Francesko Petrarka

Zivot
Francesko Petrarka rodjen je u Arecu u Toskani. Sin je Pietra di Parence, koji je radio u Firenci kao beleznik i majke Elete Kanidjani. Studirao je na univerzitetu u Monpeljeu i u Bolonji. U Avinjonu je kasnije radio kao dvorski savetnik, a na papskom dvoru uspeo je da se istakne svojom recitoscu, odlicnim poznavanjem kulture i svojim prvim pesmama na toskanskom narodnom jeziku. Za njegov boravak na dvoru vezuje se susret sa Laurom (kako tvdri sam Petrarka sreli su se 6. aprila 1327). Putovao je, ucestvovao u javnom zivotu I bavio se knjizevnoscu. Bio je izaslanik pape I mnogih vaznih ljudi svoga doba, a bavio se I diplomatijom. Osmog aprila 1341. krunisan je lovorovim vencem na Kapitolu u Rimu. Zbog ucesca u crkvenom zivotu, zabranjen mu je brak. Uskoro je rascistio sa crkvom i vencao se sa jednom nepoznatom zenom koja mu je rodila sina i cerku. Veoma teske godine za Petrarku bile su cetrdesete godine kada su preminuli za njega veoma vazni ljudi medju kojima je bila i Laura(6. aprila 1348). Umire u Arkvi.

Petrarka kao humanista

Petrarka je pokazivao veliku ljubav prema antickim piscima, kao i prema latinskom jeziku. Pisanje je ono sto ga povezuje sa piscima slavne antike, sa kojima stalno treba voditi razgovor. Petrarka se zalaze i za podrzavanje antickih uzora, i to za podzavanje u jeziku, obliku i stilu. Medjutim, smatra se da ne treba podrzavati stil samo jednog pisca, vec treba uociti kvalitete vise njih i te kvalitete podrzavati. Bio je veliki protivnik sholastike i aristotelizma. Njegovi najveci uzori i autori koji su na njega najvise uticali jesu Ciceron, Seneka i Avgustin i posredno Platon.

Dela
Od dela na latinskom napisao je poemu Afrika zahvaljujuci kojoj je dobio lovorov venac. Takodje je napisao: Pastirski spev (zbirka od 12 ekloga), Pisma u stihu, Pokajnicki psalmi (sedam psalama), O slavnim ljudima (biografije o 36 antickih likova), O samotnom zivotu (najpoznatija moralisticka rasprava). Napisao je delo O poboznoj dokolici, kao i raspravu O pomocima o dobroj i zloj sreci, kao i brojne polemike. Delo Moja tajna veoma je znacajno za razumevanje pesnikove intime. Delo je osmisljeno kao razgovor Petrarke sa Avgustinom, a organizovano je u tri knjige. Petrarka ovde govori o svojim unutrasnjim protivrecnostima, a delo predstavlja unutrasnju analizu pesnikove duse.

Kanconijer
Kanconijer Franceska Petrarke je po mnogo cemu jedinstvena pesnicka tvorevina. To je zbirka od 366 ljubavnih pesama (317 soneta, 39 kancona, 9 sestina, 7 balada, 4 madrigala). Kanconijer je inspirisan Petrarkinom platonskom ljubavlju prema Lauri, a sadrzina prati ovu ljubavnu istoriju. Zbirka se moze podeliti na dve celine, prvu celinu cine pesme koje govore o trenucima pre Laurine smrti, dok druga iskazuje Petrarkina osecanja i razmisljanja prouzrokovana Laurinom smrcu. Kanconijer pocinje obracanjem citaocima kojima iznosi istoriju svoje ljubavi od trenutka kada je prvi put ugledao Lauru i kad se zaljubio. Razna osecanja i situacije smenjuju se u Kanconijeru jedna za drugom, a nekad su pojedina osecanja ogranicena samo na jedan sonet. Laura u Kanconijeru nije prikazana kao prava zena, vec je nerealna. Mnogi su smatrali da ona zapravo nije ni postojala. Petrarka je pre svega opevao Laurinu lepotu, kao i detalje te lepote od kojih su kasnije petrarkisti sastavili zdealan lik zene. Ona je lepsa od svih, ona je bozanska. Sto se vise ide prema kraju Kanconijera, to se vise secanja na Lauru prepliu sa priznavanjem Boga, da bi se Kanconijer zavrsio molitvom Bogorodici da ga Bog primi u vecni mir.

Made by: Djurdja Colic Simona Sretenovic