You are on page 1of 21

Identitet, kultura, nacija

IDENTITETI
Identifikovati – utvrditi poreklo, prirodu
ili karakteristike nekog ili nečeg
Esencijalizam/primordijalizam
• Epistemološki esencijalizam – verovanje u postojanje konačnih
istina i sposobnost nauke da spozna suštinu stvari tj. da otkrije
realnost koja se nalazi ispod površine pojavnog sveta
– Naučne definicije su opisi tih suštinskih svojstava stvari
– predstavnici određene kategorije poseduju prirodna, urođena,
nepromenljiva svojstva koja determinišu njihov idenitet, ponašanje i
izgled.
• Npr. muškarci su agresivniji od žena;muškarci se uvekk i svugde više od
žena oslanjaju na čulo vida; razlike između žena i muškaraca su prirodne,
jasno određene, urođene i nepromenljive
Često je implicitan, a u društvenim naukama je kontroverzan zbog
posmatranja složenih istorijski oblikovanih fenomena kao da su
objektivna stvarnost i urođena svojstva pojedinaca – npr. rodni i
nacionalni identitet.
Antiesencijalizam/relativizam/konstruktiviz
am
• Odbacuju se univerzalni, standardi i kriterijumi znanja i
istine; istina je relativna, uslovljena je lokalnom kulturom,
istorijskim periodom ili interesima
• Naglašava se značaj društvenog konteksta, sredine i
strukturalnih faktora (uključujući ekonomske i klasne
odnose) u nastanku tj. konstrukciji društvenih identiteta.
• društvene nauke se stoga sve više fokusiraju na
proučavanje društvenih i kulturnih okolnosti koje
proizvode određenu vrstu klasifikacija i podela a manje
na nabrajanje i opisivanje različitih kategorija.
– npr. kapitalizam kao kontekst koji je iznedrio naciju,
nacionalizam i nacionalni identitet;
Socijalni konstruktivizam
• stvari za koje smo mislili da su neizbežne
– u stvari su društvene tvorevine
• čovek konstruiše sopstvenu prirodu
• Naglasak na otporu i dinamičnom
karakteru kulture i društva
– norme propisane za određene uloge (npr.
žene i muškarce) ne važe podjednako za sve
segmente društva (ukrštanje
intersekcionality); nekada se poštuju, a nekad
im se suprotstavlja, nekad se naprosto
zaobilaze
IDENTITET BEBA
IDENTITET ODRASLIH
LIČNI IDENTITET

• DOŽIVLJAJ SEBE – KO SMO MI


• Čini ga sklop različitih karakteristika
– uzrast, pol/rod, nacionalna pripadnost, religijsko opredeljenje,
interesovanja, talenti, porodično poreklo, društvene mreže, seksualno
opredeljenje, fizička ometenost (invaliditet); iskustva, vrednosti i uverenja
• način na koji definišemo sebe u smislu svojih individualnih
karakterisitika i razlika u odnosu na druge. Ono što nekog čini
jedinstvenim u odnosu na druge.

DRUŠTVENI IDENTITET

• Stiče se u okviru grupa kojima pripadamo po


različitim osnovama – porodica, etnička/nacinalna
zajednica, prijatelji, posao, profesija isl. Kako sebe
vidimo u okviru grupe kojoj pripadamo i kako nas
drugi vide.
LIČNI I DRUŠTVENI IDENTITETI
• Svaka osoba tokom života formira čitav spektar
identiteta (ličnih i društvenih) koji joj govore ko je -
svaki od tih identiteta podrazumeva određen način
ponašanja, razmišljanja, delanja.
• Značaj svakog pojedinačnog identiteta koji neko
poseduje menja se u zavisnosti od perioda života i
od društveno-istorijskog konteksta.
• Društveno ponašanje se odvija na kontinuumu od čisto
interpersonalnog do čisto intergrupnog.
– Ima situacija u kojima je društveni identitet značajniji, izraženiji
od ličnog identiteta – kada se to desi naše ponašanje se
kvalitativno razlikuje i postaje društveno ponašanje (npr. navijači,
mitinzi, nacionalni konflikti)
Esencijalistički pristup identitetu
• Objektivna činjenica
• Poseduje stabilne, nepromenljive, urođene
karakterisitke
• Ima univerzalnu bezvremenu suštinu i
definicije
• Fiksiran i statičan – urođen ili jednom
usvojen opstaje do kraja života (muškarc,
žena, Srbin, Francuz, Danac...)
Konstruktivistički pristup identitetu
• Društvena konstrukcija
• Proizvod različitih konteksta (istorijskih i
diskurzivnih)
• Promenljiv i zavisi od subjektivnog
doživljaja i određenja
• Ima različita značenja u različitim
kontekstima (npr. starost u Evropi i Africi)
Konstruktivistički pristup identitetu
• Identiteti su višestruki, dinamični, relacioni,
rezultat sučeljavanja i razlikuju se po značaju
– Društveni akteri mogu imati gotovo neograničen broj
identiteta koji su im pripisani ili su ih usvojili
– Identiteti su fleksibilni i promenljivi (u vremenu i
prostoru)
– Definiše se u odnosu na druge, podrazumeva
poređenje i granice
– rezultat procesa tokom koga se značenje konstanto
uspostavlja, nameće ali i osporava i razmatra
Identitet i reprezentacija
• Identitet u tesnoj vezi sa oblicima
reprezentacije
• Jezički zaokret omogućio teorijsko
osporavnje unutrašnje suštine ličnosti
– Semiološka teorija primenjena na identitet
• Kao što nije moguće fiksirati značenje reči nije
moguće učvrstiti i definisati identitet – on ne postoji
izvan diskursa, van onoga što se o njemu govori a
to je promenljivo i nedovršeno
Nacionalni identitet u
konstruktivističkoj perspektivi
• Preispituju se i redefinišu tradicionalni
pojmovi, mitovi o tome šta čini suštinu
pojedinačnih nacionalnih identiteta
– Šta znači biti Srbin, Englez, Grk....
– Šta su kulturna obeležja određene nacije
– Da li je nacionalna kultura homogena ili
heterogena
– Po čemu se nacionlne kulture razlikuju
između sebe
Nacija kao zamišljena zajednica
(Benedikt Anderson, 1983)
• Zamišljena ne znači lažna
• Podrazumeva predstavljanje (reprezentaciju)
heterogenog društva kao jedinstvene zajednice
• zamišljena zajednica – se od prave zajednice razlikuje
po tome što se ne zasniva na svakodnevnoj direktnoj
komunikaciji među članovima zajednice (npr. porodica,
susedstvo, selo isl).
– pripadnici nacije u svojim glavama imaju mentalne predstave o
zajedništvu i pored toga što većinu članova svoje nacije ne
srećemo i ne poznajemo, mi putem raznih oblika komunikacije
zanamo da su oni tu i da sa nama dele određene karakteristike
ŠTAMPARSKI KAPITALIZAM
• Nacija – modernistički projekat povezan sa razvojem
kapitalizma i usponom buržaoazije (XV-XVIII vek)
• Ključnu ulogu u nastnku nacije igrao kapitalizam i
pronalazak štamparske prese, masovno izdavaštvo.
– Kapitalistički preduzentici su počeli masovno da štampaju knjige
na narodnim jezicima (vernakularima) umesto na Latinskom da
bi povećali tiraž pa time i profit.
- književnost i literatura (ROMAN) koju čita veliki broj pripadnika
date zajednice
- obavezno obrazovanje – stiču se ista znanja (brišu dijalekti i
uvodi standardni jezik , koji omogućavaju komunikaciju;
pripadnici nacije uče o svojoj
- zajedničkoj tradiciji koja je u najvećem broju slučajeva izmišljena
(Erick Hobsbowm – izmišljanje tradicije).
Izmišljanje (zajedničke) tradicije -
primeri
• Jedan dijelekt postaje standardni jezik koji
svi uče u školi;
• običaji jednog kraja se univerzalizuju isl.,
• etnomuzikolozi određuju šta je to tipično,
tradicionalno u muzičkom folkloru.
• Ujedinjujući diskurs nacije, naroda,
autentične narodne tradicije
– Nacija kao monokultura
Homogenizujuća snaga nacije
• Nacija je zamišljena zajednica – zato što
se bez obzira na stvarnu nejednakost i
eksploataciju koja postoji u društvu, uvek
zamišlja kao neka vrsta horizontalnog
povezivanja koje potire te stvarno
postojeće razlike pa se čini da svi
pripadnici zajdenice imaju iste interese.
– Bratstvo i porodica kao metafora
Anderson - zaključak
• Nacije i nacionalizam su proizvod moderne, i
nastale su kao sredstvo za ostvarivanje
ekonomskih i političkih ciljeva buržoaske,
kapitalističke, preduzetničke klase.
• Nacionalizam nije jednoznačna ideologija, već
predstavlja diskurzivno polje na kome se
međusobno takmiče različiti pogledi na
određenu naciju i njena obeležja
• Nacija nije stvar, već proces konstantnog
konstituisanja putem rasprava o tome šta čini
njenu kulturu i ključne simbole (npr. prva, druga i
treća Srbija)
Stjuart Hol – različite koncepcije
identiteta u evropskoj istoriji
• Prosvetiteljski subjekt – zahvljujući svojoj
untrašnjoj suštini i autnetičnosti, oslobođen
društvenih stega i uslovljavanja
• Sociološki subjekt – lični identitet vezan za
pripadnost nekoj društvenoj kategoriji (klasa,
zanimanje, mesto rođenja) – XIX vek
• Postmoderni subjekt – mnoštvo protivrečnih i
nedovršenih identiteta (rodni, etnički, religijski...)
–druga polovina XX veka
Muzika i identitet
• Muzika ima ogromnu ulogu ne samo kao marker, obeležje identiteta
(himna, rok muzika), već i kao aktivni agens u proizvodnji identiteta
(pank i rok muzika su u velikoj meri učestvovali u konstituisanju rok i
pank potkulture; danas su to tehno, dance, rave isl; himne, Hej
Sloveni i Bože pravde)
• Muzika dakle istovremeno afirmiše, problematizuje, razgrađuje i
rekonstruiše identitete - zgodno sredstvo za analizu društvenog
konstruisanja, eksploatacje i kontrole identiteta i njegovih granica
• sociološka proučavanja muzike i identiteta treba podjednako da
vode računa o tome šta muzika reprezentuje i šta čini
• Kao relativno nov društveni fenomen, muzika sveta je pogodan
primer za praćenje čitavog puta – od muzike kao proizvoda
određenog društva i kulture, do muzike kao konstitutivnog
elementa iste te kulture.