You are on page 1of 68

Antioksidanti i

slobodni radikali
Prof. Dr. Fatima Jusupović

 Kakvo je Vaše mišljenje o vitaminima?
 Zašto nam služe vitamini?
 Da li ih upotrebljavate?
 Koje vitamine i minerale uzimate?
 Zašto uzimate suplemente?

 Što su antioksidanti?
 Kako antioksidanti utječu na zdravlje?

 Vi, kao stručnjaci na području ishrane, da
li bi preporučili širokoj populaciji uzimanje
antioksidanta u sprečavanju kroničnih
bolesti i starenja?

 Koje informacije i argumente trebate da
Vam pomognu kod ove odluke?

 Da li mogu vitamini imati štetan utjicaj na zdravlje?  Koji?  Zašto? .

vezane sa procesom starenja. E i ostale antioksidante. Brojni eksperti za zdravlje vjeruju. C. . rak i bolesti.  Ako bi ljudi uživali vitamine A. koja nam krati život. uspjeli bi sprječiti štetu oksidacije. da je terapija sa antioksidantima najvažnija i najučinkovitija za sprečavanje različitih bolesti kao: srčane bolesti.

.

koje su uzrokovane prostim radikalima. da upravo ova antioksidantska sredstva stimuliraju naš imuni sistem i s tim stimuliraju i povećaju našu obranu od bolesti.Antioksidansi : brane nas od vrlo reaktivnih slobodnih radikala i od reaktivnih vrsta kisika. Drugi najvažniji faktor je. .

.

Što su slobodni radikali ? .

zbog čega slobodni radikali imaju vrlo veliku kemijsku reaktivnost s niskom specifičnošću za reaktante. .Slobodni radikali kemijski su spojevi s jednim ili više nesparenih elektrona u vanjskoj elektronskoj ljusci. Taj nespareni elektron (ili elektroni) slobodna je valencija.

poznatoj i kao oksidacija. Posljedično. u kemijskoj reakciji. dolazi do brzog i nepredvidivog spajanja slobodnih radikala s bilo kojim bliskim proteinom. lipidom. . ugljikohidratom ili nukleinskom kiselinom.

Gdje se slobodni radikali stvaraju? .

.

 Kiseonik ima dvostruku funkciju u organizmu. u stvari je neophodan za život ali je ujedno i izvor potencijalno štetnih veza .slobodnih radikala. .

radon. radioaktivno ozračivanje. prehrana. Egzogeni izvor slobodnih radikala mogu biti dim cigarete. lijekovi. UV-zračenje . pesticidi.

. Ovaj proces odvija se u mitohondrijama u citoplazmi većine živih stanica. Tako nastane superoksid anion radikal. koju trebamo za život.  Umjesto oksidacije jela i dva elektronska preskoka dogodi se. Kisik upotrebljavamo za oksidiranje jela i za energiju. da preskoči samo jedan elektron (1-2% vjerojatnost).

.

.

. Pušenje. sunce. radijacija i čak emocionalni stres uzrukuje nastanak slobodnih radikala i njihovih lančanih reakcija.

. -više kisika trebamo. poveća nam se broj slobodnih radikala. da se razvije u energiju ili u masnoću.  Više pojedemo.  Hrana potrebuje kisik. Proces se odvija u fabrikama energije ili u mitohondrijama naših stanica. zato nastane još više slobodnih radikala. Zbog nepravilnog jela: visoko-kalorične ishrane.

Slobodni radikali stvaraju znatnu štetu .

 Kad željezo zahrđa.  I vrlo slični procesi događaju se i u našim stanicama! .  Zbog slobodnih radikala dobijemo pokvareno maslo i pokvareno ulje. kisik se spoji sa željezom i rezultat je oksid.

Sljedi nastanak LANČANE REAKCIJE. stvori se novi slobodni radikal. . da bi postao opet "normalan". jer ostane molekuli samo jedan elektron.  Ovaj slobodni radikal traži elektron. Zato može jedan radikal oštetiti puno bioloških molekula. Kad slobodni radikal uhvati elektron druge molekule.

Kolika je šteta od slobodnih radikala? .

koja vodi djelovanje svake naše stanice) može da mutira zbog uticaja slobodnih radikala. .  DNA je na udaru slobodnih radikala u svakoj stanici barem 10000 puta na dan. itd. Posljedica ovih povreda su rak in ostale bolesti. Svaki sekund nastane na desetine tisuća slobodnih radikala (metabolizam + cigaretni dim.). Slobodni radikali mogu da povrede i gene. DNA (genetska materija.

.

.

Oksidacijski stres .

. Slobodni radikali i reaktivni kisikovi spojevi drže u ravnoteži naš anti-oksidantski obrambeni sistem.  Ovaj sistem sastoji se od enzima i različitih spojeva u jelu.

.

Bolesti slobodnih radikala .

trovanja paracetamolom) kao i kronične bolesti: . akutna upala povezana s reumatoidnim artritisom ili pankreatitisom. toksičnost aminoglikozida.Smatra se da su mnoge akutne (primjerice. sepsa.

hipertenzija. lipida i DNK. plućna fibroza. primjerice ateroskleroza. katarakta uzrokovane i djelovanjem slobodnih radikala. proteina. tj. kronična upala povezana s autoimunim poremećajima ili vaskulitisom. procesom oksidacije.  Svim tim stanjima zajedničko je oštećenje biomolekula. . Parkinsonova i Alzheimerova bolest. karcinom.

Slobodni radikali i odbrana .

.

urati te katabolički peptidi u stanici. glukoza. glutation). . metionin. ubikvinon. A. koenzim Q. bilirubin. cistamin. C i E. U prirodnom antioksidacijskom mehanizmu odbrane sudjeluju endogeni antioksidansi: vitamin K. tiolne molekule (cistein.

prema kojoj bi hranom trebalo unositi četiri važna antioksidansa. To su vitamin C. vitamin E te selen koji je esencijalni sastavni dio enzima glutation perioksidaze i tioredoksin reduktaze. . Zato je potpuno opravdana preporuka FDA (USA: Food and Drug Administration). Spomenuti enzimi sudjeluju također u antioksidacijskim procesima. beta karoten (prekursor vitamina A).

 Kako postići trenutno stanje na području upotrebe vitamina i minerala u populaciji? .

GOJAK . Rezultati studije “Vitaminski i mineralni suplementi u ishrani građana Sarajeva” JUSUPOVIĆ. AHMETOVIĆ. RUDIĆ. MAHMUTOVIĆ. POLJŠAK.

0 10 20 30 40 50 60 70 80 više puta 12 dnevno 1x dnevno 45 4 3-5x dnevno 1-2x 24 sedmično 1x 21 mjesečno u iznimnim 67 situacijama Vitaminske i mineralne preparate upotrebljavam 39 ne koristim .

Dodatne preparate vitamina i minerala ne upotrebljavam jer 30 27 25 22 20 17 13 15 11 9 10 3 5 0 preskupi ne mogu zaboravim nisu bojim se nisu ostalo su da se ih uzeti prirodni da su potrebni odlučim štetni .

0 10 20 30 40 50 60 70 80 preparat određenog 39 vitamina preparate vitamina A+C+E 41 multivitaminske 73 preparate dodatke preparate 8 određenog minerala multimineralne 6 preparate Upotrebljavam sljedeće vitaminske i mineralne multivitaminske i multimineralne 22 preparate .

Dodatne preparate vitamina i minerala konzumiram 100 78 80 60 40 19 21 20 0 više godina jednu godinu manje od godinu dana .

100 120 140 160 180 0 20 40 60 80 povećanje 158 otpornosti poboljšanje 18 raspoloženja sprečavanje 26 KVO sprečavanje 6 procesa poboljšanje 19 utičem na učinkovitosti i 10 bolje spavanje prevazilaženje 35 fizičkih napora pravilan rast i Konzumiranjem multivitaminskih preparata 29 razvoj tijela poboljšanje 11 apetita .

Multivitaminske preparate konzumiram 100 78 80 60 48 40 26 18 20 0 prije obroka u toku obroka po obroku natašte .

Da li se držite uputstava o preporučenim količinama vitamina i minerala 150 130 100 49 50 0 da ne Da li se prije konzumacije konsultujete sa ljekarom ili farmaceutom 150 115 100 64 50 0 da ne .

Kupljenim namirnicama zbog prerade nedostaje vitamina i minerala 80 62 46 52 60 40 26 18 20 0 1-slažem se 2-slažem se 3-slažem se 4-slažem se 5-ne slažem se Neodgovarajuća priprema namirnica smanjuje sadržaj vitamina 250 207 200 150 100 50 7 0 da ne .

bez bolesno kondiciji energije . Kako ocjenjujete Vaše zdravstveno stanje 140 121 120 100 80 60 60 40 25 20 9 0 potpuno sam osjećam se ne osjećam se osjećam se zdrav i u dobroj dobro dobro.

Kako ocjenjujete uticaj vitamina i minerala 70 63 56 58 60 50 40 30 19 20 12 10 0 1-ništa 2 3 4 5-veoma .

Živjeti dugo i kvalitetno .

 Nakon mikroba. slobodni radikali su najveći neprijatelji dugog života  Dužina života određena je upravo stupnjem oštećenja mitohondrija od strane slobodnih radikala. a ovi nastaju od neuparenih elektrona kisika! .

 Masovno djelovanje slobodnih radikala kod osoba koje su posebno izložene. . što više takvog stresa. to brže starenje stanica!. naziva s s punim pravom “oksidacijski stres” pa se iz toga izvlači pravilo.

jednako je produženju očekivane dužine života! Ako se manje jede. smanjenje utroška kisika. . manje se troši kisika. Imamo jakih dokaza da restrikcija kalorijskog unosa samo za 30% usporava proces starenja miševa a pokusi na majmunima su u toku. manja je izloženost slobodnim radikalima. pravilo se može i okrenuti. Naravno.

 Nakon sve ove teorije o slobodnih
radikalima, da li mislite, da je potrebno i
dobro početi poduzimati neke aktivnosti?
 Koje postupke?

 Da li trebate još neke studije?
 Koje?

Epidemiološka istraživanja
Studija Subjekti Vitamin Rezulat

Bjelakovic e tal. Meta-analiza A, C, E, selen Gastrointestinalni rak-
nema efekata

Hennekens et al, Randomiziran i sa Beta karoten ↑ mortalitet zbog svih
Omenn et al. placebom uzroka
Miller et al. kontroliranposkus ↑ mortalitet
kardiovaskularnih
obolenja
↑ mortalitet raka
Hennekens et al, Randomiziran i sa Vitamin E Nema efekata
Omenn et al. placebom
Miller et al. kontroliranposkus

US Nurses health Vitamin E Svakodnevni unos
study i velikih odmerka
vitamina E dugo
Health professionals vrijeme ↓
follow-up study kardiovaskularna
obolenja

Uticaj vitamina C na biomarkere
oksidativnih oštećenja
Studija Subjekti Dnevna Vrijeme Sprememba v Marker Rezultat
doza ekspozicij plazemski
vitamina e vrednosti
C vitamina C
Witt 11 zdravih 1000 mg 1 mesec 1.3 x  8-oxoG Ni spremembe
(1992) posameznikov

Prieme 142 kadilcev 500 mg 60 dni - 8-oxoG Ni spremembe
(1997) moškega spola

50 kadilcev 2x , p  0.002
moškega spola Delež
Duthie fragmentira
(1996) 20 tednov ne
100 mg limfocitne
DNK

50 nekadilcev 1.4 x  , p  0.002
moškega spola

p  0.01 mg vrednost na spermijih 60 mg 1. p  0.01 semenski plazmi 8-oxodG 10-20 28 dni 50% v na . p  0.Študija Subjekti Dnevna Čas Sprememba Marker Rezultat doza trajanja v plazemski vitamina vrednosti C vitamina C 5 mg 32 dni 50% v .2 x  Anderso 24 moških 14 dni Komet Ni signifikantne n 24 žensk test razlike (1997) .01 mg semenski spermijih Fraga 10 moških plazmi (1991) 60-250 28 dni Normalna 8-oxodG .

Študija Subjekti Dnevna Čas Sprememba v Marker Rezultat doza trajanja plazemski vitamina C vrednosti vitamina C Podmore 14 moških in 16 500 mg 6 tednov 60% 8-oxoGua 8-oxoGua (1998) žensk 8-oxoAde 8-oxoAde 60 mg + 14 13 različnih Študija 1: mg Fe oksidiranih -20 oseb z DNA baznih normalno produktov  po 6 tednih in vrednostjo 12 tednov Ni sprememb brez razlike po 12 vitamina C tednih pri obeh 260 mg + 13 različnih 7214 mol/L skupinah 14 mg Fe oksidiranih DNA baznih produktov Rehman 60 mg + 14 1.4 13 različnih (1998) mg Fe oksidiranih Študija 1: DNA baznih -18 oseb z produktov normalno 12 tednov  po 6 tednih in 12 vrednostjo tednih pri obeh 260 mg + 1.8  13 različnih vitamina C skupinah 14 mg Fe oksidiranih 5026 mol/L DNA baznih produktov .

 Potražite da li je bilo negdje provedeno slično istraživanje i kakvi su bili rezultati. . Kod kompleksnih problema (uticaj neke biološko aktivne kemikalije na zdravlje) nemojte vjerovati samo jednoj studiji.

Interpretacija rezultata .

antioksidanti pomažu kod sprečavanja štete na DNK. Vrijeme uzimanja antioksidanta . Zato je bila incidenca raka kod kroničnih pušača. ali kada je šteta na DNK već učinjena. koji su primali beta karotin. tako da se šteta uopšte ne učini. antioksidanti još ubrzaju kancerogeni proces. . u porastu.1.

inactivation inhibition intercellular anti-metastasis gene suppressor gene communication Normal cells Preneoplastic cells Tumor cells Malignancy Anti-carcinogenic agents en factors 10 . Stimulation cell division. Mutation Promotion Mutation Activation proto. Inactivation oncogene.

Sintetički antioksidanti 3. Sinergistički efekat 4.2. Kalorije .

koji se međusobno dopunjuju (sinergistički efekt). vitamina C i karotenoida. Ako uzmete l gram čistoga vitamina E. Sintetički suplementi samo jednog vitamina mogu čak i da pogoršaju stanje. nego da uzmete 200 mg vitamina E i vitamina C i l0 ili 20 mg mješanih karotenoida plus 200 mg selena.  U voću ima puno različitih antioksidanata. biće manji učinak. . bez selena.

Sintetički suplementi zbog toga nisu jednaki prirodnim vitaminima u voću i povrću!!! . Zbog sinergističkog međusobnog utjicaja antioksidanta znanstvenici preporučuju uživanje tzv. COCKTAILA. a ne samo jedne supstance.

 Ishrana. Visoko-kalorična ishrana još pospješuje nastanak slobodnih radikala. . sa puno voća i povrća smanjuje rizik od raka. zbog toga jer je takva ishrana nisko-kalorična.

. koje sprečavaju rast rakovim ćelijama. i TVARI. polifenoli.  A u voću i povrću ima više od 1000 kemikalija. Voće i povrće imaju u sebi različite sastojke i ostale tvari npr. KOD KOJIH UTJICAJ NA ZDRAVLJE JOŠ NE POZNAJEMO. sulforafani. koji nas čuvaju (protiv su) raka. Voće i povrće ima tvari.

ZATO JE DANAS JOŠ UVIJEK NAJEFIKASNIJA ZAŠTITA REDOVITO UŽIVANJE VOĆA I POVRĆA I NE SINTETIČKIH DODATAKA. . KOJE REKLAMIRA FARMACEUTSKA INDUSTRIJA.