Vežba 7.

Primer izračunavanja zastupljenosti pojedinih frakcija sitne zemlje Krupan pesak (x)

Masa praznog sita 49,5 g Masa sita sa frakcijom krupnog peska nakon sušenja 50 g
50 g – 49,5 g = 0,5 g- masa krupnog peska 10 g : 0,5 = 100 g : x x= 5% _________________________________________________________ 2. I pipetiranje (prah + glina) (x1) Masa prazne posudice 20,9212 g Masa posudice sa prahom i glinom 20,9873 g 20,9873 g - 20,9212 g = 0,0661 g (a1)-masa praha+gline u 10 cm3 suspenzije NaOH u 10 cm3 0,0661 g - 0,0032 g = 0,0629 g 0,1 g :0,0629 g = 100 g : x1 x1=62,9%

  

3. II pipetiranje – glina (x2)

Masa prazne posudice 20,9313 g Masa posudice sa glinom 20,9545 g
20,9545 g - 20,9313 g = 0,0232 g (a2)-masa gline u 10 cm3 suspenzije 0,0232 g - 0,0032 g = 0,0200 g 0,1 g : 0,0200 g = 100 g : x2

 


x2 = 20 % NaOH u 10 cm3 _____________________________________________________________  4. Sadržaj praha (%) je razlika izmedju vrednosti prvog i drugog pipetiranja.  x1-x2= 62,9% - 20% = 42,9% _____________________________________________________________  5. Sitan pesak
  

100-( % krupnog peska + % praha + % gline) = % sitnog peska 100 - ( 5% + 42,9 % + 20,0%) = 22,1 % Sadržaj sitnog peska je 22,1 %

Izračunati frakcije sitne zemlje ako su dati sledeći podaci:
 

Masa sita sa krupnim peskom 73,49g Masa praznog sita 72,83 g Masa posudice sa prahom i glinom 21,5560 g Masa prazne posudice 21,4860 g

 

Masa posudice sa glinom 27,8030 g  Masa prazne posudice 27,7570 g __________________________________________________________ K. P. = 6,6% S. P. = 26,6% P. i G. = 66,8% G. = 42,8% P. = 24,0%

ODREDJIVANJE PROPUSTLJIVOSTI ZEMLJIŠTA ZA VODU

Vodopropustljivost predstavlja sposobnost zemljišta da propušta vodu kroz svoju poroznu masu, a odvija se pod uticajem hidrostatičkog pritiska i sile gravitacije Vodopropustljivost zavisi od više faktora: Mehaničkog sastava zemljišta, strukture, sabijenosti zemljišta,sastava adsorbovanih katjona, toplote, atmosferskog pritiska. Definiše se koeficijentom K-Darcy, koji predstavlja brzinu filtracije i izražava se u cm/sec, m/čas, m/dan


 

Q=K•a•t•i
K = koeficijent filtracije - Darcy-jev koeficijent (cm/sec) Q = količina procedjene vode (cm3) u vremenu t l = dužina uzorka zemljišta (cm) h = visina vodenog stuba (cm) a = površina poprečnog preseka uzorka zemljišta r2 (cm2) i = hidrostatički pad vode


  

K=Q/a•t• i
t = 120 s Q = 18 cm3 i= h/l = 24 / 20 = 1,2 a= r2 • 3,14 = 2,52 • 3,14 = 6,25 • 3,14 =19,625 cm2 K = 18 cm3 / 19,625 cm2 • 120 s • 1,2 = 0,00636 cm/s= 6,36 • 10-3 cm/s

   

10-1 – 10-3 cm/s – jako propustljivo zemljište 10-4 – 10-5 cm/s – srednje propustljivo zemljište 10-6 – 10-7 cm/s – slabo propustljivo zemljište

ODREDJIVANJE KAPILARNOG USPONA VODE U ZEMLJIŠTU

Kapilarni uspon predstavlja sposobnost zemljišta da podiže vodu iz donjih pedogenetskih horizonata ka površini i ostvaruje se u mikroporama zemljišta, pod uticajem sile površinskog napona tečnosti, adhezionih i kohezionih sila.
Kapilarni uspon zavisi od više faktora: Mehaničkog sastava zemljišta, strukture, sabijenosti zemljišta, prisustva i vrste rastvorljivih soli. Visina kapilarnog uspona vode u zemljištu je obrnuto proporcionalna prečniku kapilara. Brzina kapilarnog uspona je relativno veća ukoliko je manji prečnik kapilara.


Černozem može da podigne vodu i sa tri metra dubine. Kapilarnim usponom može doći do izdanskog zaslanjivanja (Solončak).

Visina kapilarnog uspona vode (24h cm)

150

100

50

H2O
0 2-0,2 mm Peskovito 0,2-0,002 mm Ilovasto Dimenzija čestica <0,002 mm Glinovito

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful