You are on page 1of 126

TEHNIKE ZA PRENOS PODATAKA

III poglavlje
TRASIRANI I NETRASIRANI PRENOS

Prenos podataka izmedju predajnika i prijemnika vrši se preko


prenosnog medijuma.
 Prenosni medijum može biti:
trasiran (guided)
netrasiran (unguided)

 Kod trasiranog prenosa prostiranje talasa se usmerava duž


fizičkih puteva kakvi su upredeni kablovi, koaksijalni kablovi,
optička vlakna, itd.
 Kod netrasiranog prenosa prostiranje elektromagnetnih talasa se
vrši kroz vazduh, vakum, tečnost.
DEFINICIJA VEZE

 Prenosni put izmedju dve tačke naziva se veza (link)

 Deo veze koji je namenjen prenosu podataka zovemo kanal.

 Termin direktna veza (direct link) se odnosi na prenosni put


izmedju dva uredjaja duž koga se prostiranje signala izmedju
predajnika i prijemnika ostvaruje bez posrednika.

 Kao posrednici na prenosnom putu ne smatraju se uredjaji tipa


pojačavač ili repetitor čija je osnovna uloga da povećaju snagu
(amplitudu) signala duž prenosnog puta, tj. da kompenziraju
slabljenje, signala kroz prenosni medijum.
KONFIGURACIJE KOD TRASIRANOG PRENOSA
- veza tipa point-to-point-

 Kod usmerenog prenosa tipa tačka-ka-tački (point-to-point)


ostvarena je direktna veza izmedju predajnika i prijemnika

Predajnik/ Prenosni Pojačavač Prenosni Predajnik/


prijemnik medijum ili repetitor medijum prijemnik

0 ili više
KONFIGURACIJE KOD TRASIRANOG PRENOSA
- veza tipa multipoint-

 Kod višetačkaste (multipoint) konfiguracije medijum za prenos je


deljiv izmedju većeg broja uredjaja

Predajnik/ Predajnik/ Predajnik/ Predajnik/


prijemnik prijemnik prijemnik prijemnik

Pojačavač
Prenosni medijum Prenosni medijum
ili repetitor

0 ili više
NAČINI KOMUNICIRANJA

 Razlikujemo tri načina prenosa :

 simpleks (simplex)- signali se prenose (predaju) samo u


jednom smeru; jedna stanica je predajnik, a druga prijemnik.
 polu-dupleks (half-duplex) - obe stanice mogu vršiti
predaju/prijem po istom kanalu, ali ne istovremeno, (kada je
jedna predajnik druga je prijemnik i obratno).
 potpuni dupleks (full-duplex) - obe stanice mogu
istovremeno vršiti predaju koristeći posebne kanale po jedan
za svaki smer prenosa.
NAČINI KOMUNICIRANJA-prod.

Tx Rx
Tx-predajnik jednosmerni kanal Rx-prijemnik
a)
Tx Rx

dvosmerni kanal
Rx Tx
b)

Tx Rx

Rx Tx

c)
Simplex, Half-duplex, Full-duplex
KONCEPT VREMENSKOG DOMENA

 U funkciji vremena, signal može biti kontinualni ili diskretni

Amplituda
(V)
kontinualni signal
lim s(t )  s(a )
t a
Vreme

Amplituda

diskretni signal

Vreme
KONCEPT FREKVENTNOG DOMENA
 Signal se sastoji od većeg broja komponenata čija je frekvencija
različita
Primer

s( t )  sin( 2 f 1 t )  1 3 sin( 2 ( 3 f 1 ) t )
 Komponente signala su sinusni talasni oblici frekvencije f1 i 3f1
Zapažanja:

 Druga fekvencija je celobrojni umnožak prve.

 Perioda ukupnog signala jednaka je periodi osnovne


frekvencije
KONCEPT FREKVENTNOG DOMENA-prod.
1

0.5 1

0.5
0

-0.5 0

-1 -0.5
0 0.5 1.0 1.5 2.0 T

sin2  f 1 t  -1
0 0.5 1.0 1.5 2.0 T
1

0.5 sin2  f 1 t   1 3 sin2  3 f 1 t 


0

1 3 sin2  3 f 1 t 
-0.5

-1
0 0.5 1.0 1.5 2.0 T
SPEKTAR SIGNALA

 Spektar signala predstavlja opseg frekvencija koje taj spektar


sadrži.

 Apsolutni propusni opseg (absolute bandwidth) signala je onaj


koji odgovara širini spektra.

 Kod najvećeg broja signala propusni opseg je beskonačan.

 Najveći deo energije signala sadrži se u relativno uskom


frekventnom opsegu. Ovaj opseg je poznat kao efektivni propusni
opseg (effective bandwidth), ili skraćeno propusni opseg.
EFEKAT PROPUSNOG OPSEGA NA OBLIK
DIGITALNOG SIGNALA
0 1 0 0 0 0 1 0 0
Impulsi pre prenosa
Bit rate: 2000bps

Impulsi posle prenosa


Širina propusnog opsega
500 Hz

Širina propusnog opsega


900 Hz

Širina propusnog opsega


1300 Hz

Širina propusnog opsega


1700 Hz

Širina propusnog opsega


2500 Hz

Širina propusnog opsega


4000 Hz
TIPOVI PRENOSA PODATAKA
PARALELNI PRENOS
n-to bitna paralelna magistrala
r š
a n t
č podaci dostupni - DAV a
u m
n p
a podaci prihvaćeni - DAC a
a)
r č

DAV t

DAC t

podaci su raspoloživi podaci su prihvaćeni


na magistrali od strane štampača
8-bitni PARALELNI PRENOS
SERIJSKI PRENOS
TIPOVI SERIJSKOG PRENOSA
 Razlikuju se dva tipa prenosa:

 asinhroni
pasivno pasivno
stanje stop stanje
dolazeći
signal start

takt
prijemnika

 sinhroni

ram
preambule informaciono polje preambule
ASINHRONI SERIJSKI PRENOS
ASINHRONI SERIJSKI PRENOS - napomene

In asynchronous transmission, we
send 1 start bit (0) at the beginning
Note:
and 1 or more stop bits (1s) at the end
of each byte. There may be a gap
between each byte.

Asynchronous here means


“asynchronous at the byte level,” but
the bits are still synchronized; their
durations are the same.
SINHRONI SERIJSKI PRENOS

Note:

In synchronous transmission,
we send bits one after another without
start/stop bits or gaps.
It is the responsibility of the receiver to
group the bits.
BRZINA PRENOSA i BRZINA
SIGNALIZIRANJA

 Brzina prenosa podataka (data rate ili transmission rate) se


definiše kao broj prenetih bitova u toku odredjenog vremenskog
perioda podeljen sa tim vremenom, a meri se u bitovima u sekundi
(bps).

 Brzina signaliziranja (signaling rate) se odnosi na brzinu prenosa


jednog signalnog elementa, a meri se u baud-ovima
Bit, Dibit, Tribit, Quadbit,....
Table Bit and baud rate comparison

Modulation Units Bits/Baud Baud rate Bit Rate

ASK, FSK, 2-PSK Bit 1 N N

4-PSK, 4-QAM Dibit 2 N 2N

8-PSK, 8-QAM Tribit 3 N 3N


16-QAM Quadbit 4 N 4N
32-QAM Pentabit 5 N 5N
64-QAM Hexabit 6 N 6N
128-QAM Septabit 7 N 7N
256-QAM Octabit 8 N 8N
GREŠKE KOD PRENOSA PODATAKA
 U toku prenosa podataka dolazi do pojave grešaka.
 Broj grešaka se izražava kao bit error rate (BER).
 Glavni uzrok pojave grešaka predstavlja šum
Podaci
0 1 0 0 1 1 0 1
koji se predaju

V
Poslati
Vreme, t
podaci
-V

Tipično primljeni
t
podaci

Trenuci
uzorkovanja t

Primljeni
0 1 0 0 0 1 0 1
podaci

Bir greška
ANALOGNI I DIGITALNI PRENOS PODATAKA

 Analogni i digitalni podaci se mogu predstaviti, a shodno tome i prenositi,


analognim ili digitalnim signalima

Analogni signal Digitalni signal

Kodek

Digitalni podaci Digitalni signal


Digitalni
transmiter
KOMBINACIJE PODACI-SIGNAL
analogni signal digitalni signal

postoje dve alternative:


analogni podaci se kodiraju
analogni podaci a) signali imaju identičan koristeći codec koji generiše
spektar kao i analogni podaci digitalnu bit povorku

b) vrši se kodiranje analognih


podataka, a signali pripadaju
različitim delovima spektra

postoje dve alternative:

digitalni podaci se kodiraju uz a) signal čine dva naponska


pomoć sklopa modem koji na nivoa pomoću kojih se
digitalni podaci svom izlazu generiše analogni predstavljaju dve binarne
signal vrednosti

b) vrši se kodiranje digitalnih


podataka kako bi se generisao
digitalni signal sa željenim
osobinama
KOMBINACIJE PODACI-SIGNAL
analogni signal digitalni signal

predpostavlja se da analogni
prostiranje se vrši uz pomoć signali predstavljaju
analogni podaci pojačavača; tretman je isti digitalne podatke. Signal se
nezavisno od toga da li se prenosi preko repetitora. Od
signal koristi za strane svakog repetitora,
predstavljanje analognih i digitalni podaci se
digitalnih podataka prihvataju, restauriraju,
pojačavaju i predaju prema
narednom repetitoru u lancu

digitalni signal predstavlja


niz 0 i 1, koji mogu
predstavljati digitalne
digitalni podaci ne koristi se podatke. Signali se prenose
preko repetitora: Kod svakog
repetitora, niz 1 i 0 se
prihvata, pojačava i predaje
prema narednom repetitoru
u lancu
DEFINICIJA NEKIH OSNOVNIH POJMOVA

 Pojam brzina signaliziranja (data signaling rate ili data rate) odgovara pojmu
brzini signala i izražava se u jedinicama bitova-u-sekundi (bps) sa kojim se podaci
prenose

 Modulaciona brzina (modulation rate) se izražava u baud-ima, a odgovara


broju signalnih elemenata u sekundi.

 Tri ključna faktora koja odredjuju uspešnost prijemnika da interpretira


dolazeći signal su:

 odnos signal šum,


 brzine sa kojom se prenose podaci (data rate),
 propusni opseg.
Objašnjenje termina, jedinica i definicija
termin jedinica definicija

elemenat podataka bitovi jedinstvena binarna 0 ili 1

brzina prenosa bitovi-u-sekundi (bps) brzina kojom se elementi


(date rate) podataka prenose

digitalni: naponski impuls


signalni elemenat konstante amplitude deo signala koji zauzima
analogni: impuls najkraći interval kôda za
konstantne frekvencije, signalizaciju
faze i amplitude

brzina signaliziranja ili signalni elementi u brzina kojom se prenose


modulaciona brzina sekundi (baud) signalni elementi
DIGITALNI PODACI ANALOGNI SIGNALI

 Postupak modulacije podrazumeva promenu jedne od sledeće tri


karakteristike nosećeg signala: amplitudu, frekvenciju, i fazu.

 Postoje sledeće tri osnovne modulacione tehnike za transformaciju


digitalnih podataka u analogne

 ASK – Amplitude Shift Keying


 FSK – Frequency Shift Keying
 PSK – Phase Shift Keying

 U sva tri slučajeva opseg rezultantnog signala je centriran oko noseće


učestanosti.
ANALOGNE MODULACIONE TEHNIKE
Tipovi modulacija
ASK

 Kod ASK–a binarnim vrednostima 0 i 1 pridružuju se dve


različite amplitude noseće frekvencije.
 Rezultantni signal koji odgovara jednom bitu je dat relacijom

 A cos 2f C t  ; za binarnu 1


ASK : st   
0 ; za binarnu 0

gde je: - A cos 2f C t  noseći signal.

 Kao tehnika, ASK je podložna uticaju naglih promena pojačanja


i veoma je neefikasna.
ASK-talasni dijagram
FSK
 Najpoznatija forma FSK je binarna FSK, nazvana BFSK.
 Kod BFSK dve binarne vrednosti se predstavljaju različitim frekvencijama koje
su locirane blizu nosećoj.
 Rezultantni signal koji odgovara jednom bitu u datom trenutku dat je relacijom
 A cos 2f 1t 
FSK : st   
 A cos 2f 2 t 
Amplituda
signala
Spektar signala koji Spektar signala koji
se prenosi u jednom se prenosi u drugom
smeru smeru

Frekevncija (Hz)

 FSK je manje podložan greškama u poredjenju sa ASK.


FSK-talasni dijagram
PSK
 Kod PSK promena faze nosećeg signala vrši se u skladu sa
podacima.
 Najjednostavnija šema koja koristi dve faze radi prezentacije dve
binarne cifre je BPSK (binary PSK).

 A cos 2f C t  ; za binarnu 1


BPSK : st   
 A cos 2f C t    ; za binarnu 0
 Alternativna forma BPSK-u je DPSK (differential PSK)
PSK and PSK constellation
The 4-PSK method and the 4-PSK characteristics
The 8-PSK characteristics
QPSK
 Efikasnije iskorišćenje propusnog opsega se postiže ako se svaki signalni
elemenat predstavi sa više od jednim bitom.
 Jedna tipična takva tehnika je kvadraturna PSK poznata kao QPSK koja
koristi multiple faznih pomeraja od /2

 A cos 2f C t   4  , za 11
 A cos 2f t  3 4  ,
 za 01
QPSK : st    C

 A cos 2f C t  3 4  ,
sin 2 f c t  za 00
11
 A cos 2f C t   4  , za 10

01 10
cos 2 f c t 

00
Kvadraturna amplitudna modulacija – QAM

 Kvadraturna amplitudna modulacija (quadrature amplitude modulation–QAM)


je modulaciona tehnika koja predstavlja kombinaciju ASK i PSK, a može se
posmatrati kao logičko proširenje QPSK

Signal-constellation za 16-QAM
sin 2 f c t 

1001 1100 1101 1000

1110 1011 1010 1111

cos 2 f c t 
0101 0000 0001 0100

0010 0111 0110 0011


The 4-QAM and 8-QAM constellations

Note:

Quadrature amplitude modulation is a combination of ASK and PSK so that a


maximum contrast between each signal unit (bit, dibit, tribit, and so on) is achieved.
Time domain for an 8-QAM signal
16-QAM constellations
Analogni podaci, digitalni podaci,analogni prenos
 Proces konverzije analognih podataka u digitalne signale, tj. podatke, naziva se
digitalizacija.

 Moramo obratiti pažnju na sledeća tri važna aspekta :


 digitalni podaci se mogu prenositi koristeći NRZ-L (Non-Return to Zero
Level) kôd. NRZ-L se uobičajeno koristi za generisanje ili interpretaciju
digitalnih podataka od strane terminala ili drugih uredjaja.

16-QAM
Signal-constellation za digitalni
signali se mogu nakon toga kodirati kao digitalni signal
koristeći kôd koji je različit u odnosu na NRZ-L. To znači da je potrebno
uvesti dodatni korak.

 digitalni podaci se mogu konvertovati u analogni signal koristeći jednu


od modulacionih tehnika koje smo već opisali.

Medijum za
Digitizer Digitalni podaci Modulator prenos

Analogni podaci Digitalni podaci Analogni podaci


(glas) (ASK)
Značaj pojmova: bežični i mobilni

 Pojam mobilnost-korisnika pre svega odnosi na korisnika koji


ima pristup istim ili sličnim komunikacionim servisima na različitim
mestima

 Kažemo da je korisnik mobilan, a servisi su oni koji ga prate

 Pojam bežični se vezuje za uredjaj i ukazuje da se pristup


komunikacionoj mreži ostvaruje bez žičanog povezivanja.

 Za jedan komunikacioni uredjaj kažemo da je prenosiv ako se


isti, sa korisnikom ili bez korisnika, može seliti sa jednog mesta na
drugo.
Podela komunikacionih uredjaja
 Komunikacioni uredjaji mogu posedovati sledeće
karakteristike:

 fiksni i žičani – tipični su za računarske mreže

 mobilni i žičani – povezuju korisnika preko telefonskih linija i


modema sa centralom

 fiksni i bežični – standardno se koristi kod instaliranje mreža u


slučajevima kada iz mnogobrojnih razloga nije dozvoljeno
izvodjenje gradjevinskih radova u zgradi

 mobilni i bežični – korisnik može u pokretu da koristi usluge


(roaming), čas jedne čas druge bežične komunikacione mreže.
Bežični prenos-frekventni opsezi
Frekvencija
(Hz)

12
10

11

13

14

15
3

9
2

10

10

10

10

10

10

10

10
10

10

10

10

10
10
ELF VF VLF LF MF HF VHF UHF SHF EHF

Mrežno napajanje i telefonija Radio Mikrotalasna Infracrvena Vidljiva


Energetski generatori Radio i televizija Radar Laseri svetlost
Muzički instrumenti Elektronske cevi Mikrotalasne antene Navodjenje projektila
Zvučni signali Integrisana kola Megnetroni
Celularna telefonija
Upredeni kabl
Optičko
Koaksijalni kabl vlakno

AM radio FM radio Zemaljski


i TV i satelitski
prenos

106 105 104 103 102 101 100 10-1 10-2 10-3 10-4 10-5 10-6
Talasna dužina u prostoru
(m)

ELF = ekstremno niske frekvencije MF = srednje frekvencije UHF = ultra visoke frekvencije

VF = govorne frekvencije HF = visoke frekvencije SHF = super visoke frekvencije

VLF = vrlo niske frekvencije VHF = vrlo visoke frekvencije EHF = ekstremno visoke frekvencije

LF = niske frekvencije
Electromagnetic spectrum for wireless communication
Propagation methods
Bands

Band Range Propagation Application

VLF 3–30 KHz Ground Long-range radio navigation


Radio beacons and
LF 30–300 KHz Ground
navigational locators
MF 300 KHz–3 MHz Sky AM radio
Citizens band (CB),
HF 3–30 MHz Sky
ship/aircraft communication
Sky and VHF TV,
VHF 30–300 MHz
line-of-sight FM radio
UHF TV, cellular phones,
UHF 300 MHz–3 GHz Line-of-sight
paging, satellite

SHF 3–30 GHz Line-of-sight Satellite communication

EHF 30–300 GHz Line-of-sight Long-range radio navigation


Wireless transmission waves
Usage of wireless transmission waves
Note:

Radio waves are used for multicast communications, such as radio


and television, and paging systems.

Note:

Microwaves are used for unicast communication such as cellular


telephones, satellite networks, and wireless LANs.

Note:

Infrared signals can be used for short-range communication in a


closed area using line-of-sight propagation.
Multipleksiranje

 Multipleksiranje je osnovni mehanizam za deobu medijuma kod


komunikacionih sistema.
 Mupltipleksiranje opisuje na koji način nekoliko korisnika mogu
da dele medijum, a da pri tome izmedju njih postoji minimalna
interferencija.
 Kod bežičnih komunikacija multipleksiranje po svakom kanalu,
uz minimalnu interferenciju i maksimalnu iskorišćenost medijuma,
se može izvesti u sledeće četiri dimenzije:
 prostoru
 vremenu
 frekvenciji
 kôdu
Prostorni multipleks
-SDM (Space Division Multiplexing)-

k1 k2 k3 k4 k5 k6

c
t c
t
s1
f
s2
f
c
t

s3
f
Frekventni multipleks
-FDM (Frequency Division Multiplexing)-

k1 k2 k3 k4 k5 k6

c
f

t
Vremenski multipleks
-TDM (Time Division Multiplexing)-

k1 k2 k3 k4 k5 k6

c
f

t
Kombinacija frekventnog i vremenskog
multipleksa

k1 k2 k3 k4 k5 k6

c
f

t
Kôdni multipleks
-CDM (Code Division Multipleximg)-
k1 k2 k3 k4 k5 k6

t
Prošireni spektar
 Tehnike sa proširenim spektrom (spread spectrum) baziraju se na proširenju
propusnog opsega koji je potreban da bi se izvršila transmisija podataka.

 Proširenje spektra ima nekoliko svojih prednosti. Ipak glavna prednost ovih
tehnika predstavlja otpornost na uskopojasne interferencije.

 Postupak proširenja spektra:

dP/df dP/df

korisnički signal
i) ii) širokopojasna interferencija
uskopojasna interferencija
f f
predajnik
dP/df dP/df dP/df

iii) iv) v)
f f f
prijemnik
MODEL DIGITALNOG KOMUNIKACIONOG
SISTEMA KOJI RADI U PROŠIRENOM
SPEKTRU

Ulazni Kanalni Kanalni Izlazni


Modulator Kanal Demodulator
podaci koder dekoder podaci

Spreading Spreading
sekvenca sekvenca
PN PN
generator generator
PREDNOSTI PRENOSA SIGNALA SA U
PROŠIRENIM SPEKTROM

 Signali proširenog spektra se mogu prenositi u opsezima gde su


drugi sistemi već operativni, a da pri tome postoji minimalni
performansni uticaj na rad oba sistema.

 Proširenim spektrom se prenosi širokopojasni signal koji ima


superiornije performanse u odnosu na tradicionalni radio sa aspekta
selektivnog fading-a i multipath kanala.

 Signal sa proširenim spektrom obezbedjuje robusniji i


pouzdaniji prenos u urbanim i zatvorenim sredinama.
PREDNOSTI PRENOSA SIGNALA SA U
PROŠIRENIM SPEKTROM –prod.

 Anti-interferentne karakteristike signala sa proširenim spektrom


su veoma važne kod nekih aplikacija, kakve su mreže koje su
operativne u fabričkim halama, gde fabriku čini veći broj spratova u
jednoj zgradi, pri čemu su interferentni signali veoma izraženi.

Celularni sistemi koji koriste CDMA (Code Division Multiple


Access) tehnologiju proširenog spektra nude znatno veću operativnu
fleksibilnost i veći kapacitet na nivou sistema u odnosu na sisteme
koji metod pristupa baziraju na FDMA (Frequency Division Multiple
Access), i TDMA (Time Dvision Multiple Access).

 Nekoliko korisnika može nezavisno da koristi isti širi propusni


opseg sa veoma malom interferencijom.
Metode za prenos signala u proširenom spektru

 Za prenos signala u proširenom spektru koriste se sledeće dve


različite metode:

 direktna sekvenca (direct sequencing – DS)-


DSSS ( direct sequence spread spectrum)
 frekventno skakanje (frequency hopping – FH)-
FHSS (frequency hopping spread spectrum)
FREKVENTNO SKAKANJE
 Kod FHSS (Frequency Hopping Spread Spectrum) tehnike
predajnik je taj koji permanentno pomera centralnu frekvenciju
predajnog signala.

 Frekventni pomeraji, ili frekventni skokovi (frequency hops),


dešavaju se slučajno, ali su te promene poznate kako predajniku
tako i prijemniku
Frekvencija

f8
f7
f6
f5
f4
f3
f2
f1

Vreme
Paketi za prenos
BLOK ŠEMA PREDAJNIKA I PRIJEMNIKA
FH spreader
Filter
sd t 
Modulator propusnik Spread spectrum
Binarni signal
(FSK ili opsega(oko
podaci BPSK) frekvencije s t  (signal u proširenom
zbira) opsegu)
c t 
Sintetizator
frekvencije

Izvorište
Tabela
bitova
kanala
pseudošuma

FH spreader
Filter
Spread spectrum
propusnik
signal Demodulator Binarni
opsega(oko
(signal u proširenom s t  sd t 
(FSK ili BPSK) podaci
frekventne
opsegu)
ct  razlike)

Sintetizator
frekvencije

Izvorište
Tabela
bitova
kanala
pseudošuma
DIREKTNA SEKVENCA - DSSS
 Kod DSSS-a svaki bit izvornog informacionog signala na
predajnoj strani predstavlja se pomoću većeg broja bitova u
predajnom signalu, koristeći pri tome spreading kôd.

 Spreading kôd proširava signal na veći frekventni opseg koji je


direktno proporcionalan sa brojem korišćenih bitova.

Tradicionalni Tradicionalni Izlazni podaci


Ulazni podaci Spreader Korelator
modulator demodulator

10
Bit podatka
8
Amplituda

0
Chip

-10 -8 -6 -4 -2 0 2 4 6 8 10
BLOK ŠEMA PREDAJNIKA I PRIJEMNIKA
Spread spectrum
DS spreader signal
(signal u proširenom
Binarni Modulator sd t  spektru)
(FSK ili
st 
podaci BPSK)

ct 

Izvorište
bitova
pseudošuma

DS despreder
Spread spectrum sd t 
signal Demodulator Binarni
(signal u proširenom s t  (FSK ili BPSK) podaci
spektru)
ct 

Izvorište
bitova
pseudošuma
PRIMER DSSS-a

0 1 0 0 1 0 1 1
Ulazni podaci A A
0 1 1 0 1 0 0 1 0 1 1 0 1 0 1 1 0 1 0 1 0 0 1 1 0 1 0 0 1 0 0 1
PREDAJNIK

Lokalno
generisana B
PN bit sekvenca
0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 1 0 1 1 1 0 1 0 0 0 1 1 0 1 1 0 1 1 0 0
Poslati signal C
C AB

Pimljeni signal
C
C
Lokalno
PRIJEMNIK

generisana
PN bit sekvenca
B
Identičan B-u gore

Izlazni podaci A
A  CB
PRENOSNI MEDIJUMI I KARAKTERISTIKE

 Za prenos signala se koriste različiti fizički medijumi.

 Svaki medijum se karakteriše svojim specifičnim propusnim opsegom,


kašnjenjem, cenom, kao i jednostavnošću instalacije i održavanja.

 Medijum (put) preko koga se prostire elektromagnetni talas/električni signal


može biti izveden kao trasiran ili netrasiran:

 Trasirani putevi su oni kod kojih se kao medijum za prenos koriste


upredeni kablovi, koaksijalni kablovi, optička vlakna i dr.
 Netrasirani su oni koji se zasnivaju na prostiranju elektromagnetnih
talasa kroz slobodni prostor (tipično su to satelitske veze, radio veze).

 Tip prenosnog medijuma je veoma važan jer on odredjuje koji je maksimalan


broj bitova koji se na tom prenosnom putu mogu prenositi u sekundi, tj. bps.
KLASIČNE DVO-ŽIČANE LINIJE
 Klasične dvo-žične linije (two-wire open line) predstavljaju najjednostavniji
oblik prenosnog medijuma.

 Ovaj tip linija pogodan je za povezivanje uredjaja koji nisu udaljeni više od 50
m, a koriste brzinu prenosa manju od 19.2 kbps.

 Signal, obično naponskog ili strujnog nivoa, relativan je u odnosu na


referentnu masu i prenosi se kao asimetričan (jedna žica je signalna, a druga
masa).

 Povezivanje dva računara se izvodi više-žilnim kablovima (koji su radi


mehaničke zaštite oklopljeni plastikom ili su trakastog tipa (flat ribbon cable))
Završni konektori

Jedan par
Ravna traka
UPREDENE LINIJE
Bolja imunost na uticaj indukcije spoljnih smetnji se ostvaruje korišćenjem
upredenih linija (twisted pair lines).
Categories of unshielded twisted-pair cables

Category Bandwidth Data Rate Digital/Analog Use

1 very low < 100 kbps Analog Telephone

2 < 2 MHz 2 Mbps Analog/digital T-1 lines

3 16 MHz 10 Mbps Digital LANs

4 20 MHz 20 Mbps Digital LANs

5 100 MHz 100 Mbps Digital LANs

6 (draft) 200 MHz 200 Mbps Digital LANs

7 (draft) 600 MHz 600 Mbps Digital LANs


UTP connector and UTP performance
KOAKSIJALNI KABL
 Kada je bitska brzina prenosa iznad 1 Mbps kao prenosni medijum uobičajeno
se koristi koaksijalni kabl

Table Categories of
coaxial cables Category Impedance Use

RG-59 75 W Cable TV

RG-58 50 W Thin Ethernet

RG-11 50 W Thick Ethernet


TIPOVI KABLOVA
TIPOVI KABLOVA
TIPOVI KABLOVA
TIPOVI KABLOVA
TIPOVI KABLOVA
TIPOVI KABLOVA
TIPOVI KABLOVA
TIPOVI KABLOVA
TIPOVI KABLOVA
TIPOVI KABLOVA
TIPOVI KABLOVA
TIPOVI KABLOVA
TIPOVI KABLOVA
TIPOVI KABLOVA
TIPOVI KABLOVA
TIPOVI KABLOVA
TIPOVI KABLOVA
TIPOVI KABLOVA
TIPOVI KABLOVA
TIPOVI KABLOVA
TIPOVI KABLOVA
TIPOVI KABLOVA
BNC connectors
Coaxial cable performance
OPTIČKA VLAKNA

Optički kablovi razlikuju se od koaksijalnih i upredenih kablova po tome što


prenose informaciju u obliku fluktuirajućeg snopa svetlosti kroz stakleno vlakno,
a ne električnog signala kroz žice.

Svetlosni talas ima znatno širi spektar od električnog pa, shodno tome, moguće
je ostvariti brzine prenosa od nekoliko stotina Mbps.

Optički kabl je takodje pogodan za prenos i pri manjim bitskim brzinama kod
okruženja koja su podložna uticaju raznih smetnji kao što su industrijska
postrojenja koja koriste visoko-naponsku opremu, razne energetske pretvarače i
druge snažne izvore indukovanih smetnji.

Dobra osobina optičkog prenosa je i ta što postoji galvanska izolacija izmedju


predajnika i prijemnika.
Bending of light ray
OPTIČKA VLAKNA – prod.
Kod optičkog kabla za prenog svakog signala koristi se po jedna staklena nit

Sa ciljem da se zaštiti od spoljneg uticaja svetla optičko vlakno se presvlači


spoljnim zaštitnim omotačem.

Svetlosni signal generiše optički predajnik koji vrši konverziju električnih


signala (energije) u svetlosnu.

Na prijemnom kraju optički prijemnik obavlja inverznu funkciju.

Obično da bi se obavila konverzija predajnik koristi LED (light emitting diode)


ili lasersku diodu, a prijemnik fotodiodu ili foto-tranzistor.
OPTIČKA VLAKNA – prod.

Propagation modes
OPTIČKA VLAKNA – prod.
TABLE FIBER TYPES

Type Core Cladding Mode

50/125 50 125 Multimode, graded-index

62.5/125 62.5 125 Multimode, graded-index

100/125 100 125 Multimode, graded-index

7/125 7 125 Single-mode


Fiber construction
Fiber-optic cable connectors
SATELITSKI PRENOS

 Satelitski sistemi vrše prenos informacije koji se zasniva na korišćenju


elektromagnetnih talasa kroz slobodni prostor (etar).

 Mikrotalasni snop, kod koga su podaci modulisani, predaje se ka satelitu od


strane zemaljske stanice.

 Snop se prima i retransmituje ka unapred definisanom odredištu pomoću kola


koje se naziva transponder.

 Kod jednog satelita postoji veći broj transpondera pri čemu svaki pokriva
odredjeni frekventni opseg.

 Obično satelitski kanal ima veoma širok propusni opseg što obezbedjuje
prenos podataka veoma velikih brzina.

 Kanal, koristeći tehniku multipleksiranja, se obično deli na veći broj


podkanala.
KOMUNIKACIONI SATELITI
 Komunikacioni sateliti su obično geostacionarni, što znači da se satelit u
sinhronizmu, isto kao i Zemlja, okreće oko ose Zemlje (tj. za 24 časova napravi
jednu rotaciju), pa zbog toga njegova pozicija izgleda kao da je stacionarna u
odnosu na Zemlju.

 Ugao rasipanja mikrotalsnog snopa koji se emituje od strane satelita može biti
veliki tako da se signal prima na širem geografskom području, ili uzak (fino
fokusiran) i prima na užem području.

 U drugom slučaju polje na prijemnoj strani je veće, a to dozvoljava da se


koriste satelitske antene čiji je dijametar mali (VSAT - very small aperture
terminal).

 Druga tipična konfiguracija koristi centralnu zemaljsku stanicu koja


komunicira sa većim brojem VSAT zemaljskih stanica distribuiranih na teritoriji
jedne zemlje
PRENOS PREKO SATELITA

tačka-ka-tački

više-tačkasti
ZEMALJSKE RADIORELEJNE VEZE
 Zemaljske radiorelejne (mikrotalasne) veze se koriste za uspostavljanje
komunikacione veze u situacijama kada je suviše skupo da se vrši instaliranje
fizičkih prenosnih medijuma (kablova) kroz terene kakve su velike reke, jezera,
pustinje, planinski masivi, i dr.

 Na neka uzvišena mesta medjusobno udaljena do 50 km, izmedju kojih postoji


optička vidljivost, postavljaju se duž trase parovi prijemnik/predajnik.

 Signal se prostire od tačke do tačke, prima se od strane prijemnika demoduliše,


zatim ponovo moduliše i od strane predajnika šalje ka sledećoj relejnoj stanici

predajni signal izlazni signal


par
predajnik-prijemnik
Unidirectional antennas
RADIO VEZA
 Obično se radio veze koriste za povezivanje većeg broja računara ili udaljenih
terminala po naseljenim mestima.

 Radio-predajnik, nazvan bazna stanica, lociran je na fiksno mesto i žično se


povezuje sa centralnim računarom celog sistema.

 Udaljene stanice su povezane na baznu putem radio-veze

Oblast pokrivanja od strane


bazne stanice
F2 F3 F1 F2

F3 F1 F2 F3 F1

Sa fiksne mreže za
prenos podataka
BS F2 F3 F1 F2

BS = bazna stanica

= korisnik računar/terminal F1 , F2 , F3 = frekvencije koje se koriste u ćelijama


Omnidirectional antennas