You are on page 1of 70

KINA KA VRHU

MENTOR: Dr Ljubinka Joksimovic

STUDENTI: Markovic Jovica 07/576
Beloica Jelena 07/580
KINA I INDIJA
 Kina se drzala revolucionarnog socijalizma,pod centralnom
komandom komunisticke partije,dok je Indija tezila
,,socijalistickom uredjenju drustva” i jacanju parlamentarne
demokratije.
 Iako dosta slicne,sa slicnim problemima i opstom politikom
usmerenom protiv imperijalizma,gajile su vrlo jak rivalitet,i
regionalno i van granica ovih drzava.
 Vazno pitanje jeste,da li su ove dve drzave vodile istu trku?
 Indija je svoj napredak uporedjivala sa kolonijalnom erom,dok je
Kina svoj napredak uporedjivala sa zapadnim
zemljama,postavljajuci sebi mnogo vece ciljeve.
 Pokazatelj je I kompanija koju je 1958 godine
zapocela Kineska komunisticka partija,sa
sloganom ,,Stici Britaniju u narednih 15
godina’’.
 Kina I Indija su zapocele kao britanske
zemlje,kao savez zvani Indo-Kina,ohrabrene
ojacanim nacionalnim ponosom usled
nezavisnosti I oslobodjenja.
 Slicnosti izmedju Kine i Indije su:oba sistema
su nasledila privrede koje je karakterisalo
masovno siromastvo seoskog stanovnistva pod
feudalnim sistemom proizvodnje na selu.Oba
drustva su bila pod patrijarhatom, sa strogim
razlikama medju polovima(ugnjetavanjima kao
njihov proizvod-cedomorstvo zenskih
potomaka,sklapanje brakova medju decom i
dr.)
I pored slicnosti,njihove razlicitosti su od krucijalnog
znacaja.One su vezane prvenstveno za drustvene i
razlike u kulturi.
Kina-jedan dominantan jezik,90% stanovnistva cine
etnicka grupa Han,sto je uticalo na homogenost u
razvoju u celoj naciji.
Indija-mnostvo jezika i kultura,postojanje kasti i
klasnih podela,raznolikost religija.
To se navodi kao razlog zbog koga je Kina uspela
brzo i lako da transformise institucije i privredu,sto se
ne moze reci i za Indiju.
 Kolonijalna proslost-uticala je na razvoj drzava,kao i
odredjivanje njihovih ciljeva.
 Razlike u tom pogledu su:Kina u kojoj su kmetovi bili istisnuti
u socijalnoj revoluciji,dok su se u Indiji zadrzali,sto je sprecilo
dalje reforme.Uticaj Britanije,kao kolonijalne sile,je bio
ogroman na podruciju Indije(citava generacija Indijaca se
skolovala u samoj Britaniji).
 U Kini je vlast drzalo seosko stanovnistvo i radnici pod
vodjstvom revolucionarne Komunisticke partije,vlast je bila u
rukama siromasnih i njihovih direktnih zastupnika.
 U Indiji je vlast bila u rukama srednjeg i bogatog staleza,sto je
i kljucna razlika ovih zemalja,koja je uticala na dalji razvoj
privrede.
GDE SU ONE DANAS?
 Iako su zapocele na istim osnovama 50-ih godina,danas je
neosporno Kina naprednija.
 U 2003 god.Kina je zabelezila duplo veci prihod po glavi
stanovnika u odnosu na Indiju.Manje siromastva,zivotni vek u
Kini je duzi za 6 godina u proseku,stopa pismenosti odraslog
stanovnistva je 91% u odnosu na 65% u Indiji,samo 8%dece
mladje od 5 god.je umereno neuhranjeno,nema jako
neuhranjenih,u odnosu na 47% umereno I jako neuhranjenih u
Indiji.Samo 14%dece pati od delimicnog ili velikog poremecaja u
razvoju,u odnosu na 46%u Indiji.
 Do 1978. Kina je zabelezila gotovo dupli proizvodni ucinak u
glavnim usevima,iako je na pocetku imala manje obradive zemlje
po glavi stanovnika.
 Dakle stope rasta u poljoprivredi,industriji i u sektoru usluga su
sve vece u Kini.Taj trend se nastavlja od 80-ih god.pa sve do
danas.
 Kljucna razlika je u ruralnom sektoru i nihovoj organizaciji.
 -Kina je ulagala u selo,zemlju i obicne radnike(seljake),dok je
Indija u seosku elitu.U Kini je to dovelo do stvaranja velikog
broja obucenih radnika na selu,cime je povecan njihov
standard,kao i njihov prihod,dok se sama zemljoradnja oslanjala
na strucnost i snagu tih ljudi.Tako su profitirali i siromasni i
vlasnici imanja.To u Indiji nije bio slucaj.
 Kroz ulogu ruralnog sektora se mogu uociti najvece
razlike u institucijama,rastu i ishodima rada i
organizacije ove dve zemlje.Uredjenje institucija u Kini
je bilo takvo da je imalo za cilj ubrzanje rasta domace
privrede pod vodjstvom Kineskog socijalistickog
razvoja drzave.Tako reorganizovane institucije su
stvorile lajtmotiv koji karakterise uredjenje Kine kao
takve u celom narednom periodu od 1949 god.
 Takav sistem je cinio jednu celinu koja je bila osnova za
dalji razvoj same drzave.
 U Indiji je njeno institucionalno okruzenje kocilo njen
napredak,dok je glavni cilj institucija u Kini bio
trazenje i upotreba mogucih izvora rasta i napretka.
 U Indiji nisu sprovedene reforme u poljoprivredi i
raspodeli zemlje,koja je pripadala pojedincima,sto je
uticalo na nezaposlenost vecinskog broja seoskog
stanovnistva,koje nije imalo zemlju.Zato je bila
neophodna reforma takvog uredjenja i preduslov za
dalji razvoj.
 U Kini su reforme sprovedene od 1949-1952 dovele
do podeljenosti zemljista,stvarajuci nove zajednice
ljudi koji su bili usredsredjeni na razvoj i obradjivanje
zemlje zajednickim snagama.
 Do septembra 1958 god. 98% zemljista na selu je bilo
pokriveno sada vec velikim ljudskim
komunama.Time je doslo do masovne mobilizacije
radne snage na selu,industrijalizacije sela,cime su
stvoreni uslovi za zadovoljenje potreba za zdrav
zivot,obrazovanje i opste blagostanje vecine.
 Druga znacajna reforma je nastupila 1978 god.Doslo je do
ukidanja ljudskih komuna,davanja osiguranja u vidu zemljanog
priloga(parce zemlje svakom domacinstvu),cime je onemogucen
direktan pristup seljaka zemlji i uzivanje u ostvarenim prihodima.
 Mnogi su kritikovali takvo uredjenje u kome je radna snaga bila
neplacena,ali cim bi se ulaganje u nju isplatilo,sami pojedinci
tj.njihova domacinstva bi imali koristi.Sustina jeste da su svi imali
isti status,i ono koji su obradjivali zemlju i ono koji su radili na
poslovima koji nisu donosili prihod.
 Vremenom je sve manja bila potreba za izmestanjem radne
snage.
 Komune su licile na manja moderna industrijska imanja
koja su bila u posedu seljaka i oni su sami mogli da
naknadno ulazu ostvareni visak u
poljoprivredu,infrastrukturu i socijalni razvoj.Jedna
takva komuna je Ceng Dong,bogata zbog povoljnog
geografskog polozaja,pri cemu je imala uslove za razvoj
zemljoradnje i industrije.
 Dok su u Indiji neprofitabilne delatnosti i zanati gubili
u trci sa modernim proizvodjacima,sto je dovelo do
velikog broja neiskoriscene radne snage,a time i do
siromastva.
 Najveci uspeh Kine je u tome sto je uspela da
mobilise gotovo celokupno stanovnistvo za rad
sa najcesce minimumom produktivnosti i
minimumom prihoda.U istoj situaciji su bili i oni
koji rade i koji nisu.
KAKO JE KINA USPELA U
SVEOPSTOJ MOBILIZACIJI I
AKUMULACIJI RADNE SNAGE?
 Odgovor lezi u ,,budjenju entuzijazma”.
 Udruzujuci se u kooperacije radili su za razvoj drzave i tezili
socijalistickoj transformaciji drustva.Socijalisticka partija je
bila ta koja je budila taj entuzijazam pomocu raznovrsnih
kompanija.
 Stvoreni su uslovi za uspesnu eksplataciju modela masovne
transformacije:postojanje kulturne homogenosti,mocan osecaj
da drzava pripada masama tj.svima,a ne
pojedincima,identifikacija sa njom, uvodjenje poliika vezanih
za ruralne industrijea i na kraju samo postizanje uspeha je
omogucilo odrzivost ovakvog sistema.Dobrobiti privrednih
napredaka su delili svi.
 Iako su u poslednjoj deceniji zabelezene znacajne stope rasta u
Indiji, beda i glad su i dalje surova realnost, a u Kini samo
bleda uspomena.
NEGATIVNI ASPEKTI
SAVREMENOG KINESKOG
DRUSTVA
 Ponovna pojava polne
diskriminacije,prostitucija,stanje zivotne
sredine,veliki porast korupcije,ekspanzija,socio-
ekonomske nesigurnosti na selu.
 I u Indiji i u Kini dolazi do privatizacije javnog
sektora i gubitka vrednosti.
 Problem nejednakosti
 Problem regionalne nejednakosti-neravnomerna
raspodela sredstava.U tom aspektu Kina se priblizila
Indiji poslednjih godina.
O PRIVREDI KINE

-U Vasingtonu, 7. i 8. septembra 2006. godine, raspravljalo se o
razlicitim aspektima Kineske privrede, koja je u poslednjih
nekoliko decenija ostvarila veliki rast i postala jedna od vodecih u
svetu.

