Gradjevinsko-arhitektonski fakultet Niš Katedra za urbanizam i prostorno planiranje II semestar

,

URBANIZAM I

IV PREDAVANJE

Urbana struktura

Urbana struktura Grad je složen organizam. on je sinteza više struktura:  Fizičke  Funkcionalne  Društvene/socioprofesionalne  Estetske .

Urbanu strukturu čine (ko)relacije izmedju njenih delova:  Ljudi .)  Aktivnosti / funkcije  Fizičko okruženje .akteri (učesnici... korisnici.

.. AKTERI / LJUDI na osnovu odredjenih POTREBA i INTERESA zasnovanih na odredjenom sistemu VREDNOSTI PREDUZIMAJU/obavljaju odredjene AKTIVNOSTI što se fizički manifestuje /materijalizuje/organizuje u PROSTORU odnosno .FIZIČKOJ STRUKTURI .Model urbane strukture Generalno.

obavljaju i omogućavaju aktivnosti u gradu kreiraju prostornu strukturu grada  Različite POTREBE i INTERESI (individualni.. jednakost. norme. tehnologija . zaposlenost. firme. posebne vrednosti. organizacije    Ljudi/učesnici.. pravda.. pojedinci.zdravlje.. grupe.. blagostanje.)  Osnovni kriterijumi za analizu aktera:   VREDNOSTI CILJEVI ( mogi imati prostorni i neprostorni aspekt ) i (na osnovu kojih opredeljuju odnose i izbor aktivnosti) opšte vrednosti . grupni.a Akteri institucije. interesi.. vlasnički odnosi.korisnici. zajednički.

b Aktivnosti  Aktivnosti se odvijaju i analiziraju u okviru društveno-ekonomskog i kulturnog okvira  Posmatraju se u svom:   neprostornom obliku (kao principi razmeštaja) prostornom obliku (kao konkretne lokacije i njihovi uslovi)  Velika većina aktivnosti se razvija u prostoru i u odnosu na prostor ima svoje lokacione zahteve Urbanističko planiranje utiče na RAZMEŠTAJ AKTIVNOSTI U GRADU ograničava ili pospešuje .

parcele. trgovi. planiranje i projektovanje Polje delovanja urbanista i arhitekata . izgradjeni objekti. – analiza.. infrastruktura. parkovi.c Prostor  Fizički obrazac organizacije aktivnosti i delovanja aktera u prostoru Fizička struktura prostorna struktura prostor u kome živimo  Mreža ulica i blokova..

materijalizuje. podstiče. Prostorno-fizička struktura omogućava. fizičku strukturu. . ali i ograničava. postupno formirajući materijalnu.Problemi / pitanja / odnosi  Uticaj društvenih odnosa na fizičke strukture ?  Uticaj fizičkih struktura na aktivnosti i aktere ? U interakciji ovih struktura primarni je uticaj društvene strukture nad postornom – ona se preslikava. ali i usporava društvene procese.

Ko? Kako? Zašto? Za koga?... Akteri u kreiranju urbane strukture .

Ključni akteri su:  Država . regulative/zakonodavstva  Privatni investitori  Stručnjaci  Nevladine grupe i organizacije  Različite interesne grupe i organizacije  Pojedinci . zoniranja.političari (organi vlasti i upravljanja na raznim nivoima)  putem različitih mehanizama upravljanja - urbanističkog planiranja.

Ljudske potrebe .

  uticajem:  ideologije . zajednica) Potrebe za društvenim priznanjima (društvena afirmacija ličnosti i ljudskih odnosa) Potreba za ličnom afirmacijom Potreba za znanjem i permanentnim obrazovanjem Potrebe estetske prirode .sistema vrednosti  politike  društveno-ekonomskog razvoja  Područjem potreba se bave mnoge  naučne discipline – sociologija. psihologija.  U okviru urbanističke discipline još uvek nije dovoljno razvijeno  Pitanje definisanja pojma potreba i tretiranje problematike . grupa.Koncept ljudskih potreba  Područje ljudskih potreba je pod Moguća podela (prema A. Maslovu):  Biološke potrebe (stan. antropologija.. hrana. zdravstvena. društvo..otvoreno  Podela i sistematizacija problematična    odevanje) Potrebe sigurnosti (posao. socijalna zaštita) Potrebe pripadnosti (porodica.

Ljudske potrebe = urbane potrebe ?  Istraživanje potreba je neophodno za praksu urbanističkog i prostornog planiranja. zajedničke potrebe Relacija egzistencijalne-kulturne potrebe  Urbane potrebe su preovladjujuće egzistencijalnog karaktera Relacija primarne – sekundarne potrebe  Urbane potrebe su preovladjujuće primarnog karaktera Itd. ali postoje i razlike u tumačenju ova dva pojma Relacija individualne – društvene potrebe  Urbane potrebe se iskazuju kao izrazito društvene. . koja se deklariše kao vrednosno utemeljena na odnosu prema potrebama  Ljudske potrebe i urbane potrebe u velikoj meri imaju isto značenje – urbane potrebe se mogu posmatrati i kao specijalizovano područje ljudskih potreba.

Pojam urbane potrebe označava sistem potreba koji se operacionalizuje u urbanističkoj praksi planiranja gradova i prostora i kojima se ona služi .U praksi...

Sistem potreba prepoznajemo u  nekolicini OSNOVNIH URBANIH FUNKCIJA koji grad mora da na neki način razvije i organizuje da bi se i sam razvijao kao složeni prostorno-socijalni sistem  Osnovne urbane funkcije/aktivnosti:  Stanovanje  Rad  Rekreacija  Saobraćaj  Centralni sadržaji/usluge Imaju karakter strukturalne konstante – uz različite načine organizacije i realizacije .

URBANE POTREBE se u prostorno-fizičkoj strukturi grada materijalizuju. ’’preslikavaju’’ u odredjene i za njih karakteristične URBANE OBLIKE i FORME urbane potrebe urbane funkcije urbani oblici Urbana funkcija izražava ili bi trebalo da izražava odnos medjuzavisnosti izmedju urbanih potreba i njima odgovarajućih urbanih oblika .

relativno nepromenljiva prostorno-fizička struktura omogućuje različite promene u socijalnoj strukturi  Prostorna i društvena struktura su najčešće u medjusobnom odnosu RELATIVNE USKLADJENOSTI Odnos KONFLIKTNOSTI nastaje obično u nekom segmentu prostorne strukture kada je mogućnost zadovoljenja neke osnovne potrebe otežana ili onemogućena .Specifičnost u načinu zadovoljavanja potreba u urbanom prostoru prolizilazi iz medjusobnog odnosa elemenata strukture urbanog sistema:  prostorne strukture i  društvene strukture Razlika u DINAMICI njihovih promena:  dinamičnije su promene u društvenoj strukturi  relativno nepromenljiva prostorno-fizička struktura  Razlika u odnosu dveju struktura kompenzuje se promenama koje podrazumevaju medjusobno prilagodjavanje .

) . odnosno dokolice. mogućnost biranja lokacije stanovanja prema radnom mestu i obratno.) Značajniji rezultati podrazumevaju radikalnija rešenja u prostorno-fizičkoj strukturi (prostorna integracija funkcije rada i funkcije stanovanja. u mnogim gradovima su često blizu konfliktnosti  Moguće intervencije  U okviru prostorno-fizičke strukture moguće su različite intervencije koje tu strukturu bitno ne menjaju. npr.Primer ograničenih efekata intervencija  Problem: Mogućnosti zadovoljenja potrebe rada i potrebe stanovanja. ali umanjuju neuskladjenost u mogućnostima za zadovoljenje navedenih potreba (intenziviranje javnog gradskog saobraćaja. većom disperzijom funkcije rada) i društvenoj strukturi (veća društvena pokretljivost ljudi. npr. npr.)  Sa druge strane. regulacione mere u pravcu povećanja kapaciteta saobraćaja isl. stepen neuskladjenosti će biti manji ukoliko se preduzmu i promene u društvenoj strukturi (klizno radno vreme.

pogotovo na nižim nivoima planiranja Sukob interesa – uskladjivanje interesa . društveni interes. interesa Planiranje koje ne uključuje različitu strukturu interesa ne može da računa na veću efikasnost i potpuniju i dosledniju realizaciju planova. često u odsustvu postojeće strukture različitih – grupnih.’’imati’’  Interes – potreba koja je svedena na odnos korisnosti.Razlika izmedju potreba i interesa ’’biti’’ . pojedinačnih itd. neophodna motivacija čoveka za svrsishodno i korisno delovanje usmereno ka nekom sasvim odredjenom cilju U urbanističkom i prostornom planiranju uglavnom se primenjuju i institucionalno formiraju opšte kategorije interesa – opšti.

Osnovni principi lociranja pojedinih funkcija .

)  LOKACIONE ZAHTEVE (kriterijumi) . vrsta. ugodnost. tip. interesa i mogućnosti različitih aktera na području grada zdravlje. obično se izražavaju se kroz standarde – minimalni (zakonski) i optimalni (veličina i kvalitet parcele.. kvalitet fizičkih objekata itd. . ekonomska racionalnost. bezbednost.formulišu se na osnovu medjusobne povezanosti potreba.Prostorni i lokacioni zahtevi aktivnosti / urbanih funkcija Sve aktivnosti imaju svoju unutrašnju organizaciju. gustina naseljenosti.. odvijaju se na posebno prilagodjenim prostorima i lokacijama Svaka aktivnost postavlja odredjene:  PROSTORNE ZAHTEVE – minimalni zahtevi za normalno odvijanje aktivnosti.

Klasifikacija funkcija  Koncept vezan za upotrebu zemljišta od strane različitih aktivnosti klasifikacija funkcija = klasifikacija namene zemljišta Svaki urbanistički plan grada uključuje namenu površina ili način korišćenja zemljišta kao glavni. često osnovni element .

primer .plan namene površina .

plan saobraćaja .

.Prostorni odnosi izmedju aktivnosti/funkcija  Kompaktibilne aktivnosti  stanovanje i rekreacija  stanovanje i usluge/snabdevanje  stanovanje i obrazovanje  rad i saobraćaj  ..  Nekompaktibilne aktivnosti  rad (industrija) i stanovanje  rad (industrija) i obrazovanje  ... .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful