You are on page 1of 102

POSLOVNE FINANSIJE

Prof.dr Slobodan Lukić
mr Darko Pašalić, asistent

POSLOVNE FINANSIJE 1

BIZNIS PLAN U FUNKCIJI
POSLOVNOG ODLUČIVANJA

POSLOVNE FINANSIJE 2

Pojam biznis plana

 Biznis plan je pisani dokument koji detaljno opisuje
predloženi novi poslovni poduhvat i predviđene
poslove rezultate.

 Može se definisati i kao plan (novog) poslovnog
poduhvata, napisan od strane preduzetnika (ili/i lica
koje on angažuje) u cilju detaljnog i realnog
sagledavanja ciljeva, aktivnosti realizovanja i
potencijala novog poslovnog poduhvata

POSLOVNE FINANSIJE 3

Biznis plan

 Efektivni biznis plan potvrđuje izvodljivost
određene ideje.

 Radi se uvek kada se proverava neka
poslovna ideja, čak i kada ona ne zahteva
finansijska ulaganja.

POSLOVNE FINANSIJE 4

 Biznis plan se radi u sledećim situacijama:

- kada preduzetnik otvara novu firmu,

- kada se vrše ulaganja u novi pogon, rekonstrukciju
postojećeg,

- kada se proširuje proizvodnja, uvodi nov ili poboljšava
postojeći proizvod,

- kada preduzeće traži spoljne partnere,

POSLOVNE FINANSIJE 5

- kada se ulaže u oživljavanje preduzeća koje se nalazi u
teškoćama,

- kada preduzeće pokreće poslovni poduhvat, a nije u
mogućnosti da ga samo finansira,

- kada preduzeće preduzima reorganizaciju i

- kada treba prodati određeno preduzeće ili neki njegov deo.

POSLOVNE FINANSIJE 6

Biznis plan ima dve ključne namene:  da pomogne preduzeću u obezbeđenju neophodnog kapitala i  da olakša upravljanje rastom i razvojem preduzeća. POSLOVNE FINANSIJE 7 .

POSLOVNE FINANSIJE 8 . nezavisno od njegovih korisnika: 1. kao i procese i tehnologiju poslovanja). perspektiva preduzetnika (on je najsposobniji da objasni suštinu poslovnog poduhvata. Prilikom izrade biznis plana moraju uvažavati najmanje tri perspektive. jer najbolje razume njegov koncept i ideju.

finansijski rezultat i slično). tržišna perspektiva (prilikom formiranja biznis plana poslovanje se treba posmatrati očima kupaca.2. POSLOVNE FINANSIJE 9 . novčani tok. odnosno potrošača) i 3. troškovi. perspektiva investitora (oni očekuju da biznis plan pruži realne i uverljive projekcije finansijskih veličina. kao što su prihodi.

opreznost i . .pouzdanost.Osnovne karakteristike kvalitetnog biznis plana su: .relevantnost. . POSLOVNE FINANSIJE 10 .razumljivost.

4. tržište plasmana. 3. lokacija.Sadržaj biznis plana prema UNIDO metodologiji: 1. uvod – koncept programa. tržište nabavke. 5. 2. osnovni podaci o investitoru. POSLOVNE FINANSIJE 11 .

analiza osetljivosti. 10. 7. 9.ekonomsko-finansijska analiza i 11. organizacija. ekologija. tehničko-tehnološka analiza. 8.6. POSLOVNE FINANSIJE 12 . dinamika implementacije projekta.

biznis planovi sadrže: .Nezavisno od delatnosti preduzeća. korisnika biznis plana i ostalih specifičnosti.delove formalnog značaja. POSLOVNE FINANSIJE 13 .delove suštinskog i .

• rezime i • dodatak. • osnovni podaci o autorima biznis plana.  U drugu grupu spada ponuda garancije POSLOVNE FINANSIJE 14 . U prvu grupu formalno nezaobilaznih delova biznis plana spadaju sledeći: • osnovni podaci o investitoru. • analiza razvojnih mogućnosti investitora.

• kvaliteta ponuđene garancije i • performansi samog projekta. Korisnici plana iz kreditnih organizacija odluku donose na osnovu spoznaje: • poslovnih performansi podnosioca kreditnog zahteva. POSLOVNE FINANSIJE 15 .

 Obavezni delovi naslovne strane biznis plana su: • naziv (firme) preduzeća. • naznaka da se radi o biznis planu. • naslov biznis plana kojim se bliže određuje njegov predmet i • vreme izrade biznis plana. naslovna strana može sadržati i dodatne informacije. POSLOVNE FINANSIJE 16 .  Pored osvih obaveznih delova.

. . .pravni status. . .ime direktora. e-mail. faks.datum registracije ili poslednje dopune registracije. . .itd.datum osnivanja preduzeća.Osnovni podaci o investitoru obuhvataju: .adresa.struktura vlasništva. .osoba za kontakt (ime i funkcija). .pun naziv preduzeća i pravni oblik.telefon. .kapital po poslednjem bilansu stanja.osnivački kapital.osnovna delatnost. POSLOVNE FINANSIJE 17 . .

 Za razliku od dela gde se prezentiraju osnovni podaci o investitoru. tehničko-tehnološke. ovaj deo je znatno širi i obuhvata tržišne. organizacione i finansijske aspkte. Analiza i ocena razvojnih mogućnosti investitora se sastoji iz dva dela: • analiza dosadašnjeg razvoja investitora i • analiza budućeg razvoja investitora. POSLOVNE FINANSIJE 18 .

• Rezime je kratak sumarni pregled suštinskih delova biznis plana i fokusiran je na sam poslovni poduhvat. odnosno kada su napisani svi njegovi suštinski delovi. POSLOVNE FINANSIJE 19 . • Rezime se piše na kraju biznis plana. • Njegova osnovna funkcija je da zainteresuje korisnike da pročitaju celokupan biznis plan.

POSLOVNE FINANSIJE 20 .marketing plana.operativnog plana i . .finansijskog plana. Biznis plan se sastoji iz tri dela: .

