You are on page 1of 14

| 

|

 
Umesto jednog snažnog predajnika,unutar
odredjene oblasti smešteno je mnogo predajnikaniske
snage.
Antene baznih stanica celularnih sistema se
nalaze namnogo manjoj visini u odnosu na antene ranih
mobilnih sistema.
Montiraju se na postojećim visokim objektima, kao
što su zgrade, ili na specijalno postavljenim
stubovima.Njihova lokacija i visina se bira tako da zgrade
I drugi visoki objekti što je moguće manje ometaju
komunikaciju.
Na primer, antene koje treba da obezbede komunikaciju
na udaljenostima od nekoliko kilometara, obično su 15 do
50 m iznad zemlje.
Ilustracija principa komuniciranja izmedju
mobilnih telefona i bazne stanice putem radio
signala:
Vrekvencijski spektar koji može da koristi
jedan mobilni komunikacioni sistem je ograničen,
pa je samim tim ograničen i broj korisnika koji
može biti istovremeno opslužen.
Jedan od načina povećanja broja korisnika
koji se opslužuju istovremeno je podela cele
oblasti pokrivanja na veliki broj delova, tzv. ćelija.
Ćelija je region koji je pokriven signalom
jedne bazne Da bi se izbegla
interferencija, susednim ćelijama su dodeljene
različite frekvencije.
Medjutim, ćelije koje se nalaze na dovoljnoj
udaljenosti jedna od druge mogu da koriste istu
frekvenciju. Zahvaljujući tome, ista frekvencija
može se više puta ponoviti i na taj način se može
povećati kapacitet sistema.
Dve osnovne osobine ćelijske (celularne)
strukture:

‡
  ! " #$% $

‡&'  (ili '  kako se naziva u


Severnoj Americi), odnosi se na prebacivanje tekućeg
poziva u druge kanale ili iz jedne ćelije u drugu. Bez
handovera, pozivi bi bili ograničeni samo na jednu
ćeliju.

' $  "! ()

‡ veliki kapacitet sistema (veliki broj korisnika


usistemu),
‡ efikasno iskorišþenje frekvencijskog spektra,
‡ pokrivanje velikih oblasti mobilnom mrežom
‡ prilagodljivost na različite gustine saobraþaja,
‡ pružanje niza kvalitetnih servisa korisnicima,
‡ prihvatljiva cena servisa, itd.
Ôeorijski, komunikacija između mobilnog
terminala I bazne stanice na udaljenostima većim
od oko 35 km je neprihvatljiva zbog toga što bi
kašnjenje prijemnog signala postalo suviše veliko.
Medjutim, u praksi je maksimalna udaljenost
ograničena na oko 10 km zbog slabljenja snage
emitovanog signala.
Ôokom razvoja mobilnih sistema, sa
porastom saobraćaja kod mobilnih komunikacionih
sistema, veličine ćelija su se smanjivale.
Idealno bi bilo predstaviti oblast pokrivenu
signalom sa jedne bazne stanice pomoću ćelije u
obliku kruga radijusa R sa centrom na mestu
bazne stanice.
U stvarnosti, ćelije mogu biti različitog oblika,
zavisno od konfiguracije terena, karakteristika i
lokacije antena, uslova prostiranja i drugih faktora.
Za potrebe projektovanja, aproksimativno se
može uzeti da ćelija ima oblik poligona. Ôo može
biti jednakostranični trougao, kvadrat, heksagon
(šestougao) i slično.
Kao najpogodniji, izabran je heksagonalni
oblik ćelije.
eksagon bolje aproksimira krug nego trougao
ili kvadrat, aspajanjem više heksagona, nema
preklapanja ćelija, niti praznog prostora:

Rastojanja
izmedjucentra
jedne þelije
icentara svih
susednihþelija
ista i iznose:
d=¥3 R
V * |+ ,
-  

Susedne BS koriste različite frekvencije, da


ne bi došlo do ometanja signala.

 ! moguće na
rastojanjima na kojima je nivo interferencije toliki
da nije štetan po sistem.
Stoga je potrebno podeliti celu servisnu
zonu na grupe ćelija, tako da se u svakoj ćeliji iz
grupe koristiti različit skup frekvencija.
Ovakva grupa ćelija se naziva ! 
(cluster).
$ (! . $! "! ./N
je broj ćelija unutar jednog klastera.
U opštem slučaju, broj ćelija unutar jednog
klastera može biti:
N= i² + ij + j²
gde su  i  celi brojevi: 0, 1, 2....
Ôo znači da se mogu dobiti vrednosti N= 1,
3, 4, 7, 9, 13, 16, 19, 21, 27 itd.
U GSM sistemu klaster ima 4, a ponekad I 3
ćelije.
Ćelije koje koriste isti skup frekvencija
nazivaju se ! -!0. Rastojanje 1
između dve ko-kanalne ćelije naziva se  
(   "! ./ !
Broj ćelija u klasteru N povezan je sa
rastojanjem D.Što je broj ćelija u klasteru veći, i D
će biti veće.
Odnos rastojanja D i radijusa ćelije R ,#2
13 predstavlja  4    
(   " ! ./ !(cochannel
reuse distance). Ponekad se ova veličina naziva i
' (   " ! ./ !
(cochannel reuse ratio).
Pri odredjenom broju frekvencijskih kanala koji su na
raspolaganju, ako je broj ćelija u klasteru manji, onda broj
kanala u jednoj ćeliji može biti veći, a samim tim i kapacitet
jedne ćelije raste.
Sa druge strane, treba voditi računa o činjenici da se
smanjenjem veličine klastera smanjuje rastojanje između
ćelija koje koriste isti skup frekvencija, pa se samim tim
povećava mogućnost nastanka interferencije.
Dakle, ako broj ćelija u klasteru raste, povećava se
normalizovano rastojanje ponovnog korišćenja frekvencija,
a samim tim efekat interferencije opada).
1!5 '6! (   .
4 6$ !  !  . 
"$//( /!(!  . 
"$/ 
Dakle, veličina klastera zavisi od:

gustine saobraþaja i
nivoa zaštite od interferencije.

U stvarnosti, ćelije imaju različite veličine.


Saobraćaj nije u svim ćelijama isti. Zbog toga
nemaju sve ćelije isti broj frekvencija, a odredjeni
kapacitet se dodeljuje ćeliji zavisno od gustine
pretplatnika i topologije terena.