KOMUNIKACIJA

Komunikacija
Transfer i razumevanje značenja poruka  Efektivna komunikacija nije isto što i saglasnost sa porukom OSNOVNA OBELEŢJA:  transfer  razumevanje značenja

Komunikacija
Proces razmene ideja, misli i osećanja između dve i više osoba, koji počinje sa određenom svesnom ili podsvesnom namerom i dovodi do interakcije, razumevanja, povezivanja i uticanja, kao i povećanja spoznaje njegovih učesnika.

Osnov interpersonalnih i socijalnih odnosa i temelj ljudskog učenja, razvoja i stvaranja, kao i socijalnog identiteta.

Pod komuniciranjem u najširem smislu, podrazumeva se prenošenje podataka ili informacija putem određenih simbola. Međutim, komuniciranje nije samo ‟‟prosto‟‟ slanje podataka, odnosno informacija. Komuniciranje je proces razmene informacija koje razumeju dva ili više lica koja međusobno komuniciraju, odnosno proces u kome pošiljalac predaje primaocu poruku o kojoj postoji međusobno razumevanje. (Prof.dr Ranko Lončarević)

organizaciona komunikacija  .Vrste komunikacije 1. interpersonalna komunikacija  2.

INTERPERSONALNA KOMUNIKACIJA .

medij Pošiljalac Povratna veza Izvor: dr Živana Pržulj. Univerzitet BK Primalac .Struktura komunikacionog procesa Kodiranje – poruka A Dekodiranje – poruka B Kanal.

Elementi procesa komunikacije         Pošiljalac – izvor poruke Primalac – osoba koja prima poruku Poruka – svrha koju treba preneti Kanal – medijum kroz koji se prenosi poruka Kodiranje – pretvaranje poruke u simbole Dekodiranje – tumačenje poruke od strane primaoca Feedback – povratna reakcija (informacija) Buka – sve što ometa prenos. prijem ili feedback poruke .

Interpersonalna komunikacija Poruka Medijum Primalac Dekodiranje Kodiranje Buka Pošiljalac Poruka Feedback .

dr Ranko Lončarević)       Selekcija informacija Kodiranje Prenos poruke Primanje poruke Dekodiranje Uspostavljanje povratne sprege .Proces komunikacije se sastoji od sledećih faza (Prof.

Osnovna obeležja interpersonalnih komunikacija:        Uključuje istovremeno verbalno i neverbalno ponašanje Spontano. uveţbano i planirano ponašanje ili njihova kombinacija Komunikacija nije statična. nego se razvija Direktna povratna veza i interakcija Odvija se u skladu sa unutrašnjim i spoljnim pravilima Aktivnost Moţe uključiti uveravanje ili persuaziju .

Persuazija redovno sadrţi skriptirana (uveţbana i planirana) ponašanja odabrana da mogu menjati mišljenje drugih učesnika. osećanja ili ponašanje drugog ili drugih učesnika u komunikaciji.  . za razliku od interpersonalne komunikacije koja moţe biti spontana.Persuazija  Persuazija je oblik interpersonalne komunikacije koji se odlikuje namerom najmanje jednog učesnika da promeni mišljenja.

Poverljivost – Da li osobe koje komuniciraju realno mogu da budu sigurne da su poruke primili samo oni kojima su namenjene? 5. Feedback.Metodi interpersonalnog komuniciranja       1. lakoća dekodiranja – Da li primalac moţe lako i brzo da dekodira poruke? . Kapacitet kompleksnosti – Da li metod moţe efektivno da obradi sloţene podatke? 3. Potencijal obima – Koliko različitih poruka se moţe preneti korišćenjem ovog metoda? 4. Lakoća kodiranja – Da li pošiljalac moţe lako i brzo da koristi ovaj kanal? 6.Koliko brzo primalac moţe da odgovori na poruku? 2.

Vidljivost – Da li metod dozvoljava da se poruka lako vidi ili da se primete vaţne informacije? 12. Formalnost – Da li metod ima potrebnu količinu formalnosti? 11. Cena – Koliko košta korišćenje metoda? 9.      7. Vremensko – prostorno ograničenje – Da li je potrebno da pošiljalac i primalac komuniciraju istovremeno u istom prostoru? 8. Interpersonalna toplina – Koliko dobro metod prenosi interpersonalnu toplinu? 10. Utrošak vremena – Da li pošiljalac ili primalac imaju veći deo kontrole nad vremenom koje se odnosi na poruku? .

Osnovni cilj KOMUNIKACIJE  Da se poruka primi i primalac shvati šta je mislio pošiljalac. a nastavlja se kada primalac vrati informaciju (feedback). Komunikacija je uspostavljena kada dođe do razumevanja.  .

Uspešnost komunikacije zavisi od odovora na pitanja     Šta govorimo? Kome govorimo? Kako govorimo? Kada govorimo? .

Neophodno je znati:       Stvoriti poverenje – pozitivan odnos Imati u vidu različitosti .procenjivati Jasnoća izraţavanja Slušanje Povratna veza – ponavljati – parafrazirati Pratiti neverbalne signale – podešavati reakcije .

telo Predmeti. stvari Prostor Vreme . pokreti.Osnovni mediji komunikacije      Jezik Gestovi.

KOMUNIKACIJA VERBALNA 1. Usmena 2. Pismena NEVERBALNA .

Upotreba reči u komuniciranju daje najbolje rezultate sem u situacijama kada određeni gestovi ‟‟govora tela‟‟ mogu bolje komunicirati nego reči Uspešna verbalna komunikacija pretpostavlja upotrebu PRAVIH REČI U PRAVO VREME I NA PRAVI NAČIN. čak i instrument destrukcije. U protivnom verbalna komunikacija moţe biti neuspešna.Verbalna i neverbalna komunikacija (Prof. Putem reči mogu da se prenesu sve vrste poruka. Reči se mogu prenositi u usmeno (govorom) i/ili u pisanoj formi.dr Ranko Lončarević)    VERBALNA KOMUNIKACIJA – ostvaruje se putem reči. .

USMENA KOMUNIKACIJA .

posebno emocija Preuzimanje odgovornosti za svoje stavove .koristiti direktnu formu “ja” a ne “mi” ili “neki” Korišćenje otvorenih pitanja. namerama i vrednostima Blagovremeno uočavanje i otklanjanje smetnji u komunikaciji. svojim potrebama. a ne retoričkih ili pitanja koja naglašavaju moć komunikatora Izbegavanje ishitrene interpretacije (Znak neuvažavanja i demonstracije nadmoćnosti) Omogućavanje i traženje povratne reakcije sagovornika Ne ometati sagovornika upadanjem u reč .Preduslovi uspešne govorne komunikacije         Svest o sebi.naučiti slušati Stvoriti atmosferu poverenja .

uočavanje odnosa između pojedinosti) Jezik (osmišljeno kazivanje. širina iskustva i znanja) Izraţavanje(sposobnost usmeravanja osećanja i mišljenja.Dobar govor podrazumeva      Pronicljivost (otkrivanje sredstava i činjenica potrebnih za ubeđivanje) Pamćenje (poznavanje materije. jasnoća i oštrina utiska. bogatstvo rečnika) Organizacija govora (sposobnost iznalaţenja i organizovanja građe) . jasnoća. biranje pravih reči.

Da bi poruka bila uspešna potrebno je da ima sledeće karakteristike:     Neophodan sadrţaj Razumljiva. precizna i jasna Nedvosmislena i pravovremena Preneta odgovarajućim komunikacionim kanalom .

 Poštujte pravilo: govori kratko i jasno  .Praktični saveti u komunikaciji: Razmislite unapred šta treba reći.  Koristite iskustvo.  Budite kreativni.  Govorite samo kada imate šta da kažete.  Morate da poznajete materiju o kojoj govorite.

2. 4. 3. Počnite ţestoko – naglasite glavne tačke na početku svog govora Redovno ponavljajte – stalno pominjite ključne tačke Ističite na neobičan način – izlaţite ključne tačke na neuobičajen i poseban način Maksimalno angaţujte publiku – stvorite mogućnosti za angaţovanje publike tokom prezentacije Efektno završite – na kraju ponovo naglasite svoje glavne tačke . 5.Pet tajni pamćenja slušalaca (Majkl Gelb „‟Predstavite sebe‟‟) 1.

PISANA KOMUNIKACIJA .

Pisanu reč koristimo:      Ako ţelimo da izbegnemo kontakt Ako nemamo mogućnosti za kontakt Ako imamo potrebu da uputimo hitnu informaciju Ako treba da dokumentujemo informaciju Ako ţelimo da istaknemo i obrazloţimo svoje stavove. .

PREDNOSTI PISANE KOMUNIKACIJE   1. Primalac poruke moţe da zadrţi i proučava informaciju 2. Poruku istovremeno moţe da primi veći broj ljudi na raznim mestima .

Ponekad nismo sigurni da li je poruka stigla do primaoca .NEDOSTACI PISANE KOMUNIKACIJE   1. Nemogućnost uvida u reakcije primaoca 2.

Pošiljalac pisanog dokumenta treba da ima u vidu sledće:     1. Svrhu pisanog dokumenta 2. Delokrug ili obim informacija koje treba uključiti u pisani dokument 3. Sadrţaj ili vrstu informacija pogodne za saopštavanje izabranim kanalom Ograničenja ili prisutni problemi i rizici .

U pripremi pisanog dokumenta potrebno je da:        Definišemo cilj dopisa Odredimo primaoca Predvidimo rezultate ili efekte poruke Osmislimo strukturu poruke Razmislimo o stilu i načinu pisanja Procenimo poţeljan i potreban obim poruke Dizajniramo formu dopisa .

predmet. argumente i zaključak Jasan i koncizan tekst Razviti lični stil pisanja uz poštovanje tehnika pisanja i imati u vidu osobu koja će koristiti pisani dokument Prikupljene informacije sortirati po predmetnim jedinicama i subjektima .Pravila:     Naglasiti svrhu pisanja.

Poslovni ton     Jednostavno Sadrţajno Bez emocija Ljubazno Budite jasni. jezgroviti i čovečni! .

NEVERBALNA KOMUNIKACIJA .

Neverbalna komunikacija  Neverbalna komunikacija je komunikacija koja se prenosi bez reči. tj. koja se ostvaruje putem komunikacionih oblika koji nisu zasnovani na rečima. .

Neverbalna komunikacija
     


1. Vokalna ekspresija: melodika, dinamika, ritmika, 2. Facijalna ekspresija: izraz lica (250.000 izraza ljudskog lica) 3. Gestovna ekspresija: pokreti ruku, dodiri tela 4. Posturalna ekspresija: poloţaj tela (stojeći, sedeći, čučeći, klečeći i leţeći 5. Proksemička ekspresija: dodir 6. Spacijalno ponašanje: blizina, teritorijano ponašanje, pokreti u fizičkoj okolini 7. Ritam: Ritam i brzina kretanja 8. Odeća i ostali efekti izgleda

Neverbalna komunikacija obuhvata: (Prof.dr Ranko Lončarević)
1.

2.
3. 4. 5.

komunikaciju pomoću ‟‟govora tela‟‟ komunikaciju putem dodira komunikaciju pomoću izgleda komunikaciju upotrebom vremena i komunikaciju putem prostora.

Šema neverbalne komunikacije

Radost


   

Tapšanje rukama Smeškanje Suţene zenice Brbljivost Ţivahni pokreti i mimika Rumenilo lica Uspravan poloţaj tela Oštar pogled Zakrvavljene oči Škrgutanje zubima Stezanje pesnica Siktav glas Oštar ton Stisnuti zubi Crvenilo ili bledilo lica

 

Mržnja, bes

    

govora Govor .Proporcija utisaka koji ostavlja poruka licem u lice 7% 38% Izraz lica 55% Neverbalni asp.

Sociokulturne .Prepreke u komunikaciji:     1. Psihološke 2. Semantičke 3. Fizičke 4.

3.PSIHOLOŠKE PREPREKE 1. Slušanje Samoprocena Percepcija Emocije Filtriranje Neravnopravnost . 5. 6. 4. 2.

Značenje Smisao Neodređenost Konfuzija Nezavršene rečenice Ţargon . 5. 3. 6. 4.SEMANTIČKE 1. 2.

FIZIČKE 1. Šum (buka) Kanal . 2.

5. 2. 3.SOCIOKULTURNE 1. 4. Grupno mišljenje Vrednosti i verovanja Običaji Norme Stereotipi .

obrazovanje.Barijere za efektivnu interpersonalnu komunikaciju       1.Filtriranje – namerna manipulacija informacijama da bi one izgledale privlačnije za primaoca 2. Nacionalna kultura – razlike u komunikaciji među različitim kulturama . Defanzivnost – smanjivanje mogućnosti postizanja međusobnog razumevanja ukoliko se učesnici osećaju ugroţenim 5. Jezik. Pretrpanost informacijama – informacije sa kojima se radi prevazilaze sposobnost obrade 4. kulturno nasleđe) 6. Emocije – raspoloţenje primaoca poruke u trenutku kada primi poruku utiče na to kako će je on protumačiti 3.različito značenje reči za različite ljude (godine.

Pojednostaviti jezik 3. Aktivno slušanje 4. Posmatrajte neverbalne znake . Kontrola emocija 5.Prevazilaženje barijera      1. Korišćenje feedbacka 2.

) Parafrazirajte .) Izbegavajte da prekidate govornika 2.) Budite empatični 4.) Izbegavajte pokrete ili gestove koji skreću paţnju 8.) Potvrdno klimajte glavom i neka izraz lica bude adekvantan 6.) Postavljajte pitanja 7.) Gledajte u oči 5.) Ne govorite previše 3.Ponašanja pri aktivnom slušanju         1.

5. Čuti Razumeti Pamtiti Tumačiti Proceniti Reagovati .EFEKTIVNO SLUŠANJE 1. 2. 3. 4. 6.

ORGANIZACIONA KOMUNIKACIJA .

Koristi od efikasne komunikacije Brţe rešavanje problema Jačanje odnosa sa stejkholderima Brţe donošenje odluka Jačanje imidţa EFIKASNA KOMUNIKACIJA Porast produktivnosti Promocija Jačanje poslovnih odnosa i veza Neometano odvijanje poslovnih procesa .

 Vreme koje zaposleni provode u različitim vidovima komunikacije: Slušanje 45% Pričanje 30% Čitanje 16% Pisanje 9%     .

Motivacija – pojašnjavanje zaposlenima šta treba da se uradi. oslobađanje od emotivnog naboja i ispunjavanje socijalnih potreba ljudi 4. Kontrola – formalno i neformalno kontrolisanje članova organizacije 2. Emotivno iskazivanje – izvor socijalne interakcije.Funkcije komunikacije     1. koliko dobro oni rade i šta se moţe učiniti da se poboljša učinak 3. Informacija – pruţanje potrebnih informacija .

Organizaciona komunikacija može biti:  1. Formalna komunikacija – komunikacija koja prati lanac komandovanja ili koja je potrebna za obavljanje jednog posla. To su zvanični kanali komunikacije – putevi za slanje poruka koji su predviđeni i propisani normativnom regulacijom: organizacionom šemom i kocepcijom strukturisanja i funkcionisanja organizacije .

  2. odnosno relevantnom normativnom regulacijom . Neformalna komunikacija – organizaciona komunikacija koja nije definisana prema strukturnoj hijerarhiji organizacije (omogućava zaposlenima da zadovolje svoju potrebu za društvenom interakcijom i poboljšava radni učinak organizacije kreirajući alternativne. često brţe i efikasnije kanale komunikacije) Ovaj vid komunikacije se odvija kanalima komunikacije koji nisu predviđeni organizacionom šemom.

