancija pri emisiji HOV i sl.
Univerzalne banke mogu imati akcijski kapital u
drugim firmama i mogu osnivati finansijske
holding kompanije.
U Evropi preovlauju banke univerzalnog tipa sa
pravom pruanja svih bankarskih usluga. U naem
domicilnom bankarstvu preovladava tip
univerzalnih banaka.
Univerzalne banke imaju svoje negativnosti
posebno u dijelu nedovoljne penetracije.
to se tie karakteristika univerzalnih banaka, one
su podlone velikom riziku zbog njihove bliske
veze sa biznisom i uloge u osiguranju i distribuciji
HOV.
Univerzalne banke je tee kontrolisati jer su usko
povezane sa biznisom.
Bankrot veeg broja univerzalnih banaka ne moe
da destabilizuje finansijski sistem jedne zemlje jer
je odravanje novane mase pod kontrolom
centralne banke.
Transakcioni trokovi restruktuiranja preduzea su
daleko manji ako se ovo obavlja preko univerzalnih
banaka.
Kontrolu nad firmama univerzalne banke ostvaruju
ueem u radu upravnih i nadzornih odbora
preduzea.
Za univerzalne banke je karakteristino da
efikasnije koriste ekonomiju obima, zatim
da mogu pakovati svoje usluge tako da
klijenti ne mogu imati alternativu, to
poveava transakcione trokove kod datih
usluga.
U praksi su esto prisutne pekulacije da
univerzalne banke ne savetuju objektivno
svoje klijente pri kupoprodaji HOV, te da
zloupotrebljavaju povjerljive informacije
vezane za poslovanje klijenata.
Specijalizovane banke su dobile naziv
prema bankarskim poslovima koje
obavljaju za pojedine delatnosti.
Ti poslovi mogu biti izvoznog karaktera,
uvoznog karaktera, poslovi sa HOV i
poslovi za pojedine privredne grane
(poljoprivreda, trgovina, zanatstvo i sl.) iz
tih razloga se ova vrsta banaka
poistoveuje sa granskim bankama.
Specijalizacija u dijelu kreditnog
poslovanja daje mogunost bankama da
izvedu bolju ocjenu o bonitetu klijenata,
realnoj potrebi za kreditima, daljem
razvoju pojedine djelatnosti i privredne
grane.
Kod nekih zemalja se formiraju
sprecijalizovane banke samo za odreene
bankarske poslove, kao to su :
1. Eskontne banke ( koje se bave eskontnim
poslovima, odnosno kupovinom potraivanja
prije roka dospijea)
2. Lombardne banke (koje odobravaju kredite na
podlozi zaloge pokretnih stvari i robe)
3. Hipotekarne banke (koje odobravaju kredite
na podlozi zaloge nepokretnih stvari, zgrada i
dobara)
4. Devizne banke (koje se bave kupovinom i
prodajom deviza)
5. Akceptne banke ( koje obavljaju svoju
kreditnu aktivnost stavljanjem akcepta na
mjenicu.
Specijalizovanim bankama se mogu
smatrati i granske banke koje obavljaju
bankarske poslove (u cjelini ili samo neke
poslove) za pojedine djelatnosti, privredne
grane i proizvodne grupacije.
Domicilna bankarska strukutra ukazuje da
su neke specijalizovane i dalje zadrale u
svom nazivu atribute: izvozna, investiciona,
agrarna, privredna banka i sl.
Specijalizovane banke predstavljaju manje
banke sa ogranienim brojem funkcija i
lakom kontrolom od strane drave.
Zbog navedenih specifinosti, specijalizovane
banke mogu preuzimati i vee rizike, jer
njihovo bankrotsvo ne moe imati katastrofalne
posledice po finansijski sistem jedne zemlje.
Specijalizovane banke su pogodnije za
obavljanje poslova u vezi investicionog
bankarstva, preduzetnikih aktivnosti,
integracije, finansijskog restruktuiranja,
kreditiranja izvoza, kreditiranja agrara,
trgovine i zanatstva.
