You are on page 1of 12

PSIHOANALIZA

Psihoanalizu je utemeljio austrijski lekar Sigmund Frojd poetkom dvadesetog veka

Sigmund Frojd (1856-1939)


Sigmund Frojd je roen 6. maja 1856. godine u Frajbergu, u Moravskoj. Potie iz jevrejske graanske porodice srednje klase. Imao je samo etiri godine kada se njegova porodica nastanila u Beu. Ve kao dvadesetjednogodinjak 1876. godine u laboratoriji fiziologa Brikea poeo je istraivanja u vezi sa anatomskom patologijom i fiziologijom nervnog sistema oveka i tada se upoznaje sa J. Brojerom. Nakon studija medicine, 1883, stupa u psihijatrijsku slubu. Radei studiju o kokainu, godinu dana kasnije otkriva njegova analgetska svojstva, a predosea i njegova anastezioloka svojstva, to isprobava na sebi. Stipendija koju je dobio 1885. godine omoguava mu da ode u Pariz gde staira kod profesora arkoa. Tamo posmatra manifestacije histerije i efekte hipnoze i sugestije. Sa privatnom praksom poinje 1886. godine, a u oktobru iste godine eni se Martom Bernajs, sa kojom je bio veren od 1882. Ona e mu roditi estoro dece, meu kojima Anu, roenu 1895, koja e ga celi ivot pratiti i specijalizovati se za deiju psihoanalizu. Frojd sebi stvara klijentelu meu ljudima obolelim uglavnom od histerije, koje lei u to vreme uobiajenim metodama - elektroterapijom i hipnozom. Kasnije prelazi na originalnu metodu slobodnih asocijacija i utemeljuje osnove psihoanalitike teorije.

FROJDOVO SHVATANJE STRUKTURE LINOSTI


Frojd je otkrio nesvesno. Njegova teorija se zasnivala na svesnom, predsvesnom i nesvesnom. Frojd razlikuje tri komponente linosti:

ID (ono) uroeni motivi (nagoni,

instinkti) koji tee neposrednom zadovoljenju.

Ego (Ja) deo linosti koji se bavi


kontrolom neposrednog zadovoljenja nagona vodei rauna o realnosti.

SVESNO PREDSVESNO NESVESNO

Super-ego (Nad-ja) deo


linosti u kome se nalaze pravila ponaanja ljudske zajednice. Jedinka preuzima ono to upravlja drutvene odnose, drutvene norme i vrednosti.

FROJDOVO SHVATANJE DINAMIKE LINOSTI


Frojdova teorija se zasniva na uvaavanju dva osnovna motiva (nagona):
1. seksualni motiv (motiv ljubavi) polni motiv koji se naziva Eros, njegova energija se naziva libido. 2. motiv smrti - motiv unitavanja, koji se naziva Tanatos, a njegova energija mortido. Ovaj motiv smrti ima ispoljavanje u agresivnosti.

PSIHOANALITIKO SHVATANJE RAZVOJA LINOSTI


Dete je otac oveka govorio je Frojd.

Po njegovom shvatanju sve se deava od roenja do 5 godine. Za to vreme dolazi do zrenja nagona, nagona ljubavi i nagona smrti. Nagoni se razvijaju tako to se libido seli po telu. To premetanje zavisi od interakcije sa okolinom i moe da bude uspeno ili neuspeno. Ukoliko interakcija sa okolinom nije uspela libido se zadrava u odreenoj zoni i nastaju FIKSACIJE.

Faze razvoja po psihoanalitiarima:


1. Nulta faza - Kada se dete rodi libido je rasporeen po celom telu.
2. Oralna faza (1. godina ivota) U ovom stadijumu libido je skoncentrisan na zonu usta. Dete nalazi zadovoljstvo u hranjenju. Majka moe razliito da se ponaa, moe vie ili manje da zadovoljava detetove potrebe. Od toga zavisi da li e doi do fiksacije libida u oralnoj fazi ili ne. Ako je sve u redu fiksacije nema, ali ako postoji frustracija onda dolazi do fiksacije, koja je praena odgovarajuim osobinama linosti.
Osoba fiksirana za ovu fazu ima sledee karakteristike Zavisnost preterano se oslanja na druge, zavisi od miljenja drugih Pasivnost Nesamostalnost oekuje da prima od drugih Bezrazloni optimizam Bezrazlozni pesimizam stalno je zabrinuta za svoje zdravlje Lakoverna

3. Analna faza (2. godina ivota) Libido se seli sa zone oko usta na zonu oko anusa. Za ovu fazu je od velikog znaaja toalet trening. Glavne frustracije i fiksacije proistiu iz neadekvatnog toalet treninga. Ako se dete ui pre nego to je ono spremno dolazi do fiksacije i kao posledica se javlja Analni karakter.

Osoba fiksirana za ovu fazu ima sledee karakteristike Tvrdoglavost tvrdi da su njegovi postupci jedini ispravni Preterana pedantnost neprestano usisava stan i brie prainu... Tanost uvek stiu na vreme Urednost krtost - tedljivost Odlaganje zadataka Kolekcionisanje stvari razne sakupljake delatnosti Preterana istoa

4. Uretralna faza. Ova faza nastaje kada se dete ui toaleti u mokrenju.


Osoba fiksirana za ovu fazu ima sledee karakteristike

Preterana ambicioznost
Snana tenja da se stid prevazie Zavidljivost

Laljvost
Egzibionizam

5. Falusna faza (od 3. do 5. godine) na poetku ove faze libido se seli na seksualne organe, ali tu je jo uvek narcistike prirode (sam sebe zadovoljava). Do zadovoljstva se dolazi masturbacijama, ali to drutvo ne prihvata i moe da doe do fiksacije. Pri kraju faze libido se premeta sa sebe na druge. Libido se premeta na roditelja suprotnog pola. Muko dete se zaljubljuje u majku a ensko u oca, ali otac ima majku i majka ima oca. Mukom detetu tako postaje otac rival, a enskom detetu majka. To je

poetak Edipalne faze Mit o Edipu Laj Edip Jokasta Sfinga (u Tebi) 1. Etokle 2. Polinik Edip i Sfinga

3. Antigona
4. Ismena Kreont

Delfi

Dete zna da ta ljubav prema roditelju suprotnog pola nije dozvoljena ljubav i da u tome ima snanog rivala. Tu se javlja i oseaj krivice. Ova faza je izvor osobina sklonosti ka poveanom oseanju krivice. U istom ovom kompleksu se javlja i strah od kastracije kod muke (Edipov kompleks) dece i penisna zavist kod enske dece(Elektrin kompleks).
Edipov kompleks se reava sublimacijom (pretvaranje neprihvatljive ljubavi u prijateljsku ljubav) i identifikacijom (sa roditeljem istog pola)
Osoba fiksirana za ovu fazu ima sledee karakteristike Preterana hvalisavost Slavoljubivost

Samoisticanje
Nerazreen Edip Mukarci Tenja da se omalovaavaju ene

Maizam
Tenja da se omalovaavaju mukarci Tenja da se ponaaju enstvenije

ene

Primer falusno fiksirane osobe Onore de Balzak: Hvalisavost Hvalio je svoja dela pre nego to ih je napisao. Reklamirao ih je preko svake razumne mere i nije prestajao sve dok ljudi nisu zatraili da je proitaju. Na jednoj knjievnoj veeri je itao svojim prijateljima odlomak iz svog dela, zaneo se i u jednom trenutku pogledao u prisutne i rekao ala je ovo dobro i nastavio dalje sa itanjem. Slavoljubivost Sam sebi je dodelio plemiku odrednicu de iako je bio iz graanskog stalea. Celog ivota se borio da bude primljen u Akademiju francuskih pisaca. Samoisticanje napao je svog kolegu, manje poznatog mladog pisca, samo zato to je ovaj poeo reenicu sa Mi, pisci bi trebali da.... Burno je reagovao sa reima ta vi mislite s kim sedite ovde? Vi pisac? Jeste li vi svesni da su ovde prisutni najvei francuski knjievnici. Sa ovim reima je poniavajui drugog isticao sebe. Jednom prilikom je razgovarao sa svojim prijateljem koji mu se alio da mu je otac u bolnici i da mu je jako teko, jer je leenje skupo. Balzak je odgovorio sa reenicom Sve je to u redu nego da mi priamo o Evgeniji Grande. Na javnim mestima je delio bogate napojnice i redovno je napadno isticao svoje ime Onore de Balzak.

6. Faza mirovanja traje do onog asa kad poinju da se bude prvi seksualni hormoni u pubertetu. U ovoj fazi nema interesovanja za osobe suprotnog pola, deaci se drue sa deacima, devojice sa devojicama.

7. Genitalna faza libido prestaje da bude narcistiki i poinje da se vezuje za suprotni pol.