SVEUČILIŠTE/UNIVERZITET “VITEZ” TRAVNIK FAKULTET PRAVNIH NAUKA Trifković dr Miloš

OBLIGACIONO PRAVO
(ŠIFRA: 120)

"VITEZ", Obligaciono pravo, Prof. Trifković dr. Miloš

1

POJAM OBLIGACIONOG PRAVA ODREĐIVANJE - 1

1. Obligaciono pravo u objektivnom smislu je skup pravnih normi koje

2.
3. 4. 5.

regulišu odnose izmeĊu dvije strane ĉiji je predmet odreĊena,moguća i dopuštena ljudska radnja imovinsko-pravne prirode (izraziva u novcu) Obligaciono pravo u subjektivnom smislu je subjektivno pravo ili ovlaštenje koje pripada povjerilaĉkoj strani iz obligacionog odnosa Ostali izrazi: obvezno, dugovinsko, traţbeno pravo. Obligaciono pravo kao grana spada u oblast graĊanskog prava Predmet obligacionog prava u objektivnom smislu:obligacija

"VITEZ", Obligaciono pravo, Prof. Trifković dr. Miloš

2

POJAM OBLIGACIONOG PRAVA ODREĐIVANJE - 2
6. Karakteristike obligacije kao predmeta graĊanskog prava: a) sadrţaj obligacije su prava i obaveze stranaka povodom ljudskih radnji b) obligacija je uvijek dvostran odnos. Na svakoj od strana, ili na obje, moţe biti više lica (mnoţina subjekata obligacije) c) relativan odnos – obaveze i prava postoje samo izmeĊu taĉno odreĊenih strana. Djeluje inter partes; tertiis nec prodest nec nocet -- relativnost nije apsolutna. Postoje sluĉajevi u kojima prava djeluju i prema trećima: pravo preĉe kupnje djeluje prema trećim licima 6 mjeseci (ĉl. 532 ZOO), registrirana zaloga na pokretnim stvarima djeluje prema svim kasnijim sticaocima stvari; povjerilac moţe kod trećih lica pobijati pravnu radnju duţnika poduzetu na štetu povjerioca (ĉl. 280 ZOO). d) imovinsko pravni odnos = radnja duţnika je nosilac vrijednosti koja se neposredno ili posredno moţe izraziti u novcu
"VITEZ", Obligaciono pravo, Prof. Trifković dr. Miloš 3

Prof. 25. 20). b) u principu jedinstveno regulisanje odnosa (monistiĉka koncepcija). Miloš 4 . Praktiĉno: dualistiĉki pristup zasnovan na posebnim rješenjima za poslovno-pravne obligacione odnose. moţe se govoriti i o trialistiĉkoj koncepciji c) komercijalizacija obligacionog prava uvoĊenjem rješenja poslovnog prava kao opštih pravila i za graĊanske odnose d) pravila za obligacije zasnovane na ugovoru shodno se primjenjuju i na druge poslove. Trifković dr. 2) e) metod koordinacije uĉesnika zasnovan na pravnoj moći subjekata da raspolaţu dobrima. Metoda obligacionog prava: a) dispozitivnost normi (ĉl. Donošenjem zakona o zaštiti potrošaĉa i prenosom njegovih rješenja u ZOO. Obligaciono pravo.POJAM OBLIGACIONOG PRAVA ODREĐIVANJE -3 6. ukoliko za te poslove ne postoje specifiĉne odredbe (ĉl. "VITEZ". njihovoj ravnopravnosti i slobodi ureĊivanja svojih odnosa.

br Osobina 1 2. Odnos stvarnog i obligacionog prava R. Obligaciono pravo. 4. 3. Prof. Stvarna prava Obligaciona prava OdreĊenost Predmet Dejstvo Zahtjev Funkcija Zakonom.POJAM OBLIGACIONOG PRAVA ODREĐIVANJE -4 7. Miloš 5 . clausus pa izuzetno zakon Stvar Prema svima (erga omnes) Negativan Ljudska radnja MeĊu stranama (inter partes) Pozitivan Statika ekonomskih Dinamika odnosa ekonomskih odnosa "VITEZ". Numerus Autonomija volje. Trifković dr. 5.

21. gl. SFRJ 29/87. mjenici i ĉeku. RS 74/04)). preuzet u pravni sistem RBiH Uredbom 2/92 13/94. Trifković dr. samo ako je to izriĉito ugovoreno (ĉl. U RS ZOO je preuzet Zakonom iz 17/93 i mijenjan u Sl. Dobri poslovni obiĉaji (ĉl. ne moralom grupe ili pojedinca. naroĉito uredbe. Zakoni a) Zakon o obligacionim/obveznim odnosima (Sl. Podzakonski akti. osiguranju.1107) (ĉl.POJAM OBLIGACIONOG PRAVA IZVORI PRAVA U BiH .l. 2) = obiĉaj formiran u poslovnoj praksi koji je ocijenjen sagalasnim sa opštedruštvenim moralom. 2. 21.57/89. Posebne uzanse ako nisu suprotne ZOO i ako su to stranke izriĉito ugovorile (ĉl. Ĉeka se usvajanje novog . "VITEZ". 1007 ZOO) 5. znaĉajno izmijenjenog ZOO b) Ostali zakoni: o vrijednosnim papirima. Rijetko se pojavljuju u ovoj ulozi 3.1) 4.45/89. Prof. Obligaciono pravo. 39/85. transportu itd.1 1. Opšte uzanse za pitanja koja nisu regulisana ZOO a za regulisana pitanja. Miloš 6 .

21 ZOO). Praksa ne smije biti protivna postojećem shcvaćanju društvenog morala (ne: morala privrednika) 7. naroĉito u poslovnom pravu (ĉl.POJAM OBLIGACIONOG PRAVA IZVORI PRAVA U BiH . Miloš 7 . Trifković dr. Obiĉaji. Stavovi i praksa i vrhovnih sudova i pravna nauka kao posredan izvor 8. Ustaljene praksa izmeĊu konkretnih subjekata "VITEZ". Prof. Praksa u branši koja još nije društveno verifikovana kao moralna.2 6. Obligaciono pravo.

Miloš 8 . za pojedine oblasti prava. "VITEZ". Zaštita naĉela najĉešće se provodi sankcioniranjem pravnih normi koje ih konkretizuju. Naĉela opredjeljuju izgled pravnih normi i njihovu interpretaciju. Procesi globalne i regionalne unifikacije privatnog prava naĉelima sve ĉešće dodaju još neka znaĉenja.) 2. str. Zbog svoje opštosti naĉela su samo izuzetno neposredno zaštićena sankcijama. Ona pored pravnih obuhvaćaju i vrijednosti na kojima regulativa poĉiva (Vidjeti DCFR . te uţe ili šire normativne instrukcije za detaljno ureĊivanje pojedinih pitanja na pravno-tehniĉkoj ravni. pravne grane i njihove institute. Obligaciono pravo. Naĉela se mogu strukturirati prema opštosti na one koji vaţe za cijeli pravni sistem. 15).1 1. Naĉela su najopštija pravna pravila koja odreĊuju strukturu i sadrţaj prava.( UNIDROIT Principi 2004 i Principi evropskog ugovornog prava sadrţe veliki broj naĉela koja u nomotehniĉkom smislu graniĉe sa dispozicijama pravnih normi. Trifković dr.POJAM OBLIGACIONOG PRAVA NAČELA . Prof.

Miloš 9 . 11). Prof. zakonima i moralom društva (ĉl. b) sloboda ureĊivanja obligacionih odnosa u skladu sa Ustavom. zavisno od prirode izvora obligacije i zakonskog reţima kome je podvrgnuta. Primjena ovog naĉela omogućava prilagoĊavanje znaĉenja pravnih normi faktiĉkim okolnostima sluĉaja i individualnim svojstvima subjekata obligacije "VITEZ". Trifković dr. Najvaţnija osnovna naĉela prema ZOO (vaţe za sve obligacije): a) ravnopravnost stranaka kao “vlasnika” (ĉl.POJAM OBLIGACIONOG PRAVA NAČELA . 12). Obligaciono pravo. 10. pojavljuje kao naĉelo slobode ugovaranja. kao sredstvo borbe protiv pretjeranog formalizma i kao instrument moralizacije prava (ĉl. Sloboda se ispoljava na razne naĉine.2 3. na primjer. U deliktnom pravu se sloboda ureĊivanja odnosa se ispoljava kao pravo oštećenog da bira naknadu u naturi ili novcu c) pridrţavanje naĉela poštenja i savjesnosti u zasnivanju i izvršavanju obligacija. Ravnopravnost postoji u pravnom. a ne u ekonomskom smislu. 2/92). Kod ugovor se.

ne uţiva pravnu zaštitu (objektivna teorija zloupotrebe prava). 13). zabrani nanošenja štete naroĉito (subjektivna teorija zloupotrebe prava) "VITEZ". Korištenje subjektivnim pravom ne smije biti suprotno drugim principima obligacionog prava. Obligaciono pravo. Upotreba prava suprotno ciljevima radi kojeg je ono priznato . Subjektivna prava su licima data radi zadovoljavanja i njihovog i društvenog interesa odreĊenog pravnom normom.POJAM OBLIGACIONOG PRAVA NAČELA . Trifković dr. Miloš 10 . Prof.3 d) zabrana zloupotrebe prava kao instrument socijalizacije obligacija (ĉl.

ako ne ukinut princip pravne sigurnosti. f) generalna zabrana uzrokovanja štete drugom. Funkcioniše i kao moralni princip (ĉl. Miloš 11 . U takvim uslovima bi bio ugroţen.POJAM OBLIGACIONOG PRAVA NAČELA . Sluĉajevi narušavanja koji povlaĉe pravne posljedice moraju biti odreĊeni zakonom iskljuĉivo (ĉl. kao instrument pojaĉavanja poštovanja obligacija.4 e) jednaka vrijednost davanja. 15). kao statistiĉka tendencija. 16) "VITEZ". Razlog: razmjena je ekvivalentna samo u prosjeku. Trifković dr. Obligaciono pravo. Zbog toga bi široka primjena ovog naĉela vodila masovnom pobijanju ugovora i drugih pravnih poslova. kao instrument stimulisanja ekvivalentne razmjene i moralizacije ekonomskog i pravnog prometa. Prof.

Trifković dr. 99) "VITEZ".17. van suda pregovorima. 19) 3. kao instrument individualizacije ponašanja subjekata (ĉl. 18). O odreĊivanju standarda “duţana paţnja” biće rijeĉi kod odgovornosti za neizvršenje obaveza. koncilijacijom. Obligaciono pravo. Miloš 12 . medijacijom itd. 17. j) rješavanje sporova “na miran naĉin” tj.5 g) duţnost ispunjenja obaveza bez obzira na osnov njihovog nastanka. 1) h) prestanak obligacija samo na osnovu volje stranaka (manifestacija principa slobode) ili na osnovu zakona (manifestacija principa suverenosti) (ĉl. (ĉl. Prof.POJAM OBLIGACIONOG PRAVA NAČELA . 2) i) postupanje duţnom paţnjom u izvršavanju obaveza. U ugovornim obligacijama: Pacta sunt servanda! Nepoštovanje ovog principa povlaĉi odgovornost (ĉl. Naĉela su instrument za tumaĉenje ugovora (ĉl.

Prof.POJAM I VRSTE OBLIGACIJA POJAM S1 = Povjerilac Subjektivno pravo S2 = Duţnik + Obaveza OBJEKAT = LJUDSKA RADNJA a) odreĊena ili odrediva b) moguća: objektivno ili subjektivno c) dopuštena: pravno ili moralno d) imovinske prirode = izraziva u novcu "VITEZ". Obligaciono pravo. Trifković dr. Miloš 13 .

Miloš 14 . Trifković dr. Prof.POJAM I VRSTE OBLIGACIJA PODJELA OBLIGACIJA PREMA VRSTAMA RADNJI a) Prema sadržaju radnje  Pozitivne: davanje ili činjenje  Negativne: propuštanje ili trpljenje onog što se po objektivnom pravu ne bi moralo b) Prema vezanosti za ličnost  Strogo lične: obavezu može izvršiti samo dužnik  Nelične: obavezu može za dužnika izvršiti bilo ko c) Prema vremenu izvršenja  Trajne  Trenutne "VITEZ". Obligaciono pravo.

Miloš 15 . Trifković dr. Prof. Obligaciono pravo.POJAM I VRSTE OBLIGACIJA PODJELA OBLIGACIJA PREMA VRSTAMA RADNJI d) Prema djeljivosti radnje  Djeljive: nema gubitka vrijednosti pri djelomiĉnom ispunjenju  Nedjeljive Prema broju radnji  Proste  Sastavljene: jedna glavna i “x” sporednih Prema objektu na kome se vrši radnja  Novĉane = isplata/prenos novca  Nenovĉane e) f) "VITEZ".

Trifković dr. Miloš 16 .POJAM I VRSTE OBLIGACIJA PODJELA OBLIGACIJA PREMA NAČINU ODREĐIVANJA RADNJI a) Po stepenu određenosti radnje  Specijalne  Generičke b) Po broju radnji  Nealternativne  Alternativne: obaveza glasi na 2 ili “x” radnji. jedna u izvršenju  Fakultativne: jedna u obavezi ali postoji mogućnost dužnika da po svom izboru izvrši obavezu drugom unaprijed određenom radnjom "VITEZ". Prof. a ispunjava se izvršenjem bilo koje od njih c) Po mogućnosti izbora  Nefakultativne: jedna radnja u obavezi. Obligaciono pravo.

Trifković dr.Osnovni pojmovi obligacionog prava 4. Podjela obligacija prema broju subjekata u odnosu a. Prof. Obligaciono pravo.) Više subjekata na jednoj strani  Razdjeljena obligacija P1 P2 P3 Zahtjev samo za dio 1 Zahtjev samo za dio 2 Zahtjev samo za dio 3  Skup više samostalnih obligacija Zahtjev samo za dio 1 D1 D2 D3 D ili P Zahtjev samo za dio 2 Zahtjev samo za dio 3 b) Solidarna obligacija = jedna obligacija – više subjekata na jednoj ili obje strane  Aktivna solidarna obligacija  Pasivna solidarna obligacija P1 P2 P3 Zahtjev za isplatu cijelog duga D1 Regres 2 dijela D Regres 2 dijela D2 Zahtjev za isplatu cijelog duga P D3 "VITEZ". Miloš 17 .

4. 18 . Obligaciono pravo. 221 – 261) Prouzrokovanje štete = graĊanski delikt (ĉl. 26 – 153 ZOO) Jednostrane izjave volje = jednostrani graĊansko – pravni posao (ĉl.Osnovni pojmovi obligacionog prava II Izvori obligacija 1. 210 – 217) Razni pravni akti i pravna stanja "VITEZ". 3. Miloš 2. 220 – 228) Sticanje bez osnova = neosnovano obogaĉenje (ĉl. Trifković dr. Ugovor = dvostrani (graĊanski) pravni posao (ĉl. 5. 6. Prof. 154 – 200) Poslodavstvo bez naloga (ĉl.

1 1. Trifković dr. relativno nezavisna od izjava volje ĉijom je saglasnošću nastao. moguću i dopuštenu ljudsku radnju imovinske prirode. 3. 26 ZOO: “Ugovor je sklopljen kad su se ugovorne strane suglasile o bitnim sastojcima ugovora” 2. Prof. a druga to prihvata (jednostrano-obvezni ugovori). ekonomska i pravna tvorevina. Teorijska definicija: ugovor je pravom priznati rezultat sporazuma dvije strane o najmanje bitnim elementima po prirodi posla kojim nastaje obaveza jedne strane da izvrši odreĊenu.ugovori). Ĉl. Ugovor je posebna sociološka. 4. Obligaciono pravo. kao i od obligacije koju stvara.UGOVOR POJAM UGOVORA . Miloš 19 . Dejstvo ugovora: nastanak obligacija izmeĊu stranaka (inter partes) "VITEZ". odnos no kojim se obje strane uzajamno obavezuju i prihvataju obaveze druge strane (dvostrano obvezni .

POSLOVNA SPOSOBNOST 2. PREGOVORI (ĉl. PUNKTACIJE 4. PRETHODNI KONTAKT 2.Jednostrano obavezna 2. FORMA] S2 = ponudilac (≠ duţnik) SUBJEKTI EVENTUALNE FAZE OBAVEZNE FAZE UGOVOR OBLIGACIJA S1 = ponudilac (≠ duţnik) 1. VALJAN PREDMET 3.UGOVOR – ŠEMATSKI PRIKAZ . Obligaciono pravo. Prof. Miloš 20 .1 PRETPOSTAVKE 1. NACRT UGOVORA 1. Trifković dr. VALJAN OSNOV 4. Dvostrano obavezna (poslovni ugovori) SP + O O + SP "VITEZ". 30 ZOO) IZJAVLJENO ponuda P UZETO IZ IZVORA PRAVA BEU zakon prihvat stranke priroda posla NBEU 3. SAGLASNOST VOLJA [5.

DOCNJA 2. NEISPUNJENJE 1. U novcu 2. MATERIJALNI 3. KOMPENZACIJA 3. ISPUNJENJE 2. Prof. Trifković dr. PRAVNI NEDOSTACI 5. ITD NEDOSTACI 4. KOMPENZACIJA 3.UGOVOR – ŠEMATSKI PRIKAZ . OSTALE POVREDE UGOVORA Ljudska radnja popravljanja štete 1.2 PRESTANAK OBLIGACIJA NEISPUNJENJE ILI NEUREDNO PROMJENA ISPUNJENJE ODNOSA PRESTANAK OBLIGACIJA ODGOVORNOST Transformisana ugovorna obligacija SP + O 1. ITD "VITEZ". Miloš 21 . U naturi 1. Obligaciono pravo. ISPUNJENJE 2.

odmah ili naknadno c) dopuštena: pravno i moralno u trenutku nastanka ugovora d) imovinske prirode. "VITEZ". Prof. Obligaciono pravo. 56 – 69 ZOO) b) kod pravnih lica: puna specijalna poslovna sposobnost u okviru pravne sposobnosti pravnog lica. Trifković dr. Valjan predmet ugovora: ljudska radnja a) odreĊena ili odrediva: strane ili treće lice b) moguća: subjektivno i objektivno. Poslovna sposobnost subjekata koji su strane u ugovoru a) kod fiziĉkih lica: puna ili ograniĉena/djelomiĉna koja ne iskljuĉuje mogućnost zakljuĉenja konkretnog ugovora c) ugovori koje zakljuĉi poslovno nesposobna osoba i prava druge strane (ĉl.UGOVOR PRETPOSTAVKE ZA NASTANAK UGOVORA -1 1. uz razliĉite stepene prihvatanja Ultra vires teorije u pojedinim drţavnim pravnim porecima (ĉl. 54) 2. Miloš 22 .

2 ZOO 2/92). Trifković dr. prinudnim propisima te moralu društva (ĉl. Motiv je pravno relevantan samo kod dobroĉinih ugovora e) nedopušten motiv/pobuda jedne strane za koji druga nij e znala niti mogla znati. ĉini ugovor ništavim i bez uĉinka (ĉl. Prof. Miloš 23 . u naĉelu: razmjena ekvivalenata d) osnov =/= motiv. razlog zbog koga se strane meĊusobno obavezuju: a) osnov je dopušten ako je suglasan ustavu. 53. Obligaciono pravo.UGOVOR PRETPOSTAVKE ZA NASTANAK UGOVORA -2 3.51.3) "VITEZ". te ako je istinit (postojeći) i odreĊen ili odrediv b) pravno shvaćanje osnova u ZOO: obaveza druge strane c) ekonomsko shvaćanje osnove: ekonomski razlog obvezivanja. Dopuštena osnova obavezivanja (”causa”).

Trifković dr. 63. "VITEZ". u ponudi i u prihvatu. tj. prevara – ĉl. Obligaciono pravo. f) izuzeci od ovog osnova su: prinudnim propisom nareĊeno sklapanje ugovora (ĉl. 60. 29) g) suglasnost volja se ostvaruje kroz ponudu i prihvat kao obavezne faze zakljuĉivanja ugovora. 61. Miloš 24 . Prof. Saglasnost volja a) svjesne b) ozbiljne c) stvarne (“animus contrahendi”) d) podudarne kod obje strane. 27) i dozvola i odobrenje kao uslov za nastanak ugovora (ĉl. 65) ugovor je rušljiv. bitna zabluda – ĉl.UGOVOR PRETPOSTAVKE ZA NASTANAK UGOVORA -2 4. nesporazum – ĉl. Mjera podudarnosti je danas elastiĉnija nego u klasiĉnom pravu e) ako postoje mane volje (prijetnja – ĉl.

I ovo je sveĉana forma ugovora. "VITEZ". Miloš 25 . Obligaciono pravo.UGOVOR PRETPOSTAVKE ZA NASTANAK UGOVORA -3 5. 67) Ova forma se naziva “sveĉanom” ili “ad solmenitatem” a) predviĊena sporazumom (ugovorna) stranaka. Prof. Posebna forma ugovora je pretpostavka nastanka ugovora u dva sluĉaja (formalni ugovori): b) po prinudnom propisu (ĉl. Trifković dr.

Trifković dr. Prof. tj. LICE Pravni odnos nastao izjavom volje zastupnika (eksterni odnos) "VITEZ". Miloš 26 . Pojam zastupstva = vršenje pravne radnje.Statut Pravni posao Izjava volje (TI.1 1.UGOVOR ZASTUPANJE.Zakon . Obligaciono pravo. TR) ZASTUPANI Pravni odnos zastupstva (Interni odnos) ZASTUPNIK 3. davanje izjave volje u tuđe ime i za tuđi račun Ovlaštenje .

Vrste zastupstva prema osnovu a) Zakonsko b) Statutarno c) Zasnovano na aktu nadležnog organa  upravnog  sudskog d) Ugovorno zastupstvo ili punomoćstvo (≠ punomoć)  opšta  posebni slučajevi: “poslovna punomoć” punomoć trgovačkog putnika. Trifković dr.2 2. punomoćstvo po zaposlenju  prokura "VITEZ". Obligaciono pravo.UGOVOR ZASTUPANJE . Miloš 27 . Prof.

Vrste zastupstva po ograničenjima a) Bez ograničenja b) Sa ograničenjem  na osnovu zakona – izvori radno pravni dokazi  na osnovu pravnog posla "VITEZ". Miloš 28 . Obligaciono pravo.3 5 Vrste zastupstva prema obimu ovlaštenja zastupnika a) Opšte b) Posebno 6. Prof.UGOVORI ZASTUPANJE . Trifković dr.

Obligaciono pravo.UGOVOR ZAKLJUČIVANJE UGOVORA . 30 ZOO!) nuţne faze perfekcija ugovora: mjesto + vrijeme nastanka ugovora Nuţne faze ponuda prihvat (kontraponuda) (ĉl. Trifković dr. Prof.1 1. 41) 6. Pregled faza zakljuĉivanja ugovora: a) b) c) 2. Miloš 29 . "VITEZ". a) b) c) eventualne faze: pregovori (ĉl.

Trifković dr.2 S I Preliminarni kontakti Pregovori Punktacija S II fakultativne faze Nacrt ugovora Ponuda “ultimatum” (kontra ponuda) + Prihvat Obavezne faze Perfekcija ugovora UGOVOR "VITEZ". Obligaciono pravo. Miloš 30 . Prof.UGOVOR ZAKLJUČIVANJE UGOVORA .

Obligaciono pravo. Trifković dr. 32). Ponuda a) upućena od buduće stranke u ugovoru b) upućena odreĊenom licu ili licima (ĉl. Sporedni sastojci mogu biti dogovoreni i naknadno ili dopunjeni od strane suda u sluĉaju spora (ĉl. Miloš 31 . 34) c) sadrţaj: bitni sastojci koji na osnovu prihvata dovode do nastanka i odreĊenja ugovora. 32) d) forma ponude: mora biti u formi zakonom propisanoj za sam ugovor (ĉl. 36) f) opoziv moguć ako ga je ponuĊeni primio istovremeno ili prije prispijća ponude (ĉl. Ova obaveza moţe biti iskljuĉena izjavom u ponudi ili na osnovu okolnosti posla (ĉl. Prof. 37 ZOO (ponuda kao jednostrano obvezni pravni posao). izlaganje robe (ĉl.3 4. 38) e) dejstvo ponude: stvara obavezu ponudioca da ostane pri ponudi vrijeme odreĊeno ponudom ili ĉl. neodreĊenom licu ili ponude javnosti(ĉl. 36) "VITEZ". 33).UGOVOR ZAKLJUČIVANJE UGOVORA .

Obligaciono pravo. Miloš 32 . Prof.4 Prihvat Odbijanje ponude Nastanak pravnog dejstva ponude – teorija prijema PONUDILAC Ponuda PONUĐENI Opoziv ponude "VITEZ". Trifković dr.UGOVOR ZAKLJUČIVANJE UGOVORA .

5 6. Kontraponuda (ĉl. 2 ZOO) b) naĉini davanja izjave o prihvatu : izriĉito. 42) c) dejstvo prihvata: od prispijeća prihvata ponudiocu d) zakašnjeli prihvat pod zakonskim uslovima moţe da dovede do nastanka ugovora (ĉl. 32.šutnjom (ĉl. Prihvat a) izjava ponuĊenog dovoljno usaglašena sa ponudom da moţe da stvori ugovor (ĉl. Miloš 33 . Obligaciono pravo. konkludentnim radnjama i – pod odreĊenim uslovima .UGOVOR ZAKLJUČIVANJE UGOVORA . Prof.43) 7. Trifković dr. 41) "VITEZ".

Obligaciono pravo. ako stranke u samom ugovoru ne odrede drukĉije: sjedište. odnosno prebivalište ponudioca u trenutku u kome je uĉini ponudu (ĉl.Mjesto zakljuĉenja. chat) – kada se postigne suglasnost d) pregovori meĊu odsutnim : kada prihvat stigne ponudiocu (teorija prijema – ĉl. 9. Miloš 35 . teleprinter. Perfekcija ugovora . otposlanja i saznanja. 31 ZOO) Tri druge teorije: izjave. Prof. ako ga stranke nisu odredile u ugovoru (dispozitivna pravila) b) pregovori meĊu prisutnim – kada se postigne suglasnost b) pregovori putem sredstava direktnog elektronskog komuniciranja (telefon. Trifković dr.UGOVOR ZAKLJUČIVANJE UGOVORA .7 8 Perfekcija ugovora – Vrijeme nastanka ugovora. skype. 31) "VITEZ".

1 1. Osnovni princip: neformalnost ugovora 3. Definicija: naĉin na koji su izjave date i ugovor materijalizovan 2. ovjerena) forma predviĊena kao obavezno ili jedino sredstvo dokazivanja. 73). Izuzetak: ugovor je valjan i kad nije zakljuĉen u obaveznoj formi ako je izvršen u cjelini ili bitnom dijelu (konvalidacija). Trifković dr.UGOVOR FORMA UGOVORA . 69) pisana forma kao pretpostavka nastanka ugovora i njegov bitan element (ĉl. osim ako iz cilja forme oĉito ne proizilazi šta drugo (ĉl. Obligaciono pravo. b) ako posebna (pisana. Vrste forme: a) zakonska ili ugovorna (ĉl. notarijalna. 70). Prof. neka od navedenih formi ima samo dokaznu snagu (“ad probationem”) "VITEZ". Miloš 36 .

Ostvarivanje zakonske ili ugovorne forme: a) potpis jednog dokumenta b) razmjena identiĉnih pismena od kojih je svaka strana potpisala svoje (ĉl. Postoji pretpostavka potpunosti pisane isprave i vaţi samo ono što je napisano. 69) 4.UGOVOR FORMA UGOVORA . ako je forma propisana samo u interesu stranaka (ĉl. Prof. Trifković dr.2) b) usmena utanaĉenja koja olakšavaju obaveze jedne ili obje strane. 71.3) "VITEZ". Miloš 37 . Stranke su duţne da ovakav ugovor sklopljen usmeno. Obligaciono pravo. 71. naknadno zakljuĉe i u dogovorenoj formi (ĉl.2 c) u svim ostalim sluĉajevima radi se o “obiĉnoj” ili “prostoj” dokaznoj snazi forme ugovora. 72) 5. Izuzeci: a) usmeni uglavci o sporednim pitanjima nespomenutim u ugovoru koji nisu u opreci sa sadrţajem ugovora ili ciljem radi kojeg je forma uvedena (ĉl.

Trifković dr. Miloš 38 . Prof.UGOVOR FORMA UGOVORA .3 6. Raskid formalnih ugovora moguć je i neformalnim sporazumom osim ako drukĉije nije izriĉito predviĊeno ili ako razlog uvoĊenja forme zahtijeva da i raskid bude izvršen u xformi u kojoj je ugovor nastao (ĉl. Obligaciono pravo. Ovo pravilo ne vaţi za ugovornu formu ad solemnitatem 7. Kasnije izmjene i dopune ex lege formalnih ugovora moraju biti uĉinjene u istoj formi osim ako se ne radi o sporednim taĉkama o kojima ugovor šuti ili kada usmene izmjene i dopune nisu protivne razlogu radi kojeg je forma uvedena (ĉl. 68) "VITEZ". 67).

Trifković dr.UGOVOR ELEMENTI UGOVORA . ako nema prethodnih odreĊenja (pravno kao nadgradnja nad ekonomskim odnosima) "VITEZ". u njihovom interesu c) po prirodi posla . Dijele se prema vezi sa (ekonomskom) suštinom posla. OdreĊuju se: a) zakonom ili drugim prinudnim propisom. Bitni elementi su sastojci zbog kojih su stranke zakljuĉile ugovor i koji ugovoru daju karakteristike odreĊene i definisane vrste posla (imenovani ugovori). najĉešće radi zaštite javnih interesa ili javno priznatim interesom stranaka b) sporazumom stranaka. Obligaciono pravo. Prof.1 1. Miloš 39 . U sluĉaju spora utvrĊuju se tumaĉenjem. Definicija: elementi ugovora su sastojci koje ugovor sadrţi. 2. javnim interesom koji sadrţe i vaţnosti za stranke. Dokazuje ih tuţilac.

Trifković dr. Postojanje ovih elemenata se pretpostavlja ĉim su utvrĊeni bitni sastojci za koje je konkretan prirodni sastojak vezan. 4. odnosno obje stranke. Dokazuje ih onaj ko tvrdi da sluĉajni sastojak postoji u konkretnom ugovoru. "VITEZ". Ulaze u ugovor na osnovu izriĉitog sporazuma stranaka. Obligaciono pravo. Zbog toga su ĉest izvor sporova. UU sluĉajnim sastojcima je koncentrisan interes stranke koja na njima insistira. Miloš 40 . Prof. Prirodni sastojci ugovora su oni koji ulaze u ugovor na osnovu tijesne sadrţinske ili funkcionalne veze sa bitnim sastojcima.UGOVOR ELEMENTI UGOVORA . Oni ulaze u ugovor ako prilikom zakljuĉivanja nisu izriĉito ili prešutno iskljuĉeni Regulisani su dispozitivnim propisima i mogu se naknadno mijenjati ili ĉak unositi u ugovor.2 3. Dokazuje ih tuţilac. Sluĉajni sastojci nisu bitni ni za postojanje ugovora niti za odreĊivanje prirodnih sastojaka.

b) treće lice o kome su se stranke u ugovoru ili naknadno sporazumjele (princip rješavanja sporova na miran naĉin iz ĉl. c) sud u krajnjoj instanci. sudu se moţe obratiti tek kada su ovi pokušali završili bez uspjeha (ĉl.1 1.99) 2.UGOVOR TUMAČENJE UGOVORA . 19). Prof. 102) "VITEZ". Miloš 41 . One se primjenjuju “onako kako glase” (ĉl. Trifković dr. Obligaciono pravo. Jasne odredbe ugovora se ne tumaĉe. Ako je ugovoreno da će stranke najprije same ili putem trećeg lica pokušati da protumaĉe ugovor i riješe spor. 19). Subjekti tumaĉenja: a) stranke (princip rješavanja sporova na miran naĉin iz ĉl.

99. ali se dobiveni rezultat shvata tako da b ude u skladu sa naĉelima obligacionog prava. st. Prof. 4. Miloš 42 . Obligaciono pravo. 2 ZOO prihvata specifiĉnu primjena mješovite teorije: istraţuje se zajedniĉka namjera stranaka .2 3.UGOVOR TUMAČENJE UGOVORA . Ĉl.2): a) subjektivna: istraţuje se zajedniĉka namjera stranaka b) objektivna: upotrebljene rijeĉi i tekst se tumaĉe prema uobiĉajenom znaĉenju u prometu c) mješovita: kombinacija objektivne i subjektivne teorije. 99. Teorije o tumaĉenju (ĉl. "VITEZ". Trifković dr.

princip praviĉnosti i moralizacija prava). Prof. 15 ZOO. Miloš 43 . 101): a) dobroĉini poslovi se tumaĉe tako da budu što lakši za duţnika b) teretni ugovori se tumaĉe tako da se uspostavi praviĉan odnos uzajamnih davanja (ekvivalencija prestacija. Tumaĉenje formularnih ugovora i ugovora zakljuĉenih na osnovu opštih uslova poslovanja: sporne odredbe tumaĉiće se u korist strane koja nije saĉinjavala obrasce u opšte uslove ugovora (“contra stipulatorem” ) (ĉl. 6. Trifković dr. Dopunska pravila (ĉl.UGOVOR TUMAČENJE UGOVORA . 142 . 100.3 5.144). ĉl. naĉelo jednake vrijednosti uzajamnih davanja iz ĉl. Obligaciono pravo. "VITEZ". Rezon: zaštita potrošaĉa u najširem znaĉenju te kategorije.

Klasifikacija se vrši prema jednom kriteriju i to na dihotomnoj bazi. Isti ugovor moţe spadati u razliĉite vrste ugovora 2.1 1. Prof.UGOVOR VRSTE UGOVORA .Prema formi kao pretpostavci ugovora: a) neformalni b) formalni "VITEZ". Trifković dr. Prema razmjeni ekvivalenata: a) dobroĉini: nema protuĉinidbe druge strane b) teretni: postoji protuĉinidba za obvezu koja se preuzima 4. Miloš 44 . Obligaciono pravo. Prema broju obligacija koje ugovor stvara a) jednostrano obvezni :samo jedna obligacija b) dvostrano obvezni: dvije uzajamno povezane obligacije 3.

Trifković dr. Prof. Miloš 45 . Prema izvjesnosti u pogledu prava i obaveza strana a) ekvivalentni (komutativni): u trenutku nastanka ugovora se zna i šta su i kolike su obaveze sveke strane b) aleatorni: pri nastanku ugovora su postojanje i izgled obaveza strana neizvjesni "VITEZ".2 5.UGOVOR VRSTE UGOVORA . Prema predaji stvari kojom se odreĊuje ĉinidba a) konsensualni: predaja stvari nije uslov za nastanak ugovora b) realni (res=stvar): sam sporazum stranaka nije dovoljan za nastanak ugovora. Obligaciono pravo. dodatno je potrebno i da stvar koja definiše premet obligacije bude predana drugoj strani 6. Prema vidljivosti ekonomskog i pravnog razloga obavezivanja: a) kauzalni: ekonomski i pravno shvaćena kauza ugovora je vidljiva iz samog ugovora b) apstraktni: kauza se ne vidi iz samog ugovora 7.

Prema odreĊenosti i zakonskom ureĊivanju elemenata: a) imenovani ako su regulisani u ZOO ili u drugim zakonima (Sporno u kom zakonu treba da budu obuhvaćeni!!!) b) neimenovani – tvorevina poslovne prakse i autonomne regulative 10.3 8. Miloš 46 . Prof. Trifković dr. 45) b) ugovor: izvršenje drugih obligacija nastalih ugovorom 9. Prema svrsi: a) predugovor: zakljuĉenje budućeg ugovora (ĉl. Obligaciono pravo.UGOVOR VRSTE UGOVORA . Prema znaĉaju za regulisanje (sloţenih) odnosa a) glavni: ureĊuju osnovni odnos b) sporedni: ureĊuju pojedina pitanja koja nisu ureĊena ili nisu dovoljno ureĊena u glavnom ugovoru (akcesorni ugovori) "VITEZ".

Prema tome da li je liĉnost jedne ili obje stranke bditan element posla: a) liĉni ugovori (“intuitu personae”) b) ne-liĉni ugovori (moguća promjena subjekata ispunjenja obligacije) 13. Prema funkciji u izvršavanju poslovne operacije: a) generalni b) posebni "VITEZ". Obligaciono pravo. bilo u obrocima (sukcesivno) 12.4 11. Miloš 47 . Prema vremenu ispunjavanja obaveze a) trenutni: oba veza se ispunjava jednokratno. Trifković dr. ĉak i kad samo ispunjenje traje duţe b) trajni: obaveza se ispunjava u duţem vremenskom periodu ili do prestanka ugovora. Prof.UGOVOR VRSTE UGOVORA . bilo kontinuirano.

5 14. Prema mjeri slobode ugovaranja i mogućnosti uticaja na sadrţaj ugovora: a) athezioni ili “ugovori po pristupu”: zakljuĉuju se konkretizacijom bitnih elemenata po prirodi posla i en bloc prihvatanjem osgtalih klauzula (tumaĉe se “contra stipulatorem”) b) neathezioni – sadrţaj se izgraĊuje kroz proces pregovaranja. Prof. Trifković dr. ponude i kontraponude. "VITEZ". Obligaciono pravo. Miloš 48 .UGOVOR VRSTE UGOVORA .

UGOVOR DEJSTVA UGOVORA - 1
1. Dejstva ugovora ĉine sve pravne posljedice koje ugovor svojim nastankom stvara. 2. Opšta dejstvo izmeĊu stranaka (ĉl. 148): nastanak a) jednog obligacionog odnosa kod jednostrano obveznih ugovora b) nastanak najmanje dva uzajamno povezana obligaciona odnosa kod dvostrano-obveznih (komutativnih) ugovora. c) ugovor ima uĉinak i na univerzalne pravne slijednike strane 3. Posebna dejstva izmeĊu stranaka kod dvostrano-obaveznih ugovora : Promijenjene okolnosti – Clausula rebus sic stantibus (ĉl. 133 -136) a) uslovi za vaţnje:  dvostrano-obavezan ugovor  postojanje znaĉajne perioda izmeĊu zakljuĉenja i vremena za izvršenje ugovora (“dependentiam de futuro”)
"VITEZ", Obligaciono pravo, Prof. Trifković dr. Miloš

49

UGOVOR DEJSTVA UGOVORA - 2
duţnik nije u docnji strana koja se poziva na okolnosti nije bila duţna da ih uzme u obzir pri zakljuĉenju ugovora, niti ih je kasnije mogla izbjeći ili savladati duţnik je obavijestio povjerioca o nastupanju promijenih okolnosti, s tim da odgovara samo na naknadu štete zbog propusta obavještenja okolnosti oteţavaju ispunjenje obaveze, ne ĉine ga nemogućim oteţanje ispunjenja je takvo da obje stranke ili samo duţnik ne mogu ostvariti svrhu (ekonomska causa) radi koje su zakljuĉile ugovor, odnosno da bi izvršenje ugovora po svaku cijenu bilo nepraviĉno (nemoralno)
"VITEZ", Obligaciono pravo, Prof. Trifković dr. Miloš

 

50

UGOVOR DEJSTVA UGOVORA - 3
b) zahtjev duţnika: raskid ugovora c) prava povjerioca prihvatiti zahtjev za raskid ili predloţiti da se pogoĊeni dijelovi ugovora praviĉno izmijene d) ako se stranke ne sporazumiju oko rješenja, svaka se moţe obratiti sudu tuţbom e) “Pri odluĉivanju o raskidu ugovora odnosno o njegovoj izmjeni sud se rukovodi naĉelima poštenog prometa, vodeći raĉuna naroĉito o svrsi ugovora, o uobiĉajenom riziku kod ugovora odnosne vrste , o općem interesu, te o interesima obiju strana “ (ĉl. 135)

 

"VITEZ", Obligaciono pravo, Prof. Trifković dr. Miloš

51

Posebna dejstva izmeĊu stranaka kod dvostrano-obaveznih ugovora Prekomjerno oštećenje (“laesio enormis”) (ĉl. Miloš 52 . 139 – 140) a) uslovi:  dvostrani teretni ugovor  nerazmjera u davanjima  pogoĊena strana nije znala niti morala znati za nerazmjeru u vrijeme zakljuĉenja ugovora  nije proteklo više od godine dana od zakljuĉenja ugovora (prekluzivni rok) b) zahtjev duţnika: poništenje ugovora "VITEZ". Trifković dr. Prof.4 4. Obligaciono pravo.UGOVOR DEJSTVA UGOVORA .

UGOVOR DEJSTVA UGOVORA . a ne pojedinog posla. laesio enormis se ne primjenjuje u poslovnom pravu 5. Prof. Trifković dr.5 c) pravo povjerioca: pristati na poništenje uz vraćanje primljenog ili odrţati ugovor na snazi nuĊenjem dopune do prava vrijednosti d) odricanje od prava na traţenje poništenja nije moguće izvršiti unaprijed e) zbog profesionalne paţnje koju treba da ulaţu privrednici . Obligaciono pravo. Miloš 53 . 141) "VITEZ". Posebna dejstva izmeĊu stranaka kod dvostrano-obaveznih ugovoraZelenaški ugovor (ĉl. kao i zbog ĉinjenice da se dobit ostvaruje iz poslovanja.

123) d) raskid ugovora zbog neispunjenja (ĉl. 121) b) princip istovremenog ispunjenja obaveza (ĉl. Trifković dr. 137) f) nemogućnost ispunjenja krivicom jedne strane (ĉl.6 6.UGOVOR DEJSTVA UGOVORA . 124) e) nemogućnost ispunjenja bez krivice ijedne strane (ĉl. 122) c) prigovor zbog neispunjenja obaveza (Exceptio non adimpleti contractus) (ĉl. 138) "VITEZ". Posebna dejstva izmeĊu stranaka kod dvostrano-obaveznih ugovoraOstali sluĉajevi a) odgovornost za materijalne i pravne nedostatke ispunjenja (ĉl. Miloš 54 . Obligaciono pravo. Prof.

ona i dalje pripadaju ugovaratelju "VITEZ". Prof.UGOVOR DEJSTVA UGOVORA . Dejstva ugovora prema trećim licima (ĉl. Miloš 55 . 153) b) uslovi:  da jedna strana u svoje ime ugovori potraţivanje u korist trećeg  da ugovaratelj nije opozvao pravo trećeg prije nego štoje treći prihvatio prava  da treći prihvati to pravo c) traţiti ispunjenje mogu ugovaratelj i treće lice d) ako treće lice odbije prijem prava. Trifković dr. 149 – 153) a) ugovorom se za treća lica.7 7. mogu stvoriti samo prava. ne i obaveze (ĉl. Obligaciono pravo. ona koja nisu strane.

Prof. na pr. Svim sredstvima je zajedniĉka preventivna funkcija.ne moţe ugovoriti za novĉane obaveze). Cilj im je pritisak na duţnika da dobrovoljno izmiri svoje obaveze potpuno i uredno kao i nastojanje da se u sluĉaju neizvršenja ili neurednog izvršenja obaveza duţnika ekonomski ciljevi povjerioca ostvare i bez dugog.UGOVOR OBEZBJEĐENJE UGOVORA . "VITEZ". Trifković dr. neizvjesnog i skupog sudskog postupka.1 1. Zbog toga sva sredstva imaju pojednostavljen postupak ostvarivanja prava koja iz njih proizlaze. Karakteristike: a) sredstva obezbjeĊenja/pojaĉanja ugovora dijelom imaju opšti karakter. “ObezbjeĊenje ugovora” naziva se i “pojaĉanjem ugovora”. a dijelom zavise od toga da li se radi o nenovĉanim ili novĉanim obavezama (ugovorna kazna se. Miloš 56 . Obligaciono pravo. 2.

d) u poslovnom pravu se razvijaju viši ob lici sredstava obezbjeĊenja koja su kao model već postavljena u graĊanskom pravu "VITEZ". Obuhvatićemo ih zajedno. Obligaciono pravo.2 b) sredstva obezbjeĊenja/pojaĉanja ugovora su primarno ugovornog karaktera. leţarina za prazne vagone. Ako je u ugovoru koncentrisan i javni interes. c) sredstva obezbjeĊenja/pojaĉanja ugovora mogu se uslovno podijeliti na ona u uţem pravno-tehniĉkom smislu (ugovorna kazna) i ona u širem smislu (odricanje od prava na prigovore. Prof. mogu biti ureĊena i prinudnim propisima (penali. Miloš 57 . avans npr.UGOVOR OBEZBJEĐENJE UGOVORA . zatezna kamata itd). Trifković dr.).

Obligaciono pravo. ako duţnik ne ispuni svoju obavezu. odnosno ako je ne ispuni uredno.UGOVOR OBEZBJEĐENJE UGOVORA . akreditivi. odnosno ako je ne ispuni uredno c) u poslovnom pravu se razvijaju posebne forme liĉnih obezbjeĊenja ugovora koje imaju karakteristike posebnih poslova (bankarske garancije. Opšta podjela: a) stvarna ili realna: povjerilac stiĉe pokretnoj ili nepokretnoj pravo na stvari duţnika ili nekog trećeg lica sa pravom neposrednog namirenja iz stvari. Prof. ako duţnik ne ispuni svoju obavezu.4 3. Miloš 58 . escrow raĉun itd) "VITEZ". Ugovori kojim se zasniva stvarno obezbjeĊenje su realni b) liĉna ili personalna: povjerilac stiĉe pravo da se namiri iz imovine trećeg lica . Trifković dr.

5 4. Trifković dr. Vrste stvarnih sredstava obezbjeĊenja: a) kapara (ĉl. 79 – 81) b) kaucija (jamĉevina. Prof.UGOVOR OBEZBJEĐENJE UGOVORA . 966 – 996) d) zaloţno pravo na nekretninama – hipoteka: regulisana stvarnim pravom e) zalog potraţivanja i drugih prava (ĉl 989 – 966) f) pravo zadrţavanja tuĊe stvari (“ius retentionis”) (ĉl. vadium) c) zaloţno pravo na pokretnim stvarima ili “ruĉna zaloga(ĉl. 286 – 289) g) avans "VITEZ". Miloš 59 . Obligaciono pravo.

UGOVOR OBEZBJEĐENJE UGOVORA . Vidjeti šeme! c) jemstvo/jamstvo (ĉl. 270 – 276). Prof. b) ugovorna kazna (ĉl. Trifković dr. Vidjeti šemu! d) zatezna kamata (ĉl. Vrste personalnih sredstava obezbjeĊenja ugovora a) odustanica/odustatnina (ĉl 82– 83). 277 – 279) e) pobijanje duţnikovih pravnih radnji (Paulijanske tuţbe) (ĉl. Obligaciono pravo. 997 – 1019). 280 – 285) "VITEZ".6 5. Miloš 60 .

Miloš 61 . 4. 2. Trifković dr. 6. Po pretpostavci za docnju 3. Obligaciono pravo. Po pravilu u novcu. Ugovorna kazna – osnovna rješenja Osnovni ugovor sa klauzulom o ugovornoj kazni ili 1. Ne važi za povrede ugovora za koje dužnik ne odgovara.Povjerilac ima pravo na naknadu štete iznad ugovorne kazne. 5. Naplata ne zavisi od pretrpljene štete. Obavezna forma osnovnog ugovora. Samo za nenovčane obaveze. Prof. Teret dokaza olakšan. 9.7 6. Akcesornost. 8. Ugovorna kazna se ne može kumulirati sa zakonskim sredstvima obezbjeđenja ako to nije izričito propisano DUŢNIK POVJERILAC Akcesorni ugovor o ugovornoj kazni "VITEZ".UGOVOR OBEZBJEĐENJE UGOVORA .7. 10.

8 7. "VITEZ".UGOVOR OBEZBJEĐENJE UGOVORA . docnja naroĉito – kumulativno:  ispunjenje ugovora I  isplatu ugovorne kazne I  razliku izmeĊu iznosa pretrpljene štete i isplaćene ugovorne kazne. Prof. Trifković dr.alternativno:  traţiti uredno ispunjenje ugovora + naknada štete zbog povrede ugovora po opštim pravilima za ugovornu odgovornost ILI  traţiti naplatu ugovorne kazne uz gubitak prava da traţi uredno ispunjenje ugovora b) neuredno ispunjenje. Prava povjerioca u sluĉaju da je ugovorna kazna predviĊena za neispunjenje ili za neuredno ispunjanja ugovora a) neispunjenje . Miloš 62 . Obligaciono pravo.

Miloš 63 . Prof. Obligaciono pravo. Trifković dr.9 c) Povjerilac mora da dokaţe (teret dokaza):  kod ugovorne kazne: postojanje sporazuma o ugovornoj kazni + neizvršenje ili neuredno izvršenje ugovora  Kod naknade štete: neizvršenje ili neuredno izvršenje ugovora + stvarni iznos štete koju je pretrpio (prosta šteta + izgubljena dobit) "VITEZ".UGOVOR OBEZBJEĐENJE UGOVORA .

3. PRESTANKOM OBAVEZE GLAVNOG DUŢNIKA PRESTAJE I JAMĈEVA OBAVEZA Trifković dr. SUBJEKTIVNI IZ ODNOSA JEMAC POVJERILAC ZAHTJEV ILI DUŢNIK ugovor o davanju jemstva (sa ili bez Prethodna Regres za zahtjev kod obavijest o isplaĉeni zahtjev kod obezbjeĊivanja) solidarnog plaĉanju dug i supsidijarnog jemstva sporedne jemstva troškove FORMALNI UGOVOR O JEMSTVU OBAVJEŠTENJE O NEPLAĆANJU PLAĆANJE NA ZAHTJEV AKCESORNOST JEMSTVA 1. Miloš 64 . MANJA MOŢE OBAVEZA JEMACA ZASTARJEVA SA OBAVEZOM GLAVNOG DUŢNIKA JEMAC "VITEZ". Prof. 2. OBJEKTIVNI IZ OSNOVNOG POSLA 2. 998 – 1019 ZOO) OSNOVNI POSAO SA KLAUZULOM O JEMSTVU POVJERILAC PRIGOVORI: 1.JEMSTVO (ĉl.0BEZBJEĐENJE UGOVORA . OBAVEZA JEMCA NE MOŢE BITI VEĆA OD DUŢNIKOVE. Obligaciono pravo.

1 1. Trifković dr. Ugovor je pravom priznati rezultat sporazuma stranaka koji je usmjeren na stvaranje obligacija.UGOVOR UOPŠTE O NEVAŽNOSTI UGOVORA . Obligaciono pravo. "VITEZ". ZOO govori o “nevaţnosti ugovora” (ĉl. “nepostojeće ugovore”. Drugi uobiĉajeni izraz je “ništavost ugovora”. stoga. Naše pravo ne poznaje tzv. Ako ti uslovi nisu ispunjeni. 2. Svaki sporazum stranaka . ugovor ne nastaje ili se moţe kasnije poništiti. potrebno je da budu ispunjeni pravnim poretkom postavljeni uslovi. Ako pravom predviĊeni uslovi nisu ispunjeni. Po svojim pravnim posljedicama oni su izjednaĉeni sa ništavim ugovorima. Da bi sporazum inicirao nastanak ugovora i da bi obligacija ostala vaţeća. Prof. Miloš 65 . ne mora da stvori ugovor. 103 – 132).

ali pravni poredak dopušta pogoĊenoj strani da ga naknadno proglasi ništavim Tehniĉki termin za tu situaciju je “pobojan” ili “relativno ništav ugovor” "VITEZ". Zavisno od vrste uslova za nastanak ugovora i obligacije koji nisu ispunjeni zavisi i sudbina sporazuma stranaka: a) ako su nedostaci protivni javnom poretku ili kao su takvi da sporazum suštinski ne postoji. Miloš 66 . Obligaciono pravo.1 3.UGOVOR UOPŠTE O NEVAŽNOSTI UGOVORA . ugovor i ne nastaje. Tehniĉki termin za tu situaciju je “ništav” ili “apsolutno ništav ugovor” b) ako su nedostaci protivni prvenstveno interesima i zaštićenoj poziciji jedne od stranaka ugovor nastaje. Prof. Trifković dr.

prinudnim propisima ili moralu društva. bilo sam po sebi (ĉl.cijeli ugovor b) djelomiĉna . Prof.ako ugovor moţe opstati bez ništave odredbe (ĉl. 103 prema 2/92) . 105) "VITEZ". 63) ili c) sadrţaj ugovora je protivan ustavu. Trifković dr. Obligaciono pravo. bilo zato što sadrţi odloţni ili raskidni uslov istih osobina (ĉl. Obim ništavosti a) potpuna . 75) 2.UGOVOR NIŠAVOST UGOVORA . Miloš 67 . Razlozi za ništavost ugovora a) nisu ispunjene sve pretpostavke za nastanak ugovora ili b) ne postoji stvarna suglasnost volja stranka jer izmeĊu njih postoji nesporazum (“disensus”) (ĉl.1 1.

Obligaciono pravo. pod zakonskim uslovima meĊu strnakama nastaje taj drugi ugovor (konverzija) (ĉl. Trifković dr.2 c) ako ništav ugovor odgovara uslovima za pravovaljanost nekog drugog ugovora . osim za izvršene sporazume koji su ništavi zbog razloga manjeg znaĉaja (ĉl. Pozivati se na ništavost mogu: a) stanke b) treća lica koja imaju pravni interes (zainteresovana lica) c) sud po sluţbenoj duţnosti 4. Dejstvo ništavosti a) od nastanka sporazuma (ex tunc) b) naknadni nestanak uzroka ništavosti ne ĉini sporazum pravovaljanim ugovorom. Miloš 68 . Prof. 106) 3. 107) "VITEZ".UGOVOR NIŠAVOST UGOVORA .

UGOVOR NIŠAVOST UGOVORA . nije vremenski ograniĉeno (ĉl. a moţe odluĉiti da primalac preda opštini sjedišta ili prebivališta ono što je dobio po osnovu ništavog posla "VITEZ". propisima ili moralu. 110) 5. Trifković dr. Posljedice ništavosti (ĉl. Prof. a ako to nije moguće . sud moţe odbiti u cjelini ili djelomiĉno zahtjev nesavjesne strane za vraćanjem datog.3 c) pravo na isticanje ništavosti se ne gasi. Miloš 69 . Obligaciono pravo. 104) a) ugovor se proglašava ništavim od stranke ili od suda b) strane vrše dvostranu restituciju primljenog u naturi.u novcu c) ako je ugovor ništav zbog protivnosti ustavu.

Razlozi za pobojnost ugovora (ĉl. 60 – 66):  izazvana od drugog lica: prijetnja.cijeli ugovor "VITEZ".1 1.UGOVOR POBOJNOST UGOVORA . Obligaciono pravo. prevara  izazvana od samog izjavioca: bitna zabluda c) prekomjerno oštećenje jedne strane (“laesio enormis”) d) pravne radnje duţnika preuzete na štetu povjerioca (Paulijanske tuţbe) 2. Obim pobojnosti: potpuna . Trifković dr. Prof. prinuda. 111) a) ograniĉena poslovna sposobnost jedne ili obje strane b) mane volje prilikom sklapanja ugovora (ĉl. Miloš 70 .

c) druga strana indirektno : kada sazna za pobojnost moţe od svog saugovaraĉa zahtijevati da se u roku ne kraćem od 30 dana izjasni da li ostaje pri ugovoru. Miloš 71 . Obligaciono pravo. 112) 4. Prof. Dejstvo ništavosti: od izjave o poništenju (ex nunc) "VITEZ". Pozivati se na ništavost moţe a) samo stranka u ĉijem je interesu pobojnost uspostavljena b) sud po sluţbenoj duţnosti ne pazi na pobojnost. Ako strana koja moţe pobijati ugovor to ne uĉini. smatra se da je ugovor poništen (ĉl.UGOVOR POBOJNOST UGOVORA .2 3. Trifković dr.

odnosno donošenja sudske odluke (ĉl. vrši se dvostrana naturalna restitucija. Obligaciono pravo. a ako to nije moguće – restitucija u novcu po cijenama u vrijeme isplate. 113) c) nesavjesni ugovaraĉ odgovara drugome i za naknadu štete nastale poništenjem ugovora (negativni ugovorni interes) (ĉl.3 5. 114 i 116) "VITEZ".UGOVOR POBOJNOST UGOVORA . Trifković dr. Posljedice uspješnog pobijanja ugovora: a) ugovor prestaje da postoji b) ako je ugovor bio u cjelini ili djelomiĉno ispunjen . Miloš 72 . 115) c) poseban reţim restitucije od poslovno ograniĉeno sposbne osobe (ĉl. Prof.

Trifković dr. Obligaciono pravo.UGOVOR POBOJNOST UGOVORA . odnosno od prestanka prinude b) objektivni rok: tri godine od dana sklapanja ugovora "VITEZ". Rokovi za pobijanje (ĉl. Miloš 73 . 117) a) subjektivni : godina dana od saznanja za razlog pobojnosti. Prof.4 6.

Trifković dr. ako to ne zabranjuju prinudni propis ili cilj zbog kojeg je forma uvedena c) moguć sve do potpunog izvršenja ugovornih obaveza obje strane d) potpun ili djelomiĉan e) ako ispunjavanje nije ni poĉelo – dejstva raskida ex tunc f) ako je ugovor djelomiĉno izvršen –dejstvo raskida ex nunc "VITEZ". Obligaciono pravo. Sporazumni raskid ugovora a) manifestacija autonomije volje stranaka b) formalni ugovori se u pravilu mogu raskinuti neformalnim sporazumom.1 1. Miloš 74 . Prof. Raskid ugovora znaĉi prestanak pravovaljano sklopljenog vaţećeg ugovora voljom obje ili samo jedne stranke 2.UGOVOR RASKID UGOVORA .

Prof. Obligaciono pravo. 125)  drugi sluĉajevi u kojima se ugovor automatski raskida po samom (specijalnom) zakonu "VITEZ". Trifković dr.UGOVOR RASKID UGOVORA . Jednostrani raskid – raskid izjavom volje jedne od strana a) centralna protivrjeĉnost: pravom priznati rezultat sporazuma dvije strane prestaje da postoji izjavom volje samo jedne od njih b) ugovorni osnov: sporazum stranaka kojim jedna od njih ili obje stijeĉu ovo pravo b) zakonski osnov: kod dvostrano obveznih ugovora  promijenjene okolnosti (ĉl.2 3. 133 – 136)  neispunjenje obaveza druge strane (ĉl 124 – 132)  zadocnjenje u ispunjenju obaveza kod fiksnih ugovora (ĉl. Miloš 75 .

UGOVOR RASKID UGOVORA - 3
4. Jednostrani raskid nefiksnog ugovora zbog neispunjenja obaveze druge strane (ĉl. 124 – 132): nevina strana ima alternativno pravo da zahtijeva ILI uredno ispunjenje i naknadu štete neurednog ispunjenja ILI jednostrani raskid ugovora i naknadu štete zbog neispunjenja ugovora 5. Kumulativni uslovi za jednostrani raskid nefiksnog ugovora zbog neispunjenja dospjele obaveze a) neispunjenje obaveze  potpuno – uvijek daje pravo na raskid  neznatno – nikada ne daje pravo na raskid (ĉl. 133)  djelimiĉno – zavisi od okolnosti sluĉaja i znaĉaja djelomiĉnog ispunjenja za ostvarivanje svrhe ugovora; stvar tumaĉenja
"VITEZ", Obligaciono pravo, Prof. Trifković dr. Miloš 76

UGOVOR RASKID UGOVORA - 4
b) krivica duţnika – pretpostavlja se c) davanje naknadnog (“primjernog”) roka za uredno ispunjenje obaveze (ĉl. 126,2) nije obavezno ako: je iz okolnosti i duţnikovog drţanja vidljivo da obavezu ne moţe ili neće ispuniti ni u naknadnom roku (ĉl. 127) je tako izriĉito ugovoreno je ugovor fiksan, bez obzira na krivicu duţnika d) davanje obavještenja o raskidu ugovora pretpostavlja se da davanje naknadnog primjerenog roka sadrţi i implicitnu izjavu o raskidu ugovora, ukoliko duţnik svoju obavezu ne ispuni ni u naknadnom roku (ĉl. 126, 2 ZOO upućuje na pravila o fiksnim poslovima)
"VITEZ", Obligaciono pravo, Prof. Trifković dr. Miloš 77

 

UGOVOR RASKID UGOVORA - 5
6. Raskid ugovora pije isteka roka za ispunjenje obaveze ( nedospjela obaveza) – daje se izjava o raskidu bez primjerenog roka i zahtijeva naknada štete zbog raskida ugovora (ĉl. 128) 7. Raskid ugovora sa uzastopnim obavezama (sukcesivno ispunjenje) a) potpuno ispunjenje nije bitan element ugovora:  raskid ugovora za neizvršeni obrok po pravilima za jednostrani raskid cijelog ugovora  ako je oĉito da ni budući obroci neće biti ispunjeni, ugovor se moţe raskinuti u cjelini. Duţnik moţe sprijeĉiti raskid cijelog ugovora ako pruţi odgovarajuće obezbjeĊenje  obavještavanje duţnika o raskidu bez odlaganja (ĉl. 130)  zahtjev za naknadom štete zb og raskida ugovora
"VITEZ", Obligaciono pravo, Prof. Trifković dr. Miloš 78

UGOVOR RASKID UGOVORA . ukljuĉujući i već primljene obroke obavještavanje duţnika o raskidu bez odlaganja (ĉl. 130) restitucija ili plaćanje primljenih obroka zahtjev za naknadom štete zbog raskida ucgovora     "VITEZ". Trifković dr. Prof. Obligaciono pravo.6 b) potpuno ispunjenje je bitan element ugovora raskid ugovora za cijeli ugovor. Miloš 79 .

PROUZROKOVANJE ŠTETE ODREĐIVANJE . Definicija: prouzrokovanje štete je protivpravna povreda dobara drugog lica sa kojim do tada nije postojao pravni odnos i stvaranje obligacije da se ta šteta popravi.154) ili više štetnika (ĉl. Trifković dr. 173 – 179) d) kao posljedica pojedinih dogaĊaja ili aktivnosti koje zakon posebno previĊa (ĉl 180 – 184) "VITEZ". 164 – 172) c) iz opasne stvari ili opasne djelatnosti (ĉl. Miloš 80 . Prof. 206 – 208) b) radnjom lica za koje štetnik odgovara (odgovornost za drugoga) (ĉl. Obligaciono pravo. 2. Naziva se i “graĊanski” ili “civilni delikt”.1 1. Protivpravna povreda (graĊanski delikt) moţe nastati: a) radnjom jednog ( ĉl.

262 – 269) regulišu samo odstupanja izazvana ĉinjenicom da ugovorna odgovornost znaĉi transformiranu obligaciju stvorenu ugovorom. Miloš 81 . Trifković dr. (Vidjeti šeme!) "VITEZ".2 3.PROUZROKOVANJE ŠTETE ODREĐIVANJE . Obligaciono pravo. a posebnim odredbama ZOO (ĉl. Prof. Pravila o deliktnoj odgovornosti imaju opšti karakter. Dejstvo graĊanskog delikta je stvaranje specifiĉne obligacije na popravljanje štete ili “odgovornosti”.

Prof. DELIKTNA SPOSOBNOST POĈINIOCA 2. PROTIVPRAVNOST RADNJE ŠTETNA RADNJA ŠTETA JEDNOSTRANO OBAVEZNI OBLIGACIONI ODNOS ODGOVORNOSTI ŠTETNI DOGAĐAJ KOJI SE ODGOVARA DELIKT O + SP Popravljanja štete 1. ITD "VITEZ". KOMPENZACIJA 3. U naturi 2. ŠTETNI KARAKTER RADNJE 3. ISPUNJENJE 2. Trifković dr. U novcu 1. Obligaciono pravo.Osnovni pojmovi oblikacionog prava V Građanski delikt PRETPOSTAVKE SUBJEKT ŠTETNI AKT DELIKT POSLJEDICA PRESTANAK OBLIGACIJA POĈINILAC 1. Miloš 82 .

Obligaciono pravo.PROUZROKOVANJE ŠTETE ODREĐENJE .pravne odgovornosti Imovinsko – pravna odgovornost = Subjektivno pravo + Obaveza Objekt: Ljudska radnja popravljanja štete a) U naturi b) U novcu 83 "VITEZ". Miloš .3 4 Opšti pojam odgovornosti Pravna = Pretpostavka + Dispozicija norma dispozicije Pretpostavka + sankcije + Sankcija Lice ĉije je dobro povrijeĊeno ili drţava u krajnjem sluĉaju Pravni odnos odgovornosti (“Odgovornost”) Prekršilac dispozicije 5 Opšti pojam imovinsko . Prof. Trifković dr.

Štetnik a) fiziko lice koje ima deliktnu sposobnost b) fiziĉko lice koje ima deliktnu sposobnost i koje odgovara za radnje lica bez te sposobnosti (maloljetnici od 7 do 14 godina – ĉl. 159) c) pravno lice koje ima deliktnu sposobnost d) kod odgovornosti za drugog se štetnik i odgovorno lice razlikuju "VITEZ". neodgovorna lica – ĉl. Trifković dr. Obligaciono pravo.1 1. Pretpostavke (opšti uslovi) odgovornosti za štetu: a) postojanje dva subjekta: štetnika . Miloš 84 . 160.duţnika i oštećenog – povjerioca b) protivpravna radnja štetnika (ili lica za koje on odgovara) c) nastanak štete d) uzroĉna veza izmeĊu štetne radnje (dogaĊaja) i štete e) krivica 2.PROUZROKOVANJE ŠTETE PRETPOSTAVKE ODGOVORNOSTI . Prof.

PROUZROKOVANJE ŠTETE PRETPOSTAVKE ODGOVORNOSTI . 162)  pristanak oštećenog (ĉl. Protivpravna radnja a) pozitivna ili negativna ĉinidba kojom se povreĊuju dobra i nanosi šteta. Obligaciono pravo. 161)  stanje nuţde (ĉl. 161)  dopuštena samopomoć (ĉl.2 3. Prof. Miloš 85 . uz istovremeno kršenje i propisa i subjektivnih prava oštećenog b ) sluĉajevi iskljuĉenja protivpravnosti se izriĉito odreĊuju propisom:  nuţna odbrana (ĉl. 163)  vršenje duţnosti u njenim granicama "VITEZ". Trifković dr.

3    vršenje svoga prava (“qui iure suo utitur. Obligaciono pravo. 177) 4. 156) "VITEZ". Šteta a) definicija: postojeće neţeljeno umanjenje neĉije imovine i zaštićenih imovinskih interesa ili povreda neĉijih liĉnih (neimovinskih) dobara b) prevencija: svako moţe zahtijevati da se ukloni izvor opasnosti od kojeg prijeti znatnija šteta njemu ili odreĊenom broju osoba. odnosno da se preduzmu mjere za spreĉavanje uznemiravanja (ĉl. Miloš 86 .PROUZROKOVANJE ŠTETE PRETPOSTAVKE ODGOVORNOSTI . 177) viša sila (“vis maior”) (ĉl. Prof. Trifković dr. neminem ledit”) sluĉaj (ĉl.

Trifković dr.PROUZROKOVANJE ŠTETE PRETPOSTAVKE ODGOVORNOSTI . Obligaciono pravo. Miloš 87 .3 5. 155)  imovinska : prosta šteta (damnum emergens) + izgubljena dobit (lucrum caesans) b) prema odnosu sa štetnom radnjom/dogaĊajem:  neposredna – direktna posljedica štetne radnje /dogaĊaja  posredna – izazvana neposrednom štetom kao jedinim ili jednim od uzroka c) prema naĉinu utvrĊivanja i obraĉuna  konkretna (dokazuje se za svaki sluĉaj pojedinaĉno)  apstraktna (obraĉunava se prema zakonskim kriterijima) "VITEZ". Vrste šteta a) prema povrijeĊenom dobru  neimovinska: povreda liĉnih dobara – nanošenje drugom fiziĉkog ili psihiĉkog bola ili strana (ĉl. Prof.

Prof.šteta prouzrokovana neispunjenjem ili neurednim ispunjenjem vaţećeg ugovora Negativan ugovorni interes – šteta koju je pretrpjela savjesna strana zbog toga što se pouzdala u valjanost pravnog posla za koji je druga strna znala ili morala znati da je nepostojeći   6. Uzroĉna veza (kauzalni neksus) a) razlikovati uzrok od okolnosti i od uslova b) od svih uzroka treba utvrditi pravno relevantan uzrok c) pravno relevantna uzrok moţe biti jedan. Obligaciono pravo.PROUZROKOVANJE ŠTETE PRETPOSTAVKE ODGOVORNOSTI . Trifković dr. a moţe i više "VITEZ".4 d) prema odnosu sa ugovorom Pozitivan ugovorni interes . Miloš 88 .

Trifković dr. Obligaciono pravo. Miloš 89 .više lica samostalnim i razliĉitim radnjama prouzrokuje istu štetu hipotetiĉki – pretpostavljeni e) Teorije o uzroĉnoj vezi teorija uslova teorija neposrednog uzorka "VITEZ". Prof.PROUZROKOVANJE ŠTETE PRETPOSTAVKE ODGOVORNOSTI .5      d) konkurencija uzroka alternativni – ne moţe se taĉno utvrditi jedna od više radnji koja je vjerovatni uzrok štete kumulativni.

PROUZROKOVANJE ŠTETE PRETPOSTAVKE ODGOVORNOSTI - 5

teorija adekvatnog uzroka – uzrok je ona radnja kojoj šteta po svojoj prirodi odgovara, uzimajući u obzir ono što se u društvu i prirodi redovno dešava teorija statistiĉkog uzroka – uzrok je dogaĊaj na koji ukazuje statistika

7. Krivica a) definicija: krivica je unutrašnji psihiĉki odnos lica prema štetnoj radnji i šteti kao njenoj posljedici. Ima subjektivni karakter b) elementi krivice su: svijest (znanje) i volja (htijenje). Svaki element se moţe stupnjevati. c) elementi krivice su isti u svim granama prava d) prema stepenu i sadrţaju elemenata krivica se dijeli na namjeru i nepaţnju (ĉl. 158). Vidi šeme!
"VITEZ", Obligaciono pravo, Prof. Trifković dr. Miloš

90

PROUZROKOVANJE ŠTETE PRETPOSTAVKE ODGOVORNOSTI - 6
R. br.
1.

Vrsta i stepen krivice
NAMJERA

Svijest/ znanje

Volja/ htijenje

Kriteriji ocjene
Konkretan, subjektivan, individualan

2.
3.

Zla namjera (direktni umišljaj, dolus directus)
Namjera (eventualni umišljaj, dolus eventualis)

Znao
Znao

Htjeo
Pristao

"VITEZ", Obligaciono pravo, Prof. Trifković dr. Miloš

91

PROUZROKOVANJE ŠTETE PRETPOSTAVKE ODGOVORNOSTI - 7
R. br.
4.

Vrsta i stepen krivice
NEPAŢNJA

Svijest/ znanje

Volja/ htijenje

Kriteriji ocjene
Apstraktan, objektiviziran mjernim standardom

5.
6.

Gruba nepaţnja (culpa lata)
Obiĉna/laka nepaţnja (Culpa levis)

Znao
Morao ili mogao znati

Nije pristao
Nije pristao

“obiĉan ĉovjek”
“paţljiv ĉovjek”. (Izuzetno subjektivan kriterij “quam in suis”)

7.

Najlakša nepaţnja (culpa levissima, culpa specialis)

Morao ili mogao znati

Nije pristao

“dobar domaćin”, “dobar privrednik”

"VITEZ", Obligaciono pravo, Prof. Trifković dr. Miloš

92

moguću. Definicija:imovinsko-pravna odgovornost je jednostrano obvezni obligacioni odnos u kome jedna strana – oštećenik ima subjektivno pravo da zahtijeva. i dopuštenu ljudsku radnju imovinske prirode koja se sastoji u popravljanju štete bilo naturalnom restitucijom. 169) f) posebni sluĉajevi odgovornosti (ĉl. 180 – 184) "VITEZ". Obligaciono pravo.PROUZROKOVANJE ŠTETE ODGOVORNOST . 206 – 208) e) odgovornost po osnovu praviĉnosti (ĉl. Trifković dr. bilo u novcu 2. 164 – 172) d) odgovornost više lica za istu štetu (ĉl. Vidi šeme! b) subjektivna (ĉl. 154 – 209) i ugovorna (ĉl. Miloš 93 . 262 – 269). a druga strana obavezu da izvrši odreĊenu. Vrste odgovornosti a) deliktna (ĉl. Vidi šemu! c) odgovornost za drugog (ĉl. 158 – 162) i objektivna (173 – 179). Prof.1 1.

O= Obaveza Neizvršenje ili neuredno izvršenje ugovorne obaveze Zastara "VITEZ". Miloš 94 .PROUZROKOVANJE ŠTETE ODREĐENJE . Prof. Trifković dr. Razlike deliktne i ugovorne odgovornosti 1. Obligaciono pravo. 2. Ugovorna Jednostrano obavezni obligacioni odnos odgovornosti nastao transformacijom ugovorne obligacije O + Popravljanje šteta SP Legenda: 1. Deliktna Štetna radnja ili štetni dogaĊaj Dvostrani obavezni obligacioni odnos SP + O O + SP Šteta kao posljedica Delikt Jednostrano obavezni obligacioni odnos odgovornosti + Popravljanje šteta O SP 2. SP= Subjektivno pravo 2.4 3.

PROUZROKOVANJE ŠTETE ODGOVORNOST . 2. 262) Postoji obligacija Transformirana ugovorna obligacija Pored naknade moguća i odgovornost za ispunjanje osnovne obligacije Centar regulative Lex generalis "VITEZ". 4. br. Miloš 95 .2 R. 5. 3. 1. Obligaciono pravo. Prof. TAĈKA RAZLIKOVANJA Odgovorna lica Štetna radnja Prethodno stanje Priroda odgovornosti Obim odgovornosti DELIKTNA ODGOVORNOST I poslovno nesposobna Bilo koja štetna radnja Nema obligacije Novi obligacioni odnos Samo za prouzrokovanu štetu UGOVORNA ODGOVORNOST Lex specialis Samo poslovno sposobna Neizvršenje ili neuredno izvršenje ugovora (ĉl. 6. Trifković dr.

3 R. Proširenje odgovornosti voljom subjekata i unaprijed Iskljuĉenje ili ograniĉenje odgovornosti Nije moguće 9. 264) 8. Miloš 96 . br. Trifković dr. 7 TAĈKA RAZLIKOVANJA Objektivna odgovornost DELIKTNA ODGOVORNOST Za opasne stvari i djelatnosti UGOVORNA ODGOVORNOST Za štete nastale nakon pada duţnika u docnju (ĉl. Prof. ali samo za nepaţnju (ĉl.PROUZROKOVANJE ŠTETE ODGOVORNOST . Nije moguće izvršiti unaprijed Moguće je izvršiti. Obligaciono pravo. 265) "VITEZ". 277) Moguće (ĉl.262) i za docnju sa novĉanim obavezama (ĉl.

Pojam sluĉaja 11.PROUZROKOVANJE ŠTETE ODGOVORNOST .4 R. TAĈKA RAZLIKOVANJA DELIKTNA ODGOVORNOST Odsustvo krivice (ĉl. ali vrijede i kao opšte pravilo Sve direktne štete UGOVORNA ODGOVORNOST DogaĊaj nastao poslije sklapanja ugovora koji se nije mogao sprijeĉiti. Prof. Posebni zakonski osnovi oslobaĊanja od objektivne odg. br. 263) UreĊuju se za pojedine ugovore na specifiĉan naĉin. Miloš 97 . 266) "VITEZ". prevoz stvari. Obim naknade Samo štete koje je duţnik mogao predvidjeti u momentu zakljuĉenja ugovora (ĉl. otkloniti ili izbjeći (ĉl. Trifković dr. npr 10. Obligaciono pravo. 12. 154) PredviĊeni kod opasne stvari.

PROUZROKOVANJE ŠTETE ODGOVORNOST . Posebna rješenja u djelovanje za drugog. regulativi pojedinih radnici i neki posebni imenovanih ugovora sluĉajevi "VITEZ". TAĈKA RAZLIKOVANJA Posebno regulirane situacije DELIKTNA ODGOVORNOST UGOVORNA ODGOVORNOST Opasne stvari. 13. Obligaciono pravo. Miloš 98 . Prof. Trifković dr.4 R. br.

Prof. Štetna radnja/dogaĊaj (š. Razlike izmeĊu subjektivne i objektivne odgovornosti Subjektivna odgovornost OslobaĊanje I Pobijanje dokazom oštećenog o postojanju: šr. 671 ZOO) 3. Dokazom drugih okolnosti navedenih u zakonu Pretpostavke : 1. Obligaciono pravo. Za ugovornu odgovornost – dokazom razloga navedenih u ĉl 263 ZOO 3. 671 ZOO) 4.Radnje oštećenog (ĉl 177. š i/ili u.v. II Dokazom da je do štete došlo uslijed: 1.) 2. Dokazima kao kod objektivne odgovornosti II Dokazom odsustva krivice =dokazom “slučaja” 1. Za deliktnu odgovornost na bilo koji naĉin (ĉl 154 ZOO) 2. “više sile”(ĉl 177. 1. Trifković dr. Miloš 99 . Krivica (k) Objektivna odgovornost OslobaĊanje I Pobijanje dokazom oštećenog o postojanju: šr. 671 ZOO) 2. Drugih u zakonu navedenih razloga "VITEZ".) 4. Uzroĉna veza (u.v. Šteta (š) 3.r. Konkretno 2.v.PROUZROKOVANJE ŠTETE ODGOVORNOST -5 4. š i/ili u. Radnje trećeg lica (ĉl 177.

200. Trifković dr. OdreĊenje a) popravljanje/naknada štete je dovoĊenje imovine ili povrijeĊenih liĉnih dobara oštećenog u stanje u kojem je bila prije izvršenja štetne radnje ili nastanka štetnog dogaĊaja i radnjama odgovornog lica (ĉl.PROUZROKOVANJE ŠTETE POPRAVLJANJE ŠTETE . Naknada štete ne smije biti izvor bogaćenja za oštećenog e) oblasti popravljanja neimovinske štete znaĉajnu ulogu igra i princip praviĉnosti (ĉl. Prof.pr. c) oštećeni ima pravo raspolagati svojim zahtjevom za naknadu štete . 190) b) popravljanje štete je izvršenje radnji koje su predmet odgovornosti kao obligacionog odnosa.1 1. Miloš 100 . Obligaciono pravo. n.) "VITEZ". odgovorno lice moţe radnju izvršiti dobrovoljno ili pod sudskom prinudom d) naknada štete u principu mora da odgovara šteti.

PROUZROKOVANJE ŠTETE POPRAVLJANJE ŠTETE .2 2. 189) "VITEZ". ali nikad iznad visine štete. Miloš 101 . 187) i kod docnje sa ispunjenjem novĉanih obligacija (zatezna kamata)  u naturi i novcu. Naknada u novcu je obavezna kada je oduzeta stvar propala (ĉl. Naknada imovinske štete a) Naĉin davanja naknade:  u naturi: prva opcija ZOO (ĉl. 188). 185). Trifković dr. Oštećeni ima pravo da umjesto toga zahtijeva novĉanu naknadu  u novcu jednokratno ili u obliku novĉane rente (ĉl. Prof. b) visina novĉane naknade  odreĊuje se prema cijenama u vrijeme izmirenja obaveze ili u vrijeme donošenja sudske odluke. ako posebni propis ne predviĊaju nešto drugo (ĉl. Obligaciono pravo.

Miloš 102 .PROUZROKOVANJE ŠTETE POPRAVLJANJE ŠTETE . 192) naknada se smanjuje i za koristi koje je oštećeni imao od oštećene stvari Ako oštećeni slabog imovnog stanja prouzrokuje štetu djelujući prostom nepaţnjom (ne grubom nepaţnjom ili namjerno) sud moţe. rukovodeći se principom praviĉnosti smanjiti naknadu. Ako se doprinos ne moţe utvrditi taĉno. "VITEZ". Prof. sud odluĉuje prema okolnostima sluĉaja (podijeljena odgovornost) (ĉl.3     kod šteta nanesenih s umišljajem/namjerno ili kriviĉnim djelom sud moţe odrediti naknadu u visini vrijednosti stvari za oštećenog (“praetium afectionis”) ako je oštećeni doprinio nastanku štete. Obligaciono pravo. Trifković dr. sud smanjuje naknadu srazmjerno doprinosu oštećenika šteti.

slobode prava liĉnosti itd. 199 – 205) a) u naturi (objavljivanje saopštenja u štampi. npr) (ĉl. Prof. ĉasti. 199) b) praviĉna novĉana naknada za osobito jake ili trajne povrede ugleda. 200) c) kombinacija naknade u novcu i naturi d) moguće je traţiti naknadu i za buduće nematerijalne štete. a i kad nema materijalne štete (ĉl. ako je po redovnom toku stvari jasno da će one nastati (ĉl. Trifković dr. Naknada neimovinske štete (ĉl. 203) d) pravila o podijeljenoj odgovornosti vrijede i za naknadu nematerijalne štete "VITEZ".PROUZROKOVANJE ŠTETE POPRAVLJANJE ŠTETE . Obligaciono pravo.4 3. nezavisno od materijalne štete . Miloš 103 .

Trifković dr. PRAVO POVJERILAC “X” Javno obećanje nagrade Vrijednosni papiri Ponuda Ostali Posebni zakoni za pojedine JGPP Opšti izvor: čl. VALJAN OSNOV 4. VALJAN PREDMET 3. Prof. 234 . Obligaciono pravo. POSLOVNA SPOSOBNOST POVJERILAC DUŢNIK 2.JEDNOSTRANI GRAĐANSKO-PRAVNI POSLOVI OSNOVNA ŠEMA PRETPOSTAVKE SUBJEKT 1 NASTANAK POSAO OBLIGACIJA STICANJE SATUSA POVJERIOCA SUBJEKT 2 1. ZAKONSKA FORMA IZJAVA VOLJE U SKLADU SA ZAKONOM IZJAVLJENO BITNI ELEMENTI PO ZAKONU OBAVEZA + vrijeme SUBJ.257 ZOO "VITEZ". Miloš 104 .

Trifković dr.JEDNOSTRANI GRAĐANSKO-PRAVNI POSLOVI JEDNOSTRANO OBEĆANJE NAGRADE Rok za izvršenje radnje (u izjavi ili sud) Javni opoziv nije moguć Krug lica 1. Prof. Generalni 2. Miloš 105 . Posebni (poslovno sposoban) OBEĆA VALAC “Javni oglas” JGPP: Javno obećanje nagrade Istovremeno ispunjenje L-1 t 1 godina (233) Prvo ispunjenje Najbolje Ispunjenje (konkurs) L-2 L-x Javni opoziv moguć prije prvog ispunjenja ako ne vrijeđa prava drugih savjesnih lica "VITEZ". Obligaciono pravo.

Obligaciono pravo.1 Zahtjev za plaćanjem Prigovori zahtjevu samo iz papira (256 ZOO) Ispunjenje zakonitom i savjesnom imaocu Predaja HoV (237) ili nenamjerno puštanje u promet (239) IZDAVALAC (i prvi duţnik) Pisana izjava u skladu sa zakonom HoV sa 6 BEU iz 235 ZOO Inkorporirano pravo Obaveza SP ZAKONITI IMALAC HOV DRUGI DUŢNICI Nastanak obaveze po teoriji kreacije Nastanak obaveze po teoriji emisije "VITEZ". Miloš 106 . Prof. Trifković dr.JEDNOSTRANI GRAĐANSKO-PRAVNI POSLOVI HARTIJE OD VRIJEDNOSTI/VRIJEDNOSNI PAPIRI .

prenositi se niti ostvarivati. osim u izuzetnim sluĉajevima "VITEZ". Obligaciono pravo.JEDNOSTRANI GRAĐANSKO-PRAVNI POSLOVI HARTIJE OD VRIJEDNOSTI/VRIJEDNOSNI PAPIRI. 3. Trifković dr. Karakteristike: a) zasnovanost na zakonu (ne i podzakonskom aktu) b) jedinstvo isprave i inkorporiranog prava c) jedinstvo prava na hartiju i prava iz hartije d) stroga formalnost i prilikom nastanka i prilikom korištenja hartijom od vrijednosti e) prenosivost. Miloš 107 .2 1. Prof. Definicija ĉlana 234 ZOO: “Vrijednosni papir je pismena isprava kojom se njezin izdavalac obavezuje ispuniti obavezu upisanu na toj ispravi njezinu zakonitom imaocu” 2.Teorijska definicija: vrijednosni papir je isprava o nekom inkorporiranom imovinskom pravu koje bez isprave ne moţe nastati.

po naredbi c) dospjelosti hartije kao kriterij: oroĉene . Miloš 108 .JEDNOSTRANI GRAĐANSKO-PRAVNI POSLOVI HARTIJE OD VRIJEDNOSTI/VRIJEDNOSNI PAPIRI-3 4. na ime.) d) predmeta obaveze : robne (konosman) i novĉane (mjenica. ĉek) e) emitentu: privatne i javne (drţava je emitent) "VITEZ". Prof. po viĊenju. HoV bez utvrĊenog roka dospjelosti (skladišnica npr. stvarno-pravne i obligacionopravne b) odreĊivanja nosioca prava : na donosioca. Podjele hartija od vrijednosti po kriteriju a) sadrţine prava : korporacione. Trifković dr. Obligaciono pravo.

Vrste i funkcije hartija od vrijednosti a) dionica: akumulacija kapitala i sticanje ĉlanstva u d./a. Trifković dr.d b) mjenica: instrument kreditiranja c) ĉek: instrument plaćanja e) obveznica: sredstvo dugoroĉnog kreditiranja f) konosman i prenosivi tovarni listovi: instrumenti prometa robe g) skladišnica: instrument prometa robe h) blagajniĉki zapis: instrument kratkoroĉnog privatnog komercijalnog finansiranja "VITEZ". Miloš 109 . Prof.d.JEDNOSTRANI GRAĐANSKO-PRAVNI POSLOVI HARTIJE OD VRIJEDNOSTI/VRIJEDNOSNI PAPIRI-4 5. Obligaciono pravo.

Prenos prava iz HoV 2. Prijenos hartija od vrijednosti HoV Na ime Naĉini prenosa Cesija: upis na hartiji i predaja hartije Predaja hartije Moguće svrhe prenosa Na donosioca Po naredbi Indosament: a) Puni b) Blanko c) Na donosioca 1. Davanje punomoći za radnje sa HoV "VITEZ". Trifković dr.JEDNOSTRANI GRAĐANSKO-PRAVNI POSLOVI HARTIJE OD VRIJEDNOSTI/VRIJEDNOSNI PAPIRI-5 6. Prof. Obligaciono pravo. Miloš 110 . Davanje HoV kao zaloge 3.

oprost kompenzacija itd) b) na specifiĉne naĉine:  Sudska amortizacija (proglašenje hartije ništavom na osnovu odluke suda)  Sporazum stranaka o proglašenju hartije za nevaţeću (mortifikacija)  Povlaĉenje (oštećene) stare i izdavanje nove HoV iste vrste i sadrţaja  Otkupljivanjem nekih HoV u skladu sa prinudnim reţimom (otkup sopstvenih dionica po isteku odreĊenog vremena vodi njihovom gašenju ako nisu stavljene u promet) "VITEZ". Miloš 111 .JEDNOSTRANI GRAĐANSKO-PRAVNI POSLOVI HARTIJE OD VRIJEDNOSTI/VRIJEDNOSNI PAPIRI-6 7. Trifković dr. Prestanak prava iz hartija od vrijednosti a) prema opštim pravilima o prestanku obligacija (ispunjenje. Obligaciono pravo. Prof.

Trifković dr. Obligaciono pravo.JEDNOSTRANI GRAĐANSKO-PRAVNI POSLOVI HARTIJE OD VRIJEDNOSTI/VRIJEDNOSNI PAPIRI-7 8. Hartije sliĉne vrijednosnim papirima a) (Kvalifikovani) legitimacioni papiri ne inkorporiraju pravo. garderobni broj itd. Miloš 112 . ali su prava manjeg znaĉaja i vremenski više ograniĉena: ulaznica za kino. "VITEZ". Prof. taksene marke. ali daju ovlaštenje da se od izdavaoca traţi izvršenje odreĊene radnje:  Skladišni list  Neprenosivi tovarni list  Pretplatne karte  Štedne knjiţice itd b) Legitimacioni znaci sliĉni legitimacioni papirima . autobuska karta .

2. Prof. jednostrani graĊansko-pravni poslovi i ostali izvori obligacija "VITEZ". 249) b) Osnov je pravna ĉinjenica koja dovodi do prelaska ekonomskog dobra sa jednog lica na drugo uz istovremeni prelazak subjektivnih prava iz imovine jednog u imovinu drugog lica. Znaĉenja pravnog osnova a) “Pod osnovom se podrazumijeva punovaţan pravni odnos po kojem je jedno lice ovlašteno sticati imovinska prava i obaveze” (Bikić. podzakonski akti b) pojedinaĉni pravni akti drţavnih organa: sudska odluka i upravno rješenje c) ugovori.STICANJE BEZ OSNOVE 1. Obligaciono pravo. Pravni osnov mogu biti: a) zakon. Miloš 113 . Trifković dr. str.

Izvor prava: Zakon o obligacionim odnosima . Trifković dr. Tuţba se zasniva na faktima. “Sticanje bez osnova postoji kada dio imovine jednog lica na bilo koji naĉin preĊe u imovinu drugog lica . Miloš 114 . sudskoj odluci ili zakonu” (Bikić.STICANJE BEZ OSNOVE 3. Šematski prikaz "VITEZ". str. 5. ĉlanovi 211-219 7. 243) 4. 6. a taj prijelaz nema osnov u pravnom poslu. a kao osnov sluţi ZOO. Sticanje bez osnova je sloţen pravni institut ĉija je suština pravo osiromašenog da traţi od obogaćenog vraćanje svoje imovine u stanje koje je postojalo prije sticanja bez osnova. Obligaciono pravo. Prof. odnosno prije otpadanja osnov ana kome je sticanje izvršeno. Sticanjem bez osnova nastaje jednostrano-obvezni pravni odnos iz koga obogaćeni ima iskljuĉivo obavezu na vraćanje neosnovanog povećanja svoje imovine.

5. Troškova: nuţnih i korisnih "VITEZ". Obligaciono pravo. Neostvarivanje budućeg pravnog Osnova. Miloš OBOGAĆENI Uvećanje imovine ili smanjenje duga 115 . Prof. Prestanak pravnog Osnova. Izdatak za drugog Vraćanje/Plaćanje: 1. 4. 6. 2. 3. Korist od upotrebe tuđe stvari u svoju korist. Trifković dr. Nenamjerna upotreba svoje stvari u tuđu korist. Pravnih i civilnih plodova + zatezne kamate 3. Predmeta obogaćenja: u naturi ili novcu 2. Plaćanje nedugovanog.STICANJE BEZ OSNOVE Davanje ili činjenje bez pravnog osnova OSIROMAŠENI Umanjenje imovine ili povećanje dugova Uzročna veza između umanjenja i povećanja imovine Nepostojanje ili prestanak punovaţnog osnova Slučajevi 1.

U imovinskom pravu postoji generalna zabrana miješanja u poslove drugih lica. a potom i radi nepropuštanja znatnije koristi za drugog. Bitno: i u situacijama iz ĉl. Miloš 116 2. Obligaciono pravo. Prof. da pristupi obavljanju tuĊih poslova. 3. . Osnov za dopuštanje intervencije bez poziva u poslove drugog je socijalna funkcija obligacija i kombinacija pravnih i moralnih sadrţaja u obligacionom odnosu. Trifković dr. Istorijska evolucija:najprije je bilo dozvoljeno radi spreĉavanja znatnije štete kod drugog. 4. "VITEZ". Ĉlan 220 ZOO je izraţava posredno: “Obavljanju tuĊeg posla moţe se nezvano pristupiti samo ako posao ne trpi odgaĊanje tre predstoji šteta ili propuštanje oĉite koristi”.POSLOVODSTVO BEZ NALOGA/NEZVANO VRŠENJE TUĐIH POSLOVA 1. 220 ZOO NE postoji obaveza drugog lica da bude poslovoĊa bez naloga.

Obligaciono pravo. 3. Tuđio posao barem dijelom. Prof. 6. Miloš 117 . Nepostojanje ovlaštenja u POSLOvrijeme preuzimanja posla. 2. Namjera da se traţi naknada za izvršene radnje Obaveze strana u odnosu Odobrenje (dejstvo ex tunc) GOSPODAR "VITEZ". 4. 5. Trifković dr.POSLOVODSTVO BEZ NALOGA/NEZVANO VRŠENJE TUĐIH POSLOVA Predstojeća šteta/ Propuštanje koristi Fizička ili pravna radnja sukladna moralu Pretpostavke 1. Namjera da se štiti interes gospodara. Posao u VOĐA korist gospodara.Izvršenje radnje.

Obligaciono pravo. 3. Obaveze gospodara posla Preuzimanje obaveza i prava Platiti nuţne i korisne troškove Platiti naknadu za trud poslovođe Naknaditi štetu poslovođi GOSPODAR Odobrenje posla i njegovo pretvaranje u nalog (dejstvo ex tunc) "VITEZ". 3.POSLOVODSTVO BEZ NALOGA/NEZVANO VRŠENJE TUĐIH POSLOVA Predstojeća šteta/ Propuštanje koristi POSLOVODSTVO BEZ NALOGA 1. Poloţiti račun gospodaru Prenijeti sve koristi i obaveze POSLOVOĐA 2. Prof. 4. Obaveze poslovođe Obavještavanje gospodara o radnjama Savjesno raditi za gospodara do kraja. 5. Trifković dr. 2. 4. Miloš 118 .

Nepravo poslovodstvo) Vrste GOSPODAR "VITEZ". Trifković dr. Nuţno poslovodstvo (nesessaria) 2. Obligaciono pravo. Korisno poslovodstvo (utilis) 3. Poslovodstvo protiv zabrane gospodara (contra voluntatem) (4. Prof.POSLOVODSTVO BEZ NALOGA/NEZVANO VRŠENJE TUĐIH POSLOVA Predstojeća šteta/ Propuštanje koristi POSLOVODSTVO BEZ NALOGA POSLOVOĐA 1. Miloš 119 .

Obligaciono pravo. Objektivni (iz posla) CESIONAR 2.PROMJENA SUBJEKATA OBLIGACIJA CESIJA Obavještavanje duţnika o cesiji. osim ako je ugovoreno POVJERILAC CEDENT OBLIGACIJA (SP + O) DUŢNIK CESUS Prenos SP u cjelini ili OSNOV CESIJE djelomiĉno i prenos 1. Ugovor 3. ne i njegov pristanak.Bez naknade = Ø Zahtjev za ispunjenje TREĆE LICE – NOVI POVJERILAC PRIGOVORI 1. Miloš 120 . Zakon sporednih prava 2. Upravni akt za veritet i bonitet 2. Presuda 1. Trifković dr. Prof. Subjektivni (prema cesionaru) "VITEZ".Uz naknadu: odgovornost 4.

Obligaciono pravo. Prof.PROMJENA SUBJEKATA OBLIGACIJA INTERCESIJA /PROMJENA DUŽNIKA JEMAC Prestanak povjerioca prestanak jemstva STARI DUŢNIK INTERCEDENT 1. subjektivni NOVI DUŢNIK INTERCESIONAR "VITEZ". Presuda Zahtjev za ispunjenje duga PRIGOVOR 1.preĉutan OBLIGACIJA (SP + O) POVJERILAC INTERCESUS OSNOV 1. Trifković dr. Miloš 121 . Zakon 2. objektivni 2. Ugovor 3.Izriĉit 2.

PROMJENA SUBJEKATA OBLIGACIJE PREUZIMANJE UGOVORA
DVOSTRANO OBVEZNI UGOVOR STRANKA 1 a.) povjerilac b.) duţnik
OSNOV PREUZIMANJA UGOVORA 1. Zakon 2. Ugovor

O + SP SP + O PRAVILA O CESIJI SA SP PRAVILA O INTERCESIJI ZA O

STRANKA 2 a.) povjerilac b.) duţnik

TREĆE LICE – NOVA STRANKA 1 a.) povjerilac b.) duţnik
"VITEZ", Obligaciono pravo, Prof. Trifković dr. Miloš 122

PROMJENA SUBJEKTA OBLIGACIJE
JEMSTVO (čl. 998 – 1019 ZOO)
OSNOVNI POSAO SA KLAUZULOM O JEMSTVU

POVJERILAC
PRIGOVORI: 1. OBJEKTIVNI IZ OSNOVNOG POSLA 2. SUBJEKTIVNI IZ ODNOSA JEMAC POVJERILAC

ZAHTJEV ILI

DUŢNIK

ugovor o davanju jemstva (sa ili bez Prethodna Regres za zahtjev kod obavijest o isplaĉeni zahtjev kod obezbjeĊivanja) solidarnog plaĉanju dug i supsidijarnog jemstva sporedne jemstva troškove

FORMALNI UGOVOR O JEMSTVU OBAVJEŠTENJE O NEPLAĆANJU PLAĆANJE NA ZAHTJEV
AKCESORNOST JEMSTVA 1. 2. 3. OBAVEZA JEMCA NE MOŢE BITI VEĆA OD DUŢNIKOVE, MANJA MOŢE OBAVEZA JEMACA ZASTARJEVA SA OBAVEZOM GLAVNOG DUŢNIKA

JEMAC

"VITEZ", Obligaciono pravo, Prof. PRESTANKOM OBAVEZE GLAVNOG DUŢNIKA PRESTAJE I JAMĈEVA OBAVEZA Trifković dr. Miloš

123

PROMJENA SUBJEKATA OBLIGACIJE ASIGNACIJA - 1
1. Asignat je asignantov duţnik
DUG ASIGNANT (uputilac) ASIGNAT (upućenik) 1. Mora prihvatiti asign. 2. Ne moţe biti doveden u teţi poloţaj ASIGNACIJA JE 1. Prenos traţbine na asignatara (cesija) 2. Ovlaštenje asignatara da prihvati radnju izvršenje radnje

upućivanje

ASIGNATAR (korisnik)

"VITEZ", Obligaciono pravo, Prof. Trifković dr. Miloš

124

Trifković dr. Miloš 125 .2 2. Prof.PROMJENA SUBJEKATA OBLIGACIJE ASIGNACIJA . Obligaciono pravo. Asignant je duţnik asignatarov DUG Prihvatanje ili odbacivanje upućivanja ASIGNANT (uputilac) upućivanje ASIGNAT (upućenik) izvršenje radnje ASIGNATAR (korisnik) Prenos duga Saglasnost asignatara "VITEZ".

Obligaciono pravo. Trifković dr. obaveza se gasi kada bude stvar prodana u "VITEZ".PRESTANAK OBLIGACIJA ISPUNJENJE -1 1. obaveza se odmah gasi  Datio solvendi causa = davanje radi namirenja. Ispunjenje (ĉl. posebno određeno lice c) Šta = predmet ispunjenja  Ugovorena radnja  Datio in solutum = davanje umjesto namirenja. 296 – 335) a) Ko: lične i nelične obligacije b) Kome: povjerilac. Prof. Miloš 126 vrijednosti duga . slijednik.

PRESTANAK OBLIGACIJA ISPUNJENJE -2 d) Kada = vrijeme ispunjenja  O roku  Kada rok nije odreĊen ili odrediv po svrsi i prirodi posla: ĉim jedna strana zatraţi  Ispunjenje prije roka: ako je rok ustanovljen u interesu duţnika (ĉl. Povjerilac moţe traţiti ispunjenje prije roka ako duţnik ne da obezbjeĊenje  Novĉane obaveze: posebna pravila (ĉl. 318 ZOO)  Neispunjenje o roku dospjelosti = docnja e) Gdje = mjesto  U zakonom ili ugovorom odreĊenom mjestu  Kada mjesto nije ni odreĊeno ni odredivo  Novĉane: donosive = sjedište povjerioca  Nenovĉane: potraţive = sjedište duţnika f) Dokaz = priznanica  Nenovĉane = uvijek se moţe traţiti  Novĉane = plaćene preko banke. Trifković dr. Obligaciono pravo. Prof. Miloš 127 . 315 ZOO). samo ako postoji osnovan razlog "VITEZ".

Miloš 128 . Trifković dr. Prof. Oprost duga a) Pojedinačni b) Opšti OSNOV OBAVEZE OBLIGACIJA IZJAVA O OPROSTU POSLJEDICE SP + O IZVOR OBLIGACIJE Neformalna izjava o oprostu duga OBLIGACIJA = Ø "VITEZ".PRESTANAK OBLIGACIJA OPROST DUGA 2. Obligaciono pravo.

Neizvršena UGOVOR O PRENOVU Nova obligacija 1.PRESTNAKA OBLIGACIJA OBNOVA (PRENOV/NOVACIJA) OSNOV OBAVEZE OBLIGACIJA SPORAZUM O NOVACIJI NOVA OBLIGACIJA SPOREDNI UĈINCI IZVOR OBLIGACIJE Obveze koja je 1. Sluĉajevi koji ne predstavljaju prenov] Prestaju po dispozitivnim normama 1. Miloš 129 . Vanjana 2. Obligaciono pravo. Razliĉit osnov [3. Sporedne obaveze 2. Jemstva Povjerilac Duţnik "VITEZ". Razliĉit predmet 2. Trifković dr. Prof.

Podobna (čl. 338 i 340) Strana 1 Obligacija 1 – povjerilac Strana 2 Obligacija 1 – duţnik Obligacija 2 – duţnik Obligacija 2 povjerilac Zahtjev za kompenzacijom Prestanak obligacije 2 a) u cjelini ako je O2 = O1 b) djelomično. ako je O2>O1 Prestanak obligacije 1 a) u cjelini ako je O1 =O2 b) djelomično ako je O1>O2 ZAKON "VITEZ". 341). Uzajamna. Nisu zastarjela (utuţiva su). 6. Obligaciono pravo.PRESTANAKA OBLIGACIJA KOMPENZACIJA (PREBIJANJE. Miloš 130 . 3. PRIJEBOJ) Zahtjev za kompenzacijom Uslovi za prebijanje potraţivanja: 1. Istorodna 4. Dospjela 5. 2. Ispunjenje ostalih uslova (čl. Trifković dr. Prof.

Obligaciono pravo.PRESTANAKA OBLIGACIJA SJEDINJENJE (KONFUZIJA) OSNOV SJEDINJENJA OBLIGACIJA O + SP Prestanak obligacija Radnja sjedinjenja Radnja sjedinjenja DUŢNIK POVJERILAC NOVI SUBJEKT = D + P "VITEZ". Trifković dr. Miloš 131 . Prof.

PRESTANAK OBLIGACIJA NEMOGUĆNOST ISPUNJENJA PRESTANAK OBAVEZA OSNOV OBAVEZE OBLIGACIJA OBJEKTIVNA NEMOGUĆNOST IZVOR OBLIGACIJE SP + O Predmet = ljudska radnja OBLIGACIJA = Ø 1. Trifković dr. Obligaciono pravo. Miloš 132 . Prof. Generiĉke samo ako propadne cijeli rod Objektivna nemogućnost izvršenja predmeta za koju duţnik ne odgovora "VITEZ". Specijalne uvijek 2.

Miloš Stranka 1 OBLIGACIJA = Ø t=∞ Prestanak obligacije 133 .propisan 2.PRESTANAK OBLIGACIJA PROTEK VREMENA a) Određeno vrijeme OSNOV OBAVEZE OBLIGACIJA SA ROKOM PROTEK VREMENA PRESTANAK OBAVEZA IZVOR OBLIGACIJE SP + O na odreĊeni period 1. Prof.ugovoren 3. Trifković dr.predviĊen prekluzivnim rokom Kraj perioda OBLIGACIJA = Ø b) Neodređeno vrijeme IZVOR OBLIGACIJE Stranka 2 Otkazni rok SP + O Obligacija Izjava o jednostranom otkazu "VITEZ". Obligaciono pravo.

Obligaciono pravo. Prof. Prestanak subjekata kod ĉisto liĉnih obligacija a) Fizičko lice: smrt b) Pravno lice: neki od zakonom "VITEZ".PRESTANAK OBLIGACIJA PRESTANAK ČISTO LIČNIH OBLIGACIJA 7. Trifković dr. Miloš 134 .

certus quando). rok se pretvara u uslov. Ako poĉetak i kraj roka nisu poznati. 135 . Trifković dr. Rok je pravna ĉinjenica koja utiĉe na: a) nastanak b) izvršavanje c) prestanak subjektivnih prava i obaveza (pravnih odnosa) Svi rokovi se obraĉunavaju prema civilnoj. Prof. a ne astronomskoj komputaciji vremena "VITEZ".UTICAJ VREMENA NA OBLIGACIJE UOPŠTE O ROKOVIMA . Vrijeme je fiziĉka ĉinjenica koja predstavlja dimenziju svih ljudskih aktivnosti Protek odreĊenog vremena naziva se rokom i predstavlja pravnu ĉinjenicu za koju se zna da će nastupiti i kada će nastupiti (Dies certus an. Miloš 3. 2.1 1. Obligaciono pravo. 4.

Podjela rokovi a) prema odreĊivanju momenta od koga teku:  Objektivni ( od stvarnog nastupanja nekog dogaĊaja ili ĉinjenice)  Subjektivni (od saznanja subjekta za dogaĊaj ili ĉinjenicu) b) prema dejstvu na posljedice pravnog posla  Odloţni (odlaţu poĉetak dejstva)  Raskidni (prestaje pravni posao ili pravno dejstvo posla) c) prema dejstvu na subjektivna prava  Prekluzivni (prestaje da postoji subjektivno pravo u cjelini. Prof. Miloš 136 . Ovi rokovi se izriĉito odreĊuju u zakonu i na njih sud pazi po sluţbenoj duţnosti)  Zastarni (prestaje tuţba u materijalnom smislu/zahtjev da se obrati sudu za prinudno ostvarivanje prava) "VITEZ".UTICAJ VREMENA NA OBLIGACIJE UOPŠTE O ROKOVIMA . Trifković dr.2 5. Obligaciono pravo.

UTICAJ VREMENA NA OBLIGACIJE UOPŠTE O ROKOVIMA . Trifković dr. njihovim protekom ugovor se ne raskida ex lege Fiksni. Obligaciono pravo. ukoliko ga povjerilac svojom izjavom datom neposredno po proteku fisknog roka ne odrţi na snazi   "VITEZ". Miloš 137 . njihovim protekom ugovor se raskida ex lege. Prof.3 d) prema znaĉaju za pravni posao Redovni.

Miloš 138 . Obligaciono pravo. Trifković dr. ako obaveza nije izvršena Utuţiva/civilna obligacija SP=O+SI+TMS/Z PRESTANAK SUBJEKTIVNOG PRAVA Odloţni rok Sud po sluţbenoj duţnosti pazi na protek prekluzivnog roka "VITEZ". Prof. 370 ZOO) Rok dospjelosti Raskidni rok Prekluzivni rok IZVOR OBLIGACIJE t Docnja.3 PREKLUZIJA (čl.UTICAJ VRMENA NA OBLIGACIJE UOPŠTE O ROKOVIMA .

Trifković dr. Prof.ako obaveza nije izvršena Utuţiva/civilna obligacija SP=O+SI+TMS/Z Neutuţiva/prirodna obligacija SP= O+ SI Odloţni rok Sud na osnovu prigovora pazi na zastaru "VITEZ".3 ZASTARA Rok dospjelosti Rok zastare Raskidni rok IZVOR OBLIGACIJE t Docnja. Obligaciono pravo.UTICAJ VREMENA NA OBLIGACIJE UOPŠTE O ROKOVIMA . Miloš 139 .

neblagovremeno ispunjenje Definicija: neispunjavanje obaveza ili prava o roku za njihovo izvršenje. 5. zakašnjenje. Trifković dr. Prof. 4.UTICAJ VREMENA NA OBLIGACIJE ZADOCNJENJE . 2. Docnja prestaje urednim ispunjenjem obaveze nakon roka dospjelosti. ali odgovornost za docnju time ne prestaje Zadocnjenje je pravna ĉinjenica – pod odreĊenim uslovima utiĉe na nastanak prava i obaveza koji se nazivaju odnos odgovornosti za štete izazvane zadocnjenjem Podjela docnje: a) duţniĉka b) povjerilaĉka Docnja =/= Odgovornost za docnju "VITEZ". .1 1. Miloš 140 3. Termini: zadocnjenje. docnja. Obligaciono pravo.

Duţniĉka docnja = neispunjenje obaveza o roku a) redovni rok taĉno odreĊen: po principu Dies interpelat pro homine duţnik pada u docnju po zakonu narednog dana po dospjelosti obaveze b) redovni rok nije odreĊen: duţnik pada u docnju kada ga povjerilac pozove.2 6. Prof. Miloš 141 . Trifković dr. konkludentnim radnjama itd) kojom traţi ispunjenje obaveze. 126 ZOO) "VITEZ". opomene na izvršenje ugovora. Do opomene duţnik moţe bez štetnih posljedica po sebe izvršiti obavezu (Purgatio morae ili “ĉišćenje od zadocnjenja”) (ĉl. Obligaciono pravo. prećutno. Opomena je jednostrana izjava volje povjerioca dana na bilo koji naĉin (izriĉito.UTICAJ VREMENA NA OBLIGACIJE ZADOCNJENJE .

Obligaciono pravo. ako je obavezu trebalo ispuniti predajom stvari "VITEZ". Trifković dr. duţnik pada u docnju nastupanjem fiksnog roka. Prof.UTICAJ VREMENA NA OBLIGACIJE ZADOCNJENJE .3 c) fiksni rok vodi automatskom raskidu ugovora i odgovornosti duţnika za neispunjenje obaveze. Ukoliko povjerilac svojom izjavom odrţi ugovor na snazi. Pravila se donekle razlikuju za deliktnu i ugovornu odgovornost za docnju (vidi raniju šemu) c) nastanak duţnikove odgovornosti za sluĉajnu propast stvari. Tada odgovara i za štetu prouzrokovanu docnjom kao vidom neurednog ispunjenja obaveze (ĉl. Miloš 142 . 125 ZOO) 7. Pravne posljedice duţniĉke docnje: a) obaveza se ne gasi b) nastaje odgovornost duţnika za neispunjenje obaveze . tj duţnikova obaveza da naknadi štetu.

postoje posebna pravila o docnji sa isporukom jednog obroka (ĉl. Prof. ako su predviĊene zakonom ili ugovorom e) ako je u ugovor unesena odredba o ugovornoj kazni. Povjerilaĉka docnja = odbijanje prijema uredno ponuĊenog ispunjenja obaveze duţnika "VITEZ". Obligaciono pravo.4 d) poĉinju teći zatezne kamate. Miloš 143 . dospijeva obaveza za njeno plaćanje f) neispunjenje obaveze i nakon opomene povjerioca daje povjeriocu pravo da jednostrano raskine ugovor g) kod obaveza koje se ispunjavaju u obrocima. 129 ZOO).UTICAJ VREMENA NA OBLIGACIJE ZADOCNJENJE . Trifković dr. 8.

Trifković dr. Prof. Miloš 144 . ako je duţnik bio u docnji b) rizik za sluĉajnu propast stvari je trebalo izvršiti obavezu prelazi sa duţnika na povjerioca c ) prestaju teći kamate.UTICAJ VREMENA NA OBLIGACIJE ZADOCNJENJE . e) duţnik stiĉe pravo da se oslobodi svoje obaveze deponovanjems stvari kod suda u mjestu ispunjenja. ako je postojala obaveza na njihovo plaćanje d) povjerilac postaje odgovoran za štetu koju duţnik pretrpi zato što je povjerilac odbio preuzeti uredno ispunjenje obaveze.5 9. Obligaciono pravo. izuzetno u mjestu gdje se stvar nalazi f) novĉane obaveze se mogu izvršiti deponovanjem na raĉun koji odredi sud "VITEZ". Pravne posljedice povjerilaĉke docnje: a) prestaje docnja duţnika.

360 ZOO: “(1) Zastarom prestaje pravo zahtijevati ispunjenje obaveze.ZASTARJELOST POTRAŢIVANJA ODREĐENJE ZASTARJELOSTI 1. "VITEZ". 4. autorska. Teorijska definicija: zastara je rok ĉijim istekom povjerilac gubi pravo zahtijevati ispunjenje obaveze putem suda (prinudnim putem) Ne zastarijevaju: a) apsolutna prava (svojina. Miloš 145 . (2) Zastara nastupa kad protekne zakonom odreĊeno vrijeme u kojem je vjerovnik mogao zahtijevati ispunjenje obaveze”. Ĉl. Prof. Trifković dr. 3. Obligaciono pravo. prava industrijske svojine) b) obligaciona prava iz porodiĉnih odnosa Zastarjelost je karakteristiĉna za obligacione odnose 2.

ZASTARJELOST POTRAŢIVANJA KARAKTERISTIKE ZASTARJELOSTI . Prof. Karakteristike zastarjelosti a) uspostavljena i ureĊena kogentnim propisima (ĉl. Obligaciono pravo. Odricanje se mora uĉiniti pismeno ili na drugi nesumnjiv naĉin – davanjem obezbjeĊenja npr. nego tek po njenom nastupanju – ĉl. izvjesnosti u pogledu obaveza naroĉito 2. 364 ZOO) b) autonomija stranaka u mijenjanju reţima zastare je ograniĉena i svedena na izuzetke koje zakon dozvoljava (odricanje od pozivanja na zastaru nije moguće unaprijed.1 1. Funkcije zastarjelosti: a) olakšanje dokazivanja b) zaštita pravne sigurnosti i povjerenja u promet c) zaštita interesa duţnika. Miloš 146 . Trifković dr. 365 ZOO.) "VITEZ".

odnosno obavezu. npr) "VITEZ".ZASTARJELOST POTRAŢIVANJA KARAKTERISTIKE ZASTARJELOSTI . 380 ZOO) ili specijalnim zakonom (o mjenici i o ĉeku. posebnim propisom ZOO (za osiguranja. Obligaciono pravo. 369 ZOO). Trifković dr. Miloš 147 .2 c) pravila o zastarjelosti vezana su za subjektivno pravo. Rok teĉe i kad se subjekti obligacije promijene d) pravila o zastarjelosti vaţe za sve obligacije. npr – ĉl. Sa glavnim zastarijevaju i sporedna potraţivanja (ĉl. Prof. bez obzira na izvor. ne za njihove titulare. Izuzetak su jedino obligacije iz porodiĉnih odnosa koje ne zastarijevaju e) Zastara je orijentisana na glavno potraţivanje. ObezbjeĊenje glavnog potraţivanja NE sluţi i za obezbjeĊenje sporednih potraţivanja (ĉl. 369 i 368 ZOO) f) pravila o zastarjelosti iz ZOO imaju generalni karakter. Mogu biti derogirana samo izuzetno.

Duţnik se mora prigovorom zastare pozvati na protek rokova zastarjelosti (ĉl. Miloš 148 .3 g) primjena pravila o zastarjelosti ne zavisi od znanja ili savjesnosti povjerioca ili duţnika h) objektivni rokovi su krajnja granica za korištenje subjektivnih rokova zastare i) sud ne pazi na protek rokova zastare po sluţbenoj duţnosti. 361 ZOO) "VITEZ". 360 ZOO) j) rok zastare kod pozitivnih ĉinidbi poĉinje teći prvog dana poslije dana u kome je povjerilac imao pravo zahtijevati ispunjenje. Prof. Obligaciono pravo. Trifković dr.ZASTARJELOST POTRAŢIVANJA KARAKTERISTIKE ZASTARJELOSTI . Zastara kod negativnih ĉinidbi poĉinje teći prvog dana poslije onoga u kome je duţnik postupio protivno svojoj obavezi (ĉl.

Potr. 2. iz poslovnih ugovora . 5 god. Prof. 3. Potr.ZASTARJELOST POTRAŢIVANJA ROKOVI ZASTARJELOSTI Dospjelost Obligacije iz pravnog posla 1. Povremena potr. 3 god. utvrđena pravosnaţnom odlukom. 4. PTT pretplate. Međusobna potr. Pretplate na publikacije OPŠTI ZASTARNI ROK Rok zastare Krivičnog djela t 1 god. 3. Potr. naknada od domaćinstava. Obligaciono pravo. 5. rok) "VITEZ". Miloš 149 . Potr. Potr. iz ugovora o osiguranju ţivota (obj. Potr. 6. naknade štete (subj. 2. Zakupnine. o osiguranju 1.2.. RTV. Trifković dr. Potr. iz ug. 10 god. t Nastanak Obligacije iz drugih izvora 1. anuiteta. rok).

ratna opasnost i rat za lica na vojnoj duţnosti. 382 ZOO) Dospjelost obligacije iz pravnog posla t Tok roka zastare = 0 t Nastanak obligacije iz drugih izvora Objektivni razlozi zastoja zastare: 1. 4. 3. Trifković dr. lica zaposlena u tuđem domaćinstvu dok zaposlenje traje ( čl.Lica koja ţive u vanbračnoj zajednici (čl. Bračnih drugova: 2. 2. Miloš 150 . 383 i 384 ZOO) "VITEZ".ZASTARJELOST POTRAŢIVANJA ZASTOJ ZASTARJELOSTI . 2. Prof. Postojanje zakonskog uzroka koji sprečava početak zastare (čl.1 Apsolutni subjektivni razlozi zastoja zastare su odnosi između: 1. mobilizacija. Štićenika i staraoca – do polaganja računa. Postojanje nesavladivih prepreka na strani povjerioca za obraćanje sudu . Obligaciono pravo. 381 ZOO) Relativni subjektivni razlozi zastoja: 1. Roditelja i djece – dok traje roditeljsko pravo .

ZASTARJELOST POTRAŢIVANJA ZASTOJ ZASTARJELOSTI . Miloš 151 . Obligaciono pravo.2 Dospjelost obligacije iz pravnog posla Nastupanje razloga za zastoj zastare Prestanak razloga za zastoj zastare t Tok roka zastare Zastoj Dodatno vrijeme zastoja t Nastanak obligacije iz drugih izvora Zakonski rok u kome je zastara trebalo da nastupi Nastupanje zastare "VITEZ". Prof. Trifković dr.

388. Miloš Novi rok za nastupanje zastare 152 .ZASTARJELOST POTRAŢIVANJA PREKID ZASTARJELOSTI Dospjelost obligacije iz pravnog posla Završetak spora pokrenutog na povjeriočev ozbiljan zahtjev pred sudom ili drugim nadleţnim organom (čl. Trifković dr. Obligaciono pravo. Prof. 387 ZOO) da nastupi "VITEZ". 391 i 392 ZOO) t Tok roka zastare t Nastanak obligacije iz drugih izvora Zakonski rok u kome Duţnikovo je zastara trebalo priznanje duga (čl.

79.56/3.0656.

.5..065679..4.6 #96  '926 19  36  .5. :23. 79.  2  4.1656:60.79.1 50.56:60.9 56962.9.4 765.5.5 / 619 .5 56 .2.79.5 450.629.96/5 2656:4.9696 5 76 5 6/ . ' "/3.6/.5.91/ 0 16:736:..5 19y..579  1 7914.16:736:.5. 5.

 $%##l$ !#'! $ ' #% '# $%.

3.56 26490..2. ' "/3.5.7:5:.7..'# $!!#   9:.3565.1 1 .7964. .9.5:9. 1 / 450.57956:..5..5:.6. 1650.945.953:.1 50.:91:..065679.945..5:.945.945.243.5 2.5:..9.5.520.96/  /3.2696 5679.29. 0  25:.7964. .619156:.65:.:.0.5 3.6 #96  '926 19  36  .291.945.73.96/  :23.5..  2656:4..0.9.61696 56291.  6/50.

 $%##l$ !#'! $ ' #% '# $%.

 6 !.'# $!!#   #956:.4 !.1656..9.619156:.

9. 57956:.065679. #5 / 3. #6 5.  #956:79.45.1656:60.6 #96  '926 19  36  .7:5. 791.91/ !.36  .575646  .526 0 !... . 516:.6 ' "/3. :60. #91.9. :... 6 :97956:.6 ..15:..9.562.9..6  ..

 $%##l$ !#'! $ ' #% '# $%.

76:.6:566132 :1..357964.'# $!!#   #9:.645. :. 794.2...0.. 5. 5 &1:2... .y  469.9.4:. 5 :. ' "/3...9:.6 #96  '926 19  36  .479.619156:.0.2619 56945. 7963. #63.1 / 5. "... 5 6 .67963.0.7951549y464 6. :755 6796:.91.5.679:.273.526/3.279.5.5 .1:.9. 5.469. &769. 5.615664 .34.67 .9.27 :67:.51650.0.9.. 26475.:70 55.2.54526:23.5..065679.5566:.19y...265::.

 $%##l$ !#'! $ ' #% '# $%.

. 63.9196/5/96.256  .0655.:3 59156:547. .6/:2.  .2:54.953:.326.1 / .945:2 69.065679.92 .1 ' "/3.:611.51. #9.3.9.50.9.55...1525y0.73. .6 .794.4.6. ..0657.0657.31.79.4.4.3:79.0:3 53.5 3..'# $!!#   ...9.79552697699. .1 53:.5 5.60.794.52.15 &23. !7956:. .y9 5619 59.. 4.2. .9..6 #96  '926 19  36  .

.5.5:26. 2 :.465:2.56:5646/. .59.9  / ":5679.79.  #9.15630.756. 550. .56:.6945 793.265 761.:.6/.465156465196 30.579. 5.6132.19y.. 79.:1:2.$% $ '  5.569.5.4. 579..79.5.569 5 0 669 156:. .. / 7615.2:/2.265:2.566:56.y.166116793.0.9. .2.5.56156:76 2641563063. #616:5664:7619. 26564:2616/9.196:..:2.579.2.26.

576:366:.6 #96  '926 19  36  .79.0. ' "/3.065679..369 6/3.

6156:5679 6.5.:36y579. 561. . .56.9   &.264:.1../36 265..y616/6.52676:.5/6:56.9.56476:3 :1:2661303.0.:.5.76:.5.156:.1.265 2 :..0.5.7.1646515630.3679:.0.6.9.5.5/6:56.6:56.: .59 56  &.6 6:964.55:. 579 46519630.79.62.6:56 79.0.54/6:56.0.../6:56.$% $ '  &.5:6465 :.. .5. 569.54..793.

5.556:56.56.  3. .56 76 ..6/579.5..2.5.9. . 54.26566/3.:23 66/.06546156:4.2.:6465 'y/..56156: 26.66:56 :3y""  6979.:5.:.6/6.4.

:2792.065679.   4.. ' "/3.6 #96  '926 19  36  .

566:56.53 55/79. "&%".$% $ ' ..

4 4.. 269:.5.503573616.2 756.y566:56.9/. 5.52.5.5516..  #3.56 ":56.465 !76:.76.4.5#3. ..55.6. 96 5.55 4653 76 .5y5269:5 ' "/3..279. 76 .065679.. .  ! 4. 1.6 #96  '926 19  36 "".6176.9 :6269:. !5.. :.56 #9:..9/.196 9.9 .5  #914.  '96 26...5379:.5/1 79.495.5.:6:. !6:.5 16. &3 . . 69:..56 ":56..9.5.2.6/6.. .93560  #9.

 !  .55 1.5 4653 :4.  .

! $ ' $%'  .

.065679.520..6 #96  '926 19  36  .56 .065646156:   :. 76:3..76:9156 "/.79:.3./9.:.5 .5469.0.5.  3.5 269:...5.9761.36./176:366 ./5.76:.6 .76/.55.  76:36..649.66/.79.79/361663569.37967 .261196 .950/76.6/3.659.1:79 . 269:.9791:.196 30..4 ....264/5.26 76:.5.  ":56.5.56:.1.6/3.196  ' "/3.5679:.5.3..4. 3 ""!76:.76..0.5.167 .35.5. 1.  .. 5. .76:36196 :60.35.5""9.157967 ..630.19y.35 :..69:2.46y:5.0. 76:361930.7.65.5.46.y.5.'  '# %&l! $ '  465:26479.

! $ ' $%'  .

.15.6 . #"&". !76:..563.6.1.6/.  2..'  '# %&l! $ ' #91:.15.5.9. .5269:.9: 6:761.49.:23.469..9.76:.5.941364 9 5 9..3 #9.15 !.5.2  ' 676:.: . #967 .379. .

:.6156: "16/95 1:.76:3.6 "  269:.15 "/.1.9.y 5. 94794.25..9.9. !.6. #6:.5.:.5.9 59.49.1.6:761.50 "&.

6 #96  '926 19  36  .065679. #"% ' "/3.

! $ ' $%'  .

.:269:.'  '# %&l! $ ' #91:.5269:. #967 .6:761.  #636y.:569..76:366   "/.69.6 ... 56:761.9.9. #"&""&'"!" "/. .6/.9.4.1.56:761.. ..15. #"&".1629.9  #95.  &..

76:3.50 ' "/3.566 79...065679.25.6 #96  '926 19  36 "&. .6.9.55.1.56/....5. "  "/.6:761.76:366  "16/9576:3.96 26  #3..9176:366   !.  #3.1..79..  #94.9.36 1:.5y5269:5.25..

#"%  .

! $ ' $%'  .

 #967 ..'  '# %&l! $ ' #91:.5269:.6 ... . #"&""&'"!" #"&".

9.5 6:761./9.635.  69:5676:3661:.. 065.  !y5676:3661:..3:  #6:3661:.6 5:::. "  9:.4  !79..6 .6796.9.9.6 "&.676:3661:.

6 #96  '926 19  36  . #"% ' "/3.065679.

.07909-43909  03..  669  #9:1.0:65.3..3./:4/4.2.03 "&!"& /042 34570348  . 482.47034 #"% !' " &# " &  $&$ !70348$!:.6 #96  '926 19  36  .08 30304.5  76:3..  &3.0 9... .265 85470/357.!# $&%  $ -.065679.5.. 5789. $ #  &/2.:755 %#   ' ! '# #%""%  "/2.40:4.5 794./0[ ..3.473489  79.30/: 3.4.9 ' "/3.

!# $&%  %#$.

54.065679. #%""%  6/2...5  :/2.265  669  #9:1.!# &    !7089.. . :7551.3.6 #96  '926 19  36  .2 4:..5  '&  %#$ # ' "/3. $%#&  %#%  7 9  570 :9.. 79:.074.5.3 " &# " #"% !'%&& "&!"  .

!# $&%  !#&& ' # "&'%!""!""% $%# . - /: 3 ' "/3.6 #96  '926 19  36  . 54..065679.07.. - /: 3 %#   ' $%# . - /: 3 "&!"#% ! ""%  .07. 54.07. 54.265  669 " &# &# " #%"&& &# #%"!'%&" $%# ..

!# $&%  $%'      "&!"!#"&"&"  " &' #"% #%""%  "'! "&!"!" #"&  &'! "!"&  .

. . 974 4.3. 8.065679. 85470/30 4:.474/. #0708.-0 !7094/3. .3: 0289.261 4-... #"% ' &  :4.0 "% !""%" &' ' % ! & ! %' $ # $%$%'    ' %'  &  '   '$%#'$ ' ' &    !#$%  '' & ' "/3.956 4:. :631...0894 85..956 5..6 #96  !#$% ' ' '926 19  36  .. 03 .261 4-0-0 .3: /: :7:1..

57.  ..83. $  !7034897..15 &!'% 269:52 :5: . .6 #96  '926 19  36  .!# $&%  $   :5.3.7.83.57.. 9030.08.9.97.30 ' "/3..99. -303.:5.9.83  024 0-9/4.0/03 :90 544 ./3: 9 5 9.61y52  &!!' 7.0 $% :5: 03  47.5.7..../.065679.

&.065679.6 #96  '926 19  36  .3.30 4/-. ..5.3.30 :5: . ' "/3.:5... &!!' 7..9.3.9....15 &!'% 269:52 #956: 1.30 $% :5: 03 9 5 9..!# $&%  $   :5...0 :5: .:56:.96  !7.1y52.:5.

 570/209 85:303.7 574/.70/3489 /:.420 54..2703.0.. 9. .30 :20894 3..!#$%  $!&   85:3030    . 80 .94 3 84:9:2  /.6 #96  '926 19  36  .:8. -:/0 89. .03/ . 80 4/2.0 ...8 ..8 ./ 3. 4  30  30 30 4-.94 84.07.2703.0 .  /.. &4../3.4703. 7.. ' "/3. 4-. 4-../.3. : .0.065679. 80/3 5480-34 4/70 034 .30 7.

34. 9 4. .97. .30 5497.3 7.. 54 8. 4./.07. . .    085:3030 4 74: /4850489  /4. .3.4 54894 4834.3.0 80 24 0 97.0  80/ 90 /: 3. 034.3.00 5480-3..30  :.  .    !4. 24 0 97.4 ' "/3.  85:3030 570 74.  034.24 . .7020 85:303.4 0 74 :89. 74 30 4/70 03  4/70/. 4-0-0 030 4...074. 20894 30 3 4/70 034 3 4/70/./.4 /: 3 30 /.78  5774/ 548..4342  :4. . 030 5704 -. /0  20894 & . 9 85:3030 570 74. 57.30 /4348.  573.30 4-..0  80/ 90 54. . 2 0/3..6 #96  '926 19  36  0 1 . .30  5.4742 4/70 0342 2089: .065679.30 8.!#$%  $!&  / . 74: .4  4.03 : 390708: /: 3./. 897.

[ ' "/3. .6 #96  '926 19  36  . !40/3. .3..!#$%  !# $%&  57489 /:..065679. 3 5 9 $ ' '  '  !# $%& ! $ $!  ' #  01472.4 457489:/:.

!#$%   ' !# '.

 ' $ ' '  $! #&   '  '  $! # &  ' #  -.  0..  #. & ' #  !# '& 4.32 3472.00  0289. 9570/209  #.0  '.:54 /8549.065679.4-.: 57034.( !7089..4 30570/89..004..  $: . !4.0.6 #96  '926 19  36  .3.  $5470/30 4-.7 03.07...2. 94834.3... : 3 ' "/3.

 3  $97.. .26/3.5.6 #96  '926 19  36  . 3   .. 54.:....0 . /: 3 -.065679.:  :755 6:.576..3:36.26/3.45.26475. -.0 . -.07.y. / 035.5.26"" 1364 56.07.5.  #616/5.93.  :.26"" "! ' "/3..... -...79/..9..26"" 1364 56 .26"" #9:. !: ... 54.064 #9:.3.y. /: 3 $97..69615.!#$%   ! !# !#  .26475. / 035. 6:73... .064 :36.3.

#..4-.80/303./3.065679./3.!#$%  $  & $ '$   $! !7089. &  ! '#  '$&% ! ' "/3.80/303.. #.6 #96  '926 19  36  .3.

. ' "/3.4 5745./3..7.24.570/209. 4:/: 330 4/4.074/ -09./30.7 03.30:.0  0307 08.6 #96  '926 19  36  . 3024: 3489 .3.!#$%   &  $%$!& !#$% ' $ ' '  %'  &  $% ' #  $!  !70/209 :/8. [  $50.47.065679.

4703  570/. .: ' "/3.. 36 [ 9 !7089.3.374 $!  -. 03570:.!#$%  !# % '# .3  :4. 9...0  .3.04/70 034 .7020 ' #  $97.327442 7. 4-. [ .7020  $#   !# % '# !#$% ' $ ' ' ' #  $!  3..3.4 0/34897.5074/.4/70 035074/  57458.6 #96  '926 19  $97.065679.. /70 034 .34249.

4342 ' "/3.0 30 4/ . 8:-0.3. .9.34 .065679..!#$%  !#$% $%     !7089.0 8279 . 4/ 894  3 4-.!7..  4 ..6 #96  '926 19  36  .

:.26. #96..:.2.1.56:.5.516 2676 .5..579.&%'#  & ! % #  '    94 2. ' "/3.5 0 79:.7.:..:.2...6 #96  '926 19  36     .229.2:/2.5.5 550. : 09..1.. .6/. 5.56156:.2619 56945..:36 %6279.065679.3.26:5.7..962.. &9626:6/9. 5.. 550. 5.5:765.791:.79.3. 550.145:31:2 .794.5.:.2 / 9 ..:96264791:.96564:26 2647. 5.9.  962:79. 5.5.5 09.. 79.:8.0945.26..0356 .

' "/3.6:/2.2655.&%'#  & ! % #  '   #613. %.. 0 794..5 61:.2 "/2..6619 .76:.5 61:.5676:3.:.5.5.:/2..6126.:.579.5. #9235 79:.:215 79:.3 550 / 794.52616.676:3.561:..5.79. "136y5 613.576:.6035 " 9626:9 .y/.7.5679.9565..1:.3 550 &/2. ..54645.1..76:31079.4.9626 .3564:4:3.y76 .7951566:.619 .9.76:3y/56 1y56:. .5.6 #96  '926 19  36  .79...6379.1.. :1.5:17.95 79:.21:.:6/9..9.:/2.....5..065679.. 794.1:.16.. .

5.065679.264669:9. .576:.641.0:664.&%'#  & ! % #  '  1 794.2:256 962.:5.:21.5619y5.:21. ' "/3.6 #96  '926 19  36  .3 26326..6 %165 564796.. 7693.64576:915676796.3 2:5 564796.264669:59.79.

5 9 5.:215962 605. #9235962 "% ".26 6/.&%'#  & ! % #  '  #% 3 "" %6216:736:. . %..

035.  . &#" & ' & #%&'! &'!" #% &176:3y/56 1y56:.2792356 962.y.065679. 6/3.0.6 #96  '926 19  36  . 796.5.7. "136y5962 . ' "/3.

:215962 605.y..0. 6/3.26 6/. .&%'#  & ! % #  '  &'% %6216:736:.5 9 5. &#" & "% "..799615.:.9 %. %62. !.

 .065679. &#" & ' & &15. "136y5962 .6 #96  '926 19  36  .9 ' "/3.035. 6/3..6:56 79669.7. 5.0..y.:.

 .5.1605 . 761619 54:364.16055 1605.:. .2.79:. ' .5.. .  5. 550...265 962.6962..26:5..5. 1y5 2.6156:6166956:.279.16:736:.5.065679.5. 605..69456 :755 50..4579:.. 2..9154:75546/. / 7693.36166956:.566 9 5 605.5:75.."166956:..&%'#       '945.6 #96  '926 19  36       . . 55 5/3...160554 #613.1605.379.6/..1605 ' "/3.56/..1605579.

&31 ' 064.  .

.6 #96  '926 19  36  ..1605.  3  "" ' "/3.5:7556/.549.56 2652315.5.065679.576:310. 5 9 .9.6  79 .6469..0766 676455.4. 156:.9./36265.6962 .15. 7693.6/.y:755 6/.1 2664.. #9.6376960.91561.9 5669..796 6451y527.5. "7645.76 16:736:.16052.5.1.16055.973.3  561.76:/ 9 ..6/..1.5..&%'#      y5 2. / 91659625619 51y527.1. 9165962. 6676451y5246y/ ..1.160576. 56619 57679507:5.2655.

.. 1y527.:165239.: / 5..6 #96  '926 19  36  .:.065679..1..64:.57967.1605 19.:5..542:56 962. 263267693.. 1y526. 1y52.7..6164 59156:755.:.. #9.1.25.:.7969626. .791.21y5266166956:.1 .5.:2649. 3 ""  #9.566956166956:.32.:.9 .6/.:.&%'#     0 2:596261.3.6166956:...616.:3 .576:3101y5 21605 .16055. 132.5:7556/.1.64 619y6695.5:7556/.51605642.:5. ..6166956:..9/..36:75.6/.64. '..5.9 ' "/3.1y52.26 6/.9.5 4 0 5.:21669. 6/..0:664.

2656764576960. 2.. 76:.6 #96  '926 19  36  . .5.5794.1..:25669  2616/.9156765 56 :755. 7696079.&%'#     1 76 5.61.266695:5.5 16:7.1605. ' "/3.26:791 5.52.065679.:7692641566/962. .4.9. .1y52.6/.569.5  5:7556/.6669562..265643 66964  . 6/.156:.6191/.6/9604. 3 ""  #693.676:/5. 79.61/..55673.3..26::75.61605:..

1y52.576:3107693.1: :..9261:1.97.&%'#      #9.2676:.4.065679.3. .57967.6/...261y5279.1y52.793.9.   1y52:.566 73.61669.76960.9.:.67693.:6:36/61:66/.6.6 .545.. 0 79:. .95.5.:.6 #96  '926 19  36  .. :. 2.5..17656.5..9/.:469 . 526 6191:1 ' "/3.  56 .. .564:.1605.56/. 79:..369 .:3 .9156:7556/.5 1 7693. 79.261y52/61605 / 92.076:.:755.3.17656.6/. . 21605 .54: :. ...061/679.4:.61.

69:2.26564619 56 94264965246.:.9:2:65 / 6/3....9...6. .:..  '69:2.4:1.9.962 4:.2. :65.6. 5.0656156: ' "/3.9.  .76961 56156:...6 #96  '926 19  36  .2.7...6.79.2...5..$%# $%! %# ' #l$%# $%   3 ""  . 795154 7.51:.2647693.:.4    !.:755 6/...   .:7556/.9:..065679.25.:.7..0/ 79.:.5. ...96479:. 79...936:.7:63. .79.:.:755 6/.6/3.1796.79.065.9.150.

.9:.7964. 6190.:.2651663...5.35.2 .6  .5. .1y52.9. 3 "" / . .6 #96  '926 19  36  . 0 .7.:.27655645.9:..5162..2. .546// 5.547967:4.56176. 5.2.5:956:..5 3 "" "190.936:..5.7:45635.226..5 5.5.5..969..:..5:469.79. 63.19 5:455.45..76316/..:.5. :76:.96 .579  ' "/3. / .:.$%# $%! %# ' #%#$%$%# $%   520. :15.791 56.:.6564. .7695..9. :56:...9 5.936:. 5 1.59y4.065679.9546 5. 5.265..2.

 5.""4.695.y.5.3.936:.0 /6/9.9.  .5676.6// 5:76915 76.5.076961 56156:.:/2.2.6/3.  579 3 "" 3:70.6:9.5679.2:1566/3.9  6/.:.3.:..6 6156:56 6/.0 79645 1 79. 1969.54 ..9.5..3.9.y.:...69  .3.936:.352.46.6.5676.6.:.3.9..9 %62.9.!:3y.5.5.354.3.:.065679.265 ...5.56.:.56 76:/547967:64"" .6 #96  '926 19  36  .9.$%# $%! %# ' #%#$%$%# $%  0 79.5.:76915.1::/2.9.y.:.76.:.:6/3.9.y.5. 2.y.:. 3 ""  79..5.5 &.59.6.936:. 3 "" "// 5 3.26564 64506 2 579 ' "/3..

5.76:3 1.31y52. .3.5.5.926176..5.936:.3:.2647693.29626...5.936:.976:3y/561y56:.5..5 51/76 5...796.:.50. 7961.29626.  y52:469..  6/2.:.9.:56:.:755 .$%# $%! %# ' #%#$%$%# $%   7945.6.76796.796.:.269 .6 #96  '926 19  36  . 76960.5 51/76 5..:.264 1y5276:.6.9.5.:615.56:666/.5 9626..679.5.7966964. 3 ""  962.59626:29.76:3656. 7961. 3 "" ' "/3.04... 2615.:.9  :157..:...065679.5:/2.79.976.:..

.9 669. %' #'' 79.9 9 5613.9 5.0 19 69.7/32. #6.6 6:9.:.y564613264  #6..5  #6.6 #96  '926 19  36  .9 76:365669.9    :6/5.73.6:5..2 "/3. "/3.9 .1 ..2755  #6.5.56 76:3. 6/ 962 ' "/3.9 . #9. .  #6.73.. #6..25.76.  #6945. 61 61 61 61 .5.1.76. :/ 962  #6..0 "# '&'%!%" %62.61 164.25.9 5.065679.9 .$%# $%! %# ' #  '$%# $% 6:736:.5y6. !.0 79... 5..:.9  66:9.9 5. 79. 5:.

3.5/9.26:79 .1 79792.36.36.59.5:1 #6:..5:/2.10 162.9.9 #6:.6.:.162..9.5 .9.576960.59.3. 46/3. "/2.5. 30.76:35.:. 9.961.5. 52...150 3 "" %3..:.:.6  .5:/2..9.6 #96  '926 19  36  .59.56 76:3. 67. . 4164.$%# $%! %# ' $% $%# $%  7:63. y.2. 5196. 16763. %61.2 6/3...6.:. 6/3.0..6.5. 56. 5:.9:6156:4   9.9 3 "" ' "/3. .  3 "" 6:736:. 5.76:35.55:.76 .065679.9 .6.26.:56:.9.60.6561y56:.6..:.5..0 1969..6/9..36.:... 0.30.:.3:26 79.:.265:26962..0 79.5.. '62962.:. .. !.9.

36 1.:.5.6..5.5.065679.5 6/3. .0 1969.:.0 9.. .9 76:3..:.9 .56 94 .2 9. 79..9 ' "/3.6.6 61.9/.:.2 6/3.6. !..36.:.9.:.9 .:.:.6 #96  '926 19  36  ..5 .:. '62962..:.7..7.:. .36.56 .7 !..$%# $%! %# ' $% $%# $%  6:736:.. #9:..265:2962264 ..:. !.:.

.76295.13y54 69.2 6/3.9.:.5...5 1. .065679. 3 "" ...5. .564 3  "" . !.56 76:3.9 . '62962. 6/3..6 #96  '926 19  36 .36 5.:.:.7 . . .265:2962264 !6962.65.2:769.:.9 y5266 795. 7696 6/3.9  ' "/3.$%# $%! %# ' !#$%# $% 6:736:.:.9/.:.0 79.0 1969.5.7. 791:16431945..5 1.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful