You are on page 1of 39

Atomsko jezgro, elektronski omotač

,
relativna atomska masa

Prema savremenom modelu,
ATOM SE SASTOJI OD
JEZGRA i
ELEKTRONSKOG OMOTAČA

JEZGRO ATOMA
JEZGRO atoma čine čestice koje
nazivamo NUKLEONI.
TO SU :
PROTONI I NEUTRONI

protoni neutroni .

.ELEKTRONSKI OMOTAČ ELEKTRONSKI OMOTAČ je prostor oko jezgra (deo atoma) u kome se kreću ELEKTRONI.

.

koja se izražava unificiranom atomskom jedinicom mase ili u ( u = 1. NEUTRONI i ELEKTRONI nazivaju se i SUBATOMSKE čestice.OSOBINE SUBATOMSKIH ČESTICA PROTONI. Atom.67 x 10-24 g) . kao i subatomske čestice imaju svoju masu.

Izračunava se poređenjem sa najmanjim jediničnim naelektrisanjem subatomske čestice.OSOBINE SUBATOMSKIH ČESTICA Naelektrisanje subatomskih čestica se izražava relativnim naelektrisanjem. protona ili elektrona. .

njegova masa iznosi 1u. a njegovo relativno naelektrisanje +1. . Karakteristike PROTONA p + PROTON (p) je pozitivno naelektrisana čestica.

Karakteristike NEUTRONA n o NEUTRON (n) je neutralna. . a njegovo relativno naelektrisanje je 0. nenaelektrisana čestica. Masa neutrona približno je jednaka masi protona (1u).

a njegovo relativno naelektrisanje je – 1. Masa elektrona je oko 2000 puta manja od mase protona i neutrona.Karakteristike ELEKTRONA e- ELEKTRON (e) je negativno naelektrisana čestica. .

KARAKTERISTIKE SUBATOMSKIH ČESTICA relativno čestica oznaka masa (g) masa (u) naelektrisanje proton p+ 1.67 x 10-24 1 +1 neutron no 1.1 x 10-28 0 -1 .67 x 10-24 1 0 elektron e. 9.

To znači da je ukupno pozitivno naelektrisanje jednako ukupnom negativnom naelektrisanju. odnosno da je u atomu BROJ PROTONA = BROJU ELEKTRONA . dok je ATOM kao celina ELEKTRONEUTRALAN. Karakteristike ATOMA Merenjem je ustanovljeno da je JEZGRO naelektrisano pozitivno.

Z . ATOMSKI i MASENI BROJ Atomi hemijskih elemenata međusobno se razlikuju po broju protona u jezgru. Broj protona u jezgru nekog hemijskog elementa određuje njegov identitet i naziva se ATOMSKI ili REDNI broj .

Z=N( + p ) =N(e -) .

odnosno zbiru broja protona i neutrona. ATOMSKI i MASENI BROJ MASENI BROJ – A jednak je broju nukleona u jezgru. .

A=N( + p ) +N(n o) .

.

STVARNA MASA ATOMA Kako je masa elektrona mnogo manja od mase protona i neutrona (zanemarljivo mala). onda je masa atoma jednaka zbiru masa svih protona i neutrona u jezgru. .

STVARNA MASA ATOMA Stvarna masa atoma nekog elementa (E) predstavlja proizvod njegovog masenog broja i unificirane atomske jedinice mase m (E) = A x u *Ne postoji vaga koja može da meri masu atoma .

. Za jedinicu za poređenje izabrana je unificirana jedinica mase – u. RELATIVNA ATOMSKA MASA Kako su stvarne mase atoma izuzetno male i teške za računanje. bilo je potrebno izabrati neku jedinicu mase koja bi služila za poređenje. odnosno u odnosu na koju bi izražavali stvarne mase atoma.

. RELATIVNA ATOMSKA MASA Poređenjem stvarne ili apsolutne mase atoma sa unificiranom jedinicom mase. dobijamo neimenovani broj koji nazivamo RELATIVNA ATOMSKA MASA i obeležavamo ga sa Ar.

RELATIVNA ATOMSKA MASA Relativna atomska masa (Ar) je broj koji pokazuje koliko puta je stvarna masa atoma veća od unificirane jedinice mase (u). .

. u je jednako 1/12 mase atoma ugljenika koji u svom jezgru ima 12 nukleona. odnosno unificirana jedinica mase je zapravo masa jednog protona ili neutrona.

a treći Ar = 3. drugi patuljak ima Ar = 2.3 .RELATIVNA ATOMSKA MASA 𝑚𝑎 Ar = 𝑢 Masa najlakšeg patuljka uzeta ma – stvarna masa atoma je kao jedinica za poređenje. u – unificirana atomska jed odnosno. njegova Ar = 1.

IZOTOPI Veliki broj hemijskih elemenata ima relativne atomske mase koje nisu celi brojevi. Razlog tome jeste što ti elementi imaju svoje IZOTOPE. .

. IZOTOPI IZOTOPI su atomi hemijskog elementa koji se razlikuju po masenom broju. odnosno po broju neutrona.

Relativna atomska masa . relativna atomska masa se izračunava kao srednja vrednost masa svih izotopa. Iz tog razloga vrednost Ar nije ceo broj. .IZOTOPI Kod hemijskih elementa koji imaju svoje izotope.

Zastupljenost izotopa sa 6 nukleona je 6%. koji u prirodi ima dva izotopa Li čiji je A = 6 i Li čiji je A = 7. (A 6Li x zastupljenost u % + A 7Li x zastupljenost u%) Ar =-------------------------------------------------------------------- 100 Ar = (6 x 6 + 7 x 94) / 100 = 6. PRIMER Izračunaj relativnu atomsku masu litijuma (Li). dok je izotop sa 7 nukleona u prirodi zastupljen sa 94%.94 .

ELEKTRONSKI OMOTAČ .

koji se nazivaju ENERGETSKI NIVOI. ELEKTRONSKI OMOTAČ Prema danas prihvaćenom modelu atoma. Oni zauzimaju pojaseve na određenoj udaljenosti od jezgra. . elektroni ne mogu da zauzmu bilo koji položaj u elektronskom omotaču.

. ENERGETSKI NIVOI ENERGETSKI NIVOI su delovi elektronskog omotača po kojima se kreću elektroni. Atomi danas poznatih elemenata u elektronskom omotaču sadrže do 7 energetskih nivoa.

L. a najudaljeniji nivo Q (n=7). P i Q.  Nalaze se na različitom rastojanju od jezgra – najbliži jezgru je nivo K (n=1). N. O. ENERGETSKI NIVOI  Energetski nivoi (n) se obeležavaju brojevima od 1 do 7 ili velikim slovima abecede – K. M. .

a nivo Q najvišu energiju. nivo M najviše 18 elektrona. ENERGETSKI NIVOI  Nivoi se razlikuju i po energiji. . Tako nivo K prima najviše 2 elektrona.  Broj elektrona u nekom nivou ograničen je njegovom veličinom. tako nivo K ima najnižu. nivo L najviše 8 elektrona. nivo N najviše 32 elektrona itd.

tj. a delovi prostora koje zauzimaju elektronski parovi nazivaju se ORBITALE. .  U nivou K mogu da se smeste 2 elektrona. jedan elektronski par koji zauzima jednu orbitalu. ENERGETSKI NIVOI  Elektroni popunjavaju nivoe redom – prvo potpuno popune nivo najniže energije.  Elektroni se u energetskim nivoima svrstavaju u parove.

Poslednji energetski nivo koji sadrži elektrone naziva se VALENTNI NIVO. . a elektroni u njemu VALENTNI ELEKTRONI. ENERGETSKI NIVOI Raspored elektrona po energetskim nivoima naziva se ELEKTRONSKA KONFIGURACIJA.

VALENTNI ELEKTRONI Sličnost između nekih hemijskih elemenata potiče od jednakog broja VALENTNIH ELEKTRONA u njegovoj elektronskoj konfiguraciji. .

1 elektron i 1 neutron. • DEUTERIJUM – D – ima 1 proton. • Na primer : VODONIK se javlja u obliku 3 vrste atoma (ima 3 izotopa) : • PROTIJUM – H – ima 1 proton. 1 elektron. • TRICIJUM – T – ima 1 proton. Još nešto o izotopima • Skoro svaki hemijski element u prirodi ima svoje izotope (atome sa različitim brojem neutrona). 1 elektron i 2 neutrona . nema neutrone.

a oslobođena energija RADIOAKTIVNO ZRAČENJE. oslobađajući energiju. za izradu nuklearnog oružja. • u arheologiji i geologiji za određivanje starosti fosila ili stena. Ta pojava se naziva RADIOAKTIVNOST. PRIMENA IZOTOPA • Izotopi nekog hemijskog elementa se razlikuju po stabilnosti. • Radioaktivni izotopi se koriste : • u medicini za lečenje nekih bolesti ili prilikom snimanja nekih organa ili tkiva. • kao nuklearno gorivo u nuklearnim elektranama. Manje stabilni izotopi se vremenom raspadaju. .