METODE MOLEKULSKE SPEKTROHEMIJE U FORENZICI

-odre ivanje jedinjenja (molekula) prisutnih u uzorku-

- organski materijali: hrana, pi e, ode a, lekovi, kozmetika, predmeti od plastike, te no gorivo, ve ina boja... - organska materija sastavljena najve im delom od nekoliko elemenata: C, H, O, N... - elementna analiza materijala organskog porekla malo govori o osobinama tog materijala jer se od C, H i O mo e napraviti bezbroj razli itih jedinjenja koje e sadr ati isti odnos pomenutih atoma, od kojih neka mogu biti otrovi, neka lekovi i td... - analiza materijala na sadr aj prisutnih molekula posebno va na za materijale organskog porekla. - hemijska analiza u cilju utvr ivanja prisutnosti i koli ine prisutnih molekulskih vrsta (jedinjenja) komplikovanija od elementne analize. - to su molekuli ve i, njihova analiza je komplikovanija, tako, analiza manjih organskih molekula je jednostavnija od analize velikih biohemijskih molekula kao to su proteini, molekuli DNK i td.

. najzastupljenije su: .metode spektroskopije elektromagnetnog zra enja .metoda ima vi e vrsta.hromatografske metode .metode molekulske spektrohemije se dele u dve grupe: .metode masene spektrometrije .metode molekulske spektrohemije .elektrohemijske metode .

pored potencijalne energije elektrona.kvanti potencijalne energije elektrona su puno ve i od kvanata vibracione energije a ovi od kvanata rotacione energije . to imamo i kod atoma. .energetski nivoi molekula imaju slo eniju strukturu u odnosu na atomske.Metode molekulske spektrohemije ± spektri EM zra enja . koja je tako e kvantovana. molekuli imaju i vrbracionu i rotacionu energiju. .

.umesto jedne spektralne linije. koje imamo kod jednog elektronskog prelaza. kod molekula pri promeni elektronskog stanja imamo itav sistem traka pri emu jedna traka odgovara prelazu izme u dva vibraciona stanja a ine je pojedina ne linije koje poti u od rotacionih pralaza .

gde se molekuli pobu uju apsorpcijom fotona i nije potrebna visoka temperatura. mogu se dobiti molekuski spektri fluorescencije. . . apsorbancija A=-logT.molekulska traka odgovara prelazu izme u dva vibraciona stanja. T=I0/I1. vibracioni prelaz se sastoji od skupa rotacionih traka koje ine traku. Emisioni molekuli se mogu dobiti samo za mali broj uglavnom dvoatomskih molekula. tada nema disocijacije molekula. na x osi talasna du ina ili talasni broj z .. Apsorpcioni spektri: na y-osi transparencija.od interesa su molekulski apsorpcioni spektri. Po to su vibracioni nivoi izdeljeni na rotacione nivoe.za pobu ivanje emisionih spektara potrebna velika energija to naj e e dovodi do disocijacije molekula. Tako e.

ekscitacija elektrona (molekulska UV-VIS spektrofotometrija: elektronska spektrofotometrija) . delom daleka infracrvena.prelazi u vezi spina (radiotalasna oblast .rotacioni prelazi (mikrotalasna oblast. malo se koristi u analitici) .vibracioni prelazi (infracrvena spektrometrija.elektronska magnetna rezonancija NMR i EPR) .Metode molekulske spektroskopije elektromagnetnog zra enja .nuklearna i mikrotalasna oblast . Ramanska spektrometrija ± vibraciona spektroskopija) .

trake su iroke i nespecifi ne. .uobi ajena osetljivost je reda 10-4 do 10-5M ili ak ni e za 1-2 reda veli ine. ako je molska masa 100g to je ekvivalentno 1ppm. . .primena UV-VIS spektrofotometrije za kvantitativnu hemijsku analizu jedinjenja vrlo iroko zastupljena. .UV-VIS spektrofotometrija .za razliku od atomskih spektara. molekulski elektronski spektri nisu dovoljno karakteristi ni.10-5 M : npr.

. . spektrofotometri su jeftini instrumenti. molekul apsorbuje fotone ve e energije a zatim deo energije osobodi u obliku toplote a zatim emituje foton ni e energije u odnosu na apsorbovani foton.primena UV lampe za kontrolu nov anica. ugra eni molekuli koji apsorbuju u odgovaraju oj oblasti a zatim fluoresciraju u vidljivoj oblasti.umerena selektivnost.. preciznost dobra. . .molekulska fluorescencija. .jeftina metoda. .broj jedinjenja koja pokazuju luminiscenciju znatno manji od broja jedinjenja koja pokazuju UV-VIS apsorpciju.osetljivost i linearnost bolji za nekoliko redova veli ine od UV-VIS apsorbancije. Manja preciznost. potrebna priprema uzorka.

pri prelazu izme u dva vibraciona stanja se dobija vibraciona traka.Vibraciona spektroskopija .vibracioni spektri se dobijaju pri promeni energije vibracije molekula. . koja je kvantirana. Pri vibracionom prelazu se mogu kombinovati i razli iti energetski nivoi tako da prelazu izme u dva vibraciona stanja odgovara itav skup rotacionih prelaza tj.

vibracioni spektri molekula su karakteristi ni za molekul. ni vibracioni spektri ni izbliza nisu tako karakteristi ni za molekul kao to su to atomski spektri za atom. . za kvantitativnu retko.apsorpcioni vibracioni spektri.vibracioni spektri rasejanja (VID(VIS) i ULj(UV) oblast): Ramanska spektroskopija.metode vibracione analize se uglavnom koriste za kvalitativnu analizu.generalno. . .potrebno predhodno razdvajanje komponenti sme e. .ipak. Karakteristi nost se manifestuje kroz karakteristi ne trake koje daju odgovaraju e funkcionalne grupe molekula. vibracionom spektroskopijom te ko mo emo identifikovati komponente u sme i. .za razliku od elektronskih molekulskih spektara. . metoda je uglavnom upotrebljiva za inendtifikaciju istih supstanci ili jednostavnih sme a.. u IC(IR) oblasti: IR spektroskopija .

. .infracrveni spektri nastaju prelazima izme u dva vibraciona stanja u okviru istog elektronskog stanja: jednom vibracionom prelazu odgovara skup rotacionih linija tj.IR spektroskopija .78 Qm (780nm) do 300 Qm.infracrveni spektri pokrivaju oblast od 0. traka. na y-osu ide transparencija a na xosu talasni broj.infracrveni spektri su apsorpcioni. obi no u cm-1 .

± CH.5-25 Qm ili 4000 . ..bliska IC oblast (eng. za identifikaciju funkcionalnih jedinjenja pre svega.. near IR): 0. .daleka IC oblast (eng.78-2. mid IR): 2.5 Qm ili 12500-4000 cm-1 . Re e se koriste za kvantitativnu analizu. ±NH.400 cm-1 .primena za kvantitativnu analizu nekih organskih jedinjenja (posebno jedinjenja koja sadr e funkcionalne grupe ±OH.srednja IC oblast (eng.spektri u ovoj oblasti se re e upotrebljavaju za hemijsku analizu . Spektri komplikovani da bi se koristili za kvalitativnu analizu.spektri u ovoj oblasti su od zna aja za kvalitativnu analizu. far IR) preko 25-300 Qm ili ispod 400 cm-1 ..).spektralna oblast u kojoj le e apsorpcioni vibracioni spektri se deli na tri oblasti: .

nedestruktivna metoda! Nije za analizu niskih koncentracija. IR spektrometrija sa Furijeovom transformacijom: umesto difrakcione re etke. . to je relativno pristupa an instrument.u analiti kim laboratorijama su IR spektrometri esti.. . uglavnom se sre u FTIR spektrometri . . za razlaganje IR spektra se koristi interferometar. spektar u bliskoj i srednjoj IC oblasti.FTIR.slika dole.

zinkovo belilo. crvene boje na bazi gvo a. hromne boje. .nijansa boje se odre uje analizom refleksionih spektara (u VID oblasti) .struktura ljuspice boja .Analiza boja primenom IR: ..boje esto mogu biti neorganske (olovno belilo. u tom delu je od zna aja i elementa analiza ..) ili da imaju neorgansko punilo. pigmenti .boje su e e organske.posebno interesantno u istra ivanju saobra ajnih nesre a.

dole levo. desno ..spektri razli itih boja. levo u sredini pigment plave . pigment zelene boje.

. amfetamin sinteticka droga. efedrin lek. desno IR spektar uzorka heroina i nepoznatog praha.identifikacija droga pomo u IR spektara: dole levo. aspirin i paracetamol za me anje sa drogom .

odre ivanje starosti krvi (NIR spektar!) .identifikacija vlakana dole desno .identifikacija eksploziva desno ..

Ramanska spektroskopija .ramanski spektri su spektri rasejanja: molekuli se osvetljavaju intenzivnim snopom fotona (obi no iz vidljive oblasti).pored upadne talasne du ine u spektru se javljaju i slabe vibracione trake: ramanski spektri. na y-osi intenzitet a na x-osi talasna du ina ili talasni broj . da bi intenzitet bio dovoljno veliki koriste se laseri .

nedestruktivna metoda. za identifikaciju funkcionalnih grupa.. .ramanska spektroskopija ima mnogo zajedni kih osobina sa IR spektroskopijom. uglavnom se koristi za kvalitativnu analizu tj. nije za analizu malih koncentracija. .skuplji instrument od IR spektrometra. .

princip sli an kao kod ICP MS samo to su metode jonizacije ovde ³ne nije´: ne te i se potpunoj atomizaciji ve se molekul delimi no fragmentira (kidaju se neke veze) uz jonizaciju molekula i njegovih fragmenata.Molekulska masena spektrometrija . .

metoda i kvalitativna i kvantitativna . .maseni spektar molekula pored molekulskog jona sadr i i fragmente: vrste tih fragmenata i njihov odnos intenziteta govori o strukturi molekula..

zbog toga je hromatografija va na. ..zbog niske granice detekcije i male koli ine potrebnog uzorka metoda pogodna za odre ivanje koncentracije molekula u organizmu. kako elektromagnetskih tako i masenih. . . .zbog komplikovanosti molekulskih spektara. specijalnizovanost analiti ara . kako kod ivih organizama tako i kod le eva.metoda je skupa. tra i veliko znanje tj. Predhodno razdvajanje neophodno. esto se oni ne mogu odre ivati u sme ama.va na metoda u toksikologiji.metoda je destruktivna.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful