13. 10. 2008. год.

Поглед на историју
правописа

1

ПРЕ ПОЧЕТКА

2

ПРЕ ПОЧЕТКА: 1794. год.
Правописанїе или Орüографїа есть первая часть грамматики,
коя учитъ писмена познавати, раздÇлявати и произносити;
реченїя право писати и изговарати, како и друга нима
принадлежаща свойства и знакове употреблявати.
Викентије Љуштина

3

Сало дебелога јера либо азбукопротрес 4 . Сава Мркаљ. год.ПОЧЕТАК: 1810.

ПОЧЕТАК: 1810. год. Сало дебелога јера либо азбукопротрес 5 . Сава Мркаљ.

Вук Стефановић Караџић. год. бит’ ће сверху начина правописаньа: и їа сам истина о овоме много сумньао и размисльавао.1814. а читаї. то ће сваки признати. но наїпосле ми се учинило да їе овако наїлагше дотерати Сербско Правописанье под оно заглавлье: Пиши. као што їе написано. коїа ће срести ову моїу Писменицу. коїе може под речено заглавлье доћи. Перва и наївећа критика. Да їе оно правописанье наїболье и наїлагше. то нека суде разумни ревнительи Сербскога кньижества. Писменица српског језика 6 . а водили оваї мої правописаньа начин у право к томе заглавльу. као што говориш.

год.1814. Савва Меркаило. мора одобрити) нашло је льуди коїима се недопада. Г. и безпристрастно судити оће. на їеднаке мисли о томе дошли и согласили се. желећи да би се та буна утишала и да би сви учени Сербльи. Вук Стефановић Караџић. коїи Сербски писати желе. коїа ли нетребају. и коїа їошт недостају. Писменица српског језика 7 . Но ово рїешенье Г. и тако їасно дага сваки Сербльин коїи здрав разум има. предузео је то и издао на свиет коїа су из медьу Славенски писмена Сербскоме їезику потребна. Меркаила (коїе їе тако истинито.

год. 28. једначење по звучности женидба упрошћавање сугласничких група женитба патче паче свадба сватба мачче маче удадба удатба путце пуце клубко клупко срдчаница шибка шипка узкій срчаница ускій једначење/разједначавање сугласника гаћникъ помоћникъ гатньикъ помотньикъ 8 . 11.1816. 1816. Вук  Мушицки.

Мушицки  Вук. 29. 1816. год. једначење по звучности упрошћавање сугласничких група женидба паче свадба маче удадба пуце срчаница шипка ускій једначење/разједначавање сугласника гаћникъ помоћникъ 9 .1816. 12.

а не отца.1817. а не женитба. као што и е у премлогим’ другим’ речма на друга изменіо. женити — женидба. а не просня. празно. оца. а не газня. — позно. 12. люштити. месити. люска. 1817. а не срдце. служити — слушкиня. Овде е народ слова — писмена — тако изоставіо. а не мужко… 10 . 1. а не месня. Пишите слободно паче. ПримÇра ради: просити. сват — свадба. муж — мушко. куче. а не служкиня. гажня. газити. мешня. а не патче. а не кучче. год. а не поздно. а не праздно. возити — возидба. а не сватба. а не возитба. Гершић  Вук. а не люшка. прошня. срце.

премÇнивши у прилагателномъ б на п. Та Срб‑ски мекше е. Гледайте шта су Србли направили одъ Arabes. трубка? Реци па утецы. нежели срп‑ски. печатай. одъ трупъ. да васъ не’ћу прећерати. И‑скочити? ра‑со? српски? Швапски? Не боите л’ се вы анаüеме? Заръ кодъ васъ да не буде изятія? А кад’ народъ.1817. па не утече! 11 . трупа. Српи? пакъ и трупка. 2. конзеквенть будете. год. цео народъ оће! Оће да! ербо не ‘ће хтети узети п. Соларић  Вук. надао ‘сам се. сходно народном’ изговору. 1817. арапи. а не одъ труба. како ми су види. премÇнили и у существователномъ. arabisch арапски. да у орüографіи. Не ће ли други тако исто о нама говорити: српски. 11. васъ гдекоя идеа прећерала. Я ‘самь вам’ казао. Ал’ сад’. и зато вкусніе.

Ніе у путу. н. сасвимъ и посве подаватисе у писму за простонарÇчіемъ. итьи. пестница. 5. напишите слободно. хоћу и пр. крсній. и изчерпавати му и послÇднÇ маане. Срећный и сретный имаю єднако градьанство. Мушицки  Вук. Тако и гаћникъ. тежкій. ускій. а нипошто ть. ту треба писати ћ. песница. год. тешкій. 1817. д. како: кућа. Зато. узымати. честница. узкій. 12 . пакъ отшыльите Читателя к’ правіему: Задушбина. крестный… ть употреблявайте само. воће. како: питье. и т. пр. НÇка отъ овыхъ могу и ћ намÇсто ть. платьа и пр. 29. и ругобе. гдÇ є дÇйствително т растоплÇно. ГдÇгодь пакъ у ветхомъ єзыку щ данась умегчено изговарасе. чесница.1817. перво є правіе.: Задужбина.

час србскіи. Чекаю люди на РÇчник. 6. не шалтесе главом и честію. Ил’ оно правило не валя. А овде е и лакше чути б нежели оно тупо п. Србскій. И немцы кажу Habsburg и мы любко а не люпко. ил’ ово мора быти у изятію. србкиня мора остати. 1817. Не зовите ‘га српским. — обкладити се. год. — Не гледайте на орüографію стары кн’ига: оне не маю никакву орüографію.1817. а не опкладити се! 13 . По старым дипломама пишу час српскій. 12. Мушицки  Вук.

14 . дрозакъ дрозга.1817. д. изженити. раселити. раставити. т. Српкиня. Вы сте казали да будемо конзеквент. Не Бойте се ништа. д. Србадія. Српче и т. п. дрозговић и т. и т. такође не значи кодъ насъ ништа. такођеръ. Вук  Мушицки. Грке (старе) ћемо метнути преда се и пред народ Српскій: мозакъ мозга. год. тако су га Србльи посрбили. д. Наша е побÇда. а не такође. изшетати и. и оћемо вала! Србльинъ. али зашто оттворити? по каквомъ е то вкусу? Ђегођ дођу заедно зс. мысао да. д. Српски. расути. расо. на Петровдан 1817. онда се з избаци н. а не мыслъ. искочити. Айде нека иде градски.

1817. не. Ако ћемо. а ово нам’ само за турске речи треба. 7. є. Єр исећи. даке (sic!): Ра‑станак. Волим ћурчин с’ разликом. ако се глас на и не подигне. д. као што мыслим да ћемо у писаню ово наравно правило узети: Schreibe. Волим господскій.1817. год. србскій. Ово прво присвоява. да не даду другій смысао. оно друго начин показує. 10. und schneiden и т. као ћурчія. и‑сећи и проч. што не’мамо нашег’ слова с’ коим бы глас овай изяснити могли. єр се колико толико д чує. с коіом треба. градскій. Гершић  Вук. Само є нужно гледати. елчійскій. саџин (ніє саџискій) елчія — елчин. како говоримо. Волим сведочба него сведоџба зато. онда валя онако. Я ћу га ћурчійски тући. Людско срце — Ово одело люцки (лепо) стои. ћурчин‑скій нимало не валя. Я волим писати: людскій ал’ с разликом. а не раз‑станак. писати. Сад’ к’ писму от 15‑га Юн. wie du sprichst с’ оном смотреносћу. Видите зашто. ДалÇ. 15 . може значити и сећи. да се добро оваке речи изговараю зато. ћурчин сын. т.

И‑скочити? ра‑со? српски? Швапски? Не боите л’ се вы анаüеме? Заръ кодъ васъ да не буде изятія? А кад’ народъ. Ал’ сад’. одъ трупъ. како ми су види. па не утече! 16 . arabisch арапски. Мушицки  Вук. год. 7.1817. Не ће ли други тако исто о нама говорити: српски. Гледайте шта су Србли направили одъ Arabes. конзеквенть будете. Та Срб‑ски мекше е. арапи. васъ гдекоя идеа прећерала. надао ‘сам се. Српи? пакъ и трупка. печатай. премÇнивши у прилагателномъ б на п. трупа. 1817. да у орüографіи. и зато вкусніе. а не одъ труба. нежели срп‑ски. да васъ не’ћу прећерати. трубка? Реци па утецы. премÇнили и у существователномъ. 20. Я ‘самь вам’ казао. сходно народном’ изговору. цео народъ оће! Оће да! ербо не ‘ће хтети узети п.

и како є сложена. коя отъ кое происходи и у извитїю нÇномъ кореннито рÇчи писмо да не промÇнюемо н. ћевойка. кадъ пишемо книге. Мы треба да гледимо.“ Но я незнамъ можелиму кто са зрÇлымъ разсужденїемъ у овомъ за право дати? И кой народъ їощь то чини? Я велимъ нека народъ по свомъ обычаю говори како му драго. шньима. кое се види неправилно. Зашто кадъ ћемо писати. у падежу творителномъ у скоромъ говору слыва у себе предлогъ съ на ш дакле тако и да пишемо? Милован Видаковић. као што говоримо. год. шньомъ. мы кажемо: шньимъ. и нÇкїи: ишћерао.1823. коя є рÇч съ коїомъ. д. да наблюдавамо свойство єзыка и правила. и т. Љубомир у Јелисиуму 17 . п. ћете. као што си написао. рÇчь ова оть онъ. а читай. грамматїку и орüографїю. но мы. Нашъ Вукъ каже у своїої писменицы „Пиши као што говоришъ. шньимъ.

год. видна у печатаню или писаню. тако. нити красоту риторіческу. Орüографіа єсть одежда речій. дабогме и орüографіа не дае вредность єзыку. было то за кои му драго узрокъ … Моє мнÇніе есть.1836. у колико намъ допуща свойство єзыка нашегъ и крой наши склоненія и речій вообще … Къ тому: орüографіа єсть наука. гди писатель у свакой готово версти єднаке падеже и речи другачіе пише. коя учи речи съ надлежащима писменима писати. писмена при прекинутой речи дÇлити. Ортографија српска 18 . Како хальина не чини човека. и разне знаке препинанія на свомъ месту употреблявати. Евгеније Јовановић. ако му Писатель ніе знао сь друге стране ту набавити … Оно є никакова ортüографіа. но я мыслимъ само о ономъ первомъ говорити. да се мы Сербльи держимо орüографіе славенске.

год. Јован Стејић. Српски правопис 19 .1852.

Српски правопис 20 . Јован Стејић.1852. год.

Димитрије Тирол.1852. год. Правопис српског језика 21 .

Димитрије Тирол.1852. Правопис српског језика 22 . год.

ПРАВОПИСНА ЕВОЛУЦИЈА 1900. 1894. 1816. 2000. 1800. 23 . 1852.

24 . О МРКАЉУ: Чини се да је тај човек слаба здравља и велике памети свесно и несвесно помогао Вуку и припремио терен за оно што ће уследити – потпуна реформа и тријумф нове ере. век) О ВУКОВОЈ РЕФОРМИ “Победом Вукове револуције Срби су постали први словенски народ који је темељито ликвидирао слој излишности (`сало дебелога јера`.Историја правописа II (20. први Србин који је схватио овај проблем)” (Ивић 1966: 28). како се инвентивно изразио Сава Мркаљ.

25 . Обично се каже да је један од Вукових претходника. Поред низа појединачних радова. Опачић-Лекић Вукосава. 2.САВА МРКАЉ О Сави Мркаљу се и данас врло мало зна изван србистичких кругова. вреди поменити две целовите студије: 1. Гојко Николиш. Сава Мркаљ – повијест о једом страдалнику. Сава Мркаљ – живот и дело.

дакле. а не кодификације” (Ивић 1998: 11). Јер: “Све до краја XIX века српски правопис је био ствар узуса. века је. 26 . био период када је правописна норма консолидована у правом смислу те речи. ВЕКА Крај 19.КРАЈ 19.

ПОДСЕЋАЊЕ Доситеј Обрадовић у Писму Харалампију каже: ”Моја ће књига написана бити чисто српски. какогод и ово писмо. од Црне горе да Смедерева и Баната” (Обрадовић 1783). 27 . безмало. Доситејева намера и жеља остварила се тек. цео век касније. да је могу разумети сви српски синови и кћери.

ПОДСЕЋАЊЕ Покрај многијех другијех невоља књижевност наша јако заостаје и за то што нам се књижевници још не могу да погоде ни каковијем словима треба да пишемо. Свако мисли да има право. Ево већ тридесет година како се око тога виче и препире. 28 . а истина кукавица страда и сиромах народ” (Даничић 1847: 3). па не ће ни један да попусти.

ПОДСЕЋАЊЕ Историјски гледано. кодификацијска (вуковска). докодификацијска (довуковска). 2. 3. посткодификацијска (поствуковска). 29 . најгрубља подела историје српског правописа могла би имати три фазе (периода): 1.

ПОДСЕЋАЊЕ Чини нам се да су ове три фазе јасно омеђене значајним годинама. значајним догађајима и значајним личностима. 30 . те да стоје као светионици српске правописне историје. значајним делима. Ове три фазе имају своје специфичности и у себи садрже и различите периоде које је могуће додатно делити.

31 . године. па све до 1818. као успомена без посебног значаја за потоње стање. може временски означити са девет векова.Докодификацијски (довуковски) период Довуковска фаза је најдужа и она траје од деветог века. потпуни и свеобухватни раскид с пређашњим стањем и то данас припада језичкој историји. додуше условно. С појавом Вука Стефановића Караџића наступа. од када су наши преци добили писменост. Ово је период који се. бар с данашње тачке гледишта.

ПОДСЕЋАЊЕ Значајно је поменути и студију Љубомира Недића О правопису и интерпункцији. а објављен је 1894.. да се у нас. Из ове озбиљне правописне студије видимо да српски правописни проблеми још нису минули и да “њихова правила у нас још нису стално утврђена (. често.) тако. ни два писца не слажу у ономе у чему би требало да су сви сагласни” (Недић 1894: 7).. године. Овај значајан рад био је предлог књижевноуметничкој заједници о конкретним правописним питањима. 32 .

каква самовоља. Довољно је да завиримо у радове учеће се младежи а и у писмене производе одраслијех. објављен у Панчеву 1884. писан је ијекавски. Панчево. 33 . Стево Чутурило Српски правопис за школску употребу. најбоље могу посведочити Чутурилове речи у предговору приручника: “Овдје бих могао навести хиљадама примјера о томе. какав хаос и анархија влада у српском правопису.. Овај приручник.1884.” (Чутурило 1884: 3).. године. 1884. Каква је правописна ситуација била поткрај XIX века.

и више градитељ него рушилац. 34 . морала бити много видљивија рушилачка страна његовог потхвата“ (Андрић 1972: 17). АНДРИЋ Отпора Вуковој реформи је било много и они се могу разумети.И. забрана је било превише и њих ипак није увек могуће објаснити. “Као сваки реформатор Вук је био и рушитељ и градитељ. али је савременицима. нарочито у прво време.

јер му године нису дозволиле да се упише у гимназију и школује у Сремским Карловцима. и српска и европска. а болесна нога и штула спречиле су га да војује против Турака. али ипак тријумфална. Тако се нашао на необично важном задатку. После доласка у Беч Вук није допустио да случај одлучује. 35 . Борба је била и дуга и тешка.ПОДСЕЋАЊЕ Можда је случај хтео да Вук дође у Беч. упустио се у дугу и беспоштедну борбу за српски језик и правопис.

отприлике она иста која је у Срба инаугурисао Караџић још године 1818. својим великим Српским рјечником” (Брозовић 1985: 10).Д. Брозовић ☻ИСТИНА Познати хрватски лингвиста друге половине XX века и један од главних креатора хрватске језичке политике док је још постојало језичко заједништво написао је: “Брозов правопис уноси у хрватску језичку праксу фонолошка правописна начела. 36 .

37 . Бадурина ☻ИСТИНА ”Традиција писања правописних књига у Хрватској сеже у раздобље деведесетих година 19. Поменути цитати довољно сведоче и нећемо их коментарисати.Л. иако су се многа графијска и ортографска питања рјешавала и раније” (Бадурина 1998: 65). стољећа.

Загреб 1893 Glasovi: Kako se pišu pojedini glasovi Kako se pišu skupovi (suglasnih) glasova Riječi: Kad se pišu riječi s velikim slovom početnim Kako se pišu sastavljene riječi Kako se rastavljaju riječi na slogove Kakvi se znaci upotrebljavaju u pisanju riječi: Znaci za akcente Vezica Zagrada Apostrof 4 21 33 40 47 51 52 52 52 38 .. Иван Броз. Хрватски правопис.

Загреб 1893 Točka 53 Rečenice: Kakvi se znaci bilježe u pisanju rečenica Točka 54 Znak pitanja 54 Znak uzvikivanja 55 Točka sa zarezom 60 Dvije točke 61 Crtica 63 Znak navođenja 65 Zagrada 67 Dodatak 67 39 .Иван Броз. Хрватски правопис.

а само гдјешто одступио сам од њихова писања” (Броз 1892: III). Загреб 1893.Иван Броз. каснија издања приређивао је Драгутин Боранић. Био је то Хрватски правопис Ивана Броза. Било је у XX веку много спорења око језика... а касније само са својим. Како је аутор овога правописа убрзо умро (1893). ја сам израдио правила у главноме према начелима којих се држао Вук и Даничић. самим тим и правописа између Срба и Хрвата и његовог ”наметања”. 1892. Крај XIX века је био период у коме су се Хрвати правописно и језички у целини приближили Србима. па ћемо се овде послужити речима аутора првог хрватског правописног дела у правом смислу те речи: “. у целини. Хрватски правопис. 40 . у почетку с оба имена. Тада су Хрвати добили свој први правопис на новим. вуковским основама и правилима.

То је био Правопис српскохрватског књижевног језика Александра Белића. 41 .Белић 1923. Аутор тога правописа каже: ”Свако зна да у писању речи влада у нашем језику прилична неједнакост. Срби су тек 1923. добили целовит ортографски приручник. уклони” (Белић 1923: 1). у колико је могуће. Задатак је ове књиге да ту неједнакост.

Боранићев и Белићев. који почивају на истим Вуковим и вуковским основама. али се у понечему и разликују. године увидело се да “један језик” има два правописа. па је интервенисала држава и “наредила” правописно уједињење и уједначење. После уједињења 1918.УЈЕДИЊЕЊЕ. нова држава нови језик нови правописи 42 . ПОСЛЕ 1918.

а Хрвати Боранићев правопис. 43 .ПОСЛЕ 1918. Срби су. културни и образовни простор. Поткрај 1918. Школско уједињење ишло је споро и никада није у целини остварено. године декларативно је створена прва Југославија. дакле. То је била држава која је покривала различит национални. користили Белићев.

ПРАВОПИСНО УЈЕДИЊЕЊЕ 1929. Реаговало је тадашње Министарство просвете и донело Правописно упутство за све основне. (Правописно упутство 1929: 3) 44 ... У предговору се каже да се у свим школама наше земље користи један правопис. али да у њему има неуједначености и различитих решења па ”. средње и стручне школе (1929). и сами наставници не знају који је правописни начин бољи и који треба употребљавати”.

Ниједан уџбеник. заиста обавезујуће. што може сведочити да је једанаест година после уједињења држава функционисала. тако нам изгледа. било да представља ново издање раније издате књиге.ПРАВОПИСНО УЈЕДИЊЕЊЕ 1929. не може бити одобрен за школску књигу. 45 . ”Начин писања изнесен у овом правилнику мора се примењивати у свим новим издањима школских књига. ако није израђен по овим правилима” (Правописно упутство 1929 : 3–4). Упутство је било. било да се сада први пут издаје.

САДРЖАЈ УПУТСТВА Уједначени начин писања. О групама самогласника. Неодвајање запетом речи. Једначење сугласника по звучности. Групе различитих сугласника. ”ђ” и ”џ”. Писање гласа ”х”. нека врста новог правописног приручника. Транскрибовање туђих речи и имена. Одвајање запетом реченица. 46 . можемо рећи. Подела речи на слогове. године. Други знаци. Удвајање сугласника. Неодвајање запетом реченица. што се види из одељака које је имало у свом садржају: Азбука. Интерпункција. Одвојено и састављено писање речи. Писање ”ћ” и ”ч”. Одвајење запетом речи. Писање великих и малих слова. Писање гласа ”ј”. О самогласницима. Правописно упутство било је. Губљење сугласника. Књижевни изговори. који је био компромис између Белићевих и Боранићевих решења примењиван је од школске 1929/30.

што га говоре Хрвати. издата нова наредба о хрватском правопису. по својој распрострањености на хрватском народном подручју.ПРАВОПИСНО РАЗЈЕДИЊЕЊЕ 1941. јер је поглавник Независне Државе Хрватске Анте Павелић донео Законску одредбу о хрватском језику. те није истовјетан ни с једним другим језиком. по повијесном развитку. по начину изговора. његовој чистоти и о правопсу. по словничким правилима и по значењу појединих риечи изворни и осебујни језик хрватског народа. 47 . Све то је дигнуто на државни ниво. или било с којим народом заједничког језика. нити је нарјечје било којег другог језика. јест по свом извору. Потом је. Зато се зове `хрватски језик`” (Кориенско писање 1942: 16-17). у којој се прописују правила “кориенског” писања. са стварањем Независне Државе Хрватске (1941). У тој одредби се каже ”Језик.

Ово је. можда као одговор на Кориенско писање. Белића из 1923. заправо.Ново правописно упутство 1943 У доба окупације. она пре “правописног уједињења” 1929. у Београду је изашло Ново правописно упутство са препорукама министра просвете Недићеве владе. повратак на решења А. 48 . тј.

али ваља имати на уму све лингвистичке и изванлингвистичке чињенице. политичко јединство језичко јединство правописно јединство Многе тога из данашње перспективе изгледа необично.ПОНОВНО УЈЕДИЊЕЊЕ 1945 После Другог светског рата језичко и правописно јединство није било спорно. 49 . бар не декларативно.

НОВОСАДСКИ КЊИЖЕВНИ ДОГОВОР 1954.

Извод из закључака:
“Народни језик Срба; Хрвата и Црногораца један је
језик.
У називу јека истаћи оба његова саставна дела.
Оба писма, латиница и ћирилица, равноправна су.
Заједнички језик треба да има и заједнички правопис”
Састанак књижевника и језичких стручњака одржан је
у Новом саду 8. 9, и 10. децембра 1954. године.

50

ПРАВОПИСНИ СЕПАРАТИЗАМ 1972.
Тако се 1971. године појавио Хрватски правопис
с правописним рјечником, чији су аутори били
Стјепан Бабић, Божидар Финка и Милан Могуш.
Правопис су државне и партијско-комитетске
институције оцениле као сепаратистички и
националистички, па је цео тираж уништен.
Овај Правопис је хрватска емиграција поново
објавила у Лондону 1972. године, па му је у
каснијим помињањима научна јавност тепала и
називала га илегалним “лондонцем”.

51

Јован Дучић
После Другог светског рата, поново је завладало
правописно јединство. Тешко је рећи с колико воље,
с једне или с друге стране. Када кажемо с колико
воље, мислимо на тадашњи период, педесете године
двадесетога века.
Овде се вреди сетити Јована Дучића, великог
противника југословенства, и његових речи: “Никад
Хрвати нису замишљали могућност да свој хрватски
видик замраче југословенском магловитошћу, ни да
размене свој стари хрватски грош за какву неизвесну
југословенску пару” (Дучић 1942).

52

успесима и дометима договора из Новог Сада. у Србији. године озваничили су Новосадски књижевни договор. Правопис српскохрватског књижевнога језика из 1960. године био је у службеној употреби. године. безмало четири деценије. писци и неки културни радници окупљени око Матице српске и Матице хрватске поткрај 1954. 53 . У литератури се могу наћи различита тумачења о значају. Верујући у заједничку државу. У сваком случају. истакнути лингвисти. Један од резултата новосадског књижевног договора је и Правопис српскохрватскога књижевног језика из 1960. заједнички језик и правопис.ЗАЈЕДНИЧКИ ПРАВОПИС 1960. Тако рецимо Драгољуб Петровић у Школи немуштог језика (Петровић 1996: 200) каже да је савезна влада “пришапнула Матици српској и Матици хрватској да се договоре око правописа и припреме речник језика Срба и Хрвата”.

иако је оно из године у годину било све тање. 54 . искључиво с атрибутом хрватски). Божидар Финка и Милан Могуш. Срби су се после Другог светског рата плашили да дирају у “крхко језичко и правописно јединство”. прво с Декларацијом о називу и положају хрватског књижевног језика (1967). године појавио Хрватски правопис с правописним рјечником (Лондонац).ПРАВОПИСНИ СЕПАРАТИЗАМ 1967. Хрвати су већ касних шездесетих показали свој јасан однос према језику и правопису. Тако се 1971. нешто касније у раним седамдесетим и конкретним уставним решењима о језику. чији су аутори били Стјепан Бабић. а још касније и нормативистичким решењима (издавањем засебних књига.

Срби су. добили и правописни плурализам. 55 . Појава више правописа сама по себи не мора носити само негативне последице. али се не можемо похвалити да је овај квантитативни помак имао и свој квалитативни исказ. поред политичког.КРАЈ “ЗАЈЕДНИШТВА” С новим међурепубличким споровима и с распадом друге Југославије у последњој деценији двадесетога века.

то је Правопис босанскога језика (1996) Сенахида Халиловића и Правопис босанскога језика. Истина. немамо нове правописе за Србе и Хрвате. Приручник за школе (1999) истог аутора. а имамо за Муслимане (Бошњаке).Босна и Херцеговина У бившој Босни и Херцеговини свако користи свој начин писања. 56 . па је он добио и правопис. Дејтонски споразум је “направио” још један језик на нашем језичком простору.

Дешић). Црногорски правопис. сусрећемо и сепаратне правописе. не барем они с управним овлашћењем. поред поменутих (ПМС. наводно засебног црногорског језика аутора Војислава Никчевића. 1997. Симић+4. Војислав Никчевић. 57 . али их експлицитно не признају ни црногорски стручни ни политички чиниоци.Црна Гора У Црној Гори.

Јадранско Море Белић 1923. 1934. 1930. Правопис сх. Правопис Матице српске 1993.конвенција правопис мало почетно слово велико почетно слово Новаковић 1894. Јадранско Море Јадранско море 58 . језика 1960. Правопис српског језика (Београд Никшић) 1993. књиж. Јадранско море Белић 1950. Јадранско Море Велмар‑Јанковић 1943.

Правопис Матице српске 1993. ПСЈ (Београд–Никшић) 1993. и Вуковић 1952. Прилози правопису 1989.конвенција Правопис мало почетно слововелико почетно слово Новаковић 1894. Правопис сх. језика 1960. и 1934. Књ.Белић 1923. Велмар‑Јанковић 1943. Светски рат светски рат први устанак Први српски устанак први српски устанак Први српски устанак први српски устанак Први српски устанак 59 . Белић 1950. Белић 1930.

Вреди рећи да је и из данашње перспективе нови само Вуков правопис. 60 . в) период Матице српске (1960–1993). г) нови период (од 1993). Посткодификацијски (поствуковски) период: а) период консолидовања норме (1868–1923). доградња. б) период Александра Белића (1923–1960).УМЕСТО ЗАКЉУЧКА Поствуковски период донео је доста правописних приручника и књига у којима се говори о правопису. док су сви преостали само поправка. проширивање и ретуширање Вукових правопсиних правила и начела.

Стојан Новаковић. 9. 1894. Александар Белић. О правопису и интерпункцији. 1934. Томислав Маретић. владе. Хрватски правопис. 11899. 1930. 7. 61 . Милан Петровић. 1894. Загреб.ПРАВОПИСНА ПРОДУКЦИЈА 1. 1930. Драгутин Боранић. 21893. 3. 11892. Љубомир Недић. Београд. 5. Београд. Милан Петровић. Главна правила о правопису. Иван Броз. одјела за богоштовље и наставу. Граматика (и стилистика) хрватскога или српскога књижевног језика. Српски правопис за средње школе. 1950. Нови Сад. Загреб. 1929. Београд. Реченични знаци II. 1914. 2. Правопис српскохрватског књижевног језика. средње и стручне школе. 8. Нови Сад. 21931. Правопис хрватскога или српскога језика. 10 издање1951. 4. I. зем. Српска граматика. 1912. 1941. 31963. Загреб. По одређењу кр. 6. 1923. Српска граматика с правописом. Правописно упутство за све основне. 1947. Београд.

14. 1971. Хрватски правопис (лондонац). Асим Пецо–Митар Пешикан. Загреб. 1942. Правописна правила и упутства за писање ијекавских гласовних облика (са правописним рјечником ијекавизама). Правопис српскохрватског књижевног језика (са правописним речником) Нови Сад. Информатор о савременом књижевном језику са речником. Правопис савременог нашег језика. Стјепан Бабић – Божидар Финка – Милан Могуш. Ново правописно упутство српског књижевног језика. 1943. 1960. Кориенско писање. 15. 62 . I дио. 1990. 11.ПРАВОПИСНА ПРОДУКЦИЈА 10. 12. 1949. Загреб. 1994. 13. Београд. 1952. 1967. 16. Јован Вуковић. Јован Вуковић. Сарајево. Сарајево.

19. 1986. 1991. Правописни приручник хрватскога или српскога језика. Прилози правопису. Правописни приручник српскохрватског–хрватскосрпског језика. М. 18. С. 1989. Радоје Симић. Београд. 21. 1958. 63 . Сарајево. Научна књига. 20. Светозар Марковић – Мустафа Ајановић – Звонимир Диклић. Нови Сад. Српскохрватски правопис (нормативистичка испитивања у ортографији и ортоепији). Београд. Подсетник из српскохрватског језика и правописа с правописним и језичким саветником. Лалевић. Загреб. 1972. Владимир Анић – Јосип Силић.ПРАВОПИСНА ПРОДУКЦИЈА 17.

године и свој још мањи. 23. шесто издање 2004). Матица српска. 64 . М. Б. Београд–Никшић. 24. Радоје Симић. Ковачевић. 1993. пето издање 2002.ПРАВОПИСНА ПРОДУКЦИЈА 22. добио је своје школско издање. Београд–Никшић. Правопис српскога језика. Правопис српскога језика са речником. ЧИП Штампа–Унирекс. Станојчић. Ћорић. Правопис српскога језика (нормативистичка и кодиколошка испитивања). Нијанса–Унирекс. 25. четврто издање 2000. треће издање 1998. Мато Пижурица. Приручник за школе. 1994. Радоје Симић. а 2001. Ж. (друго издање 1995. (овај Правопис 1995. 1993. Б. Митар Пешикан. Јован Јерковић. приручник за школе). 1994. Нови Сад. Унирекс–Актуел. Милорад Дешић. Земун–Никшић. Правопис српског језика. Остојић.

Српски правопис. Радоје Симић. Милош Милошевић. Јован Јерковић. 2004.ПРАВОПИСНА ПРОДУКЦИЈА 26. приредио Бранислав Уљаревић. Драганић. 2003. 1997. Београд. Либер–Театар 3а. 30. Правописни приручник српскога језика. 29. приредила правописна 28. Београд. Београд. 2005. Правописни приручник српскога књижевног језика. Школски правопис српскога језика. 27. Душанка Вујовић. Правописни приручник српскога језика (за ученике основне школе и самостално учење). Нови Сад. 65 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful