You are on page 1of 170

Prihodi – predavanje VII

– METDI UTVRDJIVANJA
REZULTATA I VREMENSKA
RAZGRANIČENJA

Prof. dr Jovica Lazic

Тема:
Prihodi se ostvaruju najpre prodajom roba, proizvoda i
usluga (Prihodi od realizacije);

Pored Prihoda od realizacije poznajemo i naplatu
kamata po osnovu datih kredita ili primljenih menica,
pozitivne kursne razlike, iskorišćenim kasa skontom
Finansijskim prihodima

kao i naplatom otpisanih potraživanjima, viškovima
utvrđenih inventarom, dobicima po osnovu preprodaje
hartija od vrednosti i rashodovanja osnovnih sredstava
Vanredni prihodi.

Cilj obrade teme: Šta јe rezultat poslovanja nekog
preduzeća za određeno razdoblje, u računovodstvenom
smislu predstavlja razlika između ostvarenih prihoda i
rashoda.
Za obračun rezultata biće prikazana dva različita
postupka:
◊ Metod troškova prodatih učinaka i
◊ Metod ukupnih troškova.

Oba metoda daju jednake rezultate.
Vremenska nepodudarnost između prihoda i
naplata novca sa jedne, i rashoda i isplata novca
sa druge strane, usklađuje se putem Aktivnih
vremenskih razgraničenja (AVR) i Pasivnih
vremenskih razgraničenja (PVR).

 Naučite vrste prihoda.  Savladate obračun rezultata po Metodu ukupnih nepotpunih troškova.  Savladate osnovna knjiženja u vezi AVR i PVR. analogno vrstama rashoda.  Razumete suštinu Aktivnih i Pasivnih vremenskih razgraničenja.  Savladate obračun rezultata po Metodu troškova prodatih učinaka.Sadržaj predavanja: nakon izučavanja sedmog poglavlja. • Savladate knjiženje prihoda u proizvodnim i trgovinskim preduzećima. bićete u mogućnosti da:  Razlikujete Primanja i Učinke od Prihoda. .

1. Dakle. Pojam i značaj prihoda  Prihodi se mogu definisati kao povećanja sredstava preduzeća. finansijskih plasmana ili po osnovu nekih slučajnih. prihodi predstvaljaju svako povećanje sredstava iz poslovanja preduzeća bez obaveze njihovog naknadnog vraćanja. ◊ Napravite jasnu razliku između povećanja sredstava koja se vežu za prihode od povećanja koja prati istvoremeni nastanak obaveza! Kojim prihodima se bavi MRS 18 – Prihodi? . do kojih je došlo po osnovu realizovanih učinaka. nepredvidivih okolnosti. osim povećanja vezanih za unos imovine od strane vlasnika preduzeća. koja ne prati obaveza vraćanja. ◊ U okviru za pripremu i prezentaciju finansijskih izveštaja prihodi se definišu kao povećanja sredstava koja preduzeću donose ekonomske koristi.

.  Kao i u slučaju rashoda. nastavak  Drugim rečima. ali do njih može dolaziti i kasnije.  Ovo je veoma bitno sa aspekta utvrdivanja stvarnog rezultata obračunskog perioda. odnosno primanja novca mogu prethoditi nastanku prihoda. tako i u slučaju prihoda ne dolazi uvek do poklapanja izmedu prihoda i primanja novca. prihodi predstavljaju vrednost realizovanih učinaka (proizvoda i usluga) na tržištu.

i rashoda i odliva.  za prihode koji su zarađeni u tekućem periodu ili  za prihode koji tek treba da budu zarađeni. s jedne. s druge strane. Na osnovu navedenog treba uočiti da:  prihodi predstavljaju stvarno nastale (zarađene) prihode u periodu. dok  prilivi mogu biti vezani:  za prihode koji su zarađeni u prethodnom periodu. . Samo pri obračunu totalnog rezultata dolazi do podudarnosti između prihoda i priliva. PRIHODI I PRILIVI Obračun periodičnog rezultata vrši se sučeljavanjem prihoda i rashoda u jednom obračunskom periodu.

 Sa druge strane. primena ovog principa zahteva da se sredstva preduzeća vrednuju u aktivi u visini stvarnih troškova (nabavne vrednosti ili cene koštanja) sve do trenutka njihove prodaje. prema kome se pozitivni i negativni periodični rezultati smatraju ostvarenim tek nakon što su kupoprodajom potvrđeni na tržištu (tek nakon što su realizovani). kao i trenutka kada je prihod prihvaćen na tržištu. . nastavak  Prihodi ulaze u obračun rezultata određenog perioda na osnovu principa realizacije.  Primena ovog principa omogućava utvrdivanje veličine prihoda određenog obračunskog perioda.

 Zbog toga se prihodi perioda mere prodajnom vrednošću (količina puta jedinična prodajna cena) i ogledaju u povećanju sredstava. nastavak  Zato. prihode treba alocirati na onaj obračunski period u kome su učinci proizvedeni i potvrđeni na tržištu (isporučeni. obaveza ili nastanka nenaplaćenih prihoda (anticipativne aktive).  Pored principa realizacije. nezavisno od toga da li su realizovani. kao dopunski se koristi princip impariteta. i to u punom iznosu. . čime se anticipiraju i objektiviziraju svi mogući gubici. koji zahteva da se evidentni i mogući gubici iskažu u bilansu uspeha. fakturisani i prihvaćeni od kupaca).

 Na osnovu navedenih principa proizilazi da dobitak treba iskazati tek nakon što bude realizovan. dok gubitak treba iskazati u trenutku kada je on očigledan i moguć. nastavak  Ovaj princip preporučuje da se pozicije aktive i prihoda vrednuju po principu najniže vrednosti. .

troškova i rashoda. Dobra strana primanja ogleda se u njihovoj jednostavnosti i preglednosti. Primanja (kao suprotnost od izdataka) predstavljaju svaki ulaz novčanih sredstava u preduzeće (naplata potraživanja. zajedno sa izdacima. Zbog toga su primici. poklon.Kao što je objašnjena razlika između izdataka. učinaka i prihoda. . itd). dobijeni kredit. pogodni za obračun rezultata kod pojedinačnih i sporadičnih poslovnih poduhvata. neophodno je objasniti osnovne razlike između primanja.

. računovodstveno posmatrano. koje preduzeće stvara. učinke smo već pominjali u prethodnom izlaganju (Rashodi).Nedostaci primanja kao osnove za obračun rezultata dolaze do izražaja u uslovima razvijene poslovne aktivnosti. gde se javljaju primici koji ne utiču na rezultat (na primer: glavnica uzetog kredita). predstavljaju vrednost proizvoda i usluga koji još nisu prodati (realizovani). koji se odnosi na troškove i rashode. Sledeći pojam koji valja razjasniti su Učinci. često se vremenski ne poklapaju stvaranje vrednosti u preduzeću i nastanak primitka po tom osnovu. Takođe. Sada idemo dalje i kažemo da učinci. Tada smo konstatovali da učinci predstavljaju proizvode i usluge. Radi podsećanja.

Cena koštanja bi se mogla definisati kao ukupna vrednost koja je utrošena da bi se neki proizvod doveo u stanje u kome se nalazi u posmatranom trenutku (nedovršen ili gotov proizvod). Drugim recima. učinci su namenjeni tržištu. . kao prihodi.To znači da se učinci vrednuju po ceni koštanja. Dakle. odnosno po zbiru svih troškova koji su nastali u vezi sa njihovim stvaranjem. Neprodati učinci moraće da sačekaju trenutak svoje realizacije. da bi. učinci izazivaju nastanak troškova. mogli da uđu u obračun rezultata tog budućeg perioda. Samo prodati učinci mogu biti pouzdana osnova za obračun rezultata.

Prihodi (kao suprotnost od rashoda) obuhvataju sve prilive vrednosti (povećanje pozicija aktive ili smanjenje obaveza) nastale u periodu za koji se utvrđuje rezultat poslovanja. prihodi predstavljaju čisto obračunsko-računovodstvenu kategoriju. prihodi su periodizirani primici i učinci u funkciji utvrđivanja realnog periodičnog rezultata.Konačno. . Pod pojmom »periodizirani« treba razumeti pripisani periodu za koji se utvrđuje rezultat. Dakle. za razliku od primanja i učinaka. Zbog te vezanosti za vremenski period.

misli se na vremensku alokaciju i iskazivanje prihoda u bilansu uspeha. 2.  princip vrednovanja prihoda na bazi naplate prodatih učinaka i  princip vrednovanja prihoda na bazi prodatih učinaka. . Vrednovanje prihoda  Kada se govori o vrednovanju prihoda. Za priznavanje prihoda i njihovo uključivanje u rezultat određenog perioda se najčešće koriste sledeći principi:  princip vrednovanja prihoda na bazi proizvedenih učinaka.

 Primena principa vrednovanja prihoda na bazi
proizvedenih učinaka pretpostavlja da su u
trenutku proizvodnje poznati prihodi.
 Ovaj princip vrednovanja prihoda na bazi
proizvedenih učinaka je suprotan principu
realizacije, ali se primenjuje za periodično
priznavanje prihoda u slučaju proizvodnje učinaka
na osnovu dugoročnih ugovora (u brodogradnji,
mašinogradnji, gradevinarstvu i dr.),
 kod proizvodnje proizvoda sa obezbeđenom
prodajom uz ugovorenu ili stabilnu tržišnu cenu
(napr. poljoprivredna proizvodnja), kao i kod
proizvodnje proizvoda sa prirodnim priraštajem i
procesom dozrevanja (napr. šume, farme i sl).

nastavak

 Prema principu vrednovanja prihoda
na bazi naplate prodatih učinaka
(sistem naplaćene realizacije) trenutak
fakturisanja i isporuka proizvoda
kupcima nisu dovoljni za priznavanje
prihoda.
 Drugim rečima, prihodima određenog perioda se
smatraju samo oni prihodi koji su i naplaćeni, čime
se nastoji obezbediti likvidnost preduzeća.

 Ovaj princip bi trebalo primenjivati u slučaju prodaje
robe na malo, prodaje određenih vrsta usluga, prodaje
proizvoda ili robe na otplatu (koju prati visok rizik
naplate potraživanja i visoki troškovi nakon prodaje).

nastavak

 Princip vrednovanja prihoda na bazi
prodatih učinaka (sistem fakturisane
realizacije) polazi od toga da je za
alociranje prihoda na obračunske
periode dovoljno da su proizvodi
fakturisani i isporučeni kupcima.
 Ovaj princip ne vodi računa o
eventualnim troškovima nakon
prodaje, naknadnim popustima koji
se odobravaju kupcima, riziku naplate i
storniranju prodaje.

Prema ovom zakonu.  Princip vrednovanja prihoda na bazi prodatih učinaka je pouzdan osnov za vrednovanje prihoda. . I naš Zakon o računovodstvu je prihvatio ovaj princip. nastavak  Ipak. prihodima se smatraju poslovni prihodi. ovi troškovi se mogu sa dovoljnom tačnošću predvideti na bazi iskustva i za tu svrhu se u pasivi bilansa mogu formirati određene rezerve na teret prihoda tekućeg perioda. finansijski prihodi. neposlovni i vanredni prihodi i revalorizacioni prihodi.

poslovne.. čija je primjena u  Republici Srbiji i Republici Srpskoj započela početkom 1998./ 2000. treba imati na umu da klasifikacija prihoda u Kontnom okviru za preduzeća i zadruge nije ista kao kod. uvažavao je podelu prihoda na četiri kategorije: 1. npr. U tom smislu. revalorizacione prihode.. . 2. ostale (vanredne) i 4. 3.  Kriterijumi za klasifikaciju prihoda biraju se u zavisnosti od toga koje se informacije o prihodima smatraju značajnim. finansijske.KLASIFIKACIJA PRIHODA  Bilansni kontni okvir.god. banaka i drugih finansijskih organizacija.

Na sledećoj tabeli data je klasifikacija prihoda: . Prihodi se mogu podeliti na: • Prihode od realizacije (prodaje) robe. proizvoda i usluga • Finansijske prihode • Neposlovne i vanredne prihode.

prihodi od prodaje . PRIHODI POSLOVNI FINANSIJSKI VANREDNI .prihod od prodaje . .kamate .prihodi u vlastitoj režiji .veliki besplatni primitak .kursne razlike značajnog dela .od naknade štete zbog katastrofa i sl.ostali prihodi dugotrajne imovine .

REDOVNI I VANREDNI PRIHODI  Za redovne prihode karakteristično je to da su očekivani.  Na primer. nije povezan sa redovnom aktivnošću preduzeća i posledica je okolnosti na koje preduzeće nema direktan uticaj. naprotiv.  Nastanak vanrednih prihoda. kako po osnovu visine tako i dinamike. predvidivi.  U redovne prihode se obavezno uključuju poslovni i finansijski prihodi. itd. . kad se može očekivati naplata potraživanja. prihodi od prodaje robe obično nastaju u momentu prodaje robe – uprava preduzeća tačno zna kolika je vrednost prodate robe. koliko je robe moguće prodati u određenom periodu.

 Kakav je odnos između ostalih i vanrednih prihoda?  Kako se na to pitanje gleda u okviru MRS 8? .  Vanredni prihodi se pojavljuju iznenada i nisu povezani sa obavljanjem osnovne delatnosti preduzeća.Dakle.  Njihova visina i dinamika se teško mogu planirati.

promena vrednosti zaliha učinaka i ostali poslovni prihodi koji su obračunati.rekapitulacije  Poslovni prihodi su: 1. kompenzacija i povraćaja dažbina po osnovu prodaje robe.). dotacija. prihodi od aktiviranja učinaka (interna realizacija). nezavisno od vremena naplate (napr. 4. članarine i dr. proizvoda i usluga. . regresa. 3. prihodi od prodaje robe. prihodi od subvencija. 2. Nastavak . prihodi od zakupnine. proizvoda i usluga.

nastavak  U finansijske prihode spadaju:  prihodi od kamata. prihodi od realizovanih pozitivnih kursnih razlika.  Neposlovni i vanredni prihodi su:  dobici od prodaje nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava u iznosu većem od njihove neotpisane vrednosti. . prihodi od dividendi i ostali finansijski prihodi.

nastavak-  dobici od prodaje učešća i dugoročnih hartija od vrednosti u iznosu većem od njihove knjigovodstvene vrednosti. prihodi od smanjenja obaveza po osnovu zakona. viškovi sredstava koji se utvrde popisom. prihodi od ukidanja neiskoriščenih dugoročnih rezervisanja za rizike i ostali neposlovni i vanredni prihodi. .  dobici od prodaje materijala u većem iznosu od njegove knjigovodstve ne vrednosti. vanparničnog poravnanja i drugim direktnim otpisivajem obaveza. prihodi od ranijih godina (vanredni prihodi utvrđeni po isteku godine na koju se odnose).

finansijskih plasmana. drugi revalorizacioni prihodi tekuće godine nastali po osnovu revalorizacije neuplaćenog upisanog kapitala. . nastavak  Konačno. plemenitih metala i predmeta od plemenitih metala i prihodi od ukidanja odloženih revalorizacionih rezervi. 2. učešća u kapitalu drugih pravnih lica. revalorizacioni prihodi su: 1. prihodi od revalorizacije nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava. potraživanja i obaveza u stranoj valuti.

na osnovu toga.Klasifikacija prihoda  Cilj klasifikacije prihoda je da omogući utvrđivanje periodičnog rezultata preduzeća i. ali ćemo ukazati samo na dve klasifikacije koje su značajne sa aspekta računovodstva:  prema mestu nastanka ili aktivnosti preduzeća i . Čemu služi . donošenja određenih poslovnih odluka.  Prihodi preduzeća se mogu klasifikovati na različite načine.

svi prihodi se mogu podeliti na prihode proizvodnih. trgovinskih. osiguravajučih.  Posebna pažnja će biti posvećena prihodima proizvodnih i trgovinskih preduzeća.  Prema mestu nastanka ili aktivnosti preduzeća. . saobračajnih. i drugih preduzeća. bankarskih. nastavak  prema redovnosti i osnovi nastanka. pri čemu se struktura prihoda razlikuje.

 Redovni prihodi su poslovni i finansijski prihodi i oni nastaju obavljanjem poslova zbog kojih je preduzeće i osnovano. svi prihodi se mogu klasifikovati na redovne i vanredne. usluga i materijala na eksternom i internom tržištu. . nastavak  Prema redovnosti i osnovi nastanka.  Poslovni prihodi proizvodnog preduzeća nastaju proizvodnjom i prodajom proizvoda.

). trgovinsko preduzeće ostvaruje poslovne prihode po osnovu prodaje robe i eventualno materijala na eksternom (ređe na internom) tržištu.  dok su mu finansijski prihodi isti kao i kod proizvodnog preduzeća (prihodi od kamate. . na osnovu povezivanja sa drugim preduzećima (učešće u dobiti) i dr. učešće u dobiti i sl. nastavak  dok finansijski prihodi nastaju po osnovu plasiranja finansijskih sredstava u druga preduzeća (prihodi od kamate).  Za razliku od proizvodnog.

 pozitivne kursne razlike na obaveze i potraživanja u stranim sredstvima plaćanja i prihodi po osnovu zateznih kamata na dug kupaca i drugih dužnika za kašnjenje u isplati. finansijski prihodi preduzeća su:  prihodi od redovnih kamata na kratkoročne i dugoročne plasmane i primljene menice od kupaca.  prihodi od iskorišćenih kasa skonta (kod izmirenja obaveza pre roka dospeća). nastavak  Uopšte uzev. .

već koji nastaju usled izuzetnih pogodnosti.  Ovi prihodi se obično javljaju po osnovu: viškova obrtnih sredstava koji su utvrđeni popisom.nastavak  Konačno. naplate otpisanih potraživanja. vanredni prihodi su prihodi koji nisu neposredno vezani za poslovanje preduzeća. povoljnih okolnosti i slučajnosti na šta preduzeće ne može da utiče. naknadno utvrdenih prihoda iz prethodnih poslovnih godina i dr. naplaćenih i obračunatih penala i drugih kazni. .

 Trgovinski popusti su instrumenti prodajne politike proizvodnog preduzeća i utvrđuju se kupoprodajnim ugovorom. koji predstavlja popust na prodajnu cenu ukoliko se za proizvode ili robu plati u kraćem roku od ugovorenog.  Najčešće korišćen finansijski popust je kasa skonto.  Osnovni oblici ovih popusta predstavljaju rabat (sezonski i količinski) i bonifikacija (kod prodaje neispravnih ili proizvoda ili robe lošijeg kvaliteta). nastavak  Prilikom utvrdivanja prihoda treba imati u vidu trgovinske (komercijalne) i finansijske popuste koje preduzeće može odobriti kupcima. a koji utiču na smanjenje prihoda preduzeća. .  Finansijski popusti se odobravaju kupcima kako bi se poboljšala likvidnost.

te • kako utvrditi visinu prihoda? Odgovor na prvo pitanje sadžan je u principu realizacije. usluga i robe  okončanjem procesa proizvodnje . Kako odrediti trenutak tržišne verifikacije?  momentom prihvatanja isporuke od strane kupca  naplatom isporučenih proizvoda. prema kome se prihod može smatrati ostvarenim tek kada je verifikovan na tržištu. VREDNOVANJE PRIHODA Vrednovanje prihoda podrazumijeva odgovor na pitanja: • kada se prihod može smatrati ostvarenim.

povrat robe od kupaca. PRIHVATANJE ISPORUKE Princip da se prihod knjiži onda kad kupac prihvati isporuku naziva se principom fakturisane realizacije. • da obezbjeđuje pravilnu vremensku alokaciju prihoda. knjiženje prihoda od prodaje prati knjiženje potraživanja od kupaca. Problemi koji prate ovaj princip vežu se za činjenicu da se njime u obzir ne uzimaju troškovi koji se mogu pojaviti nakon prodaje. itd. rizici u vezi sa naplatom. jer se smatra: • da prodaju ne treba vezivati za naplatu – ako naplata nije izvršena odmah. Kako se u računovodstvu prevazilaze opisani problemi? . Ovaj princip je najzastupljeniji.

. knjiženjem ostalih rashoda 3. Naknadni troškovi – npr. KOREKCIJE PRIHODA OD PRODAJE ZA NAKNADNE EFEKTE 1. Vraćanje robe ili proizvoda od kupca • storno prihoda od prodaje. servis u garantnom roku • rešenje kroz dugoročna rezervisanja 2. ako se povrat desio u istom periodu. Naknadno odobreni trgovački popusti • knjiženje ostalih rashoda (za rabat) ili finansijskih rashoda (za kasa skonto) 4. a ako nije. Nemogućnost naplate • ispravka ili otpis potraživanja od kupaca .

odnosno na otplatu i • prodaja kad postoji visok stepen rizika naplate. Kako tretirati prodaju na kredit. • prodaja na kredit. PRINCIP NAPLAĆENE REALIZACIJE Princip naplaćene realizacije označava situacije u kojim se prihodi od prodaje priznaju na gotovinskoj osnovi. U praksi se redovno pojavljuje samo prva situacija. To su ili bi mogle biti sledeće situacije: • prodaja u maloprodaji za gotov novac. u skladu sa MRS 18? .

PRIHODI U TRENUTKU OKONČANJA
PROIZVODNJE
Objektivno, ovaj princip je u suprotnosti sa principom realizacije, jer u
trenutku kad je okončana proizvodnja do tržišne verifikacije prihoda
još uvijek nije došlo, osim ako se ne radi o proizvodima koji imaju
zagarantovanu cenu, (npr., poljoprivrednim proizvodima čiju cenu
garantuje država).
S druge strane, kod učinaka čija proizvodnja, izgradnja i sl. traju duže
vreme (npr. izgradnja građevinskih objekata), insistiranje na principu
realizacije dovelo bi do pogrešne prezentacije finansijskog rezultata.
Smatra se, dakle, da rezultat ne nastaje samo u trenutku prodaje, već
postepeno, tokom celokupnog perioda proizvodnje, pa ima smisla da se
prihodi priznaju prema stepenu dovršenosti posla.
Kako se na ovo pitanje gleda u okviru MRS 11 – Ugovori o izgradnji?

2. Metodi utvrđivanja rezultata
2.1. Metod troškova prodatih učinaka
Za stvarno razumevanje ove problematike, neophodno je znanje iz oblasti
upravljačkog računovodstva i sistema obračuna troškova. U ovom predavanju ćemo
na pojednostavljen način dati objašnjenja suštine metoda obračuna rezultata.
Prema metodu troškova prodatih učinaka uspeh obračunskog perioda se
utvrđuje suprotstavljanjem prihoda od prodaje učinaka i troškova prodatih
proizvoda, odnosno cene koštanja prodatih proizvoda. Troškovi po vrstama
(troškovi amortizacije, materijala, zarada, proizvodnih i neproizvodnih usluga) se,
preko konta Raspored troškova, alociraju na Troškove proizvodnje, prodaje i
uprave. Troškovi prodaje i uprave uobičajeno predstavljaju rashod perioda u
kome su nastali, i u punom iznosu se unose u bilans uspeha.

Kada se jedan deo nedovršene proizvodnje (vodi se na računu Troškovi
proizvodnje) završi, odnosno proizvedu se finalni gotovi proizvodi, za taj iznos
cene koštanja novo-proizvedenih gotovih proizvoda povećavaju se zalihe gotovih
proizvoda, a smanjuju zalihe nedovršene proizvodnje.

Prilikom prodaje gotovih proizvoda knjiži se:
(1) eksterni stav - duguje račun Kupci, Tekući račun
itd, a potražuju Prihodi od prodaje proizvoda;
(2) interni stav - duguje račun Troškovi prodatih
gotovih proizvoda, a na potražnoj strani računa
Gotovi proizvodi će se knjižiti smanjenje zaliha
obračunato po ceni koštanja.

Samo troškovi prodatih gotovih proizvoda ulaze, kao rashod, u
zaključni bilans uspeha. Neprodati gotovi proizvodi i nedovršena
proizvodnja na zalihama se prenose (preko bilansa stanja) u naredni
period.
Ceo postupak bi se najlakše mogao objasniti preko pojednostavljenog
primera.
Preduzeće je na dan 1.12 imalo sledeći promet na računima stanja i
uspeha u glavnoj knjizi:

Redni Iznos

broj Naziv računa Duguje Potražuje

1. Osnovna sredstva 20.000

2. Materijal 10.000 5.000
3. Gotovi proizvodi 15.000 -
4. Troškovi proizvodnje (Nedovršena 2.000 -
proizvodnja)

5. Kupci 1.000 500
6. Tekući račun 15.000 10.000

7. Sopstveni kapital - 45.500
8. Pozajmljeni kapital - 12.000
9 Troškovi amortizacije o.s. 5.000 -
10. Troškovi materijala 5.000 -
11. Troškovi proizvodnih usluga 3.000 -
12. Troškovi neproizvodnih usluga 1.000 -
13. Troškovi zarada 2.000 -
14. Finansijski rashodi 3.000 -
15. Vanredni rashodi 2.000 -
16. Finansijski prihodi - 10.000
17. Vanredni prihodi - 1.000
Promet 84.000 84.000

1. Od ukupnih troškova po vrstama na proizvodnju se odnosi 10.000, na
upravljanje 2.000 dinara i na prodaju 4.000 dinara. Proknjižiti raspored troškova.
2. Prema predajnici predato je iz proizvodnje u magacin gotovih proizvoda u
vrednosti od 11.000 dinara.
3. Prodato je preko računa gotovih proizvoda u iznosu od 18.000 dinara. Cena
koštanja prodatih proizvoda iznosi 9.000 dinara.
4. Obračunati i proknjižiti periodični rezultat.

Red Datum Opis Iznos
ni
broj Duguje Potražuje
55 4.12 Troškovi proizvodnje 10.000
Troškovi prodaje 4.000
Troškovi uprave 2.000
Raspored troškova 16.000
Za raspored troškova
56 12.12 Gotovi proizvodi 11.000
Troškovi proizvodnje 11.000
Prema predajnici gotovih proizvoda
57. 22.12 Tekući račun 18.000
Prihodi od prodaje proizvoda 18.000
Eksterni stav u vezi sa prodajom
proizvoda
Prenos na stranu 2. ∑

000 Račun dobitka i gubitka 3.000 Vanredni prihodi 1.000 usluga Troškovi prodaje 4.12 Troškovi prodatih proizvoda i 9.000 Račun dobitka i gubitka 6.000 Troškovi prodatih proizvoda i 9. 22.000 84.000 Finansijski rashodi 3.000 Za utvrđivanje poslovnog dobitka 60.12 Finansijski prihodi 10.58.12 Prihodi od prodaje proizvoda 18. 31.000 .000 Troškovi uprave 2.000 usluga Gotovi proizvodi 9.000 Vanredni rashodi 2. 31.000 Interni stav u vezi sa prodajom proizvoda 59.000 Za utvrđivanje neposlovnog dobitka Zbir: 84.

Troškovi proizvodnje 5. Troškovi amortizacije 45.000 10.000 55) 56) 11. Troškovi zarada 14.000 57) 18. Troškovi neproizvodnih usluga usluga 5.000 58) 9.000 10.000 7. 1.000 500 10. Sopstveni kapital 8.000 60) 1. ni prihodi 19. Pozajmljeni kapital 9.500 12.000 . Osnovna sredstva 2. Kupci 6.000 10. Finansijski rashodi 15.000 2.000 59) 4. Troškovi proizvodnih 12. Troskovi prodaje Vanred 60) 10.000 15.000 5.000 1.000 10.000 3.000 1. Finansijs ki prihodi 17.000 13.000 15.000 60) 2.000 1. Gotovi proizvodi 20. Vanredni rashodi 2.000 4.000 3.000 5.000 55) 4.000 60)3.000 16. Troškov materijala 11.000 56) 11. Tekući račun 2. Materijal 3.

Raspored troškova 55) 2.000 9. Troškovi prodatih proizvoda 59) 18.000 5. Neposlovni rezultat (4+5-6-7) 6.000 22.2 Troškovi prodatih proizvoda 9.000 58) 9.000 8. Troškovi prodaje 4.000 4. Vanredni rashodi 2.000 2. Neto rezultat-dobitak (3+8) 9. Poslovni prihodi 18. Poslovni rashodi 15. imao bi sledeću 1.000 24.000 Bilans uspeha.000 57) 18.000 2.000 59) 2. Račun dobitka i gubitka 59) 3.4.000 60) 6. Troškovi uprave 21. Prihodi od prodaje gotovih proizvoda 23. Finansijski rashodi 3.000 2. Troškovi uprave 2.000 1.000 7. zasnovan na metodi prodatih učinaka.1 Prodaja proizvoda 18. Poslovni rezultat (1-2) 3.000 59) 9.000 .000 3.000 2. Vanredni prihodi 1.3.000 55) 16.000 6. Finansijski prihodi 10. 20.

gotovih proizvoda i robe. Prema prvom metodu. koristili bi se podaci o stanju svih zaliha: materijala. koristili bi se (najčešće) podaci samo o zalihama nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda. Prema drugom metodu. Prema tome koje zalihe su bitne za obračun rezultata. . Ovu podelu knjigovodstva mogli bismo ilustrovati putem zvaničnog nacionalnog kontnog okvira. Metod ukupnih troškova bi mogao podrazumevati podelu knjigovodstva na dva izdvojena sistema: finansijsko knjigovodstvo koje utvrđuje periodičan rezultat po metodu ukupnih troškova i pogonsko knjigovodstvo koje utvrđuje rezultat po metodu troškova prodatih učinaka. razlikuju se: (1) metod ukupnih potpunih troškova i (2) metod ukupnih nepotpunih troškova. Metod ukupnih troškova Prema metodu ukupnih troškova poslovni rezultat se utvrđuje na osnovu podataka o prihodima. nedovršene proizvodnje.2. 2. vrstama troškova i stanju zaliha na početku i na kraju perioda.

detaljan spisak računa koje će koristiti u svom knjigovodstvu. Rashodi. Kapital. tj. 4. Kratkoročna potraživanja. Neuplaćeni upisani kapital i stalna imovina. 1. . 0. Kontni okvir predstavlja zakonom određen spisak računa na osnovu koga preduzeće sastavlja svoj kontni plan. 6. 5. 2. Prihodi. Otvaranje i zaključak računa stanja i uspeha. Dugoročna rezervisanja i obaveze. 7. 8. Obračun troškova i učinaka. Zalihe. 9. plasmani i gotovina. 3. Vanposlovna sredstva i izvori i vanbilansna evidencija.

prema metodu ukupnih troškova u finansijskom knjigovodstvu neće biti knjiženja završetka nedovršene proizvodnje niti internog stava prilikom prodaje gotovih proizvoda. Sa druge strane. Klase 0-8 čine finansijsko knjigovodstvo. Za razliku od metoda troškova prodatih učinaka. To znači da u toku godine na računima Nedovršena proizvodnja i Gotovi proizvodi neće biti nikakvih knjiženja. čini pogonsko knjigovodstvo. .U Srbija se koristi metod ukupnih nepotpunih troškova. odnosno obračun troškova i učinaka. dok izdvojena klasa 9. pa je u skladu sa ovim metodom sastavljen i kontni okvir. u izdvojenom pogonskom knjigovodstvu se može vršiti obračun po metodu troškova prodatih učinaka.

U finansijskom knjigovodstvu se vrši korekcija vrednosti zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda (povećanje ili smanjenje).nastavaka  Pogonsko knjigovodstvo (analitičko knjigovodstvo troškova) tada daje informacije finansijskom knjigovodstvu o stanju zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda na kraju godine. .

jedan deo troškova po vrstama će ući u cenu koštanja nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda.Metod ukupnih troškova polazi od sučeljavanja poslovnih prihoda sa ukupnim troškovima evidentiranim po vrstama (troškovi amortizacije. . Kao što je već objašnjeno. prodaje i uprave) predstavljati rashod perioda u kome su nastali. dok će drugi deo troškova (npr. proizvodnih i neproizvodnih usluga). zarada. materijala.

vrednost zaliha na početku obračunskog perioda Q' . Q . .vrednost zaliha na kraju obračunskog perioda Da bi smo lakše objasnili metod ukupnih troškova. pretpostavićemo da preduzeće prvo prodaje zalihe koje proizvodi u tekućem periodu. Troškovi sadržani u ceni koštanja neprodatih gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje će se preneti u naredni period.Troškovi prodatih proizvoda će takođe predstavljati rashod perioda. a kada ti proizvodi budu prodati. predstavljaće rashod tog budućeg perioda.

to će značiti da je preduzeće prodalo sve gotove proizvode proizvedene u tekućem periodu. kao i deo zaliha iz prethodnog perioda. Tada će rashode perioda predstavljati: • Ukupni troškovi (po vrstama) + • Deo troškova sadržan u ceni koštanja prodatih zaliha iz prethodnog perioda. NASTAVAK  Ukoliko je na kraju godine stanje zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda manje nego na početku godine (Q>Q'). .

. dok će se drugi deo preneti u naredni period. Na ovaj način se (suštinski) metod ukupnih troškova svodi na metod troškova prodatih učinaka. to znači daje preduzeće prodalo samo jedan deo zaliha gotovih proizvoda iz tekućeg perioda. Cenu koštanja neprodatih zaliha iz tekućeg perioda treba oduzeti od ukupnih troškova.Kada je stanje zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda na kraju perioda veće od početnog stanja (Q<Q').

NASTAVAK  Za rashode perioda bi se smatrali:  • Ukupni troškovi (po vrstama) -  • Deo troškova sadržan u ceni koštanja neprodatih zaliha (prenose se u naredni period). a smanjenje vrednosti zaliha će se oduzimati od prihoda. korekcija vrednosti zaliha se knjiži na strani prihoda.  Da bi na strani rashoda bili vidljivi troškovi po vrstama. Povećanje vrednosti zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda na kraju perioda će povećati prihode. .

Prihodi od prodaje gotovih robe i materijala proizvoda.Rashodi Prihodi 1.1.5. Gubitak .2. Troškovi amortizacije nedovršene proizvodnje i 1. Nabavna vrednost prodate 2. Troškovi proizvodnih a) povećanje (+) usluga b) smanjenje (-) 1. robe i materijala. 3. usluga. Troškovi zarada perioda: 1. Finansijski prihodi 4.3. Korekcija vrednosti zaliha 1. Troškovi materijala gotovih proizvoda na kraju 1. Vanredni rashodi 4 Vanredni prihodi 5. Dobitak 5. Finansijski rashodi 3. Troškovi neproizvodnih usluga 2. Tekući troškovi po vrstama 1.4.

koji su korigovani (povećani ili smanjeni) za promenu vrednosti zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda. a zalihe nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda se vrednuju po ceni koštanja). a ne troškovi. . Suštinski. to je sučeljavanje ukupnih troškova sa ostvarenim učincima (pri čemu se prihodi vrednuju po prodajnoj ceni. suprotstavljaju se ukupni • troškovi nastali u posmatranom obračunskom periodu (tj. ukupni rashodi perioda).  Obračun po metodu ukupnih troškova bi se najbolje mogao pokazati na istom primeru koji je korišćen kod ilustracije metoda troškova prodatih učinaka.  Pošto su zalihe nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda nerealizovani učinci. NASTAVAK *** U finansijskom knjigovodstvu periodični rezultat se bilansira po metodu ukupnih nepotpunih troškova na sledeći način: • ostvarenim prihodima. za promenu vrednosti zaliha koriguju se prihodi a ne rashodi.

Osnovna sredstva 20.000 - 15. 45. Gotovi proizvodi 15. Pozajmljeni kapital .000 17.000 14.000 Promet 84. Preduzeće je na dan 1. Finansijski rashodi 3.000 - 10.000 - 12. Troškovi materijala 5. Nedovršena proizvodnja 2.000 500 6.000 . Finansijski prihodi . Troškovi proizvodnih usluga 3.500 8.000 - 11.000 10.000 5. 12.s.000 - 13. Troškovi zarada 2.000 - 4.000 3. 5.000 16. Troškovi neproizvodnih usluga 1. Vanredni rashodi 2.000 - 5. Materijal 10. Sopstveni kapital . Kupci 1.000 7.000 - 2. 10. 1.000 84. Vanredni prihodi .12 imalo sledeći promet na računima stanja i uspeha u glavnoj knjizi: Iznos Redni Naziv računa Duguje Potražuje br.000 9 Troškovi amortizacije o. 1. Tekući račun 15.

Proknjižiti raspored troškova.000 dinara. a nedovršene proizvodnje 1.000 dinara. Prema predajnici predato je iz proizvodnje u magacin gotovih proizvoda u vrednosti od 11.000 dinara. Prema podacima iz pogonskog knjigovodstva.000 dinara. Prodato je preko računa gotovih proizvoda u iznosu od 18. Od ukupnih troškova po vrstama na proizvodnju se odnosi 10.000 dinara.000. na upravljanje 2.000 dinara. na kraju perioda zalihe gotovih proizvoda iznose 17.000 dinara i na prodaju 4. Cena koštanja prodatih proizvoda iznosi 9. Obračunati i proknjižiti periodični rezultat .

000 Eksterni stav .12 Korekcija vrednosti zaliha 1.000 55) 18. proiz- 57 31.12 Gotovi proizvodi 2. Prve dve promene bi se knjižile u pogonskom knjigovodstvu (klasa 9). Prihodi od prodaje proizvoda Tekućiračun 55) 18. Kod treće promene bi se u finansijskom knjigovodstvu knjižio samo eksterni stav (interni stav bi se knjižio u pogonskom knjigovodstvu).000 Korekcija vrednosti zaliha got.000 Korekcija vrednosti zaliha 2.prodaja proizvoda 56 31.12 Tekući račun 18.000 Nedovršena proizvodnja 1.000 Korekcija vrednosti zaliha ned. proiz .000 10.000 Prihodi od prodaje proizvoda 18.000 15.000 Obračun periodičnog rezultata bi se (u dnevniku) obavio na sledeći način: Redn Datum Opis Iznos i broj Duguje Potražuje 55 22.

000 Vanredni prihodi 1.000 Troškovi neproizvodnih usluga 1.000 Troškovi proizvodnih usluga 3.s.12 Prihodi od prodaje gotovih proizvoda 18.000 Troškovi zarada 2.12 Račun dobitka i gubitka 21.Redni Datum Opis Iznos broj Duguje Potražuje 58 31. 5.000 Račun dobitka i gubitka 30.000 Za zaključak računa rashoda .000 Finansijski rashodi 3.000 Vanredni rashodi 2.000 Finansijski prihodi 10.000 Troškovi materijala 5.000 Za zaključak računa prihoda 59 31.000 Troškovi amortizacije o.000 Korekcija vrednosti zaliha 1.

000 4. Finansijski prihodi 10.000 Troškovi materijala 5. Vanredni prihodi 1.000 3.000 1. bi imao sledeću strukturu.000 Troškovi amortizacije 5.000 9.000 7. Bilans uspeha. Finansijski rashodi 3. Neto rezultat-dobitak (3+8) 9.000 5. Poslovni rezultat (1-2) 3.000 . Korekcija vrednosti zaliha (+) 1.000 6.2. Poslovni prihodi 19.000 1. po metodi ukupnih troškova. Neposlovni rezultat (4+5-6-7) ____6. 1. Vanredni rashodi 2.000 8.000 Troškovi proizvodnih usluga 3.000 Troškovi neproizvodnih usluga 1. Poslovni rashodi 16.1 Prodaja proizvoda 18.000 2.000 Troškovi zarada 2.

računa realizacija usluga (ako su izvršene usluge) ili računa realizacija materijala (ako je prodat materijal) za isti iznos. . usluga i materijala na eksternom tržištu se knjigovodstveno obuhvata povećanjem potraživanja od kupaca (ako nije naplaćena prodaja) ili povećanjem novca na žiro-računu (za prodaju na čekove) ili računu blagajna (za prodaju za gotovo) za prodajnu vrednost i povećanjem prihoda na računu realizacija proizvoda (ako su prodati proizvodi). 5. usluga i materijala na eksternom tržištu. Knjigovodstveno obuhvatanje prihoda 5.1. Knjigovodstveno obuhvatanje prihoda proizvodnog pravnog lica  Proizvodno preduzeće ostvaruje prihode prodajom proizvoda. Prodaja proizvoda. internom realizacijom (prodajom na internom tržištu) i naplatom finansijskih i vanrednih prihoda.

Konačno. žiro-računa (za naplatu čekova) ili računa blagajne (za naplatu u gotovu) i odobravanjem računa finansijski prihodi ili računa vanredni prihodi za naplaćeni iznos. finansijski i vanredni prihodi se obuhvataju zaduživanjem odgovarajučeg računa potraživanja (za odloženo plačanje). . nastavak  Interna realizacija se knjigovodstveno obuhvata zaduživanjem računa osnovna sredstva (ako se ono preuzima sa zaliha gotovih proizvoda i instalira u sopstvenom preduzeću) za cenu koštanja proizvoda (sredstva) i odobravanjem računa interna realizacija za isti iznos.

200. za barirane čekove 1. Kupac.g. Kupcima za proizvode prodate na kredit je odobren količinski rabatod 2%. t.600 dinara i za gotovo 800 dinara.600 dinara nije u mogučnosti da o roku izmiri svoje obaveze.000. U januaru mesecu su u vezi sa prihodima nastale sledeće poslovne promene: 1.000. Kupac iz promene jedan je izmirio svoju obavezu uplatom na žiro-račun i iskoristio ponuđeni kasa skonto od 5%. koji duguje 1. gotovi proizvodi 6.800 dinara. i to: na kredit 2. žiro-račun 3. dugoročni plasmani 800. 2.400.1. imalo sledeće stanje na računima glavne knjige u dinarima: osnovna sredstva 8.400 dinara. . Zbog oštečenja kupcima je data bonifikacija od 3%.400.680 dinara. U toku meseca je prodata polovina zaliha gotovih proizvoda za 4. U toku meseca je prodata četvrtina zaliha materijala za 600 dinara na kredit.400. kupci 6. Primer: Preduzeće A je na dan 1. 3. blagajna 800 i sopstveni kapital 28. materijal 2. pa po dogovoru šalje menicu na 1.

Preuzeta je mašina sa zaliha gotovih proizvoda i instalirana u preduzeću kao osnovno sredstvo. . koji je otpisan prošle godine. Cena koštanja proizvoda je 960 dinara. Po osnovu naplate prihoda. 5. Na ime prihoda po osnovu dugoročnih plasmana za ovaj mesec je naplaćeno 80 dinara preko žiro-računa. nastavak 4. naplaćeno je 320 dinara preko žiro-računa. 6.

800 -zа prodajnu vrednost- .Knjiženje poslovnih promena u dnevniku i glavnoj knjizi (samostalno student sprovodi): IZNOS Dаtum Pozi RB ОPIS v Duguje Potražuje 1 Kupci 5 600 Realizacija materijala 9 600 -zа prodajnu vrednost- 1a Realizacija materijala 9 18 Kupci 5 18 -zа datu bonifikaciju od 3%- 2 Kupci 5 2.600 Blagajna 7 800 Realizacija proizvoda 10 4.400 Žiro-račun 6 1.

Knjiženje poslovnih promena u dnevniku: IZNOS Dаtum Pozi RB ОPIS v Duguje Potražuje 2a Realizacija proizvoda 1o 48 Kupci 5 48 -zа prodajnu vrednost- 3 Menična potraživanja 11 1. kasa skonto- .600 IV meničnih potraživanja 12 80 -zа datu bonifikaciju od 3%- 3a Žiro-račun 6 550 Finansijski rashodi 13 32 Kupci 5 582 -zа naplatu prod.Nastavak .vredn. i kor.680 Kupci 5 1. menično pl.

Nastavak .Knjiženje poslovnih promena u dnevniku: IZNOS Dаtum Pozi RB ОPIS v Duguje Potražuje 4 Osnovna sredstva 1 960 Interna realizacija 14 960 -zа instaliranu mašinu- 5 Žiro-račun 6 320 Vanredni prihodi 15 320 -zа datu bonifikaciju od 3%- 6 Žiro-račun 6 80 Finansijski prihodi 16 80 -zа prodajnu vrednost- .

Na računima glavne knjige navedene promene bi bile obuhvaćene na sledeći način: .

Komentar:  do iznosa kamate na menicu kojom kupac prolongira izmirenje obaveza u promeni tri se dolazi po formuli:  Kamata na menicu = (dug x vreme dospeća menice x godišnja kamatna stopa): 360 ili 365 dana.  Pretpostavljeno je da je godišnja kamatna stopa 20% i da je broj dana u godini 360. . Imajuči ovo u vidu. Dospeće obaveze je poznato i iznosi 90 dana. došlo se do kamate od 80 dinara.

.5. Sa druge strane. žiro-računa (za prodaju na čekove) ili računa blagajne (za prodaju za gotovo) i odobravanjem računa realizacija robe (za prodatu robu) ili realizacija materijala (za prodati materijal). Knjigovodstveno obuhvatanje prihoda trgovinskog pravnog lica  Trgovinsko preduzeće ostvaruje prihode prodajom robe i materijala i naplatom finansijskih i vanrednih prihoda. Prihodi ostvareni prodajom robe i materijala se knjigovodstveno obuhvataju zaduživanjem računa kupci (za prodaju na kredit). odnosno zadužuje se žiro- račun (za naplatu čekova) ili račun blagajne (za naplatu u gotovu) i odobravanjem računa finansijski prihodi ili vanredni prihodi. finansijski i vanredni prihodi se obuhvataju na isti način kao i u slučaju proizvodnog pravnog lica.2.

-15.000 i ispravka vrednosti meničnih potraživanja 800. sopstveni kapital 163.080. roba na zalihama 48.600 dinara. dugoročni plasmani 28.200. t. od čega 2.000.000. u iznosu od 1.600 dinara. 1. 3.120 dinara. 2. 4. i to: za kredit 9. 5. Na ime godišnje kamate na dugoročne plasmane naplaćeno je u gotovu 5.000 dinara za gotovo a ostatak na kredit. žiro-račun 16. menična potraživanja 3. blagajna 8.000 dinara i za gotovo 3. Obračunat je porez na promet robe za period 1.200 dinara. imalo sledeće stanje na računima glavne knjige u dinarima: osnovna sredstva 80. .000. Zbog slabijeg kvaliteta materijala kupcu za materijal prodat na kredit je data bonifikacija od 8%. dugoročni krediti za osnovna sredstva 36.800.000.000. Prodata je polovina zaliha materijala za 6. Primer: Primer: trgovinsko preduzeće B je na dan 1. Kupcima za robu prodatu na kredit je odobren sezonski rabat od 5%.g.1. Prodata je trećina zaliha robe za 19. na barirane čekove 6. materijal 12. t.1. dok je na ime likvidacije meničnih potraživanja naplaćeno 3.600 dinara.600 dinara i isplacen preko žiro-računa. kupci 4.000 dinara. Prema izvodu banke naplaćeno je potraživanje od kupca iz promene jedan (kupac je iskoristio ponuđeni kasa skonto od 6%) kao i 400 dinara na ime potraživanja otpisanog pre više godina.g.120.1.

000 -zа prodajnu vrednost- 1a Realizacija materijala 9 32 Kupci 5 32 -zа datu bonifikaciju od 8%- 2 Kupci 5 9.200 -zа prodajnu vrednost- .Knjiženje poslovnih promena u dnevniku i glavnoj knjizi (samostalno student sprovodi): IZNOS Dаtum Pozi RB ОPIS v Duguje Potražuje 1 Kupci 5 4.600 Žiro-račun 6 6.000 Blagajna 8 3.600 Realizacija robe 13 19.000 Realizacija materijala 12 6.000 Blagajna 8 2.

120 -zа naplatu meničnog pot- 3b IV meničnih potraživanja 11 (800) Finansijski prihodi 14 800 -za likvidaciju men.600 Finansijski prihodi 14 5. potraživa.plasmane- 3a Žiro-račun (Blagajna) 7 3.- .120 Menična potraživanja 6 3.Knjiženje poslovnih promena u dnevniku: IZNOS Dаtum Pozi RB ОPIS v Duguje Potražuje 2a Realizacija robe 13 480 Kupci 5 480 -zа prodajnu vrednost- 3 Blagajna 8 5.600 -zа kamatu na dug.Nastavak .

1.968 -zа napl.600 Žiro-račun 7 1.31. 5a Obaveze za P/P 17 1.600 -zа isplaćene obaveze p/p- .1 t.potraž.g.Knjiženje poslovnih promena u dnevniku: IZNOS Dаtum Pozi RB ОPIS v Duguje Potražuje 4 Žiro-račun 7 3.600 Obaveze za P/P 17 1.sa 6% k.Nastavak .730 Finansijski rashodi 15 238 Kupci 5 3.600 -za obračun p/p 1.skont- 4a Žiro-račun 7 400 Vanredni prihodi 16 400 -zа datu bonifikaciju od 3%- 5 Realizacija robe 13 1.

Navedene promene bi na računima glavne knjige bile obuhvaćene na sledeći način: .

može se govoriti o: prodaji osnovnih sredstava po prodajnoj ceni koja je jednaka sadašnjoj vrednosti sredstava. Visina prodajne vrednosti ili cena može biti različita. prikupljanjem pismenih ponuda zainteresovanih lica i direktnom pogodbom. pravnim i fizičkim licima. 6. prodaji osnovnih sredstava po prodajnoj ceni koja je viša od sadašnje vrednosti sredstava i prodaji osnovnih sredstava po prodajnoj ceni koja je niža od sadašnje vrednosti sredstava. i to: javnim nadmetanjem. . Realizacija osnovnih sredstava Preduzeće može u pojedinim slučajevima vršiti i prodaju osnovnih sredstava na tržištu drugim preduzećima. U zavisnosti od visine prodajne cene.

. ali ne i obima osnovnih sredstava. jer se u tom slučaju povećavaju novčana sredstva namenjena nabavci osnovnih sredstava i smanjuju osnovna sredstva u materijalnom obliku. ovo dovodi do promene strukture. Ukoliko se osnovna sredstva prodaju po prodajnoj ceni koja je jednaka sadašnjoj vrednosti sredstva.U svim ovim slučajevima prodaja se obuhvata kao smanjenje na računu osnovna sredstva za nabavnu vrednost i smanjenje na računu ispravka vrednosti osnovnih sredstava za otpisanu vrednost.

ako se osnovna sredstva prodaju po ceni koja je niža od njihove sadašnje vrednosti. Konačno. pa se gubitak obuhvata na računu vanredni rashodi. potrebno je pokriti gubitak na prodaji iz ostvarenog ukupnog prihoda pravnog lica. i za iznos ostvarenog dobitka na prodaji povećaće se vanredni prihodi. . nastavak U slučaju prodaje osnovnih sredstava po ceni koja je viša od njihove sadašnje vrednosti.

9. sopstveni kapital 320.000.000. Prema odluci organa upravljanja prodata je na kredit mašina za 40. kupci za osnovna sredstva 28.000 i dobavljači 40. Nabavna vrednost prodatog vozila je 20.000 dinara. t. dok je njena vrednost otpisana za 24%.g. kupci 12. ispravka vrednosti osnovnih sredstava 80.000 dinara.000 dinara.000 dinara.000. Nabavna vrednost prodate mašine je 50.000. izdvojena novčana sredstva za investicije 80. imalo sledeće stanje na računima glavne knjige u dinarima: osnovna sredstva 320.000 dinara a otpisana vrednost 4. U septembru mesecu su u vezi sa prodajom osnovnih sredstava nastale sledeće poslovne promene: 1.000. Na osnovu odluke organa upravljanja prodato je jedno kombi vozilo na kredit za 16.000. 2. Primer: Primer: preduzeće C je na dan 1. Kupci iz prethodne promene su izmirili svoj dug uplatom na odgovarajući račun novčanih sredstava. 3. .

000 dinara a bila je otpisana sa 15%. Kupci iz prethodne promene su izmirili svoj dug uplatom na odgovorajući račun novčanih sredstava. Na osnovu odluke organa upravljanja prodat je na kredit poslovni prostor za 80. 6. nastavak 4.000 dinara. Kupci iz prethodne promene su izmirili svoj dug uplatom na odgovorajući račun novčanih sredstava. Nabavna vrednost prostora iznosi 120. Na računima glavne knjige navedene promene bi bile obuhvaćene na sledeći način: . 5.

sredstva za invest. sredstva 4 16.000 -zа fak.000 -zа isplatu fakture- 3 Kupci za osn.000 -zа fak.000 Kupci za osn.000 Vanredni prihodi 8 2. novč.000 IVOS 2 4.Knjiženje poslovnih promena u dnevniku i glavnoj knjizi (samostalno student sprovodi): IZNOS Dаtum Pozi RB ОPIS v Duguje Potražuje 1 Kupci za osnovna sredstva 4 40. 3 40.000 Osnovna sredstva 1 20.vrednost kombija- .000 IVOS 2 12. prodaju mašine- 2 Izd.000 Osnovna sredstva 1 50. sredstva 4 40.

Nastavak . 3 80.000 Vanredni rashodi 9 22. sredstva 4 16. sredstva za invest. 3 16.000 -zа isplatu fakture- 5 Kupci za osn. novč. sredstva za invest.000 -zа fak.000 IVOS 2 18. sredstva 4 80.vrednost kombija- 6 Izd. novč.000 Kupci za osn.Knjiženje poslovnih promena u dnevniku: IZNOS Dаtum Pozi RB ОPIS v Duguje Potražuje 4 Izd.000 -zа isplatu fakture- . sredstva 4 80.000 Kupci za osn.000 Osnovna sredstva 1 120.

.

robe i usluga dok se stvarna obaveza za porez na dodatu vrijednost evidentira na kontu 463 Obaveze za porez na dodatu vrijednost. već trebaju da omoguće pravilno i vremenski ispravno priznavanje sredstava ili obaveza u bilansu staNja. Neka konta vremenskih razgraničenja nisu u funkciji pravilne vremenske alokacije rashoda i prihoda. na kontu 483 Obračunati porez na dodatu vrijednost obuhvataju iznosi poreza na dodatu vrijednost obračunati prilikom prodaje proizvoda.. jer nisu prihodi i rashodi tekućeg perioda. odnosno pravilnim utvrđivanjem finansijskog rezultata u bilansu uspjeha. npr. . VREMENSKA RAZGRANIČENJA Upotreba računa vremenskih razgraničenja (aktivnih ili pasivnih) obično se dovodi u vezu sa ispravnom vremenskom alokacijom prihoda i rashoda. Tako se. ali ne predstavljaju konkretna potraživanja ili obaveze. Vremenska razgraničenja obuhvataju sve događaje plaćanja kao i sve obračunate prihode i rashode koji nemaju mesta u bilansu uspeha.

AKTIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA Sadržinu računa aktivnih vremenskih razgraničenja uglavnom čine: tranzitorne i anticipativne pozicije. dok anticipativne obuhvataju prihode tekućeg perioda u vezi s kojima će se primanja (prilivi) ostvariti tek u budućem ili budućim periodima. 282 . Razgraničena potraživanja za nefakturisani prihod.Razgraničeni plaćeni troškovi do jedne godine. Grupa konta 28 Aktivna vremenska razgraničenja obuhvata sledeća konta: 280 .Akontacioni porez na dodatu vrijednost i 289 . 281. Uobičajeno je shvatanje da se tranzitorne pozicije aktive odnose na izdatke koji ne predstavljaju rashode tekućeg perioda unaprijed plaćeni troškovi.Ostala aktivna vremenska razgraničenja. .

PASIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA Sadržinu računa pasivnih. kao i aktivnih vremenskih razgraničenja takođe čine: • tranzitorne i • anticipativne pozicije.Ostala pasivna vremenska razgraničeNja. 483 . Grupa konta 48 Pasivna vremenska razgraničenja obuhvata slijedeća konta: 480 .Razgraničeni prihodi. . Tranzitorne pozicije pasive obuhvataju sva primanja koja predstavljaju prihode budućeg obračunskog perioda unaprijed naplaćene prihode. 481 . dok se anticipativne odnose na troškove tekućeg perioda koji će se kao izdaci pojaviti tek u budućnosti (neisplaćeni troškovi).Razgraničeni zavisni troškovi nabavke.Razgraničeni porez na dodatu vrijednost i 489 . 482 .Razgraničeni obračunati troškovi.

god. Na dan polugodišnjeg. u iznosu od 300 km. IZNОS Datum RB ОPIS Позив Duguje Potražuje 1 Unapred plaćena pretplata 2802 300 Žiro račun 2410 300 -za unapred plaćenu pretplatu 2 Ostali nematerijalni troškovi 5599 150 Unapred plaćena pretplata 2802 150 -za prenos polugodišnje pretplate na rashode - . odnosno završnog računa polovinu godišnje pretplate treba prenijeti na rashode. AKTIVNO RAZGRANIČENJE RASHODA Izvršena je pretplata na Službeni glasnik Republike Srrbije za 2005.

IZNОS Datum RB ОPIS Позив Duguje Potražuje 1 Troškovi zakupnina 533 1.000 -zа obračunate troškove zakupninа- 2 Obračunati troškovi zakupa 480 1.000 Dobavljači u zemlji 432 1. u iznosu od 1.god. Obaveza dospeva za plaćanje 10. PASIVNO RAZGRANIČENJE RASHODA Obračunata je zakupnina za mesec juni 2005. jula.000 km.000 Obračunati troškovi zakupa 480 1.000 -za fakturu zajmodavca- .

PASIVNO RAZGRANIČENJE RASHODA Trgovačko preduzeće je izvršilo nabavku robe od domaćeg preduzeća čija je fakturna vrijednost 10.000 Dobavljači u zemlji 4320 10.000.000 Obračunati zavisni troškovi 4814 500 RUC robe u skladištu 13029 1. Zalihe se uskladištene po veleprodajnoj vrijednosti od 12.500 -za obračun nabavke i uskladištenje robe- . IZNОS Datum RB ОPIS Позив Duguje Potražuje 1 Roba u skladištu 1302 12. Obračunati troškovi prevoza iznose 500 km.000 km.

IZNОS Datum RB ОPIS Позив Duguje Potražuje 1 AVR .AKTIVNO RAZGRANIČENJE PRIHODA Preduzeće je na osnovu propisa o zdravstvenoj zaštiti radnika ostvarilo pravo na povrat (refundaciju) isplaćenih neto plata radniku koji se nalazi na bolovaNju u iznosu od 1.Ostali obračunati prihodi tekućeg perioda 2818 1.500 Prihodi od dotacija 6402 1.500 km.500 -za obračunate prihode po osnovu zakonskih prava- .

odnosno završnog računa.god.Razgraničeni prihodi 482 300 -za naplaćenu pretplatu- 2 Potraživanja od kupaca 2010 300 Prihodi od izvršenih usluga 6112 256 Obračunati PDV 4830 44 -za ispostavljenu fakturu- 3 PVR . Na dan polugodišnjeg. polovinu godišnje pretplate treba prenijeti na prihode.Razgraničeni prihodi 4830 300 Potraživanja od kupaca 2010 300 -za zatvaranje računa PDV- . u iznosu od 300 km. PASIVNO RAZGRANIĆENJE PRIHODA Naplaćena je pretplata za stručni časopis za 2006. IZNОS Datum RB ОPIS Позив Duguje Potražuje 1 Žiro račun 241 300 PVR .

sa uključenim porezom na dodatu vrednost.040 -za prodaju robe- .040 (uključujući i porez na dodatu vrednost). RAZGRANIČENJE PDV-а Trgovačko preduzeće registrovano za trgovinu na veliko kupilo je robu čija je fakturna vrednost. IZNОS Datum RB ОPIS Позив Duguje Potražuje 1 Roba u skladištu 1301 10. Preduzeće je robu prodalo svom kupcu po vrednosti od 14.700 -za nabavku robe- 2 Potraživanja od kupaca 2010 14.700.000 Akontacioni PDV 2820 1.040 Prihodi od prodaje robe 6010 12.700 Obaveze prema dobavljačima 4320 11.000 Obračunati PDV 4830 2. 11.

NASTAVAK IZNОS Datum RB ОPIS Позив Duguje Potražuje 3 NV prodate robe 5011 10.000 Roba u skladištu 1301 10.040 Akontacioni PDV 2820 1.000 -за обрачун NV prodate robe- 4 Obračunati PDV 4830 2.700 Obaveze za PDV 4630 340 -za saldiranje PDV-a u obračunskom periodu 2.000 x 17% = 340 .

. DUGOROČNA REZERVISANJA Prema MRS 37 – Rezervisanja. Dugoročna rezervisanja se obuhvataju u okviru grupe računa 40. Treba praviti razliku između (dugoročnih) rezervisanja i rezervi (zakonskih. potencijalne obaveze i potencijalna sredstva. revalorizacionih i drugih) koje se smatraju sastavnim dijelom kapitala. statutarnih. • kada je vjerovatno da će odliv resursa koji sadrže ekonomske koristi biti potreban za izmirenje obaveze i • kada se iznos obaveze pouzdano može procijeniti. rezervisanja su obaveze koje su neizvjesne u pogledu rokova i iznosa a koje se priznaju kada: • preduzeće ima obavezu (pravnu ili stvarnu) koja je nastala kao rezultat prošlog događaja.

Npr. u periodima dužim od godinu dana. termoelektrane i slična postrojenja. a čiji je iznos obično značajan. ZBOG ČEGA SE VRŠE REZERVISANJA? Osnovni smisao provođenja (dugoročnih) rezervisanja treba tražiti u nastojanju preduzeća da u bilansu uspeha utvrdi korektan finansijski rezultat. tj. .. troškove koji se ne mogu kapitalizovati (uključiti u nabavnu vrednost postrojenja). nužno moraju periodično izvršiti remont postrojenja odnosno izdvojiti za troškove investicionog održavanja. Tokom redovnog poslovanja preduzeća se u većoj ili manjoj meri susreću s troškovima (rashodima) koji nastaju neravnomerno. toplane.

čime se opterećenje ukupnog finansijskog rezultata preduzeća vrši ravnomerno kroz vreme. pomenuta preduzeća imaju mogućnost da troškove remonta rasporede ravnomerno na sve obračunske periode. . utvrđivanje poslovnog gubitka. dakle i periode u kojim se remont ne vrši. Zahvaljujući rezervisanjima.nastavak Opterećenje rezultata poslovanja perioda u kojem ti troškovi nastaju sa njihovim celokupnim iznosom značilo bi veliki "udar" na finansijski rezultat tog perioda i veoma lako.

Troškovi rezervisanja za materijalne troškove i 577 . OBUHVATANJE DUGOROČNIH REZERVISANJA Grupa računa 40 – Dugoročna rezervisanja obuhvata sledeće sintetičke račune: 400 – Rezervisanja za troškove u garantnom roku. 402 – Rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava. . 407 – Odloženi negativni goodwill i 409 – Ostala dugoročna rezervisanja. Na klasi 5. troškovi dugoročnih rezervisanja knjiže se na računima: 541 . Rashodi dugoročnih rezervisanja za rizike. 403 – Rezervisanja za pokriće dubioznih potraživanja. 404 – Rezervisanja za zadržane kaucije i depozite. 401 – Rezervisanja za troškove investicionog održavanja. 405 – Rezervisanja za penzije.

stavom: D 5411 – Dugoročna rezervisanja za troškove u garantnom roku P 400 – Rezervisanja za troškove u garantnom roku . na osnovu iskustva. Pojedina. trebaju sačiniti predračun troškova koji mogu nastati na prodatim učincima u garantnom roku. kupcima uobičajeno daju garanciju da će nastale kvarove u okviru garantnog roka otkloniti o trošku preduzeća. Na osnovu tog predračuna vrši se rezervisanje za pokriće troškova u garantnom roku. transportna sredstva. pogotovo proizvodna preduzeća koja prodaju svoje učinke kao što su mašine. bela tehnika i sl. REZERVISANJA ZA TROŠKOVE U GARANTNOM ROKU Na računu 400 – Rezervisanja za troškove u garantnom roku obuhvataju se rezervisanja za troškove za koje se procenjuje da mogu nastati na osnovu garancija datih za kvalitet proizvoda ili usluga na rok duži od godinu dana. Ova preduzeća.

Troškovi predviđeni programom investicionog održavanja ne knjiže se odjednom. termoelektrana i sl. stavom: D 5411 – Dugoročna rezervisanja za troškove investicionog održavanja osnovnih sredstava P 401 – Rezervisanja za troškove investicionog održavanja osnovnih sredstava Pojedina preduzeća. čim se dobija godišnji iznos rezervisanja. već se dele brojem godina koliko treba proteći do godine u kojoj će se vršiti investiciono održavanje. imaju takva osnovna sredstva i tehnologiju (postrojenja) čiji pripadajući troškovi investicionog održavanja nisu ravnomerni u toku njihovog korisnog veka. REZERVISANJA ZA TROŠKOVE INVESTICIONOG ODRŽAVANJA Rezervisanja za troškove investicionog održavanja osnovnih sredstava koje se ponavlja u intervalima dužim od godinu dana evidentiraju se u korist računa 401 – Rezervisanja za troškove investicionog održavanja osnovnih sredstava. već nastaju u određenim dužim vremenskim razmacima. poput već pomenutih toplana. pri čemu su ti razmaci duži od godinu dana. .

okončanja iskopa gline itd. rude na površinskom kopu. koja se vrše radi pokrića troškova obnavljanja šuma i zemljišta. Evidentiranje ovih rezervisanja vrši se u okviru stava: D 5413 – Dugoročna rezervisanja za obnavljanje prirodnih bogatstava P 4020 – Rezervisanja za obnavljanje zemljišta P 4021 – Rezervisanja za obnavljanje šuma .) uobičajena su rezervisanja za obnavljanje šuma. rudnika. odnosno dovođenja šuma ili zemljišta u prvobitno stanje. što je preduzeće obavezno učiniti nakon završetka eksploatacije šume. TROŠKOVI OBNAVLJANJA PRIRODNIH BOGATSTAVA Kod određenih preduzeća (šumskih gazdinstava. ciglana i sl. zemljišta i sl.

Garantnim depozitom izvođač zapravo garantuje investitoru da će u garantnom periodu otkloniti sve eventualne nedostatke u vezi sa izvedenim građevinskim radovima. REZERVISANJA ZA ZADRŽANE KAUCIJE I DEPOZITE Rezervisanja za zadržane kaucije i depozite evidentiraju se na računu 404. kojeg izvođaču radova isplaćuje tek po isteku garantnog perioda (npr. 10% od izvedenih radova). Na ovim računima obuhvataju se dugoročna rezervisanja za troškove koji će se sa velikom verovatnoćom javiti u narednim godinama na osnovu zadržanih kaucija i depozita za posao izvršen kvalitetno i o roku. npr.. u okviru kog su mogući analitički računi: 4040 – Rezervisanja za pokriće datih kaucija i 4041 – Rezervisanja za zadržane depozite. 2 godine). . Primer takvih poslova su izvedeni građevinski radovi u vezi s kojim je dosta uobičajeno da investitor zadrži garantni depozit (u visini od.

. REZERVISANJA ZA PENZIJE Račun 405 – Rezervisanja za penzije predviđa obuhvat dugoročnih rezervisanja za penzije u preduzećima koja obrazuju poseban penzioni fond za svoje radnike. ni Republici Srpskoj za sad ne predviđa formiranje penzionih fondova na nivou preduzeća ovaj račun nema svoju praktičnu primjenu. Pošto socijalno zakonodavstvo u Republici Srbiji. Računovodstvenim tretmanima rezervisanja za penzije i obuhvatom specifičnih računovodstvenih promena koje nastaju u vezi sa formiranjem penzionih fondova u određenim delovima bave se MRS 19 – Naknade zaposlenom i MRS 26 – Računovodstvo i izveštavanje o penzionim planovima.

000 dinara).000 dinara. Zatvaranjem računa Korekcija vrednosti zaliha.000 dinara.000 dinara. prema informacijama koje su dobijene iz pogonskog knjigovodstva (videti urađena knjiženja istog zadatka po metodi troškova prodatih učinaka) zalihe gotovih proizvoda (na kraju godine) su se povećale (u odnosu na početne) za 2. a nedovršene proizvodnje po ceni koštanja od 10. njegov saldo će se preneti u račun dobitka i gubitka i povećaće ili smanjiti prihode. jer je proizvedeno gotovih proizvoda po ceni koštanja od 11. .000 dinara. potrošen je deo zaliha nedovršene proizvodnje iz prethodnog perioda (1.000 dinara. Sa druge strane. Knjiženje povećanja. a prodato u iznosu od 9. Na kontu Korekcija vrednosti zaliha će ostati saldo od 1. a zalihe nedovršene proizvodnje su se smanjile za 1. koji će povećati prihode za taj iznos.000 dinara.000 dinara) se odnosi na cenu koštanja gotovih proizvoda koji nisu prodati u tekućem periodu -proizvedeno je gotovih proizvoda po ceni koštanja od 11.000 dinara. vršiće se preko računa Korekcija vrednosti zaliha. Jedan deo od ukupnih troškova po vrstama (2.Na kraju perioda. odnosno smanjenja vrednosti zaliha na kraju godine.

12) javiće se nepodudarnost između prihoda i naplata (primanja). 3. formiraju se vremenska razgraničenja. sa jedne strane. Aktivna i pasivna vremenska razgraničenja – Osnovi računovodstva Već je pomenuto da je prilikom utvrđivanja rezultata poslovanja preduzeća za određeni period. Drugim rečima. a nenaplaćene prihode (2) unapred plaćene troškove. koji će tek u narednom periodu postati primanje (anticipativne pozicije aktive). Aktivna vremenska razgraničenja obuhvataju sve izdatke koji će u narednom obračunskom periodu postati rashod (tranzitorne pozicije aktive). Takođe. Radi pravilnijeg utvrđivanja periodičnih rezultata. aktivna vremenska razgraničenja (AVR) obuhvataju: (1) obračunate. Na dan pretpostavljenog prekida poslovanja (31. . odnosno raspodele prihoda i rashoda vremenskim periodima kojim pripadaju. sa druge strane. aktivna vremenska razgraničenja obuhvataju sve prihode proteklog obračunskog perioda. i rashoda i isplata. neophodno pretpostaviti prekid poslovanja.

godini.Obračunati. godine). Za potrebe ove knjige.). godine) koji će biti naplaćeni u sledećem periodu (2003. godini. pretplate na časopise. koristiće se sledeći računi aktivnih vremenskih razgraničenja (AVR): . čije rate dospevaju za naplatu u budućem obračunskom periodu. a nenaplaćeni prihodi bi najčešće bili prihodi od zakupnine. a nenaplaćeni prihodi su prihodi proteklog perioda (recimo 2002. Unapred plaćeni troškovi obuhvataju izdatke nastale u proteklom periodu (2002. a primanja po osnovu tog prihoda u 2003. U ovom slučaju prihod nastaje u 2002. Unapred plaćeni troškovi obuhvataju unapred plaćeno osiguranje. unapred plaćene reklame itd.) Obračunati. a koji će biti rashod narednog perioda (2003.

Krajem novembra knjižio bi se mesečni iznos troškova osiguranja (neproizvodnih usluga) od 2. godine platilo osiguranje (24.000$ sa tekućeg računa) za narednih godinu dana.000$.000 s 3) 2. a potraživao bi račun Razgraničenja troškova premija osiguranja.000 2) 2. Tekući račun Razgraničenje troškova premija osiguranja 1) 24. To bi se knjižilo kao isplata sa tekućeg računa.000 2. Razgraničenje troškova premija osiguranja   Razgraničenje troškova reklame i promocije   Razgraničenje troškova pretplate na časopise   Ostala aktivna vremenska razgraničenja (AVR) Recimo daje preduzeće početkom novembra 2002.000 1) 24. Isti troškovi bi se knjižili i krajem decembra.000 proizvodnih usluga Troškovi n 2) 3) 2.000 . a dugovao bi račun Razgraničenja troškova premija osiguranja.

000$ predstavljati trošak (rashod) u 2003. godini (od januara po do novembra krajem svakog meseca će se knjižiti troškovi neproizvodnih usluga I smanjivaće se saldo razgraničenja troškova osiguranja . .krajem novembra 2003.000$ i taj iznos će biti prenet u naredni period. godine. račun razgraničenja će se zatvoriti). odnosno pojaviće se u početnom bilansu stanja na dan 1.000$) će biti alocirani na taj period.2003.Na kraju 2002.1. Na ovaj način je izvršena pravilna periodizacija rezultata. godine (31. dok će ostatak od 20.12) saldo na računu Razgraničenje troškova premija osiguranja će iznositi 20. Deo troškova koji se odnose na 2002. odnosno razdvajanje unapred plaćenog troška na rashode tekućeg i narednog perioda. godinu (4.

a neisplaćeni rashodi obuhvataju troškove koji još nisu prouzrokovali izdatke . a plaćaju se u narednom (2003. troškovi kamata koje se obračunavaju mesečno i koje nisu plaćene. troškovi investicionog održavanja itd. ali su naplaćeni u prethodnom periodu (2002. Unapred naplaćeni prihodi su primanja koja još nisu prihodi – prihodi koji se odnose na naredni period (2003).). Obračunate.Pasivna vremenska razgraničenja (PVR) obuhvataju: (1) obračunate. Tranzitorne pozicije pasivnih vremenskih razgraničenja predstavljaju primanja koja još nisu prihodi. . dok anticipativne pozicije predstavljaju troškovi koji još nisu prouzrokovali izdatke.). a neisplaćene rashode (2) unapred naplaćene prihode. a neisplaćene rashode bi činile sledeće stavke: neplaćene kirije za protekli obračunski period.nastali u jednom periodu (2002. Obračunati.).

Da se ne bi deformisao rezultat poslovanja (dobitak ili gubitak) za petu godinu. nastavak Troškovi investicionog održavanja podrazumevaju velike i skupe popravke osnovnih sredstava. Svake godine bi se knjižio iznos od 20. ali se zbog lakše ilustracije to zanemaruje. ali će posle pete godine morati da se uradi generalni remont. .000$ kao trošak investicionog održavanja (proizvodnih usluga) i isti iznos na računu Razgraničenja troškova investicionog održavanja. koja će pet godina raditi bez velikih popravki. u slučaju da se ceo iznos unese kao trošak (rashod) tog perioda.000$ firmi koje obavlja remont. Za ove svrhe bi se po pravilu koristio račun Dugoročna rezervisanja za troškove investicionog održavanja Umesto Razgraničenja troškova investicionog održavanja. račun Razgraničenja troškova investicionog održavanja bi se „zatvorio". Na kraju pete godine. koji će koštati 100.000.000$.000$. troškovi investicionog održavanja se raspodeljuju na 5 godina. Recimo da je preduzeće kupilo novu mašinu u vrednosti od 1. kada dođe do isplate od 100.

troškova investicionog Troškovi proizvodnih usluga održavanja 1) 1. može se prikazati kompletan bilans stanja: .Za potrebe ovog udžbenika.000 1) 1.000 Posle objašnjenja AVR i PVR.000$. koristiće se sledeći računi pasivnih vremenskih razgraničenja (PVR): • Razgraničenje troškova kamata • Razgraničenje troškova investicionog održavanja • Ostala pasivna vremenska razgraničenja Primer: Obračunati troškovi investicionog održavanja za tekući mesec Razgraničenje iznose 1.

Dugoročne obaveze 1. Dugoročni krediti 1.1. Neraspoređeni dobitak 3. Kratkoročne obaveze 1. Osnovni kapital 1.4. Rezerve 2.2. Nedovršena proizvodnja 1. Gotovi proizvodi 1. Primljeni avansi 4.3. Ostale kratkoročne obaveze E GUBITAK D PASIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA (PVR) .3. Kratkoročni krediti 2.6. Obaveze po osnovu obveznica 1. Zalihe 1. Roba 2. Osnovna sredstva 3. Dati avansi za zalihe 2. Kratkoročni finansijski plasmani 2. Gotovinski ekvivalenti i gotovina 2. Materijal 1.5. Obaveze za poreze i doprinose RAZGRANIČENJA (AVR) 2. Obaveze za zarade D AKTIVNA VREMENSKA 2.4. Dobavljači 3.3.5. Kratkoročna potraživanja 2.AKTIVA PASIVA A Neuplaćeni upisani kapital A KAPITAL B STALNA IMOVINA 1.2. Nematerijalna ulaganja 2. Ostale dugoročne obaveze 1.1. Dugoročni finansijski plasmani B DUGOROČNA REZERVIS ANJA C OBRTNA IMOVINA C OBAVEZE 1.1.2.

dakle ne više kao pozicije aktive. . u bilansu. koji se od nedavno primenjuju i u našoj zemlji.Prema Međunarodnim računovodstvenim standardima. kao odbitna stavka od Sopstvenog kapitala. pozicije Gubitak i Neuplaćeni upisani kapital iskazivaće se.

u bilansu uspjeha došlo do priznavanja nerealizovanih dobitaka. transferne cene.. npr. odnosno tržišna cena. Treba razlikovati dva oblika interne realizacije: • unutar jednog. odnosno prihodi po osnovu interne realizacije knjiže u visini cene koštanja jer bi. da to nije tako. Samo se prihodi od prodaje unutar preduzeća. što je suprotno načelu opreznosti. kad do izražaja dolaze tzv. KAKO UTVRDITI VISINU PRIHODA? Za utvrđivanje visine prihoda od prodaje relevantno je tržište. . proizvodnog preduzeća. između poslovnih segmenata (videti i MRS 14) i • unutar ‘’grupe’’ povezanih preduzeća.

dotacija i sl. Grupa 65 – Drugi poslovni prihodi Grupa 67 – Ostali (vanredni) prihodi – deo prihoda u okviru ove grupe predstavlja ostale poslovne prihode. subvencija. POSLOVNI PRIHODI Grupa 60 – Prihodi od prodaje robe Grupa 61 – Prihodi od prodaje proizvoda i usluga Grupa 62 – Prihodi od aktiviranja učinaka i robe ??? Grupa 63 – Promena vrednosti zaliha učinaka Grupa 64 – Prihodi od premija. .

61 – Prihodi od prodaje 243 – Blagajna 201.202 – Potraživanja оd kupaca . usluga 60. robe.KNJIGOVODSTVENO OBUHVATANJE PRIHODA OD PRODAJE Prihodi od prodaje proizvoda.

110 – Nedovršena proizvodnja 120 – Gotovi proizvodi 631 – Smanjenje .. ...OBUHVATANJE PROMENE VREDNOSTI ZALIHA UČINAKA Promena vrednosti zaliha vlastitih učinaka 630 – Povećanje ...

000 1) 8. OBUHVATANJE OSTALIH PRIHODA Na primer. dobitka od prodaje opreme 0230 – Oprema 0239 – IV opreme Ст) 10.000 1) 10.000 Ст) 8.000 NETO PRINCIP!!! .000 1) 3.000 201 – Kupci u zemlji 6704 – Dobici od Prodaje 1) 5.

PRIHODI OD AKTIVIRANJA UČINAKA  U čemu je ‘’problem’’ sa ovim prihodima?  Koja su trenutno važeća konta problematična?  Koji su primeri za to?  Koja od trenutno važećih konta nisu problematična?  Kako bi mogla izgledati ova grupa konta nakon određenih izmena Kontnog okvira koje se mogu očekivati?  Vrednovanje biološke imovine i poljoprivrednih proizvoda u skladu sa MRS 41 – Poljoprivreda i moguće promene u grupi konta 62 .

Kontni okvirom propisani su sledeći sintetički računi 660 – Finansijski prihodi od povezanih pravnih lica 661 – Prihodi od kamata. FINANSIJSKI PRIHODI U okviru grupe računa 66 – Finansijski prihodi. 662 – Pozitivne kursne razlike i 669 – Ostali finansijski prihodi .

kvartalne rate.21 km.106.00 km za jednu kvartalnu ratu: 12. uz ugovorenu kamatnu stopu od 12% na godišnjem nivou.000. PRIHODI OD KAMATA Primer: Preduzeće prodaje opremu čija je pojedinačna prodajna cena 50. uz obavezno učešće od 10% i plaćanje preostalog duga u četiri jednake.000.00 km a cena koštanja 35. Sadašnja vrednost ugovorene naknade iznosi: za učešće: 5. .00 KM na kredit od godinu dana.000.

00 10.84 50.21 352.84 3.00 5.21 1.63 0.756.95 11.000.424.000.753.26 11.00 .58 11.21 1.00 53.00 12.00 45.753.RASPORED KVARTALNIH PLAĆANJA Anuitet Kamata Glavnica Ostatak 50.00 5.00 0.90 23.350.106.21 34.106.21 694.000.000.79 12.424.000.106.106.411.63 12.243.89 12.027.078.164.31 11.

000.000. u iznosu od 10. pojedini prihodi od kamata. poput kamata na depozit po viđenju.00.000. obično se knjiže kad banka izvrši doznaku iznosa obračunate kamate na žiro račun klijenta što se može smatrati prihvatljivim jer se radi o materijalno beznačajnim iznosima i iznosima koje klijent obično teško unaprijed može proceniti.00 P 6616 – Prihodi od zateznih kamata u zemlji 10. .00 -za obračun zakonske zatezne kamate- Iako je osnovno pravilo da se prihodi priznaju na obračunskoj a ne gotovinskoj osnovi. ZATEZNA KAMATA I KAMATA NA DEPOZIT Preduzeće je na osnovu pravosnažne sudske presude izvršilo obračun zakonske zatezne kamate drugom preduzeću po osnovu nenaplaćenog potraživanja. D 2205 – Potraživanja za zateznu kamatu 10.

. Preduzeće koje izvrši ulaganje (novca. odnosno koje kupi udele ili akcije drugog preduzeća. OSTALI FINANSIJSKI PRIHODI U okviru konta 669. po osnovu ulaganja ostvaruje dva osnovna prava: • pravo na upravljanje preduzećem u koje je izvršeno ulaganje i • pravo na učešće u raspodeli dobitka (i/ili gubitka) kojeg to preduzeće ostvari. u predloženom analitičkom kontnom planu nalaze se računi: 6690 – Prihodi od učešća u dobiti pravnih lica u zemlji. 6691 – Prihodi od učešća u dobiti pravnih lica u inostranstvu i 6699 – Ostali finansijski prihodi. stvari ili prava) u kapital drugog preduzeća.

MEĐUSOBNI ODNOS RAČUNA VLASTITOG KAPITALA AKTIVA PASIVA = A = Sk + O OSNOVNI ZADRŽANA KAPITAL ZARADA (Dobit ULAGANJE RAČUN RAČUN RAČUN AKCIONARA RASHODA DIVIDENDI PRIHODA DAT U BILANSU USPEHA DAT U ZADRŽANOJ ZARADI .

kapital. PRIHODI . RASHODI -prilivi ekonomske -uvećavaju vlasnički smanjenja (odlivi) smanjuju vlasnički koristi. kapital. ekonomske koristi. finansijskih plasmana i slučajnih okolnosti za koje ne postoji obaveza vraćanja . -povećanje sredstava preduzeća proistekla iz realizovanih učinaka.

od naknade štete zbog katastrofa i sl.veliki besplatni primitak . PRIHODI POSLOVNI FINANSIJSKI VANREDNI .kursne razlike značajnog dela .prihod od prodaje .prihodi u vlastitoj režiji .prihodi od prodaje .ostali prihodi dugotrajne imovine .kamate . .

RASHODI POSLOVNI FINANSIJSKI VANREDNI .vrednosna usklađenja .amortizacija značajnog dela imovine .troškovi plata .kamate .kursne razlike .od katastrofa .materijalni troškovi .otpisi zbog otuđenja .

preuzimaju početno stanje iz bilansa! . daju prikaz akumulacije prihoda i rashoda u toku određenog PRIVREMENI računovodstvenog (obračunski. realni) RAČUNI prenosi se saldo u sledeći obračunski period. tj. nominalni) (obračunskog) perioda RAČUNI prenosi se saldo na rn vlastiti kapital (na početku nove godine STALNI nemaju saldo) (stanja.

da bi se ostvario prihod .utvrđivanje periodičnog rezultata! TRAJNOSTI -vrednovanje po NV! POSLOVANJA -vrednovanje po LV! prihodi se dodeljuju onom računovodstvenom periodu u kome je roba prodata ili usluge izvršene NAČELO SUČELJAVANJA rashodi se dodjeljuju onom računovodstvenom periodu u kome su nastali. NAČELO računovodstveni RAČUNOVODSTVENOG PERIODA ? period -totalni rezultat! NAČELO .

OBRAČUNSKO priznavanje učinaka transakcije kada nastanu. njihovo evidentiranje u računovodstvenim NAČELO evidencijama kao i izveštavanje u finansijskim izveštajima u periodima na koje se odnose! RAČUNOVODSTVA priznavanje prihoda evidentirani prihodi (troškovi) koji kada su ostvareni i prilagođavanje računa se moraju raspodijeliti između dva rashoda kada se pojave ili više računovodstvenih perioda! momenat kada je došlo odgode ili obračunate a neplaćene obaveze do prodaje KOREKTIVNA KNJIŽENJA ‘’akrual’’ priznavanje prihoda (troškova) koji je nastao ali nije evidentiran! .

evidentirani troškovi koji se moraju raspodeliti između dva ili više računovodstvenih perioda! unapred plaćeni troškovi amortizacija postrojenja (zakupnina. osiguranje. potrošni materijal) i opreme .

UNAPRIJED PLAĆENI TROŠKOVI D račun sredstava P korektivno knjiženje POTRAŽUJE IZNOS JE JEDNAK TROŠKU ISKORIŠĆENE ROBE ILI USLUGE D račun troškova P korektivno knjiženje DUGUJE .

1. Na početku meseca.Jan 400 .jan 800 400 31. unapred smo platili dvomesečni zakup u iznosu od 800 eura! D unaprije plaćen zakup P 1.jan IZNOS JE JEDNAK TROŠKU ISKORIŠĆENE ROBE ILI USLUGE D Troškovi zakupa P 31.

AMORTIZACIJA POSTROJENJA I OPREME KOREKTIVNI RAČUN D akumulisana amortizacija P korektivno knjiženje POTRAŽUJE iznos je jednak nabavnoj vrednosti dodeljen računovodstvenom periodu RAČUN TROŠKA D trošak amortizacije P korektivno knjiženje DUGUJE .

RASPODJELA EVIDENTIRANIH PRIHODA IZMEĐU DVA ILI VIŠE RAČUNOVODSTVENIH PERIODA (odgođeni prihod) D račun obaveza P korektivno knjiženje DUGUJE IZNOS JE JEDNAK CENI IZVRŠENIH USLUGA ILI ISPORUČENE ROBE D račun prihoda P korektivno knjiženje POTRAŽUJE .

jan 500 .U toku meseca primili smo 1.000 15. D nezarađena naknada od usluge crtanja P 31.000 € na ime avansne uplate. Na kraju mjeseca isporučili smo robu u vrenosti od 500 €.jan IZNOS JE JEDNAK CENI IZVRŠENIH USLUGA ILI ISPORUČENE ROBE D zarađena naknada od usluge crtanja P 31.jan 500 1.

PRIZNAVANJE NEEVIDENTIRANIH PRIHODA (obračunati i nenaplaćeni prihod) D sredstvo-potraživanje P korektivno knjiženje DUGUJE IZNOS JE JEDNAK CENI IZVRŠENIH USLUGA D račun prihoda P korektivno knjiženje POTRAŽUJE .

) D potraživanja naknada P 31.jan.Ugovorili smo prodaju reklame u iznosu od 200 € (I reklama se pojavila 31.jan 200 IZNOS JE JEDNAK CENI IZVRŠENIH USLUGA D zarađene naknada za usluge P 31.jan 200 .

PRIZNAVANJE NEEVIDENTIRANIH RASHODA (obračunati troškovi) D račun obaveza P korektivno knjiženje POTRAŽUJE IZNOS JE JEDNAK TROŠKU ZA NASTALE TROŠKOVE D račun troška P korektivno knjiženje DUGUJE .

D Obaveze za porez na dobit P 400 IZNOS JE JEDNAK TROŠKU ZA NASTALE TROŠKOVE D Rashod za porez na dobit P 400 .Procenili smo da će januarski udeo u porezu na dobiti za tu godinu biti 400€.

IZRADA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA NA OSNOVU KORIGOVANOG PROBNOG BILANSA vrši proveru salda računa KORIGOVANI spisak računa i salda nakon korektivnih knjiženja. a pre nakon što su evidentirana izrade finansijskih izveštaja PROBNI BILANS i preneta korektivna knjiženja bilans stanja se pravi na osnovu računa bilans uspeha se pravi na sredstava i obaveza u korigovanom osnovu računa prihoda i rashoda probnom bilansu i na osnovu računa zadržane zarade .

svakog računovodstvenog perioda! tako da se neto dobitak (gubitak) može preneti na zadržanu zaradu! . ZAKLJUČNA knjiženja u dnevniku koji se obavlja na kraju jednog KNJIŽENJA računovodstvenog perioda zatvaraju sve privremene račune sumiraju prihode i rashode na kraju na zbirnom računu dobiti.

PREGLED POCESA ZAKLJUČIVANJA račun rashoda račun prihoda xxx xxx Zatvaranje (zaključivanje) Zatvaranje (zaključivanje) računa rashoda računa prihoda Rn Dobitka gubitka xxx xxx xx Zatvaranje (zaključivanje) računa zbirne dobiti zadržana zarada dividenda xx xx xx Zatvaranje (zaključivanje) računa dividendi .

PREGLED RAČUNOVODSTVENOG CIKLUSA POSLOVNE DONOSIOCI ODLUKE AKTIVNOSTI VREDNOVANJE RAČUNOVODSTVENI CIKLUS KOMUNIKACIJA 1. 6. KORIGOVANJE RAČUNA I IZRADA KORIGOVANOG PROBNOG BILANSA. PRENOŠENJE KNJIŽENJA I PRIPREMA IZVEŠTAJA PROBNOG BILANSA. IZRADA POSLOVNIH FINANSIJSKOG TRANSAKCIJA 3. 4. EVIDENTIRANJE (unos podataka). 5. ZAKLJUČIVANJE RAČUNA . ANALIZIRANJE 2.

razlika između ove dve metode je u načinu utvrđivanja redovnog poslovnog rezultata (rezultata redovnih prihoda i redovnih rashoda).МЕТОDЕ BILANSIRANJA PERIODIČNOG REZULTATA METODA UKUPNIH TROŠKOVA METODA TROŠKOVA PRODATIH UČINAKA Navedene metode međusobno se razlikuju po strukturi i visini prihoda i rashoda perioda. Metoda troškova prodatih učinaka u prvi plan stavlja prihode ostvarene prodajom učinaka i povezuje ih sa njima pripadajućim rashodima. Načini utvrđivanja rezultata finansijsih rashoda i prihoda. kao i ostalih i revalorizacionih rashoda i prihoda se ne razlikuju. . Metoda ukupnih troškova u prvi plan ističe troškove nastale u obračunskom periodu i povezuje ih sa njima pripadajućim prihodima. Prema tome.

UTICAJ METODA NA UKUPAN FINANSIJSKI REZULTAT Obe metode rezultiraju istom visinom ukupnog finansijskog rezultata. ili • da se u bilans uspeha ne uključuju određeni efekti koji. Primena MRS. ograničene mogućnosti da se finansijski rezultat delimično utvrdi i van bilansa uspeha. direktno. prodaja otkupljenih sopstvenih akcija ispod njihove nominalne vrednosti) .. u okviru bilansa stanja. odnosno MSFI (Međunarodnih standarda finansijskog izeštavanja) otvara određene. načelno. nemaju veze sa prihodima i rashodima (npr. jer u potpunosti uvažavaju princip realizacije i princip opreznosti. Utvrđivanje određenih ’’delova’’ finansijskog rezultata direktno u bilansu stanja nije povezano sa napred pomenutim metodama već sa nastojanjima da se: • u bilans uspeha ne uključuju prihodi ili rashodi koji se odnose na već protekle obračunske periode (prihodi i rashodi iz ranijih godina). tj.

Efekti se pojavljuju u obliku prihoda od prodaje (proizvoda. pored ostalog. Metoda ukupnih troškova podrazumijeva primjenu bilansnog kontnog okvira koga. OSNOVNE PRETPOSTAVKE METODE UKUPNIH TROŠKOVA Metoda ukupnih troškova počiva na ideji da se poslovni rezultat jednog obračunskog perioda treba izračunati kao razlika između ukupnih ulaganja – izdataka izvršenih u tom periodu i efekata koji su iz tih izdataka proistekli. Ukupna ulaganja se evidentiraju u formi troškova po vrstama. poluproizvoda i gotovih proizvoda). . karakteriše razdvajanje glavne knjige finansijskog od glavne knjige pogonskog – upravljačkog računovodstva. robe i usluga) i promjene vrijednosti krajnjih u odnosu na početne zalihe vlastitih učinaka (nedovršene proizvodnje.

nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda) i • metoda nepotpunih troškova ukupnih učinaka • prema kojoj se u obračun uključuju samo zalihe nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda. Osim toga. . robe. razlikuju se: • metoda troškova ukupnih učinaka po bruto principu i • metoda troškova ukupnih učinaka po neto principu. VARIJANTE METODE TROŠKOVA UKUPNIH UČINAKA U zavisnosti od toga koje se sve zalihe uključuju u obračun rezultata razlikuju se: • metoda potpunih troškova ukupnih učinaka • prema kojoj se u obračun uključuju sve zalihe (zalihe materijala. u zavisnosti od podataka koji se unose u bilans uspeha. U domaćoj praksi se koristi metoda nepotpunih troškova ukupnih učinaka po neto principu.

u proizvodnom preduzeću zavise od odnosa između proizvedenih i prodatih količina vlastitih učinaka. U zavisnosti od navedenog. ako je proizvodnja u periodu manja od prodaje. METODA NEPOTPUNIH TROŠKOVA UKUPNIH UČINAKA PO NETO PRINCIPU Efekti koji mogu nastati iz ulaganja izvršenih u jednom obračunskom periodu. • konačno. . moguće je razlikovati četiri slučaja: • preduzeće je u periodu vlastite učinke proizvodilo ali ih nije prodavalo – efekat izvršenih ulaganja u proizvodnju je rast zaliha. • proizvodnja u periodu je veća od prodaje u istom periodu – nasuprot troškovima proizvodnje stoje prihodi od prodaje i povećanje zaliha. • proizvodnja i prodaja u jednom periodu su izjednačene – nasuprot izvršenim ulaganjima u proizvodnju stoje prihodi od prodaje. nasuprot troškovima proizvodnje stoje prihodi od prodaje i smanjenje prihoda za iznos smanjenja krajnjih u odnosu na početne zalihe učinaka.

PRIKAZ BILANSA USPEHA (POSLOVNE AKTIVNOSTI) Period u kome se odvijala proizvodnja а prodaje niје bilо: RASHODI PRIHODI Troškovi pо vrstama Povećanje zaliha učinaka Period u kome је proizvodnja bilа izjednačena prodaji: RASHODI PRIHODI Troškovi pо vrstamа Prihodi оd prodaje got. proizvoda .

PRIKAZ BILANSA USPEHA (POSLOVNE AKTIVNOSTI) Period u komе је proizvodnja većа оd prodaje: RASHODI PRIHODI Troškovi pо vrstamа Prihodi оd prodaje + Povećanje vrednosti zalihа Periodu u komе је prodaja većа оd proizvodnje: RASHODI PRIHODI Troškovi pо vrstamа Prihodi оd prodaje – Smanjenje vrednosti zaliha Zadnjem prikazu bi odgovarao i slučaj pretpostavljenog preduzeća које је u јеdnоm periodu ostvarilo prodaju ali ne i proizvodnju. .

. prodaje (2) (2) (2) .. troškova (1) (2) 92 – Troš.000 960 – Proizvodi u skladištu 902 – Rn zа preuz.. 93 – Tr. ODNOS FINANSIJSKOG I POGONSKOG RAČUNOVODSTVA 900 – Rn zа preuzimanje zaliha 120 – Gotovi proizvodi (1) So) 10. nabave. proizvodnje 94 – Tr.

proizvodnje 94 – Тr.. perioda 980 – Тr. prodaje 982 – Тr. . 960 – Gotovi proizv. nabave. proizv. 93 – Tr.ŠTA SЕ DЕŠАVА U POGONSKOM RAČUNOVODSTVU? 92 – Tr. prod. 95 – Nosioci troš. ..

OBUHVATANJE PROMENE VREDNOSTI
ZALIHA UČINAKA

630 – Povećanje .... 110 – Nedovršena proizvodnja

120 – Gotovi proizvodi

631 – Smanjenje ...

PRENOS PRIHODA I RASHODA
6–PRIHODI 5–RASHODI
Poslovni Poslovni
Finansijski Finansijski
Ostali – vanredni Ostali – vanredni
Revalorizacioni Revalorizacioni

690 – Prenos prihoda 590 – Prenos rashoda

Rn 710 Rn 711 Rn 712 Rn 713

PROCEDURA U OKVIRU KLASE 7 –
OTVARANJE I ZAKLJUČAK ...

Na računima 710, 711, 712 i 713, utvrđuju se parcijalni rezultati iz
redovnih, finansijskih, ostali (vanrednih) i revalorizacionih prihoda i
rashoda, respektivno.
Svi parcijalni rezultati se prenose na konto 714 – Prenos ukupnog
rezultata. Ukupan rezultat se sa konta 714 prenosi na konto 720 –
Račun dobitka i gubitka.
Sa konta 720 se izdvaja dio koji se odnosi na porez na dobit (konto
721), zatim eventualne druge isplate na teret bruto dobitka (konto
722) a razlika se prenosi na kontoi 723 – Prenos dobitka ili
gubitka, odakle se uključuje u bilans stanja, tj. na konto 321 ili
331, u zavisnosti od toga da li je ostvaren dobitak ili gubitak.
Porez na dobitak se sa konta 721 prenosi na konto 464 – Obaveze
za porez na dobit, ili na konto 223 – Potraživanja za više plaćene
poreze i doprinose.

721 – Porez nа dobit 722 – Druge ispl... 321 – Neraspoređeni dobitak . 720 – Rn dobitka ili gubitka So) . iz dobitka 723 – Prenos dobit. ili gubit. OBRAČUN NETО DOBITKA 714 – Prenos ukupnog rezult.

720 – Rn dobitka ili gubitka So) . 721 – Porez nа dobit 722 – Druge ispl. OBRAČUN NETО GUBITKA 714 – Prenos ukupnog rezult. ili gubit. 331 – Gubitak tekuće godine . iz dobitka 723 – Prenos dobit...

приходе  .добитак или губитак из редовних активности.  .ванредне ставке.учешће у добитку/ губитку повезаних предузећа.Расчлањавање  Да би се задовољиле информационе потребе корисника расходи и приходи се у билансу успеха сагласно МРС-1 минимално треба презентирати:  .  .расходе по основу пореза.  .  .нето добитак или губитак периода .резултат пословне активности.  .трошкове финасирања.  .мањински интерес.  .

Билансна шема код методе укупних трошкова  Приходи од продаје X  Остали пословни приходи X  Промена вредности залиха X  Трошкови материјала X  Трошкови зарада X  Трошкови амортизације X  Трошкови услуга X  Укпупни пословни расходи (X)  Добитак/губитак из пословне активности X .

Биланс успеха методом трошкова продатих учинака  Приходи X  Трошкови продатих производа X  Бруто добит (маржа) X  Трошкови продаје X  Трошкови управе X  Укупни пословни расходи (X)  Добит од пословне активности X .

 Промена вредности залиха коригује приходе остварене продајом готових производа. . Рачун успеха у Републици Србији саставља се методом укупних трошкова по нето принципу.

Принципи процењивања  За признавање прихода је меродавно начело реализације  За расходе су меродавни начело разграничења према предмету и времену и начело импаритета. .  Висина расхода је одређена правилима за процењивање. док је висина прихода одређена продајним ценама производа и услуга.

 Budući da je važeća bilansna shema dosta ekstenzivna. a postojeći kontni plan prilično nefunkcionalan mi ćemo ovde dati jednu dosta pojednostavljenu shemu bilansa stanja poslovne banke. odnosno osnovne pozicije aktive i pasive.  BILANS STANJA BANKE  AKTIVA  PLASMANI  STALNA SREDSTVA  NEUPLAĆENI UPISANI KAPITAL  AKTIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA  POSLOVNA SREDSTVA (1+2+3+4)  NEPOKRIVENI GUBITAK  POSLOVNA AKTIVA (5+6)  VANPOSLOVNA AKTIVA  UKUPNA AKTIVA (7+8)  VANBILANSNA AKTIVA  PASIVA  DEPOZITI  UZETI KREDITI  DRUGE OBAVEZE  PASIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA  KAPITAL BANKE  POSLOVNA PASIVA (1+2+3+4+5)  VANPOSLOVNA PASIVA  UKUPNA PASIVA (6+7)  VANBILANSNA PASIVA .

3. Studentu koji nije na vrijeme završio seminarski rad. 7. 10. 8. 6. 4. 5. Asistent određuje termin za predaju seminarskih radova. u dogovoru sa profesorom. Broj tema za seminarske radove je ograničen na 40. . 9. 2. koji se dogovara sa profesorom. Seminarski radovi: 1. Student izvlači broj teme na kojoj se nalazi pojedinačna tema za seminarski rad. Uspješno urađen i odbranjen seminarski rad može povećati pozitivnu ocjenu za jedan. Seminarski rad se brani javno pred kolegama. Teme za seminarski rad dobiće 40 studenata koji se prvi jave u terminu koji odredi profesor. Seminarski rad se predaje u pisanoj i elektronskoj formi i odnosi se prevashodno na neki primjer – konkretan slučaj (preduzeće). rad neće biti prihvaćen. Student može da radi seminarski rad. Asistent će studentima detaljno prezentirati način izrade seminarskog rada.

 Poslovna sredstva banke čine: plasmani (plasmani i krediti komitentima.).neuplaćeni upisani kapital (neuplaćeni. plasmani u hartije od vrednosti. a upisani kapital predstavlja obračunsku kategoriju jer nije  likvidno pokriven) i aktivna vremenska razgraničenja (razgraničena potraživanja za obračunate prihode. poslovna aktiva predstavlja zbir poslovnih sredstava i nepokrivenog gubitka (iz tekuće ili ranijih godina). U suprotnom. razgraničeni rashodi i ostala razgraničenja).  Ukoliko banka nema nepokriveni gubitak onda poslovna sredstva istovremeno predstavljaju i ukupnu poslovnu aktivu. gotovina itd. učešće u kapitalu povezanih i drugih pravnih lica itd. . bankama i drugim finansijskim organizacijama.). stalna sredstva (osnovna sredstva.