.izboru optimalne kombinacije instrumenata marketing miksa kako bi preduzeće odgovorilo željama i potrebama kupaca. što se postiže istraživanjem tržišta.određivanju ciljnih tržišta na kojima će preduzeće poslovati.utvrđivanju konkurentske prednosti i na tim prednostima definisanje tržišne (marketing) strategije i . .  Sadrži plan prodaje i plan nabavke. POSLOVNE FINANSIJE 21 . Marketing plan  Marketing plan treba da doprinese: .utvrđivanju potreba potrošača.

POSLOVNE FINANSIJE 22 . Plan prodaje je najznačajniji deo marketing plana u kome se formiraju ulazni podaci za utvrđivanje ukupnog pihoda.  U ovom delu se razmatra da li preduzeće može da proda dovoljno proizvoda po odgovarajućim cenama kako bi poslovalo profitabilno.

projekcije elemenata marketing miksa investitora i .projekcije tržišnog učešća investitora. Plan prodaje se sastoji iz tri međusobno povezana dela: . .analize tržišta. POSLOVNE FINANSIJE 23 .

 Plan prodaje može da se razmatra kroz sledećih pet delova: • osnovne karakteristike proizvoda ili usluga. • analiza i procena ponude. POSLOVNE FINANSIJE 24 . • prognoza moguće prodaje i • prognoza mogućih cena. • analiza i procena tražnje.

u pravo vreme i u potrebnoj količini.  Iz plana nabavke isključuju se oni materijali čiji su uslovi nabavke opšte poznati i na koje preduzeće ne može uticati. POSLOVNE FINANSIJE 25 .  Glavni zadatak nabavne funkcije je obezbeđenje inputa potrebnog kvaliteta. Plan nabavke odnosi se samo na obezbeđenje neophodnih materijala. adekvatne cene. kao i nabavka manje značajnih materijala.

sirovine. POSLOVNE FINANSIJE 26 . .repromaterijali i . Ti materijalni inputi svrstavaju se u jednu od sledećih grupa: . Plan nabavke odnosi se na obezbeđenje najznačajnijih varijabilnih materijalnih inputa.ambalaža.

• mogućnosti nabavke inputa i ocena njihove supstitucije i • analiza i procena uslova nabavke inputa od strane investitora. POSLOVNE FINANSIJE 27 . Plan nabavke sadrži sledeće delove: • karakteritike osnovnih inputa.

.tehničko . Operativni plan  Operativni plan sadrži sledeće analize: .tehnološku analizu. .analizu lokacije.analizu zaštite na radu. POSLOVNE FINANSIJE 28 . .analizu organizacionih i kadrovskih aspekata.analizu zaštite životne sredine i .

 Izbor lokacije na kojoj će se realizovati poslovni poduhvat (investicija) u velikom broju slučajeva utiče na njegov uspeh. Analiza lokacije predstavlja značajan deo operativnog plana. POSLOVNE FINANSIJE 29 .

karakteristikama mikrolokacije. POSLOVNE FINANSIJE 30 . u zavisnosti od toga da li korisnika upoznaju sa: .posledicama raseljavanja i . . Informacije koje se prezentuju u analizi lokacije mogu se klasifikovati u šest grupa.karakteristikama makrolokacije. . . kupovinom ili iznajmljivanjem prostora na kome će se obavljati investiciona aktivnost.uticajem na razvoj područja.gradnjom.uskađenošću izabrane lokacije sa urbanističkim planovima. .

kapaciteti i obim proizvodnje. .normativi utrošaka materijala. . rok trajanja i investiciono održavanje.popis neophodnih sredstava za rad. . POSLOVNE FINANSIJE 31 .opis odabranih tehničkih rešenja i građevinskih objekata. .grupno iskazana ulaganja.prikaz varijanti tehničko-tehnoloških rešenja.tehnološke analize obično sadrži sledeće delove: . . Rezime tehničko .broj i struktura radne snage povezane sa tehnološkim procesom i .opis odabranog tehnološkog rešenja.

način obezbeđenja i predviđena obuka zaposlenih. .ključne osobe.ukupan broj zaposlenih. ali najčešće sadrži sledeće delove: . POSLOVNE FINANSIJE 32 . Osnovni cilj analize organizacionih i kadrovskih aspekata je da uveri kreditore.organizacionu strukturu i .  Ova analiza nema strogo određenu strukturu. investitore i ostale korisnike biznis plana u sposobnost subjektivnog faktora da izvedu planirani poslovni poduhvat.

• projektovati mere zaštite životne sredine i • oceniti ekološku podobnost. Prilikom izrade biznis planova. u delu o zaštiti zivotne sredine neophodno je: • analizirati negativne uticaje inevsticije na životnu sredinu. POSLOVNE FINANSIJE 33 .

konačna ocena mera zaštite na radu (ocena o adekvatnosti zaštite radne snage).  Celokupan postupak zaštite na radu može se podeliti u tri faze: . Analiza zaštite na radu vrši se na isti način kao i analiza zaštite životne sredine. POSLOVNE FINANSIJE 34 . .identifikovanje potencijalnih opasnosti za radnike.projekcija mera zaštite na radu kojima će se minimizirati prepoznate opasnosti i .

Finansijski plan  Finansijski plan pored operativnog i marketing plana predstavlja najznačajniji deo biznis plana. POSLOVNE FINANSIJE 35 .  Glavna prednost kvantitativnog prikazivanja činjenica je u lakšoj razumljivosti i uporedivosti.  Njegov značaj je u tome što se na osnovu kvantitativnih pokazatelja donosi odluka o (ne)isplativosti realizacije planirane investicije.

investiciona ulaganja. .izvore finansiranja.finansijsku analizu. .analizu u uslovima neizvesnosti. POSLOVNE FINANSIJE 36 .sintetičke finansijske izveštaje. Da bi finansijski plan bio sveobuhvatan potrebno je da sadrži sledeće delove: . . .obračun rezultata poslovanja. .pokazatelje efiksanosti i .

ulaganja u trajna obrtna sredstva. Mogu se podeliti na: . Mogu biti sopstveni i pozajmljeni.ulaganja u stalnu imovinu i . Investiciona ulaganja predstvaljaju ulaganja sredstava od kojih se očekuju efekti u dužem vremenskom periodu.  Izvori finansiranja predstavljaju poreklo sredstava koja će biti korišćena za finansiranje određenog poslovnog poduhvata. POSLOVNE FINANSIJE 37 .

troškovi marketinga. itd.troškovi sirovina i/ili repromaterijala. U obračunu rezultata poslovanja prikazuju se prihodi i rashodi poslovanja.troškovi ambalaže.amortizacija.troškovi plata. . . . POSLOVNE FINANSIJE 38 . koji zajedno predstavljaju elemente bilansa uspeha. . .troškovi investicionog održavanja.troškovi osiguranja. .  Rashodi tipičnog proizvodnog preduzeća obično su: . .troškovi energenata.

 Osnovni sintetički finansijski izveštaji su: . POSLOVNE FINANSIJE 39 .izveštaj o novčanim tokovima i .bilans stanja.bilans uspeha . finansijsku poziciju i promene u novčanim tokovima pravnog lica za koji se izveštaji rade. Sintetički izveštaji verodostojno treba da prikazuju ostvareni rezultat.  U ovom delu biznis plana svi podaci su iskazani u novčanim jedinicama.

obuhvatajući sve bitne poslovne performanse preduzeća. obuhvatajući jedan uži segmenat poslovnih performansi preduzeća ili . finansijska analiza može biti: .parcijalna.  U zavisnosti od obuhvata. Finansijska analiza predstavlja kvantifikovanje i ocenjivanje funkcionalnih odnosa koji postoje između različitih bilansnih pozicija.kompleksna. POSLOVNE FINANSIJE 40 .

 Dinamički pokazatelji efikasnosti uvažavaju koncept vremenske vrednosti novca i tu spadaju: .neto sadašnja vrednost. .intena stopa rentabilnosti i .diskontovani period povraćaja.  Najznačajniji statički su: period povraćaja. Pokazatelji efikasnosti investicije mogu se podeliti u dve grupe: statički i dinamički.prosečni period povraćaja i recipročni period povraćaja.indeks rentabilnosti. POSLOVNE FINANSIJE 41 . .

koji su poznati pod nazivima: parametar po parametar i scenario analiza. POSLOVNE FINANSIJE 42 . Najpoznatiji statički je metod prelomne tačke rentabilnosti. Za analizu ocene u uslovima neuzvesnosti koriste se različiti metodi koji se mogu podeliti na: statičke i dinamičke. a dinamički.  Analiza osetljivosti u biznis planovima pokazuje promenu pokazatelja efikasnosti investicionih ulaganja usled promene ulaznih parametara.analiza osetljivosti. Može se primeniti na dva različita načina.

FINANSIJSKA ANALIZA POSLOVNE FINANSIJE 43 .

 Nakon raščlanjivanja celine na delove.označava postupak dekomponovanja neke celine na sastavne delove u cilju upoznavanja njene strukture ili sastava. Ovaj pojam se jednako koristi u prirodnim i društvenim naukama u istom smislu . rasklapanje ili rastavljanje nekog složenog objekta na njegove konstitutivne elemente. a) Pojam i predmet analize  Pojam analiza potiče od grčke reči "analysis" koja označava raščlanjavanje. uobičajno je da sledi detaljno istraživanje radi identifikovanja odnosa između konstitutivnih elemenata celine. POSLOVNE FINANSIJE 44 .

postupak komparacije ili upoređivanja čiji je cilj utvrđivanje odnosa ili relacija između identifikovanih konstitutivnih delova analiziranog objekta. a koji čini tzv. i .prvo. kvantitativni aspekt analize. a koji čini tzv. postupak raščlanjivanja čiji je cilj identifikovanje konstitutivnih delova analiziranog objekta. to su: .drugo. POSLOVNE FINANSIJE 45 . kvalitativni aspekt analize. Šire tumačenje pojma analiza nameće potrebu isticanja dva osnovna postupka.

 Takve informacije predstavljaju polaznu osnovu za preduzimanje određenih korektivnih akcija usmerenih na popravljanje boniteta i trenda razvoja analiziranog objekta. Navedeni zaključak odnosi se na svaku analizu. Osnovni smisao svake analize sastoji se u tome da se na bazi utvrđenog kvaliteta i kvantiteta analiziranog objekta pruže informacije o njegovom bonitetu ili trendu razvoja. POSLOVNE FINANSIJE 46 . pa samim tim i na finansijsku.

 Kao što je finansijsko planiranje deo integralog planiranja. a finansijska kontrola deo integralne kontrolne funkcije. tako je i finansijska analiza sastavni deo kompleksne poslovne analize preduzeća. Da bi se razumela suština finansijske analize neophodno je pravilno definisati pojam i predmetnu problematiku finansijske analize. najpre treba reći da je za uspešno upravljanje finansijskim sistemom u preduzeću neophodna i aktivnost analize finansijskog poslovanja ili tzv. kao i osnovne konstitutivne elemente finansijske analize. finansijska analiza.  Analogno tome. POSLOVNE FINANSIJE 47 .

(b) Finansijska analiza služi upravljanju finansijskim poslovanjem preduzeća. (c) Finansijska analiza je permanentno povezana sa finansijskom politikom preduzeća. POSLOVNE FINANSIJE 48 . Da bi se uspešno mogao definisati pravi predmet finansijske analize neophodno je imati u vidu sledeće činjenice: (a) Finansijska analiza omogućava da se izgrađuju i afirmišu osnovne smernice finansijske politike preduzeća. (d) Finansijska analiza obezbjeđuje relevantne informacije za potrebe menadžmenta preduzeća u cilju donošenja poslovnih odluka. iz čega proizilazi direktna veza finansijske analize sa finansijskom politikom.

Prvo. . Opredeljujući se za likvidnost kao polaznu tačku finansijske analize i držeći se ujedno opšteg dijalektičko- sistemskog principa da između likvidnosti i ostalih elemenata finansijskog sistema preduzeća vladaju odnosi uzajamnog uticaja i međusobne korelacije - proizilazi da se predmet finansijske analize može oblikovati i ispuniti sledećim sadržajem: . analiza odnosa između finansijskog rezultata. analiza likvidnosti u širem i užem smislu.priliv novčanih sredstava .finansijski rezultat. POSLOVNE FINANSIJE 49 .Drugo.isplata dospelih obaveza. prihoda i rashoda u cilju uspostavljanja dinamičke ravnoteže na relaciji: prihodi .rashodi . u cilju uspostavljanja dinamičke ravnoteže na relaciji: naplata potraživanja .

pa ni finansijska politika ne sme analizirati sama za sebe. analiza odnosa između poslovnog zadatka i sredstva. analiza odnosa između finansijske politike i drugih segmenata poslovne politike u skladu sa dijalektičko-sistemskim principom da se ni jedna kategorija. POSLOVNE FINANSIJE 50 .-Treće.Četvrto.odgovarajući izvori. . već samo u povezanosti sa drugim međusobno zavisnim kategorijama.potrebna sredstva . kao i između sredstava i izvora sredstava u cilju uspostavljanja dinamičke ravnoteže na relaciji: zadatak .

 Treba istaći da je ravnoteža likvidnosti uslovljena ravnotežom prihoda i rashoda. a isto tako i ravnotežom između zadataka i sredstava i između sredstava i izvora sredstava. Prethodno navedena četiri osnovna segmenta istraživanja predstavljaju de facto predmet finansijske analize i oni se u skladu sa specifičnostima metodologije finansijske analize inverzno poklapaju sa osnovnim zahtevima i postavkama finansijske politike preduzeća. to su: POSLOVNE FINANSIJE 51 . Na osnovu ove postavke proizilaze dva zaključka koji su značajni za orjentaciju istraživanja u finansijskoj analizi.

ravnoteža likvidnosti predstavlja najvidljiviji i ujedno najmobilniji sloj finansijske ravnoteže preduzeća. poremećaji u bilo kojem sloju finansijske ravnoteže prete da ugroze i druge slojeve finansijske ravnoteže. Prvo. Likvidnost treba uvek gledati u tesnoj povezanosti sa drugim segmentima (zonama) ili slojevima finansijske ravnoteže. pa ih treba u finansijskoj analizi obavezno tretirati u njihovom međusobnom jedinstvu. POSLOVNE FINANSIJE 52 .  Oni se sa ravnotežom likvidnosti nalaze u bližoj ili daljoj kauzalnoj povezanosti i uzajamnoj međuzavisnosti. ispod kojeg se rađaju ostali slojevi finansijske ravnoteže koji su dublje usađeni i koji su manje vidljivi i ujedno manje mobilni. Pri tome.

 Na osnovu do sada izloženog. stalno i realno planiranje u cilju dinamičke optimalizacije finansijskog sistema preduzeća. Drugo. nesumljivo bi se moglo zaključiti da ravnotzeža u finansijama podrazumeva. POSLOVNE FINANSIJE 53 . glavni oslonac u takvim ispitivanjima jeste finansijski plan koji treba da bude dinamički projektovan. u finansijskoj analizi treba stalno ispitivati i ocenjivati faktore i okolnosti koje mogu izazvati finansijsku neravnotežu na bilo kojoj liniji finansijskih procesa. pre svega. Pri tome.

3. Kriterijumi koji determišu postojanje više vrsta finansijske analize: 1. Instrumenti finansijske analize. 2. Predmet finansijske analize. POSLOVNE FINANSIJE 54 . Način pripreme analize. Korisnici finansijske analize. 7. 4. 5. 6. Metode finansijske analize. Obuhvatnost finansijske analize. Vremenska obuhvatnost analize.

Prema metodama finansijske analize – razlikujemo kvalitativnu analizu (raščlanjavanje) i kvantitativnu analizu (merenje). Prema korisnicima finansijske analize . 2. Prema obuhvatnosti finansijske analize .1. POSLOVNE FINANSIJE 55 . 3.razlikujemo kompleksnu i parcijalnu finansijsku analizu.razlikujemo internu i eksternu finansijsku analizu.

Prema vremenskoj obuhvatnosti finansijske analize - razlikujemo statičku analizu (analizu stanja) i dinamičku analizu (analizu razvoja). Prema načinu pripreme finansijske analize . Prema predmetu finansijske analize . 5. POSLOVNE FINANSIJE 56 .4.razlikujemo analizu bilansa stanja (finansijskog statusa) i analizu bilansa uspeha (rezultata).razlikujemo analize prikazane u brojevima. tabelama i u formi grafikona. 6.

POSLOVNE FINANSIJE 57 . (b) finansijska analiza pomoću računa pokrića. (e) "cash flow" (keš flou) analiza. to su: (a) vizuelna finansijska analiza. i (f) "funds flow" (fands flou) analiza.razlikujemo nekoliko vrsta finansijske analize. (c) racio analiza. (d) analiza neto obrtnog fonda. Prema instrumentima finansijske analize .7.

BILANS KAO PODLOGA FINANSIJSKE ANALIZE POSLOVNE FINANSIJE 58 .

 U pogledu njegovog sadržaja za bilans je karakteristično da on prikazuje samo sredstva i izvore sredstava. POSLOVNE FINANSIJE 59 . sadržinom i načinom prikazivanja. On se odlikuje formom. Bilans predstavlja knjigovodstveno-tehnički oblik prikazivanja sredstava i izvora sredstava u vidu dvostranog pogleda. Što se tiče načina prikazivanja sredstava i izvora sredstava. Formu bilansa redovno određuje zakonodavac propisivanjem tzv. šeme bilansa. nesumnjivo je da bilans karakteriše globalnost podataka i vrednosno izražavanje.

bilans stanja.bilans promena (bruto bilans). POSLOVNE FINANSIJE 60 . Bilans preduzeća obuhvata i na prikladan način izražava celokupnost stanja. promena i odnosa koji su njime obuhvaćeni. .  Tradicionalno shvatanje bilansa u smislu postavljenih ciljeva preduzeća. polazi od stava da se bilans preduzeća sastoji iz tri osnovne samostalne celine koje su utkane u njegovu celokupnost.bilans uspeha i . a to su: .

Po svom ekonomskom značaju aktiva bilansa nije ništa drugo do vrednosna specifikacija svih činilaca reprodukcije angažovanih u periodu bilansiranja.. Drugim rečima. to su sve vrednosti koje se uključuju u proces reprodukcije u jednom od oblika kružnog kretanja kapitala N . Pri tome.. a druga strana - pasiva sadrži pasivne bilansne pozicije. P . jedna strana tog računa - aktiva sadrži aktivne bilansne pozicije.. Po svojoj formi bilans se uobičajno prikazuje u obliku dvostranog računa koji je po definiciji pojam " bilans" uvek uravnotežen. POSLOVNE FINANSIJE 61 . R1.R .N1..  Preko ovih pozicija izražava se celokupno poslovanje preduzeća.

Za razliku od aktive koja ima za cilj da izrazi angažovanje sredstava. pasiva bilansa primarno izražava pravnu pripadnost pozicija aktive bilansa. POSLOVNE FINANSIJE 62 .  Pasiva bilansa se deli na sopstveni i tuđi kapital. Aktiva bilansa preduzeća ima za cilj da pruži odgovor na pitanje koliko je sredstava angažovano u preduzeću i u kom obliku se nalaze. Pod sopstvenim kapitalom podrazumeva se kapital vlasnika preduzeća a pod tuđim kapitalom pozajmljeni kapital u užem smislu kao i obaveze prema trećim licima koje se odnose na tekuće poslovanje preduzeća.

POSLOVNE FINANSIJE 63 . Bilansana uniformnost. 6. Bilansana kontinuelnost. Bilansana integralnost. 1. Bilansana konciznosti. 2. 5. Bilansna jasnost . odnosno da je apsolutno jasno šta one izražavaju i predstavljaju. 4. Bilansana istinitost.podrazumeva jasnoću bilansa u smislu da su tačno i razumljivo nazvane bilansne pozicije. Najčešće se od bilansa zahteva da ispuni sledeće uslovne karakteristike: 1. Bilansana jasnost. 3.

podrazumeva de facto realnost bilansa što ujedno predstavlja osnovnu pretpostavku finansijske analize.podrazumeva vremensku povezanost više uzastopnih zaključenih bilansa. POSLOVNE FINANSIJE 64 . Pri tome. 4.podrazumeva bezuslovno poštovanje principa interne bilansne uniformnosti koja je karakteristična za složena i teritorijalno rasprostranjena preduzeća.2. 3. Bilansana uniformnost (jednoobraznost) . Bilansana kontinuelnost . svi aspekti realnosti i istinitosti svode se na pojam tačnosti. Bilansana istinitost .

Bilansana integralnost . odnosno zahtev da se bilansom preduzeća obuhvati ukupan imovinski integritet preduzeća. 6. POSLOVNE FINANSIJE 65 .5. što znači da bilans treba obavezno da iskaže sve aktivne i pasivne imovinske stavke koje egzistiraju i vrše određene funkcije u poslovnim procesima preduzeća. Bilansana konciznost .podrazumeva zahtev da se bilans kao odraz imovinske situacije preduzeća svede na što manji broj aktivnih i pasivnih pozicija da bi bio što koncizniji i sažetiji. a da pri tome ne izgubi ni malo od svoje funkcije sveobuhvatnog indikatora imovine preduzeća.podrazumeva celovitost i potpunost bilansa.

KARAKTERISTIKE BILANSA STANJA  Bilans stanja na jednoj strani iskazuje imovinu a na drugoj strani iskazuje kapital i obaveze. POSLOVNE FINANSIJE 66 . Moglo bi se reći da bilans stanja izražava kvantum raspolaganja kapitalom i oblike i izvore njihovog angažovanja. Budući da je to jedna ista stvar posmatrana sa dva različita aspekta i to jednom sa aspekta imovine a drugi put sa aspekta porekla imovine. razumljivo je i logično da mora postojati ravnoteža (jednakost) između imovine i kapitala uvećanog za obaveze.

aktivu koja oskazuje vrstu imovine i pasivu koja iskazuje kapital i obaveze. Bilans stanja ima dve strane . u kome se najpre iskazuje imovina a zatim kapital i obaveze. u kome se na levoj strani iskazuje imovina a na desnoj strani kapital i obaveze. i (b) u formi jednostranog pregleda. u formalnom pogledu bilans stanja može da bude: (a) u formi dvostranog pregleda. POSLOVNE FINANSIJE 67 . Pri tome.

BILANS STANJA U UPROŠĆENOJ FORMI DVOSTRANOG PREGLEDA Aktiva Pasiva A. Dugoročne obaveze I. Nematerijalna ulaganja I. PASIVA (A + B) III. Kratkoročna potraživanja i plasmani C. Dugoročni finansijski plasmani B. KAPITAL (I + II) I. Zalihe II. Osnovna sredstva II. Kratkoročne obaveze II. Rezervni kapital III. AKTIVA (A + B) POSLOVNE FINANSIJE 68 . Gotovina C. STALNA IMOVINA (I + II + III) A. Osnovni kapital II. OBAVEZE B. OBRTNA IMOVINA (I + II + III) I.

Dugoročni finansijski plasmani B.BILANS STANJA U UPROŠĆENOJ FORMI JEDNOSTRANOG PREGLEDA A. Kratkoročna potraživanja i plasmani III. KAPITAL (I + II) I. PASIVA (D+E) POSLOVNE FINANSIJE 69 . Zalihe II. Nematerijalna ulaganja II. OBAVEZE I. Gotovina C. STALNA IMOVINA (I + II + III) I. Kratkoročne obaveze F. Dugoročne obaveze II. Osnovni kapital II. Rezervni kapital E. OBRTNA IMOVINA (I + II + III) I. Osnovna sredstva III. AKTIVA (A + B) D.

bilansna imovina i .bruto imovina. POSLOVNE FINANSIJE 70 .čista imovina.  Nužno se nameće potreba razlikovanja sledećih osnovnih kategorija: . . već da se ukupne obaveze preduzeća pokrivaju ukupnom imovinom preduzeća.imovina preduzeća. . To ne znači da se pojedinačne obaveze preduzeća mogu vezivati za pojedinačne imovinske delove. Jednakost aktive (imovine) i pasive (kapitala i obaveza) znači da je svaka obaveza preduzeća prema poveriocima pokrivena imovinom iskazanom na strani aktive.

ili neto imovina preduzeća često se naziva i neto aktiva. proizilazi da je ona jednaka bruto imovini preduzeća. Ova razlika jednaka je sopstvenom kapitalu. pa shodno tome. a ona predstavlja razliku između bruto imovine (očišćene predhodno pomenutim korekcijama) i obaveza.  Bilansna imovina .predstavlja zbir imovinskih delova iskazanih na strani aktive.  Čista imovina .po svojoj suštini odgovara kategoriji bruto imovine. Bruto imovina . POSLOVNE FINANSIJE 71 .

Da bi se u vođenju finansijske politike preduzeća bilans posmatrao kao dinamička kategorija neophodno je primenjivati sistem analize više uzastopnih bilansa stanja.  Može se zaključiti da se na osnovu bilansa stanja mogu obavljati samo statičke finansijske analize. što je od neprocenjive važnosti za pravilno vođenje finansijske politike preduzeća.  Na osnovu takve finansijske analize moguće je izvesti valjane zaključke kako bi se materijalna i finansijska situacija preduzeća poboljšala ili pogoršala.jednaka je bruto imovini uvećanoj za latentne rezerve i umanjene za skrivene gubitke. Imovina preduzeća . POSLOVNE FINANSIJE 72 .

gubitka. POSLOVNE FINANSIJE 73 . KARAKTERISTIKE BILANSA USPEHA  Bilans uspeha u literaturi se sreće pod različitim nazivima kao što su bilans dobitka . Bez obzira na formulaciju njegov zadatak se sastoji u tome da pruži odgovor na pitanje kako je preduzeće poslovalo u periodu na koji se bilans uspeha odnosi. bilans rezultata poslovanja. pod izrazom "kako se poslovalo" uobičajno se podrazumeva poslovni rezultat. Pri tome. bilans efikasnosti itd.

Ako se bilans uspeha posmatra u vremenskom kontinuitetu. odnosno u nizu sukcesivnih perioda (dinamički) onda on nesumljivo predstavlja sasvim solidan pokazatelj poslovno-strateških i taktičkih ciljeva preduzeća. planiranje i razvoj preduzeća. onda su povećani i sopstveni izvori sredstava preduzeća. U savremenim uslovima.  Sučeljavanjem prihoda i rashoda utvrđuje se finansijski rezultat preduzeća. Ako je finansijski rezultat negativan. On predstavlja i pokazatelj stepena priraštaja kapitala i jedan je od najpouzdanijih instrumenata za predviđanje budućeg toka razvoja preduzeća. bilans uspeha prvenstveno ima za cilj da pruži relevantne analitičke informacije od značaja za poslovno odlučivanje. Ako je finansijski rezultat pozitivan. onda su sopstveni izvori sredstava u obračunskom periodu smanjeni. POSLOVNE FINANSIJE 74 .

Neposlovni i vanredni rashodi su rashodi koji su nastali nezavisno od redovnog poslovanja preduzeća i javljaju se povremeno. onda se na rashodnoj strani iskazuju poslovni rashodi. finansijski rashodi i neposlovni i vanredni rashodi. poslovni prihodi su prihodi od prodaje proizvoda i usluga. Rashodi finansiranja su kamate na obaveze. Neposlovni i vanredni prihodi su prihodi koji su nastali nezavisno od redovnog poslovanja i oni se javljaju povremeno. Finansijski prihodi su prihodi od kamata na potraživanja. dok se na prihodnoj strani iskazuju poslovni prihodi. finansijski prihodi i neposlovni i vanredni prihodi. Ako je bilans uspeha sačinjen po metodu prodatih učinaka. Sadržina bilansa uspeha zavisi od metode po kojoj je sačinjen. S druge strane. POSLOVNE FINANSIJE 75 .  Poslovni rashodi su troškovi sadržani u prodatim proizvodima.

DOBITAK (A – B) D. GUBITAK (B-A) POSLOVNE FINANSIJE 76 . Poslovni prihodi II. Neposlovni i vanredni prihodi B. BILANS USPEHA U UPROŠĆENOJ FORMI JEDNOSTRANOG PREGLEDA A. Finansijski prihodi III. Poslovni rashodi II. Neposlovni i vanredni rashodi C. UKUPNI PRIHODI (I + II + III) I. Rashodi finansiranja III. UKUPNI RASHODI (I + II + III) I.

POSLOVNE FINANSIJE 77 . odnosno povećanje zaliha uključuje na rashodnu stranu.troškovi perioda.  Ako se smanjenje. onda bilans uspeha u vidu dvostranog pregleda u svojoj uprošćenoj formi izgleda kao što je to prikazano u sledećoj tabeli. Bilans uspeha koji je sačinjen po metodu ukupnih troškova polazi upravo od troškova koji su nastali u obračunskom periodu .

UKUPNI RASHODI (I + II + III) A.NEPOSLOVNI I VANREDNI RASHODI RASHODI A. Troškovi tekućeg perioda 2. UKUPNI PRIHODI B. POSLOVNI RASHODI (1 + 2 + 3) I. BILANS USPEHA U UPROŠĆENOJ FORMI DVOSTRANOG PREGLEDA PRIHODI RASHODI I. FINANSIJSKI RASHODI II. FINANSIJSKI PRIHODI III.NEPOSLOVNI I VANREDNI III. Povećanje vrednosti zaliha učinaka II. POSLOVNI PRIHODI 1. Smanjenje vrednosti zaliha učinaka 3. DOBITAK B. GUBITAK POSLOVNE FINANSIJE 78 .

UKUPNI RASHODI (I + II + III) A. POSLOVNI PRIHODI (1 + 2 + 3) 1. GUBITAK POSLOVNE FINANSIJE 79 . Povećanje vrednosti zaliha učinaka 3.NEPOSLOVNI I VANREDNI III. odnosno povećanje zaliha uključuje na prihodnu stranu. Ako se smanjenje. UKUPNI PRIHODI (I + II + III) B. onda bilans uspeha u vidu dvostranog pregleda u svojoj uprošćenoj formi izgleda kao što je to prikazano u sledećoj tabeli. BILANS USPEHA U UPROŠĆENOJ FORMI DVOSTRANOG PREGLEDA RASHODI PRIHODI I. Prihod od prodaje 2. FINANSIJSKI RASHODI II. POSLOVNI RASHODI (1) I. FINANSIJSKI PRIHODI III. DOBITAK B. Troškovi tekućeg perioda 1.NEPOSLOVNI I VANREDNI RASHODI RASHODI A. Smanjenje vrednosti zaliha učinaka II.

prvo. metodi prodatih učinaka. Za potrebe finansijske analize bilans uspeha može da bude prikazan po dve metode: .  Po metodi ukupnih troškova bilans uspeha može se prikazati u sažetoj formi dvostranog računa kao što je to prikazano u tabeli.drugo. i . POSLOVNE FINANSIJE 80 . metodi ukupnih troškova.

Početne zalihe 1. Vanredni i ostali rashodi 5. Vanredni i ostali prihodi 3. Krajnje zalihe 2. Troškovi poslovanja obračunskog 4. Nabavka materijala i trgovačke robe u 2. Gubitak perioda 4. Pozitivni finansijski rezultat POSLOVNE FINANSIJE 81 . Prihodi od prodaje toku obračunskog perioda 3. BILANS USPEHA Rahodi Prihodi 1.

 Postoji mogućnost prikazivanja bilansa uspeha i po metodi
prodatih učinaka. Po ovoj metodi bilans uspeha može da bude
prikazan u sažetoj formi stepenastog računa kao što je to
prikazano u tabeli.

BILANS USPEHA
1. Bruto realizacija
2. Date kondicije (rabati, kasa skonto itd.)
3. Neto prihod od prodaje
4. Direktni troškovi prodatih proizvoda
5. Bruto finansijski rezultat od prodaje (3-4)
6. Indirektni troškovi prodatih proizvida
7. Neto finansijski rezultat od prodaje (5-6)
8. Vanredni i ostali prihodi
9. Vanredni i ostali rashodi
10. Ukupan finansijski rezultat (7+8-9)

POSLOVNE FINANSIJE 82

POVEZANOST BILANSA STANJA I BILANSA USPEHA

 Bilans stanja i bilans uspeha postoje u svakom trenutku i
oni su do momenta bilansiranja formalno nevidljivi i
spojeni u jedan bilans, dok su istovremeno stvarno
iskazani na knjigovodstvenim računima. Zbog toga,
povezanost i međuzavisnost bilansa stanja i bilansa
uspeha odvija se u dva procesa:
(a) u procesu nastanka prihoda i rashoda, i
(b) u procesu bilansiranja.

POSLOVNE FINANSIJE 83

 U procesu nastanka prihoda i rashoda u toku
obračunskog perioda, prisutna je povezanost i
međuzavisnost bilansa stanja i bilansa uspeha. Bilans
stanja čini osnovu za postojanje bilansa uspeha
preduzeća. Analogno tome, proizilazi da je upravo bilans
stanja onaj koji stvara bilans uspeha i to na sledeći
način:
(a) Svako smanjenje sredstava, uz uslov da to
smanjenje sredstava nije nastalo povećanjem obaveza,
ima kao rezultat rashode preduzeća;
(b) Svako povećanje sredstava, uz uslov da to
povećanje sredstava nije nastalo povećanjem obaveza,
ima kao krajnji rezultat prihode preduzeća.

POSLOVNE FINANSIJE 84

dok su prihodi produkt precenjivanja aktive (sredstava) i potcenjivanja pasive (obaveza). U kontekstu navedenog. treba imati u vidu činjenicu da su rashodi produkt potcenjivanja aktive (sredstava) i precenjivanja pasive (obaveza). POSLOVNE FINANSIJE 85 .

odnosno dobitak. BILANS STANJA AKTIVA PASIVA BILANS USPEHA RASHODI PRIHODI Grafički prikaz međuzavisnosti bilansa stanja i bilansa uspeha POSLOVNE FINANSIJE 86 . Ako pretpostavimo da je preduzeće ostvarilo pozitivan finansijski rezultat. onda pre uključivanja dobitka u bilans stanja grafički prikaz oba bilansa izgleda upravo kao što je to prikazano na slici.

što je grafički prikazano na slici . BILANS STANJA AKTIVA PASIVA DOBITAK BILANS USPEHA RASHODI PRIHODI DOBITAK Grafički prikaz međuzavisnosti bilansa stanja i bilansa uspeha POSLOVNE FINANSIJE 87 . Uključivanjem dobitka u bilans stanja dolazi se do bilansne ravnoteže i u bilansu stanja i u bilansu uspeha.

BILANS STANJA AKTIVA PASIVA GUBITAK BILANS USPEHA RASHODI PRIHODI GUBITAK Grafički prikaz međuzavisnosti bilansa stanja i bilansa uspeha POSLOVNE FINANSIJE 88 . što je grafički prikazano upravo na slici. Uključivanjem gubitka u bilans stanja dolazi se do bilansne ravnoteže i u bilansu stanja i u bilansu uspeha.

a razlika među njima predstavlja finansijski rezultat koji se uključuje u bilans stanja kao neto povećanje sopstvenog kapitala (dobitak). POSLOVNE FINANSIJE 89 . Bilans uspeha iskazuje pojavu ukupnog povećanja sopstvenog kapitala (prihodi) i ukupnog smanjenja sopstvenog kapitala (rashodi) u toku obračunskog perioda. odnosno kao neto smanjenje sopstvenog kapitala (gubitak).

a struktura izvora sredstava na finansijsku konstituciju (položaj) preduzeća. BILANS STANJA I KLJUČNI POKAZATELJI  Na osnovu dosadašnjeg izlaganja jasno se moglo videti da bilans stanja predstavlja trenutnu sliku imovinske situacije preduzeća. Pri tome. neosporna je činjenica da je struktura sredstava i njihovih izvora izuzetno važan indikator finansijske snage i nezavisnosti preduzeća tj. struktura sredstava ukazuje na materijalnu.  Analogno tome. POSLOVNE FINANSIJE 90 . njegove mogućnosti za stvaranje većeg ili manjeg profita. odnosno veličinu i strukturu sredstava i izvora sredstava.

POSLOVNE FINANSIJE 91 . Imajući u vidu sadržaj bilansa stanja sa aspekta domicilnih propisa o računovodstvu.  U aktivi dolazi do izražaja princip funkcionalnosti i likvidnosti. vlasništva i ročnosti. U kontekstu navedenog takođe treba imati u vidu da su poslovna sredstva podeljena na podgrupe prema principu likvidnosti u rastućem smislu (rastućoj likvidnosti). vlasništva i ročnosti. likvidnosti. namene. dok je u pasivi izražen princip namene. moglo bi se reći da se njegova sadržina zasniva na kombinaciji nekoliko osnovnih principa i to: funkcionalnosti.

POSLOVNE FINANSIJE 92 .

(2) stepen pokrića. ova tri osnovna pokazatelja mogu se izračunati i pomoću sledećih formula: POSLOVNE FINANSIJE 93 . i (3) stepen samofinansiranja.  Pri tome. treba posebno istaći da su vertikalna pravila finansiranja karakteristična tri osnovna pokazatelja. Sa aspekta finansijske analize bilansa stanja. to su: (1) marža sigurnosti.

tuđi izvori SI SI .sopstveni izvori UI .tuđi izvori UI UI . TUI 1) Marža sigurnosti: MS = gde je: TUI .sopstveni izvori TUI 2) Stepen pokrića: SP = gde je: TUI .ukupni izvori POSLOVNE FINANSIJE 94 .ukupni izvori SI 3) Stepen samofinansiranja: SS = UI gde je: SI .

Obrnuto. ako je utvrđen finansijski rezultata negativan to podrazumeva da su rashodi veći od prihoda. BILANS USPEHA I KLJUČNI POKAZATELJI  Finansijska analiza bilansa uspeha predstavlja u stvari analizu prihoda i rashoda. podrazumeva da su prihodi veći od rashoda što ujedno predstavlja i povećanje sopstvenih izvora sredstava. POSLOVNE FINANSIJE 95 .  Tako utvrđen finansijski rezultat ako je pozitivan. Ovo proizilazi iz činjenice da je bilans uspeha u stvari dvostrani pregled rashoda i prihoda nastalih u određenom vremenskom periodu na osnovu koga se suprostavljanjem rashoda prihodima utvrđuje finansijski rezultat. što ujedno predstavlja i smanjenje sopstevnih izvora sredstava.

VANDREDNI RASHODI IV. VANREDNI PRIHODI UKUPNI RASHODI UKUPNI PRIHODI DOBIT GUBITAK POSLOVNE FINANSIJE 96 . PRIHODI OD FINANSIRANJA GOTOVI PROIZVODI V. ZALIHE NEDOVRŠENE PROIZVODNJE I III. SAŽETI BILANS USPEHA RASHODI PRIHODI I. Pozitivne kursne liste 2. RASHODI FINANSIRANJA 1. Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na (transport) inostranom tržištu 3. Amortizacija II. Usluge sa karakterom materijalnih troškova 2. Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na delova domaćem tržištu 2. PRIHODI OD PRODAJE PROIZVODA I AMORTIZACIJA USLUGA 1. Prihodi od prodaje robe na domaćem tržištu III. Kamate 1. energije i rezervnih 1. NEMATERIJALNI TROŠKOVI 1. PRIHODI OD PRODAJE ROBA I MATERIJALA II. Troškovi materijala. Negativne kursne razlike VI. BRUTO LIČNI DOHOCI 2. Kamate 2. Prihodi od prodaje robe na inostranom tržištu IV. MATERIJALNI TROŠKOVI I I.

Osnovni pokazatelji bilansa uspeha POSLOVNE FINANSIJE 97 .

među kojima poseban značaj imaju pokazatelji: (a) profit pre kamata i poreza . i (d) zadržani profit .PPP. POSLOVNE FINANSIJE 98 .PPPZ.PPPK. (c) profit posle poreza . (b) profit pre poreza . treba imati u vidu da su kao osnovni pokazatelji veoma zanimljive veličine date na prethodnoj slici. Sa aspekta finansijske analize bilansa uspeha.ZP.

Ova dva pokazatelja su: (a) stopa poslovnog dobitka i (b) stopa neto dobitka.prvo. margina prodaje. POSLOVNE FINANSIJE 99 . i . treba imati u vidu da na veličinu stope poslovnog dobitka predominantno utiču dva ključna faktora. S tim u vezi. Za analizu finansijskog poslovanja preduzeća najveći značaj imaju dva ključna pokazatelja koji se dobijaju na osnovu relacija između bilansa uspeha i bilansa stanja.drugo.  Treba pomenuti i osnovne faktore koji utiču na stopu poslovnog dobitka. koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava. to su: .

Materijalne pretpostavke finansijske analize  Osnovne materijalne pretpostavke se svode na sledeće: .Eliminisanje negativnih uticaja inflacije .Upotrebljivost bilansnih podataka .Konsolidovanje bilansa stanja i uspeha POSLOVNE FINANSIJE 100 .

odgovarajuće zakonske regulative .Internih računovodstvenih akata  U težnji da se otklone negativni uticaji inflacije na računovodstvene izveštaje.načela urednog bilansiranja .računovodstvenih standarda . izgrađena su dva koncepta inflatornog računovodstva: .koncept računovodstva opšte kupovne moći . Upotrebljivost bilansnih podataka se obezbeđuje poštovanjem : .Koncept računovodstva tekuće vrednosti POSLOVNE FINANSIJE 101 .

analizira kao jedinstvena ekonomska celina. POSLOVNE FINANSIJE 102 .  Konsolidovanjem bilansa se isključuju međusobni odnosi članica zajedničkog interesa. odnosno pozicije iz bilansa stanja i bilansa uspeha koje fiktivno povećavaju zbir zajedničkog bilansa. Konsolidovanje bilansa stanja i uspeha je vezano za složena preduzeća a proisteklo je iz potrebe da se finansijska situacija dva ili više preduzeća povezanih zajedničkim interesom.