Specijalizovane banke mogu obavljati
bankarske poslove brzo i efikasno,
ukljuivanjem specijalista iz pojedinih
djelatnosti i privrednih grana.
Investicione banke se izdvajaju u odnosu na ostale
vrste banaka po svojim poslovnim funkcijama.
Investicione banke u svom finansijskom potencijalu
preteno raspolau sa dugoronim izvorima
sredstava, tako da mogu finansirati razvojne
potrebe svojih klijenata.
Prema tradicionalnom shvatanju investicione banke
preuzimaju i plasiraju HOV svojih kompanija, vlada
i drugih emitenata na primarnom tritu HOV.
Takoe investicione banke pruaju brokersko-
dilerske usluge na sekundarnom tritu HOV.
Banke koje su pored pribavljanja depozita i
odobravanja kredita obavljale i poslove
preuzimanja i plasiranja HOV kompanija i drugih
emitenata, nazivale su se investicione banke.
Dosadanja iskustva pokazuju da postoje tri
organizacione forme invesiticionog bankarstva.
Te forme su a) ortatvo, b) konglomeratske
jedinice i c) akcionarska drutva.
Tradicionalno shvatanje investicionih banaka
polazi od injenice, da investicione banke daju
impuls razvoju primarnog trita HOV.
Investicione banke na primarnom tritu
ostvaruju tri povezane funkcije :
a) pokreu emisiju HOV,
b) preuzimaju emisiju HOV,
c) plasiraju emisiju HOV.
Investicione banke na sekundarnom tritu
HOV obavljaju brokersko dilerske poslove.
Prodaja obuhvata brokersko dilerske aktivnosti,
dok trgovina obuhvata arbitrau i pekulativne
aktivnosti.
Investicione banke emituju i visokorizine obveznice sa odloenim
plaanjem kamata radi prikupljanja sredstava i isplate vlasnika
predhodno emitovanih HOV.
Ove banke su obino visoko zaduene organizacije jer je odnos
izmeu dugoronih obaveza i akcionarskog kapitala dosta visok.
One izuzetno dobro upravljaju rizikom (hediraju), koristei izvedene
derivate : fjuerse, forvarde, opcije i svopove.
Domicilni bankarski sektor nije stvorio uslove za
osnivanje specijalizovanih investicionih banaka
koje bi se bavile poslovima HOV.
Umjesto organizovanja posebnih investicionih
banaka, domicilni bankarski sektor se opredijelio
za formiranje odeljenja u postojeim bankama
koja se bave poslovima investicionog bankarstva
jer je nedovoljno razvijeno primarno i
sekundarno trite HOV, neizvjesni su prihodi i
veliki su trokovi pri osnivanju investicionih
banaka.
Hipotekarne banke plasiraju sredstva iz svog
kreditnog potencijala na dui vremenski rok, uz
preuzimanje zaloge klijenata u obliku hipoteke
(nekretnine) kao pokria i garancije za izvreni
plasman sredstava.
Hipoteka predstavlja stvarno pravo koje daje
ovlaenje poveriocu da se naplati prinudnom
prodajom nekretnine ukoliko dunik ne izmiri svoje
konkretne obaveze o roku njihovog dospjea.
Hipoteka se stie upisom zalonog prava u javne
knjige.
Namirenje potraivanja se realizuje bez obzira da li
je promijenjen vlasnik optereene nekretnine ili je
podijeljena optereena nekretnina.
Predmet hipoteke je nepokretna imovina fizikih i
pravnih lica i to bez obzira na oblik svojine.
Hipoteka se najee konstituie na zemljite,
graevinske objekte, instalacije ugraene u objektima,
na hale, magacine i druge pratee objekte.
Hipoteka se upisuje u novanom iznosu u domicilnoj
valuti sa kamatom i hipotekarnim trokovima.
Da bi se upisala hipoteka na nekretnine neophodno je
utvrditi formalno pravni bonitet i ekonomski bonitet
hipoteke.
Nakon upisa hopoteke, banka odobrava hipotekarni
kredit duniku na osnovu zakljuenog ugovora.
Izmirenjem obaveze od strane dunika, hipoteka se
brie a izjavu o brisanju hipoteke daje poverilac
duniku.
Hipotekarne banke se pojavljuju na primarnom i
sekundarnom hipotekarnom tritu.
Na primarnom hipotekarnom tritu dominantni su
finansijski instrumenti u obliku: hipotekarnih kredita i
hipotekarnih obveznica.
Na sekundarnom hipotekarnom tritu prisutni su
kreditni instrumenti i njihovi derivati koji se koriste
u postupku sekjuritizacije kredita.
Na hipotekarnom tritu se susreu kreditori i
zajmotraioci koji su po finansijskoj snazi veliki i
mali i koji potiu iz domicilne zemlje i iz
inostranstva.
Hipotekarno trite je jedno od najstabilnijih
trita, jer je u svim nacionalnim ekonomijama u
njegovom stvaranju prisutna drava.
U praksi postoje dva modela hipotekarnog trita:
a) ameriki model i b) evropski model.
Kod amerikog modela je razvijeno sekundarno
trite i prisutna je dravna agencija u velikoj
mjeri.
Kod evropskog modela je prisutna hipotekarna
banka i tedno-kreditna organizacija.
Hipotekarne banke nastupaju na primarnom i
sekundarnom hipotekarnom tritu sa
slijedeim hipotekarnim instrumentima :
-hipotekarnim kreditima,
-hipotekarnim obveznicama,
-hipotekarnim zalonicama,
-hipotekarnim uputnicama i derivativnim
hipotekarnim obveznicama (kolateralne i
segmentirane obveznice).
Kolateralne hipotekarne obveznice poivaju na
resekjuritizaciji hipotekarnih kredita dok
segmentirane hipotekarne obveznici na pulu
hipotekarnih kredita.
Domicilni bankarski sektor jo uvek nije razvio
dovoljan broj hipotekarnih banaka u prvom
redu zbog nedovoljno razvijenog hipotekarnog
trita.
Lombardne banke obavljaju poslove odobravanja
lombardnih kredita, pri emu sigurnost plasmana
pokrivaju zalogom pokretnih stvari, robe i HOV.
Potvrdom o vlasnitvu zaloga se prenosi na
lombardnu banku (poverioca). Lombardne banke
odobravaju na lombardnom tritu lombardne
kredite.
Lombardni krediti po svojoj ronosti spadaju u red
kratkoronih bankarskih kredita (3-6 meseci).
Za lombardni kredit je karakteristino, da je manje
vana kreditna sposobnost korisnika kredita od
vanosti boniteta zaloge.
Lombardni kredit se vraa lombardnoj banci sa
kamatom i ostalim trokovima i to jednokratno po
njegovom dospijeu.
Zatita davaoca kredita moe se realizovati i
preko mehanizma relombarda.
Relombard predstavlja posebnu vrtu ugovora
koja se sklapa izmeu dvije banke, pri emu
prava banka (koja posjeduje zalogu) vri
prenos dotine zaloge na drugu banku, uz
povlaenje novanih sredstava od te druge
banke.
Zaloga se mora uvati u javnom skladitu, te
stoga lombardni kredit nosi sa sobom i veu
kamatu.
Predmet zaloge na lombardnom tritu mogu
biti: HOV, zlato i druge dragocenosti, roba
uskladitena u javno skladite, roba na putu.
Za lombardnu banku je vano da postane
zakoniti imalac HOV i da moe sa njima
raspolagati u okviru zalonog prava.
Lombardne HOV su u razvijenim zemljama
vie prisutne na sekundarnom
lombardnom tritu.
Lombardni krediti se odobravaju od
strane lombardnih banaka u visini 60% do
80% u odnosu na 100% zaloge lombardnih
HOV.
U zalogu se mogu staviti sledee hartije
od vrednosti:
1. Akcije
2. Obveznice
3. Blagajniki zapisi
4. Komercijalni zapisi
5. Certifikati
Lombardna banka na lombardnom tritu
trguje sa lombardnim materijalom robnog i
nerobnog karaktera.
Lombardni materijal robnog karaktera se
odnosi na fakture i zalonice koje prate
robu.
Lombardni materijal nerobnog karaktera se
odnosi na lombardne kredite i HOV.
Lombardna stopa predstavlja cijenu sa
kojom se trguje na sekundarnom
lombardnom tritu.
Lombardna stopa vea je od eskontne
stope, a manja je od kamatne stope.
Investicioni fondovi predstavljaju institucionalne
investitore koji prodaju vlasnike HOV (akcije), te
tako prikupljaju sredstva i plasiraju ih na
finansijsko trite.
Smatraju se nebankarskim institucijama i
predstavljaju najpovoljniju formu mobilizacije
kapitala.
Njihovom pojavom poveava se posrednika
konkurencija i uvodi se savremeni pristup
finansijskim transakcijama.
Investicioni fondovi investiraju svoj kapital u
dunike HOV, kupovinom hartija od razliitih
emitenata, uz istovremeno emitovanje sopstvenih
dugoronih HOV i njihovu prodaju irem krugu
malih tedia.
Investicioni fondovi formiraju svoje sopstvene
portfelje dugoronih HOV.
Obzirom da kupuju tue HOV i da emituju i
prodaju sopstvene HOV, investicioni fondovi
ostvaruju prihode po osnovu dividende i po osnovu
kamata.
Ukoliko kupuju dugorone HOV od veeg broja
emitenata, tada naplauju od emitenata dividendu.
Ukoliko prodaju svoje HOV malim tediama, tada
isplauju dividendu.
Na ovaj nain investicioni fondovi vre disperziju
rizika HOV.
Diverzifikaciju rizika je mogue ostvariti
investiranjem fondova u veliki broj razliitih HOV.
Ostvareni prinosi investicionih fondova su daleko
vei od prinosa koji se ostvaruju na oroene tedne
uloge.
Neto vrijednost aktive investicionog fonda po
akciji predstavlja osnovni pokazatelj poslovanja
investicionog fonda.
Na ovaj nain se odreuje realna vrijednost koja
pripada jednoj akciji investicionog fonda.
Neto vrijednost aktive investicionog fonda (NVAF)
se izraunava na sledei nain:

NVAF= (UKUPNA VRIJEDNOST AKTIVE FONDA


OBAVEZE FONDA ) / BROJ AKCIJA FONDA U
OPTICAJU

Neto vrijednost aktive investicionog fonda izraunava


se svakog radnog dana nakon kotiranja akcija na
finansijskoj berzi.
Ukupna vrijednost aktive fonda izraunava se
mnoenjem broja HOV sa njihovom cijenom i
dodavanjem ostale aktive (gotovina i kratkorone
HOV).

Ukupna vrijednost aktive fonda (UVAF) = BROJ


HOV*CIJENA HOV + Ostala aktiva
Investicioni fondovi mogu biti fondovi akcija,
obveznica i fondovi usmjereni na ulaganja u
preduzee.
Osnivai investicionih fondova su vlasnici
krupnog kapitala ili je vlasnik drava.
Investicioni fondovi mogu se podijeliti na:
a) Investicione fondove zatvorenog tipa,
b) b) Investicione fondove otvorenog tipa i
c) c) dravne investicione fondove.
Za investicione fondove zatvorenog tipa je
karakteristino da su u obliku akcionarskih
drutava, da emituju fiksni broj akcija i da
ne otkupljuju svoje akcije od investitora.
Za investicione fondove otvorenog tipa je
karakteristino da kupuju i prodaju svoje akcije u
zavisnosti od kretanja ponude i potranje na
tritu kapitala.
Oni daju mogunost vlasniku akcija da akcije proda
svom fondu i da povue svoj uloeni kapital.
Ovaj oblik investicionog fonda omoguava
akcionarima da svakog momenta mogu ui i izai
iz fonda.
Na ovaj nain se stvara povjerenje ka malim
investitorima zbog brzog prenoenja njihovog
kapitala.
Dravni investicioni fondovi su u veem dijelu
otvorenog tipa i osnivaju se u onim nacionalnim
ekonomijama gde su finansijska trita nedovoljno
razvijena ili su u postupku razvoja.
Njih karakterie sigurnost, jer se svaki plasman u
fondu smatra visoko sigrunim zbog garancije
drave.
Dravni investicioni fondovi su posebno znaajni
za razvoj trita kapitala.
2. OSIGURAVAJUE KOMPANIJE

Osiguravajue kompanije predstavljaju


instutucionalne investitore.
Posluju sa velikim brojem klijenata i
organizuju ugovorenu tednju.
Za svoje pruene usluge naplauju razliite
vrste premija.
Ugovorenom tednjom aktiviraju najsitnije
finansijske vikove novanih sredstava od
postojeih i potencijalnih trinih
transaktora.
Prikupljena sredstva imaju oblik ugovorene
tednje i plasiraju se u likvidne i sigurne
dravne HOV.
Osiguravajue kompanije za ivotno
osiguranje se bave upravljanjem sa
penzionim fondovima, ostvarujui pri tome
znaajne prihode.
Stalnim prikupljanjem sredstava
osiguravajue kompanije kontinuelno
obogauju svoju ponudu.
Osiguravajue kompanije ulau slobodna
novana sredstva u plasmane sa niskom
stopom prinosa i sa visokom stopom
stabilnosti.
Sredstva penzionih fondova se plasiraju kao
dugorona aktiva u dravne obveznice, u
obveznice preduzea i stambene kredite.
Kod osiguravajuih kompanija se tednja
smanjuje samo u uslovima rasta stope
inflacije.
Obzirom da institucija za osiguranje imovine ima
potrebu za veom likvidnou, ona na svoje
plasmane oekuje i vee prinose, uz veu stopu
rizika.
Prodajom polise doivotnog osiguranja osiguravajue
kompanije mobiliu tednju, jer se plaa premija
koju do ivota klijenta koristi kompanija
kapitaliui sa premijom na finansijskom tritu.
Svaka osiguravajua kompanija ima na finansijskom
tritu dvostruku ulogu: obavlja funkciju osiguranja
(prodaja osiguranja, naplata potraivanja i sl) i
investira prikupljena sredstva po osnovu
osiguranja.
Osiguravajue kompanije djeluju i kao finansijski
posrednici u uslovima kada sa prihvatanjem
premije pokrivaju svoje trokove, vre isplatu
odtetnih zahteva, a dio fonda preusmjeravaju u
investicione plasmane.
Neophodno je da menader osiguravajue
kompanije minimizira trokove i stvori uslove za
plasman vika slobodnih novanih sredstava.
U poslednje vrijeme je sve prisutnija marketing aktivnost u
ponudi i prodaji usluga osiguranja.
Aktuarsku matematiku treba smatrati nezaobilaznom
aktivnou u profitabilnom poslovanju osiguravajuih
kompanija.
Aktuarske analize su posebno znaajne kada se poslovi
osiguranja sklapaju u uslovima visoke inflacije.
Pored predvianja trokova neophodno je aktuarskom
analizom predvidjeti prihode od HOV koje su plasirane na
finansijskom tritu.
Rizici osiguravajuih kompanija nastaju zbog:
Prekomjernih trokova isplate naknade
osiguranja
Smanjene prodaje polisa osiguranja
Gubitka vrijednosti portfolija HOV
Otkazivanja polisa osiguranja
Nemogunosti diverzifikacije investicionih
aktivnosti od strane osiguravajuih kompanija
Bankama i osiguravajuim kompanijama je
zajedniko, da pruaju zatitu i garanciju
svojim klijentima.
Za osiguravajue kompanije je
karakteristino da tite svoje klijente od
gubitka kapitala, a banke tite svoje klijente
od nedostatka novanih sredstava.
Penzioni fondovi predstavljaju institucionalne
investitore i sa tog aspekta su slini osiguravajuim
kompanijama.
Za penzione fondove je karakteristino, da priliv
sredstava ostvaruju u kontinuiranoj dinamici, a da
su odlivi sredstava predvidljivi, prema tome ne bi
trebao da postoji problem likvidnosti.
Penzioni fondovi imaju viestruki znaaj,
posmatrano sa socijalno ekonomskog stanovita,
jer sa njihovim sredstvima moe upravljati relativno
mala grupa poslovnih banaka, osiguravajuih
kompanija i specijalizovanih menadera iz nekih
drugih fondova.
Za penzione fondove je karakteristino, da dre
kontrolni paket akcija u najveim svetskim
korporacijama.
Penzioni fondovi funkcioniu na principu penzionih
planova preko kojih se predviaju potrebna
sredstva, investiranje tih sredstava i isplata
naknade vlasnicima penzionih fondova.
Penzioni planovi se dijele na fundirane i
nefundirane planove.
Fundirani penzioni planovi raspolau sa dovoljnom
imovinom za ispunjenje svih obaveza prema
klijentima iji su ivoti pokriveni penzionim
programom.
Kod fundiranih planova klijent moe da rauna i na
odreeni broj beneficija (otpremnina, penzija i sl.).
Ukoliko bi izvori fundiranih planova bili nedovoljni
za finansiranje planiranih beneficija, dodatne
izvore sredstava obezbeuje poslodavac
(poveanjem priloga).
Nefundirani penzioni planovi polaze od
tekuih priliva i njihove mogunosti da
pokriju tekue obaveze na kratak
vremenski rok.
Ovi penzioni planovi funkcioniu na principu
plaaj kako ti ide i zasnivaju se na meu
generacijskim transferima plaanja.
Finansijska sposobnost plana penzionog
fonda u poetku je zavisila od rasta priliva
u fond, da bi u kasnijem periodu veim
delom zavisila od prihoda po osnovu
investiranja u HOV.
Veliku podrku razvoju penzionih fondova dala je
drava, sa oslobaajuim mjerama iz oblasti
poreske politike.
U cilju efikasnijeg izvravanja tekuih obaveza,
penzioni fondovi obino investiraju u nisko
rizine i nisko profitabilne HOV.
Mnogi penzioni fondovi sadre u sebi elemente
socijalnog osiguranja.
Povjereniki fondovi spadaju u red
institucionalnih investitora.
Oni stvaraju mogunost individualnim
investitorima da uspenije nastupe na
tritu kapitala nego to bi to uinili kada bi
pojedinano nastupali.
Povjereniki fondovi prikupljaju tednju od
pojedinanih investitora, kupuju sa tom
tednjom investicioni portfolio kojim se
poveava likvidnosni i profitabilni potencijal
pojedinanih investitora.
Struktura potrfolia se vrjednuje dnevno i
prodaje se individualnim investitorima
srazmjerno sredstvima koja su uloili.
Za povjerenike fondove u SAD se kae da
su otvoreni fondovi, jer se obim sredstava u
fondovima mijenja zavisno od vrijednosti
osnovnog portolia.
Svaki novi tedni ulog ukljuuje se u fond i
moe se plasirati te po osnovu toga
poveati kvalitet portfolia.
Primanjem tednje, povjereniki fond je
duan da proda individualnom investitoru
jedan dio postojeeg portfolia.
Povjereniki fond ima obavezu da otkupi od
individualnog investitora dio portfolia.
Cijena ponude predstavlja gornji limit a
cijena licitacije predstavlja donji limit cijene.
Razlika izmeu cijene ponude i cijene
tranje kree se od 6-7% tako da
individualni investitor moe zaraditi izmeu
kupovne i prodajne cijene portfolia.
Zbog este promjene cijena akcija,
menadment poverenikog fonda je u
obavezi da dnevno prati osnovnu vrijednost
portfolia.
U praksi postoje dva modela vrednovanja
potrfolia: a) vrijednost portfolia predhodni
dan i b) vrijednost portfolia sledeeg dana.
Povjereniki fondovi daju mogunost
individualnim investitorima da izvre
diverzifikaciju portfolia i ogranie stepen
rizika kojem bi oni bili izloeni na tim
tritima. Trini rizik nije mogue do kraja
eliminisati ve se on samo moe ublaiti.
5. INVESTICIONA DRUTVA (TRUSTOVI)

Investiciona drutva nisu fondovi, ve


preduzea koja se bave trgovinom, pri
emu koriste svoj kapital da bi kupili ili
prodali akcije drugom preduzeu.
Investiciona drutva daju prednost malim
investitorima i uvode planove tednje koje
povezuju sa penzionim planovima i
ivotnim osiguranjem.
Ova drutva su mnogo manje ograniena u
voenju svoje poslovne politike i imaju
pravo da kupuju akcije preduzea koje se
ne kotiraju na berzi. Imaju pravo da
investiraju u hipoteke i koriste opcije i
fjuers ugovore.
Uporeujui investiciona drutva i povjerenike
fondove mogu se izvesti zakljuci, da u sluaju
nezadovoljstva brzo reaguju menaderi
povjerenikog fonda, dok to nije sluaj kod
menadera investicionog drutva.
Obzirom da nezadovoljni investitori mogu prodati
svoj trajni kapital na tritu, a ne vratiti drutvu,
oni mogu imati dugoroni pristup u investiranju.
Investiciona drutva mogu investirati u preduzea
koja imaju nedovoljno razvijene kratkorone
performanse.
Investicionim drutvima se daje pravo da emituju i
druge vrste kapitala kao to su obveznice sa
fiksnom kamatom i sl.
Trkovi upravljanja investicionim drutvima kreu
se od 0,4% do 0,5% od vrijednosti ukupne imovine.
6. FINANSIJSKE INVESTICIONE KOMPANIJE

Finansijske kompanije spadaju u red


institucionalnih investitora, formiraju svoje
fondove na osnovu emitovanja akcija, prodaje
komercijalnih papira i kreditnog zaduivanja
kod drugih banaka.
Finansijske kompanije se mogu baviti poslovima:
finansiranja prometa trajnih dobara,
finansiranja potronih dobara i odobravanja
specijalnih kredita.
Finansijske kompanije koje se bave
finansiranjem prometa trajnih dobara,
kreditima potpomau klijente u kupovini
proizvodnih hala, poslovnog prostora,
proizvodne opreme, maina, automobila i sl.
Finansijske kompanije za finansiranje potronje,
odobravaju potroake kredite manjih iznosa kako
bi klijenti mogli uskladiti razliku koja se javlja
izmeu tekuih priliva i njihove namjeravane
potronje.
Finansijske kompanije za odobravanje specijalnih
kredita, odobravaju kredite preduzeima koja
nemaju kredibilitet, kako bi popravile kredibilitet i
mogle dobiti dugoroni kredit kod svoje poslovne
banke.
Finansijske kiompanije imaju specifinu strukturu
izvora sredstava, osnivaki kapital ini 1/3
ukupnog kapitala.
Dodati dio kapitala ostvaruju mobilizacijom
sredstava na tritu novca i kapitala
emitovanjem kratkoronih HOV i uzimanjem
bankarskih kredita.
Banke i osiguravajue kompanije u ove
institucije plasiraju viak finansijskih
sredstava i tako odravaju visok stepen
sigurnosti i likvidnosti jer povezuju trite
novca i trite kapitala a pri tom usklauju
kratkorone i dugorone kamatne stope.
Brokersko-dilerske firme spadaju u red
nebankarskih finansijskih institucija.
Na finansijskim tritima pojavljuju se kao
posrednici i nastupaju u svoje ime i za tui raun, i
u tue ime i za tui raun.
Ove firme integriu svoje poslovanja u okviru irih
bankarskih mehanizama.
Bez obzira na njihovu specifinost, prisutna je u
njihovom poslovanju uska povezanost sa bankama
i drugim finansijskim institucijama.
Na svetskim berzama se uglavnom pojavljuju na
sekundarnim tritima mada se u nekim
sluajevima kao to je kupovina kratkoronih HOV
mogu pojaviti i na primarnom tritu.
Brokersko-dilerske firme spadaju u red
specijalizovanih finansijskih institucija i efikasno
posreduju izmeu kupaca i prodavaca finansijskih
instrumenata na finansijskom tritu.
Za poslove posredovanja naplauju proviziju u vidu
brokerae.
Brokeri su finansijski komisionari ili zastupnici koji
posluju za raun nalogodavca, oni su finansijski
eksperti.
Prisutno je vie vrsta brokera : broker berze, broker
lanova berze i nezavisni broker.
Dileri su finansijski posrednici koji kupuju i prodaju
HOV u svoje ime i za svoj raun.
Mogu formirati sopstveni portfelj HOV koji kasnije
mogu prodavati svojim klijentima.
Dileri se odluuju da preuzimaju rizike i ostvare
vee ili manje prihode po HOV.
Oni nisu samo posrednici nego i vlasnici
finansijskih instrumenata.
Ostvaruju svoje prihode po osnovu razlike izmeu
kupovne i prodajne cijene HOV.
Pored ovog mogu ostvariti prihod po osnovu:
kapitalnih dobitaka (razlike izmeu nominalne i
trine cijene), arbitrae, razlike izmeu stope
trokova kapitala (cijene pribavljanja) i stope
prinosa.
Prema domicilnim zakonskim propisima
brokersko-dilerske firme mogu obavljati slijedee
poslove: brokerske poslove, dilerske poslove,
market mejkera, portfolio menadera, agenta
emisije, pokrovitelja emisije, investicionog
savetnika, poslove kastodi banke.
Brokersko-dilerske firme su pravna lica
organizovana kao akcionarska drutva ili drutva sa
ogranienom odgovornou koja ispunjavaju opte
zakonske uslove i propise koje nalae komisija za
HOV.
Pri osnivanju donose statut, pravila
poslovanja firme i druge opte akte koje
primjenjuju u poslovanju.
Neophodno je obezbediti i novani dio
osnovnog kapitala.
Male brokersko-dilerske firme
skoncentrisane su na ue geografsko
podruje dok velike obuhvataju ire
geografsko podruje berzanskog i
vanberzanskog poslovanja.
Obavljaju poslove na tritu novca, tritu
kapitala, deviznim tritima pa i tritima
finansijskih derivata.
Zalagaonice spadaju u finansijske
posrednike brokersko-dilerskog naina
poslovanja, mogu se osnivati kao
akcionarska drutva ukoliko postoje
najmanje dva odnosno tri pravna lica kao
akcionari.
Dobija dozvolu za rad od komisije za HOV.
Mogu odobravati kredite klijentima na
osnovu zaloenih pokretnih stvari kao
brokeri i kao dileri.
Kreditni odnos se uspostavlja izmeu
zalagaonice i korisnika kredita i
podrazumijeva dvostranu aktivnost.
Zaloni dunik ima obavezu da preda
zalonom poveriocu pokretnu stvar dok
zaloni poverilac ima obavezu da zaloenu
stvar uva i da je po prestanku kreditnog
odnosa vrati zalonom duniku.
Zalona stvar moe biti HOV, skladinica,
tovarni list i sl.
Veliinu zalonog kredita treba odrediti
ispod procijenjene vrijednosti zaloge a
zalagaonice raspolau strunim kadrovima
koji brzo i efikasno mogu izvriti procjenu
zaloge i odobriti kredit na osnovu te zaloge.