-3 grupe tema za raspravu:

- o rastu produktivnosti

- o proceni trenutnih stopa o povracaju sredstava ulozenih u
investiranje

- o stanju Kineskih banaka
- U prvom delu Dzeferson, Hu i Djian proucavaju rapidan rast
produktivnosti
- Oni racunaju nivoe i stope rasta produktivnosti po SEKTORU,
INDUSTRIJI I REGIONU, i analiziraju produktivnost izmedju
Kine i drugih svetskih zemalja
- Oni dalje raspravljaju o Institucionalnoj reformi za koje veruju
da su neophodne kako bi se odrzala stopa produktivnosti u
buducnosti.
- U analizi koriste podatke NACIONALNOG BIROA ZA
STATISTIKU KINE o godisnjim zapazanjima o radu 20 000
velikih i srednjih preduzeca od 1995. do 2004.godine.
NEDOSTATAK – nisu ukljucena mala preduzeca
- Autori ovog teksta su prvo racunali produktivnost radne snage u
27 proizvodnih industrija, i svakoj od 4 regije u Kini. Kao sto se i
ocekivalo produktivnost je najvise skocila u periodu od 1995. do
2002. godine.
- Godine 1995. produktivnost je bila oko 2 puta veca u
priobalnom nego u severoistocnom, i 3 puta veca u odnosu na
centralni i zapadni region.
- Velike razlike u produktivnosti postoje i izmedju Kineske
industrije i drugih privrednih sektora.

- Poredjenje produktivnosti u industriji ( proizvodnji, rudarstvu i
gradjavinarstvu ) sa produktivnosti u poljuprivredi ( ukljucujuci
sumarstvo i ribolov)

- 1980 – 2005 godine. taj procenat je mnogo veci u industrijskom
sektoru.
- Sto se tice sektora USLUGA, produktivnost je veca u
PRIOBALNOM u odnosu na druge regione.

- Produktivnost u sektoru usluga je mnogo veca u odnosu na
produktivnost u poljuprivredi

- Do 2004 – te godine usluge su bile vise nego DUPLO
produktivnije u poljuprivrednom sektoru u svakom regionu
- Autori se bave i analizom znacaja preraspodele radne snage

- Najvece razlike medju sektorima po pitanju produktivnosti rada
su izmedju poljoprivrednog i industrijskog

- Pomeranje radnika iz poljoprivrednog u industriski sektor
- Oni tvrede da od 2 faktora zavisi da li ce Kina nastaviti da
povecava produktivnost ;

1. Sposobnost Kine da stvori novu tehnologiju i da iskoristi
postojecu, domacu ili inostranu.

2. Sposobnost Kine da nastavi sa institucionalnim reformama.
Lista bitnih reformi je duga, ukljucujuci reforme koje bi uticale
na intelektualnu svojinu, mobilnost radne snage, vlasnistvo i
upravljanje preduzecima,bankarski sistem i socijalno
osiguranje.

- Autori su optimisti po pitanju oba.
- Drugi deo ovog clanka se bavi procenom stope povracaja
sredstava i uporedjivanje tih stopa sa stopama povracaja drugih
zemalja.

- Razlog je u vezi sa tim da li je visok nivo investicija u Kini odrziv.

- Korisceni su podaci NACIONALNOG BIROA ZA
STATISTIKU, od kraja 70 – tih godina pa nadalje.

- Autori dosli do zakljucka: STOPE POVRACAJA SREDSTAVA
NISU PADALE UPRKOS VISOKIM STOPAMA
INVESTIRANJA, NITI SU NISKE PO MEDJUNARODNIM
STANDARDIMA.
- U trecem delu procenjuju se izgledi za uspesnu reformu
Bankarskog sistema
- Ekonomske reforme 1995. godine su se bavile problemom;

1.neprofitabilnih drzavnih preduzeca
2. disfunkcionalnih banaka

Najvece kineske banke koje su drzavne, bile su koriscene za
subvencionisanje NAZADNOG POLJOPRIVREDNOG
SEKTORA, kako bi se sprecila migracija sa sela u grad, kao i za
subvencionisanje NEEFIKASNIH DRZAVNIH
PREDUZECA,kako bi se sprecila masovna nezaposlenost
ukoliko bi ova preduzeca propala. Dolazi do prestanka davanja
neprofitabilnih pozajmica banaka drzvanim preduzecima, sto je
dovelo do gasenja ili prodaje istih.
- Druga preduzeta mera ove strategije je imala za cilj
dozvoljavanje stranih uticaja, a to je privlacenje stranih
investitora u postojece banke.

- Godine 2005 investirano je 13, 3 milijarde u najvece
Kineske banke.

- Treca obelezja ove strategije je uvrstavanje domacih
banaka na strane berze, kako bi postale konkurente na
trzistu i primorane da postuju medjunarodne standarde.

- Kreiran je petogodisnji plan za modernizaciju ruralnih
javnih servisa otvarajuci 45 miliona novih radnih mesta.
JOS O PRIVREDI KINE

- Nastavak rasta privrede i robnog viska
- Veliki uticaj spoljne trgovine
- Trenutna kriza na trzistu mogla bi uticati i na kinesku privredu,
ali cini se da je ona spremna da se sa njom nosi i da taj uticac
ogranici.
- Makroekonomski polozaj Kine povoljan
- Procvat kineske berze
- I ako je doslo do porasta cena robe za izvoz, one su i dalje niske
u poredjenu sa drugim zemljama, a sa druge strane efikasnost i
produktivnost radne snage su poboljsani
- Odrzavanje interne i eksterne ravnoteze je moguce
povecavanjem potrosnje.

- Potrosnja je u negativnoj vezi sa stednjom. Kad stednja raste
potrosnja pada, i obrnuto. Da bi se smanjila privatna stednja i
povecala potrosnja potrebno je OJACATI SISTEM
SOCIJALNE ZASTITE ( stanovnici stede zarad: medicinskih
troskova, skolovanja, vencanja, obrazovanja )
Da li Kina ulazi u fazu kada ce se okoncati visak radne
snage?

- Sve je vise upraznjenih radnih mesta, kako kvalifikovanih tako i
nekfalifikovanih

- Sve veci broj studenata – odlaganje rada
ODRZAVANJE RASTA-IZAZOVI I
MOGUCNOSTI
 Osam velikih izazova i mogucnosti za odrzavanje
izuzetno velike stope rasta u Kini:
 1.Urbanizacija
 2.Poljoprivredna produktivnost i ruralno siromastvo
 3.Odrzavanje proizvodne izvozne dinamike
 4.Produktivnost sektora usluga
 5.Efikasnost ulaganja
 6.Integracija unutrasnje trgovine
 7.Investiranje u ljudski kapital
 8.Energija i zivotna sredina
URBANIZACIJA
 Trenutna situacija-U Kini je jos uvek polovina radne
snage u poljoprivredi,a njena produktivnost je mala u
odnosu na industriju i sektor usluga.Preraspodela
radne snage iz ruralnog u urbani sektor ce i ubuduce
glavni izvor u povecanju BDP-a po radniku.
 Stopa urbanizacije u 2003 god. bila je 40,5 %
ukupnog stanovnistva,sto je za skoro 20% nize od
svetskog standarda.Dakle Kina je i dalje vrlo ruralna.
 Urbanizacija bi pospesila porast poljoprivredne
produktivnosti.
POLJOPRIVREDNA
PRODUKTIVNOST I RURALNO
SIROMASTVO
 Povecanje poljoprivredne produktivnosti po
radniku bi dovelo do povecanja prihoda.
 Potrebno smanjiti siromastvo sela
omogucavajuci vecu migraciju
radnika,ulaganje u infrastrukturu,bolje
iskoriscenje zemlje.Ulaganje u selo je kljucno.
ODRZAVANJE PROIZVODNE
IZVOZNE DINAMIKE
 Povecanje proizvodne produktivnosti je glavni
pokretac rasta.
 Orijentisanost ka izvozu roba i podsticanje
direktnih stranih investicija bi olaksalo taj rast.
 Bitan je i kvalitet roba,uvodjenje novih
politika i dobro osmisljene strategije.
PRODUKTIVNOST SEKTORA
USLUGA
 Sektor usluga je glavni izvor rasta zaposlenja
od 1990 god.
 U periodu izmedju 1990-2003 god. u ovom
sektoru je otvoreno oko 98 miliona radnih
mesta, ali je produktivnost ovog sektora
zaostajala za produktivnoscu u proizvodnom
sektoru.
 Podsticanje konkurentnosti i direktna strana
ulaganja u ovaj sektor bi znacajno povecalo
produktivnost.
EFIKASNOST ULAGANJA
 Produktivnost ulaganja je peti moguci izvor
rasta.Stopa ulaganja Kine je medju najvisim u svetu,
ali njena produktivnost nije.
 Finansijska trzista su srz efikasnosti ulaganja,jer
odredjuju kako se ustedjena sredstva raspredjuju.
 Potrebno je razvijati kapitalna trzista,uvesti politiku
koja bi primorala drustvena preduzeca na
raznovrsniju raspodelu kapitala u druge sektore i
delatnosti.
INTEGRACIJA UNUTRASNJE
TRGOVINE
 Neophodna je zbog rasta regionalnih
nejednakosti.
 Neophodno je poboljsanje infrastrukture i
komunikacije medju regionima,da bi se
omogucio bolji polozaj slabije razvijenih i
nepristupacnijih regiona.
INVESTIRANJE U LJUDSKI
KAPITAL
 Ulaganje u obrazovanje je bitno za rast i
jednakost.
 Ulaganje u zdravstvenu zastitu-problem
njizrazeniji na selu,zbog visokih troskova
medicinske nege za vecinu seoskog
stanovnistva.
ENERGIJA I ZIVOTNA SREDINA
 Kina je trenutno treci najveci proizvodjac
energenata i drugi najveci potrosac.Iako je
bogata ugljem koristi ga za 75% svoje
proizvodnje i radi na stvaranju i gradnji novih
energetskih postrojenja.
 Kina je ostvarila impresivan napredak u vezi
sa efikasnoscu sa kojom koristi energiju.
KOJE SU POSLEDICE PO ZIVOTNU
SREDINU VECE UPOTREBE
ENERGIJE U KINI?
 Kina ce nastaviti da se oslanja na fosilno
gorivo,posebno ugalj,kao primarni izvor
energije u narednim decenijama.
 Problemi sa upotrebom ovog energenta:
 Isparenja sumpor dioksida(SO2) imaju lokalne
i regionalne posledice.Po proceni Svedske
Zdravstvene Organizacije 600 miliona ljudi u
Kini je izloseno stetnom uticaju SO2.
 Emisija crnog ugljena
 Posledice:smanjena vidljivost,ozbiljni zdravstveni
problemi,ostecenja gradjevina, smanjenje
produktivnosti poljoprivrednih useva,kao i uticaj na
promenu klime(suse na severu i poplave tokom leta
na jugu Kine).Zbrinutost vlada i zbog emisije ugljen-
dioksida(CO2).Kina se tim pitanjem smanjenja
emisije stetnih gasova mora pozabaviti na duze staze,
prvenstveno primoravanjem novih preduzeca za
uvodjenjem novih tehnologija.
KINESKI PRISTUP REORMI

- Isticu se 4 osnovna obelezja:

1. Gradualizam
2. Parcijalne reforme
3. Decentralizacija
4. Samopojacavajuci karakter reformi

Ove karakteristike su uslovljene jednostavno velicinom i razlicitoscu
Kine
GRADUALIZAM

 U skoro svim oblastima reforme implementacija se odvijala tokom
duzeg perioda, cesto nekoliko godina i obicno posle
eksperimentisanja

 Eksperimenti su se odvijali u odredjenim “reformskim oblastima“

 Gradualizam je cesto bio posledica prostog oportunizma koji se
javljao kao reakcija na rastuce fiskalne pritiske, sto se posebno
pokazalo kao reforme cena

 Period od 1989. do 1991., (manje paznje se obracalo na reforme),
jeste period kada su nastale najradikalnije promene relativnih cena u
Kini u citavom reformskom periodu
GRADUALIZAM

 Za neke reforme, po prirodi, gradualizam nije moguc.

 Centralna banka je osnovana 1984. i sve njene komercijalne
transakcije su brzo prenete na novoformiranu industrijsku i
komercijalnu banku, mada je, naravno, trebalo vise vremena da
Narodna banka Kine pocne u potpunosti da obavlja svoje nove
funkcije
 Sa stanovista kreatora ekonomske politike u Kini gradualisticki
pristup reformi imao je nekoliko prednosti:

1. krupni poremecaji i prekidi u privredi su izbegnuti

2. primenom prvo onih politika koje imaju veliku verovatnocu
da budu uspesne, rukovodstvo je bilo u stanju da zadobije politicku
podrsku za naredne reforme

3. da bi neke reforme bile delotvorne, nuzno je izgraditi nove
institucije, postaviti nove zakonske i regulatorne sisteme, obuciti
pojedince kako postovati nove postupke I uzanse, a sve to su
zadaci koji se ne resavaju preko noci

4. Kina je stvorila uslove koji joj omogucavaju da uziva znacajan
ekonomski rast uporedo sa reformisanjem
 Ovaj pristup ima i svoje nedostatke:

1. ekonomski ucesnici nisu u mogucnosti da predvide svoje
buduce ekonomsko okruzenje

2. gradualisticke reforme daju vreme onima ciji su interesi
ugrozeni reformom da se pregrupisu i blokiraju odvijanje reforme,
ili cak neke preokrenu
PARCIJALNE REFORME

 Pribegavanje parcijalnim reformama unutar pojedinih sektora
najizrazitije je bilo kod sistema dvorednih cena, pod kojim je
drzavnim preduzecima bilo dozvoljeno da proizvodnju preko
plana prodaju po trzisnim cenama

 Dvoredni sistem cena kao i generalno parcijalni pristup ima dve
prednosti:

1. on je bio snazan instrument gradualistickog pristupa tako sto je
obezbedjivao kontinuitet u snabdevanju i istovremeno kreirao
situaciju u kojoj se mogu sticati trzisna znanja

2. to je bio nacin podsticanja ekonomskih ucesnika da adaptiraju
svoja ponasanja pre eventualnog iskljucivanja sistema planiranja
 Nedostaci:

- “oticanje“ iz planskog sektora na trzisni i time izazvanu korupciju

- procenjuje se da je od ukupne planske proizvodnje 1/3 stizala na
planirana mesta po planskim cenama, 1/3 na planirana mesta, ali ali
po cenama prilagodjenim trzisnim cenama, dok je 1/3 u potpunosti
skretala
DECENTRALIZACIJA

 Jedno od obelezja kineskih inicijalnih uslova bilo je prisustvo
osposobljene decentralizovane administracije

 Decentralizacija je kao elemenat u pristupu reformi kontraverzna na
dva nacina:

1. uprave na lokalnim nivoima cesto su zamenjivale redukovano
centralno planiranje povecanim lokalnim planiranjem

2. decentralizacija je isla ispred drugih reformi tako da lokalna
reakcija na iskrivljene relativne cene je rezultirala u neodgovarajucim
lokalnim investicijama
SAMOPOJACAVAJUCA PRIRODA REFORMI

 Reforme u jednoj oblasti privrede dovode do reforme u drugim, i
zaista ih iznudjuju kreiranjem pritiska za promenom, a ovo izgleda da
ponistava tezu da gradualisticki pristup omogucava pojavu snaga koje
ponistavaju snage promene
 Inicijalne reforme u poljoprivredi stvorile su viskove usteda i radne
snage u ruralnim oblastima izazivajuci ekspanziju gradskih i seoskih
kolektivnih preduzeca
 Posebno obelezje kineskih reformi je nastojanje rukovodstva da
ocuva socijalisticki karakter privrede
 Vlasti nisu sledile strategiju masovne privatizacije koja je koriscena u
nekim istocnoevropskim zemljama
 Kineska vlada se zalagala za osmisljavanje metoda koji bi
revitalizovali drzavna preduzeca, a ne za poboljsanje njihove
performanse kroz privatizaciju
 Pocetkom 90-tih godina pojavio se veliki broj kompanija koje imaju
udruzeno vlasnistvo vise drzavnih preduzeca, drzavnih i nedrzavnih
preduzeca, ili domacih i stranih firmi
REFORME U POLJOPRIVREDI

 Medjutim,Kina je otpocela svoje reforme u
uslovima koji su se dosta razlikovali od onih u
dr.socijalistickim zemljama.Procenjuje se da su
generalno bili povoljni za brzo postizanje
ekonomskih rezultata.Lansiranje tih reformi je
usledilo zbog:
 Nezadovoljstva ekstenzivnim modelom rasta
koji je generisao ukupan rast,ali zanemarljiv ili
nikakav rast produktivnosti.
 Inicijalni uslovi su osnova koja objasnjava situaciju u kojoj su
neposredne koristi izabranih reformi nadmasivale neposredne
troskove.
 Najpre su reforme sprovedene u poljoprivredi,cime je
komunalni sistem postigao 4 od 5 gl.postavljenih ciljeva:
 1.Izgradjena je poljoprivredna infrastruktura
 2.razvijen je sistem upravljanja koji je unapredio i sistem
snabdevanja inputima i marketing.
 3.unapredjeni su socijalni uslovi(preventivna medicina i opste
obrazovanje)
 4.seljacka,samodovoljna privreda postala je diversifikovan
poljoprivredni sektor.
 Ovim sistemom nije povecana produktivnost u
poljoprivredi,niti kvalitet I raznovrsnost
proizvodnje.To se objasnjava problemima u sistemu
podsticaja:nije bilo podsticaja za individualne napore.
 U srcu reforme je bio povratak na individualnu
poljoprivredu I rasformisanje komuna.Uz sve to su I
realno povecane relativne poljoprivredne cene od
25%u proseku.
 Ove reforme u poljoprivredi su dovele do stvaranja
viskova raspolozivih za investiranjei pokrenule mase
radnika da traze nove izvore zaposljavanja.
IZVESNE PREDNOSTI I ZNACAJ
POLJOPRIVREDE
 Relativni znacaj poljoprivrede u Kini je bio mnogo
veci nego u istocno evropskim zemljama.
 Ona je ostvarivala skoro 1/3 BDP-a u 1979.
 Zemlje sa znacajnom poljoprivrednom osnovom
otpocinju tranziciju na trzisnu privredu sa izvesnim
prednostima.
 To su:poljoprivredni sektor moze posluziti kao sektor
apsorpcije radnika otpustenih iz
industrije;privatizacija se moze brze sprovesti u
poljoprivredi nego u industriji;proizvodni proces je
dalekojednostavniji u poljoprivredi.
REFORMA SPOLJNE TRGOVINE
 Do 1978.kineskom spoljnom trgovinom upravljalo je 12
drzavnih spoljno trgovinskih korporacija,dok je drzavni budzet
apsorbovao sve profite i gubitke.
 Nizom reformi data je veca autonomija i odgovornost za
poslovanje spoljnotrgovinskim korporacijama.
 U 1990.poslovalo je preko 5000 spoljnotrgovinskih
korporacija.Direktna kontrola izvoza I uvoza ostvarivana je
preko sistema dozvola.Dok su propisi I spoljnotrgovinski
porezi uticali na kolicinu I strukturu proizvoda u trgovinskim
tokovima.
 Vlada je brojnim merama stimulisala izvoz,davajuci izvoznim
firmama olaksice kodoporezivanja I direktne nagrade.Pravo
prvenstva koriscenja uvezene tehnologije,povoljnije kredite za
unapredjenje tehnologije,koriscenje sirovina I energije po
niskim cenama…
REFORME U SEKTORU INDUSTRIJE

 Industrija je najveci proizvodni sektor koji ucestvuje sa 50% u bruto
domacem proizvodu 1995.
 Postoji nesto preko 10 miliona industrijskih preduzeca

drzavna kolektivno privatna preduzeca
preduzeca vlasnistvo preduzeca "drugog" tipa
104000 1,8 miliona 8,1 milion 325000
 Postoje odredjene razlike izmedju preduzeca u drzavnom vlasnistvu i
kolektivnih preduzeca:

1. drzavna preduzeca su uglavnom locirana u urbanim oblastima,
vecina kolektiva su TVEs, locirana u ruralnim oblastima

2. drzavna preduzeca su u vlasnistvu drzave, dok kolektivna
preduzeca su u vlasnistvu lokalnih vlada

3. drzavna preduzeca izvrsavaju proizvodne poslove, ali isto tako
obavljaju i socijalne usluge, sto obuhvata obezbedjenje stanovanja,
obrazovanja, bolnice, socijalnu zastitu, itd. S druge strane, kolektivna
preduzeca obavljaju samo proizvodne funkcije, i tako se mogu
usredsrediti na tradicionalne korporativne, finansijske ciljeve.

4. drzavna preduzeca se masovno oslanjaju na bankarske kredite, dok
kolektivna preduzeca uglavnom koriste zadrzane kredite.
 Udeo pojedinih preduzeca u industrijskoj proizvodnji u 1995.
godini

Drzavna kolektivi Privatna Druge firme
preduzeca preduzeca

42% 37% 9% 12%
1978. GODINA

 Udeo pojedinih preduzeca u
industrijskoj proizvodnji u 1978. godini

Drzavna Kolektivi
preduzeca

78% 22%
 Vecina drzavnih preduzeca i dalje ima ozbiljne probleme:

1. zadrzavanje modela preterane i rigidne korporativne
integracije

2. koriscenje zastarele i neodgovarajuce tehnologije

3. nepostojanje ekonomije obima proizvodnje kod firmi sa
vise postrojenja

4. preterane investicije u tesku industriju na stetu aktivnosti
sa visokom dodatom vrednoscu i usluga
 Kineska ekonomska reforma je imala pozitivan uticaj na strukturu
proizvodnje i perfomansu drzavnih preduzeca. Stotine neprofitabilnih
manjih drzavnih preduzeca je zatvoreno ili transformisano u
kolektive, ili zajednicka preduzeca, a neka preduzeca su prenela glavnu
svoju aktivnost u privatne ruke

 Vekliki broj krupnih drzavnih preduza i dalje slabo posluje. Kineske
vlasti ocenjuju da se broj drzavnih preduzeca gubitasa u svim
sektorima povecao sa 24,6% u 1992. godini na 46,4% u 1995. godini

 Gubici preduzeca industrijskog sektora iznose izmedju 1,6% i 2,6%
BDP-a.
 Glavni izvori problema u industriji su:

1. neefikasnog sistema podsticaja u preduzecu i rukovodjenja, sistema u kome su
vlasnistvo nad privrednim sredstvima, upravljanje preduzecem i funkcije socijalne
isprepletane u zajednickoj birokratiji

2. distorzija u ekonomskoj politici i regulatornom rezimu i

3. nedovoljne razvijenosti trzista faktora, trzista radne snage, kapitala i tehnologije
 Insistira se na reformama koje se odnose na: cene, politiku investiranja,
politiku konkurencije, politiku spoljne trgovine,politiku direktnih
investicija,poresku politiku.

 Industrijsko zagadjenje – atmosfera vode i drugih prirodnih izvora

 Od sredine 80-tih godina Kina transformise svoj sistem istrazivanja i razvoja
od visoko centralizovanog sistema izolovanog od privrede u onaj koji je
decentralizovan i bolje povezan sa privrednim aktivnostima.
VODECE INVESTICIJE U KINI

- Investicije u Kini su u proteklih nekoliko godina jako porasle,
dostizujuci veliki deo BNP.

- Proizvodnja, infrastruktura i nekretnine su delatnosti u koje se
najvise ulaze i cine vodece investicije.

- Ekonometrijska analiza pokazuje da je ulaganje u proizvodnju u
cvrstoj vezi sa likvidnoscu preduzeca, a da je ulaganje u
nekretnine u slaboj vezi sa kucnim budzetom.

- Sve veci rast investicija u Kini, poslednjih par godina povecava
zabrinutost da li se sredstva rasporedjuju na pravi nacin.
- Ubrzan rast investicija bi mogao dovesti do :

1. prezasicenja kapaciteta
2.deflacije
3.porast upotrebe bankarskih kredita u narednim godinama

- Udeo stranih investicija je mali
KOEFICIJENT INVESTIRANJA

- Veliki porast koeficijenta investicija

- Visok u odnosu na druge zemlje

- Visok i u odnosu na Koreju i Japan

- Nije preteran

- Rast od 15 % - 20 % investicija u poslednjih par godina
KO INVESTIRA?
 Preduzeca-koja su dovela do rasta investicija
90-ih god.,I koje su 2005. cinile ¾ ukupnog
bruto kapitala.To su prvenstveno firme koje su
pod drzavnom kontrolom,koje su odgovorne za
polovinu investicija,iako se njihova moc
smanjuje.
 Domacinstva-cine 14%ukupnih investicija.
 Vlade-samo 1/10 ukupnih investicija.Ali su
90-ih god.gotovo udvostrucene.
KAKO SE FINANSIRA?
 Uglavnom iz unutrasnjih fondova.
 Glavni izvori su preduzeca i vlada.
 Vlada daje dozvolu preduzecima koja su pod drzavnom
kontrolom da reinvestiraju sredstva,i da ih koriste kao izvor za
finansiranje.
 Bankarski krediti-po podacima banaka oni cine 1/5 ukupnih
sredstava za finansiranje.Ukljucujuci i davanje licnih
pozajmica za kredite za kupovinu nekretnina,udeo bankarskih
finansija dostize 27% u 2003 god.
 Strane direktne investicije-donosenjem zakona o zajednickim
ulaganjima u 1979.i otvaranjem 4 specijalne ekonomske zone
u 1980.otvorena je mogucnost da razni projekti i programi
okusaju srecu sa privlacenjem stranog kapitala.To je znacilo da
se Kina ne mora oslanjati samo na sopstvene resurse u
sustizanu ostatka sveta.
 U Kinu je uslo 28 milijardi dolara direktnih stranih investicija u
1993.,a 38 milijardi dolara 1995.,sto je ekvivalentno prosecnim
godisnjim prilivima u sve razvijene zemlje u prvoj polovini 80-ih
god.
 Njeno otvaranje prema direktnim stranim investicijama je bilo
uspesno,i zbog same velicine njenog trzista i kvalitet radne
snage.Kao glavni izvori se isticu investicije iz Hong
Konga,Makaoa i Tajvana.
 Mada je udeo sredstava stranih kompanija opao sa 7% u 1999. na
4% u 2005.usled jacanja domacih sredstava.
 Najveci deo sredstava se investira:
 U nekretnine-doprinos njihovom rastu su dale drzavne
subvencije za kupovinu nekretnina radnika u drzavnim
preduzecima;reforme u bankarskom sektoru,pojedinci
su dobijali kredite za kupovinu nekretnina.
 U proizvodnju-sto je u vezi sa likvidnoscu sredstava,uz
zadrzavanje sredstava tj.ostvarenog profita koji se
ponovo ulaze u investiranje.Ako bi se smanjila
likvidnost preduzeca doslo bi do smanjenja investicija.
 U infrastrukturu
BUM,BUM,
TRAS KINA JE
SVUDA OKO
NAS!!!