konverzacija licem u lice.Forme komunikacije INTERNA FORMALNA Planirana komunikacija između insider-a (pisma. izveštaji. poruke. govori. e-mail) koja prati formalni lanac komandovanja Neformalna komunikacija među zaposlenima (e-mail. telefonski razgovori) koja ne prati zvanični lanac komandovanja EKSTERNA Planirana komunikacija sa outsiders-ima (pisma. potrošačima. konverzacija licem u lice. websites i relevantne vesti) Neformalna komunikacija sa korisnicima usluga. izveštaji. snabdevačima i ostalim outsiders-ima (email. telefonski razgovori) NEFORMALNA . poruke.

komunikacija od sluţbenika do menadţera (izveštaji) 3.Pravac komunikacionog toka     1. koordiniranje i ocena sluţbenika) 2. Komunikacija nadole – teče nadole od menadţera do zaposlenih (informisanje. Dijagonalna komunikacija – daje presek organizacionog dela i organizacionog nivoa . Lateralna komunikacija – komunikacija koja se obavlja između zaposlenih na istom organizacionom nivou 4. Komunikacija nagore . davanje naloga.

ukupno posmatrano. realizuju se putem brojnih i raznovresnih kanala komunikacija. Oni. čine komunikacionu mreţu. odnosno sprege između nosilaca komunikacije u organizacijama. .Organizacione komunikacione mreže  Komunikacione interakcije.

Mreže komunikacija mogu biti:      ‟‟LANAC‟‟. Mreţa ‟‟KRUG‟‟  U praksi se koriste razne vrste komunikacionih mreţa i to u raznim modalitetima i kombinacijama. ‟‟Y‟‟ mreţa 5. „‟sa svim kanalima‟‟ – komunikacija se kreće slobodno između svih članova radne grupe 4. nagore i nadole 2. Mreţa ‟‟ZVEZDA‟‟. lančana mreţa – komunikacija teče prema formalnom lancu komandovanja. Mreţa „‟TOČKA‟‟ – komunikacija koja se obavlja između jasno prepoznatljivog i strogog lidera i ostalih u radnoj grupi 3. .

verovatnoća i grozd) uspostavlja se komunikacija između pojedinaca koji su na različitim poloţajima i nivoima organizacione hijerarhije 2.Neformalna organizaciona komunikaciona mreža    1. Kroz 4 tipa lanaca (jednostruki. ogovaranje. ‟‟Mreţa koja podrţava neformalnu komunikaciju‟‟ – iniciraju je menadţeri u cilju ohrabrivanja nefoprmalne komunikacije ‟‟pozitivnog predznaka‟‟ („‟management by walking around‟‟) . a za zaposlene vaţna i problematična pitanja. ‟‟Vinova loza‟‟ (The Grapevine) – neformalna organizaciona komunikaciona mreţa koja menadţerima otkriva nejasna. ‟‟Mreţa starih drugara‟‟ (The Old .Boys Network) – uspostavlja se unutar članova ekskluzivne (nepristupačne) grupe koja poseduje snagu na osnovu zajedničkih informacija 3.

ignorisanje 2. Netačne informacije se nazivaju glasine (roumors) Mogući načini reagovanja na glasine: 1. Neformalna komunikaciona mreţa omogućava neformalnu komunikaciju kojom teku brojne i različite informacije koje mogu biti tačne ili netačne. skretanje paţnje na pozitivne karakteristike koje poseduje predmet glasina i 3. opovrgavanje     .

Individualne barijere a) menadţeri treba da poseduju relevantne sposobnosti (znanja i veštine)i psihičku spremnost za komunikaciju i treba da se ponašaju na pravi način b) izvršioci – nedostatak komunikacionih veština. Organizacione barijere – konstitucija komunikacione mreţe u organizaciji i način prenošenja poruka  . neadekvatna emocionalna reakcija na poruku i greške u percepciji  2.Barijere efikasne komunikacije u organizacijama 1.

Određivanje metoda i tehnika za prevazilaţenje barijera (uvođenje adekvatnog ţargona. identifikovanje odstupanja i reakcija) . otvaranje komunikacionih tokova prema gore) 3. aktivno slušanje. valorizovanje efekata. obuzdavanje emocija. Uspostavljanje efikasnog feedback-a (monitoring. Preduzimanje svih aktivnosti koje su neophodne za prevazilaţenje komunikacionih barijera 4. opreznost sa neverbalnim porukama. korišćenje povratne sprege i korišćenje glasina) 2. preuređenje toka informacija. Definisanje principa prevazilaţenja komunikacionih barijera (pojednostavljenje rečnika.Prevazilaženje komunikacionih barijera u organizacijama     1.

komunikacionu reviziju 2.Unapređenje sistema komunikacije     je neophodno jer se samo na taj način mogu stvoriti relevantne (komunikacione) pretpostavke za povećanje efikasnosti svih članova u organizaciji i organizacije u celini Unapređivanje sistema komunikacije obuhvata: 1. unapređenje komunikacionog (pod)sistema organizacije .

procedure. a naročito: 1. Komunikaciona revizija      Kominikacijska revizija je sredstvo za stvaranje svih relevantnih komunikacionih pretpostavki koje su u funkciji – kako efikasnosti same komunikacije. inovativne mreţe koje uključuju rešavanje problema. nagrada.1. regulativne ili mreţe orjentisane ka zadatku koji se odnosi na politike. tako i ostvarivanja ciljeva organizacije Posebnu paţnju potrebno je posvetiti reviziji komunikacione mreţe. integrativne mreţe koje se sastoje od pohvala. pravila i odnose između podređenih i nadređenih 2. tj njenih (pod)sistema). sastanke i predloge promena 3. unapređenja i onih činjenica koje povezuju ciljeve preduzeća i lične potrebe .

strategija. procedure i tehnike komunikacije Preispitivanje organizacione konstitucije komunikacionog sistema Usklađivanje (redefinisanje ili inoviranje) ciljeva. 5. pravila.2. 9. 2. politike. sistema. 6. Faze: Analiziranje postojećeg stanja Identifikovanje problema i procena stepena njihovog uticaja na efekte u komuniciranju i efekte u funkcionisanju organizacije Dijagnostika uzroka problema Preispitivanje ciljeva komunikac. 12. planovima. strategijama. 11. Unapređenje komunikacionog sistema organizacije  1. 8. programa. politikama. 3. politike. 10. 7. Sistema Procena efekata eventualne primene mogućih rešenja Biranje (izbor) optimalnog rešenja Implementacija odabranog rešenja (reduzajniranje) Kontrolisanje komunikacionih procesa i relevantnih rezultata Uspostavljanje efikasne povratne sprege . planova. 4. procedura i pravila komunikacije sa ciljevima. procedurama i pravilima organizacije u celini Formulisanje mogućih rešenja redizajniranja komunikac.

Šta je korisno znati o drugoj zemlji?           Puno zvanično ime drţave Glavni grad Ime predsednika Veru i verske običaje Drţavne i verske praznike koji se slave i običaje pri proslavi Specifičnosti u ishrani Satatističke i druge podatke o industrijskoj grani Pomalo istoriju i geografiju Neke vaţne ličnosti Omiljeni sport .

Zabranjene ili tabu teme u poslovnom kontaktu       Politika Religija Nacionalna pripadnost Humor – šale Pol. bolest i smrt Lični novac u svim kombinacijama .

Ključni preduslovi za međukulturnu komunikaciju     opaţanje širina duha izbegavanje stereotipa fleksibilnost .

politici Vatikana. porezima. 2. imovno stanje. religiji. drţavnu administraciju ili lokalni fudbalski klub . ne kritikujte italijansku kulturu. svetskom ratu i mafiji. poreklo i stepen obrazovanja Izbegacajte priče o politici u Italiji. Italijani vole da rade sa ljudima koje poznaju tako da će neko vreme posvetiti upoznavanju i razgovoru o ličnim pitanjima Značaj porodice i dece Mnogi Italijani govore engleski jezik. Očekujte cenjkanje i pomeranje rokova Na osnovu vašeg izgleda procenjivaće vaš status. Cene se lepi maniri i učtivost. uţivanje i dobro raspoloţenje.Italija            Opuštena formalnost u ophođenju. ali ni arogantan. Ne isplati se biti skroman i povučen. ali ako niste sigurni u ovu činjenjicu povedite prevodioca Bučni i srdačni u komunikaciji U obraćanju se najčešće koristi učtiva mnoţina. Cene humor.

Naklonost za poznavanje grčkog jezika. U odnosima vaţno steći poverenje. . Poverenje. U oslovljavanju dopušteno i korišćenje neformalnog “ti”.Grčka       Značaj ličnog kontakta. lične i političke veze osnov za napredovanje. Nepoverljivost prema pisanoj komunikaciji.

) i Mademoiselle (Miss) nakon čega sledi prezime i persiranje Rujuju se napočetku sastanka i prilikom odlaska (rukovanje je jednokratno i lagano. ali strance nerado vode u sopstvenu kuću. Humor se retko koristi na poslu i u zvaničnim prilika Sastanke treba planirati između 10 i 12 sati ili nakon 15 časova Tačnost je na ceni Prednost se daje konzervativnom odevanju s tamnim bojama odela . pa se višekratno „‟drmanje‟‟ partnerove ruke smatra nekulturnim Razmena poslovnih poklona nije opšte prihvaćena praksa.).Francuska          Izuzetno su ponosni na svoj jezik i kulturu i cene strane partnere koji znaju francuski jezik Oslovljavanje terminima Monsieur (Mr. Madame (Mrs. ali ako do toga dođe pokloni su intelektualnog karaktera Lični odnosi im veoma vaţni. Prijazni i gostoljubivi.

Odevanje na poslu formalno. koji često prelazi u samozadovoljstvo i aroganciju. Tačnost. Ne prihvataju ekscentričnost. Jak osećaj odgovornosti i pripadnosti kompaniji. uglavnom zakopčani. Retko se šale kada je reč o poslu i novcu. Humor prema prilikama.Nemačka          Ponos na sposobnosti i dostignuća. Uštogljeni i formalni. Takmičarski nastrojeni i ambiciozni. Nenaklonost prema nepripremljenim i neargumentovanim stavovima. Obavezno oslovljavanje sa Herr i prezime. Kravata i sako. . Propisi se izuzetno poštuju i sprovode.

Korišćenje pzdravne fraze.Velika Britanija          Sloţenost klasne svesti ogleda se u celokupnom ţivotu. Ponosni na tradiciju. učtivost i skromnost. Averzija prema ozbiljnosti i prisustvo humora. Ceni se prijatnost. Namerno neprecizni i puni nagoveštaja i prikrivenog lukavstva. Simbolika kravata. kašnjenje i po 20 minuta. Rukuje se samo prilikom prvog susreta i nakon duţeg vremena. . Muško odevanje kao izraz pripadnosti više nego ukusa. Netačnost. Automobil kao simbol statusa.

CURRICULUM VITAE (CV) .

4. Koristite kratke i jasne rečenice. nastavak školovanja. Iz vaše biografije bi trebalo da bude potpuno jasno ko ste Vi i koji je Vaš cilj podnošenja biografije. seminar ili konferencija i sl. stipendija. 3. Vodite računa o prezentaciji i stilu: Format papira A4 Font: Arial. Budite jasni. ne pisati sve velikim slovima niti imati previše šarenih ili iskošenih slova Ne zanemarujte izgled i kvalitet papira Pravopisne i gramatičke greške nisu dozvoljen Pridržavajte se strukture standardnog formata: Lični podaci Opis Vašeg radnog iskustva Opis Vašeg obrazovanja i treninga Opis veština koje se stekli tokom obrazovanja.) U CV uvrstite sve informacije koje Vas preporučuju.Pravila za pisanje CV 1. Times New Roman 10 ili 12. 2. rada i svakodnevnog ţivota . precizni i koncizni. Prilagodite CV svom cilju ili svrsi podnošenja biografije (posao. istaknite svoje prednosti i kvalitete.

poštanski broj) (Dan. mesec.EVROPSKI FORMULAR CV-a  LIČNI PODACI Prezime i ime Adresa Telefon i faks Mobilni telefon E – mail Datum rođenja (Ulica i broj. pozicija Osnovne dužnosti i odgovornosti  Uneti poseban deo za svako relevantno zaposlenje. godina) PROFESIONALNO ISKUSTVO Period Naziv i adresa poslodavca Vrsta delatnosti ili sektor Radno mesto. počevši od najskorijeg . grad.

doro. glavni predmeti/ stečene profesionalne veštine Uneti poseban deo za svaki obrazovni nivo ili relevantni kurs ili trening.OBRAZOVANJE I TRENING Period Naziv i sedište obrazovne institucije Stečeno zvanje Tema. doro. poznavanje osnova) (Napisati nivo: odlično. poznavanje osnova) (Napisati nivo: odlično. poznavanje osnova) . počevši od najskorijeg  MATERNJI JEZIK  OSTALI JEZICI (Jezik)     Znanje čitanja Znanje pisanje Konverzacija (Napisati nivo: odlično. doro.

projektima.) (Nabrojati priloţena dokumenta)  PRILOZI . u multikulturalnom okruţenju. specifičnim uređajima i mašinama     (Opisati ove veštine i naznačiti kako su stečene) UMETNIČKE VEŠTINE OSTALE VEŠTINE DODATNE INFORMACIJE (Opisati ove veštine i naznačiti kako su stečene) (Opisati ove veštine i naznačiti kako su stečene) (Sve informacije koje mogu biti od značaja: reference. u dobrovoljnim aktivnostima. kultura.  TEHNIČKE VEŠTINE Rad na računaru. publikacije. lična i profesionalna interesovanja i sl. budţetima: na poslu. svakodnevnom ţivotu i sl. na poslovima gde su vaţne veštine komunikacije i timskog rada (npr. ljudima. slobodnom vremenu.SOCIJALNE VEŠTINE (Opisati ove veštine i naznačiti kako su stečene) Veštine stečene tokom ţivota i rada sa dr.  ORGANIZACIONE VEŠTINE (Opisati ove veštine i naznačiti kako su stečene) Koordinacija i upravljanje ljudskim resursima. kontakt osobe. sport) i sl.

vizuelno privlačan Nemojte jedan isti CV slati na sve konkurse Zabeleţite kome ste poslali koji CV i kako je tačno glasio konkurs Nemojte dodavati uz CV dokumente koji od Vas nisu traţeni. Stavite svoje ime u naziv CV-ja .com) 1. 8. 7. 9.Saveti (www.infostud. 2. 5. 4. Sve informacije koje sadrţi Vaš CV treba da budu tačne Ne izostavljajte bitne informacije Stavite se u ulogu osobe koja će da čita Vaš CV Budite konkretni i saţeti CV ne sme da bude predugačak i treba da sadrţi samo relevantne informacije CV mora biti pregledan i struktuiran. 6. 3. 10.

NAVOĐENJE IZVORA   Razlika između spiska literature i bibliografije Spisak literature je spisak onih izvora na koje upućujete u svom tekstu. Bibliografija obuhvata dodatne korisne izvore koji nisu naročito spomenuti u vašem tekstu.  .

Routledge. (1978) Organizational Strategy.. D. Tourish. O.. (1979) The Structure of Organizations. R. C. (ur. Prentice Hall. NJ. New York  Knjige. jedan autor: Mintzberg. H.) (2000) Handbook of Communication Audits for Organizations. Structure and Process. više autora: Miles. Snow. McGraw-Hill. zbornik: Hargie.  Knjige. Englewood Cliffs. London . Knjige.

Nystrom. 33-44. februara. (ur. 487 – 502. u Handbook of Organizational Design. 25. K. . R. (1996) When it comes to „‟best practices‟‟ – why do smart organizations do dumb things? Organizational Dynamics. Starbuck. P. (1987) Labour to cost the „‟Keating Factor‟‟. (1981) Cooperation between government and bussines.). Članak u zborniku: Chatov. J. Oxford University Press. str. 2. New York Novinski članak: Legge.   Članak u časopisu: Pfeffer. W.. Times on Sunday od 1. str.

com/General/Facts [Pregledano 26.mot. Dostupno na http://www. Izvori sa Interneta Motorola (1997) Motorola History and Evolution [on line]. marta 1998] .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful