Vi a Poslovno Tehni ka kola

Seminarski rad Tema:daljinsi video nadzor

Student:: Branko Jelisav i in 31/06

U ice 2007

Uvod Analogni sistemi video-nadzora polako odlaze u istoriju. Postoje mnogi videoistoriju. razlozi za to. Komplikovani su za kori enje, skupi su za odr avanje i to. nefleksibilni su. Tehni ka re enja th sistema godinama se nisu menjali. su. menjali. Analogni signal iz video kamere povezan je na jedan video procesorski ure aj. Sva oprema je centralizovana u kontrolnoj sobi u kojoj je aj. nekoliko monitora, videorekordera i sl. Takav kocept re enja nije sl. menjan godinama i zadovoljavao je samo kod re enja sa malim brojem kamera. kamera. Uvo enjem optike re avao se samo jedan problem problem udaljenosti kamera od mesta nadzora. Uzimaju i u obzir dana nje nadzora. zahteve, gde razli ite slu be i osobe ele sa vi e mesta da prate ta snimaju kamere, a sa druge strane sve ve a primena i razvoj ra unarske mre e doveli su do gotovo potpunog potiskivanja analognog sistema video nadzora. Dana nji moderni, digitalni mre ni video sistemi nadzora. re avaju mnoge probleme a i efikasniji su i jeftiniji. Kontrolna soba se jeftiniji. mo e smestiti bilo gde (u svaku slu bu) i bilo kada, jer za njeno funkcionisanje je potreban samo mre ni kabl i ra unar. unar.

.Koncept video nadzora. zaustavljena traka.... na monitor (uz mogu nost zvu nog signala) i uklju ivanje kamere s obzirom na unapred definisani doga aj (npr..Osim umnogome olak ava rad.. kod sistema sa vi e desetina kamera. baziran na ra unarskim mre ama daje veliku efikasnost. dim. otvaranje vrata...Osim toga osoblju koje radi na obezbe enju rada.. pokret. pretra ivanje je brzo i jednostavno (po kameri. Npr.) a moderni algoritmi rada takvih sistema aju. vlaga.. drasti no smanjuje ukupnu cenu sistema video nadzora (u odnosu na analogni sistem).. vatra. jer se ve postoje a ra unarska mre a koristi za prenos video (i audio) signala..) omogu uju i smanjenje broja zaposlenih na obezbe enju. vremenu. (npr.) traka. bolji nego kod analognog sistema. Npr. Kvalitet snimljene slike je bitno signala. presnimavanje (kopiranje) je bez gubitka kvaliteta slike. prozora.. ve ina slika su nebitne informacije.. zaustavljana ma ina. rad.) osobama odgovornim za sigurnost odmah daje informaciju da se ne to de ava i pokazuje im o emu se radi . Automatsko preusmeravanje slike informacije. doga aju. na pra enju proizvodnje rada.

odli an kvalitet snimljenog materijala .lako i jednostavno tampanje bilo koje slike na papir . bilo kada.)               . vremenu..napredni algoritmi kontrole (pred alarmno snimanje. datumu.lako i jeftino unapre enje sistema .. datum i vreme .jednostavno snimanje kopija na udaljenim lokacijama (sigurnost podataka) . snimanje i pregledanje snimljenog materijala .Glavne osobine digitalnih sistema video nadzora preko mre e: .istovremeni nadzor.. bez obzira da li jo neko koristi istu kameru i bez obzira na lokaciju korisnika .brz pristup bilo kojoj kameri."kontrolana soba" nalazi se svuda i stalno . alarmnom doga aju. bez obzira na udaljenost.) napredno i brzo pretra ivanje baze snimljenog video materijala (po lokaciji.na svakoj slici se nalazi naziv lokacije.pristup odre enim informacijama i nivoima se reguli e preko lozinke . maskiranje odre enih podru ja.. automatsko snimanje.

GPRS. ISDN. jer se ista mre a koristi i za podatke i za video-nadzor . WAN. obi na telefonska linija) ovla enim korisnicima pru a i mogu nost daljinskog nadgledanja i kontrolu radnog procesa kao i procesa proizvodnje. Internet. ADSL. videoPristup mre i preko razli itih komunikacionih medijuma (GSM. bez obzira na njihovu fizi ku lokaciju.) zna ajno se tede sredstva. .Izgradnjom samo jedne mre e (LAN. Dakle moderni digitalni sistemi su vi estruko efikasniji i fleksibilniji od uobi ajenih analognih sistema video-nadzora. itd. Ukupna cena digitalnih videosistema video-nadzora je vi estruko ni a od neefikasnih i nefleksibilnih videoanalognih sistema.

video- Kao to vidimo iz eme. Naravno i ra unarska mre a na koju emo priklju iti video-server . potrebne su nam kamere i video-server.Video nadzor preko mre e Osnovni pojmovi Principjelna ema realizacije video nadzora Dajem principjelnu emu realizacije video-nadzora preko ra unarske mre e. I ni ta vi e.

. snimanje i alarmiranje. Sagledavaju i sve kamera. analognih.Koliko to ko ta? Cena zavisi od projekta. tu su i osobine koje analogni sistemu uop te nemaju ta je video-serever? Video-server je "stand alone" (samostalan) ure aj za lokalni i daljinski video nadzor. tipu digitalnog servera. To nije PC ra unar i nema Windowse. vrsti i lokaciji kamera. Naravno. osobine (koje se mogu porediti) digitalni sistemi su jeftiniji od klasi nih analognih. Radi se o kompletnom re enju i visoko specijalizovanom hardveru i RTOS-u (real time operating system).

brave..) Ure aji imaju ulaze i za releje kojima se upravlja sa udaljene itd. npr. itd. pretvra ga u IP pakete koje alje preko LAN priklju ka u lokalnu mre u. Brze Be i ne Mre e) bez ikakvih dodatnih investicija Princip rada video-servera Video-server pretvara dolazni analogni signal sa kamera u digitalni. lokacije (za uklju ivanje i isklju ivanje drugih ure aja. vatra.) Ure aji imaju mogu nost telemetrije i daljinsko upravljanje sa kamerama. meseci. Tu je i hard disk. Gigabit Ethernet. vrata/prozor. svetlo.) brave. za snimanje podataka od nekoliko dana do nekoliko e. dim.. lom stakla.Postoje ulazi za alarme na koje se povezuju razli iti senzori (pokreta. ugljen-monoksid. Videomeseci... Tu je i web-server za slanje podataka preko lokalne i internet webmre e. Video-serveri su spremni za tehnologije koje nam dolaze (UMTS. kamerama. voda. Na taj na in svaki ra unar u mre i ima pristup svim opcijama (naravno uz softver koji je besplatan i uz poznavanje lozinke za pristup ure aju. vr i njegovu kompresiju. elektri ne npr.) . alarmi iz ugljenproizvodnje.

program koji je sme ten u njemu automatski instalirati na Va ra unar. . "Pozove" se server. otkuca ifra i server e jednostavna. unar.Instalacija softvera Instalacija softvera na ra unar na kojem se eli pratiti video-nadzor videoje krajnje jednostavna.

po broju umre enih kamera. kamera.. da je Britanija prva zemlja u svetu po broju kamera. izabralo video-server od ovog videoproizvo a a pogre ilo. pogre iti ete i Vi pri izboru . Ako je 75 % svetske populacije koje je video-servera..... nave emo samo podatak da "Dedicated micros" pokriva 75 % svetskog tr i ta video-servera.Za to video-server od proizvo a a "Dedicated micros"? video- Mogli bih da navodimo dosta vrhunskih performansi ovog videovideoservera: servera: od toga da je odnos cena/performanse ubedljivo najbolji od svih drugih svetskih proizvo a a pa do toga da je to britanski proizvod..

DV-IP DV- Model DV-IP je "isklju ivo" mre ni video-server. Ostali modeli imaju i kompozitni izlaz.Modeli video-servera / snima a od firme "Dedicated micros" videoa. ostavila se mogu nost da emo dati video-server postaviti u "kontrolnu sobu" (portirska soba) i priklju iti monitor na njega. Eco 4 b. . DV-IP je ure aj koji je "raskinuo" tradiciju da se uz njega povezuje klasi an monitor. D4 c. BX2 e. Kad ka emo "isklju ivo" mislimo na slede e. Digital sprite d. Namenjen je isklju ivo mre i. Naravno na svim modelima postoji i mre ni priklju ak za mre u.

pogledate uporedne karakteristike svih "Dedicated micros" video-servera/snima a koji su videosastavni deo ovog dokumenta. "nedostatak" ovog ure aja je. Glavni DV-IP. 80. ta je DV-IP? ‡DV-IP je digitalni video-server. Na taj na in uvide ete razliku izme u pojedinih dokumenta. modela a istovremeno se spremiti za upoznavanje sa osobinama DV-IP koje e biti DVizlo ene u daljem tekstu. ako imamo kontrolnu sobu (portirsku sobu) moramo u nju postaviti umesto monitora ra unar koji je prika en na mre i. ‡Ima priklju ke za 4. 160 ili 320 GB ‡Video snimak sa kamera se prati na bilo kom ra unaru u mre . Najbolje je da sada i. tekstu. na a preporuka je DV-IP.9 ili 16 klasi nih kamera ‡Ima hard disk kapaciteta 40. na osnovu vrlo povoljne cene u odnosu na ostale ure aje.Na osnovu svojih karakteristika. svojoj nameni da radi isklju ivo na mre i.

e). napajanja i ra unarske mre e). DVra unarsku mre u. Ponovimo jo jednom: osim videovideo-server. DV-IP se povezuje na videou.Mesto DV-IP u mre i Ve smo ranije rekli kako se stavlja video-server u mre u. jednom: videoservera nije nam potreban ni jedan dodatni ure aj (osim kamera. OSNOVNE OSOBINE DV-IP-a . kao i svaki drugi video-server.

sekundi.Posmatranje slike u ivo Slika se posmatra u ivo sa kamera.9. Ti je i setovanje da se slika na monitoru pojavi automatski sa one kamere gde se ne to de ava u njenom vidnom polju. godine. potrebno je obraditi 25 slika. 50/16= sekundi po kameri. tite. 50. Broj slika u sekundi koje ure aj mo e procesirati je kamera. 2004. su proizvodi "Pelc-a" postavljeni od "Bele ku e" do ameri kih nosa a aviona i da je cena "Pelcznatno vi a od ostalih videoservera u tom rangu. broj kamera od 16. koji je to dostigao je "Pelco". dobi emo 50/16=3. karakteristike proizvoda "Pelco"... Kalkulator prora una potrebnog kapaciteta hard diska. slika. Ako na ure aj priklju imo max. maja 2004. Jedini proizvo a sliku. Ako ste zainteresovani za potpunije rangu.125 slika u max. koji je izlo io ure aj na sajmu u Birmingenu. kao i cene kontaktirajte nas. 16. umu da treba fajl veli ine 25x16x(veli ina slike) preneti preko ra unarske mre e u jednoj 25x16x(veli sekundi. 50. Treba napomenuti da imu. mo emo posmatrati sekvencijalno. koji je u stanju da procesira 16 kamera u realnom re imu.16 kamera istovremeno. o ekujemo da se dostigne da sa svih 16 kamera imamo realnu sliku. Da bih stvorili sliku. Isto tako treba imati na nas. koja e izgledati kao u realnom re imu. To je sasvim dovoljno za sisteme tehni ke za tite. sa 4. U budu nosti kameri. diska. Na ini posmatranja slike Sliku na monitoru ra unara mo emo posmatrati sa jedne kamere. .

. Pretra ivanje snimljenog materijala je bilo dugo i kvalitet. kad se. Na ekranu imamo listu doga aja. kad se pojavio ugljen monoksid. trenutka. Kod digitalne tehnike. kad se upalilo svetlo.. Izborom se. Trake smo uvali naj e e 15 dana. . bezbroj.Pretra ivanje snimljenog materijala po datumu ili doga aju Kod analogne tehnike snimanja imali smo trake. kad je neko uzeo sa stola markirani aju: objekat. kad je traka stala. Imamo izbor pretra ivanja po slede im kriterijumima: kriterijumima: vremenu: ukucamo datum. sa koje kamere se desio doga aj. minut i sekundu i naravno kameru i trenutno vidimo vremenu: ta je kamera snimila tog trenutka. presnimavanjem gubili smo kvalitet. odre enog doga aja vide emo ta je kamera snimila na toj lokaciji. VMD alarmu: pregledamo snimke samo kada je neko u ao u vidno polje kamere alarmu: definisanom alarmu: pregledamo snimke samo po unapred definisanom alarmu. trenutno. aja. pretra ivanje je danima. kad je ma ina stala. a naj e e i danima. kad se desio lom stakla. Trajalo je satima. datum i vreme . koje smo morali da menjamo svaka 24 asa. zamorno. i onda smo ih presnimavali. asa. prikazuje spisak alarma koji su se desili.. trenutno. kad se pojavio dim. Slede a slika lokaciji. zamorno.. alarmu: odnosno doga aju: Kad je neko u ao na vrata. primera je bezbroj. sat. Svakim presnimavali. kad se uo pucanj.

. Snimanje materijala na ra unaru.. imamo i mogu nost tampanja slike. Naj e e se danas postavljaju speed-dome kamere speed- Mogu nost dodavanja hard-diskova Imamo mogu nost dodavanja diskova do kapaciteta od nekoliko terabajta. slika u slici. .Upravljanje pokretnim kamerama Imamo mogu nost preko ra unara u mre i da upravljamo pokretnim kamerama. Osim snimanja materijala na ra unaru... zamrzavanja slike.

Branko Jelisav i in 31/06 U ice 2007 .Vi a Poslovno Tehni ka Seminarski rad kola Tema : Uspostavljanje komunikacije izme u dva ra unara be i nim putem do 1km udaljenosti Student.

No. Pocetkom devedesetih godina pro log veka taj vid komunikacije. . kao i slab protok podataka (mala brzina protoka) su doveli do toga da je ovaj vid komunikacije bio prakticno dostupan samo korisnicima u razvijenim zemljama sveta. a najvi e zaslugom pojavljivanja naprednih operativnih sistema tipa Windows 95. a preostalih 10% kao pretra ivanje (popularno nazvano surfovanje) ili razmenu podaka bilo u licne ili poslovne svrhe. a odmah zatim i putem IRC-a (Internet Relay Chat servisa) tj. Taj trend se i kasnijom ekspanzijom razvoja interneta odr ao do dana njih dana.UVOD Jo od ranih pocetaka razvoja Interneta (osamdesetih godina pro log veka) uo eno je da korisnici ovaj novi vid umre avanja racunara najvi e koriste u svrhe komunikacije. da i danas kao i pre desetak godina preko 90% korisnika interneta koristi u svrhe komunikacije. U prvim danima interneta komunikacija se odvijala putem elektronske po te. nedovoljno razvijena infrastruktura. Istra ivanja pokazuju. se preneo i na komunikaciju glasom i slikom (web kamere) putem raznih servisa (najrasprostranjeniji je tada bio Microsoft Netmeeting). komunikacije u realnom vremenu putem kucanja poruka koje se razmenjuju sa trenutno aktivnim korisnicima.

a sa druge nerealni zahtevi i o ekivanja. Ovim tekstom elimo da vam pribli imo svet Wireless LAN mre a (WLAN). Da li nas ne to sli no u bli oj budu nosti eka i na polju ra unarskih mre a ? Be i na komunikacija postaje sve zastupljenija i na tom polju. njegovo prihvatanje od ogromne ve ine proizvo a a. .11 standarda za be i ni Ethernet (Wireless Ethernet). s jedne strane. kao i zna ajan tehnolo ki napredak po pitanju brzine i pouzdanosti be i ne komunikacije. Glavni razlozi za to su usvajanje IEEE 802. kod korisnika je. a trend rasta e biti jo izra eniji.BE I NE RA UNARSKE MRE E Mobilna telefonija je ve dugo svuda oko nas. prisutno nepoverenje. Po to je u pitanju nova i jo nedovoljno poznata tehnologija.

mada treba o ekivati i sve ve u primenu opsega oko 5.STANDARDI Iako su ranije postojale alternative. Nije ni udo. naj e e koristi opseg oko 2.4 GHz.11 standard apsolutno nametnuo na tr i tu. a i korisnici e imati manje briga u vezi me usobne kompatibilnosti opreme od razli itih proizvo a a.928 MHz. To treba pozdraviti jer za to postoje dobri razlozi. jer one omogu uju da vi e korisnika istovremeno deli isti frekfentni opseg bez me usobne interferencije. danas se IEEE 802.11 standarda.400 .750 MHz.IR) tehnologija se danas izuzetno retko koristi za WLAN komunikaciju tako da se njom ne emo baviti.11 obra uje prva dva od ukupno sedam nivoa ISO/OSI modela povezivanja fizi ki nivo (PHY . Kao i iroko rasprostranjeni 'o i eni' Ethernet standard IEEE 802. ISM u stvari ine tri opsega frekfencija: 902 . Samo u slu aju izuzetno specifi nih i i retkih primena.5 MHz i 5.Physical Layer) i nivo veze (MAC . tako i Wireless Ethernet IEEE 802. i pru aju mnogo ve u otpornost na smetnje i prislu kivanje od modulacija 'uskog' spektra.5.Media Access Control Layer).3.2. u ovom trenutku. Od njih se.11 standardom.8 GHz. Infracrvena (Infrared . Kod Wireless Ethernet-a fizi ki nivo vi e nije UTP. 2. . Da bi smo razumeli mogu nosti dana njih WLAN-ova moramo se detaljnije pozabaviti IEEE 802.728 . Radio komunikacija kod WLAN-ova se obavlja u tzv. re enje treba tra iti van okvira IEEE 802. BNC ili fiber opti ki kabl ve etar kroz koji se emituju infracrveni ili radio talasi. WLAN-ovi koriste Spread Spectrum modulacije pro irenog spektra koje signal rasprostiru po irokom opsegu frekfencija i koje su dovele do prave male revolucije. Scientific & Medical) opsegu u estanosti koji je svuda u svetu prihva en kao opseg za ije kori enje nije potrebna nikakva dozvola.483. ISM (Industrial.

da emituju zra enja iji intenzitet nije mali. Mo da e to mnoge iznenaditi. kori enom kanalu i podkanalu.11. . To smanjuje broj mogu ih primena ali garantuje da se u okviru jedne prostorije mo e formirati IR mre a koja e biti savr eno izolovana od spoljnog sveta. Spomenimo ponovo da sama Spread Spectrum tehnologija. tj. Kao zanimljivost. sigurnosnom klju u i password-ima za autentifikaciju i autorizaciju korisnika.PITANJE SIGURNOSTI Pitanje sigurnosti je jedno od naj e e postavljanih kada su u pitanju WLAN mre e. a ne zaboravimo da i o i ene mre e imaju svoj be i ni deo. standarno predvi a sigurnosnu tehniku poznatu kao Wired Equivalent Privacy (WEP) koja se bazira na kori enju klju a i RC4 algoritma za kriptovanje. za kraj spomenimo i da Infrared komunikacija pru a ultra sigurnost na fizi kom nivou jer IR talasi ne prolaze kroz vrste prepreke kao to su zidovi. garantuje visok stepen sigurnosti. kao to smo rekli. Za to postoje veoma jaki argumenti. Korisnici koji ne znaju klju ne mogu pristupati WLAN-u. IEEE 802. To je mnogo vi e podataka nego kod klasi nih o i enih mre a i ini WLAN mre e veoma sigurnim. naro ito kod dana njih UTP mre a. a koji se ne sre u u 'o i enom' svetu. ali brojni analiti ari i eksperti za pitanja sigurnosti smatraju WLAN mre e sigurnijim od klasi nih o i enih mre a. Kada je u pitanju sigurnost. Ne emo se ovde baviti brojnim ranjivostima o i enih LAN mre a ve emo ukratko obraditi nekoliko sigurnosnih mehanizama koje su na raspolaganju kod WLAN-ova. glavne razlike izme u LAN i WLAN mre a poti u od razli itog fizi kog nivoa. Da bi neko pristupao WLAN mre i mora imati informacije o radio opsegu. Pored nje mnogi Wireless ure aji imaju ugra ene opcije za kriptovanje. Kriptovanje se neuporedivo lak e implementira kod WLAN-ova to je rezultiralo pojavom dosta nezavisnih proizvo a a specijalizovanih za WLAN Security softver.

Postoje dve osnovne topologije ili tipa Wireless Ethernet mre a. Slu i da Wireless radne stanice pristupaju o i enoj mre i. mobilne su i esto su privremenog karaktera.OPREMA I NJENE PRIMENE U okviru WLAN-ova koriste se Wireless mre ne ISA. infrastrukturna u kojoj Wireless radne stanice komuniciraju preko Access Point-a. Svaka stanica mo e direktno komunicirati sa bilo kojom drugom stanicom u okviru WLAN-a. Wireless mre na kartica je po svemu sli na 'klasi nim' mre nim karticama osim to umesto konektora za kabl. i obratno da korisnici iz o i ene mre e pristupaju WLAN-u. 'ad-hoc' ili peer to peer mre a koju ine samo Wireless radne stanice. dakle. ima LAN port (po pravilu Ethenet) i WLAN port. priklju ak za antenu. Prva je tzv. tj. Za sve vi e nivoe umre avanja. ve bi smo mogli da ga defini emo kao brid izme u LAN i WLAN mre e. Druga tip Wireless Ethernet mre e je tzv. bilo sa radnim stanicama u o i enoj mre i. . Ad-hoc mre e se brzo instaliraju. a predstavlja prelazak Wireless stanice sa jednog Access Point-a na drugi. Maksimalan broj radnih stanica u WLAN-u je toliki da se u praksi te ko mo e dosegnuti. Spomenimo da se Access Point mo e koristiti i kao 'eksterna' Wireless mre na kartica za umre avanje samo jednog ra unara u WLAN. PCI ili PCMCIA kartice i Wireless pristupne stanice (Access Point). On. Tu se javlja i pitanje 'roaming'-a koje nam je poznato i iz mobilne telefonije. ima konektor za antenu. bilo me usobno. i 'klasi na' i Wireless mre na kartica se pona aju identi no i potpuno transparentno. Access Point nije be i ni hab.

. a kori enjem odre enih tehnika i vi e. repeating stanice. dok je u zatvorenom 50 . Kod usmerenih antena.direkcione antene koje signal emituju svih 360° i omogu uju point to multipoint komunikaciju. Eksterne omni antene imaju poja anje i do 15dB s kojim se posti e domet i do 10 . Jedan od pravaca razvoja Wireless Etherneta je i Internetu pristup baziran na ovome principu. Spomenimo samo da se na ovakvim rastojanjima mora ra unati i na efekte kao to je zakrivljenje Zemljine lopte to povla i neophodnost monta e antena na visoke objekte. Dobra strana je to se sa ovakvim antenama mogu pokriti itava podru ija i umre iti svi mobilni ili stacionarni korisnici i cele LAN mre e koje se nalaze u okviru dometa. ISM opseg kod nas nije previ e kori en a izbegavanje omni antena tamo gde je to mogu e garantuje da e tako biti i u budu nosti. Pomenu emo za tite od elektri nih pra njenja (Lightening Protection) koje je veoma po eljno koristiti ako se antena montira na mesto koje nije dobro za ti eno gromobranom. Zato je ipak preporuka da se koristiti vi e usmerenih antena spojenih na ure aj preko tzv. tj. Mogu se koristiti i tzv.20km. Prve su omni . pa samim tim i ve i domet koji se e do nekoliko desetina kilometara. Najve i domet koji se mo e posti i je oko 60-70 km. Pokrivanje celih podru ija je pri a za sebe. Na tako velikim rastojanjima usmeravanje antena postaje slo en zadatak koji zahteva posebnu aparaturu i obu en kadar. jedan link se mo e realizovati u nekoliko skokova ± posebnih linkova. Interesantni su i ve spomenuti antenski spliter-i (Antenna Splitter) koji omogu avaju da se na jedan Wireless ure aj spoji nekoliko antena. Mogu imati i dosta velike snage emitovanja od preko 20dB.dipol antenama iji je domet na otvorenom oko 250m.ANTENE I DOMET Domet Wireless ure aja zavisi od antena koje se koriste. potrebno je iskustvo u vezi refleksije i difrakcije signala na preprekama i dr. mada naravno mogu raditi i point to multi-point. Drugi tip antena su uni . tu postoje posebne metode za merenje snage signala u pojedinim delovima. Wireless kartice i Access Point-i se standardno isporu uju sa malim onmi . Lo a strana omni antena je to se signal razbacuje na sve strane. Nije neophodna opti ka vidljivost ali se domet zna ajno smanjuje zavisno od prepreka. antenskog splitera.150m zavisno od tipa objekta. je neophodna opti ka vidljivost. pa ga mo e primati i onaj ko nebi trebalo. po pravilu. Koje je antene optimalno koristiti zavisi od konkretne primene i topologije terena.direkcione (usmerene) antene koje obi no imaju ugao emitovanja od 10° do 70° i prvenstveno su namenjene za point to point vezu. Postoji dosta prate e opreme za antene koja je esto veoma korisna i preporu ljiva. Po irini ugla emitovanja postoje dva tipa antena.

po ele da nude svoja Wireless Ethernet re enja. zatim na mestima gde je postavljanje kablova te ko.11 standarda je time zagarantovana. Budu nost IEEE 802. Dok se iskoriste potencijali usvojenog standarda za kategoriju 5E koji podr ava i Gigabit Ethernet 1000Base-T mre e na 1000 Mb/s. Ono to je sigurno je da e klasi ne o i ene LAN mre e jo dosta dugo biti dominantne. Frame Relay i dr. Nortel. S obzirom na pove anje brzine Wireless Ethernet-a postavlja se pitanje isplativosti dodatnih ulaganja u kabliranje kategorija 6 i pogotovu kategorije 7 (koje.IZNENADNA PONUDA Cisco. ISDN. Wireless Ethernet je danas potpuno zrela tehnologija. jo zvani no nisu ni usvojene). . skoro preko no i. Metod za to je jednostavan i sastoji se u kupovini malih firmi specijalizovanih za Wireless Ethernet ili u OEM proizvodnji. uzgred budi re eno. a pred korisnicima je sve te a dilema oko izbora optimalne tehnologije .Wireless Ethernet ili razni xDSL-ovi. 3Com. preskupo ili ak nemogu e ili pak tamo gde se mre a mora instalirati brzo ili gde korisnici moraju biti mobilni. ali da e udeo WLAN-ova naglo rasti i da e se stvari u budu nosti verovatno preokrenuti. do i e do napredka Wireless Ethernet-a koji sada te ko mo emo predvideti i koji e mo da potpuno potisnuti o i ene mre e. Cabletron i druge velike firme na polju ra unarskih mre a su se tako e ve uklju ile u trku i. nezamenljiva u mnogim sitacijama kao to su instalacija mre e u istorijskim objektima pod za titom dr ave. Wireless Ethernet esto predstavlja najjednostavnije i najoptimalnije re enje jer jedna Wireless kartica nekada mo e zameniti stotine metara fiber opti kog kabla i sve peripetije oko njegovog postavljanja.

Mogucnost telekonferencija (istovremeni poziv na vi e telefona) .Besplatni Pozivi (PC==>PC ili SipPhone==>SipPhone) .Pozivi na druge telefone su 6-10 puta jeftiniji (PC==>Phone) . odvojenu infrastrukturu i imale razlicite operatere. takode. Zbog toga je prenos govora preko IP mre a (VoIP) trenutno vrlo aktulena tema medu IT profesionalcima. cak i na zagu enim mre ama.. Mre e za prenos govora su oduvek bile odovjene od mre a za prenos podataka.) Prelazak klasicne telefonije na IP mre e obecava nam u buducnosti manje tro kove telefoniranja i primenu novih aplikacija. . kao i da uka e na neke strategije za njegovo postizanje.DETALJNIJE O NOVOJ VOIP TEHNOLOGIJI (Voice Over Internet Protokol ± Prenos Glasa preko internet protokola) VOIP Prednosti VoIP u odnosu na standardnu (fiksnu/mobilnu)telefoniju . njihovo spajanje predstavlja znacajan problem za mre ne operatere kojima je cilj da pru e visok kvalitet voice usluga na koji smo i navikli.Video.. jer je prenos govora zahtevao potpuno drugacije karakteristike mre a. Ranije su ove dve tehnologije koristile potpuno razlicitu filozofiju.Grafika. predstavlja i izazov da se na pravi nacin ukomponuju dve potpuno razlicite tehnologije i filozofije. Ovaj clanak ima nameru da pru i informaciju o tome ta je neophodno ispuniti da bi se pru io visok kvalitet prenosa govora putem paketnih mre a. Ovaj prelazak. Po to se osnovne postavke u voice i data svetu znacajno razlikuju. VoIP mre a se cini slo enom jer ukljucuje i voice i data komponente.Istovremeno slanje podataka (Tekst.

Glavna preokupacjija je da se podaci pouzdano prenesu putem nepouzdanih medija. Mre e za prenos govora rade na principu komutacije.999%). bez obzira na ka njenje. Telefonski prenos govora koristi samo njima dodeljen opseg u mre i tako da se ka njenje vrlo retko javlja kao problem. kodiran i emitovan konstantnom brzinom uticu cak i vrlo mala ka njenja. koji su "bursty" (u jednom trenutku alju se i primaju na citavom opsegu komunikacijskog kanala. Kada su u pitanju podaci filozofija je drugacija. Prenos podataka je relativno neosetljiv na ka njenje i d iter. . zbog prirode govornih komunikacija. Saobracaj na ovim mre ama je osetljiv na ka njenje i smetnje. Faktori koji uticu na kvalitet prenosa podataka su sasvim drugaciji od onih koji uticu na prenos govora. na podatke. Na primer. a u drugom koriste samo mali deo opsega) ka njenje generalno i ne utice. Filozofija prenosa govora je bila da se obezbedi "pet devetki" pouzdanosti (99. S druge strane na kvalitet prenosa govora. koji je semplovan. U svetu prenosa podataka opseg na mre i se uvek deli i zato su zagu enja i ka njenja vrlo cesta.Mre e za prenos podataka rade na principu paketnog prenosa. ali je nedopustiv gubitak podataka.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful