Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • 1001 Naucna Pitalica

    Uploaded by

    Nik Nik
    50 views564 pages

    Original Title

    1001 naucna pitalica

    Copyright

    © Attribution Non-Commercial (BY-NC)

    Available Formats

    PDF, TXT or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document

    Copyright:

    Attribution Non-Commercial (BY-NC)
    Download as PDF, TXT or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    50 views564 pages

    1001 Naucna Pitalica

    Uploaded by

    Nik Nik

    Copyright:

    Attribution Non-Commercial (BY-NC)
    Download as PDF, TXT or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 564

    1001

    nauna pitalica


    Vuk Uskokovi, 2001/2002






    id37935433 pdfMachine by Broadgun Software - a great PDF writer! - a great PDF creator! - http://www.pdfmachine.com http://www.broadgun.com
    Sadraj:


    1. U svetu Suneve svetlosti (51 pitanje, 25 strana)

    Predgovor: Zato Sunce sija?
    Kako Sunce sija?
    Koja je sudbina naeg Sunca u budunosti?
    Zato je priroda razliito obojena u prolee i u jesen?
    Zato zvezde iznad horizonta ne pocrvene kao Sunce?
    Kada Sunce moe biti zelene boje?
    Kada Sunce ili Mesec mogu biti plave boje?
    Zato je Sunce ute boje, a ostale zvezde su bele?
    ta su to Suneve pege?
    Zato je Suneva atmosfera toplija od povrine?
    Zato su najtopliji meseci jul i avgust iako nam je Sunce najblie 22. juna?
    Da li su dani i noi podjednako dugi tokom jedne godine?
    Zato se najraniji zalazak i najkasniji izlazak Sunca ne deavaju u najkraem danu u godini?
    Da li dan traje due kada smo na planini?
    Koje su talasne duine osnovnih boja?
    ta su to osnovne boje?
    ta je to Luks?
    Da li moemo da vidimo ultraljubiastu svetlost?
    Zato je mleko bele boje?
    Zato se leti oseamo prijatnije u beloj majici?
    Zato je boja neba nekada bela, nekada malo plava, a nekada tamno plava?
    Zato oblaci pre kie potamne?
    Zato neke naoare potamne na svetlosti?
    ta je to jednosmerno ogledalo?
    Kako se na fotografskom filmu snimaju slike iz prirode?
    ta su to pinhole foto-aparati?
    Zato na nekim fotografijama imamo crvene oi?
    Zato nam je potrebno neko vreme da se naviknemo da gledamo po mraku?
    Da li je itanje u mraku tetno za oi?
    Kako senke mogu biti razliitih boja?
    Da li senka moe da putuje bre od svetlosti?
    Zato se pomraenje Sunca pomera od zapada ka istoku?
    Zato su neke stvari providne?
    Zato je staklo providno?
    Zato prizma razlae svetlost na boje, a staklo ne?
    Ako se talasna duina svetlosti poveava prilikom njenog prelaska iz vazduha u vodu, zato
    onda crvenu svetlost pod vodom ne vidimo kao plavu?
    Koji je odnos plave, crvene i bele boje u Francuskoj zastavi?
    Kako svetlost greje zidove?
    Kakav je svetlost talas?
    Zato je brzina svetlosti najvea u vakuumu?
    Ako fotoni nemaju masu, kako mogu da deluju pritiskom?
    ta je to Kruksov radiometar?
    Da li svetlosni talasi imaju gravitaciju?
    ta su to solarne elije?
    ta je to solarni vodonik?
    Zato vidimo dugine boje na kapljicama benzina na putu?
    ta je to fatamorgana?
    Zato se kazaljka na satu okree u smeru kazaljke na satu?
    Zato se za Sunce kae da je zvezda tree generacije?
    Zato moemo da vidimo Sunevu svetlost ak i kada Sunce zae iza horizonta?

    2. Zemlja (60 pitanja, 28 strana)

    Od ega se sastoji Zemljina lopta?
    Zato je Zemljino jezgro tako toplo?
    Kako se meri temperatura Zemljinog jezgra?
    Zato se Zemljino jezgro okree bre od njene povrine?
    Kako moemo da primetimo da je Zemlja jedna lopta?
    Zato ne moemo da osetimo Zemlju kako se okree?
    Koliko brzo bi trebalo da se okree Zemlja da bi neutralisala silu tee?
    Kako se moe dokazati Zemljina rotacija u odnosu na Sunce?
    Kada se Zemlja oko Sunca kree bre, a kada sporije?
    ta je to endlerovo kolebanje?
    Zato su zime hladne, a leta topla?
    Zato je na planinama hladnije nego na nivou mora?
    Zato je najvea ozonska rupa na Junom polu?
    Da li se masa Zemlje poveava ili smanjuje?
    Kako moemo da pronaemo meteorite na Zemlji?
    Kako se za neke meteorite zna da potiu sa drugih planeta?
    ta je to aurora borealis?
    Kako moemo da rekonstruiemo Meseevu povrinu na Zemlji?
    Da li je lake popeti se na Meseevu planinu ili planinu na Zemlji?
    Da li se staklo nalazi u prirodi?
    Da li je mogue probuiti rupu kroz itavu Zemlju?
    ta je to podzemni transport dobara?
    Kako je nastala nafta na Zemlji?
    Kako se pronalaze izvori nafte?
    Kako nastaju zemljotresi?
    Kako nastaju erupcije vulkana?
    Kakvi tipovi granica tektonskih ploa postoje?
    ta je to zemljotresna svetlost?
    Kako se odreuje starost predmeta?
    Koliko je stara naa planeta?
    Da li plutonijum postoji u prirodi?
    Da li bi osnovni atom u ivom svetu mogao umesto ugljenika biti silicijum?
    Koliko bi velika bila Zemlja kada bi se pretvorila u neutronsku zvezdu?
    Da li je Zemlja uglaanija od loptice za skvo?
    Zato je 2000. godina bila prestupna, a 1900. nije?
    Koja je najvea ikada izgraena zgrada na Zemlji?
    Kako se boje meteoroloke slike Zemlje snimljene iz satelita?
    Kako da znamo na kom je mestu sevnula munja?
    Zato nam je potreban elektrini ispravlja ako putujemo preko okeana?
    Koliko brzo se kree Zemlja?
    Da li tea ili laka tela padaju bre ka Zemlji?
    Kako igla kompasa uvek pokazuje sever?
    Da li je magnetno polje Zemlje promenljivo?
    Kada stignemo na severni pol, koji pravac pokazuje igla kompasa?
    ta je to El Ninjo?
    ta je to efekat staklene bate?
    Da li bacanje ubreta utie na globalno zagrevanje?
    Kako se pravi ubrivo?
    Ako Njutnov zakon akcije i reakcije uvek vai, kako onda moemo da se odbacujemo od
    predmeta ili da ih sami guramo?
    Zato lie sa drvea tone u snegu?
    Kako nastaju ledena doba?
    ta su to stalaktiti i stalagmiti?
    ta je to vatra?
    ta je to indijansko leto?
    Zato iznad pustinja ima malo oblaka?
    Koje je najvie jezero na Zemlji?
    Da li postoji mesto sa koga se mogu videti i Atlantski i Tihi Okean?
    ta su to gejziri?
    Koliko su dugake sve reke na Zemlji?
    ta je to erozija?

    2. More (44 pitanja, 21 strana)

    Zato ujemo um mora kada stavimo koljku na uvo?
    Da li kitovi i delfini spavaju?
    Kako koljke prave bisere?
    Zato su mora plave boje?
    Zato su mora slanija od reka?
    Kako nastaju talasi na moru?
    Kako su nastala mora na Zemlji?
    Zato nas more na trenutke zabljesne svetlou kada stojimo na obali, a kada posmatramo
    more sa visine, njegova boja je tamno plava ili zelena?
    Da li vreme protie bre na planini ili na moru?
    Kada stojimo na obali mora, koliko daleko je horizont?
    Zato na obali mora esto pirka vetri?
    Zato pesak na plai dobija talasaste oblike nakon bure?
    Zato se najravniji kamenii nalaze na vrhu plae?
    Kako se meri nivo mora?
    Zato se okeani, za razliku od reka i jezera, nikada ne zalede?
    Da li otapanje lednika utie na poveanje nivoa mora?
    Zato pod vodom vidimo jasno samo kada nosimo masku?
    Kako ivi svet nastanjuje ostrva?
    Koja je jedina biljka koja ivi u morima?
    Da li sve morske zvezde imaju po pet krakova?
    Po emu je poseban morski mi?
    Kako se ribe penju i tonu u moru?
    Kako morska bia izdravaju visoke podvodne pritiske?
    ta piju morski sisari?
    Da li pikenje u moru privlai ajkule?
    Kako su neka morska bia providna?
    Da li se morski stanovnici iz velikih dubina drue sa stanovnicima povrinskih voda?
    Kako se orijentiu noni ronioci?
    Zato ne smemo naglo da izranjamo iz duboke vode?
    Koliko bi bio dubok okean na Zemlji kada bi njena vrsta povrina bila savrena sfera?
    ta su to morske pustinje?
    Zato su talasi u Kaliforniji vei od talasa sa Atlantika?
    Zato se plima i oseka smenjuju dva puta dnevno?
    Kako se moe stvarati elektrina energija iz mora?
    ta su to pokretni gradovi ?
    ta su to fotonski jarboli?
    Zato brodovi i podmornice za odreivanje rastojanja do predmeta oko sebe koriste sonar, a
    ne radar?
    Kako se pravi vazduh u podmornicama?
    emu slui EPIRB radio na brodu?
    Zato je brazda na vodi iza broda koji plovi uvek istog oblika?
    Kako se jedrenjaci kreu uz vetar?
    Zato se peane kule na plai lake prave od vlanog nego od suvog peska?
    Od ega se sastoje suze?

    4. U carstvu biljaka i ivotinja (54 pitanja, 24 strane)

    Zato su biljke sve korisne za nas?
    Kako klijajue seme zna na koju stranu treba da poraste?
    Zato palme imaju sunerasto drvo i plitko korenje?
    Zato se zimi ponekad pojave sneni cvetovi na stabljikama biljaka?
    Kako visoka drvea prenose vodu od korena do lia?
    Zato lie na drveu menja boju u jesen?
    Zato su zimzelena drvea zelena tokom cele godine?
    Zato se boja umskog cvea stalno menja?
    Zato cvee postane ak i leti vlano preko noi?
    ta je to fotosinteza?
    Kako se pravi voe bez semenki?
    ta je to pluta?
    Zato je neki kupus ljubiaste boje?
    ta je to pasulj koji skae?
    Da li sva drvea podjednako privlae grom?
    Koja je razlika izmeu vrstog i mekanog drvea?
    Zato biljkama koristi ubrivo?
    Da li je paradajz voe ili povre?
    Da li neke biljke posebno privlae kolibrije i leptire?
    ta su to kine praume?
    Zato seenje uma nije dobro?
    Kako nastaju umski poari?
    ta su to peurke?
    Koja je najvea ivotinja na Zemlji?
    Koja je najglasnija ivotinja?
    Kako neke ivotinje koriste eho?
    Kako neke ivotinje predoseaju zemljotres i nevreme?
    Zato kameleoni menjaju boju?
    Kako pele komuniciraju?
    Kako pele prave med?
    Kako svilene bube prave svilu?
    Koliko dugo traje paukova mrea?
    Zato make predu?
    Zato make imaju brkove?
    Zato je zebra crno-bela?
    ime se hrane komarci kada nema ljudi u blizini?
    Zato su korisni puevi?
    Kako abe preivljavaju zimu?
    Zato su korisne kine gliste?
    Zato neke ptice hodaju, a neke skakuu?
    Kako slepi mievi vide?
    Kako se orijentiu golubovi pismonoe?
    Da li je mogue klonirati dinosaurusa?
    Zato kucama ne smemo da dajemo okoladu?
    Zato se u neke kuce stavljaju ipovi?
    Da li kamile u grbama uvaju vodu?
    Po emu je posebna dlaka polarnog medveda?
    Koja je najmanja ptica?
    Zato none leptire privlai svetlost?
    Zato neke ribe ive u slatkim, a neke u slanim vodama?
    Kako hobotnice menjaju boju?
    Kako neke ribe svetle?
    Kako slonovi piju vodu?
    Gde moemo danas da idemo na safari?

    5. Brojevi i merenja (40 pitanja, 21 strana)

    Kada bi elektron bio veliine jabuke, kolika bi bila velika ljudska bia?
    ta je to metar?
    ta je to nautika milja?
    ta je to astronomska jedinica?
    ta je to parsek?
    Zato se brojevi koje piemo zovu arapski?
    Kako se otkriva nepravilan start u atletskim trkama?
    Koliko bi se podiglo tlo kada bismo Zemlji dodali jedan metar u obimu?
    Kako moemo da izmerimo visinu drveta?
    Koliko puta bismo morali da prepolovimo list papira da bismo doli do jednog protona?
    Da li je zatvorena konica u kojoj pele sede tea od konice u kojoj pele lete?
    Koja je razlika izmeu razliitih skala temperatura?
    Koja je najnia poznata temperatura u prirodi?
    Kakvi sve termometri postoje?
    ta je to Galilejev termometar?
    Kako moemo da odredimo temperaturu vazduha sluanjem cvraka?
    ta je to seizmograf?
    Koliko je boja dovoljno da se oboji bilo koja mapa na svetu?
    ta su to fraktali?
    ta je to dendrohronologija?
    ta je to atomski sat i kako on radi?
    ta su to optiki satovi?
    ta je to koeficijent inteligencije?
    ta je to broj ?
    ta je to broj e?
    Koji su najvei pravougaonik u krugu i prizma u lopti?
    ta je to simetrija?
    ta su to ciklini brojevi?
    Zato je suma svih cifara brojeva deljivih sa 3 takoe deljiva sa 3?
    ta je to steradijan?
    Odakle se najbolje vidi slika na zidu?
    ta je to zlatni presek?
    Koji su to problemi kvadrature kruga, trisekcije ugla i udvostruenja kocke?
    ta je to Raselov paradoks?
    ta su to Gedelove teoreme?
    Koja je to Fermaova poslednja teorema?
    Koji su to milenijumski matematiki problemi?
    ta je to Hilbertov hotel?
    Da li sve linije i figure poseduju jednak broj taaka?
    ta je to efekat leptira?

    6. Voda (50 pitanja, 22 strane)

    Kako nastaju oblaci?
    Kakvi sve oblaci postoje?
    Koliko je vremena potrebno kapima kie da padnu sa oblaka na Zemlju?
    Zato sneg retko pada kada je mnogo hladno?
    Koja je razlika izmeu ledene kie, susneice i grada?
    Zato se zimi mostovi zalede pre puteva?
    Zato se na zaleene puteve stavlja so?
    Ako je voda bezbojna, zato je sneg beo?
    Da li se svetlost kree bre kroz vodu ili kroz led?
    Zato se topla voda ponekad zaledi bre od hladne vode?
    Zato se led bre topi u vodi nego u vazduhu?
    Kako moemo da otopimo led bez zagrevanja?
    Da li voda moe da prokljua bez zagrevanja?
    Zato kapi vode tako polako padaju sa vrha krova?
    Koliko moe biti jak mlaz vode?
    Zato dolazi do poveanja mlaza vode kada prstom delimino poklopimo otvor creva?
    Kako moemo da savijamo mlaz vode?
    Kako se voda penje do slavine?
    Zato se mlaz vode iz slavine suava dok pada?
    Da li smer u kome se okree istiua voda u lavabou zavisi od hemisfere na kojoj se
    nalazimo?
    Zato se zavesa iznad kade pomera ka mlazu vode?
    Kako se prave mehurovi od sapunice?
    Zato sa dodavanjem obinog sapuna u vodu za kupanje nestaju mehurii iz penaste kupke?
    Zato je voda iz kupatila hladnija od vode iz kuhinje?
    Zato je otpor vode vei kada ruku sputamo u nju brzo, nego kada je sputamo polako?
    Da li se bre pliva ili roni?
    emu slui hlor u bazenima?
    Ako se voda sastoji iz vodonika i kiseonika, zato ne moemo da diemo pod vodom?
    Da li se menja ina daljina soiva kada se ono potopi u vodu?
    Da li postoje neke supstance ija se rastvorljivost u vodi smanjuje sa zagrevanjem?
    Kako voda moe da provodi elektrinu struju?
    Koliki je pH vode?
    ta je to reverzna osmoza?
    Koja je razlika izmeu pare i gasa?
    ta je to Paskalov zakon?
    ta su to omekivai vode?
    Zato se pamuk vie navlai od najlona?
    Zato se tenosti slivaju niz zidove suda ukoliko ih presipamo polako?
    Kako se neka penuava pia zalede kada ih otvorimo?
    Zato se promukana soda penua vie od nepromukane?
    Zato voda eksplodira kada se greje u mikrotalasnoj penici?
    ta je to filmsko kuvanje?
    Zato je tonik voda plaviaste boje?
    Kako fontani di Trevi nije potreban motor?
    Zato list papira pluta na vodi?
    Kako elini brodovi plutaju na vodi?
    Zato se papirnati brodi kree najbre kada putuje sredinom reke?
    Zato se nivo vode u kanalima smanjuje prilikom prolaska amca?
    Kako se prate pomeranja ledenih bregova?
    Zato su gleeri ponekad plavi?

    7. Kvantni svet (47 pitanja, 28 strana)

    ta su to elementarne estice?
    Zato ne moemo da vidimo atome?
    ta je to Hajzenbergova relacija neodreenosti?
    Koja je razlika izmeu orbite i orbitale?
    Zato neki elementi menjaju boju u plamenu?
    Koliko ima poznatih hemijskih elemenata?
    ta su to kvarkovi?
    ta je to neutrino?
    Koja je najgua stvar na Zemlji?
    Koliko neutrona sadre atomska jezgra?
    Koja je najjaa sila u Univerzumu?
    ta su to virtuelne estice?
    ta se nalazi izmeu elektrona i jezgra atoma?
    ta je to Higsov bozon?
    ta je to antimaterija?
    Da li postoji anti-neutron?
    ta su to akceleratori?
    ta je to konstanta fine strukture?
    ta su to Plankova konstanta, duina, vreme i energija?
    Po emu je posebna iva?
    Koji su to zakoni termodinamike?
    Kako se toplota prenosi sa toplijeg na hladnije telo?
    ta je to difuzija?
    Da li se temperatura uvek poveava sa zagrevanjem?
    Da li je mogua hladna fuzija?
    ta je to superfluidnost?
    ta je to supersimetrija?
    ta je to erenkovljeva radijacija?
    ta je to talasna funkcija?
    Da li ljudi mogu da prolaze kroz zidove?
    ta je to Ramzauer-Taunsendov efekat?
    Da li je mogue napraviti idealan vakuum?
    ta je to vakuumska energija?
    ta je to Kazimirov efekat?
    Od ega se sastoje magneti?
    Da li magneti mogu da prestani da budu magnetni?
    Kako moemo da vidimo orbitale?
    Kako se moe zaustaviti svetlost?
    ta su to levoruki materijali?
    ta su to minijaturne crne rupe?
    ta su to frakcionalni atomi?
    Da li jedan foton moe da napravi interferencionu putanju?
    Kako jedan atom moe istovremeno biti na dva mesta u prostoru?
    Da li je izvodljiva fizika teleportacija?
    Kako verovatnoa moe da bude negativna?
    ta je to teorija struna?
    ta je to EPR eksperiment?

    8. Kosmos (97 pitanja, 50 strana)

    Koje su najsjajnije zvezde na naem nebu?
    Koja je najudaljenija svetlost na nebu koju moemo videti golim okom?
    Zato zvezde na nebu svetlucaju, a planete ne?
    ta su to zvezde padalice?
    Koliko su veliki meteori?
    Od ega se sastoje meteori?
    Kako nastaju meteorske kie?
    ta je to Mleni put?
    Kako se zna gde se nalazimo u Mlenom Putu?
    Koliko je veliki Sunev sistem?
    Da li je Jupiter nekada bio zvezda?
    Koji su to Jupiterovi sateliti?
    Na kojoj planeti Sunevog sistema je dan dui od godine?
    Zato su Marsovci zelene boje?
    ta su to asteroidi?
    Kako se mere mase asteroida?
    Kolika je guva u pojasu asteroida?
    Da li bi bilo korisno rudarstvo na asteroidima?
    Kako se odreuju mase planeta?
    Kako su nastali i od ega se sastoje prstenovi planeta?
    Zato se Pluton ne smatra pravom planetom?
    ta su to komete?
    Zato Ortov oblak nije diskolik?
    Kada e Halejeva kometa opet proi pored Zemlje?
    Da li Mesec putuje sa istoka na zapad ili obrnuto?
    Zato je Mesec svetliji od oblaka?
    Zato uvek vidimo samo jednu stranu Meseca?
    Kako nastaju Meseeve mene?
    Da li bi sa Meseca mogla da se vidi vetaka svetlost sa Zemlje?
    Da li se pomou teleskopa mogu razaznavati predmeti na Mesecu?
    Zato Mesec izgleda vei na horizontu nego kada je iznad nas?
    Da li postoji Meseeva duga?
    Da li Meseeva gravitacija utie na nau teinu?
    Koliko je vremena potrebno svetlosti sa Meseca da stigne na Zemlju?
    Da li Mesec ima atmosferu?
    Koja je Meseeva sudbina u budunosti?
    Kako gledajui u Mesec moemo da saznamo sastav Zemlje?
    ta je to projekat LSP?
    Kako se odreuje sastav planeta i zvezda?
    ta je to interferometar?
    Kakve sve vrste teleskopa postoje?
    Po emu je poseban Hablov svemirski teleskop?
    ta je to nebeska sfera?
    ta su to sazvea?
    Zato naa Galaksija ima spiralne ruke?
    Kako se meri rastojanje od nas do zvezda?
    Kako se odreuje rastojanje od nas do drugih Galaksija?
    Koliko brzo se iri Kosmos?
    Ako se Kosmos iri, zato se ne poveava rastojanje od Nju Jorka do San Franciska?
    ta su to nove?
    ta su to supernove?
    ta su to neutronske zvezde?
    ta su to pulsari?
    Da li postoje sjajne zvezde koje su gue i od neutronskih zvezda?
    ta su to kvazari?
    ta je to tamna materija?
    Kako se odreuje starost zvezda?
    Zato su sva velika nebeska tela okrugla?
    Zato se zvezde okreu oko sebe?
    Da li rotacija zvezde utie na njeno polje gravitacije?
    ta je to zakrivljenost prostor-vremena?
    ta su to gravitacioni talasi?
    ta su to Lagranove take?
    Odakle potiu kosmiki maseri?
    ta su to eksplozije gama-zraka?
    ta su to zvezdani zemljotresi?
    ta su to kosmiki zraci?
    Zato se ne vide zvezde na slikama iz Kosmosa?
    Ako u Kosmosu postoji toliko mnogo zvezda, zato je onda nono nebo tamno?
    Koliko ima zvezda i atoma u Kosmosu?
    ta je to Veliki Prasak?
    ta je to pozadinsko zraenje?
    ta je kosmika inflacija?
    ta su to magnetni monopoli?
    Kako bismo stanovniku neke druge planete preko radio-veze objasnili ta je levo, a ta desno?
    Koje je boje Kosmos?
    Kako se pronalaze crne rupe u Kosmosu?
    Kako se odreuju veliine crnih rupa?
    Kako crne rupe svetle?
    Ako svetlost nema masu, kako onda ne moe da napusti crnu rupu?
    ta su to bele rupe?
    Kako se otkrivaju planete van Sunevog sistema?
    ta je to SETI?
    Koja je razlika izmeu astronomije i astrofizike?
    ta je to astrologija?
    Ko zvezdama daje imena?
    ta je to kosmoloko naelo?
    Zato izgleda kao da se Kosmos ubrzano iri?
    ta je to veliki zid?
    Koja je zvezda severnjaa?
    Zato meuzvezdane magline izgledaju kao oblaci sa Zemlje?
    Da li postoje Galaksije sa plavim pomakom?
    ta su to galaktika jata?
    Kuda se kree na Mleni put?
    Gde se nalazi centar Kosmosa?
    Da li Galaksije susreu u Kosmosu?
    Kako konaan Kosmos moe da bude beskrajan?

    9. Putovanja u Kosmos (48 pitanja, 27 strana)

    Koji su to Njutnovi zakoni kretanja?
    Koja je razlika izmeu gravitacione mase, inercijalne mase i mase mirovanja?
    Koja je razlika izmeu mase i teine?
    ta je to besteinsko stanje?
    Koja je razlika izmeu centrifugalne i centripetalne sile?
    Zato se zarotirani badem vrti du svoje ose rotacije?
    ta je to kosmika brzina?
    ta je to teorija relativnosti?
    ta su to crvotoine?
    ta su to Mah i Mahov princip?
    Da li postoji anti-gravitacija?
    Kako se pravi vetaka gravitacija u svemirskim brodovima?
    Kako se vri navigacija svemirskih brodova?
    Kako gori svea u besteinskom stanju?
    Kako se upravlja svemirskim brodom?
    Zato se sve svemirske letelice lansiraju u pravcu istoka?
    Zato se space shuttle-ovi prevrnu na lea neposredno nakon lansiranja sa Floride?
    Kako svemirski brodovi rasipaju toplotu?
    ta titi svemirske letelice od prevelikog zagrevanja prilikom ulaska u atmosferu?
    Kako sateliti ili svemirski brodovi koriste planete za poveanje svoje brzine?
    Kako svemirske letelice mogu da alju radio poruke sa velikih kosmikih rastojanja?
    ta su to Suneve jedrilice?
    ta su to svetlosne letelice?
    ta su to mikrotalasne letelice?
    Kako lete letelice na jonski pogon?
    Kakve su to kosmike letelice na naduvavanje?
    ta su to samo-leei svemirski brodovi?
    Da li svemirske letelice mogu da koriste antimateriju kao gorivo?
    ta se nalazi u odelu za astronaute?
    ta je to EMU odelo?
    Kako se postaje astronaut?
    Da li je mogue putovati unazad kroz vreme?
    ta su to tahjoni?
    Kako se sateliti lansiraju u orbitu?
    ta se nalazi u obinom satelitu?
    Da li se neki sateliti mogu videti golim okom?
    Kakvi su to keyhole sateliti?
    Zato sateliti u orbiti oko Zemlje slede talasaste putanje na Zemljinoj karti?
    ta su to svemirski liftovi?
    Kada bismo gurnuli vrstu nit dugaku jednu svetlosnu godinu, da li bi ona istog trenutka
    odgurnula predmet sa njene suprotne strane?
    ta je to teraformiranje?
    Kada e se pojaviti biljke na Marsu?
    ta su to robonauti?
    Ko su to temponauti?
    Da li su mogua putovanja veom brzinom od brzine svetlosti?
    ta se sve nalazi u Meunarodnoj svemirskoj stanici?
    Da li se Meunarodna svemirska stanica moe videti golim okom?
    ta je to KEO?

    10. Kua, grad dragulja (44 pitanja, 19 strana)

    Koliko bismo solarnih elija morali da postavimo na vrh nae kue da bi nam one obezbedile
    struju u njoj?
    Kako je hleb tako elastian i vazduast?
    Kako se pravi hleb od kiselog testa?
    ta je to praak za pecivo?
    Koja je razlika izmeu putera i margarina?
    Zato je mleko tako zdravo?
    Zato jaja ovrsnu kada ih kuvamo?
    Kako se prave kokice?
    ta je to ele?
    Zato nam suze oi kada seckamo luk?
    Zato se urka mora odmrzavati na ispravan nain?
    Ako se nita ne lepi za Teflon, kako se on sam lepi na lonie i tiganje?
    Zato pena na toplom pivu splasne bre nego na hladnom?
    ta su to vetake arome?
    Zato je sos u piti od jabuka topliji od kore?
    Zato iseeni parii voa potamne na vazduhu?
    Kako moemo iz banane da izdvojimo molekule DNK?
    Zato banana u friideru potamni bre nego u sobi?
    Kako friider hladi hranu?
    Kada bismo vrata friidera ostavili otvorena, ta bi se desilo sa temperaturom sobe?
    Zato se vrata friidera tee otvaraju neposredno nakon to smo ih zatvorili?
    Koji kuni aparati troe najvie elektrine energije?
    Zato nam radi telefon kada nestane struja?
    Zato se telefonski kablovi sami uvru?
    Kako radi Caller ID?
    Zato je selotejp lepljiv?
    emu slue elektrini osigurai?
    Kako tosteri greju sendvie?
    Kako radi mikrotalasna pe?
    ta je to bebi monitor?
    Da li smo stvarno neto vii kada se probudimo?
    Zato se majice posle pranja isprave kada ih opeglamo?
    Zato se novanice za razliku od obinog papira ouvaju kada se zajedno sa pantalonama
    operu u maini za ve?
    ta su to belila?
    Zato predmeti ostanu na stolu ako brzo pomerimo stolnjak ispod njih?
    Kako rade aparati za regulisanje vlanosti?
    Kako air condition ureaji hlade sobu?
    Da li moemo da pomou uskladitenog snega tokom zime hladimo kuu leti?
    Kako usisiva usisava prainu?
    Zato je korisno provetravati posteljinu i tepihe?
    Zato je svetlost koja dolazi spolja iz sobe u kojoj je upaljen TV skoro uvek plava?
    Kako moemo da napravimo teleskop kod kue?
    Kako rade solarne svetiljke u dvoritima?
    ta su to oscilujue batenske prskalice?

    11. Radost igranja (43 pitanja, 18 strana)

    Da li bi karusel mogao da se zavrti brzinom svetlosti tako da vreme stoji za one koji se voze
    na njemu?
    Zato nam se zavrti u glavi kada se vrtimo u krug?
    Kako neke koverte sa pismima svetle u plavoj boji kada se otvore?
    Zato je bicikl tako stabilan samo kada ga vozimo?
    Zato napumpana lopta bolje odskae od podloge od ispumpane lopte?
    Koliko se moe poveati skok uz pomo tramboline?
    Koji od ova tri sporta bi bilo najtee, a koji najlake igrati na Mesecu: koarku, fudbal ili
    ragbi?
    Na kom principu radi aparat za signaliziranje servis greke u tenisu?
    Zato loptica za bejzbol odleti najdalje kada se udari aluminijumskom palicom?
    Od ega se sastoje palice za golf?
    emu slue rupice na lopticama za golf?
    Zato se zafelirane loptice ne kreu pravolinijski?
    Zato se bumerang vraa onome ko ga baci?
    Zato se jo-jo vrati nazad kada ga bacimo?
    Kako bilijarski sto prepoznaje belu kuglu?
    Kako rade automatske maine za postavljanje kegli?
    Zato ljudi imaju brazde na prstima?
    Kako moemo da napustimo povrinu savreno ledenog jezera?
    Zato se na kaiki ogledamo naopake?
    ta je to silk screening?
    Zato milk shake ne moe da se pije pomou slamice kada ga okrenemo naopake?
    Zato neispucala zrna kukuruza padaju na dno kese sa kokicama?
    Zato nam je hladno u ustima kada jedemo mentol bombone?
    Zato vaku ne moemo da savaemo?
    Koje su to vake koje svetle dok ih vaemo?
    Zato se smejemo samo kada nas neko drugi zagolica?
    Zato je aprililili ba 1. april?
    ta znae inicijali RSVP na nekim pozivnicama?
    ta je to paradoks roendana?
    Zato neke sveice nikako nee da se ugase?
    ta su to prstenovi raspoloenja?
    Kako se pravi magla u diskotekama?
    Zato neki ljudi trljaju oi kada im se spava?
    Zato ljudi zevaju?
    Kako neke igrake svetlucaju u mraku?
    Kako neke igrake mogu da priaju bez baterija?
    Kako neke igrake mogu da se voze pomou daljinskog upravljaa?
    ta je to dunking ducky?
    Da li vie pokisnemo kada trimo ili kada hodamo po kii?
    ta je to roller coaster?
    Zato imamo udan oseaj u stomaku kada se ljuljamo na ljuljaci ili vozimo na roller
    coaster-u?
    ta su to bazeni sa talasima?
    ta su to vodena klizalita?

    12. U vazduhu (47 pitanja, 22 strane)

    Zato je nebo plavo?
    Zato se oblaci i ozon nalaze u atmosferi iznad vazduha?
    Zato avion ima krila?
    Kako ptice mogu da lete?
    Zato najbolje lete papirni avionii sa malim krilima?
    Kako avioni mogu da se okreu naopake u vazduhu?
    Kako neki avioni piu po nebu?
    Zato nam se zapue ui kada se vozimo avionom?
    Zato avioni lete tako visoko?
    Ako kruimo avionom iznad neke oblasti na Zemlji, zato se kroz pola dana ne nalazi ispod
    nas druga strana planete?
    Koliko brzo bismo trebali da letimo oko Zemlje da bi Sunce bilo uvek pod istim uglom iznad
    nas?
    Kako avion meri svoju brzinu?
    Koliko goriva troe putniki avioni?
    Da li munje udaraju u avione?
    Da li vetar utie na brzinu leta aviona?
    Zato se avionske gume pune azotom, a ne vazduhom?
    Zato ivin termometar ne sme da se unosi u avion?
    Zato avioni ostavljaju beli trag iza sebe?
    ta su to glajderi?
    Zato se zastave lepraju na vetru?
    Kako je Dordan uspevao tako dugo da ostane u vazduhu kada je skakao da zakuca loptu u
    ko?
    Zato se najvie oluja sa grmljavinom deava tokom leta?
    emu slue narandaste lopte na nekim strujovodima?
    ta su to sprajtovi?
    ta je to terminalna brzina?
    Zato padobrani imaju otvor na vrhu?
    ta je to perpetuum mobile?
    Zato moderne vetrovske turbine poseduju po tri krila?
    Kako nastaju vetrovi?
    Kako se putuje pomou balona sa toplim vazduhom?
    Koliko balona napunjenih helijumom je potrebno da nas ponese u visinu?
    ta su to teretni diriabli?
    Kako rade mlazni motori?
    Zato su repovi mlaznih i raketnih motora razliitog oblika?
    ta su to rakete koje diu vazduh?
    ta je to probijanje zvunog zida?
    Kako nastaju mlazni vetrovi?
    Kako nastaju uragani?
    Kako frizbi moe tako dugo da leti?
    Koliko je teka Zemljina atmosfera?
    ta je apsolutna, a ta relativna vlanost?
    Zato ptice lete u formaciji latininog slova V?
    Kako lete paraglajderi?
    Kako se postie nulta gravitacija u avionima?
    Kako nas ventilatori i lepeze hlade?
    Zato vazduh lepo mirie posle kie?
    Zato senka aviona na Zemlji nestaje sa letom u visinu?

    13. Svet kristala (31 pitanje, 16 strana)

    ta su to kristali?
    ta su to teni kristali?
    Koliko ima atoma u zrnu soli?
    Zato se dodaje so u sladoled?
    Koji molekuli imaju oblik fudbalske lopte?
    ta je to aerogel?
    ta su to pametni materijali?
    ta su to biomaterijali?
    ta je to holografska memorija?
    Zato su dijamanti tako dragoceni?
    ta je to karat?
    Kako se odreuje tvrdoa kamenja?
    ta je to princip gustog pakovanja?
    Koliko atoma je debela aluminijumska folija?
    Kako fluor iz zubne paste spreava karijes?
    Kako izgledaju kristali leda?
    Zato oblik kristala leda utie na brzinu njegovog topljenja?
    Kako se pravi providan led?
    ta je to suvi led?
    ta je to aktivni ugalj?
    Zato se koriste polimerni kristali u pelenama?
    ta je to silikatni gel?
    Kako moemo da prepoznamo plastike u rukama?
    Kako moemo da razlikujemo providnu plastiku od stakla?
    ta su to elektroliti?
    ta je to ra?
    Zato nerajui elik nikad ne zara?
    Koji je najkrui materijal u prirodi?
    ta je to negativna krutost?
    ta su to nanoklasteri?
    Da li je kofa sa vlanim peskom tea od kofe sa suvim peskom?

    14. O filmovima i TV-u (26 pitanja, 13 strana)

    Koja je razlika izmeu analogne i digitalne televizije?
    Zato se TV antene na krovovima postavljaju horizontalno?
    Zato se ponekad uje boing kada upalimo TV?
    Kako se rauna koliko je ljudi gledalo televizijsku emisiju?
    Zato se neke filmske serije zovu sapunice?
    Zato ruka izgleda smeno kada sa njom maemo ispred TV ekrana?
    Kako neki video snimci ne mogu da se presnime?
    Zato upaljeni TV ne moemo da snimamo sa video kamerom?
    ta je to blue screen tehnika?
    Kako na nekim TV prenosima hokejakih utakmica, pak svetli u plavoj boji?
    Kako se tokom TV prenosa fudbalskih utakmica neke linije obeleavaju samo na ekranu?
    Kako sportske televizije prikazuju rastojanje do koga bi otila loptica iako je udarila u
    prepreku?
    Da li TV ili kompjuter mogu da se snabdevaju energijom za rad pomou bicikla?
    Zato TV ne sme da se baci na ubrite?
    ta je to projekciona televizija?
    ta je to VisionStation?
    ta je to tele-imerzija?
    Koji je najrezolutivniji TV ekran na naoj planeti?
    Gde je najbolje sesti u bioskopu?
    ta su to 3D naoare?
    ta je to IMAX?
    ta su to animatronici?
    Kako se boje crno-beli filmovi?
    Kako se dodaju specijalni efekti u filmskim scenama?
    emu slui ono klap kod snimanja filmova?
    Kako se snima zvuk u filmovima?

    15. Elektrina svetlost (36 pitanja, 18 strana)

    Zato sijalice svetle?
    Zato sijalice u kui ponekad ponu da trepere?
    Kako se neke lampe upale kada ih dodirnemo?
    Zato se neke lampe same upale kada proemo pored njih?
    Zato se uline svetiljke same upale kada padne mrak?
    Zato se oko ulinih svetiljki pojavljuju svetlosne putanje?
    Da li uline svetiljke utiu na globalno zagrevanje?
    ta su to LED svetiljke?
    ta je to halogena lampa?
    Kako svetli neonska lampa?
    Kako svetli fluorescentna lampa?
    Da li se moe stvoriti struja iz toplote?
    Koliko uglja je potrebno za svetljenje jedne sijalice godinu dana?
    Kako ptice mogu da sede na elektrinim strujovodima?
    ta je to elektrini luk?
    ta je to Teslin kalem?
    ta je to magneto?
    Kako nastaju munje?
    ta su to kuglaste munje?
    Kako moemo da napravimo elektrinu bateriju?
    Kako se neke baterije mogu ponovo puniti?
    Kako istroene baterije ponekad prorade same od sebe?
    ta su to gorivne elije?
    Kako radi elektrini motor?
    ta je to statiki elektricitet?
    ta je to Van de Grafov generator?
    ta je to piezoelektricitet?
    ta je to Halov efekat?
    Zato je tano izmeu dva jednaka ali raznoimena naelektrisanja elektrini potencijal jednak
    nuli, a elektrino polje nije?
    Koliko se brzo kreu elektroni kroz bakarnu icu?
    ta je to superprovodljivost?
    ta su to superprovodni magneti?
    ta su to none naoare?
    ta je to laserska svetlost?
    Zato neki kablovi na sebi poseduju ogrlice?
    Kako svetlucaju boine lampice?

    16. Muzika Zemlje i Kosmosa (44 pitanja, 21 strana)

    Kako pevaju zvezde?
    Kako se uje ding-dong kada pozvonimo na vratima?
    Koje su frekvencije muzikih nota?
    Zato se razlikuju isti tonovi odsvirani na violini i flauti?
    ta je to decibel?
    Koja je razlika izmeu reverberacije i eha?
    ta je to beli um?
    ta je to sonoluminiscencija?
    ta je to rezonancija?
    Zato metalni predmeti odzvanjaju kada se udare?
    Zato se promukana konzerva gaziranog pia nee preliti po nama ukoliko je kucnemo
    metalnim predmetom pre nego to je otvorimo?
    Da li se zvuk kree bre kroz vodu ili kroz drvo?
    Da li se brzina zvuka u nekoj sredini moe spustiti na jedan metar u sekundi?
    Kako pevaju peane dine?
    Da li nas drugi uju drugaije nego mi sami?
    Zato su ulice tako tihe kada padne sneg?
    Kako nastaju gromovi?
    Zato strujovodi esto bruje?
    Zato umi drvee?
    Zato ljudi hru?
    Zato nam se promeni boja glasa kada udahnemo helijum?
    Odakle potie zvuk puckanja prstiju?
    Zato se uje bukanje kada istiemo vodu iz flae okrenute naopake?
    Zato su vodokotlii u avionima tako buni?
    Zato Harley Davidson motori imaju specifian brundajui zvuk?
    Kako se muzika snima na kasetama?
    Kako radio prenosi muziku?
    Zato se zvuk radija u automobilu esto prekida?
    Zato se signali FM radio stanica uju i ispod mostova za razliku od AM signala?
    Zato se neke radio stanice bolje uju nou nego preko dana?
    Zato kretanje po sobi ponekad utie na jasnou prijema radio signala?
    Zato pomou ultrazvunog TV daljinskog upravljaa moemo da stiamo vatru u kaminu?
    Da li se moe napraviti telefon od jedne ice i dve konzerve?
    Kakvi sve mikrofoni postoje?
    ta je to mikrofonija?
    ta su to neutralizatori buke?
    Da li ploe imaju bolji zvuk od kompakt diskova?
    ta je to surround zvuk?
    ta je to MP3?
    ta je to MusicTeller?
    Kakvi su to visoki i tanki zvunici?
    Koja je razlika izmeu elektrine i akustine gitare?
    Zato vlaan pesak kripi kada hodamo po njemu?
    Kada su to i naunici otkrili muziku Kosmosa?

    17. O kompjuterima (67 pitanja, 39 strana)

    ta je to ip?
    ta su to tranzistori?
    ta je to logika kapija?
    ta je to Bulova logika?
    ta su to bitovi i bajtovi?
    Kako se klasifikuju kompjuteri?
    Zato kompjuter ne moe da radi bez sata?
    Koja je razlika izmeu statike i dinamike kompjuterske RA memorije?
    Koja je razlika izmeu ROM-a, PROM-a, EPROM-a i EEPROM-a?
    ta je to operativni sistem?
    ta je to fle memorija?
    ta je to BIOS?
    ta je to virtuelna memorija?
    ta je to tajna memorija?
    ta su to grafike kartice?
    ta su to zvune kartice?
    ta su to teno-kristalni displeji?
    Kako izgleda kompjuterski LCD?
    Kako neki monitori rade na dodir?
    Zato je kompjuteru potrebna baterija?
    ta je to UPS?
    Zato hard disk kri dok ita podatke?
    Da li je nasnimljeni hard disk tei od praznog?
    ta su to modemi?
    ta je to Internet?
    Zato se podaci alju u paketima kroz kompjuterske mree?
    Kako se e-mail poruke alju kroz Internet?
    ta je to ludo A ()?
    Koliko je dugaak jedan paket od 1500 bajtova?
    ta je to satelitski Internet?
    ta je to HALO Network?
    ta je to DSL?
    ta je to Ethernet?
    ta su to digitalni potpisi?
    ta su to firewall programi?
    ta je to Carnivore?
    ta su to Web kamere?
    Kako se mogu pijunirati kompjuteri?
    ta je to IP telefonija?
    ta je to e-tampanje?
    ta je to VIOS?
    ta je to sveprisutna mrea kompjutera?
    ta su to Internet kolaii?
    ta su to Internet arome?
    Kako kompjuterski fajlovi mogu da se spakuju?
    Kako anti-virus programi uklanjaju kompjuterske viruse?
    ta je to parazitsko kompjutersko raunanje?
    Koji je to kompjuterski problem 2038. godine?
    Koji je najbri kompjuter na Zemlji?
    ta je to PDA?
    ta je to Majestic?
    ta je to kompjuterizovana odea?
    ta su to tampai kompjuteri?
    ta su to DNK kompjuteri?
    ta je to elektronski nos?
    ta je to magnetski RAM?
    ta su to dijamantski ipovi?
    ta su to genetiki algoritmi?
    ta je to fuzzy logika?
    Kako kompjuteri stvaraju sluajne brojeve?
    ta je to teksturno mapiranje?
    Kako se likovi kompjuterskih igara kreu tako fluidno?
    Kako se kreu roboti?
    ta je to vetaka inteligencija?
    Kako kompjuteri mogu da igraju ah?
    ta su to cvetni kompjuteri?
    ta su to kvantni kompjuteri?

    18. Automobili (40 pitanja, 20 strana)

    Kako motor pokree automobil?
    Kako petnaestak kilograma vazduha u gumama moe da nosi dve tone automobila?
    Koja je razlika izmeu automobila sa runim i automobila sa automatskim prenosom brzina?
    Kako benzinska pumpa zna kada je rezervoar napunjen do vrha?
    Koja je razlika izmeu benzina, kerozina i dizela?
    Ako su dizel motori efikasniji i koriste jeftinije gorivo, zato onda svi automobili ne rade na
    dizel?
    Da li se kuhinjsko ulje moe pretvoriti u dizel?
    Zato je konjska snaga motora kamiona manja od konjske snage motora trkakih automobila?
    Kako se moe poveati konjska snaga motora?
    Da li postoji brzina automobila pri kojoj se postie maksimalna efikasnost potronje goriva?
    Da li kola deluju veim pritiskom na Zemlju kada se kreu bre ili sporije?
    Po emu su posebne formule?
    Zato trkaki automobili ne koriste obian vazduh za pumpanje guma?
    Kada e se pojaviti letea kola?
    Da li automobili mogu da rade na vazduh?
    Kako se neka vozila mogu voziti i pod vodom?
    Kako rade brisai na vetrobranu?
    Kako se neki brisai sami pokrenu kada pone da pada kia?
    Kako rade vazdune torbe u kolima?
    Za ta se sve koristi kompjuter u kolima?
    Kako rade kola na struju?
    ta su to katalitiki konverteri?
    emu slui termostat u kolima?
    Zato se zimi kola teko pale?
    Kako neki automobili imaju plava svetla?
    Zato su levi i desni retrovizor na kolima razliiti?
    Kako se na nekim ogledalima u kolima mogu eliminisati zaslepljujui bljeskovi?
    Zato su prozori na automobilima manje lomljivi od prozora na kui?
    Zato se helijumom napunjen balon u kolima ponaa tako neobino?
    Kako rade daljinski kljuevi za kola?
    Kako neki semafori snimaju kada automobil proe na crveno?
    Kako neki semafori menjaju svetla kada im prilazi automobil?
    Koliko brzo bi trebalo da se kreu kola da bi za posmatraa u njima crveno svetlo na semaforu
    izgledalo kao zeleno?
    ta znae znaci sa procentima na putu?
    Kako policajci koriste laser za merenje brzine automobila?
    Kako policija meri brzinu automobila pomou radara?
    Kako policajci odreuju nivo alkohola u krvi vozaa?
    Zato u nekim filmovima tokovi automobila rotiraju u suprotnom smeru od smera kretanja
    automobila?
    ta je to E-ZPass?
    Koja e se goriva koristiti u automobilima budunosti?

    19. Kovnica za budunost (39 pitanja, 18 strana)

    ta spreava moderne vozne ine da se ire tokom leta?
    Zato mastilo prestaje da bude teno kada ga stavimo na papir?
    Kako piu hemijske olovke?
    Kako gumica za brisanje brie slova ispisana olovkom?
    Koliko puta se moe reciklirati papir?
    Zato novine vremenom poute?
    Koliko listova papira se moe napraviti od jednog drveta?
    Kako se pravi javorov sirup?
    Kako se prave olovke?
    ta je to iverica?
    Zato je super lepak tako super?
    Kako se prave polimeri?
    Zato se drke oljica za aj prave od plastike?
    Kako su loptice iz kuglinih leajeva tako glatke?
    ta je to kaljeno staklo?
    ta je to stereolitografija?
    Kako rade laserski tampai?
    Kako se sakupljaju mirisi cvea?
    ta je to dinamit?
    Kako funkcioniu stadioni sa pokretnim krovom?
    Kako se prave travnati tepisi?
    Kako se prave ahovska polja i trafte na travnjaku?
    Kako se pravi vetaki sneg?
    Kako se prave igloi?
    Zato ne moemo da napravimo Sneka Belia po mnogo hladnom vremenu?
    Ko su to nobelovci?
    ta su to pametne zgrade?
    Kako se pravi kafa bez kofeina?
    Kako se pravi pivo?
    ta su to homogenizacija i pasterizacija mleka?
    ta je to hidraulini eki?
    Kako se dobijaju gvoe i elik?
    Zato su dna sprej boca udubljena ka unutranjosti?
    Zato se savremeni tuneli izgrauju od keramikih ploica?
    Zato se mnoge graevinske konstrukcije sastoje iz trouglova?
    Kako rade nuklearni reaktori?
    Zato je kanap jai od ukupne jaine svih pojedinanih niti u njemu?
    ta je to plavo tampanje?
    Zato su mostovi razliitih oblika?

    20. Moderna vremena (93 pitanja, 49 strana)

    ta je to vetaki vid?
    ta je to nanotehnologija?
    Kako neki foto-aparati sami fokusiraju sliku?
    ta je to maglev voz?
    Kako se pokreu pokretne stepenice?
    ta su to pokretne kartice?
    ta su to pametne kartice?
    Kako bankomati prepoznaju raune i novanice?
    ta su to pametne etikete?
    ta su to pametni prozori?
    ta je to Power Paper?
    ta je to elektronsko mastilo?
    ta su to elektronski kljuevi?
    ta su to elektronski kompasi?
    ta je to elektronski mikroskop?
    ta je to SET?
    ta su to jednomolekulska elektronska kola?
    ta su to magnetski friideri?
    ta su to isparavaki hladnjaci?
    Zato neka piva u konzervi imaju lopticu unutra?
    Kako alkohol deluje na ljude?
    Kako kafa deluje na mozak?
    Zato se povre pakuje?
    Zato se aj ne zagreje, a supa ne ohladi kada se nalaze u termos-boci?
    ta znae brojevi i pruge na bar kodovima?
    Na kom principu rade sistemi protiv krae u prodavnicama?
    ta su to detektori lai?
    Kako rade detektori metala?
    Kako detektori poara prepoznaju vatru?
    ta sadre vatrospremi?
    ta su to sigurnosne ibice?
    ta je to kamena hartija?
    ta su to miriljave razglednice?
    Kako sprej-boce raspruju tenosti?
    ta su to svetlei tapii?
    ta su to mezonske vage?
    Kako bakterije mogu biti i baterije?
    Kako se isti odea na hemijskom ienju?
    ta su to pijunske muve?
    ta je to Peningova klopka?
    ta je to Dozefsonov spoj?
    ta je to SQUID?
    ta su to spintronici?
    ta su to optika vlakna?
    Kolika je energetska efikasnost optikih vlakana?
    Koja je razlika izmeu analogne i digitalne tehnologije?
    Kako neki diskovi mogu vie puta da se presnimavaju?
    ta je to DVD?
    ta su to mini diskovi?
    Kako na CD moe stati 800 puta vie podataka?
    Kako rade kvarcni satovi?
    Kako rade samonavijajui satovi?
    ta su to radio satovi?
    Koliko je irok radio spektar?
    Kako neki radio aparati na svom displeju pokazuju poruke sa radio stanice?
    ta je to satelitski radio?
    emu slue rupice na satelitskom tanjiru?
    Kako se obavljaju telefonski razgovori na velikim razdaljinama?
    Da li je mobilni telefon ustvari radio?
    Zato je nije preporuljivo koristiti mobilni telefon na benzinskoj pumpi?
    Koja je razlika izmeu analognih i digitalnih mobilnih telefona?
    ta su to pejderi?
    ta je to univerzalni prevodilac?
    Kako neki foto-aparati odmah izbacuju sliku?
    Kako su CCD zamenili fotografske filmove?
    Koja je razlika izmeu CCD i CMOS senzora svetlosti u digitalnim kamerama?
    ta je to Segway?
    Da li bi hologramska lupa mogla da uveava stvari oko nas?
    ta su to DNK i geni?
    ta je to genetski inenjering?
    ta je to somatska rekombinacija?
    Kako se vri kloniranje?
    Kako se izvodi identifikacija pomou DNK?
    ta su to Jetpack letelice?
    Kako rade merai preenog puta na biciklu?
    ta je to GPS?
    ta je to augmentirana stvarnost?
    ta je to Bluetooth tehnologija?
    ta je to digitalni nakit?
    ta je to LASIK?
    ta je to lasetron?
    ta su to plazmeni displeji?
    ta su to toplotni ispravljai?
    Kakvi su to sublimacioni tampai?
    ta su to lava lampe?
    Kako neke tenosti mogu same da se prospu iz ae?
    ta je to MagnaDoodle?
    ta je to digitalni ram za slike?
    Kako se pravi vatromet?
    ta su to sintetike morske koljke?
    ta su to polimerne perle?
    ta su to hologrami?
    Pogovor: A ta je to ljubav?


    1. U svetu Suneve svetlosti


    Umesto predgovora, pitanje broj 1:

    - Zato Sunce sija?

    Dragi itaoe, knjiga u koju upravo zakorauje, moda i ovim putem, pokuae da Ti
    prui odgovore na pitanja koje je postavilo jedno radoznalo dete udei se svetu oko sebe.
    Prilikom prireivanja odgovora, prihvatio sam savremene naune predstave i pretpostavke
    kao osnove iscrtavanih objanjenja, ne udubljujui se preterano u njihove filosofske crte,
    znajui da eksplicitovanje implicitnih pretpostavki predstavlja jedan potencijalno beskrajan
    proces. Odgovori na pitanja su, stoga, zasnovani na tipinoj savremenoj naunoj metodologiji
    kakva pripada njenim domenima fizike i hemije, a ne na filosofskim injenicama, osim u
    sluajevima kada fizika poinje da se preliva u metafiziku, to je neizbena pojava ne samo u
    modernoj nauci, ve i u naem svakodnevnom razmiljanju. Pitanja naeg porekla, smisla
    sveta i radosti njegovog doivljavanja nalaze se implicitno sadrana u svakoj naoj misli,
    delu, pokreti, te i u itavoj, velianstvenoj graevini ljudskog znanja poznatoj kao nauka. A za
    produbljivanje upravo ovih puteva koji od striktnih fizikih objanjenja vode u tajne samih
    objanjenja i naeg postojanja smatramo da e u budunosti dovesti do boljeg razumevanja, te
    svakako i pomirenja izmeu veoma esto slepih i zatvorenih, nauno-racionalistikih i
    otvorenih, sveprihvatajuih, etiko-estetskih, duhovno-filosofskih stavova i razmiljanja. A
    zato Sunce sija, pa sija jer je njegova svetlost samo materijalna refleksija Sunca koje sija u
    nekima od nas. A to Sunce je Sunce due, Sunce ija je svetlost dobrota, saoseajnost, radost,
    mir, ljubav. Kada ne bismo negovali svetlost ovog unutranjeg Sunca, i ova uta sjajna zvezda
    sa naeg zemaljskog neba bi ubrzo uvenula. Zemlja bi postala tamna i tuna, i ivot na njoj bi
    nestao i ne bi vie bilo nikoga ko bi se divio lepoti zvezda, cvea, drvea, uma, kua, ljudi.
    Ali, dokle god postoji barem jedno bie na Zemlji koje zna za tajnu Sunca i koje se u svome
    srcu raduje ivotu koji nam ono daruje, i ova uta zvezda koja sliva svetlost na nau planetu
    e sijati punim sjajem na naem plavom nebu.

    - Kako Sunce sija?

    Sunce, zvezda zahvaljujui kojoj na naoj plavoj planeti postoji ivi svet, predstavlja
    najsvetlije nebesko telo na naem nebu. Njen sjaj milionima puta prevazilazi sjaj koji dolazi
    sa svih drugih zvezda vidljivih na nonom nebu Zemlje. Naime, Sunce se nalazi na samo oko
    8 svetlosnih minuta od nas (a svetlost u jednoj sekundi kroz vakuum pree put od skoro 300
    000 km), dok se najblie druge zvezde nalaze na vie od 4 svetlosne godine od Zemlje.
    Smatra se da Sunce sija ve vie od 4 i po milijarde godina, kao i da emo jo najmanje
    nekoliko milijardi godina moi da posmatramo svitanje i radujemo se njegovoj svetlosti,
    ovde, na naoj planeti. Najvei deo Sunca ine lagani atomi vodonika (sastoje se od po jednog
    protona i elektrona, a ine 74% Suneve mase) i helijuma (koji se sastoji od po dva protona,
    neutrona i elektrona, a ini 25% Suneve mase) kojih u Suncu ima toliko mnogo (masa Sunca
    iznosi 1,99 10
    30
    kg, to je jednako 330 000 masa Zemlje, a u svakom gramu atomske
    materije postoji zajedno 6,02 x 10
    23
    protona i neutrona) da oni svojom gravitacijom odravaju
    sve Suneve estice na okupu, kao i mnogobrojne planete, asteroide, komete i zvezdanu
    prainu u stalnoj orbiti oko Sunca. U jezgru Sunca koje se protee du etvrtine Sunevog
    prenika jednakog 1 392 000 km, ogromna sila gravitacije tei da to vie priblii atomske
    estice tako da se u takvim uslovima velikog unutranjeg pritiska i temperature (oko 15,5
    id37957242 pdfMachine by Broadgun Software - a great PDF writer! - a great PDF creator! - http://www.pdfmachine.com http://www.broadgun.com
    miliona stepeni) odigrava lanana reakcija termonuklearne fuzije u okviru koje se atomi
    vodonika pretvaraju u atome helijuma uz nastajanje energije. Najpre se dva protona jedine
    formirajui atom deuterijuma (izotopa vodonika koji u svom jezgru osim jednog protona
    poseduje i jedan neutron), pozitron (antiestica elektrona) i neutrino. Atom deuterijuma se
    zatim jedini sa jednim protonom pri emu nastaju atom helijuma-3 (izotopa helijuma koji
    umesto dva neutrona u svom atomskom jezgru poseduje samo jedan) i foton gama talasa
    (najenergetskiji oblik elektromagnetnih talasa). Dva atoma helijuma-3 se zatim jedine pri
    emu nastaju atom helijuma i dva protona. Atomi helijuma su manje masivni od etiri
    vodonikova atoma neophodna za njihov nastanak, tako da se izgubljena masa u skladu sa
    Ajntajnovom jednainom E = mc
    2
    prevodi u energiju koja se emituje u obliku razliitih
    vidova elektromagnetnih talasa (gama talasi, X talasi, ultraljubiasti talasi, vidljiva svetlost,
    infracrvena svetlost, mikrotalasi ili radio talasi) i Sunevog vetra (energetskih estica
    protona, elektrona, neutrina). Ova energija dolazi i do nae planete, zagreva je, utie na
    vremenske prilike i prua nam energiju neophodnu za ivot. U reakcijama fuzije vodonika u
    helijum nastaje 85% Suneve energije, dok ostalih 15% nastaje u lananoj fuzionoj reakciji u
    okviru koje se helijum-3 i helijum-4 jedine stvarajui gama foton i atom berilijuma-7 (u ijem
    atomskom jezgru se nalaze 4 protona i 3 neutrona), koji zatim zahvata jedan elektron i postaje
    litijum-7 (u ijem atomskom jezgru se nalaze 3 protona i 4 neutrona) uz oslobaanje jednog
    neutrina, da bi se zatim litijum-7 sjedinio sa protonom i pretvorio u dva atoma helijuma. U
    radijacionoj zoni Sunca koja se protee du 55% Sunevog prenika iznad jezgra, energija
    nastala u jezgru se u obliku fotona prenosi ka povrini Sunca. Svaki foton pree oko jedan
    mikrometar puta pre nego to ga apsorbuje neki atom gasa, ime jedan njegov elektron ili
    atomsko jezgro u sluaju apsorpcije gama fotona prelaze na pobueno energetsko stanje, da bi
    povratkom na osnovno energetsko stanje bio re-emitovan foton iste frekvencije. Na ovaj nain
    se usporava kretanje fotona ka povrini, a svaki foton u proseku biva 10
    25
    puta apsorbovan i
    re-emitovan pre nego to stigne do povrine Sunca, za ta mu je potrebno 100 000 do 200 000
    godina. Suneva konvektivna zona ini 30% njegovog prenika neposredno ispod povrine i u
    njoj se prenos energije ka povrini deava putem podizanja toplijih i tonjenja hladnijih
    gasova, ime se fotoni ka povrini znatno bre prenose.

    - Koja je sudbina naeg Sunca u budunosti?

    Nae Sunce sija zahvaljujui stalnom pretvaranju vodonika u helijum. Ova reakcija
    koja se odigrava u Sunevom jezgru predstavlja jedan vid termonuklearne fuzije, procesa koji
    se deava uz pretvaranje mase u energiju. Naime, svake sekunde se na Suncu 600 miliona
    tona vodonika pretvori u 596 miliona tona helijuma, a razlika mase se saglasno uvenoj
    Ajntajnovoj jednaini E=mc
    2
    pretvara u istu energiju. Osloboena energija u vidu
    elektromagnetnih talasa dospeva na Zemlju, a mi neke od tih talasa opisujemo kao svetlost.
    Ovaj proces nuklearne fuzije traje ve oko 4 i po milijarde godina, a procenjuje se da e trajati
    jo 5 milijardi godina. Nakon to kompletno vodonino gorivo bude potroeno, doi e do
    gravitacionog kolapsa Sunevog jezgra i Sunce e se pretvoriti u crvenog dina. Ovakav
    kolaps e dovesti do nastavka odvijanja fuzije vodonika, ali ne u Sunevom jezgru, ve u
    njegovim ljuskama oko unutranjeg jezgra. Ovaj proces e stvoriti dovoljno toplote da proiri
    Suneve spoljanje slojeve do prenika Merkurove orbite, a posmatrano sa Zemlje, ovakvo
    Sunce e prekrivati jednu treinu neba u podne. Sa zapreminskim irenjem zvezde, njena
    temperatura povrine e opasti sa sadanjih 5700 na oko 4000 K. Premda emitovana svetlost
    po jedinici povrine zvezde opada sa njenom temperaturom, crveni dinovi kompenzuju pad
    njihove temperature sa poveanjem povrine, pa i dalje ostaju veoma svetli. Meutim, kada
    Sunce nakon odreenog vremena provedenog u obliku crvenog dina potroi kompletno
    vodonino gorivo, doi e do novog i intenzivnijeg gravitacionog kolapsa koji e sabiti
    zvezdanu materiju u degenerisano stanje gustog pakovanja odvojenih atomskih jezgara i
    elektrona. Sunce e postati beli patuljak, kod koga se sabijanje vri sve do pojave otpora
    kolapsu u vidu Paulijevog principa iskljuenja po kome dva elektrona ne mogu zauzeti isto
    kvantno stanje, odnosno ne mogu posedovati jednak poloaj i brzinu. Poto beli patuljci
    nemaju unutranje izvore energije, oni se postepeno hlade, pa im i temperatura povrine
    postepeno opada, od oko 100 000 K dok su mladi, preko 4000 K kada se ohlade do hladnijih
    crvenih tela, pa sve dok ne postanu tamne ugaene zvezde. Kada bude potpuno prestalo da
    svetli, Sunce-beli patuljak e postati crni patuljak, tj. jedna crna kristalna lopta veliine
    Zemlje. Sve zvezde ija je masa manja od 1,4 Suneve mase pretvorie se u bele patuljke
    poto potroe svoje nuklearno gorivo, dok se zvezde mase izmeu 1,4 i 3 Suneve mase
    nakon eksplozije u vidu supernove pretvaraju u neutronske zvezde, a jo tee zvezde se
    pretvaraju u crne rupe.

    - Zato ne moemo da dodirnemo dugu?

    Mudri ljudi koji su izmislili priu o zlatnom upu koji se nalazi na mestu gde duga
    dodiruje Zemlje, sigurno su znali da dugu ne moemo dotai, bar u onom uobiajenom smislu
    rei, jer se ona stalno kree sa nama. Naime, to joj se vie pribliavamo, to e se ona vie
    udaljavati, a ukoliko se udaljavamo od nje, to e se ona pribliavati ka nama, tako da se
    zapravo uvek kree zajedno sa nama. Duga nastaje prilikom prelamanja Suneve svetlosti na
    kapima kie. Zraci suneve svetlosti prolaze kroz jednu stranu kine kapi, prilikom ega
    dolazi do njihovog refraktovanja, tj. prelamanja. Svetlost se zatim nakon putovanja kroz kap
    odbija od njene druge strane i uz ponovno prelamanje naputa kap na istoj onoj strani na kojoj
    je i ula, ali pod razliitim uglom. Ako pratimo veliki broj paralelnih zraka koji pogaaju
    jednu kapljicu vode u razliitim takama, primeujemo da se koncentracija izlaznih zraka
    pojavljuje pod specifinim uglom od tano 42
    o
    u odnosu na pravac upadnih zraka. Mesto na
    nebu na kome e se pojaviti duga, odnosno Suneva svetlost prelomljena i odbijena od kinih
    kapljica, nalazie se u krugu od tano 42
    o
    u odnosu na antisolarnu taku, koja je odreena
    suprotnim pravcem od Sunca. Drugim reima, ukoliko izaete napolje tokom sunanog dana,
    antisolarna taka e odgovarati poloaju senke vae glave. Iako visina duge (kao i poloaj
    same antisolarne take na Zemlji) zavisi od visine Sunca nad horizontom, ona e se ipak uvek
    pojavljivati pod istim uglom u odnosu na antisolarnu taku. Svaka boja svetlosnog spektra
    prelama se u razliitoj meri prilikom prelaska svetlosti iz vazduha u vodu i ponovo iz vode u
    vazduh, pa stoga dugin krug nee imati ugao od 42
    o
    za sve boje iz spektra. Krug je neto
    manji za boje manjih talasnih duina (plavu, zelenu), a neto vei za boje veih talasnih
    duina (crvenu, narandastu). Takoe je mogue da pojedini svetlosni zraci prou kroz dve
    refleksije u kapi pre nego to je napuste, a ovi zraci e se pojaviti pod karakteristinim uglom
    od 51
    o
    u odnosu na upadni pravac, i stvorie sekundarnu dugu, koja e predstavljati krug
    ugaonog radijusa od 51
    o
    oko antisolarne take i posedovae obrnut redosled boja u odnosu na
    primarnu dugu. Ako gledamo dugu iz aviona, visokog broda ili sa planine, videemo da duga
    predstavlja pravi pun krug, dok sa Zemlje vidimo samo deo luka, jer se zamiljeni centar
    kruga nalazi na liniji koja prolazi kroz Sunce i nae oi, zbog ega nam najvei deo duginog
    kruga zaklanja Zemlja.

    - Zato je priroda razliito obojena u prolee i u jesen?

    Tokom leta, u podne, Sunce se nalazi skoro pravo iznad naih glava, to znai da
    njegova svetlost tada prolazi kroz najmanji sloj atmosfere na svom putu do nas. Meutim,
    kada tokom godine ugao pod kojim Suneva svetlost dolazi do nas pone da se smanjuje
    (Sunce se u odnosu na nas od poetka leta do poetka zime pomera junije za stanovnike
    severne, a severno za stanovnike june hemisfere), Suneva svetlost poinje da prolazi kroz
    sve vee slojeve atmosfere da bi najvei put morala da pree na dan kada poinje zima.
    Zamislite da stojite na ivici mola i posmatrate talase kako se kreu ka obali. Ako se paljivo
    zagledamo, primetiemo talase razliitih oblika i amplituda (visina). Talasi ija visina
    prevazilazi nivo mola prelaze preko njega i obruuje se na obalu. S druge strane, manji talasi
    se odbijaju od zidia mola, vraaju se unazad i interferiraju sa talasima suprotnog smera,
    prilikom ega se manje ili vie ponitavaju. Drugim reima, talasi se u ovom sluaju rasipaju.
    Ista stvar se deava prilikom prolaska svetlosti kroz atmosferu. Sudarajui se sa molekulima
    vazduha, vode i sa esticama praine, svetlost menja svoj pravac prostiranja, rasipajui se u
    svim pravcima. Svetlost se sastoji od mnogih talasa razliitih frekvencija, a upravo
    frekvencija svetlosnih talasa odreuje boju koju oni nose. Plavi svetlosni talasi poseduju
    kratke talasne duine, pa se stoga najbolje rasipaju u vazduhu, to je i razlog zato je nebo
    plave boje. Ipak, prilikom zalaska Sunca, svetlost sa njega prolazi kroz jo vee slojeve
    atmosfere, pa se i svetlosti neto veih talasnih duina od plave boje (uta i zelena) takoe
    rasipaju, pa samo crvena i narandasta boja iz spektra Suneve svetlosti nalaze put do nas, to
    je i razlog zato je Sunce neposredno iznad horizonta crvenkasto-narandaste boje. Drvee i
    druge biljke u prirodi poseduju boje jer neke svetlosne talase apsorbuju, a neke reflektuju, a
    upravo relektovani svetlosni spektar dolazi do naih oiju, to opisujemo kao odreenu boju.
    Boje cvea i biljaka u mnogome zavisi od intenziteta i dominantne talasne duine u svetlosti
    kojom se osvetljavaju. Poto se usled razliite udaljenosti Sunca od nas intenzitet svetlosti
    tokom godine menja, a i usled rasipanja razliitih talasnih duina svetlosti menja se i
    dominantna talasna duina u spektru Suneve svetlosti, sa promenom godinjih doba e se
    menjati i boja ivog sveta oko nas. Meutim, i same biljke se menjaju sa promenom godinjih
    doba. Naime, sa dolaskom jeseni, biljke u svojim elijama smanjuju stvaranje hlorofila,
    pigmenta koji osim to pomae biljkama da prevode Sunevu svetlost u hranu tokom procesa
    fotosinteze, apsorbuje plavo-ljubiasti i crveno-narandasti deo svetlosnog spektra, a
    reflektuje utu i zelenu boju, pa stoga biljkama prua zelenu boju. Sa smanjenjem
    koncentracije hlorofila, do izraaja dolaze ostali pigmenti (flavonoidi koji cveu daju plavu i
    crvenu boju, antocijanini koji daju ljubiastu boju, kinoni koji daju utu, crvenu i narandastu
    boju, riboflavin koji daje svetlo utu i zelenu boju, indigoidi koji daju indigo boju, itd.) koji su
    tokom prolea i jeseni zaseneni hlorofilom. Tako, javor i hrast u jesen postaju crveni i
    zlatni, a drvo pamuka i jasika postaju uti.

    - Zato zvezde iznad horizonta ne pocrvene kao Sunce?

    Iako se u spektru Suneve svetlosti nalaze sve boje (ljubiasta, plava, zelena, uta,
    narandasta i crvena poreane po porastu talasnih duina), pa je stoga svetlost sa Sunca bele
    boje, najdominantnija boja koju emituje Sunce je uta. Drugim reima, najvie svetlosnih
    fotona koje emituje Sunce spada u opseg talasnih duina ute boje. Plava i ljubiasta boja se
    najvie rasipaju na esticama atmosfere, pa joj stoga i daju plavu boju. Ipak, sa poveanjem
    debljine sloja atmosfere kroz koji prolazi Suneva svetlost, kao na primer kada se ono nalazi
    na zalasku ili izlasku, i boje neto veih talasnih duina kao to su uta i zelena poinju da se
    difuzno rasipaju na esticama atmosfere, pa do naih oiju direktno sa Sunca dolaze samo
    narandasta i crvena svetlost, to je i razlog zato Sunce poprima ovakvu boju tokom svog
    zalaska ili izlaska. Ista stvar se deava i sa svetlou sa zvezda prilikom njihovog izlaska ili
    zalaska na nebeskoj sferi, ali poto je njihova svetlost znatno slabijeg intenziteta, mi ove
    suptilne promene u bojama ne primeujemo i pored toga to i zvezde postanu malo crvenije
    kada se nau neposredno iznad horizonta. Takoe, zvezde su toliko daleko od nas da one za
    posmatrae sa Zemlje predstavljaju praktino takaste izvore svetlosti. Kada zvezdana
    svetlost prolazi kroz veliki sloj atmosfere kao to je sluaj kada se zvezda nalazi blizu
    horizonta, vidimo da se vazduh ponaa kao prizma koja razdvaja svetlost razliitih talasnih
    duina. Turbulencije u atmosferi, kao i postojanje atmosferskih slojeva razliitih gustina
    dovodi do pojave da se razliite boje prelamaju tokom vremena u razliitoj meri, to dovodi
    do treperavog svetlucanja zvezda. Kada se veoma sjajna zvezda nae blizu horizonta,
    moemo primetiti svetlucanje crvene i plave svetlosti (ponekad i ostalih boja koje su najee
    manje primetljive). Svetlucanje razliitih boja u ovom sluaju prevazilazi blagu zacrvenutost
    zvezde blizu horizonta. Kada postoji dovoljno turbulencija u vazduhu, ova pojava je posebno
    uoljiva kod veoma sjajnih zvezda na naem nebu kao to su na primer Sirijus ili Vega, kao i
    kod svetlih planeta kao to su Venera ili Jupiter.

    - Kada Sunce moe biti zelene boje?

    Zeleni blesak sa Sunca se moe ponekad videti pri zalasku ili izlasku Sunca, u
    predelima gde je vazduh veoma ist, a nebo vedro, i gde imamo otvoren pogled ka horizontu,
    kao na primer na obali mora ili okeana. Atmosfersko prelamanje svetlosti proiruje sliku
    Sunca, sa crvenkastim nijansama na dnu, a plavima pri vrhu, to odgovara itavom
    razloenom spektru Suneve svetlosti. Plave, indigo i ljubiaste boje, koje karakterie mala
    talasna duina, ne prolaze kroz atmosferu do nas usled njihovog intenzivnog rasejanja na
    molekulima kiseonika i azota iz atmosfere. Takoe, kada je Sunce veoma nisko na horizontu,
    narandaste i ute boje apsorbuju vodena para i ozon. Tako nam ostaju na vidiku jo samo
    zelene i crvene nijanse jedne iznad druge. Meutim, kada Sunce ve pone da zalazi, polako
    se gubi crvena boja, i za kratki trenutak vremena od 1 do 2 sekunde, do nas dolazi samo zeleni
    bljesak Suneve svetlosti. Zbog svoje kratkoe i neophodno bistrog vremena, ova pojava se
    veoma retko via, a najee se moe primetiti u tropskim oblastima.

    - Kada Sunce ili Mesec mogu biti plave boje?

    I Sunce i Mesec mogu imati plavu boju samo usled neuobiajenog rasejanja svetlosti
    na esticama praine i veoma gustog dima, nastalih prilikom vulkanske erupcije ili nakon
    velikog umskog poara. Plavo Sunce se moglo posmatrati nakon erupcije vulkana Krakatoa
    1883. godine. Takoe, 26. septembra 1950. godine, graani Edinburga u kotskoj su itavo
    poslepodne posmatrali Sunce indigo plave boje. Uzrok ovoj nesvakidanjoj pojavi pronaen
    je u jednom ogromnom umskom poaru koji se desio 3 dana ranije u Alberti u Kanadi.
    Dimni oblaci su bili toliko veliki da se narednog dana Sunce uopte nije videlo u celoj
    istonoj Kanadi. Nakon tri dana dim je stigao i u kotsku, dodue neto razreen, ali taman
    toliko da bi stanovnici britanskih ostrva mogli da posmatraju plavo Sunce. I Mesec takoe
    moe izgledati plav sa Zemlje usled neprirodnog prelamanja svetlosti u atmosferi. 1991.
    godine su nakon erupcije vulkana na planini Pinatubo na Filipinima mnogi posmatrali plavi
    Mesec na nebu. S druge strane, sam pojam plavog Meseca se odnosi na pojavu dva puna
    Meseca u istom kalendarskom mesecu. Naime, poto jedan Meseev mesec traje 29,5 dana,
    moe se desiti da pun Mesec vidimo dva puta u toku jednog kalendarskog meseca (naravno
    ukoliko taj mesec nije februar), a ta pojava se u astronomskim renicima oznaava kao plavi
    Mesec.

    - Zato je Sunce ute boje, a ostale zvezde su bele?

    Boja koja dominira u vidljivom delu emisionog elektromagnetnog spektra jedne
    zvezde zavisi od njene temperature. Svaka zvezda u zavisnosti od svoje temperature, a samim
    tim i dominantne vidljive boje, pripada jednoj od 7 spektralnih klasa (sa opadanjem
    temperature: O, B, A, F, G, K i M). Najtoplije zvezde sa temperaturama od oko 50 000 K (iz
    klase O) su ljubiaste boje, a sa opadanjem temperature, zvezde dobijaju plavu, belu, utu,
    narandastu, i na kraju crvenu boju ukoliko im je temperatura oko 2000 K. U optem sluaju,
    najtoplije, mlade zvezde su bele boje, dok su stare i hladnije zvezde crvene boje. Nae Sunce
    je srednje sjajna i srednje topla zvezda (G2 spektralna klasa), pa je stoga njegova dominantna
    boja uta. Postoje dva osnovna razloga zato nam sve zvezde sa neba izgledaju bele boje. Kao
    prvo, ljudsko oko je veoma slab detektor boja pri slaboj svetlosti, kao to je ona koja dolazi sa
    zvezda, pa smo u stanju samo da prepoznamo da zvezda svetli, ali ne i koje je boje. Kao to
    nam sve make izgledaju sive na meseini, tako nam i veina zvezda, pa ak i one sa
    najslabijim sjajem, izgledaju bele boje. Drugi razlog je taj da su zvezde koje smo u stanju da
    vidimo zaista uglavnom bele boje, jer kao najtopliji i najsvetliji objekti u naem delu
    Galaksije dolaze i do najveeg izraaja u naim oima. Izuzeci su zvezde Betelgez u sazveu
    Orion i Antares u sazveu korpije, koji su crveni dinovi, ali se ipak jasno mogu videti sa
    Zemlje. Zvezde koje su po sjaju sline naem Suncu, a nalaze se na udaljenostima veim od
    stotinak svetlosnih godina, najee se teko mogu videti bez pomoi teleskopa.

    - ta su to Suneve pege?

    Poto nae Sunce nije vrsto telo, ve je uglavnom sastavljeno iz kompresovanih
    gasova i plazme (stanje materije u kome su elektroni uglavnom odvojeni od nukleona
    protona i neutrona), razliite oblasti Sunca kreu se razliitim brzinama. Usled ovog
    neravnomernog kretanja, Sunevo magnetno polje na odreenim mestima postaje
    deformisano i iskrivljeno. U delovima Sunca gde je ova deformacija najvie izraena javlja se
    i najjae magnetno polje, koje je oko 5000 puta jae od Zemljinog magnetnog polja. Ukoliko
    su ovakve oblasti za posmatrae sa Zemlje oigledne i na Sunevoj povrini, onda se one
    nazivaju Sunevim pegama. Na osnovu posmatranja prividnog pomeranja pega na Suncu,
    lako je mogue odrediti period rotacije Sunca oko svoje ose koji na njegovom ekvatoru iznosi
    25 dana, dok na polovima iznosi oko 35 dana. Premda se esto pojavljuju i kao usamljene,
    pege se najee javljaju u bliskim parovima ije je magnetno polje suprotnog pola. Pege na
    Suncu predstavljaju najuoljivije znake Suneve aktivnosti, ali sa ciklusom aktivnosti Sunca
    variraju i mnogi drugi faktori, kao na primer erupcije (ili solarni bljeskovi, odnosno
    oslobaanje dinovskih koliina energije pri temperaturama od nekoliko stotina miliona
    stepeni, traju svega nekoliko minuta, a smatra se da su izazvane naglim promenama u
    magnetnim poljima u Suncu), Sunev vetar (emisija elektrona i jona), protuberance (erupcije
    u kojima dominira emisija vodonika i jonizovanog kalcijuma i koje se proteu do visina od
    oko 50 000 km iznad povrine Sunca pri emu emituju estice kroz koronu brzinama od oko
    1000 km/s), filamenti (koji slede linije gde je magnetska sila neutralna), spikule
    (petnaestominutni gasni mlazevi prenika oko 700 km i desetostruko vee visine), itd.
    Aktivnost Sunevih pega (pa i samog Sunca) raste do maksimuma svakih 11 godina, a 2000. i
    1989. godina su bile poslednje dve godine maksimalnih Sunevih aktivnosti. Ako
    posmatramo Sunce u domenu bele svetlosti (odnosno kada posmatramo celokupan vidljivi
    deo solarnog zraenja), pege izgledaju tamne naspram svetle fotosfere (vidljive povrine
    Sunca iznad koje se nalaze hromosfera koja tokom Sunevog pomraenja poseduje
    ruiastu boju i ini samo oko 2% solarnog prenika, i korona Sunev oreol), dok su
    hromosfera i korona providne. Naime, snana magnetna polja u Sunevim pegama uzrokuju
    hlaenje u oblasti pege (oko 3700 K u centru pege, a oko 5700 K na granici sa okolnom
    fotosferom), pa stoga one na fotografijama izgledaju tamnije u odnosu na okolnu fotosferu.
    Ukoliko, meutim, primenimo naroite filtere za posmatranje u domenu vodonikove svetlosti,
    itavo podruje koje okruuje pegu izgleda srazmerno svetlo. Ovo podruje je dobilo ime
    plaa (koje je francuskog porekla), a bela svetlost plae se moe posebno dobro videti uz
    ivicu Sunevog diska.

    - Zato je Suneva atmosfera toplija od povrine?

    Spoljanji slojevi Suneve atmosfere, poznatije pod imenom korona, poseduju
    temperaturu od nekoliko miliona stepeni, dok tanki sloj fotosfere (debljine 300 do 400 km) sa
    koga nam dolazi najvei deo vidljive svetlosti, i koji se nalazi neposredno iznad Suneve
    povrine, poseduje temperaturu od 6000 Kelvina. Ova razlika u temperaturi znai da se atomi
    ili estice plazme kreu znatno bre u Sunevoj koroni, i pored toga to je njena gustina
    znatno manja od gustine materije na Sunevoj povrini. Taan uzrok ove pojave jo uvek nije
    poznat, ali postoji nekoliko pretpostavki. U skladu sa jednom od njih, smatra se da se gas
    korone greje pod dejstvom prodirueg magnetnog polja sa Sunca, za koje se zna da uzrokuje
    pojavu ciklusa aktivnosti sunevih pega, a fiziki oblik i aktivnost korone takoe variraju sa
    ciklusom sunevih pega. Takoe, smatra se da u pojasu na oko 1500 km (to je u granicama
    hromosfere, sloja Suneve atmosfere koji se nalazi iznad fotosfere, a ispod korone) iznad
    povrine Sunca, do koga temperatura opada sa porastom visine, dolazi do usmerenog
    ubrzavanja jona i elektrona pod dejstvom magnetnog polja, to dovodi do naglog porasta
    temperature, koja na oko 10 000 km visine dostie milion stepeni.

    - Zato su najtopliji meseci jul i avgust iako nam je Sunce najblie 22. juna?

    Na pojavu da zemlja ispod nas ne postaje najtoplija kada nam se Sunce tokom godine
    priblii na najmanje rastojanje utiu dve osobine svih materijalnih sistema, pa i nae planete, a
    to su: toplotni kapacitet, koji je mera sposobnosti tela da apsorbuje, odnosno emituje toplotu,
    kao i toplotna provodljivost, odnosno brzina kojom telo apsorbuje i emituje toplotu (pri emu
    toplotna provodljivost direktno zavisi od toplotnog kapaciteta). Kao to zidovi i asfalt nisu
    najtopliji tano u podne kada im je Sunce tokom vedrog dana najblie, a i ostanu topli tokom
    letnjih veeri iako je Sunce zalo iza horizonta, jer su u stanju da polako gube primljenu
    toplotu, kao i da je postepeno primaju, isto tako i Zemlja polako apsorbuje Sunevu toplotu i
    zatim je polako rasipa u vazduh, koji se skoro u potpunosti greje indirektno od Zemljinog tla.
    Takoe, kada drimo upaljenu vatru u sobu, vazduh se ne zagreje istog trenutka, ve svoju
    maksimalnu temperaturu dostigne neto kasnije. Koliina toplote koju moramo predati nekom
    telu da bismo mu povisili temperaturu za jedan stepen naziva se toplotnim kapacitetom, i to
    je ova veliina vea, to e temperatura tela sporije rasti pri dovoenju toplote. Tako, toplotni
    kapacitet vazduha iznosi 1 Dul po stepenu, zemljinog tla 0,80 J/
    o
    C, vode 4,18 J/
    o
    C, a zlata
    samo 0,13 J/
    o
    C. Stoga e se sa ravnomernim predavanjem toplote navedenim supstancama,
    temperatura zlata najvie poveavati, pa zatim zemljinog tla, pa vazduha i tek onda vode.
    Visoki toplotni kapacitet tenosti u odnosu na vrste materije je posledica injenice da se
    najvei deo koliine toplote koju dovodimo tenim telima koristi za raskidanje veza izmeu
    estica (to je i razlog zato dem bolje tee kada ga zagrejemo), te je tako koliina toplote
    koju predajemo telu za poveanje njegove temperature (tj. toplotni kapacitet), odnosno
    prosene brzine kretanje estica velika. U sluaju vrstih tela se, s druge strane, najvei deo
    toplote koji predajemo telu koristi za intenzivnije vibriranje kristalne reetke (tj. za
    intenzivnije kretanje estica kristala), pa se time skoro u potpunosti koristi za poveanje
    temperature. Toplotna provodljivost Zemljinog tla je prilino mala, tako da apsorbovana
    Suneva toplota ne uspeva da se probije dublje ka dnu, ve se najveim delom prenosi na
    okolni vazduh. Sunce nam je stvarno najblie 22. juna ukoliko se nalazimo iznad severne
    geografske irine od 23,5 stepena, ali Zemljina povrina, kao i njena atmosfera u naim,
    severnim umerenim geografskim irinama dostie svoje maksimalne temperature tokom jula i
    avgusta, jer je u to vreme Sunce ve nekoliko meseci provelo izmeu ekvatora i 23,5 stepena
    severne geografske irine i zagrejalo Zemlju koja, slino asfaltu i zidovima tokom letnjih
    noi, relativno sporo apsorbuje, ali i sporo emituje toplotu (premda mnogo bre od vode).
    Adekvatna pojava se deava i zimi, jer iako nam je Sunce najudaljenije 22. decembra,
    najhladniji meseci su januar i februar, jer je Zemlji potrebno neko vreme kako bi rasula
    apsorbovanu toplotu i prilagodila se toploti koja dolazi sa Sunca.

    - Da li su dani i noi podjednako dugi tokom jedne godine?

    Kada bi Zemlja bila savreno sferinog oblika i kretala se u krunoj orbiti oko Sunca,
    ukupna duina dana i noi tokom godine bila bi jednaka, i to na bilo kojoj taki Zemljine
    kugle. Onoliko koliko bi noi bile due tokom zime, isto toliko bi dani bili dui tokom leta, pa
    ukoliko bismo zanemarili efekat oblanosti koji je u dogoronim prognozama jo uvek
    nepredvidljiv, mogli bismo rei da svaka taka na Zemljinoj povrini prima podjednaku
    koliinu svetlosti tokom godine. Meutim, u skladu sa drugim Keplerovim zakonom, Zemlja
    putuje bre kada je blia Suncu nego kada je dalja, jer kako nam kae ovaj Keplerov zakon
    radijus-vektor Sunce planeta opisuje u jednakim vremenskim intervalima jednake povrine.
    Poto je Zemlja najblia Suncu tokom Januara, ona se najbre kree tokom zimskih meseci u
    severnoj hemisferi. Ovo se moe primetiti na osnovu podatka da je vreme od poetka jeseni
    do prolene ravnodnevnice za oko tri dana krae od vremena izmeu poetka prolea i jesenje
    ravnodnevnice. Poto Zemlja prima vie Suneve svetlosti tokom leta u svernoj hemisferi i
    provodi vie vremena na letnjoj strani ravnodnevnica, severna hemisfera prima neto malo
    vie svetlosti od june hemisfere. Ova koliina dodatne dnevne svetlosti iznosi oko 6 asova
    godinje na 50
    o
    severne geografske duine, i poveava se sa daljim poveanjem geografske
    irine. Drugi vaan efekat koji utie na trajanje dana i noi u pojedinim predelima jeste
    prelamanje Suneve svetlosti od strane atmosfere. Usled ovog efekta, moemo videti Sunevu
    svetlost i nakon to Sunce zae iza horizonta. Najee, sumrak poinje tek kada je Sunce oko
    pola lunog stepena ispod horizonta. Na ekvatoru, razlika u trajanju dana iznosi oko 4 minuta
    po danu kada je dan dui od 12 sati. Iako ovaj efekat prua dodatnu dnevnu svetlost svima na
    planeti, on doprinosi duem trajanju dana u oblastima gde putanja Sunca zaklapa mali ugao sa
    horizontom, odnosno gde je potrebno due vreme da Sunce doe na pola stepena ispod
    horizonta. Tako, vee severne i june geografske irine dobijaju neto vie dodatne Suneve
    svetlosti po danu. Tako, na 50
    o
    geografske irine, ovaj efekat doprinosi poveanju duine
    dana za oko 8 minuta po danu kada je dan dui od 12 sati, a to u proseku iznosi oko 36 sati
    po godini.

    - Zato se najraniji zalazak i najkasniji izlazak Sunca ne deavaju u
    najkraem danu u godini?

    Najkrai dan u godini na severnoj hemisferi je 22. decembar (zimski solsticij),
    najraniji zalazak Sunca se deava 13. ili 14. decembra, dok se najkasniji izlazak Sunca deava
    u jednom od poslednjih dana decembra. Dve osobine orbitalnog kretanja Zemlje oko Sunca
    daju povod ovoj pojavi, a to su ekscentricitet Zemljine orbite (odstupanje orbite Zemlje od
    krunog oblika) i nagib ekvatora prema orbitalnoj ravni. Kombinacija ova dva efekta dovodi
    do pojave promene duine dana tokom jedne godine. U prolenim i letnjim mesecima,
    vremenski interval izmeu dva uzastopna podneva je neto malo dui od 24 asa, dok je
    tokom jesenjih i zimskih meseci ovaj interval malo krai od 24 sata. U decembru, kada se
    Zemlja nalazi blizu severnog zimskog solsticija (najkraeg dana u godini), interval izmeu
    uzastopnih podneva je za oko 30 sekundi krai od 24 asa. Poto je ova razlika vea od
    dnevnog pomeraja vremena izlaska i zalaska Sunca, ona postaje dominantan efekat,
    uzrokujui tako razdvajanje dana sa najranijim zalaskom Sunca i dana sa najkasnijim
    izlaskom Sunca. Slian efekat se moe zapaziti i tokom juna kada smo blizu severnog letnjeg
    solsticija, a tada je interval izmeu uzastopnih podneva za samo oko 13 sekundi dui od 24
    sata, pa su dani najranijeg izlaska i najkasnijeg zalaska Sunca znatno blii najduem danu u
    godini.

    - Da li dan traje due kada smo na planini?

    Ako pod danom podrazumevamo vreme koje je potrebno da se Zemlja jedanput
    okrene oko svoje polarne ose, onda e nam dan trajati podjednako dugo bez obzira da li se
    nalazimo na moru ili na planini. Istina je da to smo blii ekvatoru, to emo se bre kretati, ali
    e nam na istoj nadmorskoj visini dan uvek trajati 24 asa. Meutim, ako pod danom
    podrazumevamo period dana tokom koga moemo da vidimo Sunce, onda e duina dana
    zaista zavisiti od toga da li se nalazimo u nekom priobalskom gradiu ili na planini. to je
    vea nadmorska visina na kojoj se nalazimo, to emo biti u prilici da vidimo vie Suneve, tj.
    dnevne svetlosti. to se penjemo u veu visinu, to Zemlja blokira manje Suneve svetlosti. Na
    kraju, kada bismo izali iz Zemljine atmosfere i otisnuli se u meuplanetarni prostor, mogli
    bismo stalno da vidimo Sunevu svetlost. Naravno, kako bismo napustili Zemljinu atmosferu,
    Suneva svetlost ne bi vie bila svuda oko nas kao ovde na Zemlji, ve bi predstavljala samo
    jedan takasti izvor svetlosti kao i ostale nebeske zvezde. Ukoliko elite da izraunate koliko
    je dan dui na nadmorskoj visini na kojoj se nalazite, pogledajte sledeu jednainu: =
    1/tg( ) 2 ( d R d /R). R je poluprenik Zemlje (6,38715 miliona metara), d je nadmorska
    visina, a je ugao izmeu pravca horizonta (tj. tangente na Zemljinu povrinu koja prolazi
    kroz vae oi) i normale na poluprenik Zemlje. to se nalazimo na veoj visini, to e ugao
    biti vei. Tako, ukoliko se nalazimo na Mauna Kea, najveoj planini na naoj planeti (jer se
    njeno dno nalazi na 5600 metara ispod nivoa mora), iji se vrh nalazi na nadmorskoj visini od
    4205 metara, a ija visina raunata od njenog podnoja koje se nalazi ispod povrine Pacifika
    iznosi oko 9800 metara, ugao e iznositi 2,07966
    o
    , to nam kae da e se zalazak Sunca
    desiti tano 8,32 minuta posle zalaska Sunca za nekoga ko se nalazi na nivou mora. Poto
    bismo sa planine Mauna Kea videli i izlazak Sunca 8,32 minuta pre posmatraa sa obale, tako
    bi dan na planini Mauna Kea trajao skoro itavih 17 minuta due od dana na moru.
    Jednostavnom proporcijom moemo izraunati dodatnu duinu dana za bilo koju drugu
    nadmorsku visinu (na primer, dodatno vreme : ugao = 8,32 minuta : 2,07966
    o
    ).

    - Koje su talasne duine osnovnih boja?

    Suneva svetlost je bela jer u svom spektru sadri sve vidljive boje, a opseg talasnih
    duina u okviru koga nae oi primeuju svetlost kree se od 390 - 780 nanometara. S
    obzirom da nanometar predstavlja jedan milijarditi deo metra, to znai da elektromagnetni
    talasi koje primeujemo kao svetlost prave oko nekoliko miliona oscilacija u sekundi. U
    sluaju kretanja svetlosti kroz vakuum (tj. pri maksimalnoj brzini kretanja svetlosti), crvena
    boja obuhvata opseg talasnih duina od 780 do 622 nm, narandasta od 622 do 597 nm, uta
    od 597 do 577 nm, zelena od 577 do 492 nm, plava od 492 do 455 nm, i ljubiasta od 455 do
    390 nm. Sa poveavanjem talasnih duina izvan ovog opsega, vidljiva svetlost polako prelazi
    u infracrvenu svetlost, dok sa smanjenjem talasnih duina vidljiva svetlost prelazi u
    ultraljubiastu oblast. Energija jednog svetlosnog fotona jednaka je proizvodu njegove
    frekvencije i Plankove konstante (6,62 10
    -34
    Js). S obzirom da je frekvencija svetlosti
    jednaka koliniku brzine svetlosti (oko 3 10
    8
    km/s) i talasne duine fotona, to je manja
    talasna duina svetlosti, to joj je vea i energija. Stoga, moemo slobodno rei da plava boja
    predstavlja energetskiju boju od crvene.

    - ta su to osnovne boje?

    Kada predmeti u svetu oko nas ne bi bili obasjani svetlou, mi nikada ne bismo mogli
    da vidimo njihove boje. Ipak, svetlost koja pada na njih biva delom apsorbovana (upijena od
    strane atoma i molekula predmeta, to ini predmet toplijim), delom proputena (to ini
    predmet providnim), a delom reflektovana. Onaj deo spektra bele Suneve svetlosti koji
    predmeti reflektuju ka nama, mi opisujemo kao njihovu boju. Tako su, na primer, lia biljaka
    zelena jer molekuli hlorofila u njima apsorbuju plavu i ljubiastu, dok neki drugi pigmenti
    apsorbuju crvenu boju, pa sa njih ka naim oima biva reflektovana uta i zelena boja. U
    naim oima postoje receptori za samo tri takozvane osnovne boje: plavu, zelenu i crvenu,
    pomou kojih smo u stanju da percepiramo sve ostale boje. U procesu slikanja ili tampanja,
    moemo se takoe koristiti sa samo tri osnovne boje iz kojih meanjem u razliitim odnosima
    dobijamo sve ostale boje i nijanse, a ovakav proces dobijanja svih boja od osnovne tri naziva
    se aditivnim i primenjuje se u kompjuterskoj grafici. Tako, meanjem crvene i zelene boje u
    razliitim odnosima moemo dobiti razliite nijanse ute boje, meanjem zelene i plave
    dobijamo cian (tirkizno plavu) boju, dok se meanjem crvene i plave boje dobija magenta.
    Ove tri dobijene boje predstavljaju osnovne boje u pigmentnom meanju boja koje se jo
    naziva subtraktivnim ili oduzimajuim, a primenjuje se na primer kod slikanja na platnu ili
    tampanja na papiru. Meanjem crvene, plave i zelene boje se dobija bela boja, dok se sve
    ostale boje dobijaju meanjem osnovnih boja koje su blago razblaene sa belom bojom. Tako
    narandasta boja predstavlja smeu od 100%-tne crvene i 50%-tne zelene boje, 75%-tna
    crvena, 75%-tna zelena i 23%-tna plava daju sivu boju, a meanjem 56%-tne crvene, 43%-tne
    zelene i 23%-tne plave boje dobijamo braon boju. U zavisnosti od toga da li nam je pozadina
    bela (kao na primer prilikom tampanja ili slikanja na belom papiru) ili crna (kao na primer na
    TV ekranu), moemo se koristiti subtraktivnom ili aditivnom tehnikom meanja boja. U
    aditivnom sistemu, tri osnovne boje su crvena, plava i zelena, koje zajedno daju belu boju
    (odnosno povrinu koja reflektuje svu svetlost koja na nju padne), pa se stoga ovaj sistem
    koristi kad kog slikamo na crnoj pozadini. S druge strane, u subtraktivnom sistemu, osnovne
    boje su cian, magenta i uta, koje zajedno daju crnu boju (odnosno povrinu koja apsorbuje
    svu svetlost koja na nju padne). Razlika izmeu ova dva metoda se ogleda u tome to za
    razliku od aditivnog sistema kod koga se dodavanjem osnovnih boja poveava reflektovani
    udeo u spektru upadne bele svetlosti, kod subtraktivnog sistema se dodavanjem osnovnih boja
    u smeu poveava udeo apsorbovane svetlosti iz spektra upadne bele svetlosti. Tako, ako u
    subtraktivnom sistemu pomeamo cian i utu boju dobiemo zelenu boju. Naime, cian
    apsorbuje (oduzima) crvenu, dok uta apsorbuje plavu boju, tako da e rezultujua boja biti
    zelena. Dodavanjem jo i magente koja apsorbuje zelenu boju, rezultujua smea e postati
    skroz crna. S druge strane, ako u aditivnom sistemu, pomeamo zelenu i plavu boju dobiemo
    utu, a dodavanjem i crvene boje, rezultujua smea e reflektovati svu vidljivu svetlost.

    - ta je to Luks?

    Luks je standardna meunarodna jedinica za merenje osvetljenosti (luminiscencije)
    koja se odreuje kao svetlosni fluks po jedinici povrine. Za razliku od Vata po jedinici
    povrine koji predstavlja radiometrijsku jedinicu osvetljenosti, Luks je fotometrijska jedinica
    to znai da osim fizike energije i zraenja uzima u obzir i fizike osobine ljudskog oka, jer
    nae oi jednostavno bolje primaju neke boje od drugih. Tako bi, na primer, 1 Vat ute boje
    bio znatno svetliji (efikasnije bi ga apsorbovalo nae oko) od 1 Vata plave boje. Da biste
    preveli vrednost objektivne radiometrijske osvetljenosti u fotometrijsku osvetljenost,
    dovoljno je da osvetljenost u Vatima pomnoite sa 685 i luminoznom efikasnou koja nam
    kae sa kolikom efikasnou nae oi apsorbuju datu boju. Luminozna efikasnost poseduje
    zvonastu zavisnost od talasne duine svetlosti, kao i razliite vrednosti za dnevne i za none
    uslove. Tako, relativna luminozna efikasnost pri normalnim, dnevnim uslovima poseduje
    maksimalnu vrednost (1) na talasnoj duini od 555 nanometara to odgovara utoj boji (koja
    istovremeno predstavlja boju koju u najveoj meri emituje nae Sunce), a njena maksimalna
    vrednost za oi koje su se navikle na posmatranje u mraku iznosi 507 nanometara, to
    odgovara zelenoj boji. Tako, osvetljenosti od jednog Luksa odgovara 2,9 miliVata zelene
    svetlosti ili 1,5 miliVata ute svetlosti ili ak 15 miliVata crvene svetlosti.

    - Da li moemo da vidimo ultraljubiastu svetlost?

    Ultraljubiasta (UV Ultra-Violet) svetlost predstavlja elektromagnetne talase iji se
    opseg frekvencija nalazi izmeu vidljive svetlosti i rendgenskih (X) talasa. Elektromagnetno
    zraenje talasnih duina izmeu 4 i 400 nanometara pripada opsegu ultraljubiaste svetlosti.
    Sunce predstavlja veoma snaan izvor UV zraenja, pri emu uglavnom samo niskoenergetski
    UV talasi (talasnih duina izmeu 300 i 400 nanometara) stiu do povrine Zemlje, jer
    visokoenergetske UV talase apsorbuje ozonski omota oko Zemlje. Nae oi nisu osetljive na
    UV svetlost, pa ih stoga ukoliko se ne kreemo velikim, relativistikim brzinama u odnosu na
    izvor UV zraenja, moemo primetiti samo na indirektan nain. Vetaka UV svetlost se pravi
    u deuterijumskim lampama ili lampama sa ivinom parom, koje se nalaze u disko-klubovima,
    nekim buticima i solarijumima. Jedini problem u vezi korienja ovakvih lampi je taj to one
    osim UV talasa emituju i izvesnu dozu vidljive svetlosti, pa njihovu svetlost najee
    opaamo kao belu, ljubiastu ili lila. U svrhu pravljenja istog UV zraenja koriste se laseri
    na bazi gasa argona koji emituju lasersko (svi talasi su u fazi) UV zraenje na samo jednoj
    talasnoj duini. Iako ovakvi talasi na nekih 244 ili 300 nanometara talasne duine ne mogu
    biti direktno primeeni od strane naih oiju, probajte da postavite list papira na put UV
    svetlosti i primetiete da je papir dobio plavu boju. Razlog tome je to UV svetlost pobuuje
    plave boje iz papira (naime, svi proizvoai boje papir sa blago plavom bojom kako bi on
    postao jo belji) koje zatim emituju svetlosne fotone na nioj talasnoj duini koja pripada
    vidljivoj, plavoj boji. Slinu stvar moete primetiti ukoliko se u beloj majici proetate ispod
    UV lampe. UV svetlost e pobuivati atome i molekule od kojih je sastavljena majica, a oni
    e prilikom relaksiranja emitovati fotone niih talasnih duina i tako davati majici neku
    drugu boju.

    - Zato je mleko bele boje?

    Mleko, oblaci, eer i so su bele boje, jer su razmere njihovih estica odgovornih za
    rasejavanje svetlosti znatno vee od talasne duine vidljive svetlosti, a to za posledicu ima to
    da se sve boje iz svetlosnog spektra Suneve svetlosti rasejavaju manje ili vie u istoj meri. S
    druge strane, intenzivo rasejanje svetlosti se deava kada su dimenzije estica na kojima se
    rasejava svetlost neto manje od talasne duine svetlosti, kao to je sluaj sa dimenzijama
    estica kiseonika i azota iz vazduha na kojima se plava boja posebno dobro rasejava. estice
    koje rasejavaju najvie svetlosti u mleku su lipidi, tj. masti. Stoga, ukoliko bismo izvadili sve
    masti iz mleka, ono bi postalo providno, a to je i razlog zato obrano mleko (sa samo oko pola
    masenog procenta mlenih masti) izgleda mnogo manje belo, a vie providnije od pravog,
    prirodnog mleka.

    - Zato se leti oseamo prijatnije u beloj majici?

    Suneva svetlost se sastoji iz meavine svih talasnih duina vidljivih elektromagnetnih
    talasa. Kada sve vidljive talasne duine svetlosti dospeju u nae oi, tada vidimo belu boju. S
    druge strane, crna boja predstavlja odsustvo svih boja. Sve druge boje vidimo kada je u
    primljenoj svetlosti dominantna neka posebna talasna duina. Tako, dominaciju veih talasnih
    duina percepiramo kao crvenkaste nijanse, dok dominaciju kraih talasnih duina vidimo kao
    izrazito plave nijanse. Poto se Suneva svetlost sastoji iz svih vidljivih boja, boja nekog
    predmeta na Suncu e zavisiti od toga koje boje taj predmet apsorbuje, a koje reflektuje.
    Crvena majica apsorbuje svetlost kraih talasnih duina, tj. plave nijanse, a reflektuje svetlost
    veih talasnih duina, tj. crvene nijanse, pa stoga i ima crvenu boju. S druge strane, plava
    majica apsorbuje svetlost veih talasnih duina, tj. crvene nijanse, a reflektuje svetlost veih
    talasnih duina, tj. plave nijanse, pa je stoga njena boja plava. Bela majica ili bilo koja druga
    svetla majica uglavnom reflektuju sve vidljive talasne duine, i ne apsorbuju nijednu posebnu
    boju, dok crna ili bilo koja tamna majica uglavnom svu svetlost koja padne na njih apsorbuju i
    prevode u toplotno kretanje estica iz kojih se sastoje. Usled ovog prevoenja u toplotu
    apsorbovanog zraenja, leti se uvek toplije oseamo u tamnoj majici, to ba i nije poeljno po
    toplim letnjim danima. Takoe, crna tela ne samo to savreno apsorbuju svetlost, ve
    predstavljaju i savrene emitere toplote, to znai da e nam zimi, kada nema toliko Sunca,
    biti hladnije u crnoj, nego u beloj majici, jer crna majica, zbog svojih toplotno emiterskih
    osobina bre emituje toplotu od bele majice. Stoga je noenje bele majice i zimi i leti uvek
    prijatnije.

    - Zato je boja neba nekada bela, nekada malo plava, a nekada tamno
    plava?

    Boja neba, odnosno njegova plavoa, direktno je povezana sa temperaturom vazduha,
    a osim nje, postoji jo nekoliko faktora koji utiu na boju neba, a to su: nadmorska visina,
    praina i vodene kapi. Sa porastom nadmorske visine, smanjuje se rasejanje svetlosti na
    molekulima kiseonika i azota iz vazduha od ega inae i potie plava boja neba, pa stoga sa
    penjanjem u visinu nebo najpre postaje tamno plavo, dok sa daljim penjanjem i smanjenjem
    koncentracije estica u atmosferi nebo ne postane potpuno tamno, ukoliko ne raunamo
    prekrasnu svetlost koja dolazi sa zvezda. Takoe, sa porastom nadmorske visine dolazi i do
    opadanja temperature. estice praine uzrokuju rasipanje svetlosti koje tei da promeni plavu
    boju neba u belu. Prisustvo praine je posledica toplotnih strujanja, a anticiklonski uslovi koji
    dovode do zahlaenja prekidaju strujanje toplote i tako smanjuju koncentraciju atmosferske
    praine. Vodene kapi, koje se tokom hladnih anticiklonskih dana kondenzuju veoma blizu
    Zemljine povrine i ponekad dovode do magle, doputaju gornjim slojevima atmosfere da
    budu veoma suvi i bistri. S obzirom da sva tri faktora pokazuju da se sa smanjenjem
    temperature poveava plavoa neba, najee je sluaj da tokom hladnijih dana nebo ima tako
    duboko plavu boju.

    - Zato oblaci pre kie potamne?

    Oblaci se sastoje od kapljica vode i leda, a nastaju prilikom kondenzovanja vodene
    pare u stupcima uzdiueg vazduha. Pod pravim uslovima vazduh nastavlja da se podie,
    uzrokujui tako da se oblak podie sve vie i vie, a upravo visina oblaka, odnosno njegova
    debljina, ine da on postane taman posmatraima sa Zemlje. Male vodene kapljice i kristalii
    leda su u oblacima tano odreene veliine kako bi rasipali svetlost svih boja u podjednakoj
    meri, dok manji molekuli iz vazduha rasipaju u najveoj meri plavu boju. Kada svetlost sadri
    sve boje, onda je ona bela. Kada su oblaci tanki, oni proputaju veliku koliinu svetlosti kroz
    sebe i izgledaju beli. Meutim, kao i u sluaju svakog tela koje proputa svetlost, to je oblak
    deblji, to manje svetlosti prolazi kroz njega i on postaje tamniji. Ukoliko se malo zagledate,
    moete primetiti da su strane oblaka uvek svetlije od njegovog dna, to je takoe posledica
    zavisnosti zatamnjenosti oblaka od njegove debljine.

    - Zato neke naoare potamne na svetlosti?

    Naoare za sunce ili naoare sa dioptrijom ija stakla potamne kada postanu izloena
    Sunevoj svetlosti zovu se fotohromatske naoare, a esto se kao produkti firme Croning
    pojavljuju i pod nazivom photobrown ili photogrey. Fotohromatska soiva sadre u sebi
    milione molekula kao to su srebro hlorid ili drugi halidi srebra. Ovi molekuli su prozirni za
    vidljivu svetlost bez prisustva ultraljubiaste svetlosti, to odgovara vetakom osvetljenju.
    Meutim, kada ih izloimo Sunevoj svetlosti, koja sadri i izvesnu dozu ultraljubiaste
    svetlosti, dolazi do promene oblika ovih primesnih molekula i oni u tom svom novom stanju
    vie nisu providni za vidljivu svetlost, ve je apsorbuju (upijaju), pa se kao rezultat toga stakla
    zatamnjuju. Ako uklonimo ultraljubiastu svetlost, molekuli jedinjenja srebra e se vratiti u
    prvobitni oblik i postae ponovo providni za vidljivu svetlost, pa e stakla tako ponovo dobiti
    svoju svetliju nijansu. Poto fotohromatska stakla reaguju na ultraljubiastu, a ne na vidljivu
    svetlost, postoje situacije kada stakla nee potamneti. Na primer, kada se vozimo u kolima,
    dodatni sloj na prozorima moe apsorbovati ultraljubiastu svetlost i stakla na naoarima nee
    potamneti. Iz tih razloga, veina fotohromatskih naoara u startu poseduje odreenu koliinu
    mastila u staklima.

    - ta je to jednosmerno ogledalo?

    Svi smo verovatno gledali detektivske filmove u kojima se jedno ovakvo
    jednosmerno ogledalo nalazi na zidu sobe, tako da se kroz njega moe posmatrati iz sobe u
    kojoj sede detektivi, dok ono izgleda kao obino ogledalo u drugoj sobi u kojoj se obino
    nalazi neko koga detektivi ispituju. Ovakva jednosmerna ogledala poseduju polu-posrebrene
    povrine (polovinu atoma sa povrine ogledala ine atomi srebra koji reflektuju svetlost, a
    drugu polovinu ine atomi koji ne reaguju sa svetlou i proputaju je kroz ogledalo), pa stoga
    predstavljaju delimino transparentna ogledala. Drugim reima, svetlost koja padne na
    povrinu jednog ovakvog ogledala uglavnom se reflektuje, ali se jedan deo svetlosti proputa
    kroz njega. Inae, sva ogledala su barem malo transparentna, ali njihovi proizvoai obino
    ofarbaju poleinu u crnu boju koja apsorbuje proputenu svetlost. Ipak, tajna jednosmernih
    ogledala lei u razliitoj osvetljenosti soba izmeu kojih se ono nalazi. Posmatrai u
    osvetljenijoj sobi vide ogledalo, dok gledaoci u zatamnjenoj sobi vide prozor. Ukoliko
    sumnjate da je neko ogledalo u sobi ustvari prozor, ugasite svetlo u sobi i zatim uperite neki
    jak izvor svetlosti, kao na primer depnu lampu, direktno u ogledalo. Ukoliko postoji neka
    tajna soba iza ogledala, svetlost depne lampe e je osvetliti, pa ete i vi moi da je vidite.
    Ipak, pravo, jednosmerno ogledalo koje bi funkcionisalo izmeu podjednako osvetljenih soba
    nije mogue napraviti, jer bi se tako naruili zakoni termodinamike. Naime, ako biste
    napravili jednu kutiju od jednosmernih ogledala, u nju bi ulazilo vie svetlosti nego to bi
    izlazilo, pa bi se njena unutranja energija stalno poveavala, a tako neto se ne moe deavati
    spontano, ve samo uz utroak energije. Stoga, kada bi jednosmerna ogledala postojala, ona bi
    se mogla koristiti kao izvori energije i od njih bi se mogao napraviti Perpetuum Mobile.

    - Kako se na fotografskom filmu snimaju slike iz prirode?

    Kada elimo da slikamo neki predeo oko nas, na foto-aparatu pritiskamo dugme kojim
    aktiviramo otvaranje blende, malog kapka koji titi fotografski film od svetlosti. Kada bismo
    otvorili jednu rolnu 35-milimetarskog filma u boji, primetili bismo da je to jedna dugaka
    plastina ploa. Srce filma se naziva bazom i poinje sa providnim plastinim materijalom
    (celuloidom) debljine oko 0,025 mm. Pozadina filma koja je najee sjajna, poseduje
    nekoliko prevlaka koje su neophodne tokom proizvodnje filma. Na plastinom filmu se nalazi
    dvadesetak slojeva debljine od po par stotih delova milimetra, koji su slepljeni nekim
    vezivnim sredstvom. Neke od prevlaka kojima je obloen plastini film nisu osetljive na boje,
    ve imaju ulogu da filtriraju svetlost ili da kontroliu odreene hemijske reakcije koje se
    odigravaju tokom pojedinih proizvodnih stupnjeva. Slojevi koji su osetljivi na boje poseduju
    male kristalie srebro halida (jedinjenja srebra i nekog halogenog elementa, odnosno elementa
    iz sedme grupe periodnog sistema elemenata, kao to su fluor, hlor, brom ili jod) koji imaju
    osobinu da podleu hemijskoj reakciji pod dejstvom vidljive svetlosti (ili infracrvene
    svetlosti). Nemodifikovana zrna srebro halida su osetljiva samo na plavu boju, pa se stoga ona
    presvlae sa posebnim organskim molekulima koji ine ova zrna osetljivim i na crvenu i
    zelenu boju. Ove prevlake zapravo apsorbuju boje na koje je sam srebro halid neosetljiv, pri
    emu stvaraju elektrone koje predaju zrnima srebro halida. I neke druge supstance kojima se
    poveava osetljivost filma mogu se dodavati na povrinu zrna srebro halida. Ekspozicija
    (proizvod intenziteta svetlosti i vremena izlaganja njoj) se mora pravilno podesiti u odnosu na
    osetljivost filma. Veina dananjih foto-aparata poseduje mera intenziteta svetlosti koji pada
    na film, a osim uticaja osvetljenosti predela, i to je vei prenik soiva koje fokusira upadnu
    svetlost na film, to e biti vea ekspozicija. Slino skupljanju duice u naim oima prilikom
    posmatranja veoma svetlih predela, isto tako se i prenik soiva moe smanjiti u sluaju kada
    isuvie mnogo svetlosti pada na film. Svaki fotografski film poseduje ogranien pojas
    ekspozicije. Naime, ukoliko je ekspozicija isuvie mala, tada film nee detektovati svu
    svetlost posmatranog predela i slika e biti tamna i zamrljana. S druge strane, kada je
    ekspozicija prevelika, sva zrna srebro halida e biti eksponirana svetlosti i nee postojati
    razlika izmeu svetlih i tamnijih delova na slici. Vreme ekspozicije najee iznosi izmeu
    1/30 i 1/1000 dela sekunde, osim ukoliko ne elimo da slikamo none gradske ulice sa nekog
    solitera tako da farovi automobila budu razmazani po slici ili ukoliko slikamo putanje zvezda
    po nebeskoj sferi. Kada spektralno osetljiva supstanca koja je prevuena preko zrna srebro
    halida apsorbuje foton, po jedan elektron iz njegovih molekula prelazi iz valentne zone u
    provodnu energetsku zonu (zone predstavljaju kvantna energetska stanja elektrona u
    atomskim i molekulskim sistemima), odakle se prenosi ka zrnu srebro halida, gde se
    kombinuje sa upljinom u kristalnoj reetci srebro halida, pri emu nastaje jedan neutralni
    atom srebra. U filmu u boji, ovaj proces se deava u odvojenim slojevima, pri emu je svaki
    osetljiv na crvenu, zelenu ili plavu boju iz svetlosnog spektra. Jedno zrno srebro halida sadri
    nekoliko milijardi molekula srebro halida, a samo 2 - 4 atoma srebra u okviru njih je dovoljno
    da se formira kvalitetna slika. Modernim filmovima je potrebno izmeu 20 i 60 fotona po
    zrnu srebro halida da bi se formirala dobra slika, s obzirom da odreen broj upadnih fotona ne
    uspeva da bude detektovan od strane filma. Da bismo od eksponiranog filma dobili slike,
    potrebno je jo da razvijemo film. U tu svrhu, film najpre potapamo u razvija, redukciono
    sredstvo koje pretvara jone srebra u atome, pri emu se eksponirana zrna srebro halida (koja
    se bre razvijaju) pretvaraju u isto srebro, dok neeksponirana zrna ne podleu nikakvoj
    hemijskoj promeni. Potapanjem u vodu, proces razvijanja se prekida, a naknadnim
    potapanjem filma u vezivno sredstvo, neeksponirana zrna srebro halida se uklanjaju sa filma i
    na njemu ostaje samo metalno srebro. Film se zatim opet potapa u vodu ime se uklanjaju sve
    procesirajue hemikalije, a zatim se film sui i pojedinane ekspozicije se seku na delove
    ime se dobija filmski negativ, koji se tako naziva jer su tamnije oblasti na njemu (one sa
    najveom koncentracijom neprozirnih srebrnih atoma) zapravo osvetljenije oblasti u
    stvarnosti. Da bi se od negativa napravio pozitiv, potrebno je samo da odtampamo negativ na
    nekom drugom svetlosno osetljivijem materijalu (najee fotografskom papiru). U sluaju
    razvijanja filma u boji, tokom reakcije sa razvijaem nastaje i oksidaciono sredstvo koje zatim
    reaguje sa supstancama - kuplerima u svakom sloju osetljivom na razliite boje. Tako, u sloju
    osetljivom na crvenu boju nastaje tirkizno plava, u sloju osetljivom na zelenu boju nastaje
    magenta, dok u sloju osetljivom na plavu boju nastaje uta boja. Prilikom pravljenja vee
    finalne slike nego to je negativ velik, potrebno je pomou soiva uveati negativ i
    projektovati ga na papir za tampanje koji takoe poseduje zrna srebro halida sa svetlosno
    osetljivim slojevima, pa se nakon razvijanja i fiksiranja papira za tampanje dobija finalna
    slika.
    - ta su to pinhole foto-aparati?
    Pinhole foto-aparati predstavljaju najjednostavnije vrste foto-kamera. Sastoje se od
    kutije koja je nepropustljiva za svetlost, filma koji se nalazi u tamnoj kutiji i male rupice na
    povrini kutije koja je otprilike velika isto onoliko koliko bi bila velika i rupica koju biste
    dobili kada biste iglom probuili pare tanke aluminijumske folije. Zamislite da se nalazite u
    mranoj sobi koja na zidu poseduje malu rupicu kroz koju ulazi dnevna svetlost. Na
    suprotnom zidu od zida sa rupom videete svetlosni snop koji dolazi spolja. Kako se Sunce ili
    neki drugi spoljanji izvor svetlosti budu pomerali u odnosu na rupu, tako e se i odraz
    spoljanje svetlosti u zatamnjenoj sobi pomerati po zidu. to su manje razmere rupice (do
    odreene granice, pre nego to doe do rasipanja, odnosno difrakcije svetlosti), to e manja i
    otrija biti svetlost na suprotnom zidu. Zamislite sada da ste uzeli jednu ovakvu sobu u obliku
    male kutije i usmerili je na neki lepi predeo. Kada pogledate na suprotan zid od zida sa
    rupicom, videete obrnutu sliku spoljanjeg predela. Naravno, slika na zidu e biti veoma
    slaba, ali ako je soba dovoljno tamna i rupa na zidu dovoljno mala, ova slika e ipak moi da
    se vidi. Pinhole foto-aparat predstavlja umanjenu verziju ove sobe, pri emu film zamenjuje
    zid na kome se odraava upadni svetlosni snop. Na povrini filma se snima slika predela na
    koji usmerimo kameru. Najee je neophodno neto due izlaganje filma svetlosti nego to je
    to sluaj kod obinih foto-aparata. Upravo iz ovog razloga, skoro svi savremeniji foto-aparati
    koriste soivo za fokusiranje upadne svetlosti jer se time dozvoljava upotreba znatno veeg
    ulaznog otvora, a time i vreme ekspozicije (vreme neophodno da svetlost ostavi trajni trag na
    filmu) postaje krae, kao i sam proces slikanja.

    - Zato na nekim fotografijama imamo crvene oi?

    Ovakve fotografije su po pravilu slikane nou uz pomo blica. Mnoge ivotinje, kao
    na primer psi, make ili jeleni, ispred mrenjae u oku poseduju specijalni reflektujui sloj
    koji se zove tapetum lucidum, a koji mnogim ivotinjama slui za poboljanje vida u
    veernjim satima. Ukoliko osvetlite neku ivotinju sa lampom, moi ete da primetite
    reflektovanu svetlost sa njenih oiju. Naime, ovaj reflektujui sloj koji se u najveoj meri
    sastoji od molekula guanina, u stanju je da slino ogledalu odbija svetlost koja pada na
    mrenjau i na taj nain osetljivim pigmentnim elijama u oku prua drugu ansu za
    registrovanje dvostruko reflektovane svetlosti. Ljudi ipak ne poseduju ovaj visoko reflektujui
    sloj u oku, ali ipak pod dejstvom jakog blica (intenzivnog svetlosnog bljeska) ponekad dolazi
    do odbijanja svetlosti od mrenjae, a crvena boja oiju potie od krvnih sudova u oima. U
    poslednje vreme se prave specijalne kamere koje redukuju crveni sjaj oiju uz pomo dva
    blica, gde prvi blic (koji ne prati otvaranje blende) uzrokuje skupljanje zenice to znatno
    umanjuje refleksiju svetlosti iz oka, nakon ega se emituje drugi blic i otvara blenda koja
    proputa reflektovanu svetlost blica na film. Drugi trik je da neposredno pre slikanja upalimo
    sva svetla u sobi, to takoe izaziva skupljanje zenica, a samim tim i redukovanje crvenog
    sjaja iz oiju. Kod osoba sa svetlijim oima, ovaj efekat je izraeniji, dok ljudi sa tamnijim
    oima mogu posedovati dovoljno pigmenata da bi prikrili ovu crvenu refleksiju.

    - Zato nam je potrebno neko vreme da se naviknemo da gledamo po
    mraku?

    Opseg osvetljenosti u kome nae oi mogu gledati je izuzetno veliki, od bljetavog
    sunanog dana do skoro totalnog mraka, pri emu su nae oi u stanju da detektuju i samo
    nekoliko fotona, tj. kvanta svetlosti. Opseg osvetljenosti u kome vidimo zavisi od dva dela
    oka, a to su: zenica, koja se skuplja i iri u zavisnosti od koliine svetlosti kojom je izloeno
    oko, a u posebno zabljeskujuem osvetljenju moe potpuno fiziki blokirati ulaz svetlosti u
    oko; i mrenjaa u kojoj se nalaze tapiaste i konusne (kupaste) elije, pri emu konusne
    elije opaaju boje u svetlim okruenjima, dok tapiaste elije opaaju crne i bele slike i
    najvie se koriste nou. U elijama tapia se nalazi hemijska supstanca rodopsin, koja
    predstavlja kljunu supstancu u nonom posmatranju. Upravo ovu supstancu koriste tapii za
    apsorbovanje svetlosnih fotona i registrovanje svetlosti. Kada molekul rodopsina apsorbuje
    foton, on se razloi na molekul retinal i molekul opsin, koji se kasnije prirodno i veoma sporo
    rekombinuju u molekul rodopsina. Stoga, kada izloimo nae oi bljetavoj svetlosti, skoro
    svi molekuli rodopsina u njima se razloe na retinal i opsin. Kada zatim ugasimo svetlo, jedno
    vreme ne moemo da vidimo jasno jer je konusnim elijama potrebno mnogo svetlosti, a i
    postoji malo rodopsina, pa su i elije tapia uglavnom beskorisne. Stoga, neophodno je
    saekati malo vremena kako bi se molekuli retinala i opsina rekombinovali nazad u rodopsin,
    i kako bi tapiaste elije opet bile spremne da detektuju svetlost. Inae, retinal predstavlja
    derivat vitamina A, pa stoga oni koji jedu manje argarepe mogu nou videti slabije.

    - Da li je itanje u mraku tetno za oi?

    itanje pri slaboj svetlosti ne bi trebalo da bude tetno za oi, ali dovodi do naprezanja
    oiju, to moe ostaviti niz neprijatnih privremenih simptoma, kao i eventualne trajnije
    posledice. Kada itamo, nae oi fokusiraju slike rei u mrenjai, a duica i oni miii koji
    kontroliu oblik soiva moraju biti zategnuti kako bi odrali fokusiranu sliku u mrenjai.
    Kada itamo pri slaboj svetlosti, nai oni miii dobijaju istovremene signale za oputanje
    kako bi prikupili to vie svetlosti i signale za kontrakciju kako bi odrali fokusiranu sliku
    slova u mrenjai. Stoga, pri slaboj svetlosti, miii oka moraju naizmenino i brzo da se
    napreu i oputaju kako bi razdvajali slova sa stranice. Poto je itanje u mraku jedan vid
    vebe za oi, nakon tog vebanja miii oka se mogu oseati slino miiima ruku ili nogu
    nakon napornog treninga. Iako se kratkovidost najee genetski nasleuje, postoje dokazi da
    preterano naprezanje oiju dovodi do poveanja ove osobine, a da biste izbegli naprezanje
    oiju prilikom itanja najbolje je da ee trepete i da se na svakih petnaestak minuta
    zagledate u daljinu, na primer kroz prozor.

    - Kako senke mogu biti razliitih boja?

    Senka predstavlja polje u prostoru koje je zaklonjeno od strane svetlosti kojom je
    obasjan prostor van njenih okvira. Ukoliko u potpuno osenenom delu prostora (to znai da
    nimalo svetlosti ne pada u prostor senke) ne postoji izvor svetlosti, tada e senka izgledati
    potpuno tamna. Meutim, u svakodnevnim senkama, one su barem malo obasjane svetlou,
    barem onom koja ne nalazi direktni, ali nalazi indirektni, krivolinijski put do senke. Stoga se
    oseneni predmeti i dalje raspoznaju iako svetlost sa lampe ili Sunca ne pada direktno na njih.
    Nae oi sadre tri vrste fotoreceptora za boje (za crvenu, zelenu i plavu), poznatijih i kao
    kupe, a svaka vidljiva boja i nijansa stvara u naim oima jedinstvenu kombinaciju aktivnosti
    ova tri tipa fotoreceptora (kupa) u odreenoj proporciji. Svetlosna aktivacija ovih
    fotoreceptorskih molekula se u vidu analognih elektrinih signala prenosi do mozga koji
    zatim formira generalni slikoviti ulni opaaj date slike koji ne zavisi samo od odnosa
    aktivnosti tri fotoreceptora pri posmatranju datog predmeta, ve i od okruenja posmatrane
    slike, predmeta ili senke. Tako, na primer, ukoliko predmet reflektuje dovoljno veliki broj
    fotona raznovrsnih talasnih duina tako da oni ravnomerno pokrivaju ceo vidljivi spektar
    (izmeu oko 400 i 700 nanometara talasne duine), nama e predmet izgledati beo. Ukoliko
    zatvorimo prolaz svetlosti koju emituje uta sijalica sa tungstenovim vlaknom, napraviemo
    senku koja e nam izgledati tamnija od okolne, uglavnom utom bojom osvetljene sobe.
    Meutim, ukoliko sada pustimo u sobu i malo dnevne, Suneve svetlosti, tada e soba postati
    obogaena fotonima raznih talasnih duina (poto je spektar Suneve svetlosti bogatiji od
    spektra usijanog tungstenovog vlakna) koji e se reflektovati izmeu predmeta u njoj, pa e
    ona postati blago obasjana belom svetlou. Meutim, senka e i dalje ostati zaklonjena od
    ute svetlosti lampe, pa e spektar njene reflektovane svetlosti usled manje ute boje u odnosu
    na reflektovani spektar okolnih predmeta izgledati plav. Ukoliko u emisionom spektru
    svetlosti sijalice bude dominirala crvena boja, tada e boja senke verovatno biti zelena, u
    sluaju ljubiaste svetlosti lampe boja senke e biti zelenkasta, u sluaju zelene svetlosti sa
    lampe boja senke e verovatno biti ljubiasta, a u sluaju plave svetlosti sa sijalice boja senke
    bi trebalo da bude u najveoj meri crvena. Naime, boja senke odgovara komplementarnoj
    svetlosti (to je uobiajeni efekat u svetu slikarstva kada male takice bele boje dobijaju
    komplementarnu boju svog neposrednog okruenja), ali je intenzivnost jedne boje prilino
    ograniena irokim spektrom Suneve svetlosti. Stoga, ukoliko elimo da napravimo obojene
    senke izrazitih boja, najbolje je da se ne koristimo Sunevom svetlou, ve raznobojnim
    lampama, kao na primer crvenom, plavom i zelenom koje zajedno ine belu svetlost, odnosno
    kompletan spektar boja. Inae, u suprotnom sluaju, kada je dnevnoj svetlosti blokiran prolaz,
    a kada je ovako osenen predmet obasjan utom svetlou sijalice, boja senke e naravno biti
    uta.

    - Da li senka moe da putuje bre od svetlosti?

    Ukoliko ste nekada uspeli da uhvatite senku ptice na Zemlji, sigurno ste primetili da je
    brzina kretanja njene senke du tla jednaka brzini njenog leta. Meutim, ukoliko bi senka
    ptice u letu naila na zid, njeno kretanje bi se znatno ubrzalo, iako bi ptica nastavila da se
    kree istom ili barem priblino istom brzinom. Kada bi na adekvatan nain senku ostavljao
    izvor koji se kree brzinom priblino jednakom brzini svetlosti, sasvim je mogue da bi
    njegova senka na zidu mogla da dobije brzinu veu od brzine svetlosti. Meutim, ova pojava
    ne predstavlja naruavanje zakona koji postulira Ajntajnova specijalna teorija relativnosti po
    kojoj brzina svetlosti od skoro 300 000 km/s ne predstavlja samo najveu brzinu u prirodi, ve
    je uvek konstantna s obzirom da kolikom god brzinom da se kreemo u odnosu na svetlosni
    izvor, doi e do Doplerovog pomaka talasne duine svetlosti, ali e brzina primljene svetlosti
    uvek biti jednaka konstantnoj vrednosti (ovu pojavu ne bismo smeli da meamo sa
    usporavanjem svetlosti prilikom prelaska iz vakuum u neku materijalnu sredinu, jer je ovo
    usporavanje samo posledica naizmenine apsorpcije i ponovne emisije svetlosnih fotona od
    strane atoma materije to izaziva usporen prenos svetlosti). Naime, premda se senka stvarno
    moe kretati veom brzinom od brzine svetlosti, pomou senke se ne moe preneti
    informacija, jer ona predstavlja samo oblast koja je zaklonjena od svetlosti. Naime, svetlosni
    fotoni koji prenose informacije do naih oiju i dalje e se kretati brzinom svetlosti u
    vakuumu. Slian efekat se postie u okviru takozvanog paradoksa svetionika. Naime,
    zamislimo jedan rotirajui svetionik u centru jedne lopte. Ukoliko bi svetionik rotirao brzinom
    od jednog obrtaja u minutu, tada bi se svetionikov far po unutranjoj ivici lopte poluprenika
    10 metara pomerao brzinom od oko jednog metra u sekundi. Meutim, sa poveanjem
    prenika lopte u kojoj se nalazi rotirajui svetionik, brzina kretanja svetlosnog fara po
    zidovima lopte bi postajala sve vea, pa bi tako u lopti prenika 3 miliona kilometara, brzina
    kretanja svetlosnog fara trebalo da postane vea od brzine svetlosti. Meutim, i u ovom
    sluaju, slino kao i sluaju senke ptice na zidu, informacija koja se prenosi svetlou i dalje
    je ograniena na brzinu svetlosti, s obzirom da fotoni nastavljaju da se mirno kreu svojom
    konstantnom brzinom jednakom brzini svetlosti u vakuumu.

    - Zato se pomraenje Sunca pomera od zapada ka istoku?

    Za razliku od pomraenja Meseca koje nastaje kada Zemlja stane na put Suneve
    svetlosti izmeu Sunca i Meseca, pomraenje Sunca nastaje kada Mesec doe u poloaj
    izmeu Zemlje i Sunca, tako da zaklanja Sunevu svetlost posmatraima na Zemlji. Poto
    Mesec orbitira oko Zemlje pod uglom od oko 5
    o
    u odnosu na orbitalnu ravan Zemlja Sunce,
    on proe kroz ovu ravan dva puta godinje, pa se samo tada mogu posmatrati pomraenja
    Sunca sa nekih mesta na Zemlji. Takoe, neophodno je i da u trenutku prolaska kroz orbitalnu
    ravan Zemlja Sunce, Mesec bude mlad, to ini pomraenje Sunca veoma retkom pojavom.
    Razlog zato se senka na Suncu kree od zapada ka istoku je u tome to se Mesec kree u tom
    pravcu. Ako elite da proverite smer Meseeve rotacije oko Zemlje, posmatrajte izlazak
    Meseca nekoliko veeri za redom i primetiete da se Mesec svako naredno vee sve kasnije
    pojavljuje na nebu, jer sa svakim novim danom Zemljinoj rotaciji treba vie vremena da ga
    sustigne. Meseeva orbitalna brzina iznosi oko 1 kilometar u sekundi, pa i njegova senka
    putuje istom brzinom. Zemlja rotira oko svoje ose, pri emu je najbre kretanje Zemljine
    povrine uslovljeno njenom rotacijom u predelima ekvatora i iznosi oko pola kilometra u
    sekundi. Poto Zemlja rotira oko svoje ose sporije nego to se Mesec kree oko Zemlje, i
    Meseeva senka se kree ka istoku bre od Zemljine rotacije u bilo kom mestu ili vremenu,
    uzrokujui tako njeno pomeranje od zapada ka istoku.

    - Zato su neke stvari providne?

    Svetlost koja padne na neki predmet moe biti reflektovana, tj. odbijena, proputena ili
    apsorbovana. Boja nekog predmeta zavisi od onih boja iz svetlosnog spektra koje posmatrani
    predmet reflektuje. Providne stvari proputaju skoro svu svetlost kroz njih i to ne menjajui
    joj pravac prostiranja, to znai da su procesi apsorbovanja i rasipanja u drugim pravcima
    zanemarljivi. Materijali koji ljudskim oima izgledaju homogeni, sastoje se od mnotva malih
    kristalnih zrna, tj. oblasti u prostoru u kojima su atomi poreani u pravilnim
    trodimenzionalnim periodino ponavljajuim reetkama. Za razliku od monokristalnih
    materijala kod kojih je itav sistem jedan neprekidan kristal, ovakvi materijali se nazivaju
    polikristalnim, jer kod njih postoji mnogo malih kristalnih zrna, raznovrsno orijentisanih u
    prostoru. Ukoliko su rastojanja izmeu kristalnih zrna koja ne apsorbuju svetlost isuvie
    intenzivno manja od najkrae talasne duine vidljive svetlosti, materijal e biti transparentan,
    tj. providan. Svaka granica zrna tei da razlije svetlost kroz nju, a poto su u sluaju providnih
    materijala ove granice dovoljno male, svetlost e ih bukvalno preskoiti. Isto hemijsko
    jedinjenje u nekoliko razliitih formi moe imati razliitu transparenciju, pa je tako npr.
    silicijum dioksid kao staklo providan, jer je amorfan, a samim tim ne poseduje granice zrna,
    dok je u pesku neprovidan, jer poseduje oigledne granice izmeu razliitih kristalnih zrna.

    - Zato je staklo providno?

    Pod staklima se podrazumevaju sve amorfne neorganske vrste materije, iji atomi za
    razliku od kristalnih supstanci nisu simetrino rasporeeni u prostoru tako da formiraju
    kristalnu reetku. Za razliku od kristala koji se mogu zamisliti tako da su u sluaju prirodnih,
    nesavrenih uzoraka sastavljeni od mnogo zrna od kojih svi poseduju savrenu ili prilino
    savrenu kristalnu strukturu za koju moemo zamisliti da nastaje preslikavanjem elementarne
    elije kristala u sva tri prostorna pravca, stakla ne poseduju zrna, ve se elementarna elija
    stakla moe zamisliti kao da su neke njene stranice (koje predstavljaju hemijske veze u
    prostoru) razvuene, dok su neke krae nego to bi to trebalo da bude sluaj kod simetrine
    kristalne strukture. Stoga, iako su svi atomi stakla povezani sa praktino istim brojem suseda
    kao i u kristalnim telima, usled nejednakih veza ova ureenost na blizinu se gubi ve na
    malom rastojanju od posmatranog centralnog atoma, pa stoga za stakla (za razliku od
    kristalnih tela) kaemo da nisu ureena i na daljinu. Poto su sva stakla neorganske prirode,
    ona stoje naspram kristalnih keramika (koja su takoe neorganske prirode). Keramike su
    skoro uvek obojene, jer poseduju srazmerno velika zrna, a osim od elektronske strukture
    atoma i molekula materijala, i od dimenzija ovih kristalia zavisi kako e se ponaati upadna
    svetlost u kontaktu sa materijalnom strukturom. Naime, kod stakla ne postoje zrna jer je
    itava struktura stakla amorfna, pa se svetlost ne rasejava (kao kod keramike, na zrnima), a uz
    to i vidljiva svetlost ne poseduje dovoljno energije kako bi podigla neke elektrone iz atoma ili
    molekula stakla na vie energetske nivoe (drugim reima da bi dolo do apsorpcije svetlosti).
    Stoga je staklo kako bezbojno, tako i transparentno (providno). Ipak, providnost stakla veoma
    zavisi i od njegove istoe. Sam amorfni silicijum dioksid proputa skoro svu upadnu svetlost,
    praktino nita ne apsorbuje, a neto malo relfektuje u ta se moemo uveriti ukoliko nou u
    sobi sa upaljenim svetlom pogledamo kroz prozor. Najvei broj komercijalnih stakala koji se
    koriste u graevinarstvu (npr. na prozorima) sastoje se u najveoj meri od peska (silicijum
    dioksida), bor oksida, germanijum oksida ili nekog drugog oksida, koji su uvek providni, ali
    meanjem stakla sa nekim aditivima, kao to su gvoe (koje daje staklu crvenu boju), bakar
    (daje zelenu boju), kobalt (daje plavu boju), hrom, zlato, metalni oksidi, sulfidi, selenidi ili
    neke mikroskopske estice, staklo e apsorbovati neke boje, dok e za druge boje ostati
    providno, a na ovaj nain se pravi obojeno staklo. Inae, staklo koje se najee dobija
    pomou peska, kremena ili kvarca (sve je silicijum dioksid), uvek sadri izvesne primese
    gvoa koje staklu daje zelenu i braon boju, u zavisnosti od dominantne valence prisutnih
    jona gvoa. Stoga se staklu prilikom ijeg dobijanja imamo za cilj postizanje to je mogue
    vee transparentnosti dodaje mangan koji kontraefektom dejstvu gvoa postie povratak
    transparentnosti stakla. Dobijanje stakla koje ima sposobnost da filteruje odreene talasne
    duine svetlosti se postie preciziranim usporavanjem hlaenja tako da ipak nastane neto
    kristalia koji e staklu pruati date optike osobine. Takoe, stakla se mogu i oblikovati tako
    da pruaju eljene svetlosne efekte, to se i postie u soivima koja fokusiraju svetlost u iu
    ili uveliavajuim staklima.

    - Zato prizma razlae svetlost na boje, a staklo ne?

    Svetlost se prelama svaki put kada proe iz jedne sredine u drugu i kada joj se brzina
    prostiranja promeni. Na dodirnoj povrini dve sredine, svetlost se prelama u jednom pravcu
    ako ulazi u gui materijal (tada se svetlost usporava), ili u drugom pravcu ukoliko prelazi u
    rei materijal (tada se brzina svetlosti poveava). Poto razliite talasne duine svetlosti (boje)
    od kojih se sastoji obina, Suneva, bela svetlost putuju razliitim brzinama, vrednost
    prelamanja e biti razliita za razliite talasne duine. Put ljubiaste boje se najvie, a crvene
    najmanje savija, jer ljubiasta boja poseduje najkrae talasne duine iz spektra vidljivih boja,
    a krae talasne duine putuju sporije od veih talasnih duina. Poto se bela, Suneva svetlost
    sastoji iz svih vidljivih talasnih duina (boja), njene boje mogu biti razdvojene (dispergovane)
    uz pomo ove razlike u ponaanju. Kada svetlost prolazi kroz staklo, ona presree dve dodirne
    povrine staklo-vazduh: jednu na ulazu i jednu na izlazu iz staklene materije. Poto je indeks
    prelamanja (koji je jednak odnosu brzine svetlosti u vazduhu i u datom materijalu) stakla
    jednak oko 1,5, a indeks prelamanja vazduha je veoma blizu 1, svetlost se usporava prilikom
    prelaska u gue staklo i ponovo ubrzava prilikom ponovnog prelaska iz staklene u vazdunu
    sredinu. Ukoliko su ove dve dodirne povrine paralelne jedna drugoj, kao na primer na
    prozoru, svo prelamanje svetlosti na prvoj dodirnoj povrini se obrnuto deava na drugoj, pa
    je zrak svetlosti koji izlazi iz stakla najee samo blago i skoro neprimetno pomeren u
    odnosu na ulazni zrak, pri emu putuje u istom pravcu kao i ulazni zrak, i sve talasne duine
    ije su se putanje razdvojile na ulaznoj dodirnoj povrini, na izlazu su se ponovo sastale.
    Meutim, ukoliko dve dodirne povrine nisu paralelne jedna drugoj, kao to je to npr. sluaj
    kod prizme koja je piramidalnog oblika, efekti prelamanja svetlosti na ulaznoj dodirnoj
    povrini izmeu vazduha i stakla ne deavaju se u obrnutom smeru na izlaznoj povrini, ve
    se boje trajno razdvajaju i nastavljaju da se kreu razliitim putanjama po naputanju izlazne
    dodirne povrine prizme.

    - Ako se talasna duina svetlosti poveava prilikom njenog prelaska iz
    vazduha u vodu, zato onda crvenu svetlost pod vodom ne vidimo kao
    plavu?

    Prilikom prelaska svetlosti iz vazduha u vodu, njena brzina prostiranja se smanjuje
    srazmerno indeksu prelamanja vode koji je jednak 1,33 i predstavlja odnos brzine svetlosti u
    vakuumu (to je priblino jednako brzini kretanja svetlosti kroz vazduh) i brzine svetlosti u
    vodi. Osim to predstavlja odnos brzina svetlosti izmeu dve sredine, indeks prelamanja
    definie i odnos talasnih duina svetlosti u dve razliite sredine. Tako e se prilikom prelaska
    svetlosti iz vazduha u vodu, zajedno sa njenom brzinom (koja je jednaka proizvodu talasne
    duine i frekvencije svetlosti), smanjiti i njena talasna duina, ali e frekvencija (broj
    oscilacija elektromagnetnog polja u sekundi) svetlosti ostati ista. Na primer, ako talasna
    duina svetlosti u vazduhu iznosi oko 0,65 mikrometara, boja ove svetlosti e biti crvena, a u
    vodi e joj se talasna duina smanjiti do 0,49 mikrometara, to bi u sluaju kretanja svetlosti
    brzinom kao u vakuumu odgovaralo plavoj boji. Meutim, boja koju vidimo ne zavisi od
    talasne duine svetlosti, ve od njene frekvencije. Nae oi prenose mozgu signal koji
    odgovara odreenoj boji u zavisnosti od frekvencije registrovane svetlosti, pa se tako boja
    svetlosti nee menjati prilikom njenog kretanja kroz razliite sredine. Ovu pojavu ne treba
    meati sa pomakom boja galaksija koje se udaljavaju ili pribliavaju ka nama relativistikim
    brzinama. U tim sluajevima, brzina svetlosti uvek ostaje ista, ali se usled Doplerovog
    pomaka talasna duina svetlosti poveava kada se galaksija udaljava od nas, a smanjuje kada
    nam se galaksija pribliava. Meutim, poto brzina svetlosti ostaje u vakuumu uvek ista, sa
    promenom talasne duine menja se i njena frekvencija, a time i boja galaksija.

    - Koji je odnos plave, crvene i bele boje u Francuskoj zastavi?

    Francuska trobojka je nastala tokom francuske revolucije, a zvanino je usvojena
    1794. godine. Proporcije izmeu boja na njoj su tada bile odreene kao jednake, tj. povrina
    koju je zauzimala svaka boja na zastavi bila je jednaka tano treini povrine cele zastave.
    Meutim, naknadno je bilo primeeno da hromatska aberacija onog soiva daje utisak vee
    blizine obojenih tela kada se ona nalaze pored belih tela nego to to stvarno jeste, pa je stoga
    francuska zastava posmatrana iz daljine stvarala utisak kao da je bela boja u sredini manje
    zastupljena od ostale dve. Hromatska aberacija predstavlja poremeaj slike koju prelama
    soivo, a to rezultuje u pojavi obojenih resa oko posmatrane slike. Ovaj poremeaj soiva
    nastaje usled toga to se svetlosni talasi razliitih talasnih duina fokusiraju na razliitim
    rastojanjima od soiva, jer indeks prelamanja soiva zavisi od talasne duine svetlosti, to
    uslovljava razliite ine daljine za razliite boje. Slika izvora bele svetlosti esto usled
    pojave hromatske aberacije izgleda zamagljeno i pomalo obojeno plavom ili ljubiastom
    bojom u ii za crvenu boju, a crvenom u ii plave boje. Ovaj problem se kod teleskopa
    otklanja putem konstrukcije ahromatskog soiva napravljenog od nekoliko komponenti koje
    se sastoje od razliitih vrsta stakla. Efekat hromatske aberacije je dugo poznat i iroko
    korien od strane slikara radi stvaranja umetnikog efekta, a da bi se izbegao utisak
    nejednakosti zastupljenosti tri boje u francuskoj trobojci, 17. maja 1883. godine je odlueno
    da odnos plave, bele i crvene boje bude jednak 30:33:37, kako bi se iz daljine stvorio utisak
    prisustva tri jednake raznobojne pruge.

    - Kako svetlost greje zidove?

    Suneva svetlost se sastoji iz veoma irokog opsega frekvencija, od infracrvene preko
    vidljive do ultraljubiaste oblasti, a u stanju je da zagreje vodu ili zid najvie zbog toga to
    odreene frekvencije infracrvene svetlosti odgovaraju frekvencijama vibracija atoma u
    molekulima koji ine materijal, pa ih apsorpcija ovih talasa sa Sunca tera da zaponu da jo
    intenzivnije vibriraju. Ovo vibriranje esticama materijala poveava koliinu kretanja i broj
    sudara, a samim tim i temperaturu (meru srednje kinetike energije estica tela) celog tela.
    Osim izazivanja intenzivnijeg vibriranja atoma u molekulima pod dejstvom infracrvene
    svetlosti, vidljiva i ultraljubiasta Suneva svetlost su u stanju da predajui svoju energiju
    atomima materijala prebacuju njihove elektrone na neke od viih energetskih stanja, i na taj
    nain pobuuju itave atome. Ovako pobueni atomi mogu lako prilikom sudara prevesti
    ovakav viak energije u pojaanu vibraciju okolnih molekula ili povienu kinetiku energiju
    susednih estica, to samo po sebi opet predstavlja poveanje toplote tela.

    - Kakav je svetlost talas?

    Svetlost predstavlja elektromagnetni talas, odnosno prostorne i vremenske oscilacije
    elektromagnetnog polja koje su za nas vidljive samo ukoliko im se talasna duina nalazi
    izmeu 380 i 780 nanometara. Talasna duina plave boje iznosi oko 470 nanometara.
    Proizvod talasne duine i frekvencije svetlosti jednak je njenoj brzini prostiranja, odnosno
    brzini svetlosti kroz datu sredinu. Tako, ako podelimo brzinu svetlosti (oko 300 000 km/s) sa
    talasnom duinom jednog plavog fotona (a kada posmatramo neto to je plave boje, milioni
    fotona svake sekunde ulaze u nae oi), odnosno sa 470 nm, dobiemo frekvenciju plavih
    fotona, odnosno oko 638 triliona Herca, to znai da ovoliko puta svaki plavi foton napravi
    oscilacija elektromagnetnog polja tokom jedne sekunde. Elektromagnetni talasi su
    transverzalni, to znai da se za razliku od longitudalnih oscilacija koje se odigravaju u istoj
    ravni u kojoj se prostiru, oscilacije elektromagnetnog polja (koje se mogu podeliti na
    oscilacije elektrinog i oscilacije magnetnog polja, koje osim to su meusobno normalne,
    normalne su i u odnosu na pravac prostiranja talasa) deavaju normalno na pravac prostiranja
    talasa, pa su stoga slini zvunim talasima koje dobijamo kada povuemo i pustimo zategnutu
    icu na gitari ili kada bacimo kameni u more. Meutim, za razliku od zvunih talasa kojima
    je potrebna materijalna sredina za prostiranje, odnosno kretanje, svetlosni talasi se najbre
    kreu kroz vakuum, dok se malo usporavaju prolaskom kroz materijalnu sredinu usled stalnog
    apsorbovanja i re-emitovanja fotona od strane atoma. Ukoliko nacrtamo jedan
    dvodimenzionalni koordinatni sistem (sa x i y osama), a na y-osi (uspravnoj osi) oznaimo
    intenzitet svetlosti, odnosno broj fotona koji stigne do naih oiju u sekundi, a na x-osi
    oznaimo vreme ili rastojanje, u oba sluaja emo za istu svetlost dobiti iste talasaste krive. U
    svakoj sekundi merenja svetlosti, postojae onoliko amplituda svetlosnog talasa kolika je
    njegova frekvencija, a istovremeno na svakoj talasnoj duini preenog puta svetlosnog talasa
    pojavie se po jedna amplituda plavoga talasa. Ipak, svetlosni talasi koji nastaju na nekom od
    prirodnih izvora svetlosti kao to su zvezde ili uarena metalna vlakna sijalica sastoje se od
    mnogo malih, jedininih talasia fotona raznih frekvencija, pa se stoga ovakva svetlost
    naziva polihromatskom, dok se svetlost koja se sastoji od fotona jednakih frekvencija naziva
    monohromatskom svetlou, a ukoliko se svi fotoni monohromatske svetlosti kreu u fazi,
    odnosno tako da se njihove prostorne i vremenske amplitude poklapaju, tada se ova svetlost
    naziva koherentnom ili laserskom svetlou.

    - Zato je brzina svetlosti najvea u vakuumu?

    Kada se kree kroz prazan prostor, tj. vakuum, svetlost putuje svojom maksimalnom
    brzinom koja predstavlja jednu od najvanijih konstanti u savremenoj nauci, a jednaka je
    tano 2,99792458 10
    8
    m/s. U sredini koja se sastoji od atoma, svetlost se sudara sa njima,
    to pojedinanim svetlosnim fotonima stalno menja pravac prostiranja, pa stoga brzina
    svetlosti u nekom proizvoljnom pravcu nikada nije tako velika kao kada se svetlost
    neometano kree kroz prazan, bezatomski vakuum. Osim stalnih sudara i prelamanja, atomi
    supstance kroz koju prolazi svetlost mogu da apsorbuju fotone i naknadno ih emituju, to
    dodatno smanjuje brzinu svetlosti. Svetlost koja putuje kroz vakuum ne mora da troi vreme
    u apsorbovanju i ponovnom otputanje od strane atoma materijala, pa je stoga brzina svetlosti
    u svakom materijalu uvek manja od konstantne brzine svetlosti u vakuumu, koja istovremeno
    predstavlja i najveu brzinu u prirodi. Poto se izmeu atoma i molekula materijala nalazi
    vakuum, brzina prostiranja svetlosti kroz meuatomski prostor je i dalje jednaka svojoj
    maksimalnoj brzini.

    - Ako fotoni nemaju masu, kako mogu da deluju pritiskom?

    Masa mirovanja fotona je jednaka nuli, a pojam mase mirovanja potie iz Ajntajnove
    specijalne teorije relativnosti. Meutim, opet u skladu sa specijalnom teorijom relativnosti,
    svetlosni fotoni nikada ne miruju i uvek se kreu konstantnom brzinom svetlosti, pa im je
    stoga i masa mirovanja jednaka nuli. Masa estice koja putuje sa brzinom , jednaka je
    ,
    gde je m
    o
    masa mirovanja estice, a c brzina svetlosti (oko 300 000 km/s). Na prvi pogled
    nam moe izgledati da fotoni imaju nultu masu, jer im je masa mirovanja jednaka nuli, ali ako
    se bolje zagledamo, moemo primetiti da je i izraz u imeniocu razlomka jednak nuli, jer je
    =c, pa stoga jednaina kolapsira u nedefinisanu formu (0/0). Stoga, moemo zakljuiti da se
    gornja jednaina moe primeniti samo na tela koja putuju manjim brzinama od brzine
    svetlosti, tj. tela ija je masa mirovanja vea od nule. Takoe, teorija relativnosti nam kae i
    da je masa samo jedan oblik energije, a uvena jednaina E=mc
    2
    se moe itati u dva smera:
    masa je jednaka energiji, ali i energija moe biti jednaka masi. Premda fotoni nemaju masu,
    oni imaju energiju, koja je jednaka E=h, gde je h Plankova konstanta (6,62 x 10
    -34
    Js), a je
    frekvencija fotona, a poto su fotoni elektromagnetni talasi, oni stoga i imaju frekvenciju.
    Izjednaavanjem dva prethodna izraza za energiju fotona, moemo doi do veze izmeu
    frekvencije fotona i njihove mase, koja ukazuje na talasno-estinu dualnost svetlosnih
    fotona, to znai da se fotoni mogu ponaati i kao estice i kao talasi. Impuls fotona je jednak
    koliniku njihove energije i brzine kretanja, tj. brzine svetlosti, a foton koji dodirne neku
    povrinu moe biti apsorbovan ili reflektovan. Ako doe do njegove refleksije, njegov impuls
    e ostati nepromenjen, i on nee izvriti pritisak na povrinu. Meutim, ako atomi povrine
    apsorbuju foton, tada se impuls fotona predaje povrini. Na taj nain, u snopu fotona koji je
    usmeren na neku povrinu, neki fotoni e se apsorbovati, a neki reflektovati, a radijacioni
    pritisak na povrini pod dejstvom snopa svetlosti e se nalaziti negde izmeu minimalne
    teorijske vrednosti za sluaj kada su se svi fotoni reflektovali i maksimalne teorijske vrednosti
    u sluaju apsorbovanja svih fotona od strane povrine.

    - ta je to Kruksov radiometar?

    Ovaj radiometar je izradio engleski fiziar Vilijam Kruks, a danas se on koristi
    uglavnom kao ivopisna igraka. Kruksov radiometar ima oblik sijalice u kojoj se nalaze 4
    vertikalna vetrokaza sa po malim dijamantom na vrhu svakog od njih. Jedna strana svakog od
    4 dijamanta je obojena u crnu, a druga u belu boju. Kada igraku iznesemo na svetlo dana,
    vetrokazi poinju da se okreu u krug, a ukoliko je posebno jaka Suneva svetlost, oni su u
    stanju da se okree brzinama i od po nekoliko hiljada obrtaja u minuti. Meutim, postoji jedna
    stvar koja je neophodna da bi se ovi vetrokazi okretali na Sunevoj svetlosti, a to je prisustvo
    vakuuma. Svetlosni fotoni se odbijaju od svetlih strana dijamanata i deluju pritiskom na svetlu
    poleinu, a time i uzrokuju rotaciju vetrokaza. Refleksija fotona sa svetle strane dijamanata
    prenosi dvostruko vei impuls od apsorpcije fotona na tamnoj strani, pa se rotacija vri tako
    da tamna strana prednjai. Ukoliko bi vetrokazi bili okrueni vazduhom, trenje dijamanata sa
    vazduhom bi bilo isuvie veliko i suprotstavljalo bi se pritisku kojim svetlost odbacuje svetlu
    stranu dijamanata, te ne bi dolo do rotacije vetrokaza. Meutim, ukoliko je vakuum u
    radiometru dobar, ali ne dovoljno visok (odnosno u sluaju da pritisak nije dovoljno nizak),
    dolazi do pojave efekta poznatog pod imenom toplotna transpiracija. Tada se radiometar vrti
    tako da mu svetla strana prednjai. Naime, u ovoj situaciji je impuls koji preuzimaju molekuli
    vazduha sa crne, tj. toplije strane dijamanta vei od impulsa koji fotoni prenose na svetlu
    stranu, a kao rezultat toga radiometar rotira tako da mu svetla strana prednjai.

    - Da li svetlosni talasi imaju gravitaciju?

    U skladu sa Ajntajnovom optom teorijom relativnosti, gravitacija je zakrivljenost
    prostor-vremena, a sve to poseduje energiju i impuls predstavlja izvor gravitacionog polja
    koje deluje na okolni prostorno-vremenski kontinuum tako to ga zakrivljuje. Elektrina i
    magnetna polja potiu od odreenog tipa materije, i to prvenstveno od elektrona, a poto
    materija predstavlja odreenu vrstu energije, takva tela e posedovati gravitaciono polje, pa e
    i kriviti vreme-prostor. Osim ovoga, poto i elektromagnetno polje sadri energiju i impuls, i
    ono e stvarati svoje sopstveno gravitaciono polje, koje se sabira sa gravitacionim poljem tela
    - izvora elektromagnetnog zraenja. Premda je eksperimentalno dokazana injenica da
    svetlost biva privuena gravitacijom nebeskih tela, aspekt gravitacione teorije po kome i
    elektromagnetni, odnosno svetlosni talasi stvaraju gravitaciona polja jo uvek nije
    eksperimentalno potvren, s obzirom da se smatra da bi ovakva polja stvorena u laboratoriji
    bila veoma slaba da bi se mogla detektovati putem trenutno dostupnih senzora. Stoga se prvi
    eksperimentalni dokazi ovog aspekta teorije gravitacije oekuju na osnovu posmatranja
    nebeskih tela koji nose znatno vea naelektrisanja.

    - ta su to solarne elije?

    Sunce tokom samo 20 minuta obaspe Zemlju sa onoliko energije koliko mi, stanovnici
    Zemlje potroimo za godinu dana. Primljena energija varira sa ritmom dana i noi, smenom
    godinjih doba, kao i oblanih i sunanih dana. Ipak, kao posledica prelamanja svetlosti na
    vodenim kapima i esticama praine iz atmosfere, prosena koliina Suneve svetlosti koju
    primi proizvoljna taka na Zemljinoj lopti je jednaka polovini svetlosti koja bi pala na nju
    kada smog i oblaci ne bi postojali. Ipak, direktna Suneva svetlost osvetljava Zemljinu
    povrinu snagom od oko 1000 Vati po kvadratnom metru, a kada bismo samo polovinu ove
    energije mogli da stalno pretvaramo u struju, imali bismo korisne energije na pretek. S
    obzirom da se planetarne zalihe fosilnih goriva blie svom iscrpljenju (oko 2050. godine),
    prelazak oveanstva na solarnu energiju e uskoro postati neophodan. Solarne (fotovoltane)
    elije predstavljaju jedan od naina direktnog pretvaranja energije koju nose svetlosni fotoni u
    elektrinu energiju koja se tokom noi ili oblanih dana moe skladititi u baterijama (baterije
    sa dubokim ciklusom, kao npr. olovno-kisele ili nikl-kadmijumske baterije). Solarne elije se
    nalaze u mnogim kalkulatorima (ukoliko ga poklopite rukom, a njegov teno-kristalni displej
    se ugasi, znaete da radi na solarnu energiju), parkiralitima (za oznaavanje slobodnog
    mesta), znakovima pored puta, a i svemirske letelice i sateliti su na jednom delu svoje
    povrine obloeni solarnim elijama. Solarne elije se sastoje od dva sloja nekog
    poluprovodnog materijala (npr. silicijuma, galijum arsenida, bakar indijum diselenida,
    kadmijum telurida), pri emu je jedan sloj n-tipa (dopiran je sa atomima nekog elementa
    koji, ugraujui se u kristalnu reetku, oslobaaju po elektron), dok je drugi sloj p-tipa (svaki
    atom dopiranog elementa vezuje za sebe po elektron, stvarajui upljinu, odnosno pozitivno
    naelektrisanu prazninu u elektronskoj strukturi kristalne reetke). Prilikom spajanja ova dva
    sloja, dolazi do kretanja elektrona iz n-poluprovodnika u sloj p-poluprovodnika, a do kretanja
    upljina u obrnutom smeru. Ovaj proces kretanja biva prekinut kada se uravnotei sa nastalim
    elektrinim poljem na granici slojeva, to spreava dalje kretanje. Ipak, kada svetlosni foton
    padne na ovu poluprovodniku diodu, njegova energija se troi za formiranje parova elektron-
    upljina, koji se nakon svog nastanka odmah kreu i to elektroni ka n-poluprovodniku, a
    upljine ka p-poluprovodniku, to dovodi do naruavanja ravnotee, a to za posledicu ima, u
    prisustvu spoljanjeg kola koje povezuje n i p-poluprovodnik, ponovno kretanje elektrona iz n
    u p-poluprovodnik, kako bi se ujedinili sa nastalim upljinama u p-poluprovodniku. Ovo
    kretanje se putem metalnih elektroda postavljenih na vrh i na dno elije pretvara u koristan
    rad, odnosno u elektrinu struju. Ovaj tok naelektrisanja predstavlja struju, a elektrino polje
    na spoju poluprovodnika definie napon elije, dok nam proizvod ove dve veliine (jaine
    struje i napona elije) daje veliinu snage elije. Ipak, s obzirom da solarne elije poseduju
    prag energije koji foton mora imati kako bi formirao par elektron-upljina, samo izmeu 10 i
    25 % elektromagnetnih talasa koji dou u eliju biva iskorieno za dobijanje struje.
    Meutim, to je manji energetski prag materijala, to e i napon elije biti manji, a to e
    rezultirati u maloj snazi (optimalno je oko 1,4 eV). Povrine solarnih elija se presvlae sa
    antireflektivnim slojem koji spreava odbijanje svetlosti od elije (do oko 5%) i sa staklenim
    slojem koji titi eliju od atoma iz vazduha. U solarnim ploama, vie elija (najee 36) se
    povezuju redno i paralelno kako bi se poveao njihov rezultujui napon (a time i snaga).

    - ta je to solarni vodonik?

    Suneva energija bi mogla da postane zamena za energiju koju dobijamo
    sagorevanjem fosilnih goriva im se bude pronaao efikasan nain za njeno prevoenje u
    oblik koji se moe lako skladititi. Naime, u sunanim priobalskim ili morskim oblastima na
    Zemljinoj povrini mogue je postaviti solarne elije (na plaama ili na brodovima) koje bi
    proizvedenu elektrinu struju slale do elektrolizatora u kojima bi se morska voda razlagala na
    vodonik i kiseonik. Dobijeni, takozvani solarni vodonik se moe hlaenjem ili dejstvom
    visokih pritisaka prevesti u teno stanje i uvati u rezervoarima, moe se skladititi u
    kristalnim reetkama nekih metala (u vidu hidrida) ili se eventualno, u razvijenijem sistemu,
    moe direktno preko cevovoda odvoditi do mesta potronje. Naime, spajanjem vodonika i
    kiseonika u gorivnim elijama (to je suprotno procesu elektrolize) oslobaa se energija koja
    se moe prevesti u koristan oblik. Takoe, preko vodoninog motora se moe pokretati
    odgovarajui generator i proizvoditi struja, a istovremeno se koristiti otpadna toplota za
    zagrevanje. Za razliku od fosilnih goriva koja sagorevaju na visokim temperaturama, vodonik
    se moe sagorevati bez plamena, tj. na hladno. Katalitiki gorionici, koji su u tu svrhu
    izraeni, sastoje se od ploa sa mnotvom finih pora, a pomou specijalnog katalizatora na
    povrini pora, vodonini gas sagoreva u njima bez plamena dajui vodenu paru. Energija se sa
    skoro apsolutnom efikasnou oslobaa u obliku toplote, a ploe imaju temperaturu od 150-
    200
    o
    C, to se moe koristiti za zagrevanje stanova. Takoe, katalitiki gorionici ne stvaraju
    nikakve gasove pa im stoga nisu ni potrebni dimnjaci. Savremeni elektrolizatori poseduju
    efikasnost od 70 %, to znai da se svaki kiloVat-as elektrine energije (dobijene
    posredstvom solarnih elija) u njima prevodi u 0,7 kiloVat-asova hemijske energije
    uskladitene u vodoniku sa ukupnom efikasnou od oko 5 15 %. Ipak, smatra se da e se
    efikasnost elektrolizera uskoro poveati do 90 %, premda e u solarno-vodoninoj ekonomiji
    planetarnih razmera odluujua biti cena elektrine energije dobijene iz solarne energije, koja
    bi mogla da se smanji sa masovnom proizvodnjom solarnih elija izraenih od ekstremno
    tankih poluprovodnikih slojave, kao i sa poveanjem efikasnosti solarnih elija (na primer,
    spajanjem vie slojeva solarnih elija sa razliitim energetskim pragovima). Za razliku od
    baterija (koje koriste dananji solarni sistemi u svrhu skladitenja energije) koje se moraju
    drati u stalno provetravanim prostorijama i u nemetalnim pakovanjima, vodonik predstavlja
    idealan nain skladitenja energije. Uprkos tome to kritiari istiu da iskorienje solarne
    energije zahteva velike povrine, bilo bi dovoljno samo oko 0,5 % kopnene povrine Zemlje
    da bi se stopostotno zadovoljile potrebe stanovnitva planete za solarnim vodonikom, a ova
    povrina otprilike odgovara onoj koju na naoj planeti pokrivaju zgrade i putevi.

    - Zato vidimo dugine boje na kapljicama benzina na putu?

    Kada vidite tanak sloj ulja ili benzina na putu posle kie, dugine boje, tj. sve boje iz
    spektra Suneve svetlosti se na njihovoj povrini primeuju iz vie razloga. Pre svega, ove
    mrlje koje mogu poticati, na primer, od ulja za podmazivanje automobila, kamiona ili bicikla,
    plutaju na povrini malih barica vode, jer je gustina ulja manja od gustine vode. Formule za
    komercijalna ulja najee sadre i aditiv koji uzrokuje da se kapljice ulja raire u tanak film
    na vodenoj povrini. Film je najdeblji na samom centru mrlje, a najtanji na periferiji. Svetlost
    koja pada na povrinu mrlje reflektuje se navie, kako od vrha uljanog filma, tako i od dodirne
    povrine izmeu ulja i vode. Poto debljina uljanog filma opada od centra ka periferiji, tako i
    razliite oblasti mrlje reflektuju razliite boje. Duina puta reflektovane svetlosti, tj. rastojanje
    od mesta refleksije do naih oiju, blago je razliita u zavisnosti od toga da li odbijena svetlost
    dolazi sa vrha ili sa dna uljanog filma. Ukoliko je razlika u duini ovog puta dva talasa
    jednaka celobrojnom umnoku talasnih duina svetlosti, tada e doi do konstruktivne
    interferencije, tj. sabiranja i pojaanja intenziteta ta dva zraka svetlosti, reflektovanih sa
    razliitih taaka. U suprotnom sluaju, naravno, dolazi do destruktivne interferencije i dva
    razliita talasa se meusobno ne pojaavaju, ve potiru. Suneva svetlost je bela, to znai da
    sadri sve dugine boje (crvenu, narandastu, utu, zelenu, plavu, indigo i ljubiastu), a svaka
    od ovih boja poseduje karakteristian opseg talasnih duina. Stoga, nejednakost u duini puta
    reflektovane svetlosti, dovodi do konstruktivne interferencije nekih, a do destruktivne
    interferencije drugih boja. Polako se kreui u odnosu na kapljicu ulja, menjamo ugao
    posmatranja, a time i duinu puta svetlosti, pa stoga i menjamo spektar konstruktivno
    reflektovanih boja. Tako se u polaganom hodu pored jedne ovakve kapi, na njoj mogu
    primetiti sve boje iz Sunevog svetlosnog spektra.

    - ta je to fatamorgana?

    Fatamorganu ne viaju samo edni putnici u pustinji, ve je i mi moemo esto
    primetiti prilikom etnje po nekom breuljku ili tokom vonje na putu u vidu, na primer,
    jezerceta, male umske oaze ili Meseca na mestu gde je nemogue pronai ih, kao na primer
    na samom automobilskom putu ili ak i u vazduhu. U uobiajenom sluaju, odreena tela u
    prirodi vidimo usled njihove sposobnosti da reflektuju svetlost koja stie do naih oiju.
    Meutim, u sluaju fatamorgane, vidimo predmete zahvaljujui pojavi refrakcije (odnosno
    rasipanja svetlosti), a ne refleksije. Naime, u sluaju veoma estog primera fatamorgane kao
    iluzorne vodene povrine u daljini, topla stvarna vodena povrina (koja se moe nalaziti
    desetinama kilometara izvan naeg vidnog polja) zagreva okolni vazduh tako da on postaje
    topliji od gornjih slojeva vazduha. Na taj nain, svetlosni zraci koji pristiu na vodenu
    povrinu bivaju savijeni, odnosno refraktovani navie, to je posledica breg prostiranja
    svetlosti kroz topli i razreeniji nego kroz hladni i gui vazduh. Naime, donji snopovi
    svetlosti se kreu bre od gornjih, to uzrokuje refrakciju svetlosti, odnosno njeno povijanje
    navie. Kada ova, refraktovana svetlost stigne do naih oiju, ona izgleda kao da dolazi sa
    nekog neprirodnog mesta (na primer, autoputa, ume, oaze sa palmama ili iz vazduha), a ne sa
    velikih udaljenosti, kao to je stvarni sluaj. Reflektovani svetlosni talasi prate slinu putanju,
    pa se stoga, prirodno, refraktovani talasi poistoveuju sa reflektovanim talasima, to
    opisujemo kao fatamorganu.

    - Zato se kazaljka na satu okree u smeru kazaljke na satu?

    Prvi satovi koje je izmislio ovek bili su sunani satovi, a svako od nas ih moe
    napraviti na ulici ili u dvoritu. Dovoljno je da obeleimo krug na Zemlji, i u centru kruga
    postavimo jedan ravan tap ili pravougli trougao kome bi pravi ugao bio u centru kruga, a
    hipotenuza postavljena u pravcu juga (ili u pravcu severa ukoliko se nalazimo na junoj
    hemisferi). Senka koju bi Suneva svetlost pravila na krugu pokazivala bi vreme. Tako bi, na
    primer, u podne, kada je Sunce u pravcu juga pod pravim uglom, senka bi pokazivala sever, tj.
    12 sati. Sat vremena kasnije, Sunce bi bilo malo pomereno ka Zapadu, pa bi senka od tapa ili
    trougla presecala krug na poloaju od 1, tj. 13 asova. Stoga, moemo primetiti da e se sa
    prividnim prirodnim kretanjem Sunca od istoka ka zapadu, odnosno sa stvarnom rotacijom
    Zemlje oko svoje ose od zapada prema istoku, senka sunanog sata uvek pomerati ba u
    smeru kazaljke na satu.

    - Zato se za Sunce kae da je zvezda tree generacije?

    Zvezde predstavljaju velike lopte usijanih gasova koji su se iz nebeskih prostranstava
    kondenzovali (iz hladne praine u toplu, gasovitu loptu) zahvaljujui gravitacionom
    privlaenju materijalnih estica. Milion godina nakon trenutka Velikog Praska, u naem
    Kosmosu su postojali samo vodonikovi atomi koji su usled neravnomerne raspodele njihove
    gustine poeli da se gravitaciono privlae i da formiraju zvezde. Naime, tokom privlaenja,
    odnosno saimanja vodonikovih oblaka prvih zvezda, u jednom trenutku, usled velike
    temperature u sreditu proto-zvezde dolazi do poetka procesa nuklearne fuzije vodonika u
    helijum, a zatim helijuma u tee elemente, i tako dalje. U ovim reakcijama nuklearne fuzije,
    stvara se unutranji pritisak zvezde koji se suprotstavlja gravitacionom saimanju i zvezdu
    odrava u ravnotenom stanju i obliku. Ipak, kada zvezda potroi svo svoje nuklearno gorivo,
    ona se ukoliko je dovoljno mala samo skupi formirajui belog patuljka, ukoliko je dovoljno
    velika skupi se formirajui crnu rupu, dok ukoliko se njena masa nalazi izmeu ova dva
    stanja, onda eksplodira u Kosmos u vidu supernove, ostavljajui za sobom samo neutronsku
    zvezdu. Materija koju ovakva zvezda izemituje u kosmika prostranstva opet biva
    gravitaciono privuena na nekim drugim mestima i od nje nastaju zvezde druge generacije.
    Ipak, materija zvezda druge generacije se ne sastoji iskljuivo od vodonika kao u sluaju
    prvih zvezda, ve i od sloenijih i teih elemenata, pa stoga za ovakve zvezde koje se sastoje
    od materije koja potie iz eksplozije neke zvezde prve generacije, i iji je spektar znatno
    bogatiji u odnosu na prve zvezde kaemo da predstavljaju zvezde druge generacije. Ipak, i
    zvezde druge generacije nakon odreenog vremena svog ivota potroe svoje nuklearno
    gorivo, pa ukoliko im je masa povoljna i one raznesu svoju materiju po Kosmosu kao
    supernove (ili eventualno kao nove u sluaju dvojnih zvezdanih sistema kod kojih je jedna
    zvezda beli patuljak). Saimanjem ove materije koju su emitovale zvezde druge generacije
    nastaju zvezde tree generacije, iji je spaktar jo bogatiji u odnosu na zvezde prethodnih
    generacije, a jedna od ovih zvezda je i nae Sunce. Naime, posmatranjem spektra Suneve
    svetlosti primeen je niz teih elemenata, ukljuujui pre svega i gvoe kod koga se prekida
    svaki fisioni ili fuzioni niz, te stoga znamo da je Sunce zvezda najmanje tree generacije.

    - Zato moemo da vidimo Sunevu svetlost ak i kada Sunce zae iza
    horizonta?

    esto je Suneva svetlost oko nas i vie od pola asa nakon to je Sunce zalo iza
    horizonta. Razlog ove pojave je refrakcija, odnosno prelamanje svetlosti na esticama
    atmosfere, usled ega, izmeu ostalog, vidimo i nebo plave boje. Sudarajui se najvie sa
    molekulima kiseonika i azota u atmosferi, svetlosni zraci se rasejavaju u mnogo razliitih
    pravaca. Kada Sunce zae iza horizonta ili iza nekog velikog brega, Suneva svetlost vie ne
    pogaa direktno nae oi, ali uprkos tome ona prolazi kroz ogromna prostranstva atmosfere
    iznad naih glava i rasejava se u svim pravcima. Na taj nain, Suneva svetlost indirektno
    nalazi put do naih oiju.









    2. Zemlja


    - Od ega se sastoji Zemljina lopta?

    Zemljina lopta se sastoji od niza slojeva nastalih u ranijoj istoriji planete, u procesu
    kretanja u okviru koga su tei hemijski elementi pod dejstvom gravitacije teili centru Zemlje,
    dok su laki ostali da plutaju na povrini. Struktura Zemlje se moe podeliti na 5 slojeva, a to
    su gasoviti sloj atmosfere, debljine oko 1100 km, koju preteno ine azot (78 %), kiseonik (21
    %) i argon (oko 1 %), a ija je polovina mase skoncentrisana u najniih 5 km; tena
    hidrosfera, koja obuhvata sve vodene povrine na Zemlji (oko 70 % od ukupne povrine
    Zemlje), a ija je prosena dubina oko 3794 metara; vrsta litosfera debljine oko 100 km, koja
    je izdeljena na oko 12 tektonskih ploa, i koja sadri elemente uglavnom u obliku hemijskih
    jedinjenja poznatih kao minerali, a najprisutniji elementi su kiseonik (47 %), silicijum (28 %),
    aluminijum (8 %), gvoe (5 %), kalcijum, natrijum, kalijum, magnezijum, titan, vodonik i
    fosfor; vrsti omota, koji se prostire do dubine od 2900 km, i iji se gornji slojevi sastoje
    uglavnom od gvoa i magnezijumovih silikata, dok se donji slojevi sastoje od smee oksida
    magnezijuma, silicijuma i gvoa; i jezgro Zemlje, koje se moe podeliti na teno, spoljanje
    jezgro koje ide do dubine od 5200 km, a sastoji se uglavnom od gvoa i sumpora, i vrsto,
    gvozdeno unutranje jezgro, koje se protee do dubine od 6371 km, tj. do samog centra
    Zemlje.

    - Zato je Zemljino jezgro tako toplo?

    Temperatura Zemljinog omotaa iznosi oko 1000
    o
    C, dok se temperatura Zemljinog
    jezgra kree od 3700
    o
    C u spoljanjim slojevima do 4300
    o
    C u centralnim delovima jezgra.
    Postoje tri osnovna izvora toplote u unutranjosti Zemlje, a to su: toplota nastala jo u vreme
    formiranja i nagomilavanja planetarne materije pod dejstvom gravitacije, a koja je i danas
    prisutna u velikoj meri; zatim toplota koja nastaje usled trenja uzrokovanog tonjenjem teih
    elemenata ka centru planete takoe pod dejstvom gravitacije; i toplota koja nastaje prilikom
    raspada radioaktivnih elemenata. Toploti iz unutranjosti Zemlje je potrebno veoma mnogo
    vremena da napusti Zemlju, tj. da se izemituje u Kosmos u obliku infracrvenih talasa, jer osim
    brzog strujanja toplote direktno u pravcu Zemljine povrine, postoji i znatno sporiji nain
    prenoenja toplote ka povrini, koji ukljuuje transport toplote kroz slabo provodne granine
    slojeve, kao to su tektonske ploe u slojevima litosfere. Kao rezultat ovog sporog strujanja
    toplote u Kosmos, velika koliina praiskonske planetarne toplote, nastale jo u vreme
    gravitacionog saimanja planete, jo uvek postoji.

    - Kako se meri temperatura Zemljinog jezgra?

    S obzirom da se centar Zemljine kugle nalazi na oko 6400 km ispod nas, a najvee
    dubine do kojih se moe iskopati rupa i spustiti termometar iznose oko 10 km, neophodno je
    primeniti neku indirektnu metodu za izraunavanje temperature gvozdene mase u Zemljinom
    sreditu. Merenje brzine prolaska seizmikih, tj. zvunih talasa kroz Zemlju, doputa
    geofiziarima da izvre procenu gustine i elastinosti kamenja na dubinama koje su inae
    nedostupne za direktno ispitivanje. Uporeivanjem seizmikih talasa proputenih kroz Zemlju
    i zvunih talasa proputenih kroz poznate supstanci na povienim pritiscima i temperaturama,
    mogue je izvesti zakljuke o uslovima koji vladaju u sreditu Zemlje. Jedan od problema je
    taj to je veoma teko simulirati uslove iz unutranjosti Zemlje u laboratoriji, jer je npr.
    id37975151 pdfMachine by Broadgun Software - a great PDF writer! - a great PDF creator! - http://www.pdfmachine.com http://www.broadgun.com
    pritisak u Zemljinom jezgru za 3 miliona puta vei od atmosferskog, dok je temperatura za
    oko 4000 5000
    o
    C vea nego u atmosferi. Ipak, u laboratorijima za fiziku minerala se uz
    pomo nakovnih dijamantskih elija uspevaju postignuti ovako visoke temperature i pritisci, a
    na osnovu ispitivanja prolaska zvunih talasa kroz gvoe na ovako visokoj temperaturi i
    pritisku, utvreno je da je gvoe jedini element ije se seizmike osobine (pre svega, brzina
    zvuka) u laboratoriji poklapaju sa seizmikim osobinama Zemljinog jezgra, dok se
    temperatura jezgra procenjuje na izmeu 4000
    o
    C i 7000
    o
    C. Meutim, i pri laboratorijskim
    uslovima visokog pritiska i temperature slinim onima koji vladaju u sreditu Zemlje, zvuni
    talasi kroz istu gvozdenu materiju prolaze neto bre nego to prolaze kroz Zemljino jezgro.
    Stoga se smatra da osim gvoa, u toplom Zemljinom jezgru postoje jo i neki drugi hemijski
    elementi, a pre svih kiseonik (oko 8 %) i sumpor i slicijum (zajedno oko 8 %).

    - Zato se Zemljino jezgro okree bre od njene povrine?

    Zemaljska opservatorija Lamont-Doherty je pre nekoliko godina pronala seizmike
    dokaze da se Zemljino unutranje jezgro pomera u odnosu na spoljanji omota, a ovaj dokaz
    je izveden na osnovu pomeraja najbreg zvunog talasa proputenog pod uglom od 10
    o
    u
    odnosu na Zemljinu osu rotacije, u pravcu istoka brzinom od jednog stepena u godini. Inae,
    seizmiki talasi se kreu bre kroz Zemljino jezgro u pravcu sever-jug nego u ravni ekvatora,
    to moe biti posledica jednoznanog ureenja kristala gvoa, odnosno pretpostavke da su
    svi kristali gvoa u vrstom delu Zemljinog jezgra moda orijentisani u istom pravcu, iako se
    ne zna zato je njihova orijentacija ba pod uglom od 10
    o
    u odnosu na osu rotacije, osim ako
    nisu kristalisali u vreme kada je Zemljina osa rotacije bila orijentisana u drugom pravcu.
    Razlozi ovako blage razlike u brzini okretanja jo uvek nisu poznati, ali se smatra da bi uzrok
    ove pojave moglo biti magnetno polje Zemlje, ili eventualno usporavanje okretanja Zemljine
    povrine pod dejstvom plimskog efekta izmeu okeana i Meseca.

    - Kako moemo da primetimo da je Zemlja jedna lopta?

    Ako ste nekada posmatrali pomraenje Meseca, sigurno ste primetili kako Zemljina
    senka okruglog oblika polako prekriva i zatim otkriva svetli Mesec. Kada bi Zemlja bila bilo
    kog drugog oblika osim sferinog, njena senka ne bi bila tako savreno okrugla. Kada bi
    Zemlja bila ploastog oblika, njena senka na Mesecu bi bila izduena i eliptina, osim ukoliko
    se pomraenje ne bi deavalo samo kada je Sunce tano ispod sredita ploe. Takoe, ukoliko
    otputujete na neki drugi kraj planete, moete primetiti oiglednu razliku u poloaju zvezde
    severnjae (tj. polarne zvezde) koja je prepoznatljiva po tome to posmatrana iz istog mesta
    na Zemlji, tokom noi skoro da ne menja svoj poloaj na zvezdanom svodu, jer se nalazi
    skoro tano u pravcu ose rotacije Zemljine kugle, dok se sve druge zvezde okreu polako oko
    nje, kreui se od istoka na zapad. Poto se polarna zvezda nalazi tano iznad severnog pola,
    ona bi posmatrau na severnom polu izgledala kao da mu se nalazi tano iznad glave, dok bi
    svakom junijem posmatrau, pa i nama sada, izgledala udaljena od centralne take na
    nonom nebu. to se vie kreemo ka jugu, to e se polarna zvezda pomerati nie na nebu, a
    iz ovog pomeraja su stari Egipani i Grci izraunali obim Zemlje. Takoe, kada stojite na
    obali mora i posmatrate brod koji se pojavljuje na horizontu, da li mu se prvo pojavljuje trup
    ili jedra?

    - Zato ne moemo da osetimo Zemlju kako se okree?

    Jedan od uvenih Ajntajnovih principa relativnosti je taj da ne postoji apsolutno, ve
    samo relativno kretanje u odnosu na neki drugi referentni sistem. Stoga, ako se nalazimo u
    sistemu koji se kree konstantnom brzinom, mi to ne moemo primetiti sve dok ne vidimo
    nekoga ko je projurio pored nas. Nismo u stanju da osetimo da li se Zemlja kree ili ne jer su
    sva njena kretanja konstantna u vremenu, a mi smo njen deo pa se kreemo zajedno sa njom.
    Iako bismo usporavanje ili ubrzavanje od sadanje brzine kretanja Zemlje osetili kao promenu
    u gravitaciji, mi smo za sada u stanju da izvlaimo zakljuke o kretanjima Zemlje samo na
    osnovu posmatranja zvezda.

    - Koliko brzo bi trebalo da se okree Zemlja da bi neutralisala silu tee?

    Da bi se neutralizovalo dejstvo Zemljine sile gravitacije, neophodno je da ubrzanje
    pod dejstvom centripetalne sile kao posledice Zemljine rotacije oko svoje ose postane jednako
    ubrzanju pod dejstvom Zemljine sile gravitacije. Tako bi centripetalno ubrzanje, tj. proizvod
    Zemljinog poluprenika i kvadrata njene ugaone brzine, trebalo da bude jednako ubrzanju od
    9,81 m/s
    2
    . Poto je Zemljin poluprenik priblino jednak 6,4 miliona metara, moemo
    izraunati neophodnu ugaonu brzinu od 0,00124 rad/s. Period ovakve besteinske Zemljine
    gravitacije, tj. vreme za koje bi se Zemlja jedanput okrenula oko svoje ose, moe se izraunati
    kao kolinik dvostruke vrednosti broja i ugaone brzine, pa tako dobijamo vrednost perioda
    od 5074,99 sekundi, odnosno 1,409 asova. To znai da kada bi Zemlja rotirala oko svoje ose
    20 puta bre nego sada, tj. sa periodom od 1 sata i 24 minuta, svi na Zemlji bi lebdeli jer bi se
    Zemljina gravitacija neutralisala pod dejstvom poveane centripetalne sile.

    - Kako se moe dokazati Zemljina rotacija u odnosu na Sunce?

    Jedan od najpraktinijih i najjednostavnijih dokaza rotacije Zemlje oko svoje ose moe
    se izvesti uz pomo tzv. Fukoovog klatna, koje je dovoljno da blago izvedemo iz ravnotenog
    poloaja i ono e se zaljuljati u istoj ravni po kojoj i Zemlja ispod njega rotira. Naime, ako
    pustimo Fukoovo klatno da osciluje, vertikalna ravan njegovog oscilovanja e se pomerati
    brzinom od petnaestostrukog sinusa ugla nae geografske irine stepeni na as. Ovaj dokaz se
    moe izvesti na svim delovima Zemljine lopte, osim na njenom ekvatoru. S druge strane,
    dokaz za orbitiranje Zemlje oko Sunca moemo da izvedemo tako to osmotrimo neku zvezdu
    danas, kao i kroz tano est meseci, kada Zemlja bude bila na suprotnoj strani svoje orbitalne
    putanje. Ovaj mali pomeraj u poloaju zvezde naziva se paralaksa, a poto je ovakav pomeraj
    izuzetno mali ak i za nama najblie zvezde, za ovakvo osmatranje nam je neophodan
    teleskop.
    - Kada se Zemlja oko Sunca kree bre, a kada sporije?
    Naa planeta se oko Sunca okree najbre kada je na severnoj hemisferi zima, a
    najsporije kada je na njoj leto. Kada bi Zemljina putanja oko Sunca bila kruna, tada bi se
    Zemlja uvek kretala istom brzinom. Meutim, putanja Zemlje oko Sunca je blago eliptina,
    to znai da se rastojanje izmeu Zemlje stalno menja. Zemlja je najblia Suncu tokom zime
    na severnoj hemisferi, a najdalja kada je na severnoj hemisferi leto. Prema Keplerovom
    drugom zakonu, radijus vektor zamiljena prava linija koja spaja Sunce sa Zemljom u
    jednakim vremenskim periodima opisuje jednake povrine. Stoga, to je Zemlja blia Suncu,
    to e se ona bre i kretati. Zemlja postie najveu brzinu tokom svog kruenja oko Sunca kada
    se nalazi u taki perihela (tj. kada je najblia Suncu), dok je najmanja brzina rotiranja Zemlje
    oko Sunca primetna u taki afela (tj. kada je Sunce najdalje od Zemlje).

    - ta je to endlerovo kolebanje?

    endlerovo kolebanje je promena u pravcu du koga se Zemlja obre oko svoje ose.
    Kolebanje elektrinih igraki u trenutku kada ih pokrenemo ili tokom njihovog zaustavljanja
    pomalo podsea na ovo kolebanje Zemlje. Naime, polovi igrake i Zemlje ne miruju tokom
    rotacije, ve se i oni malo kreu. Zamislite jedno penkalo iji kraj prolazi kroz juni, a vrh
    kroz severni pol Zemlje. Ako bi to penkalo moglo da pie po nekoj podlozi, nakon jednog
    dana, tj. nakon jednog punog obrtaja Zemlje oko svoje ose (ako zanemarimo kretanje oko
    Sunca), ono ne bi iscrtalo taku, ve krug. Takoe, nakon nekoliko dana ili meseci, umesto
    prave linije (ako sada uzmemo u obzir i kretanje oko Sunca) dobili bismo spiralnu putanju.
    Upravo ovaj efekat predstavlja tzv. endlerovo kolebanje, pojavu koju je otkrio ameriki
    astronom Set Karlo endler 1800. godine. Za razliku od godinjeg kolebanja pravca Zemljine
    ose rotacije, to za posledicu ima promenu godinjih doba, endlerovo kolebanje je dnevna
    pojava. Postoji nekoliko teorija koje pokuavaju da objasne ovakvo kretanje Zemlje oko svoje
    ose. Osim miljenja da je ovo kolebanje uzrokovano injenicom da naa planeta nije potpuno
    pravilna sfera, ve je njen ekvatorijalni obim neto vei od obima oko polova, neki naunici
    smatraju da plime i morske povrine u vidu promena pritiska u okeanima ili vetrova (koji
    neravnomerno potiskuju vodene mase) du okeana uzrokuju endlerov efekat. endlerov
    efekat utie na preciznost sa kojom se posmatraju zvezde uz pomo teleskopa, a i na nebesku
    navigaciju, poto se geografska irina menja tokom perioda od 14 meseci. GPS je u stanju da
    lako prevazie uticaj endlerovog efekta, ali se zvezdani navigatori i dalje moraju redovno
    snabdevati sa novim referentnim takama koje odgovaraju severnom i junom geografskom
    polu. S druge strane, endlerov efekat ne utie na Zemljine magnetne polove, a time ni na
    preciznost kompasa.

    - Zato su zime hladne, a leta topla?

    Zemlja na svom putu oko Sunca neprekidno menja pravac svoje ose rotacije. Naime, u
    dane prolene i jesenje ravnodnevnice (21. mart i 23. septembar, respektivno), Sunce se nalazi
    u normalnom poloaju u odnosu na osu rotacije Zemlje. S druge strane, na dan poetka zime
    (22. decembra na severnoj hemisferi), kao i na dan poetka leta (22. juna na severnoj
    hemisferi), Sunce se nalazi pod uglom od 23,5
    o
    u odnosu na Zemljinu osu rotacije. Tada
    Zemljina hemisfera koja je blia Suncu prima oko tri puta vie Suneve svetlosti od suprotne
    hemisfere, a Zemljin pol koji je blii Suncu prima Sunevu svetlost celoga dana, dok je na
    suprotnom polu u to doba godine dvadesetetvoroasovna tama. Upravo ova velika razlika u
    toploti sa Sunca koju primaju dve hemisfere uzrokuje pojavu razliitih godinjih doba u
    razliitim hemisferama Zemlje. Kada na severnoj hemisferi pone prolee, Zemljin severni
    pol se sve vie naginje ka Suncu, uzrokujui tako da nama u umerenom pojasu na severnoj
    polulopti Sunce postaje sve blie. Kada se Zemljin severni pol nagne toliko da ugao izmeu
    Sunca i Zemljine ose rotacije postane jednak 23,5
    o
    , Zemljina osa tada poinje da se naginje
    na drugu strane, a Sunce nam sa svakim novim danom postaje sve dalje, iako je kod nas u tom
    trenutku poelo leto. Tada severni pol poinje da se udaljava od Sunca, a juni pol da mu se
    pribliava. Kada Sunce ponovo dospe u normalan poloaj u odnosu na Zemljinu osu rotacije,
    na junoj hemisferi poinje prolee, a na severnoj hemisferi jesen. Meutim, kada juni pol
    dostigne krajnju taku u ovom oscilovanju Zemljine ose rotacije, on ponovo poinje da se
    udaljava od Sunca, a severni pol da mu se pribliava. Tada na severnoj hemisferi poinje
    zima, iako nam sa svakim narednim danom Sunce postaje sve blie.

    - Zato je na planinama hladnije nego na nivou mora?

    Vazduh apsorbuje Sunevu toplotu u mnogo manjoj meri nego Zemlja. Usled toga
    Sunce greje Zemlju, a ona prenosi toplotu na okolni vazduh. Stoga e sa penjanjem u planinu,
    tj. sa poveanjem nadmorske visine, odnosno udaljenosti od toplijih slojeva Zemlje,
    temperatura sredine kontinualno opadati. Takoe, svi znamo da ukoliko delujemo pritiskom
    na vazduh (ili bilo koju drugu materiju), njegova temperatura e se poveati, a ukoliko
    smanjujemo vazduni pritisak (npr. irenjem vazduha), temperatura vazduha e se smanjiti.
    Tako je temperatura vazduha u napumpanoj gumi za bicikl ili fudbalskoj lopti vea od
    temperature vazduha u ispumpanoj gumi ili lopti, sprej boca postaje sve hladnija to je vie
    koristimo, a slian princip rada koriste i friideri. Stoga je vazduni pritisak na odreenoj
    nadmorskoj visini direktno srazmeran temperaturi i koncentraciji vazduha na toj visini, a s
    obzirom da sa porastom nadmorske visine dolazi do opadanja pritiska vazduha, opadae i
    njegova temperatura. Tako je vazduni pritisak na nivou mora jednak jednoj atmosferi (101
    325 Paskala), na nadmorskoj visini od 3 km je jednak 0,7 atmosfera, na visini od 6 km - 0,44
    atmosfere, na visini od 9 km - 0,3 atmosfere, na visini od 12 km - 0,18 atmosfera, a na visini
    od 15 kilometara pritisak je jednak samo jednom desetom delu amosferskog pritiska. Takoe,
    topli vazduh na niskim nadmorskim visinama koga greje Zemljina toplota, penjae se u visinu
    jer ovakav, topliji vazduh poseduje manju gustinu od hladnijeg vazduha. Meutim, prilikom
    penjanja toplog vazduha u visinu, njegov pritisak e opadati, a time i njegova temperatura, pa
    e opet vazduh na visokim planinama biti hladniji od vazduha u dolini ili na moru.

    - Zato je najvea ozonska rupa na Junom polu?

    Ozonski omota je oblast atmosfere koja se protee izmeu 19 i 48 km (a najvie na
    oko 23 km nadmorske visine) iznad Zemljine povrine, a u njemu je koncentracija
    troatomskih molekula kiseonika ozona (O
    3
    ), oko 10 promila, tj. oko 1 %. Ozon nastaje u
    reakciji kiseonika sa Sunevom svetlou, a odrava se zahvaljujui prirodnim atmosferskim
    jedinjenjima azota. Meutim, hemijska jedinjenja hlorfluorougljenici (CFC), koji se i dalje
    koriste u friiderima, mnogim klima-ureajima i rasprivaima, deluju destruktivno na
    ozonski sloj koji titi povrinu Zemlje od visokoenergetskih ultraljubiastih elektromagnetnih
    talasa sa Sunca. Samo jedan molekul CFC-a razlae oko 100 000 molekula ozona. Zapravo,
    od uvoenja CFC-a u upotrebu 1931. godine, koncentracija hlora u stratosferi (sloju atmosfere
    izmeu nadmorskih visina od 10 i 40 km) se poveala 4 puta, a upravo atomi hlora katalizuju
    (ubrzavaju najee nekoliko miliona puta) hemijsku reakciju razlaganja molekula ozona.
    Stoga, svaki slobodan atom hlora (koji nastaje reakcijom ultraljubiastih talasa sa CFC-om, a
    najee se nalazi u okviru veoma reaktivnog gasa hlor monoksida) u proseku katalizuje
    razlaganje 100 000 molekula ozona, pre nego to izreaguje sa neim to ga uklanja iz
    stratosfere. Ozonska rupa predstavlja stanjeni sloj ozonskog omotaa, koji se najizraeniji na
    polovima, a posebno na Antarktiku (Junom polu), i to tokom njegovog prolea. Kao to
    gravitaciono dejstvo Sunca i Meseca uzrokuje plimu i oseku, isto tako dovodi i do pojave
    gue atmosfere u predelima umerene geografske irine nego na polovima. Tamo gde je
    atmosfera gua, ozona ima u veoj koliini, a tamo gde je atmosfera rea, ima ga manje.
    Znajui da je atmosfera najrea na polovima, moemo zakljuiti da je tamo i ozonska rupa
    najvea. Takoe, kada je na severnoj hemisferi leto, Sunce uopte ne obasipa Antarktik
    svojom svetlou tokom nekoliko nedelja. Stoga, usled nedostatka i ultraljubiastih Sunevih
    talasa u ovo vreme, ozonska rupa na Antarktiku se u ovo vreme i ne obnavlja. Karakteristini
    vazduni virovi koji spreavaju meanje vazduha iznad Antarktika sa severnijim vazduhom se
    stvaraju tokom antarktike zime, to dodatno poveava antarktiku ozonsku rupu. Slini
    virovi nastaju i na Arktiku (Severnom polu) tokom zime na severnoj hemisferi, ali usled
    vodenih, a ne kontinentalnih predela koji se nalaze ispod ovih virova, oni su i slabijeg
    intenziteta od zimskih virova iznad junog pola, pa je stoga usled intenzivnijih meanja
    vazduha, ozonska rupa iznad severnog pola manja od oblasti osiromaene ozonom iznad
    Junog pola. Ozonska rupa na Antarktiku se poveava od kasnog avgusta do ranog decembra
    kada je velika oko 27 miliona kvadratnih kilometara, to je veliko otprilike kao itave SAD.

    - Da li se masa Zemlje poveava ili smanjuje?

    Zemljina masa se svakoga dana poveava usled stalnog padanja meteora iz Svemira,
    kao i naelektrisanih estica sa Sunca (tzv. solarni vetar) na nju. Dokaz za ovo moemo videti
    tokom vedre noi u obliku mnogobrojnih zvezda padalica, tj. meteora. Svakoga dana u nau
    atmosferu ue nekoliko stotina tona meteorita u obliku praine iz Kosmosa. Stoga, koliina
    materije koja iz Kosmosa pristigne na Zemlju tokom jedne godine iznosi izmeu 10 miliona i
    milijardu kilograma. Iako nam ovo moda moe zazvuati kao velika koliina, u poreenju sa
    masom Zemlje koja iznosi 5,98 10
    24
    kilograma, masa od milijardu kilograma iznosi manje
    od jednog kvadrilionitog dela (10
    -15
    ) njene mase. tavie, Zemlja je tokom poslednjih 10 000
    godina dobila u vidu kosmike praine samo jedan trilioniti deo njene sadanje mase. Ipak, po
    stopi dananjeg pristizanja kosmike materije na nju, Zemlja je od svog nastanka pre oko 4,6
    milijardi godina dobila oko 2,3 10
    15
    tona materije iz Kosmosa, to ini 1/2 000 000 deo
    njene sadanje mase. Meutim, Zemlja u izvesnoj koliini i gubi neto malo od svoje mase, i
    to uz male gubitke laganih elemenata (kao to su vodonik i helijum) iz atmosfere, a najvie
    putem radioaktivnog raspadanja atomskih jezgara iz Zemljine unutranjosti. Naime, Zemljina
    unutranjost poseduje izvesne, ne toliko zastupljene koliine radioaktivnih elemenata, kao to
    su uran, torijum i kalijum-40. Ovi radioaktivni elementi se nalaze pomeani sa obinim
    mineralnim stenama. Opte je poznata stvar da svaki kamen na naoj planeti sadri sve
    poznate hemijske elemente, a da i najistiji, laboratorijski napravljeni uzorci poseduju oko 10
    -
    9
    % primesa (otprilike 1 zrno jema na 10 tona penice). Tako, granitne stene u proseku sadre
    i 4 milionita dela urana, kao i 13 milionitih delova torijuma. Prilikom radioaktivnih raspada
    ovih elemenata, neto od njihove mase (odnosno od mase njihovih nukleona) se po uvenoj
    Ajntajnovoj jednaini E = mc
    2
    pretvori u energiju, odnosno toplotu. Zapravo, 4 % toplote
    Zemljine povrine potie iz ovih radioaktivnih procesa koji se deavaju ispod nas. Sve u
    svemu, danas jo nismo u stanju da precizno procenimo da li se masa nae Zemlje sa svakim
    novim danom blago poveava ili smanjuje.

    - Kako moemo da pronaemo meteorite na Zemlji?

    Meteoriti su mali svemirski kamenii ili parii metala, uglavnom gvoa ili nikla,
    koji svakodnevno u vidu fine praine padaju iz Kosmosa na Zemlju. Svakoga dana na Zemlju
    padne nekoliko tona ove kosmike praine. Ako elite da sakupite malo meteorske praine,
    moda je bolje da se ograniite na metalne meteorite, jer je kamene meteorite znatno tee
    identifikovati. estice ovih meteorita su veoma malih dimenzija, pa se stoga zovu
    mikrometeoriti. Ukoliko vaa kua ili zgrada imaju oluk, onda je mesto na kome se sliva voda
    iz oluka idealno mesto da postavite iniju u kojoj ete sakupljati kosmiku prainu. Kia koja
    se sliva kroz oluk ispira estice sa itavog krova i u velikoj meri ih alje kroz oluk. Kada se
    inija napuni kiom, zagrevajte je sve dok sva tenost u njoj ne ispari, tj. dok na dnu suda ne
    ostane samo vrsta supstanca. Stavite ovaj prah na pare papira ispod koga se nalazi magnet.
    Metalne estice e biti privrene za papir dejstvom magneta, pa stoga protresite papir kako
    biste odstranili sve nemetalne estice. Mnotvo od ovih metalnih estica koje su ostale na
    papiru predstavljaju metalnu svemirsku prainu. Ukoliko imate priliku da posmatrate ovu
    prainu ispod mikroskopa, moi ete da primetite da za razliku od drugih estica, meteoritske
    estice na sebi imaju znakove svog vatrenog putovanja kroz atmosferu u vidu malih rupica na
    povrini.

    - Kako se za neke meteorite zna da potiu sa drugih planeta?

    Do danas je na Zemlji pronaeno 12 meteorita za koje se smatra da potiu sa planete
    Mars (jedan od ovih meteorita je i jedini meteorit za koga se zna da je imao letalan efekat na
    Zemlji, jer je naalost pao na jednog psa u Egiptu 1911. godine). Postoji nekoliko razloga koji
    idu u prilog teoriji da ovo kosmiko kamenje potie sa Marsa. Sav kiseonik u prirodi se moe
    nalaziti u vidu jednog od svoja tri izotopa, a to su: kiseonik-16 (obini kiseonik iz periodnog
    sistema elemenata), kiseonik-17 (koji u svom atomskom jezgru osim 8 protona i 8 neutrona
    poseduje jo jedan neutron) i kiseonik-18 (sa jo dva neutrona). Odnos zastupljenosti ovih
    izotopa kiseonika zavisi od odnosa njihovih masa i poseban je na svakom nebeskom telu.
    Ukoliko na Zemlji uzmemo snenu pahulju, zrno peska, vazduh ili bilo koju drugu materiju,
    pronai emo jedinstven, za nau planetu karakteristian odnos zastupljenosti kiseonikovih
    izotopa. Meutim, meteoriti sa Marsa, kao npr. meteorit ALH 84001, poseduju ili viak ili
    manjak kiseonika-16 u odnosu na zastupljenost druga dva kiseonikova izotopa, pa stoga
    znamo da ne potiu sa Zemlje. Takoe, azot prisutan na meteoritu ALH 84001 je veoma
    teak, tj. odnos zastupljenosti azota-15 u odnosu na azot-14 je mnogo vei od istog odnosa na
    naoj planeti. Slino tome, i vodonik je u ovom meteoritu tei od vodonika sa Zemlje, s
    obzirom da je zastupljenost deuterijuma (atoma vodonika koji osim protona poseduje i jedan
    neutron u svome jezgru) vea nego na Zemlji. U ovom meteoritu, kao i u drugim meteoritima
    sa Marsa, zahvaeni su i odreeni plemeniti gasovi, najverovatnije tokom prolaska kroz
    atmosferu njegove matine planete. Jedan od ovih gasova je i ksenon iji je izotopski sastav,
    slino kao i u sluaju kiseonika, azota i vodonika, razliit od istog sastava na Zemlji. ALH
    84001 sadri i karbonatne minerale u kojima je zastupljenost teih izotopa ugljenika vea od
    iste zastupljenosti na Zemlji, to nam sve govori da je poreklo ovog meteorita vanzemaljsko.
    Uz ovo, zna se i da je kamen ALH 84001 kristalisao pre 4,5 milijardi godine, a na Zemlji nije
    pronaen jo ni jedan kamen koji je kristalisao pre vie od 3,9 milijradi godina, to je i
    logino s obzirom da se starost Zemlje procenjuje na oko 4,5 milijarde godina. Dok plutaju
    Kosmosom, meteoriti su izloeni visokim dozama kosmikog zraenja (kojima magnetno
    polje Zemlje spreava intenzivan prodor do povrine), a na osnovu vremena izlaganja
    kosmikim zracima od 16 miliona godina, zna se da je otprilike pre ovog vremena ovaj kamen
    bio lansiran sa svog matinog tela. Da bi se neki kamen lansirao sa Zemlje potrebno je ubrzati
    ga do oko 11 km/s, to bi za posledicu ostavilo veoma veliki krater kakvog danas nema na
    Zemlji. Istraivai su 1981. godine na Antarktiku pronali meteorit za koga se smatra da
    potie sa Meseca (nakon ega je pronaeno jo desetak Meseevih meteorita), jer je njegov
    sastav veoma slian uzorcima kamenja koje su sa naeg prirodnog satelita na Zemlju donele
    posade Apollo-a. Slino tome, i meteoriti sa Marsa imaju sastav gasova (koji su zahvaeni u
    vidu mehuria u staklenim delovima meteorita, to je posledica njihovog burnog porekla,
    odnosno prolaska kroz atmosfere Marsa i Zemlje) koji je slian sastavu Marsove atmosfere
    koji su izmerile dve Viking misije tokom 1976. godine. U optem sluaju, marsovski meteoriti
    pripadaju klasi SNC (ergotit nakhlit - asignit) meteorita i njihova starost je veoma mala
    (oko 1,3 milijarde godina u proseku), to znai da su isuvie mladi da bi nastali na nekom od
    asteroida, jer ova tela za razliku od planeta nisu u stanju da dugo zadre toplotu koja se stvara
    raspadanjem radioaktivnih izotopa, pa se stoga ohlade za manje od 100 miliona godina.
    Velike planete su u stanju da zadre ovu toplotu znatno due, jer kao to je poznato, stene su
    slabi provodnici toplote i prenos toplote kroz stene zahteva mnogo milijardi godina.

    - ta je to aurora borealis?

    Aurora predstavlja brzo promenljive, raznobojne svetlosne putanje koje se povremeno
    primeuju na nonom nebu, najee u oblastima velikih geografskih irina, kako na severnoj,
    tako i na junoj Zemljinoj polulopti. Aurora borealis je naziv za severnu polarnu svetlost, dok
    aurora australis predstavlja junu polarnu svetlost. Naelektrisane estice sa Sunca i drugih
    zvezda dolaze na Zemlju, ali se pod dejstvom Zemljinog magnetnog polja usmeravaju u
    spiralne putanje oko Zemlje. Linije sila magnetnog polja Zemlje su najgue na polovima, pa
    tako i putanje estica postaju ravnije, te se u krajnjem sluaju vrte u krug. estica koja putuje
    u spiralnoj putanji du linija magnetnog polja od junog do severnog magnetnog pola, putuje i
    unatrag, tj. od severnog do junog magnetnog pola, pa se stoga ovakve putanje nazivaju
    magnetnim ogledalima. Oko nae planete postoje dva ovakva, tzv. Van Alenova pojasa
    naelektrisanih kosmikih estica, jedan koji sadri uglavnom protone na visini od 3000 km, a
    drugi koji sadri elektrone na visini od 15 000 km od povrine Zemlje. Jedna od posledica
    postojanja ovih pojasa je i polarna svetlost, koja nastaje kada naelektrisane kosmike estice
    uu u Zemljinu atmosferu, predaju deo svoje velike kinetike energije atomima kiseonika i
    azota iz vazduha, koji se pobuuju i pri relaksaciji emituju vidljivu svetlost zelene i crvene
    boje. Aurora se javlja na visinama od oko 100 km, a ova svetlost je posebno primetna na
    polovima, gde linije sila magnetnog polja uranjaju u atmosferu, povlaei sa sobom Van
    Alenove pojase. Pojava i intenzitet polarne svetlosti u mnogome zavise od Sunevih ciklusa,
    rotacije Sunca i njegove sezonske i magnetske aktivnosti, a aurora se moe pojavljivati i u
    obliku irokih svetlosnih lukova, zavesa i spirala na nebu.

    - Kako moemo da rekonstruiemo Meseevu povrinu na Zemlji?

    Ukoliko bismo hteli da u dvoritu napravimo aleju koja e se zvati "Meseeva
    povrina", tada bismo najpre morali da znamo nekoliko podataka o tome kako izgleda stajati
    na Mesecu. Naime, iako je boja Meseca sa Zemlje svetlo plava, na povrini ovog naeg
    jedinog prirodnog satelita koji zajedno sa Zemljom deli epitet treeg i etvrtog kamena od
    Sunca, ne postoji skoro nita to je plave boje, ukljuujui ni vodu (koja je plave boje) koja bi
    kada bi postojala mogla da deluje erozijom na Mesecu, pa da tako prerasporeuje kamenje i
    stene. Takoe, poto na Mesecu nema ni atmosfere (usled ega na njemu ne postoje zora i
    sumrak, ve se onog trenutka kada se prvi zraci Suneve svetlosti pojave na horizontu,
    pojavljuje svetao dan, a ova pojava se naziva terminatorom) koja bi mogla da zapali i raspri
    meteore koji padaju na Mesec, upravo ova mala nebeska tela su imala odluujui uticaj na
    dananji izgled Meseeve povrine. Naime, meteori su tokom proteklih 4 i po milijarde
    godina koliko su stari Mesec i Zemlja, stalno padali na Meseevu povrinu i sitnili kamenje i
    kamenie, tako da je danas povrina Meseca do dubine od oko 10 metara sastavljena od finih
    prakastih estica ija je najvea veliina jednaka otprilike veliini zrna peska. Odela
    astronauta koji su hodali po Mesecu su bila toliko pranjava kao da su hodali po branu ili
    prahu krede, ali su ipak i na ovoj prakastoj povrini pronali dovoljno velike kamenie koje
    su poneli sa sobom nazad na Zemlju. Naime, Nil Armstrong je zajedno sa Edvinom Oldrinom
    sleteo specijalnim modulom u More Tiine na Meseevoj povrini, a praina koju je rad
    motora ovog modula podigao na njegove prozore bila je toliko velika da je vidik astronautima
    bio potpuno zaklonjen. Ova praina se brzo povukla, nakon ega je u 112. satu putovanja na
    Mesec, Nil Armstrong stupio na Meseevu povrinu. Ispod ovog prainastog sloja (koji se
    naziva regolitom), nalaze se stene i kamenje u veim komadima, jer oni nisu bili pod tako
    intenzivnim udarima kamenja koje leti Sunevim sistemom. Posledica ovako rastresitog
    Meseevog tla je i postojanje velike temperaturske razlike na njemu tokom dana i noi.
    Naime, temperatura njegove povrine tokom dana koji traje oko dve zemaljske nedelje iznosi
    u proseku oko 127
    o
    C, dok je temperatura none Meseeve podloge jednaka u proseku oko
    153
    o
    C. Meutim, na dubini od samo jednog metra, temperatura Meseca se uopte ne menja sa
    smenom dana i noi, ve uvek iznosi oko 53
    o
    C. Vie od polovine Meseevog tla ini staklo,
    to je takoe posledica estih meteoritskih udara pod kojima su se topile estice minerala sa
    Meseeve povrine, brzo se zatim hladei i ne stiui da povrate kristalnu strukturu, ve
    formirajui staklo (amorfni oksidni mineral). Meseeva mora (tamne povrine koje su vidljive
    i golim okom, a predstavljaju polja ispunjena lavom) su pokrivena isitnjenim bazaltnim
    stenama, dok su planinski Meseevi predeli pokriveni magmatskim stenama. Meseeve stene
    takoe sadre vee koliine retkih elemenata nego zemaljske stene, i to naroito: hrom, titan,
    uranijum i torijum, a nasuprot tome, one imaju manju koliinu olova, bizmuta, natrijuma i
    kalijuma kojima obiluju zemaljske stene. Inae, jedini novi mineral koji je otkriven na
    Mesecu nazvan je armalkolitom po imenima trojice kosmonauta iz Apollo-a 11 (Armstrong,
    Oldrin i Kolins). Za razliku od stena u Zemljinoj kori koje su se iskristalisale pre oko tri i po
    milijarde godina, stene na Mesecu pokazuju starost od izmeu 3,7 i 4,7 milijardi godina, pa se
    stoga Mesec ponekad i naziva muzejom drevnih dogaaja.

    - Da li je lake popeti se na Meseevu planinu ili planinu na Zemlji?

    Ukoliko zamislimo na Zemlji i na Mesecu dve planine istog oblika i iste visine, tada
    e penjanje na Meseevu povrinu zahtevati znatno manji utroak energije. Naime, podiui
    se sa nivoa mora u visinu, mi vrimo rad na raun poveanja nae potencijalne energije u
    gravitacionom polju nebeskog tela na kome se nalazimo. Tako, ako se popenjemo na
    Zemaljsku planinu visoku 1000 metara, vrednost nae potencijalne energije na vrhu ove
    planine e biti jednaka proizvodu visine planine, nae mase i ubrzanja tela u gravitacionom
    polju (na Zemlji 9,81 m/s
    2
    ). S druge strane, penjui se na Meseevu planinu, naa masa i
    visina planine su po pretpostavci jednaki kao odgovarajue veliine na Zemlji, ali je
    gravitaciono ubrzanje na Mesecu jednako 1,6 m/s
    2
    , pa e nam odnos ubrzanja sile gravitacije
    na Zemlji i Mesecu (oko 6) govoriti koliko emo manje energije potroiti prilikom penjanja
    na Meseevu planinu u odnosu penjanja na Zemljinu planinu iste veliine i oblika. Slino
    ovome, i maksimalan teret koji moemo podii na Mesecu je 6 puta vei od odgovarajueg
    tereta na Zemlji, to nam ne govori da na Mesecu postajemo jai, ve samo da je teina,
    odnosno sila kojom se tela odupiru gravitacionom privlaenju nebeskog tela po kome hodaju
    oko 6 puta manja na Mesecu nego na Zemlji, dok bi na Suncu bila 27 puta vea nego na
    Zemlji. Inae, u optem sluaju, ubrzanje gravitacione sile na povrini nebeskog tela moemo
    izraunati mnoenjem gravitacione konstante (6,67 10
    -11
    Nm
    2
    /kg
    2
    ) i mase nebeskog tela, a
    zatim deljenjem ovog proizvoda sa kvadratom poluprenika nebeskog tela.

    - Da li se staklo nalazi u prirodi?

    Stakla se vetakim putem dobijaju brzim hlaenjem rastopa koje ponekad mora
    iznositi i vie od milion (a ponekad i milijardu) stepeni u sekundi. Naime, ovako brzo
    hlaenje je neophodno kako atomi tenosti ne bi imali dovoljno vremena da zauzmu
    energetski najstabilnije stanje u vrstoj fazi koje odgovara kristalnoj reetki, ve formiraju
    amorfnu, nekristalnu strukturu. Vie od polovine Meseeve povrine ini staklo koje je
    nastajalo pod udarima meteorita koji su topili materiju koja se tokom hladnih Meseevih noi
    brzo hladila i nije stigla da formira kristalnu strukturu, ve je stvarala staklo. Ipak, na Zemlji
    se prirodno staklo (iji sastav, slino sintetikim staklima, u najveoj meri ini silicijum
    dioksid) nalazi samo u vidu vulkanskog materijala obsadijana i misterioznih kamenia koji
    se nazivaju tektitima. Obsidijan predstavlja taman (najee crn, mada moe biti i crvene ili
    braon boje), poluprovidan kamen istog sastava kao i riolit (kamen vulkanskog porekla koji je
    hemijski identian granitu, a sastoji se od minerala feldspara i kvarca), a nastaje iz vulkanske
    lave koja, izbijajui ka povrini Zemlje, doivljava veoma brzo hlaenje tako da se iz rastopa
    lave formira staklo. S druge strane, tektiti predstavljaju klasu malih, najee tamno obojenih
    staklenih kamenia teine od po nekoliko desetina grama, koji su du pojasa oblika slova S
    rasporeeni na Zemljinoj lopti. Ovaj pojas tektita se prostire od centralne Australije preko
    jugoistone Azije (pre svega Indonezije i Filipina), istone Evrope (pre svega u ekoj i
    Slovakoj), zapadne obale Afrike (pre svega na Obali Slonovae) i June Amerike do
    Dordije i Teksasa u Severnoj Americi. Povrina tektita (koji se u Polineziji nazivaju
    vatrenim draguljima, a na Orijentu ih smatraju talismanima) je neravna, a ukoliko ih
    posmatramo blizu izvora svetlosti, videemo da su oni uprkos svojoj tamnoi providni.
    Uprkos hemijskoj identinosti ovih kamenia sa mnogim vulkanskim i sedimentnim
    stenama, oni usled svoje amorfnosti ne pripadaju onim grupama kamenja u okviru kojih se
    pojavljuju. Staklasta struktura i sferni oblici tektita sugeriu njihovo vanzemaljsko poreklo.
    Naime, ovi rastopljeni, sferni kamenii su verovatno nastali tokom leta kroz atmosferu do
    Zemljine povrine. U skladu sa nekim teorijama koje opisuju nastanak tektita smatra se da su
    oni materijal koji je sa Meseca doao na Zemlju pod dejstvom snanih sudara izmeu meteora
    i Meseca, dok neke teorije sugeriu da su oni nastali pod dejstvom sudara meteorita sa
    Zemljom, prilikom ega se mnotvo sitnog kamenja rasulo po atmosferi, a smatra se i da oni
    moda predstavljaju ostatke neke davno eksplodirane planete ili meteorite koji su proli kroz
    Zemljinu atmosferu.

    - Da li je mogue probuiti rupu kroz itavu Zemlju?

    Nije mogue probuiti tunel kroz sredite Zemlje, jer bismo tokom kopanja rupe u
    jednom trenutku doli do tenog usijanog gvoa koje sainjava jezgro Zemljine kugle, koje
    okruuje njeno sredite. Meutim, ovo bi se moglo izvesti na Mesecu, koji ima hladno jezgro,
    a i ne poseduje okeane ili podzemne vode kao Zemlja. Takoe, Mesec nema atmosferu, pa bi
    tunel bio u vakuumu i ne bilo trenja vazduha kao na Zemlji. Kada bismo se sa merdevinama
    polako sputali kroz jedan ovakav tunel, naa teina bi se polako smanjivala, a u samom
    centru Meseca bismo bili besteinski, jer bi nas sila gravitacije privlaila podjednako u svim
    pravcima (naravno, pod uslovom da je raspodela mase na Mesecu barem priblino
    ravnomerna, u ta istraivai trenutno ba i nisu sigurni). Ako bismo, ipak, padali kroz jedan
    ovakav tunel, bili bismo ubrzavani ka centru Meseca. Poto se u centru ne bismo zadrali (jer
    bismo u trenutku prolaska kroz centar posedovali dovoljno veliku kinetiku energiju da
    nastavimo putovanje), ve bismo ga proleteli, poeli bismo zatim polako da se usporavamo
    (pod dejstvom privlane gravitacione sile iz Meseevog centra mase), letei ka suprotnom
    kraju tunela. Kada bismo doli na domak one suprotne povrine Meseca (ili bismo u sluaju
    potpunog vakuuma u tunelu uspeli da izaemo iz otvora tunela sa suprotne strane povrine
    Meseca), potpuno bismo se zaustavili i Meseeva gravitacija bi nas opet povukla ka centru,
    ukoliko se ne bismo uhvatili za otvor na Meseevoj povrini i tako se zadrali. Poto je ceo
    tunel u vakuumu, a samim tim nema trenja vazduha koje bi nas dodatno usporavalo i na taj
    nain nam skraivalo svaku narednu oscilaciju, verovatno bismo ovako oscilovali gore dole
    jako dugo sve dok neko ne bi doao da nas izvue iz ove neobine situacije. Interesantno je da
    postoji prototip eleznice koja bi funkcionisala na slinom principu. Naime, kada bi se kroz
    Zemlju probuio tunel koji povezuje dve dovoljno udaljene take na Zemlji (ali ne sa
    suprotnih strana Zemljine lopte, jer bi tada tunel verovatno morao da prolazi kroz teno
    jezgro, to je trenutno izvan naih tehnolokih mogunosti), tada bi voz prvu polovinu puta
    (koja je usmerena nadole) prelazio pod dejstvom privlane sile gravitacije, dok bi drugi deo
    puta (usmeren navie) prelazio pod dejstvom dobijene kinetike energije nakon sputanja u
    prvom delu puta. Ovakvim vozovima ne bi bio potreban nikakav izvor energije, jer bi oni
    energiju neophodnu za kretanje uzimali iz Zemljinog gravitacionog polja. Ipak, izgradnja
    ovakve eleznice bi bila mnogo skuplja u odnosu na trokove savremenog eleznikog
    transporta. Inae, najdublja vetaka rupa na Zemlji se nalazi na poluostrvu Kola u Rusiji,
    duboka je 12 km, a napravljena je u svrhu ispitivanja strukture kontinentalne Zemljine kore.
    Takoe, ukoliko bismo nekako i uspeli da izgradimo super tunel koji bi spajao dve
    dijametralno suprotne take na Zemljinoj povrini i prolazio kroz njeno sredite, bilo ta to
    ubacimo u ovakav (vakuumirani) tunel, izalo bi sa druge strane tunela za tano 42 minuta.

    - ta je to podzemni transport dobara?

    Ideja o transportu vrstih potanskih poiljaka u sudovima koji bi na fluidu plutali kroz
    cevi zakopane u zemlji postoji odavno, ali bi uskoro mogla da se prenese i u stvarnost. Mnoge
    stvari koje se inae prenose putem vozova, automobila, autobusa, brodova, aviona ili kamiona
    iji su saobraajni putevi sve zakreniji iz godine u godinu, mogle bi da se prenose putem
    podzemnih cevovoda, koji bi u poetku spajali samo terminale u svim velikim gradovima, da
    bi u razvijenijim sistemima svaka kua imala svoj izlazno/ulazni otvor kroz koji bi mogla da
    alje predmete prijateljima iz susedstva ili drugog kraja planete. Jedan od prvih modernih
    tipova podzemnog transportnog sistema bi trebalo da se izgradi u Holandiji gde bi povezivao
    aerodrom iphol nedaleko od Amsterdama sa cvetnom pijacom u Alsmaru, a takoe, i u
    Misuriju bi slian sistem trebalo da se koristi za transport uglja iz rudnika do fabrika za
    njegovu preradu. Ovi sistemi e koristiti kompjutere za bezbednu kontrolu i usmeravanje
    robe, dok neki stariji i manje sofisticirani sistemi podzemnog transporta (ne raunajui
    podzemne eleznice) ve postoje na naoj planeti. Naime, kapsulni teretnjaci Sumitomo se ve
    20 godina koriste za prenos krenjaka iz rudnika u Toigiju u 3,2 kilometra udaljenu fabriku,
    to je veoma koristan tip transporta s obzirom da stalno kretanje kamiona sa tovarima
    krenjaka po seoskim putevima ini suvinim. Tovar se kroz ove cevi prenika jednog metra
    (kroz koje se prenese oko 2 miliona tona materije godinje) prenosi u tokastim kapsulama
    koje pokree vazduni pritisak koji stvaraju snani propeleri. Takoe, tokom sedamdesetih
    godina 20. veka nekoliko slinih sistema je bilo izgraeno na podruju biveg Sovjetskog
    Saveza. Tako je 45 kilometara dug sistem podzemnih cevi u Gruziji prenosio 2 miliona tona
    minerala godinje. Ovaj tip prenosa materije se posebno prouava na Univerzitetu u Misuriji,
    gde se razmatraju dva tipa transportnih sistema: pneumatski i hidraulini. U pneumatskom
    sistemu, veliki propeleri postavljeni na mnogo mesta du cevi koriste se za stvaranje jakih
    vazdunih struja koje potiskuju tovar ka odreditu. Tovar se stavlja u cevaste kapsule koje su
    smetene u cevi prenika 2 metra, koje se ponaaju kao klipovi. Pokretane pomou linearnog
    induktivnog motora, kapsule sa tovarom poveavaju pritisak vazduha u cevima ispred, to na
    susedne cevi deluje dodatnom pokretakom silom i podrava kretanje itavog sistema.
    Ovakvi, pneumatski sistemi bi mogli da prenose tovar brzinom od oko 72 kilometra na sat, a
    poto im za razliku od vozaa kamiona nije potreban odmor, tako bi i njihov tovar stizao na
    cilj pre odgovarajuih kamiona. Hidraulini sistem bi trebalo da se isproba u Misuriju gde
    ugalj za potrebe elektrana mora da prelazi put vozom od vie od 1000 kilometara kako bi
    stigao sa rudnika u Vajomingu i Koloradu. U ovom sistemu, komadi uglja bi se pakovali u
    uske cilindrine sudove koji bi plutajui na povrini vodene struje u cevima stizali na svoje
    odredite kreui se brzinom od oko 11 kilometara na sat. Hidrauline cevi prenika pola
    metra mogle bi godinje da prenesu 18 miliona tona uglja, to je dovoljno za snabdevanje 5
    velikih elektrana.

    - Kako je nastala nafta na Zemlji?

    Nafta predstavlja prirodnu planetarnu smeu raznovrsnih tenih organskih jedinjenja
    (pre svega ugljovodonika ijim se sagorevanjem oslobaa energija), a njeni derivati (benzin,
    dizel, kerozin, asfalt, mainska ulja, plin) se na naoj planeti danas koriste kao glavni izvori
    korisne (pre svega elektrine) energije. Nafta koja se nalazi na naoj planeti potie od biljnog
    i ivotinjskog sveta koji je iveo od danas do oko 3 milijarde godina unazad, a najvei deo
    nafte iz Zemljine unutranjosti potie iz vremena od pre 100 do 600 miliona godina.
    Molekulska struktura ugljovodonika i drugih jedinjenja koja se nalaze u sirovoj, nepreraenoj
    nafti, moe se povezati sa smolama lia i drugih biljnih i ivotinjskih entiteta koji su iveli u
    morima i na kopnu u tim davnim vremenima. Dokaz za bioloko poreklo nafte se nalazi u
    postojanju raznih hemijskih supstanci (izoprenoidi koji su nastali iz terpena, porfirini i
    aromatici iz prirodnih pigmenata, pristan i fitan iz hidrolize hlorofila, a obini alkani iz biljnih
    smola) koje nisu mogle da nastanu ni u najsloenijim geolokim procesima. Trenutno se na
    naoj planeti oko 85 % korisne energije stvara iz fosilnih goriva: nafte, uglja (vrste nafte) i
    prirodnog gasa (gasoviti ugljovodonici niske molekulske mase, kao to je na primer metan),
    dok svega 5 % elektrine energije potie iz nuklearnih i hidrolokih elektrana. Planetarne
    rezerve uglja su petostruko vee od rezervi nafte, ali se u svakom sluaju oekuje da e do
    sredine 21. veka naa planeta praktino ostati bez svojih prirodnih rezervi nafte u sva tri njena
    agregatna stanja.

    - Kako se pronalaze izvori nafte?

    Nafta se u Zemljinoj kori nalazi prikljetena izmeu nepropusnih kamenih slojeva, kao
    to su granitne ili mermerne stene. Nekada davno su geolozi pronalazili izvorita nafte na
    osnovu prouavanja tipa zemljita, vrste kamenja sa povrine, kao i skupljanjem uzoraka
    dobijenih nakon plitkog kopanja. Moderni naftni geolozi (koji su ipak, za samo 10 %
    efikasniji od starih) takoe prouavaju povrinsko kamenje i zemljite, ali se uz ovako
    prikupljene podatke slue i: slikama iz satelita; gravitometrima - koji mere male promene u
    Zemljinom gravitacionom polju to bi moglo ukazivati na prisustvo nafte u blizini;
    magnetometrima - koji mere male promene u Zemljinom magnetnom polju uzrokovane
    protokom nafte u blizini; elektronskim nosevima - koji detektuju mirise ugljenih hidrata iz
    nafte; i seizmolokim ureajima - koji proizvode jake udarce ili eksplozije na povrini Zemlje,
    a na osnovu reflektovanih zvunih talasa iz dubine Zemlje, na posebno postavljenim ploama
    registruju eventualno prisustvo nafte. Naime, refleksije zvunih talasa nastalih pod dejstvom
    udarca se kreu razliitim brzinama u zavisnosti od tipa i gustine materijala kroz koji prolaze.
    Refleksije zvuka se detektuju pomou osetljivih mikrofona ili vibracionih detektora, odnosno
    hidrofona nad vodom ili seizmometara nad kopnom.

    - Kako nastaju zemljotresi?

    Ispod same Zemljine povrine nalaze se veliki i kruti pokretni slojevi koji se nazivaju
    tektonske ploe. Tektonske ploe se nalaze u sastavu okeanske ili kontinentalne Zemljine
    kore, kao i vrhova kamenog Zemljinog omotaa, a ovaj kameni sloj Zemlje poznat je i pod
    imenom litosfera. Ispod nje se nalazi tena materija koja se fluidno kree povlaei blago za
    sobom i kamene tektonske ploe koje kao da plutaju iznad ovog mineralnog fluida, poznatog
    pod imenom astenosfera. Trenutno nam je poznato 7 velikih i nekoliko malih tektonskih ploa
    na Zemlji. U velike tektonske ploe spadaju pacifika (koja je najvea od svih, s obzirom da
    je iroka 14 000 km), severnoamerika, junoamerika, australijska, evroazijska, antarktika i
    afrika, dok u manje tektonske ploe spadaju kokosova ploa (iroka 2000 km), nazka ploa,
    karipska, helenska, turska, arapska, iranska i filipinska ploa. Na mestima dodira dveju ploa
    deavaju se esti zemljotresi kao i vulkanske erupcija pa za takva mesta kaemo da su
    seizmiki aktivna. Tako se pacifika ploa i severnoamerika ploa sastaju ispod povrine
    Kalifornije, pacifika i australijska kod Novog Zelanda i Indoneanskih ostrva, junoamerika
    ploa se dodiruje na samom severu june Amerike sa karipskom ploom, dok se granica
    dodira sa nazka ploom prua du zapadne obale junoamerikog kontinenta, a granica sa
    afrikom ploom po sredini Atlantika, granica dodira evroazijske i australijske ploe protee
    se kroz Indiju i Kamir itd. pri emu je prosena brzina pomeranja tektonskih ploa jednaka 4
    do 7 santimetara godinje. Rascepi u Zemljinoj kori stvaraju se kao posledica sile kojom se
    dve ploe guraju jedna o drugu. Ukoliko sila trenja pone da prevazilazi silu pomeranja
    zemlje, onda ove ploe prestaju da se kreu neko vreme. U tom sluaju, naprezanje raste du
    granice ploa, sve dok sila kretanja ne prevazie silu trenja i tada dolazi do naglog pucanja
    delova Zemljine kore, to uzrokuje vibracije koje se prenose do povrine Zemlje u obliku
    mehanikih talasa, koji se ukoliko su dovoljno intenzivni mogu okarakterisati kao zemljotres.
    Osim ovih tzv. tektonskih zemljotresa, postoje jo i vulkanski zemljotresi koji nastaju kada se
    tena magma podie ka povrini vulkana i pri tome pomera i lomi kamene mase, to uzrokuje
    najee blago drhtanje Zemljine povrine koje moe trajati i po nekoliko dana. Iako trusna
    podruja kao to su Kalifornija ili Indija tee da se otcepe od kopna, smatra se da taj proces ne
    moe da se desi tokom jednog zemljotresa, ve su za to potrebni milioni godina malih
    pomeraja. Na Zemlji se svakoga dana desi stotinak primetnih zemljotresa, a mrea
    seizmografa irom planete registruje oko milion zemljotresa godinje.

    - Kako nastaju erupcije vulkana?

    Kada se gornji delovi Zemljinog omotaa ili donji delovi njene kore tope, stvara se
    magma (lava), a vulkani predstavljaju otvore kroz koje magma i gasovi koje ona sadri izlaze
    na povrinu Zemlje. Iako postoji nekoliko faktora koji utiu na erupcije vulkana, tri su od
    odluujueg uticaja, a to su: potisak magme ka Zemljinoj povrini, pritisak gasova koje ona
    oslobaa, i ubacivanje novih koliina magme u prethodno ispranjene upljine u Zemljinoj
    unutranjosti. Kada se topi kamenje u Zemlji, njegova masa ostaje ista, ali se zapremina
    otopljenog kamenja poveava, a ovako nastala magma se podie ka povrini pod dejstvom
    sile potiska. Kada je gustina magme izmeu zone njenog nastanka i povrine manja od gustine
    okruujueg kamenja, magma se kree ka povrini i izliva se kroz vulkan. Koliina
    rastvorenih gasova u magmi je jednaka nuli na atmosferskom pritisku, ali njena rastvorljivost
    raste sa poveanjem pritiska, pa stoga neke vrste magme u Zemljinoj unutranjosti sadre
    rastvorene isparljive gasove, kao to su voda, sumpor dioksid i ugljen dioksid. Prilikom
    kretanja magme ka povrini, dolazi do opadanja njene rastvorljivosti usled pada njenog
    pritiska, pa i do izdvajanja gasova. Kada zapremina ovako osloboenih gasnih mehurova
    dostigne 75 %, magma se pretvara u piroklaste, tj. delimino istopljene i vrste delove, i
    izbacuje se eksplozivno na Zemljinu povrinu. Trei razlog predstavlja ubacivanja nove
    magme u upljine koje su ve ispunjene njom, a ovo uzrokuje dodatno potiskivanje magme ka
    povrini. Za procenu tanog vremena erupcije nekog vulkana primenjuje se merenje niza
    parametara, kao to su seizmika aktivnost vulkana, deformacije tla i emisije gasova.

    - Kakvi tipovi granica tektonskih ploa postoje?

    Tri tipa kontakta izmeu tektonskih ploa su: konstruktivni (ili divergentni),
    destruktivni (ili konvergentni) i promenljivi. Konstruktivne granice tektonskih ploa se
    pojavljuju tamo gde se susedne ploe ne sudaraju. Najvei broj ovakvih granica se nalazi na
    okeanskim podovima, gde one formiraju kontinualni lanac vulkanskih planina i procepa koji
    se proteu du okeanskog dna i esto se nazivaju srednjeokeanskim bregovima. Takvi su npr.
    srednjeatlantski breuljci koji se proteu du sredine Atlantskog okeana. Naime, u ovom
    sluaju, tektonske ploe Evrope i Afrike sa istone strane breuljaka i severnoamerike i
    junoamerike tektonske ploe sa zapada se odmainju jedne od drugih da bi tena magma
    ispunjavala prostor izmeu njih, a poto je ona manje gusta od okolnih stena, ona se podie
    iznad njih i formira podvodne planinske lance. Ovaj planinski lanac je dugaak 60 000 km,
    to ga ini i najduim na Zemlji, a tektonske ploe koje su odgovorne za njegov postanak se
    kreu u suprotnim pravcima brzinama od po oko 2 i po santimetra godinje. To je i razlog
    zato su konstruktivne granice izmeu tektonskih ploa esto podruja izrazitih vulkanskih
    aktivnosti. Vulkanska lava koja se podie navie nastaje topljenjem kamenja iz Zemljinog
    omotaa iz neto veih dubina i uglavnom je bazaltskog sastava. Hladei se i ovravajui,
    formira kamenje koje se naziva gabro, a na mestima na kojima eruptira preko morskog dna
    stvara bazaltne stene. Na taj nain se stvara nova okeanska kora, pa se stoga i formiraju
    podvodni bregovi. Ipak, ukoliko na nekom mestu na Zemlji postoji konstruktivno kretanje
    tektonskih ploa, tada negde mora postojati i destruktivno sudaranje ploa, jer bi se u
    suprotnom sluaju, prenik Zemlje poveavao, za ta znamo da se ne deava. Kod svake
    destruktivne granice ploa, jedna od ploa u sudaru (najee okeanska ploa) prodire ka
    Zemljinom omotau, dok se druga ploa kree ka Zemljinoj povrini, a naglo oslobaanje
    energije koja se sakuplja u ovakvim kontaktima izaziva akustike, odnosno seizmike
    vibracija koje kada dou do povrine Zemlje opisujemo kao zemljotres. Destruktivne granice
    tektonskih ploa su esto mesta sa kojih izviru na povrinu Zemlje veliki vulkani, kao npr.
    onaj na planini Fudi u Japanu, vulkani na Kordiljerima ili lanac vulkana u Indoneziji ili
    severozapadnom Pacifiku (npr. Havajska ostrva). Naime, prilikom sudara dveju ploa moe
    doi do topljenja jedne od njih (najee one koja ide ka povrini Zemlje, a vulkani se
    najee nalaze na oko 100 do 150 km od granice izmeu ploa). Vulkanske aktivnosti su
    este blizu mesta granica ploa pri emu je jedna od njih okeanskog porekla. S druge strane,
    prilikom kontakta dveju kontinentalnih ploa najee nastaju planine nevulkanskog porekla,
    kao to su npr. Himalaji ili Apalake planine. Trei tip granica izmeu tektonskih ploa su
    promenljivi kontakti kod kojih dve ploe praktino klize jedna du druge. Na taj nain dolazi
    do veoma malih, ali i estih nagomilavanja i oslobaanja energije, a primeri ovakvih granica
    se nalaze u Kaliforniji i Meksiku, gde pacifika ploa gura severnoameriku plou, bez da se
    meusobno sudaraju ili udaljavaju u veoj meri. U ovom sluaju, rased San Andreas koji se u
    duini od oko 1000 kilometara protee du Kalifornije je tano mesto granice izmeu ovih
    ploa, pa se stoga oko njega deavaju esti mali zemljotresi.

    - ta je to zemljotresna svetlost?

    Zemljotresna svetlost predstavlja sjaj na nebu ili izbijanje svetlosti iz pukotina u
    Zemlji neposredno pre, tokom ili malo vremena nakon potresa tla. Zemljotresi nastaju kao
    posledica kretanja tektonskih ploa u Zemljinoj kori. Kada dve susedne ploe blokiraju jedna
    drugoj kretanje, energija njihovog kretanja poinje da se nagomilava na liniji njihovog dodira.
    U jednom trenutku, ova energija prevazilazi sile koje su se dotle suprotstavljale kretanju ploa
    i dolazi do trenutnog oslobaanja sve nagomilane energije, koja se u talasima prenosi do
    povrine Zemlje gde izaziva potres tla. Na svom putu ka povrini Zemlje, ovi seizmiki talasi
    cepaju stene, to zajedno sa trenjem izmeu stena uzrokuje njihovo zagrevanje, kao i
    oslobaanje elektrona iz atoma stena. Molekuli vode iz Zemlje ispravaju pod dejstvom
    toplote, a atomi vodonika se pod dejstvom sudara sa slobodnim elektronima pobuuju na
    emitovanje svetlosti. Emisija svetlosti od strane velikog broja atoma vodonika stvara tzv.
    pljosnate munje, kako se ponekad naziva sjaj koji potie iz Zemlje tokom talasanja njenog tla.
    Pretpostavlja se da samo izuzetno jaki zemljotresi stvaraju dovoljno slobodnog naelektrisanja
    koje uzrokuje zemljotresnu svetlost. Mogue je da u emisiji svetlosti osim atoma vodonika
    uestvuju i atomi kiseonika i azota iz atmosfere, to bi ovu pojavu uinilo slinom pojavama
    polarnih svetlosti (aurora borealis i aurora australis), koje nastaju kada se naelektrisane
    kosmike estice sudaraju sa molekulima kiseonika i azota iz gornjih slojeva atmosfere i
    dovode do pojave raznobojnog sjaja na nebu.

    - Kako se odreuje starost predmeta?

    Jedna od najpouzdanijih metoda za odreivanje starosti arheolokih predmeta je
    radiougljenina tehnika koju je izumeo Vilijard Frenk Libi 1947. godine. Kroz metabolike
    aktivnosti, zastupljenost ugljenikovog izotopa C-14, koji u svom atomskom jezgru sadri
    dodatna dva neutrona (uz 6 protona i 6 neutrona), ostaje u konstantnoj ravnotei sa
    zastupljenou ovog izotopa u Zemljinoj atmosferi i morima. Nakon prestanka ivota ivih
    organizama, atomska jezgra C-14 poinju da se radioaktivno raspadaju poznatom brzinom.
    Poluivot ugljenika C-14 iznosi 5730 godina, to znai da se nakon svakog ovog vremenskog
    perioda, koliina ugljenika C-14 dvostruko smanji pod dejstvom njegovog nuklearnog
    prevoenja u ugljenikov izotop C-13, a zatim u prirodni ugljenik C-12. Stoga, merenjem
    odnosa zastupljenosti ugljenikovog izotopa C-14 u odnosu na C-12 moemo priblino
    proceniti starost predmeta. Ipak, ovako brza dezintegracija ugljenika C-14 ograniava
    primenu ove metode na predmete stare do 50 000 godina, mada se ona esto primenjuje i za
    objekte stare i do 70 000 godina. Osim radiougljenine metode, koja se osim u arheologiji
    iroko koristi i u antropologiji, okeanografiji, pedologiji i klimatologiji, za procenu starosti
    kamenja u geologiji se najee koristi adekvatna metoda na osnovu radioaktivnog prelaska
    kalijuma-40 u argon. Za odreivanje starosti vulkanskog i metamorfnog Zemaljskog kamenja,
    kao i uzoraka sa Meseca, koristi se metoda zasnovana na radioaktivnom prelasku rubidijuma-
    87 u stroncijum-87, a za odreivanje starosti okeanskih sedimenata starijih od 50 000 godina
    koristi se torijum-230, iji je poluivot jednak 80 000 godina, a za odreivanje starosti
    kamenja starog do oko million godina koristi se merenje spontane fisije uranijuma-238
    prisutnog u malim koliinama u svim stenama, a iji poluivot iznosi 4 i po milijarde godina.

    - Koliko je stara naa planeta?

    Danas se smatra da je materijal od koga je sastavljena Zemlja nastao u eksploziji neke
    bliske supernove pre neto vie od 4 i po milijarde godina. Naime, sastav hemijskih elemenata
    na Zemlji je toliko raznovrstan da je mogao nastati samo od jedne zvezde koja je potpuno
    potroivi svoje nuklearno gorivo u sebi sintetizovala sve ove elemente i zatim ih u
    dinovskoj eksploziji rasula po Kosmosu, a od jednog malog pareta te materije je verovatno
    nastala i naa planeta. Do zakljuka o starosti Zemlje od oko 4 i po milijarde godina dolo se
    na osnovu merenja radioaktivnosti izotopa hemijskih elemenata. Naime, izotopi hemijskih
    elemenata poseduju u svojim atomskim jezgrima vie neutrona od njihovih stabilnih
    istoimenika koje nalazimo u periodnom sistemu elemenata. Na Zemlji se nalaze svi izotopi
    iji je poluivot (vreme za koje se polovina atoma datog radioaktivnog uzorka raspadne) vei
    od 500 miliona godina, dok se svega nekoliko izotopa sa kraim poluivotom moe nai i oni
    spadaju u jednu od dve grupe: oni koji se stvaraju u atmosferi u nuklearnim reakcijama
    iniciranim kosmikim zracima ili solarnim vetrom (to su npr. ugljenik-14 ili tricijum - izotop
    vodonika koji osim protona, u jezgru poseduje i 2 neutrona) i oni koji nastaju u stenama pod
    dejstvom raspada drugih radioaktivnih elemenata (takvi su npr uranijum-234 ili radijum-226).
    Najvaniji podatak koji ide u prilog starosti Zemlje od oko 4 i po milijarde godina jeste
    nepostojanje plutonijuma-244 (iji je poluivot jednak 80 miliona godina) i tehnicijuma-99
    (iji je poluivot jednak 200 000 godina). Tehnicijum je prisutan u nekim zvezdama, ali ne i u
    naem Suncu. Takoe, ako uzmemo u obzir i uranijum-235 (sa poluivotom od 720 miliona
    godina, koji je danas na Zemlji zastupljen sa 1 % u odnosu na svog prirodnog uranijuma-238),
    kalijum-40 (sa poluivotom od 1280 miliona godina, koji je danas na Zemlji zastupljen sa 9 %
    u odnosu na svog prirodnog kalijuma-39), radioaktivni uranijum-238 sa poluivotom od 4 i po
    milijarde godina, koga danas ima oko 50 % i tehnicijum-232 sa poluivotom od 14 milijardi
    godina koga danas ima 80 %, oekivane zastupljenosti ovih izotopa za procenjenu starost
    Zemlje se odlino slau sa podacima dobijenim iz realnih merenja.

    - Da li plutonijum postoji u prirodi?

    Danas se smatra da su svi teki hemijski elementi nastali tokom eksplozije supernove
    koja se desila nekoliko miliona ili ak milijardi godina pre nastanka Zemlje, za koju se smatra
    da je nastala pre oko 4 i po milijarde godina. Plutonijum spada u trans-uranske elemente, koji
    u svojim atomskim jezgrima imaju vie od 92 protona i koji po definiciji ne postoje u prirodi,
    osim ako nisu ljudskog porekla. Razlog ovome je u tome to su se za oko 5 milijardi godina
    nakon eksplozije supernove i nastanka tekih elemenata, skoro svi najtei elementi raspali jer
    su im vremena poluivota uglavnom znatno kraa od starosti Zemlje. Meutim, iako se
    plutonijum smatra sintetikim elementom koji se najefikasnije stvara u nuklearnim
    reaktorima, u prirodi se on ipak moe nai u veoma niskoj koncentraciji od jednog 100
    milionitog dela u uranijum dioksidu, rudi urana. Uran-238 je prirodni element, prisutan u
    Zemljinoj kori. Izotopi urana se uglavnom raspadaju putem emisije alfa estica (jezgara atoma
    helijuma), ali se esto deava i proces spontane fisije, prilikom koga se atomsko jezgro urana
    cepa na dva dela uz oslobaanje nekoliko neutrona koje mogu uhvatiti druga jezgra urana, pri
    emu nastaje uranov izotop U-239, koji se raspada pretvarajui jedan svoj neutron u proton,
    elektron i antineutrino. Elektron i antineutrino se emituju u okolinu, a proton ostaje u
    atomskom jezgra, pa se tada U-239 pretvara u neptunijum-239 sa poluivotom od 2,12 dana,
    ali se i on nakon odreenog vremena istim pretvaranjem jednog neutrona u proton uz
    emitovanje elektrona i antineutrina pretvara u plutonijum-239, iji je poluivot jednak
    vremenu od 24 i po milenijuma. Ovaj opisani proces, koji se stalno deava od vremena
    nastanka Zemlje, predstavlja i izvor prirodnog plutonijuma u uranovim rudama. Plutonijum je
    drugi pronaeni transuranski element, a pronaen je 1941. godine, godinu dana nakon to je
    otkriven neptunijum. 1971. godine je u jednom iskopanom fosfatu iz june Kalifornije koji
    potie iz prekambrijskog doba, pronaena veoma mala koliina izotopa plutonijuma sa
    masenim brojem 244, ije je vreme poluivota procenjeno na 80 miliona godina. Ipak,
    najvea koliina plutonijuma na naoj planeti potie od ljudskih aktivnosti i to najvie od
    raznih nuklearnih proba. Do sada je posredstvom nuklearnih proba u atmosferu osloboeno 80
    tona plutonijuma-239 i 240, od ega 80 % na severnoj hemisferi.

    - Da li bi osnovni atom u ivom svetu mogao umesto ugljenika biti
    silicijum?

    Tela svih ivih bia su napravljena od ugljenika i njegovih jedinjenja, a ideja o
    silicijumu kao osnovnom atoma za izgradnju ivoga sveta esta je tema nauno-fantastinih
    knjiga. S obzirom da su oba ova elementa lanovi 4. grupe periodnog sistema, oni imaju i
    nekoliko zajednikih osobina. etvorovalentni su, to znai da imaju po 4 elektrona u
    spoljanjem elektronskom omotau, koji uestvuju u graenju hemijskih veza prilikom
    formiranja nekog jedinjenja. Grade jedinjenja sa kiseonikom, i stvaraju duge polimerne lance,
    takoe sa kiseonikom, koji se u sluaju ugljenika nazivaju poliacetalima, a u sluaju
    silicijuma se nazivaju polimernim silikonima. Meutim, za razliku od ugljenika koji se
    oksiduje do gasovitog ugljen dioksida, silicijum se oksiduje do vrstog silicijum oksida,
    odnosno silikata, a ova razlika bi predstavljala verovatno kljuni razlog zato silicijum ne bi
    mogao da podrava ivot. Osim ovoga, ivi sistemi moraju posedovati neki nain za
    skupljanje, uvanje i korienje energije koja dolazi iz okoline, a u ugljeninom svetu,
    elementi skladitenja su poznati kao ugljeni hidrati formule C
    x
    (HOH)
    y
    , ijom oksidacijom se
    dobijaju voda i ugljen dioksid, koji se zatim razmenjuju sa vazduhom. Ugljenini atomi se
    meusobno povezuju gradei dugake lance, koji se pod dejstvom enzima razgrauju kada je
    potrebna energija. Glikogen kod ljudi i ivotinja, a skrob kod biljki predstavljaju ova rezervna
    skladita energije u obliku dugakih lananih ugljeninih molekula. Ova raznovrsnost
    ugljeninih jedinjenja, kao i postojanje molekula u levom i desnom obliku, a i prepoznavanje
    molekula od strane enzima po principu klju-brava, ne postoji u nama poznatom svetu
    silicijumovih jedinjenja. Uprkos mnogobrojnim pokuajima dobijanja sloenih silicijumskih
    jedinjenja analognih ugljeninim, pokazalo se da su ova sintetika jedinjenja isuvie
    nestabilna i reaktivna.

    - Koliko bi velika bila Zemlja kada bi se pretvorila u neutronsku zvezdu?

    Neutronske zvezde predstavljaju zvezde mase od jedne i po do tri Suneve mase, koje
    su nakon potronje svog nuklearnog goriva, pod dejstvom gravitacije kolabirale do ogromnih
    gustina i sastoje se u potpunosti od neutrona. Nastaju u eksplozijama supernova, a sa Zemlje
    se vide kao pulsari. Neutronska zvezda je oko 10
    15
    puta gua od obine materije, tj. materije
    koja postoji na Zemlji, a ovoliko gusta Zemlja bi imala prenika od samo 64 metra. Takoe,
    interesantno je da ako je Kosmos prenika oko 20 milijardi svetlosnih godina, to je jednako
    njegovoj priblino procenjenoj starosti, i ako mu je gustina jednaka 8 10
    -30
    grama po
    kubnom santimetru, to predstavlja priblinu vrednost kritine gustine neophodne da zatvori
    Kosmos, onda kada bismo hteli da sabijemo Kosmos do gustine vode, njegov prenik bi
    iznosio samo 4 svetlosne godine, a kada bi bio sabijen do gustine neutronske zvezde, imao bi
    prenik od samo 0,00004 svetlosne godine, ili 400 miliona kilometara, to je jednako skoro
    trostrukom rastojanju od Zemlje do Sunca.

    - Da li je Zemlja uglaanija od loptice za skvo?

    Da bismo procenili koje je od ova dva tela uglaanije, moramo najpre uspostaviti
    odnos u njihovim razmerama. Naime, ekvatorijalni prenik nae planete iznosi 12 756
    kilometara, dok je prenik loptice za skvo jednak 4,4 santimetra. Deljenjem prenika Zemlje
    i prenika loptice za skvo, dobiemo odnos u prenicima ova dva tela, odnosno 3,45 10
    9
    .
    Stoga, kada bismo smanjili prenik Zemlje 3,45 10
    9
    puta, ona bi postala velika kao jedna
    loptica za skvo. Sledea stvar koju moramo uzeti u obzir prilikom procene o uglaanosti ova
    dva tela je odnos dimenzija nepravilnosti, odnosno uzdignua i ulegnua na njihovim
    povrinama. Na jednoj loptici za skvo koja se u naem svetu percepcije smatra veoma
    glatkim predmetom, skoro da ne postoje uzvienja, ve samo mala udubljenja dubina najvie
    oko desetog dela milimetra. to se tie nae planete, najdublja taka na njoj predstavlja mesto
    (odnosno taka) pod imenom Challenger Deep koje se nalazi oko 338 km jugozapadno od
    pacifikog ostrva Guam u 2500 km dugakom (prostire se u pravcu severoistok-jugozapad) i
    70 km irokom jarku Mariana, a ova najdublja taka morskog poda koja je dobila ime po
    brodu koji ju je otkrio 1948. godine, nalazi se na dubini od 11 034 metara ispod nivoa mora. S
    druge strane, najvia taka na Zemljinoj kugli je planinski vrh Himalaja pod imenom Mont
    Everest (ili Sagarmata to znai elo na nebu ili omolungma to znai Boja Majka
    sveta) koji se nalazi na nadmorskoj visini od oko 8848 metara. Stoga, moemo uzeti da
    varijacije prenika Zemlje iznose 19 882 metra, to deljenjem sa 3,45 10
    9
    , odnosno nakon
    redukovanja varijacija Zemljinog prenika do dimenzija loptice za skvo daje vrednost od
    0,0686 milimetara to je manje od 0,1 milimetra nepravilnosti povrine na ovozemaljskoj
    loptici, pa stoga moemo zakljuiti da su vrste ivice nae planete znatno uglaanije od jedne
    loptice za skvo. S druge strane, kada bismo jednu lopticu za skvo poveali do razmera
    Zemlje, tada bi na njoj usled nepostojanja uzdignua, postojali samo krateri i to dubina od oko
    29 km, a prenika od po oko 60 km. Naime, oni bi na dananjoj Zemlji prodirali kroz
    okeansku koru debelu 6 km, kao i kroz Mohoroviiev (ili tzv. Moho) diskontinuitet koji
    razdvaja Zemljinu koru od njenog omotaa. Ipak, kada bi se Zemlja skupila do razmera jedne
    loptice za skvo, ona bi se usled velike gustine pretvorila ili u neutronsku zvezdu ili u crnu
    rupu, a tada bi gravitacija na njoj bila mnogo miliona puta jaa od gravitacije koju sada
    oseamo, pa bi to uz njeno rotiranje oko svoje ose, ubrzo dovelo do jo veeg izravnavanja
    njene povrine u sluaju neutronske zvezde, dok bi kao crne rupa, povrina Zemlje nestala i
    znali bismo samo za horizont dogaaja, koji bi bio veoma gladak. S druge strane, poveanje
    loptice za skvo do razmera Zemlje znailo bi da bi na svakom njenom kubnom santimetru
    postojalo samo desetak atoma, to je mnogo ree od najviih slojeva Zemljine atmosfere na
    samom prelasku u kosmika prostranstva.

    - Zato je 2000. godina bila prestupna, a 1900. nije?

    Godina predstavlja vreme koje proe dok Zemlja napravi jednu orbitu oko Sunca.
    Zemlja se okrene oko svoje ose oko 365 puta tokom jednog obrtaja oko Sunca. Svaka ova
    rotacija Zemlje oko svoje ose predstavlja jedan dan. Meutim, Zemljina godina ne poseduje
    tano 365 dana, ve 365,242199 dana. Stoga se svaka godina zapravo sastoji od 365 dana i 5
    sati, 48 minuta i oko 46 sekundi. Upravo zato se ova dodatna etvrtina dana u svakoj godini
    manifestuje kao novi dan na svake etiri godine. Iz tog razloga se mesecu februaru svake
    etvrte godine, tj. u tzv. prestupnoj godini dodaje po jedan dodatni dan. Tako, februar
    prestupnih godina ima umesto 28, 29 dana. Meutim, 2000., 1600., 1200. godina su bile
    prestupne, dok 1900., 1800., 1700., 1500., 1400., 1300. nisu bile prestupne godine. Razlog
    ovome postoji u onih 11 minuta i 14 sekundi koliko nedostaje svakoj godini da u njoj bude
    tano 365 dana i jedna etvrtina dana. Stoga je uvedeno pravilo da svaka godina deljiva sa
    100 nije prestupna godina, dok su godine koje su deljive sa 400 (400, 800, 1200, 1600,
    2000) prestupne.

    - Koja je najvea ikada izgraena zgrada na Zemlji?

    Arhitektura definie zgradu kao zatvorenu graevinsku strukturu stvorenu pre svega za
    naseljavanje. Stoga je u trci za najveu zgradu ispala 553 metra visoka CN Tower u Torontu,
    koja nije stambeni, poslovni ili usluni objekat, slino kao i 300 metara visok Ajfelov toranj u
    Parizu. Po 452 metra visoka dva Petronas Tower-a u gradu Kuala Lumpuru u Maleziji,
    izgraene 1998. godine, predstavljaju trenutno najveu zgradu na Zemlji. Obe zgrade imaju
    po 88 spratova, a visina zgrada se uvek rauna od plonika ulice na kome su postavljene pa do
    strukturnog vrha zgrade pri emu se naravno ne raunaju antene i slini objekti koji stoje na
    vrhu zgrade. Na drugom mestu se nalazi 442 metra visoka Sears Tower u ikagu, za koju je
    karakteristino da ima najvii zauzeti sprat, s obzirom da poseduje sve ukupno 110 spratova, a
    izgraena je 1974. godine. Zatim slede 421 metar visoka zgrada Jin Mao u kineskom gradu
    angaju, koja je izgraena 1999. godine i poseduje 88 spratova, pa 417, odnosno 415 metara
    visoke dve zgrade World Trade Center-a u Nju Jorku (via zgrada je bila izgraena 1972., a
    nia 1973. godine, a obe zgrade su imale po 110 spratova), koje su naalost sruene septembra
    2001. godine, a koje bi zajedno sa svojim antenama, koje se ne raunaju u zvaninu visinu
    zgrade, bile vie za po dodatnih 110 metara, pa bi u tom sluaju preuzele titulu najvie ikada
    izgraene zgrade na naoj planeti. U 10 najviih zgrada na planeti ulaze jo 391 metar visoka
    Citic Plaza u kineskom gradu Guangdou (izgraena 1996. godine i poseduje 80 spratova),
    384 metra visoka zgrada na trgu un Hing u kineskom gradu enzenu (izgraena 1996.
    godine, a poseduje 69 spratova), 381 metar visoka Empire State Building u Nju Jorku
    (izgraena jo 1931. godine, a poseduje 102 sprata), Central Plaza (374m, izgraena 1992.
    godine sa 78 spratova), i Bank of China Tower (369m, izgraena 1989. godine sa 70 spratova)
    u Hong Kongu i Emirates Tower (355m, izgraena 2000. godine sa 55 spratova) u Dubaiu.
    Ipak, kau nam da trka za najviim neboderom jo uvek nije zavrena, jer postoji preko 50
    predloenih zgrada koje bi trebalo da srue rekord najvee zgrade. Meu njima je 7-South
    Dearborn zgrada u ikagu, ija izgradnja se privodi kraju, visina e joj iznositi 472 metra, a
    posedovae rekordnih 112 spratova. Takoe, u angaju se gradi Svetski finansijski centar koji
    e biti visok 457 metara, a Svetski centar za uenje Veda u gradu Jabalpuru u Indiji bie
    piramidalnog oblika, a visina e mu iznositi ak 677 metara. Ipak, trenutno najperspektivniji
    projekat nebodera na svetu predstavlja budui Bionic Tower u Hong Kongu koji e biti visok
    1228 metara, a imae itavih 300 spratova.

    - Kako se boje meteoroloke slike Zemlje snimljene iz satelita?

    Sigurno je da je Zemlja u naem svetu postala drugaija onog trenutka kada se
    pojavila prva njena fotografija iz Kosmosa. Mogli smo da vidimo nau planetu po kojoj
    hodamo kao na dlanu, a o izgledu ove fotografije su verovatno samo sanjali ljudi koji su iveli
    na Zemlji pre ezdesetih godina 20. veka. Satelitske slike Zemlje nisu uvek prirodno obojene
    tako da prikazuju plave okeane, bele vazdune struje i zelene ili ute kontinente, ve se esto
    primenom razliitih tehnika, boja ovih slika podeava tako da bi se uoili ili naglasili pojedini
    korisni detalji. Poto meteorologe najee interesuje poloaj oblaka ili uopte oblasti sa
    velikom koncentracijom vodene pare iznad Zemljine povrine, tada se Zemlja osim pomou
    obinih kamera osetljivih samo na vidljivu svetlost, fotografie i pomou kamera osetljivih
    samo na infracrvene talase koje za razliku od obinih kamera, podjednako dobro vide oblake
    kako danju, tako i nou. Naime, poznato nam je da toplija tela emituju vie infracrvenih talasa
    od hladnijih tela, pa e stoga hladniji oblaci sa veih visina emitovati infracrvene talase
    manjeg, a nii i topliji oblaci talase veeg intenziteta. Na ovim slikama velike vodene
    povrine na Zemlji kao to su mora ili jezera ispadaju bele zbog njihove velike emisije
    infracrvenih talasa, pa se oni stoga kompjuterski (ili runo) boje kako bi se dobila slika
    raspodele vodene pare u Zemljinoj atmosferi. Pomou infracrvenih detektora na satelitima se
    mogu odlino registrovati i munje ak i po danu, pa je tako nedavno napravljena i prva mapa
    Zemlje sa raspodelom munja, na kojoj se vidi da najvie munja pogaa Zemlju na Floridi,
    Himalajima i u centralnoj Africi, dok su polovi i okeani mesta iznad kojih se deava najmanje
    elektrinih pranjenja izmeu Zemlje i oblaka. Danas postoje satelitske slike (ili bolje reeno
    mape) nae planete bez oblaka sa rezolucijom manjom od jednog kilometra, a prikazuju
    Zemlju, kako danju, tako i nou. Naime, umesto okeana, oblaka i kopna, nou se na Zemlji
    vide samo vetaka svetla, posebno iznad velikih gradova, a lako se moe prepoznati
    severnoamerika mrea autoputeva, koja slino Trans-sibirskoj eleznici izgleda kao svetla
    mrea posuta malim zvezdama u vidu svetlih okolnih gradova. Reka Nil je takoe
    zahvaljujui vetakom osvetljenju vidljiva od Asuanske brane do Mediteranskog mora, dok
    je danju sneno beli Antarktik nou potpuno mraan, kao i najvei deo Afrike i June
    Amerike.

    - Kako da znamo na kom je mestu sevnula munja?

    Svetlost putuje kroz vakuum brzinom od oko 300 000 kilometara u sekundi, dok se u
    vazduhu neznatno usporava, a zvuk se, s druge strane, prostire kroz vazduh brzinom od oko
    330 metara u sekundi. Uzimajui u obzir da je vreme koje je potrebno svetlosti da stigne od
    izvora do vaeg oka zanemarljivo malo, kada vidite munju ponite da brojite u sekundama do
    trenutka kada ujete grom. Proizvod brzine zvuka i izbrojanog vremena dae vam priblino
    rastojanje od vas do mesta na kome je sevnula munja. Drugim reima, mnoenjem odbrojanog
    vremena u sekundama sa 330 dobiete priblino rastojanje od vas do mesta na kome je udario
    grom, naravno u metrima.

    - Zato nam je potreban elektrini ispravlja ako putujemo preko okeana?

    Iako tehnologija slui da nam priblii svet, jo uvek postoje bitne razlike meu nekim
    zemljama, a jedna od njih je elektrina standardizacija. Ukoliko esto putujemo, posebno sa
    nekim od svojih elektrinih ureaja, onda nam neusklaena elektrina standardizacija na
    planetarnom nivou moe predstavljati mali problem. Jugoslavija, kao i mnoge druge zemlje,
    za isporuivanje elektrine energije koriste napon od 220 (ili 240) Volti, dok SAD i vei deo
    zapadne hemisfere Zemljine lopte koriste napon od 110 do 120 Volti. Indija, Brazil i Juna
    Afrika koriste jednosmernu struju, dok skoro sve ostale drave, ukljuujui i nau, koriste
    naizmeninu struju. Takoe, neke zemlje (uglavnom one na 220 Volti) koriste naizmeninu
    struju frekvencije 50 Herca, dok se stanovnici drugih zemalja (uglavnom one na 110 Volti)
    snabdevaju strujom frekvencije 60 Herca. Ova mala razlika u frekvencijama najee ne
    predstavlja nikakvu smetnju za ureaje, osim ako nemate elektrini sat koji e onda u nekoj
    drugoj zemlji raditi bre ili sporije. Ipak, ukoliko bismo ureaj prilagoen za nazimeninu
    struju prikljuili na tok jednosmerne struje, on bi skoro sigurno pregoreo. Stoga, kako bismo
    prikljuili na ureaj za zidni strujni utika kroz koji protie struja razliite snage od one na
    kojoj normalno funkcionie aparat, potrebne su nam dve stvari: adapter koji slui da promeni
    oblik prikljuka za struju, a zatim konvertor ili transformator, koji prilagoavaju napon struje
    vaem ureaju. Naime, pomou konvertera je mogue promeniti napon od 220 V na 110 V,
    ali ne i obrnuto s obzirom da on zapravo predstavlja jedan elektrini prekida koji brzo
    naizmenino proputa i blokira struju kako bi redukovao njen napon. Adapteri se mogu
    koristiti samo kod aparata koji su ukljueni u struju ne due od nekoliko minuta (npr. fen ili
    aparat za brijanje), ali ne i npr. kod napajanja kompjuterskih ipova. S druge strane, pomou
    transformatora se moe izvriti kako redukovanje, tako i poveanje napona za potrebe
    elektrinog ureaja, pa je njegova upotreba uvek pogodnija.

    - Koliko brzo se kree Zemlja?

    U skladu sa Ajntajnovom teorijom relativiteta, kada govorimo o kretanju, moramo
    znati da se tela uvek kreu u odnosu na neto ili nekoga, tj. u odnosu na neki referentni sistem.
    Stoga, ako posmatramo kretanje povrine Zemlje u odnosu na centar planete, primetiemo da
    Zemlja, zajedno sa nama na njenoj povrini, rotira oko svoje ose jednom u 23 asa, 56 minuta
    i 4,09053 sekunde, to predstavlja tzv. siderealni period ili zvezdani dan ( s obzirom da se
    meri u odnosu na zvezde, a ne u odnosu na Sunce) koji je za oko 4 minuta krai od srednjeg
    sunanog dana. S obzirom da obim Zemlje iznosi 40 075 kilometara, iz odnosa ove dve
    veliine moemo izraunati da je brzina obrtanja Zemlje oko svoje ose jednaka 460 metara u
    sekundi ili oko 1000 milja na as. Takoe, Zemlja se okree i oko naeg Sunca po priblino
    krunoj orbiti brzinom od skoro 30 kilometara u sekundi, a uz to i ceo Sunev sistem, pa i mi
    sa njim, kree se oko centra nae Galaksije brzinom od oko 220 kilometara u sekundi. Osim
    ovih relativnih kretanja, satelit COBE puten u orbitu 1989. godine, uspeo je da izmeri i
    kretanje nae planete u odnosu na kosmiko pozadinsko zraenje, a ova brzina je jednaka
    brzini od 390 kilometara u sekundi.

    - Da li tea ili laka tela padaju bre ka Zemlji?

    Galileo Galilej je poetkom 17. veka formulisao zakon slobodnog pada po kome sva
    tela pri slobodnom padu bez obzira na svoju teinu, za ista vremena prevaljuju iste puteve, pri
    emu je preeni put srazmeran kvadratu vremena padanja. Stoga, ukoliko sa iste visine i u
    istom trenutku ispustimo ka Zemlji dva tela razliite mase, a istog oblika (ili tanije tela iste
    simetrije npr. dve lopte razliitih zapremina), oni e istovremeno pasti na Zemlju. Zemlja u
    veoj meri privlai telo sa veom masom, ali je masivnije telo i tee ubrzati od lakeg tela, pa
    e stoga oba tela padati jedan pored drugog ukoliko su istog oblika. Naravno, ukoliko su tela
    razliitog oblika, tada e otpor vazduha vie uticati na telo ija je povrina u pravcu leta vea,
    pa e takvo telo padati sporije od tela sa manjom povrinom u pravcu leta.

    - Kako igla kompasa uvek pokazuje sever?

    Magnetni kompas se (za razliku od iroskopskog kompasa) sastoji od malog, laganog
    magneta (tzv. igle) koji balansira na osnoj taki. Jedan kraj magneta je najee obeleen
    slovom N (North - sever) ili je jasno obojen kako bi se ukazalo da pokazuje pravac severa.
    Poto se suprotni magnetni polovi privlae, tako e jedan pol magneta kompasa uvek biti
    okrenut ka severnom magnetnom polu Zemlje, dok e drugi pol magneta biti orijentisan ka
    junom magnetnom polu Zemlje. Poto je Zemjino magnetno polje izuzetno slabo, neophodno
    je da igla kompasa bude izuzetno lagana, kao i da stoji na leaju na kome je trenje minimalno.
    Usled pojave trenja igle sa leitem, ponekad je neophodno malo prodrmati kompas da bi on
    pokazao sever, a kao posledica svoje velike osetljivosti, pomou kompasa se mogu
    registrovati i male promene magnetnog polja kao npr. u okolini ice kroz koju prolazi struja
    elektrona. Iako poreklo Zemljinog magnetnog polja jo uvek nije razjanjeno, smatra se da se
    u uslovima visokih pritisaka u Zemljinom jezgru, jedan deo tenog gvoa kristalizuje i pod
    dejstvom strujanja toplote, kao i rotacije Zemlje, ovo kristalno gvoe takoe poinje da rotira
    to dovodi do pojave slabog magnetnog polja oko Zemljine ose rotacije. Ukoliko i sami elite
    da napravite kompas sa savrenim leitem na kome nee biti nimalo trenja, namagnetiite
    jednu ivau iglu (tako to ete proi magnetom napred-nazad nekoliko puta iznad nje),
    postavite je na komad plute, a plutu stavite na neku vodenu povrinu, kao npr. na au vode.

    - Da li je magnetno polje Zemlje promenljivo?

    Zemljino magnetno polje, odnosno njena tzv. magnetosfera formira jednu vrstu tita
    koji usmerava kosmiko zraenje ka polovima i na taj nain spreava prodor
    visokofrekventnog (a time i visokoenergetskog) kosmikog zraenja ka naseljenim delovima
    Zemljine kugle. Magnetno polje Zemlje se stalno menja, kako po pitanju pravca, tako i po
    pitanju intenziteta, pa je stoga skoro nemogue predvideti kako e ono izgledati u budunosti.
    Dok se smer Sunevog magnetnog polja obre na svakih 11 godina, poslednje obrtanje smera
    magnetnog polja Zemlje desilo se pre oko 700 000 godina, a smatra se da su se u prethodnih
    200 miliona godina, ovakve promene deavale na svakih pola miliona godina. U veini
    geomagnetskih opservatorija na planeti, dolo je do opadanja jaine Zemljinog magnetnog
    polja od oko 10 % u odnosu na jainu polja sa poetka 20. veka, a jo uvek nije poznato da li
    ovo opadanje predstavlja samo fluktuaciju ili polako dovodi do obrtanja smera magnetnog
    polja. Takoe, jo uvek nije poznato u kojoj meri magnetno polje Zemlje utie na ivot na
    njoj, ali je poznato da mnoge migrirajue ivotinje, kao npr. ptice, kitovi ili leptiri koriste
    magnetizam za navigaciju, dok postoje i odreeni organizmi, meu kojima je moda i ovek,
    koje u sebi poseduju izvesne koliine magnetnog minerala magnetita, ija se orijentacija u
    prostoru menja u zavisnosti od smera prisutnog magnetnog polja.

    - Kada stignemo na severni pol, koji pravac pokazuje igla kompasa?

    Postoje dva severna pola: geografski i magnetni. Geografski severni pol je taka na 90
    stepeni severne geografske irine i on je prikazan na veini mapa. Geografski polovi
    predstavljaju jedine dve take na povrini nae planete koje ne rotiraju oko Zemljine ose
    rotacije jer joj pripadaju. S druge strane, magnetni pol je taka u kojoj su linije sila magnetnog
    polja koje spajaju magnetne polove Zemlje vertikalne u odnosu na Zemljinu povrinu. Ovaj
    severni pol nije uvek na istom mestu, do nedavno se nalazio na zapadnom Grenlandu, na
    nekih 77 stepeni severne geografske irine, zatim je preao u Kanadu (danas je lociran
    nedaleko od luke Rezolut, koja je jedno od najsevernijih naselja u Kanadi i u kojoj ivi samo
    oko 200 ljudi) sa ije se teritorije smatra da e izii 2004. godine nakon ega e prei u
    Aljasku da bi sredinom 21. veka ve bio u Sibiru. Premda se severni magnetni pol pomera ka
    severu ili severozapadu tokom poslednjih sto godina, nije nam poznato dokle e se ovakvo
    kretanje nastaviti i da li e ono eventualno promeniti smer, pa moda i pravac kretanja.
    Magnetni polovi mogu znaajno ubrzati svoje kretanje, premda se kreu brzinom od oko 10
    do 40 kilometara godinje. Premda se stalno menja usled kretanja magnetnog pola, rastojanje
    izmeu magnetnog i geografskog severnog pola, danas iznosi 966 kilometara. Igla kompasa
    e uvek teiti da zauzme isti smer kao i linije sila magnetnog polja, tako da kada se nalazite
    blizu polova magnetno polja je izuzetno jako tako da su linije sila usmerene ka zemljinoj
    povrini. Usled toga igla kompasa je povuena vertikalno nadole. Ako blago kucnete kompas,
    igla e se usmeriti u napred i vi ete misliti da je sever pravo. Ako opet kucnete kompas, igla
    e se usmeriti unazad i vi ete misliti da je sever iza vas. Zato su kompasi beskorisni u okolini
    severnog i junog magnetnog pola, a premda su GPS sistemi navigacije skoro u potpunosti
    zamenili kompase na naoj planeti, kompase i dalje koriste mnogi mornari, piloti, kao i
    putnici na zemaljskim putevima.

    - ta je to El Ninjo?

    El Ninjo je vremenski period na Zemlji tokom koga je temperatura morske povrine
    du junoamerike obale i u ekvatorijalnom Pacifiku iznad normalne. El Ninjo, to na
    panskom znai mladi ili Hristovo dete, pojavljuje se najee tokom meseca decembra,
    a na svakih 3 do 7 godina, kada se smanje jaki vetrovi koji pokreu povrinske okeanske
    struje ka zapadu, to dovodi do prestanka podizanja hladnih dubinskih voda, pa i do naglog
    porasta temperature povrine Okeana. Osim to ovo zagrevanje odvlai ribu ka dubljim
    vodama i dalje od ribarskih mrea, ono znatno utie na vremenske prilike i u drugim delovima
    planete. Veoma tople vode u ekvatorijalnom Pacifiku isputaju vie vlage u vazduh dovodei
    tako do porasta broja pljuskova, oluja sa grmljavinom i tropskih oluja, to znatno utie na
    vazdune tokove u najviim slojevima atmosfere i dovodi do vremenskih neprilika najvie u
    Severnoj Americi. Australija, Indonezija, Brazil, Indija i Afrika, s druge strane esto
    doivljavaju velike sue, jer su El Ninjom uzrokovane oluje odvuene sa ovih podruja.
    Argentinu, Junu Kinu, Brazil i Japan mogu pak zadesiti dugotrajne kie i poplave. Uz sve
    ovo, El Ninjo dovodi i do smanjenog broja uragana u Meksikom zalivu i u zapadnom
    Atlantiku, a do porasta broja tropskih oluja u Pacifiku. El Ninjo smanjuje i koliine snenih
    padavina u Severnoj Americi, a topliji zimski dani su tokom El Ninja prisutni u Kanadi i na
    Aljasci.

    - ta je to efekat staklene bate?

    Efekat staklene bate predstavlja zagrevanje atmosfere planete usled neprozirnosti
    atmosferskih gasova za infracrvene talase koji dolazi iz Kosmosa, a u najveoj meri sa Sunca.
    Naziv ovog efekta potie od mehanizma zagrevanja koji je veoma slian zagrevanju vazduha
    u staklenoj bati, osim to u planetarnim razmerama, ulogu stakla preuzima sama atmosfera.
    Glavni izvor infracrvenih talasa za nau planetu predstavlja povrina Sunca. Apsorbovani
    dugotalasni infracrveni elektromagnetni talasi od strane atmosfere Zemlje uzrokuje da
    ravnotena temperatura atmosfere, a samim tim i temperatura planetarne povrine bude via
    za 33 stepena nego to bi bila njena temperatura bez postojanja atmosfere. Na Veneri, efekat
    staklene bate podie temperaturu planete za itavih 500 stepeni, dok na Marsu usled ovog
    efekta dolazi do poveanja temperature za samo 5 stepeni. Od svih gasova koji ine Zemljinu
    atmosferu, ugljen dioksid je glavni apsorbent infracrvenih talasa, ali i vodena para i retki
    gasovi takoe imaju znaajnu ulogu u ovakvom zagrevanju planete. Globalno zagrevanje
    planete je veoma povezano sa pojaanim efektom staklene bate (bez efekta staklene bate ne
    mogu bio mogu ivot na naoj planeti), koji sve vie dolazi do izraaja sa poveanjem
    koncentracije ugljen dioksida i drugih tzv. greenhouse gasova u vazduhu, pod dejstvom
    raznih ljudskih aktivnosti, a pre svega sagorevanjem fosilnih goriva, kao to su ugalj i nafta.

    - Da li bacanje ubreta utie na globalno zagrevanje?

    Ugljen dioksid (CO
    2
    ) je gas koji je najodgovorniji za pojavu pojaanog efekta staklene
    bate, odnosno globalnog zagrevanja. Ugljenik koji bacamo u ubre u obliku drveta ili papira,
    u najveoj meri se razgradi putem oksidacije ili putem dejstva anaerobnih bakterija, pa se
    zatim vraa u atmosferu. Za ovaj proces vraanja ugljen dioksida iz ubreta u atmosferu je
    potrebno izmeu jedne i hiljadu godina, to zavisi kako od tipa materijala, tako i od naina
    postupanja sa njim na ubritu. U ureenijim zemljama se oko 5 % otpada (tj. oko 3 4 %
    ugljenika) zakopa u Zemlju, dok se ostatak ubreta sagori radi dobijanja korisne energije.
    Sagorevanje fosilnih goriva (benzin, ugalj, nafta), kao i unitavanje uma (jer biljke troe
    ugljen dioksid u procesu fotosinteze), ipak, najvie utiu na globalno zagrevanje planete
    Takoe, svi otpaci tokom ijeg razlaganja dolazi do emisije ostalih gasova koji u atmosferi
    apsorbuju Sunevu svetlost i prevode je u pojaano vibriranje atoma u molekulu (osim ugljen
    dioksida, to su i metan, hlorofluorougljenici, azotni oksidi, vodena para), a time i u
    poveani toplotni sadraj atmosfere, dovode do globalnog zagrevanja. Uz ovo, dalje
    poveanje temperature na planeti bi moglo da dovede i do poveanog oslobaanja ugljen
    dioksida i metana pod dejstvom ubrzanog razlaganja organske materije u zemljitu. Velika
    koliina gasifikovanog ugljenika je u obliku metana koji jo vie utie na globalno zagrevanje
    nego ugljen dioksid, pa se stoga smatra da bi bilo korisno termalno gasifikovati drveni i
    papirni otpad za upotrebu u gasnim turbinama, to bi pretvaralo ugljenik nazad u ugljen
    dioksid i obezbeivalo korisnu energiju.

    - Kako se pravi ubrivo?

    Da bismo sami napravili prirodno ubrivo (kompost), potrebni su nam otpaci
    organskog porekla (kao npr. novine, lie, trava, korov, slama, kore i semenke povra i voa,
    drveni materijali), zemlja (izvor mikroorganizama), voda (40 60 %) i vazduh (izvor
    kiseonika). Tokom procesa pravljenja ubriva, mikroorganizmi iz zemlje (bakterije, gljive,
    aktinomicete) jedu organske otpatke i razlau ih do jednostavnijih jedinjenja, tokom ega
    nastaje ugljenikom bogati humus sa mnotvom drugih elemenata kao to su azot, fosfor i
    kalijum. Mikroorganizmi razlau organske materije u procesu aerobine respiracije, pa im je
    stoga potreban i kiseonik, kao i voda u kojoj ive i razmnoavaju se. U procesu respiracije,
    mikroorganizmi stvaraju jo i ugljen dioksid i toplotu, pa se stoga temperatura ubriva penje
    do izmeu 28 i 66
    o
    C. Ukoliko se smea svih neophodnih komponenti s vremena na vreme
    promea i navodnjava, ubrivo se moe dobiti za par nedelja, dok e bez brige i odravanja,
    proces nastanka trajati nekoliko meseci. Odnos ugljenika i azota u dobro pripremljenoj smei
    iznosi oko 30 : 1, a vano je i itavu smeu dobro usitniti. Jedna od korisnih stvari koje se
    postiu pravljenjem ubriva je smanjenje koliine vrstog otpada. Inae, u ubrivnu smeu se
    ne smeju stavljati spore i semenke invazivnog korova (koje e ostati u smei i poeti da rastu
    u okolini biljke zalivene ubrivom), pepeo i mastiljavi papir (to deluje toksino na
    mikroorganizme), pesticidima prskane biljke (jer e pesticidi opstati u smei i prenee se na
    ubrivom polivenu biljku), i naravno, svi materijali koji se ne mogu razloiti prirodnim putem
    kao to su plastika, staklo, metali, keramike, boje, mainsko ulje itd., a u ubrivnu smeu se
    mogu stavljati i svi batenski i kuhinjski otpaci, ukljuujui ostatke jela, pokvarena jela,
    ljuske od jaja, krompira, krastavaca i drugog povra, ostavi aja, svee pokoena trava, uvelo
    cvee, precvetalo sobno bilje, treset, slama, paprat, kuna praina, papir, karton, drveni pepeo,
    vuneni i pamuni ostaci, piljevina, kokoji i zeji izmet (ali ne i neki drugi), kao i morske
    alge.

    - Ako Njutnov zakon akcije i reakcije uvek vai, kako onda moemo da se
    odbacujemo od predmeta ili da ih sami guramo?

    Njutnov trei zakon kretanja, poznatiji kao zakon akcije i reakcije nam kae da svakoj
    sili u prirodi odgovara po intenzitetu jednaka i suprotno usmerena sila. Stoga, kada elimo da
    gurajui pomerimo neki predmet, primeniemo silu na njega u onom pravcu u kome elimo
    da ga gurnemo, a predmet e delovati silom jednakog intenziteta na nas. uven je primer
    bistrog, ali lenjog konja koji je jednom prilikom, kada mu je farmer rekao da bi mogao da
    pogura kolica, odgovorio kako to nema smisla jer koliko god da on bude vukao kola, ona e
    delovati na njega jednakom, ali suprotno usmerenom silom, to e dovesto do
    uravnoteavanja sile akcije i sile reakcije, pa e rezultujua sila biti jednaka nuli i kola nee
    moi da se pokrenu. Ovakvo razmiljanje bi zaista i bilo ispravno ali samo kada bi mi i na
    predmet, kao i konj i njegova kolica plutali u bezvazdunom prostoru, odnosno kada osim
    subjekata ne bi postojala i Zemlja. Naime, da bismo proraunali kako e se odigrati jedan
    proces u kome delujemo silom, uvek moramo uzeti u obzir sve sile koje izaziva dejstvo nae,
    inicirajue sile. U sluaju kada guramo neki predmet od sebe, mi delujemo silom i na pod
    ispod nas, pa kao reakcija na ovu silu i pod deluje silom na nas, a i telo koje guramo deluje
    silom na podlogu, koja zauzvrat deluje jednakom silom na telo. Ukoliko je reakciona sila
    kojom Zemlja deluje na nas vea od reakcione sile kojom predmet deluje na nas, mi emo
    uspeti da pomerimo predmet. Istovremeno, kola koja gura konj ili predmet koji mi sami
    guramo, pomerie se unapred kada je sila kojom delujemo na predmet vea od sile trenja
    izmeu predmeta i Zemlje. Slino tome, kada skoimo odbacivi se od Zemlje, mi za ovo
    koristimo rezultujuu silu kojom Zemlja deluje na nas, to rasporeujemo po miiima i
    skaemo u visinu.

    - Zato lie sa drvea tone u snegu?

    Ukoliko ga prethodno vetar ne odnese, list koji sa drveta padne preko snenog
    pokrivaa, polako poinje da tone kroz njega, a ovaj proces najee traje nekoliko dana.
    Razlog propadanja lista kroz sneg je upravo u razliitoj boji snega i lista. Naime, sneg je beo,
    to znai da reflektuje svu vidljivu Sunevu svetlost koja pada na njega. Meutim, list je
    najee ute boje to znai da reflektuje utu (i zelenu najee), ali ne i ostale boje (najee
    crvenu i plavu) iz Sunevog spektra svetlosti. Boje koje neki predmet ne reflektuje, on moe
    ili propustiti ili apsorbovati i zatim prevoditi u toplotu. Poto list nije providan, znamo da se
    vidljiva svetlost veoma malo proputa kroz njega, pa stoga boje koje list ne reflektuje, on
    apsorbuje i prevodi ih u neki vid toplote (intenzivnije vibriranje estica koje proizvodi
    infracrvene elektromagnetne talase ili poveana kinetika energija atoma i molekula u listu).
    Poto list apsorbuje vie svetlosti od okolnog snega, on postaje i malo topliji od njega.
    Poznato je da se u kontaktu dva tela razliitog toplotnog sadraja, toplota spontano kree od
    toplijeg tela na hladnije, pa stoga i list svoj viak toplote predaje snegu koji je sa njim u
    kontaktu, a to je sneg ispod njega koji poinje da se topi bre od snega iznad koga nema
    listova. Sa topljenjem snega ispod lista, Zemljina gravitacija povlai list nadole, tako da se
    topljenje snega nastavlja sve dok list ne dospe do zemljane ili travnate Zemljine povrine.

    - Kako nastaju ledena doba?

    Ledena doba predstavljaju periode u Zemljinoj istoriji kada je veliki deo njene
    povrine (izmeu 10 i 30 % od ukupne povrine) bio prekriven ledom i kada je na Zemlji bilo
    veoma hladno (u proseku za oko 15
    o
    C manje nego danas). Starost Zemlje se procenjuje na
    oko 4,5 milijardi godina, a za to vreme, na njoj je bilo nekoliko ledenih doba koja su trajala po
    nekoliko desetina miliona godina. Smatra se da ledena doba obuhvataju 15 20 % Zemljine
    istorije. Poslednje ledeno doba na Zemlji je trajalo od pre oko 1,6 miliona godina do pre oko
    10 000 godina. Veliki ledeni pokrivai na Grenlandu i Antarktiku govore nam da ledeno doba
    nije tako davno prolo, ali nas i upozoravaju da moramo voditi rauna o naoj atmosferi kako
    se sneni pokriva ne bi ponovo poveao. Naime, zimi uvek padne puno snega. Kada bi se on
    iz godine u godinu zadravao na povrini, nastupilo bi novo ledeno doba. Prema tome,
    neophodno je da svakog prolea doe do topljenja snega, a topljenje nastaje usled toplote koju
    vazduh donosi sa mora. Upravo nas zato mora, odnosno okeani tite od ledenog doba. Naime,
    voda ima veoma veliki toplotni kapacitet sposobnost da upija i konzervie toplotu. Stekavi
    leti zalihe toplote, okeani i mora nas zagrevaju zimi ovom toplotom atmosferu. Sakupivi
    toplotu na tropskim geografskim irinama, okeanske struje je nose ka severnim morima,
    ublaujui i ujednaavajui klimu nae planete. Voda je jedina supstanca u prirodi koja sa
    sniavanjem temperature poinje da se iri na nekoliko stepeni pre take mrnjenja.
    Zahvaljujui ovoj jedinstvenoj osobini, led pluta na vodi i spreava dalje hlaenje vode ispod
    sebe i na taj nain odrava ivot koji i dalje opstaje ispod ledenog pokrivaa. Meutim,
    zanemarujui jednistveni temperaturski raspon vode od 0 do 4
    o
    C, povrinska voda u morima
    je topla, dok su dubinske vode izuzetno hladne (voda je najgua na 4
    o
    C, to definie i
    temperaturu morskog dna, jer se hladnija voda podie ka visini i mea sa gornjom toplijom
    vodom). Ukoliko bi se u atmosferi pojavila prekomerna koliina praine, Suneva svetlost ne
    bi mogla u dovoljnoj meri da prodre do tankog toplog povrinskog sloja okeanskih voda koja
    nas uvaju od ledenog doba. Tako, na primer, vulkanske erupcije izbacuju u atmosferu velike
    koliine praine, to dovodi do blokiranja Suneve svetlosti i do osetnog pada temperature. Da
    bi se suprotstavili ledenom dobu, mogue je sagraditi veliki broj automatizovanih pumpi
    irom planetarnih mora i okeana. Ove pumpe bi iz dubina vadile hladnu vodu, koja bi se
    grejala na Suncu. Na taj nain bi se proirio tanki sloj tople vode koji nas titi od ledenog
    doba. S druge strane, ne obazirui se na klimatsku vanost mora, Milutin Milankovi je
    formulisao tzv. astronomsku teoriju ledenih doba po kojoj se ledena doba pojavljuju u
    pravilnim intervalima, a njegova teorija uzima u obzir tri promenljiva Zemljina orbitalna
    parametra, a to su: ekscentricitet (tj. eliptinost otklon od dananje skoro krune orbite),
    nagib Zemljine ose rotacije ka orbitalnoj ravni i stepen kolebanja Zemljine ose rotacije.
    Teorijskom kombinacijom ova tri faktora se dobija podatak da Arktiki krug koji se prostire
    do geografskih irina od 60 70
    o
    na svakih 100 000 godina poinje da doivljava prilino
    hladna leta koja traju nekoliko stotina ili hiljada godina, to omoguuje irenje snenih polja u
    okolini severnog pola i njihovo pretvaranje u lednike, to inicira novo ledeno doba.

    - ta su to stalaktiti i stalagmiti?

    Ukoliko ste se nekada etali kroz neku peinu na Zemlji, sigurno ste primetili kupaste
    providne iljkove koji vise sa plafona peina i nazivaju se stalaktitima, kao i sline strukture
    koje se uzdiu sa poda peine, a koje nazivamo stalagmitima. I stalaktiti i stalagmiti se sastoje
    od kalcijum karbonata (CaCO
    3
    ), a nalaze se u peinama koje su izgraene od minerala
    krenjaka. Kalcijum karbonat se lako rastvara u vodi, a pogotovo ukoliko je ona kisela, kao
    to je sluaj sa kiom. Naime, dok kapi vode padaju sa oblaka ka Zemlji, u njima se rastvara
    malo ugljen dioksida iz vazduha. Molekuli ugljen dioksida u vodi stvaraju veoma slabu
    ugljenu kiselinu, tako da su kapi kie uvek blago kisele. Kia koja pada na Zemlju prolazi
    kroz zemljani sloj, kree se zatim kroz upljine u stenama i otie u podzemne vode. Ove,
    podzemne vode moemo da primetimo ukoliko iskopamo bunar. Naime, podzemne vode e se
    slivati ka oblasti nieg pritiska kao to je bunar i mi emo moi da punimo kofe sa vodom iz
    njega. Poto je kia blago kisela, ista ova osobina vai i za podzemne vode, kao i za sve vode
    koje teku kroz vazduh koji uvek sadri ugljen dioksid. Prolaskom pored krenjakih stena,
    ova voda rastvara u sebi malo kalcijum karbonata. Tokom vie miliona godina, ove podzemne
    vode malo po malo mogu rastvoriti toliko krenjaka od stena pored kojih teku da formiraju
    upljine koje postepeno poinju da obrazuju velike peine. U ve formiranim peinama,
    podzemne vode koje kaplju sa njenog vrha, taloie malo rastvorenog kalcijum karbonata
    tako da male naslage poinju da se pojavljuju. Tako nastaje jedan stalaktit, dok stalagmiti
    nastaju na mestima gde kapi podzemne vode kaplju na dno peine gde ostavljaju malo
    kalcijum karbonata ije naslage postaju sve vee tako da formiraju pravu kupastu ili
    piramidalnu figuru. Za formiranje stalaktita i stalagmita, potrebno je na hiljade godina
    ovakvog kapljanja podzemnih voda. Inae, ne toliko lepi kao peinski, stalaktiti se mogu
    primetiti i na nekim cementiranim mostovima i tada nastaju za samo nekoliko godina u
    procesu tokom koga kia spira malo kalcijum karbonata iz cementa i kapljui sa dna mosta
    ostavlja male taloge koji nagomilavajui se, formiraju betonske stalaktite.

    - ta je to vatra?

    Vatra predstavlja jednu od ivopisnih prirodnih pojava koju od svih ivih bia na
    Zemlji, samo ljudi i noni leptiri mogu mirno posmatrati. Nekada su ljudi mislili da je vatra
    isto toliko iva kao i mi, ali se danas zna da ona nastaje kao rezultat hemijske reakcije pri
    kojoj dolazi do stvaranja toplote i svetlosti. Vatra predstavlja vidljivi proizvod hemijske
    reakcije neke supstance sa kiseonikom iz vazduha, a ponekad i sa hlorom. uti plamen, koji
    se obino vidi, predstavlja oblast ispunjenu vruim esticama ugljenika koje imaju dovoljno
    energije da zapale i neku drugu supstancu. U veini sluajeva, da bi nastala vatra potrebna
    nam je odreena koliina raspoloive toplotne energije kako bi reakcija zapoela, kao i
    prisustvo dovoljne koliine kiseonika ili hlora. Jednom zapoeta reakcija sagorevanja trajae
    sve dok ne prestane dovod goriva ili kiseonika. Vatra se najee stvara ili pomou trenja, tj.
    mehanikog predavanja toplote neophodne za zapoinjanje hemijske reakcije sagorevanja, ili
    pomou stvaranja iskre koja se pretvara u plamen, kao npr. kod trljanja dva kremena jednog o
    drugi, prilikom ega nastaje iskra koja pali pripremljeno gorivo. Izviai u prirodi esto trljaju
    dva komada mekog i tvrdog drveta sve dok nagomilana toplota ne zapali neki lako zapaljivi
    materijal, kao npr. suvo lie, ptiije perje, iverje ili pilovinu. Vatra, takoe, moe nastati
    upotrebom soiva ili zakrivljenih ogledala, koja fokusiraju Sunevu svetlost u jednu taku u
    kojoj je prisutan zapaljivi materijal.

    - ta je to indijansko leto?

    Uobiajena definicija indijanskog leta nam kae da ovo leto predstavlja svako lepo
    vreme nakon to je pao prvi jesenji mraz u godini. Mraz predstavlja prirodni atmosferski
    proces kondenzovanja vodene pare iz vazduha direktno u kristale leda na povrini Zemlje
    (slino rosi kod koje se vodena para kondenzuje u vodene kapi), a primetan je najee rano
    ujutro nakon prohladnih noi. Ipak, postoji i meteoroloka definicija indijanskog leta koja
    nam kae da ovo leto predstavlja period blago toplog i esto maglovitog vremena pri kome
    temperatura vazduha dostie temperature od 26
    o
    C, ali samo ako je pre toga u istoj godini, a
    nakon jesenje ravnodnevnice (trenutka kada Sunevi zraci koji padaju na Zemlju pod pravim
    uglom prou kroz ekvatorijalni pojas i upute sa ka jugu za stanovnike severne, a ka severu za
    stanovnike june hemisfere) temperatura vazduha ve pala na 0
    o
    C. Naziv indijanskog leta
    vodi poreklo od Indijanaca koji su ove tople jesenje dane koristili za lov na divlja ili za
    sejanje itarica. Upravo zato je indijansko leto termin koji je u upotrebi najvie na severnom
    delu amerikog kontinenta, dok je ovo leto kod nas poznato i kao miholjsko leto, a toplo
    Sunce koje tada razvejava oblake zove se esto miholjskim Suncem.

    - Zato iznad pustinja ima malo oblaka?

    Pustinje i polupustinje u vidu peanih i stenovitih predela obuhvataju oko jedne
    treine povrine kopna na naoj planeti. Zemlju opasuju dva prstena pustinja. Du severnog
    polutara (na 23,5
    o
    geografske irine) prostiru se pustinje Meksika, jugozapadne Amerike,
    Sahare, pustinje Male, Srednje i Centralne Azije, ukljuujui i pustinju Gobi u Kini, kao i
    pustinje Indije i Pakistana, dok se du junog polutara nalaze pustinje Gran-ako i Patagonija
    u Junoj Americi, Kalahari i Karu u Africi, kao i velika Viktorijina i velika Centralna pustinja
    u Australiji. Godinji sloj atmosferskih taloga u pustinjama nije vei od 150 - 200 mm, a u
    nekim oblastima ne premauje 50 mm. Ovakvu oskudicu u vodi u pustinjama uzrokuju pravci
    vetrova. Naime, vetrovi koji sa sobom nose kondenzovanu vodenu paru u vidu oblaka i koji
    duvaju sa mora ili vlanih povratnika, gube na putu za pustinju svoj dragoceni vodeni tovar.
    To nastaje ili stoga to je taj put vrlo dug ili to usput nailaze na visoke planine. Kopnene
    pustinje se naee nalaze na zapadnim ivicama i oblastima kontinenata u blizini kojih se
    nalaze i hladne okeanske struje, kao npr. kalifornijska struja du obale severozapadne
    Amerike ili struja Benguela du zapadne obale june Afrike. Podizanje hladnih okeanskih
    voda iz ovih struja ograniava vazduna strujanja, a time i koliinu vlage koja bi stvorila
    tipine kine oblake iznad suvih pustinjskih oblasti. S druge strane, kini oblaci i magle su
    uobiajene pojave u priobalskim oblastima ovih struja, dok se iza njih pruaju ogromna
    prostranstva u kojima retko pada kia. Preteni vetrovi su u ovim oblastima najee usmereni
    od kopna ka puini, pa stoga i oni odnose oblake nazad ka morima.

    - Koje je najvie jezero na Zemlji?

    Jezero Titikaka koje se nalazi u istono-centralnoj Junoj Americi u okviru Perua i
    Bolivije, predstavlja najvie plovno jezero na naoj planeti s obzirom da se nalazi na
    nadmorskoj visini od ak 3810 metara. Jezero Titikaka, povrine 8300 km
    2
    (duine 196 km, a
    prosene irine od 56 km) to ga ini najveim u Junoj Americi, a dubine 280 metara, nalazi
    se na severoistonoj strani obavijeno snenim vrhovima Kordiljera Orientala visokih 6400
    metara iznad nivoa mora, dok se na njegovoj junoj strani nalazi poluostrvo Kopakabana.
    Uski tesnac Tikuina na junom delu jezera, praktino ga deli na dva dela. Vie od 20 reka se
    uliva u ovo jezero, odravajui njegov nivo vode, dok se samo reka Desaguadero izliva iz
    njega. Ipak, voda koju odnosi reka Desaguadero iz jezera Titikaka je samo mali deo vode koja
    odlazi iz jezera, s obzirom da se najvie vode odnosi putem isparavanja pod dejstvom
    Suneve toplote ili pod dejstvom snanih vetrova. Svojom veoma velikom vodenom
    povrinom, jezero Titikaka znatno ublauje hladnu klimu Anda (usled razlike u topotnim
    kapacitetima vode i kopna), pa se u okolini jezera gaje krompiri, itarice i drugi usevi koji u
    suprotnom ne bi uspevali na ovako velikim nadmorskim visinama. Mnogobrojna ostrva se
    uzdiu iznad kristalno plave vode jezera Titikaka, a mnogobrojni ostaci (palate, bate i
    hramovi) civilizacije Inka se nalaze na ostrvu Sunca blizu poluostrva Kopakabana. Istono od
    ovog starog ostrva Inka nalazi se ostrvo Meseca na kome se smatra da je nastala jedna od
    starih, iezlih civilizacija narod Tiahuanako.

    - Da li postoji mesto sa koga se mogu videti i Atlantski i Tihi Okean?

    Postoji nekoliko mesta na amerikom kontinentu sa koga moete videti oba bliska
    Okeana. U blizini Panamskog kanala, u blizini grada Gorgona, nalazi se breuljak koji se zove
    breg Balboa (ili Sera Grande), iji vrh lei na 300 metara nadmorske visine i ako odatle
    pogledate u pravcu istoka, videete Atlantski Okean, dok ete u pravcu zapada videti Tihi
    Okean. Panamski zemljouz je u svom najuem delu, irok 61 kilometar, pa bi stoga, sa sredine
    ovog zemljouza, horizont trebao da bude na oko 30 i po kilometara od nas da bismo mogli da
    vidimo oba Okeana, a ovako irok horizont se postie sa svake pregledne take ija je
    nadmorska visina vea od 85 metara. U blizini centra panamskog zemljouza postoji nekoliko
    geografskih poloaja sa nadmorskom visinom veom od 85 metara, a najvie ih ima na
    planinama Kordiljera koje se pruaju od istoka ka zapadu i paralelne su sa rekom angres. Sa
    centralnog planinskog vrha Kordiljera visokog 280 metara iznad nivoa mora, horizont bi nam
    se nalazio na rastojanju od 65 i po kilometara od nas, to je sasvim dovoljno da bismo videli
    26 km u pravcu jugozapada udaljen stari grad Panama, 35,5 km u pravcu severozapada
    udaljenu obalu Kariba, kao i po 32 km vodene povrine oba okeana. Osim Paname, i iz
    Kostarike je mogue istovremeno posmatrati oba okeana, i to sa 3434 metara visokog vrha
    vulkana Irazu, koji se nalazi u blizini grada Kartago. Za ovu priliku je najbolje izabrati suvo
    godinje doba koje traje od decembra do aprila, probuditi se rano ujutru i popeti se na vulkan,
    jer se tokom dana pod dejstvom Suneve toplote, podignu isparenja vode, pa vidik vie nije
    tako bistar kao u samo praskozorje. Takoe, Atlantik i Pacifik se zajedno mogu posmatrati sa
    najvieg planinskog vrha u Kostariki, 3820 metara visokoj planini iripo. iripo je najvei
    vrh Kordiljera Talamanka (dela Kordiljera) i predstavlja odlinu taku gledita jer se nalazi na
    pola puta od oba Okeana, tj. na 120 km daleko od svakog. Osim centralne Amerike, mesta sa
    kojih bi se mogla posmatrati oba Okeana ukljuuju rt Horn na najjunijoj taki ilea,
    poluostrvo Triniti na Antarktiku i naravno, Kosmos.

    - ta su to gejziri?

    Moda ste se nekada etali nekim kamenim predelima npr. na Islandu ili u parku
    Jeloustoun, gde se iz uto-beliastih pukotina u zemlji pui para, kada ste odjednom primetili
    mlaz vode koji izlazi iz zemlje, a prua se desetinama metara u visinu podseajui na fontanu
    koja pravi buku jednog voza u prolazu. Ipak, nakon nekoliko minuta, isto onako neoekivano
    kako se ova fontana pojavila, ona i nestaje ostavljajui za sobom malu okruglu baru iz koje se
    pui vrua voda. Ovakve prirodne fontane vrue vode se nazivaju gejzirskim erupcijama i
    predstavljaju jedne od najimpresivnijih prirodnih manifestacija hidrotermalne energije.
    Gejzirske erupcije nastaju na delovima zemlje koji neposredno ispod svoje povrine poseduju
    magmu (vulkansku lavu). Ovakvi predeli se najee sreu na vulkanskim ostrvima kao to su
    npr. Island ili Novi Zeland (gde je poetkom 20. veka postojao najvii gejzir na svetu, s
    obzirom da je voda iz njega izbijala na visinu od 430 metara, ali je on, posle jakog zemljotresa
    prestao da radi) ili mestima koja su imala burnu vulkansku prolost kao to je park Jeloustoun
    u Vajomingu. Kinica i otopljeni sneg prolaze kroz pukotine u zemlji i interaguju sa toplim
    podzemnim kamenjem, pri emu temperatura vode dostie temperature mnogo vee od njene
    take kljuanja na zemljinoj povrini (tj. pri atmosferskom pritisku). Meutim, poto se iznad
    nje nalazi dosta kamenih slojeva (ponekad i po nekoliko kilometara), ona nije u stanju da
    prokljua, ve postaje pregrejana i njen pritisak se sve vie poveava. U jednom trenutku,
    kada se nagradi dovoljno veliki pritisak vode, ona prevazilazi teinu kamenja iznad sebe i
    nalazi put kroz zemlju do njene povrine, gde izbija u eksplozivnom mlazu, odnosno gejziru.
    itav proces pomalo podsea na grejanje vode u ajniku sa zatvorenim poklopcem. Tek kada
    pritisak vode postane dovoljno veliki da prevazie teinu poklopca, njena para e izleteti
    napolje i aktivirati zviduk ajnika. Interesantno je da nakon prve gejzirske erupcije, dolazi do
    pada pritiska podzemne vode, to uzrokuje njeno dodatno isparavanje (to je nii pritisak koji
    deluje na tenost, to se molekuli iz tenosti lake oslobaaju u vidu pare) kroz druge okolne
    kanale koji dolaze do zemljine povrine. Kada se ovi kanali isprazne, zavrava se gejzirska
    erupcija i poinje ponovno poveanje pritiska podzemne vode sve do sledee erupcije. Neki
    gejziri prolaze kroz ovaj ciklus veoma brzo, pa se njihove erupcije deavaju na svakih
    nekoliko minuta (Old Faithful u Jeloustounu proizvodi fontane visoke do 100 metara na
    svakih 80 minuta), dok neki gejzirski ciklusi traju i po nekoliko godina (npr. Steamboat u
    Jeloustounu koji pravi fontane visoke i do 200 metara). Na naoj planeti danas postoji oko
    700 gejzira, od ega se polovina nalazi u parku Jeloustoun.

    - Koliko su dugake sve reke na Zemlji?

    Koliko god da je veliki broj reka na Zemljinom kopnu, istovremena i ukupna zaliha
    vode u njima iznosi oko 1200 km
    3
    , to je manje od treine one koliine vode koja godinje
    odlazi u okean iz junoamerike reka Amazon (3787 km
    3
    godinje ili izmeu 34 i 121 miliona
    litara vode u sekundi, zajedno sa tri miliona tona sedimenata svakog dana), to nam govori o
    stalnom kretanju vode izmeu oblaka, reka i okeana na naoj planeti. Duina samo deset
    najveih reka na naoj planeti Nila (6695 km), Amazona (6400 km), Jangcea (6300 km),
    Misisipija sa pritokama Misurijem i Red Rokom (5970 km), Jeniseja sa pritokama Angarom,
    Bajkalom i Selengeom (5550 km), HoangHoa (5464 km), Oba sa pritokom Irtiom (5410
    km), Rio Parane sa pritokom Rio Grandeom (4500 km), Irtia (4440 km) i Amura sa pritokom
    Argunom (4416 km) jednaka je 55 miliona metara to je dovoljno da vie od jednog puta
    obiemo ekvator (oko 40 miliona metara) sa njima. S druge strane, ukupna duina svih krvnih
    sudova u naim telima je jednaka oko 100 000 kilometara, to znai da bismo sa njima
    zajedno mogli da dva i po puta da opaemo ekvator, dok ukupna duina svih molekula DNK u
    nama (u jednom ljudskom biu) iznosi izmeu trilion i 10 triliona metara (duina raspletenog
    spiralnog lanca DNK iznosi jedan metar, a ljudsko telo se sastoji od izmeu trilion i 10
    triliona elija), to je vie nego dovoljno da sa njim obavijemo Sunce po Zemljinoj orbiti
    (Zemlja svake godine pree blizu trilion metara na svom putu oko Sunca) ili da ga prostremo
    od nas pa sve do samih granica Sunevog sistema.

    - ta je to erozija?

    Kada priamo o eroziji, najee mislimo na prirodni proces koji zajedno sa sobom
    podrazumeva i sedimentaciju, a predstavlja spiranje kamenja vodom i odnoenja finih
    stenovitih estica sa jednog mesta Zemlje na neko drugo mesto. Meutim, postoje i mnogi
    drugi tipovi erozija koji nisu izazvani vodom. Tako, subvazduna erozija predstavlja eroziju
    pod dejstvom atmosferskih pojava, vetrovna erozija se deava pod dejstvom vazdunih struja
    u atmosferi, a pre svega deluje na plae i pustinje, masena erozija se odnosi na izravnavanje
    zemljita pod dejstvom Zemljine gravitacije i velikih nagiba stena, rena erozija se odnosi na
    eroziju pod dejstvom pokretnih voda i abrazivnih (nagrizajuih) materijala koje one sa sobom
    nose, glacijalna erozija se odnosi na proces pri kome voda najpre ispunjava pore u kamenju, a
    zatim se tokom zahlaenja pretvara u led, pri emu se iri i deluje na kamenje pritiskom od
    ak 2400 atmosfera, to esto dovodi do pucanja toliko tvrdog kamenja, kao to su npr. granit
    (najtvri kamen) ili bazalt. Talasna ili priobalna erozija uzrokuje odnoenje plodnog
    priobalnog zemljita u more, pa time i smanjenje plaa tokom godina, kao i smanjenje
    povrinske priobalne vegetacije. Pod dejstvom erozije dolazi do postepenog starenja mnogih
    graevina koje su podigle ljudske ruke, ukljujui i egipatske piramide, hramove Maja i Inka,
    kineski zid, Akropolj, Dioklecijanovu palatu, Mikelanelove biste, crkvu svetog Petra u Rimu
    itd. Ipak, osim svih ne ba povoljnih stvari koje ini erozija, zahvaljujui njoj danas na Zemlji
    postoje mnoga plodna, usitnjena zemljita na kojima se gaje razne biljne kulture. Naime, sila
    kojom deluju kapi kie koje padaju sa oblaka je veoma velika i dovodi do razbijanja i sitnjenja
    krupnih estica zemlja, pa i kamenja. Kada koliina pale kinice prevazie sposobnost
    upijanja gornjeg sloja zemlje, tada poinje povrinsko oticanje vode. Kapi tada prestaju da
    otkidaju i odnose sa sobom estice zemlje, ve sada to ine povrinska vodena strujanja. Voda
    koja otie po povrini zemlje sadri izmeu 1/18 i 1/3 vrstih estica u svom sastavu, a takva
    pojava se esto naziva povrinskom erozijom. Spiranje zemljita u umi je 1200 puta manje
    od erozije na zasaenim njivama, a 3000 puta manje nego na zemljitima na kojima nema
    vegetacija, pa stoga velika sea uma veoma poveava eroziju. Rastvorene materije i
    odlomljene delove stena, naravno odnosi voda. Ona ih najpre taloi u podnoju planina, pa u
    renim koritima, na dnu jezera i na kraju, najvei deo ovog tereta se odnosi u Okean. Tako,
    npr. reka Misisipi u toku jednog dana odnese u okean 1,5-2 miliona tona taloga rastvorenog u
    vodi i oko 20 000 krupnijeg taloga koji voda kotrlja po dnu reke. Svaki kubni metar vode reke
    Neve sadri 10 grama vrstog materijala, Volge - 100 grama, a mala reica Atrek koja se
    uliva u Kaspijsko more - 18 kg, to je tri puta vie od kineske reke Hoangho (uta reka) koja
    se smatra najmutnijom rekom na naoj planeti. Naravno, osim vrstog materijala, reke unose
    godinje sa sobom u Okean i 320 miliona tona kalcijuma, 560 miliona tona silicijuma, puno
    fosfora i azota, pa je stoga biljni i ivotinjski svet veoma razvijen na uima reka u more.
    Geolozi su izraunali da voda spere sa povrine Evrope sloj od jednog metra za 16600 godina,
    sa povrine Australije - za 5128 godina, Severne i Centralne Amerike - za 2857, a sa povrine
    Azije, June Amerike i Afrike - za 2000 do 2300 godina. Zemljino kopno godinje gubi 12
    km
    3
    , odnosno 36 milijardi tona vrstog materijala samo pod dejstvom erozije. Sa povrine
    kopna od 150 miliona km
    2
    godinje otie u Okean 37 000 km
    3
    vode od ega 58 % u Atlantski
    okean i Severno more, 40 % u Tihi i Indijski Okean, dok ostala 2 % vode ispari u vazduh pre
    nego to stigne do Okeana. U svakom sluaju, reke su poslednja etapa vode koja se vraa u
    svoju otadbinu, u Okean.




    3. More


    - Zato ujemo um mora kada stavimo koljku na uvo?

    umei zvuk koji ujemo kada naslonimo jednu spiralnu koljku na uvo potie od
    rezonancije zvuka ambijenta koji nas okruuje u kanalima morske koljke. Naime, okolni
    zvuk ulazi u morsku koljku i odjekuje u njenim unutranjim kanalima. Veliina i oblik
    koljke imaju znaajan uticaj na zvuk koji se uje iz nje, jer razliite koljke naglaavaju
    razliite frekvencije. Slian efekat moemo dobiti ako stavimo praznu olju za aj na uvo.
    Variranjem rastojanja olje i njenog ugla u odnosu na uvo uemo zvuke razliite jaine.
    Takoe, to je glasnija okolna buka, to je vei intenzitet zvuka koji dolazi iz koljke. Zvuk iz
    spoljanje sredine ulazi u koljku, odbija se od njenih zidova, sudara, preklapa, na nekim
    frekvencijama stiava, na drugim pojaava i stvara na izlazu tihi i duboki umei zvuk koji
    podsea na talase nekog dalekog mora. Nekada davno, spiralne koljke su imale funkciju
    slunog aparata, jer mogu pojaavati jainu spoljanjeg zvuka ako se preseku na svom vrhu i
    naslone na uvo. Slian efekat se postie kada stavite poluzatvorenu aku na uvo. Tako se
    ponekad mogu sluati razgovori kroz zid, jer dolazi do pojaanja zvuka za itavih 5 do 10
    Decibela.

    - Da li kitovi i delfini spavaju?

    I Kitovi i delfini nisu ribe, ve sisari, pa su stoga u mnogo emu slini ljudima
    (poseduju slian skelet, toplokrvni su, raaju i doje mlade...). Ipak, ove dve vrste vodenih
    sisara poseduju jedinstveni respiratorni sistem, koji im dozvoljava da bez uzimanja kiseonika
    iz vazduha ostanu u vodi i do 30 minuta (beli kit moe i do sat i po vremena ostati pod vodom
    i to na dubinama od oko 2000 metara na kojima vlada pritisak od oko 200 atmosfera). Za
    razliku od ljudi kod kojih je disanje nesvesna radnja, kitovi i delfini diu svesno, a ovo
    predstavlja mali problem, jer je mozgovima sisara (mozgovi delfina su izuzetno veliki, a
    smatra se da su se razvili davno pre ljudskih mozgova, pa su stoga oni nekada bili
    najinteligentnija bia na Zemlji) potrebno da neko vreme utonu u nesvesno stanje, tj. san.
    Ovaj problem delfini, kitovi, pliskavice i neke vrste ajkula (kao i neke ptice i patke) reavaju
    tako to dok im spava jedna polovina mozga, druga je budna, i obrnuto. Pomou
    elektroencefalografije, odnosno merenja nivoa protoka naelektrisanja kroz glavu, dolo se do
    zakljuka da delfini provode po 8 sati dnevno u ovom stanju polusna. Takoe, im zarone,
    delfini dvostruko usporavaju brzinu otkucaja srca, kao i sve metabolike procese, a kiseonik
    skladite u krvi i u miiima zahvaljujui visokoj koncentraciji hemoglobina i mioglobina,
    proteina kojima vezuju za sebe kiseonik i raznose ga po telu.

    - Kako koljke prave bisere?

    koljke prave bisere kako bi zatitile sebe od stranih supstanci. Stvaranje bisera unutar
    koljke poinje sa ulaskom strane supstance u prostor izmeu koljkinog oklopa i pokrivaa,
    organa koji stvaranjem sedefastog materijala nadograuje koljkin oklop tokom njenog rasta.
    Kako bi se zatitila, koljka uz pomo svog pokrivaa oblae strano telo sa slojevima sedefa,
    to dovodi do formiranja bisera. Biseri mogu biti najrazliitijih boja i oblika. Premda se biseri
    oblika lopte smatraju najskupocenijim, postoje i biseri nepravilnih oblika, a nazivaju se
    baroknim biserima. Osim bisera nastalih prirodnim putem, postoji i nain za uzgajanje,
    odnosno dobijanje vetakih bisera. Ovaj postupak u morskoj vodi obuhvata otvaranje oklopa
    id37987366 pdfMachine by Broadgun Software - a great PDF writer! - a great PDF creator! - http://www.pdfmachine.com http://www.broadgun.com
    koljke i ubacivanje stranog tela u iseeni prorez u tkivu pokrivaa. U slatkoj vodi, samo
    zasecanje tkiva je dovoljno da indukuje luenje sedefa u unutranjost koljke.

    - Zato su mora plave boje?

    Mora i okeani su plave boje jer, pre svega, reflektuju plavu boju neba. Suneva
    svetlost koja dolazi na Zemlju sadri u svojoj beloj svetlosti kompletan spektar boja, ali se
    prolaskom kroz atmosferu, svetlost rasejava na esticama azota i kiseonika. S obzirom na
    prosene razmere estica vazduha, svetlost manjih talasnih duina se u atmosferi rasejava u
    veoj meri, pa je otuda i nebo plave boje, jer plava boja poseduje manju talasnu duinu od
    zelene, ute, narandaste ili crvene boje. Osim ovoga, molekuli vode, mineralne soli i razni
    pigmentni molekuli u morima mnogo vie apsorbuju narandastu i crvenu boju nego ostale
    boje iz Sunevog spektra vidljive svetlosti, pa i zbog tog efekta mora imaju zelenkasto - plavu
    boju jer te nijanse bolje reflektuju. Inae, na boju mora u mnogome utie i temperatura vode,
    kao i bogatstvo i raznovrsnost ivog sveta u njemu. Naime, u vodama koje su bogatije
    hranljivim sastojcima postoje bolji uslovi za razvoj malih biljki fitoplanktona, kao i malih
    ivotinja zooplanktona, koje zajedno predstavljaju veoma vane lanove morskog lanca
    ishrane. U hladnijim vodama u kojima ima vie rastvorenog kiseonika postoji najee vie
    planktona koji prilino apsorbuju plavu svetlost, pa je boja mora tada tamnija. S druge strane,
    u toplijim (uglavnom tropskim) morima postoji manje planktona, a vie korala, pa je njihova
    boja i mnogo svetlija, s obzirom da ona znatno bolje reflektuju plavu boju.

    - Zato su mora slanija od reka?

    Voda se na naoj planeti nalazi u stanju stalnog kruenja po putu izmeu oblaka, kie,
    reka i mora, odnosno okeana. Pod dejstvom Suneve toplote, voda isparava, podie se u
    visinu i formira oblake. Voda iz oblaka u obliku kapljica kie ponovo pada na Zemlju, odakle
    se sliva ka rekama (ili eventualno ka jezerima), koje vodu odnose u mora i okeane (ili
    eventualno u jezera, odakle voda ponovo isparava i u najveem delu zavrava svoj put u
    okeanu), odakle ponovo nakon odreenog vremena, molekuli vode ponovo poinju da se
    penju ka oblacima i tako se ovaj put vode nastavlja dokle kod Sunce sija svojom svetlou ka
    Zemlji. Na svom putu kroz reke do mora, voda rastvara kamenje, odnosno mineralne soli
    preko kojih tee i odnosi ih sa sobom. Tako, voda zajedno sa sobom u okeane odnosi i
    mnotvo minerala. Reka Amazon ulivajui se u Atlantski Okean sa svakim litrom vode nosi i
    0,3 grama sedimenata, dok reka Santa Klara u Kaliforniji nosi itavih 60 grama po litru vode
    tokom burne El Ninjo sezone. U proseku, reke sadre 0,12 grama minerala po kilogramu
    vode, a svake godine odnesu u okeane oko 3 milijarde tona mineralnih soli. Takoe,
    posredstvom podvodnih okeanskih vulkanskih erupcija, kao i vulkanskih gasova i fluida koji
    se oslobaaju u morsku vodu preko prirodnih hidrotermalnih ventila, morska voda stalno
    obogauje svoj sastav rastvorenih minerala. S druge strane, molekuli vode iz okeana
    isparavaju, ali ne i rastvorene mineralne soli (zapravo da, ali u zanemarljivo maloj koliini) pa
    je stoga kia koja pada sa oblaka skoro ista voda u obliku kapi kondenzovanih najee na
    finim esticama praine iz atmosfere. Stoga se tokom miliona godina ovakvog kruenja vode,
    mineralne soli nagomilavaju u morima, pa je tamo i njihova koncentracija znatno vea u
    odnosu na koncentraciju soli u rekama. Ipak, izuavanje podmorskih mineralnih sedimenata
    nam ukazuje da se salinitet (koliina rastvorenih soli u vodi) u morima ii okeanima na Zemlji
    nije uopte menjao tokom poslednje 1 i po milijarde godina, to nam ukazuje da je proces
    dovoenja minerala u more uravnoteen, odnosno izjednaen sa procesom njihovog nestajanja
    iz vodenog rastvora. Naime, rastvoreni minerali iz vode (najvie, magnezijum i kalijum) se u
    procesu adsorpcije vezuju za stene morskog dna i ponovo formiraju mineralne kristale ali
    ovoga puta na morskom podu. Takoe, morske ivotinje ugrauju minerale (najvie kalcijum)
    u svoja tela, a i pod dejstvom talasa, minerali se izbacuju na obalu u obliku finih estica
    aerosola (malih, u vazduhu rasprenih vodenih kapljica u kojima su rastvoreni minerali iz
    mora). Prosean salinitet u morima i okeanima iznosi oko 3,5 %, od ega 1,05 % pripada
    katjonima natrijuma, 0,13 % magnezijumu, po 0,04 % kalcijumu i kalijumu, 1,9 % hloridnom
    anjonu, a 0,26 % sulfatnom anjonu, dok se bromidni, bikarbonatni, silicijumovi i drugi joni
    nalaze u znatno manjim koliinama. Mora sadre i 0,000000000175 % zlata, to znai da je u
    morima i okeanima na Zemlji rastvoreno 7 miliona tona zlata. Ipak, ovih 7 miliona tona zlata
    je pomeano sa ak 1,4 milijardi milijardi (1,4 kvintiliona) morske vode.

    - Da li smo slaniji od mora?

    So (kuhinjska so je natrijum hlorid NaCl, premda se solima esto nazivaju svi
    minerali) je jedna od esencijalnih komponenti nae ishrane. Sve ribe, reptili, amfibije, ptice i
    sisari (u koje spadaju i ljudi) u svojim venama nose elemente natrijuma, kalijuma i kalcijuma
    u skoro istom odnosu u kome su njihove soli zastupljene u morima. Drugim reima, more u
    nama je isto onoliko slano koliko i more u kome plivamo. Soli u naim telima reguliu
    razmenu vode izmeu elija i telesnog fluida, a funkcije raznih minerala su ogromne.
    Natrijum, na primer, uestvuje u prenosu nervnih impulsa (uz hlor i kalijum), kontrakciji
    miia, ukljuujui i kucanje srca, a regulie i varenje proteina. Koliina soli u naim telima
    se regulie pomou znojenja i pikenja. Oko 20 % nae mase ine proteini, oko 60 % voda,
    dok ostalih 20 % pripada mineralnim solima, a pre svega kalcijumu. S druge strane, u morima
    postoji oko 3,5 % rastvorenih soli od ega 55 % pripada hloru, natrijumu pripada 30 %, 80 %
    pripada kuhinjskoj soli, a mnogi drugi mineralni joni, ukljuujui i magnezijum, brom, jod,
    bakar i dr. su zastupljeni u velikim koliinama. Koncentracija soli moe veoma da varira, a
    posebno u morima, pa tako Baltiko more poseduje salinitet od samo 0,1 %, dok je salinitet
    Crvenog mora jednak 4,2 %. Koliina soli u svim morima i okeanima na Zemlji iznosi oko
    18,5 miliona kubnih kilometara, a kada bi se samo sva kuhinjska so ekstrahovala iz
    zemaljskih mora, njome bi mogla da se itava Zemljina lopta prekrije slojem debelim 45
    metara, dok, kada bi se ista koliina soli prostrla samo preko zemaljskog kopna, njen sloj bi
    bio debeo itavih 135 metara. Ove soli su se postepeno oslobaale iz kristalnih minerala (koji
    ine stene) iz Zemlje, pod dejstvom mraza, erozije i ispiranja, i rastvarale su se u vodi mora i
    okeana. U svakom sluaju, kada sledei put budete sipali malo soli u hranu, setite se da smo
    svi mi proveli prve mesece naih ivota u slanom rastvoru u majinom stomaku.

    - Kako nastaju talasi na moru?

    Vodeni talasi na morima nastaju kada vazduni pritisak vetra dovede do pojave polja
    povienog pritiska na vodenoj povrini ispod njega, a ova polja predaju viak primljene
    kinetike energije okolnim esticama vode u pravcu dejstva vetra, to dovodi do nastanka
    talasa pritiska u moru. Sa poveanjem brzine vetra, morski talasi postaju pravilni i kreu se
    du povrine vode u pravilnim razmacima i sa predvidljivim brzinama i amplitudama, tj.
    visinama. Vetar brzine od 3 do 15 kilometara na as stvara vodene talase sa periodima do 3
    sekunde, a maksimalna veliina morskog talasa nastalog pod dejstvom vetra od oko 15
    kilometara na as iznosi oko 0,55 metara, dok je prosena veliina talasa u ovom sluaju
    jednaka jednu stopu, tj. 0,3 metra. Vodeni talasi daleko od obale postaju nestabilni kada
    brzina vetra za 1,3 puta prelazi brzinu kretanja vodenog talasa i oni tada postaju naglo strmiji i
    poinju da se obruavaju napred, stvarajui belu penu ispred sebe. Postoje i posebno veliki
    talasi koji nastaju usled seizmikih aktivnosti morskog tla, odnosno usled podvodnih
    zemljotresa, vulkanskih erupcija ili klizanja morskog dna. Ovakvi talasi se nazivaju cunami, a
    njihova talasna duina iznosi oko 100 do 200 kilometara, kreu se brzinama od oko 725 800
    km/h, a najee se pojavljuju u tzv. vatrenom prstenu, 32 500 kilometara dugakoj zoni
    intenzivne seizmike i vulkanske aktivnosti u Tihom Okeanu.

    - Kako su nastala mora na Zemlji?

    Postoje tri osnovna, mogua izvora Okeana i mora na Zemlji, a to su: odvajanje vode
    iz kamenja, koje ini najvei deo mase Zemlje; sudari Zemlje sa meteorima bogatim vodom; i
    usled isto tako uestalih sudara Zemlje sa ledenim kometama iz Kosmosa. Ako sve komete
    sadre istu vrstu vodenog leda kao i Halejeva komete i kometa Hiakutake (a to su jedine dve
    kvalitativno ispitane komete), onda komete nisu donele na Zemlju svu vodu, a do ovog
    zakljuka se dolo na osnovu toga to voda iz ove dve prouene svemirske komete sadri
    dvostruko vei udeo deuterijuma (izotopa vodonika koji u svom jezgru, osim jednog protona,
    sadri i jedan neutron) nego slana voda na Zemlji. Isto tako, poznato je i da samo meteoriti
    nisu mogli da donesu svu koliinu vode na Zemlju, jer bi u tom sluaju Zemljina atmosfera
    sadrala 10 puta vie inertnog gasa ksenona, nego to je to danas sluaj, pa se toga danas
    smatra da je najvei deo vode na Zemlji nastao usled izdvajanja iz stena.

    - Zato nas more na trenutke zabljesne svetlou kada stojimo na obali, a
    kada posmatramo more sa visine, njegova boja je tamno plava ili zelena?

    Po definiciji, upadni ugao svetlosti predstavlja ugao izmeu pravca prostiranja upadne
    svetlosti i normale na reflektujuu povrinu, reflektujui ugao je ugao izmeu pravca
    prostiranja reflektovane svetlosti i normale na povrinu, dok je proputajui ugao jednak uglu
    izmeu pravca prostiranja svetlosti kroz materijal povrine i normale na povrinu, a razlika
    izmeu upadnog i proputajueg ugla se pojavljuje kao posledica razliitog indeksa
    prelamanja vazduha i materijala povrine, a to za uzrok ima razliitu brzinu prostiranja
    svetlosti u ove dve supstance. Ukoliko usmerite lasersku svetlost na npr. au vode, skoro sva
    upadna svetlost e se reflektovati od dodirne povrine staklo-vazduh, kada je upadni ugao
    laserske svetlosti jednak 90
    o
    , tj. onda kada je pravac prostiranja svetlosti skoro potpuno
    paralelan sa povrinom od koje se odbija. Kada je upadni ugao svetlosti veoma veliki, tj.
    skoro 90
    o
    , tada se on naziva tangencionim uglom, a skoro sve povrine odbijaju skoro svu
    upadnu svetlost koja je dodirne pod ovim uglom. Istovremeno, to znai da povrina ne
    proputa skoro nimalo svetlosti pod tangencionim uglom. Ako se zagledate u omot knjige,
    moete primetiti da je njena povrina najsvetlija kada je posmatrate pod tangencionim uglom,
    tj. kada njene korice postavite paralelno sa linijom koja spaja vae oi. Laserski snop svetlosti
    se kroz optika vlakna takoe usmerava po veoma velikim uglom kako bi se obezbedila
    njegova to bolja refleksija du staklenog kabla. Takoe, i kada se vozite auto-putem, a Sunce
    zalazi pravo ispred vas, put e vam se iz istog razloga uiniti blistavijim nego obino, a jo
    jedan primer biste mogli da izvedete dok sedite na plai i posmatrate more. Kada su Sunce ili
    Mesec nisko na horizontu, tj. kada je ugao izmeu upadne svetlosti i morske povrine veoma
    mali, odnosno blizak tangencionom uglu, povrina mora e se sasvim lepo presijavati i slati
    svetlost pravo u nae oi.

    - Da li vreme protie bre na planini ili na moru?

    Ukoliko uzmete sa sobom jedan sat i ponesete ga na more, a zatim na planinu, teko
    da ete biti u stanju da primetite razliku u brzini proticanja vremena na razliitim nadmorskim
    visinama, ali je istina da vreme sve bre protie to smo udaljeniji od centra Zemljine
    gravitacije, odnosno od sredita Zemljine lopte, pa e stoga i vreme sporije proticati na moru
    nego na planini. Naravno, ova razlika je toliko mala da je sigurno ne biste primetili pomou
    jednog obinog asovnika, ali ako biste sa sobom imali jedan ultra-precizni atomski asovnik,
    razlika u brzini proticanja vremena bi bila vie nego oigledna (nekoliko milijarditih delova
    sekunde). Ovaj efekat je posledica Ajntajnove opte teorije relativnosti po kojoj sa
    poveanjem mase tela, vreme na toj masi sve sporije protie. Drugim reima, to je jae
    gravitaciono polje (odnosno to je vea zakrivljenost prostor-vremena) u kome se nalazimo, to
    e nam vreme sporije proticati. Tako bi se sekundare asovnika na masivnijoj planeti od
    Zemlje znatno sporije pokretale. Osim usporavanja vremena kao posledice boravka u jakom
    gravitacionom polju, postoji i efekat usporavanja vremena kao posledice kretanja velikim
    brzinama. Naime, ako se kreete brzinom bliskoj brzini svetlosti u odnosu na nekog
    posmatraa, tada e ovom posmatrau izgledati kao da sat na vaoj ruci znatno sporije radi.
    Naravno, vi ne biste oseali da vreme sporije prolazi jer bi se svi drugi ivotni procesi u
    sistemu koji je nepokretan u odnosu na vas (svemirski brod, ukljuujui i brzinu otkucaja
    srca) isto tako usporili. Meutim, kada biste sleteli na planetu vaeg posmatraa, videli biste
    da je vama, koji ste se kretali ovako visokim relativistikim brzinama vreme stvarno sporije
    proticalo u odnosu na nepokretnog posmatraa, a ovaj efekat predstavlja posledicu
    Ajntajnove specijalne teorije relativnosti i poznat je kao paradoks blizanaca.

    - Kada stojimo na obali mora, koliko daleko je horizont?

    Zbog zakrivljenosti nae planete, najudaljenija taka koju vidimo na okeanu zavisi od
    nae visine, tj. od rastojanja od naih oiju do povrine mora. Ukoliko plivamo u moru, onda
    su nam oi na nekih dvadesetak santimetara iznad povrine vode, a u tom sluaju horizont je
    oko 1,6 kilometara daleko od nas. Priblina udaljenost horizonta se moe izraunati ako
    uzmete vau visinu u santimetrima, podelite je sa 6,752 i izvedete kvadratni koren iz dobijene
    vrednosti. Tako ete dobiti rastojanje horizonta u kilometrima. Tako, na primer, ako smo
    visoki metar i 80 santimetara i stojimo tano na obali mora, tada su nae oi na oko 150
    santimetara iznad nivoa mora, pa lako moemo izraunati da je horizont na puini mora na
    otprilike 4,8 kilometara od nas. Ovako izraunata vrednost rastojanja od naih oiju do
    horizonta se naziva geometrijskim rastojanjem horizonta, dok smo u stvarnosti u stanju da
    vidimo i dalje od ovog rastojanja usled pojave prelamanja svetlosti. Naime, svetlost koju je
    reflektovalo neko telo koje lei izvan granica naeg horizonta, moe se prelamati na esticama
    atmosfere, skreui pri tome svoj put i zavravajui u naim oima. Ovako izmerena optika
    udaljenost do horizonta zavisi od niza faktora ukljuujui i nadmorsku visinu, kao i sastav
    atmosfere, a najee je za oko 8 % vea od geometrijske udaljenosti do horizonta.

    - Zato na obali mora esto pirka vetri?

    Kopnene povrine na Zemlji poseduju znatno manji toplotni kapacitet od vodenih
    povrina, to je i razlog zato je leti malo hladnije na obali mora nego na kopnu, dok je zimi
    na njoj toplije nego na kopnu. Naime, toplotni kapacitet je osobina materijalnih sistema koja
    se definie kao koliina toplote koju je potrebno predati odreenoj koliini materije iz sistema
    (ako se radi o jednom gramu materije sistema tada se ova veliina naziva specifinom
    toplotom, a kada se radi o jednom molu tada se radi o molarnom toplotnom kapacitetu) da bi
    joj se podigla temperatura za jedan Celzijusov stepen. Stoga, to neka supstanca poseduje vei
    toplotni kapacitet, to emo morati vie toplote da joj predamo da bi joj poveali temperaturu,
    ali bitno je i to da kada joj jednom predamo dovoljno toplote, ona e se znatno sporije hladiti
    nego to bi se hladila supstanca manjeg toplotnog kapaciteta. Usled razlike u toplotnim
    kapacitetima izmeu vodenih i kopnenih povrina, tokom toplih letnjih dana se kopnene
    povrine znatno bre zagrevaju od vodenih povrina (to moemo i da primetimo ako stojimo
    malo na vruem pesku pa se zatim bacimo u more), pa se tada prijatnije oseamo to smo blii
    obali mora, dok se sa dolaskom zime, temperatura mora mnogo sporije sputa od temperature
    kopna, pa su i primorski predeli zimi znatno topliji od kontinentalnih oblasti sa istih
    geografskih irina. Priobalski vetri je najee lokalni fenomen koji takoe potie usled
    razliitih toplotnih kapaciteta kopna i mora. Naime, tokom sredine toplog letnjeg dana, obala
    postaje toplija od mora, pa tako i vazduh iznad kopna (a vazduh se u najveoj meri zagreva
    posredstvom Zemljine povrine) postaje topliji od vazduha iznad mora. Saglasno drugom
    zakonu termodinamike koji nam kae da u prirodi toplota sponatno prelazi sa toplijeg na
    hladnije telo, struje vrueg vazduha poinju da se meaju sa hladnijim vazduhom iznad mora,
    to izaziva vazduna strujanja. Topao kopneni vazduh se podie u visinu (jer poseduje manju
    gustinu od hladnijeg vazduha iznad sebe), a hladniji vazduh sa mora dolazi na njegovo mesto
    to mi na obali mora opisujemo kao blagi i prijatni priobalski vetri. Nou se deava obrnuta
    pojava. Naime, kada Sunce zae, njegova toplota prestaje da zagreva more i obalu, a kopno
    gubi toplotu bre od mora, pa oko sredine noi, vazduh iznad kopna postaje hladniji od
    vazduha iznad vode, koji se podie u visinu, dok kopneni vazduh dolazi da popuni njegovo
    mesto pa tada ovu pojavu moemo opisati kao priobalski vetri, ali koji ne dolazi sa mora ve
    sa kopna.

    - Zato pesak na plai dobija talasaste oblike nakon bure?

    Mali talasasti grebenii koji se esto mogu videti na plaama ili dinama, nastaju kada
    je vetar iznad peane povrine dovoljno snaan da povlai sa sobom i zrna peska. Posledino
    skakutanje pojedinanih zrnaca peska predstavlja proces koji se naziva saltacija, a tokom
    kojega zrna putuju u izduenim i asimetrinim putanjama, to je posledica dejstva Zemljine
    gravitacije nakon njihovog brzog uzdizanja iznad peane podloge i naknadnog vraanja na
    nju pod uglom od oko desetak stepeni. Upravo su ovi snopovi peanih zrna ubrzanih od
    strane vetra, koji padaju na plau pod malim uglovima, odgovorni za nastanak malih peanih
    grebena na plai posle bure ili samo jakog vetra. Istraivanja su pokazala da vea zrna peska
    tee da se akumuliraju na vrhovima ovih talasastih grebena, ostavljajui tako mala zrna u
    koritima grebena. Takoe, to je vea brzina vetra, to e biti manji ugao pod kojim zrna peska
    padaju na podlogu, a manji ugao pada rezultuje u duoj bombardujuoj senci iza svakog vrha
    grebena, to e uzrokovati i duu talasnu duinu ovih grebena.

    - Zato se najravniji kamenii nalaze na vrhu plae?

    Neki ljudi misle da se najvie ravnih kamenia nalazi na vrhu plae, jer su ljubitelji
    pravljenja abica ve bacili u more one ravne kamenie koju su bili najblie obali. Ipak,
    tano objanjenje moda nije toliko zabavno, ali je zato mnogo pounije. Obalski sedimentni
    sistem je dinamian. Morski talasi stalno ispiraju sediment du obale, sve dok se talasna
    energija pod dejstvom lokalne topografije ne smanji do te mere da dalji transport sedimenta
    nije mogu, pa se on taloi. Vremenski uslovi, poloaj plae i cele obale, aktivnost talasa,
    podmorska topografija i jo neki drugi faktori dovode do toga da su neke plae izloene
    veem energetskom reimu talasa nego druge plae, pa su ovakve plae sastavljene od onih
    sedimenata koje tee pokreu talasi. Sedimenti se reaju od mora ka obali po lakoi svog
    transporta, a to su oblasti plae dalje od morske povrine, to e energetski reim talasa u
    ovim oblastima biti vei, jer su samo najenergetskiji talasi u stanju da dou do njih. Najvei
    broj talasa ne nosi sa sobom velike kamenie, ve ih samo otkotrlja do novog poloaja, a
    sedimenti koje tee pomeraju talasi su oni koji su vei i masivniji, neravni i imaju hrapave
    povrine, jer takvi kamenii imaju visok odnos povrine i mase, i usled svoje neravne
    povrine stvaraju vee trenje sa kontaktnim kamenjem. S druge strane, obli i ravni kamenii
    stvaraju manje trenje sa slojevima kamenja ispod sebe i stoga pruaju manji otpor kretanju
    pod dejstvom talasa, pa lake mogu kliziti iznad drugih kamenia i akumulirati se dalje od
    morske povrine. Takoe, sediment koji se nalazi na plai tei da reflektuje odnos snage
    dolazeeg i odlazeeg talasa. Poto se energija talasa rasipa kada on udari o obalu i voda se
    gubi pod dejstvom curenja unutar sedimenta na plai, povratni talas je slabijeg intenziteta
    nego talas koji dolazi sa mora. Poto je dolazei talas jai, on je u stanji da nosi sa sobom i
    tee kamenie, dok je slabiji povratni talas u stanju da nosi sa sobom samo fine estice
    veliina zrna peska, ostavljajui tako krupnije kamenie na vrhu plae. Ipak, ako uporedimo
    oble i ravne kamenie, opet moemo primetiti da su ravni kamenii blii vrhu plae, nego
    obli, a to se moe objasniti veom otpornou prema kretanju ravnog kamenja. Pod dejstvom
    vodenih tokova, ravno kamenje tei da ostane u to veem kontaktu sa povrinom ispod sebe,
    to prua ovakvom kamenju vee trenje, a i manju povrinu koja je izloena udaru talasa.
    Stoga, kada talasi ve nanesu glatke, klizee kamenie na vrh plae, sferni kamenii e se
    lake kretati unazad, dok e ravni kamenii ostati due na vrhu plae.

    - Kako se meri nivo mora?

    Kada biste stali na obalu mora i pokuali da sa lenjirom izmerite nivo mora, videli
    biste da je to skoro nemogue, jer se nivo mora menja svake sekunde usled dejstva talasa
    (uzrokovanih vetrom i morskim strujama), svakog sata usled dejstva plime i oseke (kao
    posledice Meseeve gravitacije) i svake nedelje usled promena u orbitalnim poloajima
    Zemlje oko Sunca. Osim ovih efekata jo i promene pritiska u atmosferi, zatim promene
    temperature u moru, a i kie i reke koje se ulivaju u more utiu na stalne fluktuacije
    (periodine promene) nivoa mora. Da bi izali na kraj sa svim ovim promenama, naunici
    koriste tzv. mera plime, odnosno graduisanu (brojno obeleenu), uplju cev prenika oko 30
    cm. Kada se ova cev, koja se jo zove i umirujui bunar, stavi u vodu, tako da je jedan kraj
    cevi u vodi, a drugi na vazduhu, onda e nivo vode u cevi biti skoro nepokretan. Ako se
    ovakva merenja sprovode godinama, moemo odrediti srednju ili prosenu vrednost nivoa
    mora u odnosu na koji se mere nadmorske visine zemaljskih objekata. Inae, prema
    savremenim merenjima, nivo mora na Zemlji se svake godine povea za 2 milimetra. Takoe,
    amplituda izmeu plime i oseke u proseku iznosi 0,77 metara, ali njena vrednost, u zavisnosti
    od sloenosti kontura obalske linije, moe biti znatno vea kao npr. u zalivu Fandi u Novoj
    kotskoj, gde ova amplituda iznosi 18 metara, ili znatno manja od prosene, kao npr. na
    obalama unutranjih mora (npr. Baltikog mora 4,8 santimetara).

    - Zato se okeani, za razliku od reka i jezera, nikada ne zalede?

    Mineralne soli koje su rastvorene u morskoj vodi sniavaju njenu taku mrnjenja, pa
    do procesa formiranja leda dolazi na dosta niim temperaturama. Naime, svaki litar
    (kilogram) morske vode sadri u proseku oko 35 grama soli, to je dovoljno da snizi
    temperaturu mrnjenja vode pri atmosferskom pritisku do oko 2
    o
    C. Rena i jezerska voda
    poseduje najveu gustinu na temperaturi od 4
    o
    C, a sa daljim bilo povienjem ili opadanjem
    temperature, njena gustina takoe opada. Stoga, im njena temperatura pri zahlaenju pree
    ovaj prag od 4
    o
    C, jedan manji deo povrinske vode poinje da pliva iznad dubinske, malo
    toplije i gue vode. Ovaj hladan i lak povrinski sloj se vie ne mea sa dubinskom vodom i
    poput staklene bate uva jezero ili reku od daljeg rashlaivanja, to je veoma vano jer time i
    dalje opstaje ivi svet u njoj. S druge strane, gustina morske vode se stalno poveava sa
    sniavanjem njene temperature. Za vreme jesenjeg i zimskog hlaenja, voda na povrini mora
    postaje gua i tea koliko god se smanjila njena temperatura pre nego to ona pone da
    kristalie. Kod nje je ona udesna granica od 4
    o
    C pomerena ka samoj taki mrnjenja.
    Povinujui se Zemljinoj sili gravitacije, povrinska voda tone i mea se sa toplijom i lakom
    dubinskom vodom. Tonui, ona nosi sa sobom i kiseonik koji je primila iz vazduha. Kada bi
    se prilikom hlaenja, morska voda ponaala kao rena voda i ostajala na povrini, ivot u
    dubinama ne bi bio mogu, jer ivotinje ne bi mogle da diu. Ipak, najvaniji faktor
    spreavanju stvaranja ledenog pokrivaa na morima su tople morske struje koje odravaju
    razmenu toplote iz toplih ekvatorijalnih oblasti na Zemlji i hladnih severnih i junih oblasti
    bliskih zaleenim polovima. Glavna uloga u nastajanju povrinskih okeanskih struja pripada
    vetrovima. Severne i june stalne okeanske struje pokreu pasatni vetrovi koji tokom itave
    godine duvaju sa istoka na zapad du obe strane ekvatora. Severna ekvatorska struja u
    Atlantiku, stoga stalno potiskuje vodu u Karipsko more i Meksiki zaliv, gde pristie i skoro
    polovina vode koju povlai juna ekvatorska struja. Usled toga je nivo mora u Meksikom
    zalivu uvek vii nego u okeanu. Ovaj viak vode, traei izlaz negde ka okeanu, prolazi kroz
    uski Floridski moreuz i ini osnovu tople Golfske struje koja se zatim kree ka severoistoku,
    zagreva Evropu i ulazi u Barencovo more. U susret ovoj struju, voena skretanjem sile
    Zemljinog obrtanja (Koriolisova sila, pod ijim dejsvtom tela u severnoj hemisferi skreu ka
    istoku, a u junoj ka zapadu), teku iz Arktikog bazena ka jugu hladne morske struje
    istonogrenlandska i labradorska. U Tihom okeanu, severna ekvatorska struja udara u
    Filipinska ostrva, a deo struje skree na sever i obrazuje toplu struju Kurosio koja zapljuskuje
    Japanska ostrva. Njoj, takoe ide Beringovog mora, ide u susret hladna struja Ojasio. Tople
    struje junih ekvatorskih tokova skreu, nailazei na prepreke u vidu kopna ili ostrva na jug i
    obrazuju prsten oko Antarktika. Ipak, i pored dejstva morskih struja, led se ipak ponekad
    stvara na okeanu. Arktiko more je itave godine pokriveno ledom koji je u proseku bio
    debeo 3 cm, da bi danas njegova prosena debljina iznosila 2,5 cm, to je posledica pojaanog
    efekta staklene bate izazvanog poveanjem atmosferske koncentracije ugljen dioksida (kao i
    metana, amonijaka itd.), gasa koji apsorbuje Sunevu svetlost i prevodi je u infracrvene talase,
    odnosno toplotu. U mnogim antarktikim morima, ledeni pokriva je znatno tanji, pa se stoga
    topi svakog leta. U ovom sluaju, morski led pluta na povrini mora i slino renom ledu, titi
    more ispod sebe od daljeg hlaenja, uvajui tako ivi svet u njemu.

    - Da li otapanje lednika utie na poveanje nivoa mora?

    Najvei ledeni pokriva nalazi se na Antarktiku (Junom polu), gde se nalazi 90 %
    ukupne koliine snega i leda na Zemlji. Osim toga, i 70 % svee vode nalazi se na ovom
    ledenom kontinentu, ija je debljina ledenog pokrivaa oko 2000 metara. Zapravo, itav
    kontinent na Junom polu je pokriven sa 30 miliona kubnih kilometara leda. Ako bi se sav led
    sa Antarktika otopio, nivo mora bi porastao za 60 metara. Meutim, prosena temperatura na
    Antarktiku je 37
    o
    C, pa jo uvek ne postoji opasnost od topljenja, jer se usled globalnog
    zagrevanja temperatura na Zemlji poveala za samo pola Celzijusovog stepena u poslednjih
    100 godina, to je ipak izazvalo da se tokom istog vremenskog perioda nivo mora povea za
    15 - 20 santimetara. Ipak, globalno zagrevanje nije u stanju da uzrokuje poveanje nivoa mora
    putem otapanja santi leda. Naime, da bi plutali na vodi, i sante leda se kao i sva druga tela
    pokoravaju Arhimedovom principu koji nam kae da svako telo istisne zapreminu vode ija je
    teina jednaka teini potopljenog tela. I podmornice koriste ovaj princip, pa se podiu i tonu u
    vodi putem menjanja svoje teine. Ipak, globalno zagrevanje je u stanju da izazove pucanje
    lednika na manje sante leda koje e padati u more, a im se pare leda odvoji iz lednika i
    padne u okean, nivo mora se malo povea. Ipak, na Junom polu postoje take na kojima
    temperatura nikada nije prela taku mrnjenja vode, tj. 0
    o
    C pri atmosferskom pritisku. Na
    drugom kraju nae planete, na severnom polu, ledeni pokriva nije ni priblino debeo kao na
    junom polu. Osim toga, arktiki led pliva na vodi, pa njegovo topljenje ne utie na poveanje
    nivoa mora. Znaajna koliina leda prekriva Grenland, ije bi topljenje povealo nivo mora za
    7 metara. Osim topljenja leda, stalnom poveanju nivoa mora doprinosi i poveanje
    temperature vode, jo jedne posledice globalnog zagrevanja. Naime, voda je najgua na 4
    o
    C,
    a sa poveanjem ili snienjem ove temperature, njena gustina opada, pa e ista masa vode
    zauzimati veu zapreminu. Naunici smatraju da e se nivo mora do 2100. godine podii za
    oko pedesetak santimetara, to je srednja vrednost minimalne (15 cm) i maksimalne (95 cm)
    vrednosti razliitih procena.

    - Zato pod vodom vidimo jasno samo kada nosimo masku?

    Svetlost kroz vodu putuje sporije nego kroz vazduh. Kada svetlosni talas prelazi iz
    jedne materijalne sredine u drugu, menja se njegova brzina, a kao rezultat toga, svetlosni snop
    se prelama. Ljudsko oko je veoma fino podeeno da fokusira upadnu svetlost u mrenjai, na
    kraju one jabuice. Poto su nae oi skoro stalno u okolini vazduha, tako je i oko takoe
    naviknuto da sliku predmeta stvara na osnovu koeficijenta prelamanja svetlosti koji vlada na
    dodirnoj povrini izmeu oka i okolnog vazduha. Kada gledamo pod vodom, podvodno
    prelomljena svetlost nije ispravno fokusirana, jer nae oko nije naviknuto na koeficijent
    refrakcije (prelamanja) vode. Kada stavimo masku onda moemo jasno gledati pod vodom jer
    smo ponovo uspostavili dodirnu povrinu oko vazduh.

    - Kako ivi svet nastanjuje ostrva?

    Prema nainu svog nastanka, sva ostrva se mogu podeliti na: kontinentalna (koja su
    nekada bila spojena sa kopnom npr. Japan i Velika Britanija) i okeanska (koja su nastala
    izdizanjem morskog dna usled vulkanske aktivnosti na obodima kontinentalnih platoa npr.
    Havaji). Biljni i ivotinjski svet kontinentalnih ostrva je mnogo sliniji kontinentalnom ivom
    svetu, nego to je to sluaj sa okeanskim ostrvima, kod kojih svako ostrvo ima svoj ekoloki
    sistem, sasvim razliit od drugih ostrva. Tako, npr. na Havajskim ostrvima koja su nastala pre
    5 miliona godina, ak 95 % tamonjih biljaka i ivotinja se pojavljuje samo na ovim ostrvima
    i nigde drugde na Zemlji. Vulkansko ostvro Krakatoa je avgusta 1883. godine bilo potpuno
    uniteno nakon najvee vulkanske erupcije koju su ljudi doiveli, da bi na 4 mala potpuno
    ogoljena ostrvceta - ostataka ostrva Krakatoa ve nakon 25 godina bilo pronaeno ak 115
    biljni, 13 ptijih i preko 200 vrsta insekata i gmizavaca. Takoe, i ostvro Surtsi koje je nastalo
    1963. godine u blizini Islanda, samo nakon 20 godina je postalo obogaeno vegetacijom i
    raznim ivotinjskim vrstama, takoe samo dejstvom prirode. U 20. veku je pod dejstvom
    vulkanskih erupcija, bio u potpunosti istrebljen ivot i na nekoliko filipinskih ostrva, kao i na
    meksikom ostrvu San Benedikte u Tihom Okeanu, da bi opet nakon samo nekoliko decenija,
    ova ostrva bila dejstvom iskljuivo prirodnih faktora pretvorena u rascvetale oaze zelenila i
    ivotinja. Danas se smatra da osnova ivota na okeanskim ostrvima nije na njima i nastala,
    ve je dola ili dolutala iz ostalih delova planete. Naime, morske struje su u stanju da prenose
    semenke koje e u kontaktu sa suvom ostrvskom zemljom pustiti koren i proklijati. Tako,
    ostrva Galapagos koja su izuzetno bogata vegetacijom, dobijaju semenke putem Humboltove
    struje koja pored zapadne obale June Amerike stremi ka severu i kod Ekvadora skree na
    zapad pravo na Galapagos, pri emu putovanje semena od obala June Amerike do
    Galapagosa traje samo oko dve nedelje. U najveem broju sluajeva, morsko putovanje od
    svih semenki najbolje podnosi plod crvenog mangro drveta, a nakon reanimacije ostrva sa
    njegove strane, ostale biljne porodice se razvijaju pod njegovom zatitom. Naravno, dotok
    semena je samo jedan kolosek, kojim na okean stie voz ivota. Onaj drugi put prevaljuje se
    splavovima. Naime, jedan jedini list ili komad kore kopnenog drveta moe da prebaci
    nekoliko putnika preko mora. Na moru su ve vie puta otkrivene gomile granja ili panjeva
    kako prevoze itave ivotne zajednice biljaka i ivotinja. Ovakve splavove, biolozi nazivaju
    ploveim ostrvima ili vegetativnim ilimima, a neki od njih su toliko bujni i zeleni sa
    palmama visokim od 6 - 10 metara da je teko precizno utvrditi kakva sve iva bia prevoze.

    - Koja je jedina biljka koja ivi u morima?

    Jedine biljke koje ive potopljene u morskoj vodi, a hranu crpe iz zemlje su morske
    trave. Morske trave, jedine prave biljke u morima su esto zaslune za to to morska voda
    poprima zelenu, umesto svoje plave, prirodne boje. Za njih se smatra da su nekada ivele na
    kopnu, ali su se postepeno vratile u mora, a posebno su prisutne kao zelene podmorske livade
    u plitkim vodama june Floride, zapadne Australije, Mediteranskog i Jadranskog Mora.
    Premda korenje morskim travama koristi za crpljenje minerala iz zemlje, one ne upijaju i
    vodu pomou korenja, ve koriste morsku vodu u kojoj su potopljene. Premda se i morske
    alge esto smatraju lanicama biljnog sveta, one pripadaju kraljevstvu protista, kome pripada i
    tzv. morski korov. Morski korov ne pripada biljnom svetu, s obzirom da iako obavlja proces
    fotosinteze kao i mnoge morske vrste koje ive u plitkim vodama (do dubine od 200, a
    najee su prisutne samo do dubina od 50 metara), umesto korena poseduju male spone
    pomou kojih se esto vezuju za listove morskih trava (ili za kamenje) od kojih crpe hranu, a
    za razliku od biljaka nemaju ni stabljiku, lie, a ni vaskularni sistem viih biljaka.

    - Da li sve morske zvezde imaju po pet krakova?

    Morske zvezde pripadaju familiji (phylum klasa u okviru kraljevstva)
    Echinodermata, odnosno bodljara (ili bodljokoaca), isto kao i morski jeevi, morski
    krastavci, morski ljiljani i morski dolari. Kada se morske zvezde rode, one su potpuno
    simetrine, to znai da su im leva i desna strana tela orijentisani kao predmet i lik u ogledalu.
    Meutim, tokom ivota, ova simetrija se delimino naruava, a premda veliki broj morskih
    zvezda poseduje samo po 5 krakova, neke vrste poseduju 6, neke kao npr. purpurna zvezda
    poseduju 9 ili deset, a neke kao Suneva zvezda i 12. Jedno od najbogatijih plitkovodnih
    stanita morskih zvezda se nalazi u severoistonom Tihom Okeanu, gde se nalazi vie od 30
    vrsta morskih zvezda sa po 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 11, 13, 15, 22 ili 27 krakova. Danas na naoj
    planeti postoji oko 1500 vrsta morskih zvezda, koje su poznate jo i pod imenom asteroidi.
    Osim to su veoma gipke, morske zvezde imaju izuzetnu sposobnost telesne regeneracije,
    odnosno ponovnog izrastanja veine tela. Tako, ukoliko od zvezde ostane samo jedna petina
    njenog centralnog diska i jedan krak, ona e se potpuno oporaviti izrastanjem izgubljenih
    delova tela, pri emu ovaj proces regeneracije traje i do godinu dana. Na kraju svakog kraka
    se nalaze male pigmentne takice, odnosno oi morske zvezde pomou kojih se ona orijentie
    u odnosu na svetlost koja u morima uvek dolazi odozgo. Ako ste ikada drali morsku zvezdu
    u rukama, sigurno ste sa njene donje strane (sa one kojom ona nalee na kamenje) osetili na
    stotine cevica koje oblau njene krake, a koji zvezdi slue za kretanje (odrasla zvezda ih
    moe imati i oko 60 000) ili za lepljenje za stene (putem stvaranja niskog pritiska u cevima
    nalegnutim na stenovitu povrinu). Kroz mali otvor na gornjem delu svoga tela, poznat kao
    madreporit, morska zvezda uvlai vodu i provodi je kroz sistem kanala, rasporeujui je po
    telu, tako da ova voda najee zavrava svoj put na cevima krakova. Menjajui pritisak vode
    u svom telu, morska zvezda je u stanju da pomera svoje krake i da se tako kree. Osim to se
    pomou kraka zvezda kree, oni joj slue i za disanje kao i za sakupljanje hrane u vidu
    koljki, pueva, ostriga, crva i korala, premda se neki vei primerci morskih zvezda (prenika
    od oko jednog i po metra) mogu hraniti i veim ivotinjama kao to su ribe, morski jeevi (sa
    sve bodljama), pa ak i ptice koje rone po moru. Nain na koji se hrani najvei broj morskih
    zvezda (pogotovo priobalskih) je takoe neobian. Otvorivi kracima ljusku svoje omiljene
    hrane koljke, morska zvezda ispljune kroz usta svoj stomak na koljki, a stomani sokovi
    pretvore telo koljke u fluidnu i lako svarljivu hranu za jednu morsku zvezdu.

    - Po emu je poseban morski mi?

    Morski mi (Aphrodite aculeate) je morski beskimenjak iz familije Aphroditidae, koji
    ivi u Atlantskom Okeanu i Mediteranskom Moru, a poznat je po svojoj sjajnoj obojenosti.
    Naime, ovo morsko bie koje se uglavnom rije po blatu ili pesku sa morskog dna na dubinama
    izmeu 10 i 1000 metara, poseduje telo duine 7 do 15 cm koje je pokriveno gustim
    ekinjama i dlakom koja se preliva u duginim bojama. Ispod ekinja se nalazi jo i 15 pari
    raznobojnih krljuti koje dodatno doprinose arenolikoj obojenosti ovog morskog bia.
    Radoznalost o poreklu sjajnih boja morskog mia je navela istraivae iz Oksforda i
    Univerzitetske kole za fiziku u Sidneju da detaljnije proue poreklo njegove obojenosti. Oni
    su pronali da za razliku od drugih obojenih bia na naoj planeti, obojenost morskog mia ne
    potie od pigmenata molekula koji imaju sposobnost da apsorbuju neke boje iz vidljivog
    spektra svetlost, pa na taj nain ostale, neapsorbovane, ve reflektovane boje doprinose
    obojenosti tela koje sadri date pigmente. Naime, svaka dlaka morskog mia poseduje belege
    koji se sastoje od upljih, mikroskopskih cilindara, gusto spakovanih u ureenju koje veoma
    podsea na strukturu kristalnih vlakana fotonskih materijala, koji imaju sposobnost kontrole
    nad kretanjem fotona. Istraivai na naoj planeti u poslednje vreme intenzivno prouavaju
    fotonske materijale koji imaju tu osobinu da kroz njih mogu da prolaze fotoni samo iznad (ili
    ispod) odreenog opsega energija, pa se stoga smatra da e njihova selektivnost prema
    fotonima razliitih energija uiniti ove materijale veoma korisnim u mnogim opto-
    elektronskim ureajima budunosti. Slino kao u ovim vlaknima ija izrada kota i po milion
    dolara, svetlost koja padne na vlat kose morskog mia biva uhvaena i samo neke boje se
    reflektuju pruajui niti kose odreenu boju. Iako je struktura niti kose morskog mia toliko
    sloena da istraivai nisu u stanju da je preslikaju, smatra se da e dalje istraivanje kose
    morskog mia doprineti razvoju jeftinijih fotonskih materijala. Tehnoloke tajne koje lee u
    strukturi kose morskog mia bi dovele i do pravljenja boja koje nisu u stanju da izblede sa
    vremenom. Inae, mogi optiki biomimetiari koji se bave pravljenjem imitacija prirode, osim
    imitiranja strukture kose morskog mia, ve dugo pokuavaju da naprave imitacije krila
    izvesnih vrsta leptira.

    - Kako se ribe penju i tonu u moru?

    I voda i vazduh su fluidi to znai da poseduju masu ali ne poseduju oblik, a ribe su
    sline pticama po tome to mogu da lete u svojoj fluidnoj sredini. Meutim, sistem koji
    koriste ribe za penjanje gore-dole vie podsea na ljudske letee maine nego na prirodne,
    ptije metode letenja. Tako, metod podizanja i sputanja riba podsea veoma na nain
    sputanja i podizanja helijumom ili toplim vazduhom napunjenih balona. Na Zemlji, svako
    telo potopljeno u fluid osea dve sile: silu gravitacije usmerenu nadole; i silu potiska
    usmerenu nagore. Sila potiska potie usled razliitog pritiska fluida na razliitim visinama.
    Naime, estice potopljene u vodi su pritisnute teinom svih vodenih estica koje se nalaze
    iznad njih. Tako, estice na viim nivoima imaju manje teine iznad sebe, pa je tako i pritisak
    nii u oblastima bliim povrini. Kao posledica razlike u pritisku, estice sa veih dubina
    stalno tee da se penju navie, a ova tenja predstavlja i uzrok navie usmerene sile potiska u
    fluidu. Sila potiska koja deluje na neko potopljeno telo, jednaka je teini fluida koju istisne
    telo (Arhimedov zakon). Tako, npr. ako zaronite praznu bocu mleka u kadu, ona e istisnuti
    litar vode (pod uslovom da je zapremina boce jednaka jednom litru). Voda iz kade e tada
    silom potiska jednakom teini jednog litra vode gurati bocu navie. Naravno, bez obzira
    koliko vode razmesti, kada je telo gue od vode, ono e tonuti, a ako je ree od nje,
    isplivavae na povrinu. Da bi uzletela, riba mora da smanji svoju ukupnu gustinu putem
    poveavanja svoje zapremine (a bez poveavanja mase). Veina riba postie ovo pomou tzv.
    ribljeg mehura. Da bi smanjila svoju gustinu, riba pomou krga napuni mehur kiseonikom iz
    okolne vode. Kada se mehur ispuni kiseonikom, zapremina ribe se povea, a teina ostaje
    skoro nepromenjena (jer je gustina kiseonika skoro zanemarljivo mala u odnosu na gustinu
    okolne vode). Kada se zapremina ribe povea, tada ona istiskuje veu zapreminu vode, pa je
    stoga i sila potiska vea, pa se riba penje ka povrini. S druge strane, kada riba potpuno
    isprazni svoj mehur, ona tada tone jer joj je zapremina minimalna, pa je i najmanja sila
    potiska koja tada deluje na nju. Da bi stajala na odreenom nivou, riba ispuni mehur sa tano
    toliko kiseonika koliko je potrebno da bi istisla onoliko vode koliko je i sama teka (tada su
    gustina ribe i okolne vode jednaki), a u tom sluaju navie usmerena sila potiska postaje
    jednaka nadole usmerenoj sili gravitacije i riba miruje na odreenoj visini ili se netonei kree
    u stranu. Iako se najvei broj riba koristi mehurom za podizanje i sputanje, mnogim ribama
    mehur nije potreban jer svo svoje vreme provode na dnu mora. Neke druge ribe, kao to su
    npr. ajkule, ne koriste mehur ve se radom peraja ubrzavaju nagore ili nadole. Kao i kod
    aviona, kretanje fluida ispod peraja stvara podizanje koje gura ribu navie. Riblji mehur
    koristi ribi i kao sluni aparat. Naime, zvune vibracije vode se prenose na fluid u mehuru, to
    je riba u stanju da interpretira kao okolni zvuk ili prisustvo neke druge ribe (od koje se odbija
    zvuk) u okolini.

    - Kako morska bia izdravaju visoke podvodne pritiske?

    Premda mnoga morska bia ive u veoma velikim dubinama na kojima vladaju
    izrazito visoki pritisci, najvei izazov u adaptaciji na promene u pritisku postoji kod bia koja
    ive na povrini, ali se i sputaju do velikih dubina, to je sluaj kod nekih morskih sisara kao
    to su npr. beli kit (Physeter catodon) i mali kit (Hyperoodon rostrabus). Danas se na osnovu
    rezultata merenja izvrenih pomou sonarnog praenja i vremensko-dubinskih rekordera
    zakaenih za kitove, zna da su ove dve vrste kitova u stanju da zarone do dubina od preko dva
    kilometra, pri emu njihova tipina ronjenja idu do dubine od oko 50 100 metara, a mogu
    trajati od 20 minuta do celog asa, to je sasvim sigurno fascinantno, pogotovo ako znamo da
    su ova bia sisari isto kao i mi, te stoga poseduju ne krge, ve plua, kao i topli krvotok.
    Ronjenje do velikih dubina moe izazvati deformaciju tkiva usled visokog okolnog pritiska, i
    to u najveoj meri kod delova tela koji su ispunjeni gasovima, kao to su npr. upljina
    srednjeg uha, vazduni sinusi u glavi i plua. Nastajanje i veoma male razlike u pritiscima
    izmeu vazdune upljine i okolnog tkiva mogu dovesti do savijanja tkiva i eventualno do
    njegove trajnije deformacije. Kod nekih vrsta kitova, upljina srednjeg uha je obloena sa
    gustim spletom nerava i predodreena je da se skupi i zapui na velikim dubinama i da na taj
    nain redukuje ili potpuno odstrani vazduni prostor, pa da stoga i sprei eventualnu
    deformaciju tkiva oko vazdunog depa. Kitovi, takoe poseduju velike Eustahijeve trube
    koje komuniciraju sa timpanskom upljinom u uima i velikim krilastim sinusom u glavi. Ovi
    vazduni sinusi u glavi su obloeni krvnim sudovima, za koje se smatra da imaju slinu
    skupljajuu funkciju kao i unutranje obloge srednjeg uha, i da tako uravnoteavaju vazduni
    pritisak unutar ovih upljina. Takoe, za razliku od kopnenih sisara, veina morskih sisara ne
    poseduje prednje, eone sinuse (u lobanji). Kod kitova i ajkula koji zaranjaju do velikih
    dubina, periferni vazduni putevi u pluima su ojaani, to njihovim pluima omoguava da
    kolabiraju na velikim dubinama, odnosno da se najveim delom skupe tako da zatvore prolaz
    vazduhu do alveola (plunih mehuria) u kojima se odigrava razmena gasova sa krvnim
    sudovima. Na taj nain je spreena apsorpcija azota u krvi, pa stoga i posledino trovanje
    azotom koje kod ronilaca esto izaziva oseaj opijenosti, a prilikom naglom pada u pritisku
    (odnosno naglog izranjanja), azot, rastvoren u telesnim fluidima, izdvaja se u obliku
    mehuria, to je takoe nepoeljna pojava. Meutim, kolaps plua kod morskih sisara na
    velikim dubinama spreava ove pojave. Umesto unosa kiseonika u krv putem plua, dubinski
    kitovi i ajkule skladite kiseonik u svojoj krvi i miiima. Nekoliko fiziolokih adaptacija ovih
    morskih stanovnika im omoguava da ovo izvode. Najpre, ova morska bia poseduju veoma
    visoku vrednost specifine zapremine krvi (oko 200 do 250 mililitara krvi po kilogramu
    telesne mase), koja je tri do etiri puta vea od vrednosti iste veliine kod kopnenih sisara
    (kod nas, oko 70 mililitara krvi po kilogramu telesne mase). Zatim, koncentracija
    hemoglobina, proteinskih molekula koji u centru svojih struktura poseduje po atom gvoa
    koji za sebe vezuje atome kiseonika i raznosi ih od plua do tkiva, skoro je dvostruko vea od
    iste koncentracije kod nas. Takoe, i koncentracija mioglobina, prioteina sline strukture kao i
    hemoglobin, ali koji poseduje dvostruko vei afinitet za kiseonik od hemoglobina i koristi se
    za skladitenje kiseonika u miiima, skoro je 10 puta vea od iste koncentracije u naim
    miiima.

    - ta piju morski sisari?

    Morski sisari, kao to su npr. delfini, kitovi ili foke zapravo ne piju nita, jer svu vodu
    neophodnu za normalno telesno funkcionisanje uzimaju preko pojedene ribe. Stoga, ukoliko
    se morski sisari ne hrane pravilno, mogu lako da dehidriraju, jer sva koliina vode koju unose
    u telo, potie iz pojedene hrane. Takoe, kada se ne nalaze u svom prirodnom ambijentu, ve
    kada su pod ljudskom negom ili u vetakim bazenima, delfini se moraju pojiti sveom
    vodom iz cevi ili flaa, ukoliko im porcije hrane nisu dovoljno velike. Neke vrste ajkula i foka
    imaju obian da ponekad i popiju po malo morske slane vode, slino kao i neki delfini i
    morske vidre, dok neke ajkule jedu i sneg kada naiu na njega. Morske krave i neki perajari,
    takoe, vole da piju obinu, neslanu vodu, to esto imamo prilike da vidimo kada stanovnici
    priobalskih kua iznesu creva na obalu i puste vodu kroz njih, nakon ega se veoma esto na
    obali pojave ova morska bia i ponu da piju vodu.

    - Da li pikenje u moru privlai ajkule?

    uveni istraiva mora i okeana an-Miel Kusto misli da velike bele ajkule uopte
    nisu toliko veliki prodrljivci ljudi koliko se to misli. Kako bi to potvrdio, on je bez zatitnog
    kaveza skoio u bistru vodu (u kojoj ga ajkule nisu mogle pomeati sa morskim lavom ili
    nekim drugim potencijalnim plenom), gde se provozao sa ajkulama drei se za njihova
    peraja. Ipak, naalost, svake godine, ajkule u proseku pojedu neto manje od deset ljudi, dok s
    druge strane, ljudi godinje ulove oko 100 miliona ajkula, to je i razlog zato se ova
    ivotinjska vrsta nalazi na ivici istrebljenja. U mnogim mestima, ribolovci samo isecaju
    ajkulino peraje koje zatim prodaju po ceni koja dostie neverovatnih 400 dolara po kilogramu.
    Iako je ulo vida ajkule prilino nerazvijeno, ajkula poseduje ulo mirisa pomou koga je u
    stanju da u vodi detektuje rastvor ekstrakta tune u razmeri od 0,04 : milion, a kada su gladne i
    od 0,0001 : milion. Takoe, slino elektrinim ribama i raama, i ajkule poseduju senzorske
    elemente u vidu mehuria (tzv. Lorencinijeve ampule) smetenih pod koom glave i u njuci.
    Osim to ovaj sistem kod ajkula ima ulogu receptora temperature vode, vibracija i saliniteta,
    Lorencinijeve ampule imaju ulogu elektromagnetskog receptora, pomou koga su u stanju da
    lokalizuju ribu zagnjurenu u pesak, zahvaljujui elektrinom mikropolju koje ona indukuje.
    Osim, to ovaj receptorski sistem uestvuje u detekciji elektrinog polja, on reaguje i na
    Zemljino magnetno polje, to ajkule koriste u svrhu navigacije tokom migracije. Meutim,
    sve ribe, ukljuujui i ajkule sadre visoku koncentraciju urina u svojoj krvi, odakle i potie
    karakteristini amonijani miris riba. Stoga se moe oekivati da ajkula nije u stanju da
    prepozna svoj plen samo na osnovu traga urina u vodi. Uz to, na ajkule prilino odbojno
    deluje ljudski znoj. Usput, jedan surfer nam je priznao da je bio svestan samo suprotnog
    efekta kada je video ajkulu kako prolazi ispod njegove daske za surfovanje.

    - Kako su neka morska bia providna?

    Na naoj planeti postoji mnogo vieelijskih organizama koji su skoro u potpunosti
    providni, dok neka bia poseduju samo neke providne telesne delove. Neke vrste hobotnica iz
    dubokih voda, veina meduza, vodozemac Phronima, nekoliko vrsta morskih i slatkovodnih
    rakova, skoro svih stotinak vrsta streliastih pueva (chaetognathae), krila nekih leptira (npr.
    Callitaera mehander), larve morskog insekta Chaoborus, pa ak i neke vrste riba, kao npr.
    Kryptopterus su providni. Kod morskih organizama, providnost je prednost prilikom
    vertikalnog kretanja izmeu podruja razliitih osvetljenosti bez potrebe za podeavanjem
    boje tela kako bi se uklopili u boju sredine i na taj nain postali to manje vidljivi za
    predatore. ak i ljudska bia, kao i svi sisari, poseduju neke providne delove tela kao npr.
    nokte ili ona soiva. Sva transparentna tkiva poseduju nekoliko zajednikih osobina, a to su:
    nepostojanje krvnih sudova (hemoglobin koji vezuje kiseonik koji udiemo i raznosi ga po
    telu daje krvi crvenu boju) i pigmenata (molekula koji apsorbuju svetlost odreenih talasnih
    duina, dok druge reflektuju, te tako daju karakteristinu boju koi), meuelijski prostor
    mora biti manji od talasne duine vidljive svetlosti kako se ona ne bi rasipala, ve samo
    prolazila kroz telo, i relativno ravnomerno rasporeene elije. Transparentni delovi ivotinja
    su najee u najveoj meri izgraeni od mikopolisaharida i kolagena, premda su i
    glikoproteini (kod riba) i itin (kod insekata) esto prisutni. Neka tkiva je nemogue nainiti
    providnim, kao npr. nervnu strukturu s obzirom na visok sadraj masti u zidovima nervnih
    puteva ili mrenjau s obzirom na oko milion pigmentnih elija (koje sadre pigmentni
    molekul rodopsin) u njima.

    - Da li se morski stanovnici iz velikih dubina drue sa stanovnicima
    povrinskih voda?

    Morske i okeanske povrine su veoma uzburkane u odnosu na mirniju dubinsku vodu.
    Naime, disanje mora (podizanje i sputanje nivoa mora usled gravitacionog privlaenja
    Sunca i Meseca), vetrovi koji uzrokuju talase, kao i morske struje dovode do toga da su mora
    na povrini mnogo dinaminija ivotna sredina od one u dubinama. ivotinje iz povrinskih
    voda moraju da budu u stanju da se bore sa turbulencijama (uzburkanou) vode, pa tako
    stalno usavravaju svoje plivake sposobnosti. Povrinske vode su takoe izloene estim
    temperaturskim fluktuacijama usled smene godinjih doba, a ovo meanje voda i koristi
    ivotinjama s obzirom da se tako poveava koncentracija kiseonika u vodi. S druge strane,
    ivotinje iz dubina ive znatno mirnijim ivotima, jer su turbulencije vode u njihovoj sredini
    retke pojave. U dubokom moru je nivo kiseonika znatno manji nego blizu povrine, pritisak je
    znatno vei (jer je vie vode koja pritiska tela odozgo), temperatura se kree oko 4
    o
    C, a i
    potpuno je mrano. Naime, Suneva svetlost se probija kroz vodu samo do dubina od oko 200
    metara, to predstavlja i dubinsku granicu do koje se odvija fotosinteza u moru (tzv. eufotika
    zona). Stoga, morski lanci ishrane zasnovani na fotosintezi u potpunosti zavise od odvijanja
    ovog procesa u plitkim vodama. Hrane je znatno manje u dubinama ali hranljivi sastojci iz
    povrinskih voda stalno padaju ka dubinama ime se uglavnom i hrane stanovnici iz morskih
    dubina. Ipak, postoje i delovi mora u kojima lanci ishrane u morskim dubinama uopte ne
    zavise od procesa fotosinteze, odnosno prisustva svetlosti. Ovi predeli se nazivaju
    hidrotermalnim ventilima i pojavljuju se na mestima u blizini kojih topla lava iz Zemljine
    unutranjosti prodire kroz pukotine u morskom podu i istie u more. Poto je lava veoma
    topla, ona greje ambijentalnu morsku vodu, a i u njoj oslobaa mnoge minerale. Stoga u
    blizini ovih morskih ventila, postoje domovi mnogih morskih bia, a pogotovo cevastih crva,
    mekuaca, ljuskara i drugih morskih vrsta Stoga, ovakav ivotni sistem nije zasnovan na
    fotosintezi u okviru koje se energija Suneve svetlosti koristi za izgradnju sloenih organskih
    molekula (eera), ve na hemosintezi u okviru koje se koristi energiju koja se uva u
    hemijskim vezama kako bi se atomi ugljenika raspodelili u organske molekule koji zatim
    predstavljaju hranu biljki i ivotinja.

    - Kako se orijentiu noni ronioci?

    Kada ronimo u moru u kome je osvetljenost veoma slaba, esto nam se moe desiti da
    na trenutke izgubimo orijentaciju i ne moemo da prepoznamo gde se nalazi povrina mora, a
    gde morsko dno. Naime, sa sputanjem u dubinu, pritisak skoro podjednako raste sa svih
    strana, tako da bez uoavanja vidljivih znaka esto nismo u stanju tako lako da odredimo da li
    se sputamo ili penjemo. Iskusni ronioci se tada slue jednostavnom fizikom injenicom da
    je vazduh laki od vode i da se stoga kree ka njenom vrhu. Naime, dovoljno je da osvetlimo
    lampom prostor ispred naeg nosa i da zatim izdahnemo malo vazduha. Mehurii izdahnutog
    vazduha e se podii ka povrini mora, to e nam i pomou da saznamo ta je gore a ta dole.
    Takoe, nae srednje uvo koje nam pomae u odravanju ravnotee, veoma je osetljivo na
    promene u pritisku, to imamo priliku da potvrdimo svaki put kada naglo zaronimo ili kada
    putujemo avionom, a posebno kada sleemo ili uzleemo u njemu, jer tada i dolazi do naglih i
    lako uoljivih promena pritisaka. Stoga se sa sputanjem u dubinu, pritisak u srednjem uhu
    poveava, dok se sa plivanjem ka povrini, pritisak u njemu postepeno oslobaa, a
    registrovanjem finih promena pritiska u uima, veti ronioci su u stanju veoma brzo da
    prepoznaju smer svog kretanja u odnosu na nivo mora.

    - Zato ne smemo naglo da izranjamo iz duboke vode?

    Bilo da ronimo na dah ili sa SCUBA-om (Self-Contained Underwater Breathing
    Apparatus), neophodno je da polako i postepeno izranjamo ako smo se spustili do veih
    dubina. Kada leimo na peanoj plai na nivou mora, pritisak vazduha koji nas okruuje je
    jednak jednoj atmosferi, tj. 101325 Paskala, to predstavlja normalan pritisak za nas. S
    druge strane, poto je voda mnogo tea od vazduha, nije potrebno zaroniti do velikih dubina
    da bi se pritisak oko nas drastino poveao. Tako, npr. stub vode povrine poprenog preseka
    od jednog kvadratnog ina (1 in = 2,54 cm) i visine deset metara izvrio bi na nas pritisak od
    dodatne jedne atmosfere. Ako zadrimo dah i zaronimo deset metara u dubinu, naa plua e
    se dvostruko skupiti, jer je pritisak oko vazduha u pluima postao dvostruko vei. Kada
    izronimo na povrinu, naa plua se opet proiruju do normalne veliine. Kada diemo
    kompresovani vazduh iz SCUBA boce, vazduh koji izlazi iz boce mora da bude na istom
    pritisku kao i voda koja ga okruuje, jer u suprotnom ne bi mogao da istie. Stoga, prilikom
    SCUBA ronjenja, vazduh u naim pluima ima dvostruko vei pritisak od vazduha na kopnu.
    Na dubini od 20 metara, ovaj pritisak je 3 puta vei od normalnog, na dubini od 30 metra je 4
    puta vei itd. Kada gasovi iz vazduha pod visokim pritiskom dou u kontakt sa vodom, oni se
    rastvaraju u njoj. Upravo tako se prave gazirana pia. Kada otvorimo bocu sode, mehurii
    rastvorenog ugljen dioksida izlaze na povrinu. Drugim reima, gas rastvoren u vodi pod
    visokim pritiskom, naputa tenost u obliku mehuria kada snizimo pritisak. Ako SCUBA
    ronilac ostane neko vreme na dubini od npr. 30 metara, odreena koliina azota iz vazduha e
    se rastvoriti u vodi u njegovom telu. Ako iz ove dubine, ronilac brzo izroni na povrinu, to je
    kao da je otvorio bocu sode rastvoreni gas se isuvie naglo oslobaa, to moe biti opasno.
    Da bi se izbegle posledice brze dekompresije, ronilac mora polako da izranja kako bi se
    rastvoreni gasovi polako oslobaali. Ako ronilac isuvie brzo poinje da izranja, jedini nain
    da se izbegnu efekti dekompresije je ili da se opet vrati u dubinu (slino stavljanju zapuaa
    na bocu sode) ili da ue u komoru pod pritiskom u kome je pritisak vazduha jednak pritisku
    vode na toj dubini. Tada se rastvoreni gasovi postepeno oslobaaju.

    - Koliko bi bio dubok okean na Zemlji kada bi njena vrsta povrina bila
    savrena sfera?

    Zemljina vrsta povrina, odnosno njena kora, ne formira savrenu sferu oko
    unutranjih slojeva nae planete, ve je prepuna uzviica, padina, planina i dolina,
    zahvaljujui emu okeani ne prekrivaju ravnomerno kristalitnu povrinu Zemlje. Zemljin
    proseni poluprenik iznosi 6370 km. Pomnoimo trei stepen poluprenika Zemlje sa 4/3 i
    dobiemo zapreminu Zemlje u vrednosti od 1 082 700 000 000 kubnih kilometara, dok je
    ukupna zapremina Okeana i mora na Zemlji jednaka 1 347 000 000 km
    3
    , odnosno oko 1000
    puta je manja od zapremine vrste Zemlje. Ovako zamiljena Zemlja bi se sastojala od
    unutranje, vrste sfere oko koje bi bio obmotan prsten okeanske povrine. Stoga, razlika
    ukupne zapremine ovakve Zemljine sfere (zajedno sa unutranjom, vrstom sferom i
    spoljanjim, tenim prstenom) u kojoj kao prenik figurie suma poluprenika vrste sfere i
    debljina prstena, i zapremine samo unutranje, vrste sfere u kojoj naravno, figurie samo
    poluprenik ove sfere, bie jednaka zapremini Okeana na Zemlji. Ukoliko poluprenik
    unutranje sfere izjednaimo sa sadanjim srednjim poluprenikom Zemlje, lako moemo
    izraunati debljinu vodenog prstena kao 2,6 kilometra ili oko 1,6 milja. Drugim reima, na
    Zemlji na kojoj ne bi postojali uzdignuti kontinenti, sloj Okeana bi bio dubok oko 2,6 km. S
    druge strane, na dananjoj Zemlji, prosena dubina okeana iznosi oko 4 km, dok najvea
    dubina u jarku Mariana u Tihom Okeanu iznosi 10924 metara. Ipak, koliko god da impresivno
    deluje dubina okeana na nas, ona je i dalje veoma mala u odnosu na njihovu irinu. Naime,
    prosena dubina okeana u odnosu na irinu Pacifika od 11 000 km, stavlja nam do znanja da
    okeani poseduju odnose irine prema dubini (odnosno debljini) sline jednom papirnom listu.
    Ova injenica esto pomae okeanografima, jer sve morske talase mogu aproksimirati kao
    horizontalne, to veinu njihovih prorauna ini znatno lakim.

    - ta su to morske pustinje?

    Morske pustinje su naziv za suvoparne oblasti na okeanu, u kojima kia skoro nikada
    ne pada. Na svakoj hemisferi, izmeu geografske irine od 25 i 45 stepeni nalazi se zona
    visokog vazdunog pritiska, koja se zove subtropski pojas. Ovaj pojas se sastoji od nekoliko
    odvojenih vazdunih oblasti, poznatijih pod imenom anticikloni, koji se kreu severno ili
    juno u zavisnosti od godinjeg doba, pri emu su za oko 5 stepeni geografske irine blii
    ekvatoru zimi nego leti. Pojas sa anticiklonima takoe sadri i ogromna podruja u kojima
    vladaju blagi vetrovi i mirne vazdune struje, koje podleu kompresionom zagrevanju
    stvarajui tako vazduh veoma niske relativne vlanosti. Vreme je u ovim oblastima sunano i
    sa veoma malim brojem kinih oblaka, pa je klima veoma suva kako iznad okeana, tako i
    iznad kopna. Ipak, zapadni delovi subtropskog pojasa poseduju manje stabilan vazduh, pa su
    u ovim delovima pojasa neto ee oluje. Najvee svetske peane pustinje, kao npr. Sahara i
    Kalahari u Africi, pustinje na jugozapadu SAD-a, pustinja Atakama u ileu, pustinje zapadne
    Australije, kao i veliki delovi okeana, lee u ovoj subtropskoj i suvoparnoj oblasti visokih
    vazdunih pritisaka.

    - Zato su talasi u Kaliforniji vei od talasa sa Atlantika?

    Poznato je da se najbolja mesta za surfovanje na talasima nalaze na zapadnoj obali
    Amerike i na Havajima, a razlog ovome su znatno pogodnija veliina (tj. amplituda) i period
    talasa nego na istonoj amerikoj obali. Postoje tri osnovna faktora od kojih zavisi veliina
    talasa, a to su: prevlaujui (preteni) vetrovi, oblik i nagib kontinetalnog grebena i rastojanje
    koje prelaze vetrovi ili talasi du povrine okeana. Talasi predstavljaju oscilacije mora
    uzrokovane vetrom i kreu se u pravcu vetra. Naravno, kada posmatramo talase izgleda nam
    da se sama voda kree u talasima, ali se zapravo energija vetra prenosi kroz vodu koja miruje.
    Preteni vetrovi i na istonoj i na zapadnoj obali Amerike duvaju sa zapada ka istoku, to
    znai da se na Zapadnoj obali, preteni vetrovi nalaze iza talasa (koji se kreu ka obali) to
    poveava energiju talasa, dok na istonoj obali vetrovi duvaju u susret talasima pa im tako
    smanjuju energiju. Obe obale Amerike predstavljaju kontinentalni greben, a Zemlja ispod
    vode je kao i Zemlja iznad vode prepuna kanjona, dolina, ravnica i breuljaka. Ukoliko biste
    sa Zapadne obale krenuli ka puini, primetili biste da je tu kontinentalni greben znatno strmiji
    od grebena istone obale, to znai da biste na istonoj obali mogli da preete vee rastojanje
    u okeanu peke pre nego to biste morali da zaplivate. Ispod okeanske povrine, estice vode
    se vrte u pravcu vetra, a ove estice su najvee u blizini vodene povrine. to je vea dubina
    okeana, to su manje estice koje se okreu. Kako se talas kree ka kopnu i udara u uspon
    kontinentalnog grebena, trenje uzrokuje usporavanje estica tako da talas pada na sebe. Na
    zapadnoj obali, greben se iznenada podie blizu kopna pa su stoga talasi znatno vei u
    trenutku udara o obalu (estice talasa i vode ne stiu da se uspore pod dejstvom trenja sa
    grebenom). Takoe, Pacifik na zapadnoj obali poseduje vee prostranstvo od Atlantika na
    istonoj obali. Stoga je i rastojanje koje prelaze vetrovi i talasi du povrine okeana vee na
    zapadnoj nego na istonoj obali. Ovde se moe postaviti analogija sa snenim grudvama to
    vie okreete snenu lopticu u snegu to e ona vea narasti. Isto tako, talasi sa zapadne obale
    nastaju negde na velikom Tihom Okeanu i prelaze vea rastojanja pre nego to udare u obalu,
    pa imaju priliku da prime veu energiju vetra, a time i da poveaju svoju veliinu i duinu.
    Osim to su talasi sa zapadne obale vei, oni poseduju i dui period (10 do 17 sekundi) u
    odnosu na talase sa istone obale (6 do 10 sekundi).

    - Zato se plima i oseka smenjuju dva puta dnevno?

    Plima i oseka, tj. poveanje i sniavanje nivoa mora, nastaju pod dejstvom
    gravitacionog privlaenja Meseca. Ukoliko sedimo na obali mora i Mesec se nalazi iznad nas,
    primetiemo da je nivo mora porastao usled gravitacionog privlaenja Meseca iznad nas.
    Meutim, u tom trenutku, plima e postojati i na suprotnoj strani Zemljine kugle, dok e
    oseka biti primetna na bonim delovima planete. Plima na drugoj strani Zemlje se moe
    objasniti time to Mesec svojom gravitacijom ostvaruje razliiti efekat privlaenja na inertnije
    i masivnije kopnene povrine, i na lagane i ree okeane. Stoga, na strani okrenutoj Mesecu,
    voda lake skae njemu u susret, dok na drugoj strani, kao da Mesec odvaja Zemlju od
    njegovih vodenih povrina. Za razliku od Zemlje koja napravi krug oko svoje ose za 1 dan,
    Mesecu je potrebno 27,23 ovakvih zemaljskih dana da se jednom okrene oko svoje ose i da se
    istovremeno okrene oko Zemlje. Stoga, u vremenskom periodu od 12 sati, Zemlja se okrene
    za pola kruga, tj. za 180
    o
    , dok se tokom istog vremenskog intervala, Mesec okrene za samo 6
    o
    oko Zemlje, to znai da e svaka obala doivljavati plimu na svakih 12 sati i 25 minuta.

    - Kako se moe stvarati elektrina energija iz mora?

    Osim mora i okeana, svi drugi izvori energije na Zemlji (ugalj, nafta, ulja, prirodni
    gas) predstavljaju u prolosti akumuliranu energiju Sunca. Mora su jedini potencijalni izvori
    energije koja jednim svojim delom potie od Meseca. Naime, gravitaciono privlaenje
    Meseca uzrokuje pojavu plima i oseka, a postavljanjem brana preko kojih bi se bazeni punili
    tokom plime, i naknadnim (tokom oseke) proputanjem ove vode kroz turbine (slino obinim
    renim hidroelektranama) mogue je proizvesti elektrinu energiju. Plimski mlinovi su se
    koristili na obalama panije, Francuske i Velike Britanije jo pre 1100. godine, a potencijali
    plimske energije se u poslednje vreme intenzivno ispituju u mnogim zemljama, a posebno u
    Francuskoj (gde plime na Atlantskoj obali podiu nivo mora i za po 12 metara) gde je 1960.
    godine podignuto postrojenje od 240 MegaVati na reci La Rans (blizu lukog gradia Sen
    Maloa) koje jo uvek uspeno radi. Ipak, najvei deo korisne energije koja bi se mogla dobiti
    iz mora predstavlja posledice priliva Suneve energije na Zemlju. Tako, energija morskih
    talasa predstavlja oblik solarne energije, poto su vetrovi koji stvaraju talase uzrokovani
    atmosferskom razlikom u pritiscima koja potie od neravnomernog Sunevog zagrevanja
    razliitih delova Zemljine lopte. Jedan od popularnijih naina iskorienja energije talasa se
    postie u postrojenjima primenom sistema oscilujueg vodenog stuba koji sadri delimino
    uronjenu asfaltnu ili elinu strukturu koja ima otvor ispod nivoa mora tako da obuhvata stub
    vazduha iznad stuba vode. Kako talasi udaraju aparat i izazivaju rast i pad vode u njemu, tako
    dolazi i do kompresije i dekompresije vazduha u ureaju. Ovaj vazduh ima mogunost da tee
    u atmosferu i iz nje kroz turbinu koja pokree elektrini generator. Takoe, jedna od varijanti
    dobijanja energije iz mora je i tehnologija plimske struje, koja ima za cilj eksploatisanje
    snanih plimskih struja koje postoje u plitkim morima, posebno tamo gde postoji prirodno
    suavanje, kao na primer u okolini ostrva. Osim prethodno opisanih iskoriavanja mehanike
    energije mora, mogue je koristiti se i toplotnom razlikom izmeu toplije povrine (u proseku
    od 22 do 27
    o
    C) i hladnije vode iz dubine mora (oko 4
    o
    C). Teorijski, konverzija energije pri
    temperaturskoj razlici od 23
    o
    C mogua je sa efikasnou od 7 %, ali u praksi, ova efikasnost
    ipak iznosi samo 3 % (to je otprilike jednako toplotnoj efikasnosti koju su postizale parne
    lokomotive sredinom devetnaestog veka). Proizvodnja energije iz ovog resursa koristi isti
    bazini princip koji su koristila parna postrojenja pre vie od 150 godina:
    1. Topla voda sa povrine mora se pomou pumpe za toplu vodu pumpa kroz bojler,
    gde se jedan deo njene toplote koristi za zagrevanje radnog fluida, najee propana ili neke
    sline supstance sa visokim naponom pare.
    2. Ovaj fluid zatim isparava, njegova para se iri kroz turbinu, koja je spojena sa
    generatorom koji proizvodi elektrinu energiju.
    3. Hladna voda iz dubine se uz pomo pumpe za hladnu vodu pumpa kroz kondenzor,
    gde se para vraa u teno stanje.
    4. Fluid se pumpa nazad u bojler pomou bojlerske pumpe. Mali deo snage iz turbine
    koristi se za pumpanje vode kroz sistem i za funkcionisanje drugih unutranjih operacija, ali
    najvei deo energije je dostupan potroakoj mrei.
    Odriv prinos elektrine energije iz jednog ovakvog resursa bio bi ekvivalentan snazi
    od milion hidroelektrana na Nijagarinim vodopadima, a primenom ove tehnologije mogue je
    dobijanje svee vode i svee morske hrane u ekstremno velikim koliinama, mogue je i
    stvaranje brojnih hemijskih jedinjenja iz morske vode kao na primer amonijaka, metanola,
    benzina, aluminijuma, vodonika itd., kao i ekstrakcija minerala iz mora.

    - ta su to pokretni gradovi ?

    Prvi pokretni, odnosno plutajui grad na naoj planeti otvorio se 2004. godine pod
    imenom Grad slobode. Za razliku od brodova krstarica, Grad slobode je planiran kao
    mesto koje bi imalo svoje stalne stanovnike. Brod teine 2,7 miliona tona, duine 1316, irine
    221, a visine 103 metra, isplaniran je da obilazi Zemljinu loptu svake dve godine i s vremena
    na vreme se odmara u lukama priobalskih gradova. Ovakve dimenzije ine Brod slobode
    dvostruko viim, a 4 puta duim i irim od trenutno najvee krstarice na planeti. Brod je
    izgraen na vrhu baze sastavljene od 520 elinih elija, a pokreu ga 100 dizel motora, pri
    emu svaki radi sa po 3700 konjskih snaga. Brod slobode poseduje 17 000 stanova, pa u
    njemu moe da ivi oko 60 000 ljudi uz 20 000 posetilaca i 15 000 lanova posade. Na brodu
    se osim svih stvari koje postoje u modernim gradovima, nalaze i: aerodrom zajedno sa
    hangarima i 1158 metara dugom stazom za sletanje i poletanje avione, marina za jahte i
    brodove, veliko oping etalite, osnovna, srednja kola i koled, teren za golf, biciklistike
    staze, pozorita, i 80 hektara (8000 ari) sportskih igralita. Ideja tokom izgradnje je bila da
    stanovnici broda budu osloboeni svih lokalnih taksi, a imaju obaveze samo prema dravnim
    zakonima zemlje iz kojih potiu. Brod se koristi spaljivajuim toaletima, tako da ne stvarati
    nikakav otpad. Umesto da se bacaju u more, sagorele fekalije se stavljaju u cvetne sadnice i
    saksije, istroeno ulje se sagoreva u parnim postrojenjima kako bi se dobila elektrina
    energija, a staklo, papir i metali se recikliraju na samom brodu i zatim ponovo koriste.

    - ta su to fotonski jarboli?

    Posada podmornice ponekad provodi itave mesece potopljena u moru sa jedinim
    prozorom ka Sunevoj svetlosti u vidu periskopa - ogledalskog (ili prizmatinog uz pomo
    soiva i teleskopa) sistema (duine do 18 metara, to definie tzv. periskopsku dubinu do koje
    je mogue orijentisati se pomou njega) pomou koga je mogue posmatrati vazduni predeo
    dok je podmornica ispod vode. Meutim, konvencionalni optiki periskopi moraju posedovati
    veoma velika kuita (vrh podmornice), kontrolne sobe postavljene izuzetno visoko kako bi
    bile povezane sa periskopom, a kroz same periskope jednovremeno moe gledati samo jedna
    osoba. Stoga e uskoro sve podmornice umesto periskopa biti opremljene sa parom fotonskih
    jarbola, odnosno visoko-rezolucionih kamera koje alju primljene vizulne signale na ploasti
    displej u kontrolnoj sobi podmornice. Fotonski jarboli e se koristiti za slikanje i navigaciju
    modernih podmornica, a po svom izgledu e podseati na automobilske antene, premda u
    stalnom teleskopskom kretanju. Srce fotonskog jarbola predstavlja elektro-optiki senzor koji
    se nalazi u delu rotirajue glave koji je isturen iz vode, a koji se sastoji iz antene, kritine
    kamere koja se nalazi u specijalnom kuitu otpornom na visoke i nagle pritiske, tri visoko-
    rezolucione kamere (jedna u boji, jedna crno-bela i jedna infracrvena) sa ugraenom opcijom
    nonog posmatranja i laser pomou koga se mogu precizno meriti rastojanje do okolnih
    nevodenih prepreka. Slike koje prikuplja fotonski jarbol se du optikih vlakana alju do dve
    radne stanice i konzole komandne sobe. Fotonski jarboli se pomou dojstika mogu
    pojedinano orijentisati sa dve radne stanice, a slike sa kamera se mogu snimati na video
    traku ili kompakt disk.

    - Zato brodovi i podmornice za odreivanje rastojanja do predmeta oko
    sebe koriste sonar, a ne radar?

    Radar (RAdio Detecting And Ranging) predstavlja postupak merenja rastojanja do
    bliskih i udaljenih predmeta ili prirodnih prepreka putem emisije radio talasa i merenja
    vremena potrebnog da se ovaj talas odbije od predmeta i vrati nazad ka prijemniku radara.
    Najee se ista antena koristi i kao emiter i kao prijemnik radio talasa, a mnoenjem
    polovine vremena koje protekne od emisije do prijema talasa sa brzinom svetlosti (jer se radio
    talasi kao i svi drugi oblici elektromagnetnih talasa prostiru kroz prostor brzinom svetlosti)
    dobija se rastojanje od antene do predmeta. Sonar (SOund NAvigation Ranging) radi na istom
    principu kao i radar osim to se koristi refleksijom ne radio, ve zvunih talasa (eho). Poto se
    zvuk kroz vodenu sredinu prostire oko 196 000 puta sporije od svetlosti, vreme odgovora
    (vreme koje protekne od emisije do prijema reflektovanih signala) sonarnih ureaja je znatno
    due od odgovarajueg vremena kod radara, pa je stoga i kod manje savrenih ureaja, greka
    pri merenju manja. Takoe i merenje Doplerovog pomaka se znatno preciznije meri na
    zvunim, nego na svetlosnim talasima, a sve ovo ini sonare znatno jeftinijim od radara, pa
    upravo njih koriste brodovi i podmornice za lociranje prepreka na putu, kao i za pravljenja
    mapa morskog dna. Uz ovo, i izvor radio talasa jednog radara u vodi bi morao da bude
    mnogostruko snaniji od istog izvora u vazduhu, jer morska voda intenzivno apsorbuje radio
    talase, pa bi stoga opseg rastojanja do kojih se mogu locirati prepreke u vodi bio znatno manji
    nego u vazduhu. S druge strane, zvuni talasi se sasvim fino prostiru kroz vodu, to ini
    njihov domet znatno veim od svetlosnih ili radio talasa.

    - Kako se pravi vazduh u podmornicama?

    Vazduh koji diemo se sastoji od 78 % azota (N
    2
    ), 21 % kiseonika (O
    2
    ), 0,94 % argona
    (Ar) i 0,04 % ugljen dioksida (CO
    2
    ). Tokom procesa disanja, naa tela od svih sastojaka
    vazduha konzumiraju samo kiseonik, a izdiemo vazduh koji sadri 4,5 % ugljen dioksida.
    Podmornice, isto kao i svemirski brodovi predstavljaju hermetiki zatvorene prostorije sa
    ogranienim sadrajem vazduha, koji se stoga stalno mora osveavati, i to tako to e se
    stalno stvarati kiseonik, a uklanjati ugljen dioksid, kao i vlaga koja ini veliki deo vazduha
    koji izdiemo. Atmosfera u podmornicama se najee obogauje kiseonikom putem
    rezervoara u kojima se uva kiseonik pod pritiskom, generatora kiseonika (ureaja u kome se
    kiseonik stvara npr. putem elektrolize vode) ili kanistera sa kiseonikom (ovi kanisteri su
    uzrokovali poar na svemirskoj stanici MIR, jer oslobaaju kiseonik iz jedinjenja kao to su
    npr. kalijum hlorata KClO
    3
    ili natrijum hlorata NaClO
    3
    , u veoma toploj hemijskoj reakciji
    pri kojoj se ova jedinjenja razgrauju i oslobaaju kiseonik). Kiseonik se oslobaa ili
    kontinualno od strane kompjuterskog sistema koji odrava stalni sadraj kiseonika u vazduhu,
    ili se oslobaa u nekoliko navrata tokom dana. Ugljen dioksid se najee uklanja iz vazduha
    hemijskim putem pomou soda krea (smee natrijum hidroksida i kalcijum hidroksida).
    Naime, molekuli ugljen dioksida bivaju zahvaeni unutar ove smee i na taj nain uklonjeni iz
    vazduha. Vlaga iz vazduha se takoe uklanja ili hemijskim putem ili pomou aparata za
    regulisanje vlanosti, ime se onemoguava njeno kondenzovanje na zidovima podmornice i
    na brodskoj opremi.

    - emu slui EPIRB radio na brodu?

    EPIRB predstavlja skraenicu od Emergency Position Indicating Radio Beacon, to
    znai radio-svetionik za indiciranje poloaja u sluaju nude. Ovi radio-svetionici su poeli da
    se koriste sedamdesetih godina 20. veka i od tada su spasili ivote mnogih mornara i pilota
    koji su zalutali na moru ili u vazduhu. Naime, EPIRB se sastoji od jednog radio predajnika
    snage 5 Vati, koji alje signale na frekvenciji od 406 MHz, jednog radio predajnika snage
    0,25 Vati koji emituje signale na frekvenciji od 121,5 MHz i u nekim sluajevima i od GPS
    prijemnika. Kada se EPIRB aktivira, oba radio predajnika poinju da alju signale. 35 000
    kilometara iznad njih u (geosinhronoj) orbiti oko Zemlje, GEOS vremenski sateliti detektuju
    signal frekvencije 406 MHz, u okviru koga se nalazi jedinstveni serijski broj EPIRB aparata
    (ukoliko je EPIRB ispravno registrovan, ovaj serijski broj obalskoj strai daje informacije o
    vlasniku broda), a ukoliko EPIRB poseduje i GPS prijemnik, ovaj signal poseduje i taan
    poloaj broda na zemaljskoj kugli. Spasioci u avionima ili brodiima, zatim mogu da krenu u
    potragu za zalutalim brodom ili avionom pratei signale na frekvencijama od 406 ili 121,5
    MHz. Stariji tipovi EPIRB-a ne poseduju GPS prijemnike, pa tada GEOS sateliti primaju
    samo serijski broj broda. Da bi se odredio poloaj EPIRB-a na Zemlji, drugi set satelita (kao
    npr. TIROS-N sateliti) koji orbitiraju u niskim polarnim orbitama oko Zemlje (iznad oba pola)
    skupljaju signale koji dolaze do njih, na osnovu ega lociraju brod na moru.

    - Zato je brazda na vodi iza broda koji plovi uvek istog oblika?

    Svako telo koje pliva na povrini vode, bilo da je to labud ili tanker za naftu,
    ostavljae brazdu oblika slova V (tzv. Kelvinovu brodsku brazdu) iza sebe iji je ugao
    nezavisan od brzine kretanja tela, kao i od teine tela, a iji poluugao iznosi 19,47
    o
    . Struktura
    talasa koji se iz ove brazde dalje ire ka obali zavisi od oblika i veliine trupa broda, kao i od
    njegove brzine kretanja kroz vodu. Sedei na obali mora i posmatrajui brod koji je proao
    nedaleko od nas, znamo da e talasi koje je njegovo kretanje po vodi izazvalo, uskoro
    zapljusnuti obalu. Ovi talasi su posledica konstruktivne interferencije (kada se bregovi
    poklapaju sa bregovima, a dolje sa doljama tako da se amplitude zbirnih talasa poveavaju)
    manjih talasia koji su nastali dejstvom sile estica broda na molekule vode iz mora.
    Konstruktivna interferencija malih morskih talasia iza broda se iskljuivo deava u okviru
    brazde iza broda. Izvan nje, talasi se nasumino preklapaju, to vodi do rezultujue
    destruktivne interferencije, pa je ostatak mora (van brazde, ne raunajui talase koji potiu iz
    brazde) miran. esto se pojava probijanja zvunog zida, pri kojoj avion ostavlja iza sebe
    brazdu visokog talasa pritiska, poredi sa brazdom koju iza sebe ostavlja brod koji plovi po
    moru. Meutim, dok ugao zvune brazde iza supersoninog aviona zavisi od njegove brzine
    (jednak je dvostrukoj recipronoj vrednosti sinusa kolinika brzine zvuka i brzine aviona),
    vodena brazda iza broda uopte ne zavisi od plovidbene brzine broda. Kada bacimo kameni
    u more, moemo posmatrati koncentrine krune talasie kako se pruaje od take u kojoj je
    kamen dodirnuo povrinu mora. Ako se paljivo zagledamo u proizvoljni talasni krug,
    videemo da se on kree ka predvodnom talasi, prevazilazi ga i zatim nestaje utapajui se u
    mirnou okolnog mora. Drugim reima, pojedinani bregovi talasa se kreu kroz vodu bre od
    samog talasa, a za sluaj dubinskih talasa, fazna brzina talasa (brzina kojom se pomera
    odreena faza talasa) je dvostruko vea od grupne brzine talasa (po definiciji, brzina kojom se
    pomera maksimum talasa). Nestajanje bregova koji idu ispred samog talasa je, slino
    nestajanju svih talasa van brazde iz broda, posledica destruktivne interferencije. Ukoliko
    rastojanje izmeu istog aviona u dva razliita trenutka predstavlja visinu kupe zvunog talasa,
    tada emo na spoju stranice i osnove kupe (u okviru koje se nalazi avion u prvom trenutku)
    uvek dobiti prav ugao. Kreui se kroz vodu, brod stvara talase razliitih brzina, pri emu
    malopre spomenuti ugao uvek ostaje prav, tako da se moe formirati krug na kome e se osim
    poloaja broda u dva razliita trenutka puta nalaziti i sve mogue take preseka osnovice i
    stranice trouglova (aproksimirano u dve dimenzije) sa konstruktivno interferiranim talasima, a
    u ovom krugu se nalaze svi talasi nastali izmeu dva trenutka vremena koji odgovaraju dvoma
    poloajima broda koji se nalaze na suprotnim stranama krune linije. Meutim, poto je fazna
    brzina talasa u vodi dvostruko vea od grupne brzine talasa, tada e talasi stii da preu samo
    pola puta od take na krugu kojoj odgovara prvobitni poloaj broda do mesta preseka stranice
    i osnove odgovarajueg trougla. Povezivanjem svih ovih sredinjih taaka na linijama koje
    spajaju proizvoljni poetni poloaj i take preseka stranica i osnovica svih moguih trouglova
    dobija se manji krug koji sa kasnijim poloajem broda na krugu zaklapa ugao koji je jednak
    recipronoj vrednosti sinusa iz 1/3, odnosno 19,47
    o
    .

    - Kako se jedrenjaci kreu uz vetar?

    Posmatrajui plovidbu mnogih modernih jedrenjaka na morima, mogli bismo lako da
    pomislimo da oni za razliku od starih jedrenjaka iz prolosti poseduju mogunost da jedre uz
    vetar. Meutim, slino svim drugim brodovima sa jedrima, i ove, moderne jedrilice koriste
    tzv. tacking (ili starboard tacking) tehniku pomou koje se kreu napred u cik-cak linijama
    nasuprot vetru. Naime, oblici jedra i korita broda predstavljaju glavne faktore koji pruaju
    mogunost modernim jerilicama da se kreu uz vetar. Nekada su se jedra oblikovala u
    kvadrate i tada su jedrilice mogle da se kreu samo niz vetar. Ipak, primeeno je da je znatno
    pogodnije oblikovati jedra u obliku trougla, to su jo odavno koristili pomorci na
    orijentalnim brodovima. Uz upotrebu trouglastih jedara i centralne ploe (moderne kobilice),
    primenom tacking tehnike mogue je putovati uz vetar koji duva pod pravim uglom u odnosu
    na eljeni pravac plovidbe. Naime, brod putuje neko vreme u jednom pravcu koji je normalan
    na pravac vetra, zatim kapetan promeni orijentaciju jedara za pola kruga tako da brod sada
    putuje u drugom smeru istog pravca normalnog na pravac vetra. Tako, brod putuje u cik-cak,
    premda stalno dri eljeni pravac. Naime, kako vetar deluje silom pod pravim uglom u
    odnosu na brod, velika kobilica broda (podvodna centralna ploa oblika krila) prua veliku
    silu trenja nasuprot brodu koji se vetrom potiskuje. Poto je kobilica orijentisana u istoj liniji
    u kojoj je i linija koja spaja kormilo i rep broda, brod stoga i uspeva da se pokree u pravcu u
    kome je orijentisan. Trouglasti oblik jedara takoe prua dodatno ubrzanje. Naime, kako se
    jedro udubljuje pod naletima vetra, njen oblik postaje aerodinamian. Kada se vazdune struje
    priblie ovako oblikovanom jedru, stvaraju se oblasti manjeg pritiska na prednjoj strani jedra,
    kao i na strani jedra koja je u zavetrini, to izaziva intenzivnija vazduna strujanja na
    udubljenoj strani jedra, a to dovodi do ubrzavanja itavog broda. to brod plovi bre, to se
    stvaraju oblasti sve nieg pritiska na prednjoj strani jedra to takoe izaziva sve bre kretanje
    broda, pa u jednom trenutku brod moe zaploviti i bre od samog vetra (trenutni rekord brzine
    jedrenjaka iznosi 86,19 km/h to je iznosilo 2,5 puta bre od okolnog vetra), a brzina kretanja
    broda zavisi od duine broda. Naime, kretanjem kroz vodu, brod stvara stojei talas, a to je
    vea brzina plovidbe, to je talasna duina ovog talasa vea i sa poveanjem brzine, u jednom
    trenutku se dostie taka u kojoj ova talasna duina postaje jednaka duini broda, pa brod,
    umesto da nastavi da se ubrzava, poinje da tone u dolje izmeu bregova talasa. Tako, najbri
    jedrenjaci poseduju odnos maksimalne brzine i duine broda jednak 2,5.

    - Zato se peane kule na plai lake prave od vlanog nego od suvog
    peska?

    Ukoliko leti volimo da pravimo kule od peska na nekoj peanoj plai, tada sigurno
    znamo da se najbolje kule prave neposredno nakon to je povei talas zapljusnuo obalu i
    ovlaio pesak na njoj. Uzmite u jednu ruku malo suvog, a u drugu ruku malo vlanog peska i
    polako ih prosipajte kroz aku. Videete kako suvi pesak znatno finije tee tako da se zrna
    peska prosto prelivaju jedna preko drugih, dok se zrna vlanog peska prosto lepe meu sobom
    to je posledica upravo prisustva vode oko njih. Dve fizike pojave su ukljuene u ovu pojavu
    i to: trenje i povrinski napon. Postavite jednu malu drvenu plou na sto i primetiete da ona
    lako moe da se pokree du stola. Meutim, to tee pare drveta stavimo na sto, veu emo
    silu morati da upotrebljavamo za njeno klizenje po stolu. Ova pojava je upravo posledica
    trenja, odnosno privlanih sila izmeu tela u kontaktu. Pesak se sastoji od malih, finih
    kamenia (uglavnom silicijum dioksida, odnosno kvarca) koji mogu da klize jedni preko
    drugih, jer je trenje izmeu njih veoma malo. Tako, kada prospemo kofu suvog peska na tlo,
    na svako zrno peska deluje samo sila teine od zrna iznad njih, a ova sila je vie nego
    dovoljna da izazove klizanje zrna, pa gomila peska formira kupastu figuru. Meutim, kada je
    pesak vlaan, tada je svako zrno presvueno sa tankim filmom koji se sastoji od molekula
    vode, koji su polarni i imaju sposobnost graenja dodatnih vodoninih veza izmeu razliitih
    molekula, a ove veze su jae od veza izmeu molekula vode i molekula iz okolne sredine,
    odnosno vazduha. Upravo usled ove privlane sile izmeu molekula vode, ona je jedna od
    supstanci koje poseduju visoki povrinski napon, u ta se moemo uveriti kada prospemo kap
    vode na drveni sto (naime, kap se nee razliti usled njenog velikog povrinskog napona) ili
    kada malo prepunimo au vodom tako da na njenoj povrini vidimo opnu izazvano
    prisustvom povrinskog napona. Molekuli vode se privlae, pa se usled toga se i zrna peska
    obloena vodom takoe privlae, odnosno usled povrinskog napona vode, trenje izmeu zrna
    peska se poveava. Ovo poveanje sile trenja je dovoljno da blago povezana zrna peska mogu
    da izdre teinu zrna iznad njih, tako da se njihova vodena veza ne raskine. Da povrinski
    napon koji se uspostavlja na granici voda-vazduh ima uloga u odravanju kule peska
    uspravnim, a ne samo privlane sile izmeu molekula vode, moemo se uveriti ukoliko
    pokuamo da izgradimo kulu od peska u moru. Naime, u ovome sluaju emo opet dobiti
    kupastu kulu.

    - Od ega se sastoje suze?

    Suze u najveoj meri predstavljaju vodeni rastvor kuhinjske soli (natrijum hlorida -
    NaCl) u kome je koncentracija ove soli potpuno jednaka kao i u morima na Zemlji. Naime,
    salinitet mora i okeana od 3,5 % je jednak salinitetu suza. Suze jo sadre i blagu koliinu
    sluzi, prilino veliki broj antitela (koja vezuju za sebe reproduktivne enzime stranih tela), kao
    i veliki broj lizozoma, antibakterijskog enzima. Sve ove neslane komponente naih suza
    prisutne su radi zatite, kvaenja i podmazivanja, odnosno uglaavanja naih oiju tako da one
    uvek ostanu svetle i sjajne.




    4. U carstvu biljaka i ivotinja


    - Zato su biljke sve korisne za nas?

    Biljke su iva bia koja su neophodna da bi se na planeti kao to je Zemlja razvio i
    odravao bilo koji sloeniji oblik ivota, ukljuujui i postojanje svesnih bia koja postavljaju
    pitanja o Kosmosu, kao to smo mi. Biljke u procesu fotosinteze oslobaaju kiseonik koji mi
    diemo, a i koji spontano gradi ozonski omota koji nas titi od visokoenergetskih
    elektromagnetnih talasa sa Sunca, kao i iz Kosmosa. Biljke imaju osnovnu ulogu u formiranju
    plodnog zemljita, s obzirom da najvei broj organskih materija iz humusa (plodnog
    povrinskog sloja Zemlje) potie u najveem delu od biljaka koje su nekada ivele na naoj
    planeti. Biljke spreavaju eroziju zemljita (spiranje plodnog zemljita i njegovo odnoenje u
    okean) koja se deava pod dejstvom kia i drugih atmosferskih pojava, one predstavljaju
    glavni deo hidrolokog ciklusa (kruenja vode na Zemlji od oblaka preko Zemlje do okeana
    do oblaka i tako u krug), kao i biogeohemijskog ciklusa u okviru koga krue i recikliraju se
    esencijalni hemijski elementi kao azot i fosfor. Poto biljke u naem ekosistemu predstavljaju
    carstvo ivih bia (sa 260 000 poznatih vrsta od kojih su danas 34 000 vrsta na ivici
    istrebljenja) koje je u stanju da samo sebi pravi hranu (autotrofni organizmi), one su osnova
    lanca ishrane ivog sveta na Zemlji, imaju presudan uticaj na klimu na Zemlji, jer bi bez njih
    efekat staklene bate bio nepovoljan za razvoj sloenijeg ivota. Biljke su stanita mnogih
    drugih mikroorganizama, insekata, ptica i malih ivih bia, a one su osnovni izvor nae hrane,
    kao i mnogih napitaka (aj, kakao, kinin). Bez biljaka ne bismo imali ta da oblaimo, a
    one su osnovni delovi svih kua, ukljuujui nametaj i graevinske materijale kao npr. drvo,
    bambus itd. Od biljaka dobijamo hranu, papir, goriva, kanape, tepihe, parfeme, sapune,
    maramice, zavese, platnene, pamune, celulozne i druge tekstilne tkanine, patike, lopte,
    ampone, lekove, zaine, boje, industrijske proizvode (gumu, plutu, alkohol, eere, sapune,
    paste za zube, ulja, tanin, terpentin, lanena ulja za boje), zatitu od buke i vetra, nakit,
    praznino ulepavanje itd. Osim to su biljke izuzetni preiivai vode i vazduha, njihovo
    postojanje je i estetske prirode. Naime, teko je zamisliti kako bi ovaj svet izgledao kada na
    nemu ne bi bilo biljaka u vidu drvea, peninih i travnatih polja, drvoreda koji bacaju
    leprave senke na letnji trotoar i travnatu livadu, uma, cvea, plodova trenje koje leti
    zakaimo za ui, vinograda, ivih ograda...

    - Kako klijajue seme zna na koju stranu treba da poraste?

    Poto su zelene biljke autotrofne, to znai da su u stanju da stvaraju hranu samo
    pomou vazduha (odnosno ugljen dioksida), vode, neorganskih molekula i svetlosti, one
    moraju rasti u prisustvu Suneve svetlosti. Ukoliko ste nekada pokrili biljku u saksiji sa
    kutijom koja je samo na jednom svom kraju otvorena, sigurno ste nakon nekoliko dana mogli
    da primetite kako biljka poinje da se krivi ka ovoj otvorenoj strani kako bi se pribliila
    svetlosti. Poto je zelenim biljkama potrebna svetlost, kaemo da su one fototropne, to znai
    da su u stanju da rastu ka izvoru svetlosti. Zapravo, postoje i neke biljke koje rastu tako da
    bivaju to vie zaklonjene svetlou, pa tada za njih kaemo da su negativno fototropne.
    Moda smo nekada primetili kako se suncokret uvek okree ka Suncu. Naime, ovo pokretanje
    cvetova ka Suncu je posledica aktivnosti motornih elija, poznatih i kao pulvinusi, lociranih
    izmeu cveta i stabla. Ove elije postaju vee ili manje u zavisnosti od koliine vode koju
    apsorbuju ili otpuste, to one reguliu kontrolisanim protok jona kalijuma kroz eliju. to je u
    eliji vie kalijuma, to e ona upiti vie vode i bie vea, dok u suprotnom sluaju, to je
    id37996945 pdfMachine by Broadgun Software - a great PDF writer! - a great PDF creator! - http://www.pdfmachine.com http://www.broadgun.com
    manje kalijuma u njoj, to e ona posedovati i manje vode, pa e biti i manja. Poveavanjem
    zapremine jednih, a smanjenjem zapremine drugih elija pulvinusa, cvet se moe pomerati u
    odnosu na izvor svetlosti, a esto kada zae Sunce, biljka odmah preorijentie svoj cvet u
    pravcu izlazeeg Sunca, gde ga eka do sledeeg jutra. Premda je nekim semenkama kao to
    je npr. luk, neophodna svetlost za samo iniciranje procesa klijanja, veina biljnih semenki
    proklija bez svetlosti da bi zatim usmerila svoju malu stabljiku ka njoj i pruila joj se u susret.
    Manja zrnca semena koja u sebi sadre i manje koliina hranljivih materija u vidu skroba i
    ulja koje seme koristi u svrhu klijanja, zakopavaju se plie u Zemlju kako ne bi morali da
    prelaze veliki put do osvetljene povrine zemlje. Veina semenki poinje da klija sa prvim
    danima prolea kada temperatura u njenom okruenju postane odgovarajua, a samo vreme
    klijanja je povezano sa fotoperiodizmom, odnosno sposobnou biljke da prepozna koliinu
    dnevno primljene svetlosti. Uporedo, a esto i pre nego to malo stablo i prvi listovi koji su do
    tada bili sklupani u omotau zrna, ponu da rastu u visinu, pod dejstvom otvaranja embriona
    u semenu, formira se koren koji puta svoje niti u suprotnom smeru od mladog stabla,
    odnosno ka hladnijoj zemlji. Biljni proteini (specifini proteinski molekuli) predstavljaju
    glavne unutranje faktore koji kontroliu rastiI razvoj biljke. Naime, ove supstance se stvaraju
    u jednim delovima biljke, a zatim se prenose do drugih delova gde iniciraju ili koe proces
    rasta. Hormoni koji se nazivaju giberilinima izazivaju izduenje korena, kao i poetak procesa
    klijanja tako to iniciraju stvaranje enzima u semenu koji e razloiti skrob (eerni polimer)
    u pojedinane molekule glukoze koje embrion koristi za svoj rast. Ipak, kako god da smo
    postavili seme u zemlju, njegov koren e skoro uvek poeti da raste nadole, to je posledica
    pozitivnog geotropizma (koren negativno geotropnih biljaka raste nagore, a stablo je takoe
    skoro uvek negativno geotropno s obzirom da raste u suprotnom smeru od smera dejstva
    Zemljine sile gravitacije). Meutim, ukoliko u zemlju iznad semena postavimo vie vode
    nego u sloj zemlje ispod semena, tada e se koren moda okrenuti nagore, to zavisi od toga
    da li e hidrotropizam date biljke odneti prevagu nad geotropizmom i heliotropizmom. Inae,
    kao posledica heliotropizma, odnosno sposobnosti da biljka oseti smer iz koga dolazi Suneva
    svetlost, ona se okree i poinje da raste ka svetlosti, to najee odnosi prevagu nad ostalim
    tropizmima i seme zaista poinje da klija u vis, u pravcu Sunca.

    - Zato palme imaju sunerasto drvo i plitko korenje?

    Palme pripadaju biljnoj klasi monokota (odnosno monokotiledona koji zajedno sa
    dikotiledonima ine dve klase biljaka sa cvetovima, pri emu na Zemlji postoji oko 50 000
    vrsta monokota, a oko 150 000 vrsta dikota), to znai da ne poseduju vaskularni kambijum
    (bakulju, odnosno meko tkivo izmeu drveta i kore), pa stoga ne mogu da stvaraju drvo.
    Drvene biljke sa vaskularnim kambijumom svake godine stvaraju ksilem (drvena tkiva koja
    provode vodu i minerale kroz biljku) i floem (kroz koji se provode eeri i druge hranljive
    materije od mesta na kojima su napravljeni do mesta u biljci na kojima se konzumiraju), a
    nagomilavanjem godinjeg ksilema se formiraju godovi u okviru drvenog stabla. S druge
    strane, poto ne formiraju godove, palme kao i druge monokote ne poveavaju prenik svog
    stabla sa rastom. Palme nisu drvene, premda su njihova stabla izuzetno vrsta i jaka. U
    stablima monokota, vaskularna tkiva (ksilem i floem) su poreana po diskretnim snopovima
    ugraenim u sunerasto tkivo podnoja biljke. Ovi snopovi se opisuju kao rasuti, to znai da
    nisu poreani po prstenovima, ve su njihove putanje nepredvidljive i asimetrine. Spoljanji
    slojevi vaskularnih snopova su sastavljeni od vrstih vlakana, a vaskularna tkiva mnogih
    monokota (npr. kokosa, agava, banana) formiraju izuzetno jaka ova vlakna koja se esto
    koriste za pravljenje uadi. Vaskularni snopovi tee da budu ire razmaknuti u centru stabla,
    dok su u njegovom podnoju znatno gue poreani. Kreui se ka periferiji stabla, vaskularni
    snopovi postaju gue rasporeeni sve dok se njihove vlaknaste obloge ne spoje formirajui
    tvrde granice stabla. Ovakva struktura ini palmina stabla veoma fleksibilnim i veoma jakim
    srazmerno njihovom preniku. tapovi za pecanje napravljeni od staklenih ili ugljeninih
    vlakana poseduju slinu strukturu, a i slinu jainu kao i palme. Zapravo, stabla palmi i
    bambusa predstavljaju najjaa stabla koja se pojavljuju kod monokota. Monokote poseduju,
    takoe, i difuzno i vlaknasto korenje. Mnotvo korenih niti raste iz stabla, a vlaknasto korenje
    tei da bude plitko i rasprostruto vie u irinu, a manje u dubinu. Ovakav koreni sistem
    predstavlja dobro uporite za fleksibilna stabla, pogotovo u peanom zemljitu, premda je
    njihova najvea prednost u veoma efikasnom prikupljanju vode i hranljivih sastojaka iz
    veoma plitkih slojeva zemlje, kao i sa same povrine. Mnoge tropske biljke poseduju gusto i
    plitko korenje, jer se hranljivi sastojci veoma brzo ispiraju u sredinama bogatim kiom, pa je
    kao rezultat toga, veina tropskog zemljita bogatija hranljivim sastojcima pri povrini, nego
    pri dubini. Neke palme (inae, na Zemlji postoji 2600 vrsta palmi, to ih ini 4. najbrojnijom
    familijom u okviru monokota, posle trava, ljiljana i orhideja) stvaraju masivno potporno
    korenje, dok stabla nekih tropskih palmi ve na visini od jednog metra (ili vie) poinju da
    putaju snano korenje, a ovakve palme esto poseduju viu kronju, a manji prenik stabla.

    - Zato se zimi ponekad pojave sneni cvetovi na stabljikama biljaka?

    Premda se taloenjem nekoliko ledenih slojeva mraza (kondenzacije vodene pare iz
    vazduha direktno u kristale leda na zemlji) esto mogu primetiti ledeni cvetovi na kamenju,
    sneni cvetovi oko stabljika biljaka nastaju iz vode koja tee kroz biljku. Kada se temperatura
    vazduha spusti ispod 0
    o
    C, voda koja cirkulie kroz tanku stabljiku biljke se lako moe
    zalediti, a poto se voda za oko 9 % proiti kada se zaledi, tako bi led doveo do pucanja
    stabla, pa se stoga ova voda u vidu malih kapljica istiskuje kroz kapilarne kanale do povrine
    stabla. Ova voda se zaledi, a mehurii vazduha se zarobljavaju u ledu inei tako da on
    postane sneno bele boje. U zavisnosti od pravca vetra, sneni cvetovi na istoj biljci mogu biti
    razliitih oblika. Premda se sneni cvetovi mogu videti irom nae planete, samo nekoliko
    vrsta cvea stvara osim pravih cvetova i cvetove od snege. Prirodno umsko cvee iz Misurija
    koje sazreva kasno u godini, kao to su npr. uti gvozdeni korov (Verbesina alternifolia) i
    bela krunasta brada (Verbesina virginica) su neki od primera biljaka koje stvaraju snene
    cvetove tokom jesenjih meseci. Da bi na biljci mogli da se stvaraju sneni cvetovi sa
    poetkom sezone mraza, ona u to vreme ne sme biti ve osuena i krta. Sneno cvee ima
    kratak vek. Najlake ih je primetiti rano ujutru, jer Suneva toplota dovodi do njihovog
    topljenja, pa se oni najee do podneva ve otope. Samo tokom izuzetno hladnih jesenjih
    dana na zasenenim mestima, ovi cvetovi traju po nekoliko sati. Na istoj biljci se sneni
    cvetovi pojavljuju nekoliko puta iz dana u dan, sve dok biljka ne istisne svu vodu iz svoje
    stabljike. Raskonost snenih cvetova veoma zavisi i od vlanosti vazduha. Naime, tokom
    vlanih jesenjih dana, ovi cvetovi su posebno izraajni i nalaze se na visinama od 1-2 metra
    iznad podnoja stabla. S druge strane, kada je vazduh suv, tada u biljci ima znatno manje
    vlage, pa se sneni cvetovi formiraju najee samo u podnoju stabla. Neobino blage zime
    mogu izazvati pojavu snenih cvetova ak i tokom februara.

    - Kako visoka drvea prenose vodu od korena do lia?

    Voda i druge materije, neophodne za bioloku aktivnost drveta, prenose se kroz stablo
    i grane, u tankim i praznim cevima u ksilemu, odnosno tkivu drveta. Ove cevice se nazivaju
    sudovnim elementima (prenika od 20 - 800 mikrometara) kod listopadnog drvea, ili
    traheidama (prenika oko 30 mikrometara) kod etinarskog drvea. Potisak vode navie kroz
    ove cevice se vri uz pomo dve sile: kapilarne akcije, odnosno tenje vode da se penje uz
    usku cev, jer se uglavnom kree du zidova cevi; i pritiska korena, koji predstavlja
    dominantnu silu u ovom procesu, a nastaje usled kretanja vode iz zemljita u koren pod
    dejstvom osmoze. Ove dve sile mogu snabdevati vodom drvea visine do tri metra, dok
    drvea koja dostiu visine i oko 100 metara koriste i proces transpiracije koji podrazumeva
    gubitak vode kroz otvore na liu, i njeno naknadno isparavanje sa povrine lia. Gubitkom
    vode iz lia ostvaruje se gradijent koncentracije vode, koji stvara povoljan osmotski pritisak,
    pomou koga elije sa kronje crpe vodu iz susednih elija, a ovaj lanani proces
    meuelijskog crpenja vode se nastavlja sve do najniih delova biljke, odnosno do samog
    korena. Pomou procesa transpiracije, drvea su uvela sebe u ciklus kruenja vode od Zemlje,
    preko drvea do oblaka i nazad. Ovaj mehanizam prenosa vode, drvea ne mogu koristiti
    tokom zima kada je zemlja zaleena, pa je to i razlog zato drvee odbacuje svoje listove pre
    dolaska zime.

    - Zato lie na drveu menja boju u jesen?

    Duina dana, koja se jo naziva fotoperiod, pokree svake godine mehanizam drvea
    da menja boju liu i da ga odbacuje, pa stoga poto ova pojava ne zavisi od promena u
    temperaturi vazduha, ve samo od primljene koliine svetlosti, uenje i opadanje lia se kod
    svake vrste drveta deava u priblino isto doba godine. Lie svakog drveta sadri hlorofil,
    zeleni pigment koji hvata Sunevu energiju i uz pomo drugih komponenti lia, u procesu
    fotosinteze prevodi ugljen dioksid iz vazduha i kie u eere, tj. ugljene hidrate. Mnoga lia
    sadre i druge pigmente razliitih boja, koja prenose Sunevu energiju do hlorofila. To su tzv.
    pomoni pigmenti koji biljkama daju ute, narandaste i crvene boje, a nazivaju se
    karotenidima, jer pripadaju istoj grupi hemijskog jedinjenja beta-karotena, pigmenta koji npr.
    argarepi daje narandastu, a suncokretu utu boju. Hlorofil apsorbuje plavu i narandastu
    boju, dok karotenidi apsorbuju zelenu boju. Tokom leta, lie ima toliko mnogo hlorofila da
    reflektovane boje od strane drugih pigmenata uopte ne dolaze do izraaja, pa mi
    primeujemo samo zelenu boju koju reflektuju molekuli hlorofila. U jesen, kada dan postane
    krai, drvo prestaje da pravi hlorofil u velikim koliinama, a list je u stanju da razloi neke od
    pigmenata, ukljuujui i hlorofil i jedan njihov deo prevede do stabla, a tada do izraaja
    dolaze i boje drugih pigmenata u liu.

    - Zato su zimzelena drvea zelena tokom cele godine?

    U tropskim predelima na Zemljinoj lopti, skoro sva drvea su stalno zelena. Meutim,
    u umerenim i polarnim predelima, drvea i druge viegodinje biljke moraju da pronau nain
    za preivljavanje tokom godinjih doba ili vremenskih perioda kada im voda iz okoline nije
    dostupna jer je zaleena. Naime, sva drvea provode vodu od korena kroz stablo pa do svih
    listova putem osmoze i transpiracije. Naime, lia putaju da voda iz njihovih elija isparava
    (ovo esto moemo videti u vidu malih vodenih kapi na povrinama listova), ime se stvara
    povoljan gradijent koncentracije kako bi elije iz lia upile vodu iz elija ispod sebe. Poto
    sada i ove elije iz donjeg sloja ostaju sa manjkom vode, one crpe vode iz elija ispod sebe i
    tako se ovaj proces lanane osmoze deava od najvieg vrha biljke do samog korena koji crpi
    vodu iz zemlje. Meutim, kada voda u zemlji postane zaleena, ona se ne moe provoditi kroz
    stablo. Stoga se listopadno drvo sprema za zimu tako to odbacuje svoje listove koji bi u
    suprotnom isparavali vodu iz sebe, a ta voda ne bi mogla da bude nadoknaena. Na ovaj
    nain, listopadna drvea su u stanju da preive temperature koje su ispod take mrnjenja
    vode i da saekaju novo prolee kada e opet pokazati prirodi svoje listove. S druge strane,
    zimzelena drvea su se tokom evolucije navikla da opstaju u predelima gde su zime duge i
    hladne, a da pri tome ne moraju da odbacuju svoje listove ili iglice. Naime, neki etinarski
    listovi tokom godine veto sakupljaju i rasporeuju supstancu koja je hemijski ekvivalent
    antifriza u automobilima s obzirom da efikasno sniava taku mrnjenja vode koja se nalazi u
    elijama drveta, kao i u meuelijskom prostoru. Druga lia opet zaplenjuju slobodnu vodu u
    odreenim delovama elija tako da njeno kristalisanje ne moe da naudi samoj eliji. Takoe,
    rezervne energetske materije se kod zimzelenih biljaka nalaze u obliku ugljenog hidrata
    skroba (ne glikogena kao kod ljudi) koji je nemeljiv sa vodom, tako da se ne moe zalediti u
    okviru kristala leda.

    - Zato se boja umskog cvea stalno menja?

    Sve biljke moraju da se oprauju kako bi stvarale seme iz koga e se stvoriti nova
    biljka ili plod. Drugim reima, polen se sa mukih primeraka biljki mora nekako preneti na
    enske primerke gde se vri oploivanje i stvaranje semena iz koga pod povoljnim uslovima
    nastaje nova biljka. Ukoliko polenasti prah nije dovoljno lagan da bi plutao na vetru, njega
    moraju preneti insekti (kao npr. pele ili muve) ili ptice. Ovi opraivai se hrane nektarom sa
    cvea prilikom ega nehotino prenose polen koji oplouje biljku. Druga stvar koju moramo
    uzeti u obzir je prirodno odabiranje koje predstavlja glavno orue evolucije i predstavlja
    proces tokom koga se sva iva bia vremenom prilagoavaju na svoju prirodnu okolinu.
    Dobre osobine bia koji preivljavaju se prenose na naredne potomke i na taj nain i ceo svet
    postaje bolji. Promenljiva obojenost umskog (neuzgajanog, prirodnog) cvea je posledica
    upravo prirodnog odabiranja. Najpre, razliiti opraivai se privlae ka razliitim cvetovima u
    zavisnosti od boje cvea. Svetlo obojeni cvetovi se obraaju (privlae) uglavnom dnevnim
    ivotinjama. Pele najvie vizuelno privlae plavo i uto obojeni cvetovi, dok ptice uglavnom
    najvie vole crvene cvetove. Naime, mnogo crveno obojenih cvetova oprauju kolibri. Leptiri,
    tvrdokrilci i dnevni moljci najvie vole roze, plave, purpurne i ute latice cvea. Svetle boje
    ne koriste mnogo cveu tokom noi. Stoga je cvee koje oprauju none ivotinje kao npr.
    noni leptiri ili slepi mievi, najee bele boje. Sa promenom godinjih doba i razliiti
    opraivai se menjaju. Priroda odabira cvee ija je boja prava i koji u pravo vreme uspevaju
    da se oprae. Takoe, umesto da je naklonjena promenama u vremenu tokom koga biljka
    prua svoje cvetove, priroda esto odabira mutantne biljke sa razliitim bojama. Drugim
    reima, vreme kada biljka cveta ostaje isto, premda se boja cvetova menja u zavisnosti od
    boje koja privlai opraivae iz vazduha. Kroz ova dva procesa, priroda odabira grupe biljaka
    sa razliito obojenim cvetovima (i drugim osobinama) koje najee cvetaju po sezonama.
    Takoe, srodne biljke (npr. biljke iz familije tratinice ili argarepe) tee da cvetaju tokom
    bliskog, ali ne i identinog vremenskog perioda, to sve dovodi do pojave slino obojenih
    cvetova oko nas u odreenom delu sezone. Uz ovo, razliitim bojama i nijansama cvea
    odgovaraju razliiti nivoi osvetljenosti za privlaenje opraivaa, a znamo da se osvetljenost
    menja sa promenom godinjih doba. Uz sve ovo, neke biljke su evoluirale tako da imitiraju
    drugo cvee. Umesto pruanja nagrade opraivaima za sletanje na njihov cvet, one raunaju
    na greku opraivaa. Tako moemo da vidimo itave poljane sa utim cveem, iako samo
    mali broj cvetova nudi opraivaima nektar. Stoga, moemo rei da je stalno menjanje boja
    cvea u prirodi sa godinjim dobima (a i sa itavom istorijom) posledica ekolokih i
    evolutivnih procesa koji stalno ureuju i preureuju bioloku raznolikost ivog sveta na
    Zemlji, unapreujui pri tome ceo ivi svet, pa i nas.

    - Zato cvee postane ak i leti vlano preko noi?

    Tokom hladnih noi, voda se u odreenoj meri kondenzuje na Zemlji, to mi ujutru
    opisujemo kao rosu. Hladan vazduh moe da rastvori u sebi znatno manju koliinu vodene
    pare od toplog vazduha pa je u tome razlog to se uglavnom tokom hladnijih noi pojavljuje
    rosa na travi i cveu. Meutim, trava i nisko bilje se esto navlai i tokom toplih, letnjih noi.
    Naime, gornja povrina bilja emituje svoju toplotu u atmosferu. Istovremeno, toplota
    akumulirana u dubljem sloju zemljita se prenosi do korena stabljike, ali ne i dalje, jer
    stabljike i vazduh izmeu njih predstavljaju efikasan izolacioni sloj koji spreava da se toplota
    penje navie. Na taj nain, toplota koju biljka izgubi izraivanjem se ne nadoknauje i trava se
    hladi. Osim toga, biljke transpiracijom izluuju vodu na svoje lie ili latice cvea, pa tako
    zasiuju vazduh oko sebe. Pri vedroj i tihoj letnjoj noi, temperatura cvea i trave moe lako
    da padne ispod take rose, a poto hladan vazduh moe da primi manje vlage od toplog
    vazduha, viak pare se kondenzuje i izdvaja na cveu. Postoje mnoge vrste cvea koje vise sa
    grana drvea tropskih uma, jer uopte ne koriste vlagu iz zemlje, ve samo maglu i rosu.
    Neko cvee raste i tokom mnogih meseci posle prestanka kia i tokom suenja tla, s obzirom
    da upija rosu (npr. divlja heljda u junoj Kaliforniji). Inae, rosa se na cveu pojavljuje samo
    tokom vedrih noi, jer oblano vreme spreava kondenzaciju vodene pare na Zemlji. Stoga se
    rosa najee javlja u suvim i polusuvim oblastima na Zemlji. Meutim, u Sahari, gde je
    pojava suve magle esta, rosa je retka pojava. Najpovoljniji uslovi za postanak rose u slab
    vetar i vedro nebo.

    - ta je to fotosinteza?

    U elijama biljaka (a posebno u liu) se nalaze hloroplasti, sloene strukturne jedinice
    sastavljene od izuvijane membrane od molekula masti i proteina u okviru koje se nalaze neki
    enzimi, kao i hlorofili, molekuli koji imaju sposobnost da apsorbuju vidljive fotone odreenih
    talasnih duina. Prilikom apsorpcije fotona od strane molekula hlorofila, dolazi do
    oslobaanja po jednog elektrona iz svakog od njih, a ovi elektroni, zatim skae na oblinje
    molekule vode (H
    2
    O) i izazivaju njihovu disocijaciju na po dva atoma vodonika (2H) i po
    jedan atom kiseonika (O). Kada dva atoma kiseonika postanu slobodna, oni se kombinuju
    stvarajui molekul kiseonika (O
    2
    ) koji zatim odlazi u okolni vazduh, odakle ga udiu ljudi.
    Elektroni koji su svojom energijom, izazvali disocijaciju vode, nastavljaju svoj put du niza
    enzimski kontrolisanih reakcija, u kojima se energija elektrona koristi za vezivanje fosfatne
    grupe (PO
    4
    2-
    ) za molekul ADP (adenozin difosfata) i na taj nain, do stvaranja molekula ATP-
    a (adenozin trifosfata), glavnog skladita i izvora energija u celom ivom svetu. Slino tome,
    iz molekula NADP (oksidovani nikotinamid adenin dinukleotid fosfat) se dodavanjem jednog
    protona dobija molekul NADPH
    +
    (redukovani nikotinamid adenin dinukleotid fosfat). Osim
    proizvodnje kiseonika, biljke imaju sposobnost odigravanja i tzv. tamnih reakcija, tj. reakcija
    kojima za odigravanje nije potrebna Suneva svetlost. U ovim reakcijama, ugljen dioksid
    (CO
    2
    ) se u delovima hloroplasta (stromama), pomou energije uskladitene u molekulima
    ATP-a i NADPH
    +
    , pretvara u eere (ugljene hidrate). Upravo ovi procesi stvaranja eera iz
    ugljen dioksida, kao i razlaganja vode pomou svetlosti predstavljaju osnovu procesa
    fotosinteze, iji precizan redosled reakcija (po kojima klizi elektron) jo uvek nije u
    potpunosti razjanjen.

    - Kako se pravi voe bez semenki?

    Nastanak voa poinje sa oplodnjom cveta od strane polena. Meutim, kod nekih
    biljki, mogue je razviti voe bez procesa oplodnje, to predstavlja fenomen poznat kao
    partenokarpija, a ovakva, partenokarpska voa, osim to nemaju semenke, poseduju i dui rok
    trajanja u odnosu na obino voe. Jedan od razloga nastanka ploda bez semena jeste neuspelo
    opraivanje, a kod mnogih biljaka, nekompatibilni geni ograniavaju uspenu oplodnju i
    dovode do unakrsnog opraivanja izmeu genetski razliitih mukih i enskih roditelja. Ovu
    osobinu koriste uzgajivai bezsemenih pomorandi i klementina, a poto su ovakve vrste voa
    nekompatibilne, one ne uspevaju da naprave seme kada se posade u vonjak zajedno sa
    identinim, tj. kloniranim biljkama. Ipak, ove biljke poseduju visok stepen partenokarpije, pa
    stoga nastavljaju da stvaraju plodove, a ovakvo drvee ne zahteva seme za rasploivanje.
    Povrtlari ovakve biljke umnoavaju presaivanjem. Jo jedan razlog neuspenog opraivanja
    je hromozomska neravnotea. Na primer, obina banana je triploid, to znai da ima tri grupe
    hromozoma, a umesto da nasledi po jednu grupu hromozoma od svakog roditelja, ona
    nasleuje dve grupe od jednog, a jednu hromozomsku grupu od drugog roditelja. Triploidi
    retko stvaraju jaja ili spermu koja imaju uravnoteen broj hromozoma, pa je i uspena
    postavka semena veoma retka. Banane su takoe, partenokarpine i stvaraju plodove i u
    odsustvu uspenog opraivanja, a ove banane se aseksualno umnoavaju putem presaivanja.
    Banana je jednogodinja biljka, ali njene mladice sa dna stabla se mogu koristiti za ponovno
    saenje i odgajivanje. Biljni biolozi su nedavno otkrili, da ukoliko se biljni hormon auksin
    stvori u najranijoj fazi oplodnje, partenokarpino voe e moi da raste na biljci koja inae ne
    poseduje ovu osobinu, a ovo saznanje e dovesti do mnogih drugih genetski modifikovanih
    voa bez semenki.

    - ta je to pluta?

    Skoro svako drvo na planeti poseduje spoljanji koru od plute, ali hrast pluta
    (Quercus suber) predstavlja glavni izvor proizvoda od plute, ukljuujui i zapuae za vinske
    flae i pojaseve za spasavanje. Ovih vrsta drvea ima u izobilju du obale Mediteranskog
    mora, gde ima mnogo Suneve svetlosti, malo padavina, a i gde je vlanost niska. Hrast pluta
    je evoluirao tako da uz pomo spoljanjeg omotaa od plute zatiti sebe od otre klime i
    velikih temperaturskih fluktuacija u umama Mediterana, u kojima vladaju otre zime i veoma
    topla leta, a gde su sue i poari esta pojava. Pluta se sastoji iz vodo-otpornih elija koje
    razdvajaju grubu spoljanju kore drveta od osetljive unutranje kore. Pluta je meka i lagana,
    otporna na truljenje, vatru i termite, a neprobojna za gasove i tenosti. Uzrok ove
    nepropustljivosti plute zbog koje se ona smatra idealnim materijalom za pravljenje zapuaa,
    je prisustvo voskaste supstance, suberina. Pluta nalazi primenu kao zapua ve vie od 400
    godina, a s obzirom da je veoma slab provodnik toplote, koristi se i za izradu podloga za
    crepove, kao i za izolaciju velikih hladnjaa, friidera i ureaja za klimatizaciju. Poto je pluta
    odlian zvuni izolator, esto se koristi u muzikim studijima za izolovanje eha, odnosno
    zvuka odbijenog od zidova prostorije, a takoe, pluta uz olovo predstavlja primere odlinih
    izolatora jonizujueg zraenja.

    - Zato je neki kupus ljubiaste boje?

    Priroda koristi boje na razne naine. ivotinje koriste boju krzna kako bi se
    kamuflirale u okolini, dok biljke koriste boje kako bi privukle na sebe insekte koji oprauju
    njihove cvetove. Ljubiasta boja kupusa potie od klase pigmentnih molekula koji se zovu
    antocijanini i mogu se nai u laticama cvea, u liu i u ponekom vou kao to su npr. kupine.
    Antocijanini su biljni pigmenti iz grupe flavenoida koji biljkama daju crvenu, roze i ljubiastu
    boju. Antocijanini se sastoje od molekula eera za koji je zakaena antocijanidinska grupa
    koja se sastoji od dva estolana ugljenina prstena (benzenovi prstenovi) i jednog petolanog
    prstena, koji se sastoji od 4 ugljenikova i jednog kiseonikovog atoma. Razliiti tipovi
    antocijanina se meu sobom razlikuju po broju i tipu atomskih grupa (hidroksilna OH ili
    metoksi OCH
    3
    ) vezanih za prstenove antocijanidinske grupe, kao i po eeru koji formira
    glikozidnu vezu izmeu antocijanidinske grupe i eernog ostatka u molekulu antocijanina.
    Od elektronske strukture antocijanidinske grupe zavisi boja antocijanina. Naime, elektroni
    koji obrazuju prstenaste strukture imaju sposobnost da apsorbuju fotone. Ukoliko antocijanin
    poseduje crvenkasto-ljubiastu boju, to znai da njegovi elektroni apsorbuju utu, zelenu i
    plavu boju iz Sunevog spektra, dok crvena, narandasta i ljubiasta boja bivaju reflektovane
    ka naim oima. Jedna od stvari koja utie na boju antocijanina je i kiselost, odnosno baznost
    sredine (pH) u kojoj se ovi molekuli nalaze. Ako napravite ekstrakt soka crvenog kupusa, on
    e menjati boju kada se mea sa rastvorima razliite kiselosti. Tako, antocijanin postaje svetlo
    roze u kiselini, crvenkasto ljubiast u neutralnom rastvoru, a zelen u bazi.

    - ta je to pasulj koji skae?

    Pasulj koji skae je tzv. meksiki skakuui pasulj. Ako biste drali ovaj pasulj u
    jednoj plastinoj ai uli biste esto zveckanje usled sudaranja pasulja i njihovog treskanja o
    zidove suda. Ako biste hrpu ovog pasulja stavili na zemlju ili na tanjir, videli biste da se zrna
    kreu po 1 do 2 milimetra u jednom pravcu, a da svako zrno naini po jedan pokret na svakih
    petnaestak sekundi. Uzrok ovoj neobinoj pojavi su siune larve nonog leptira koje ive u
    zrnima ove sorte pasulja. Leptir polae svoja jaja na cvetovima biljke, a jaja se zatim ubacuju
    u klijajue zrno. Larve zatim pojedu unutranjost zrna pasulja i ive unutra, u maloj kuici od
    pasulja. U ovako udnovatoj simbiozi, kada se pokrene larva, pokrene se i pasulj.

    - Da li sva drvea podjednako privlae grom?

    to je drvo vei provodnik naelektrisanja, utoliko je izloenije udaru groma. Drvo
    hrasta najee pogaa grom, skoro isto onoliko puta koliko i sva ostala drvea zajedno. Osim
    hrasta, esto pogoena drva od strane groma su i jablan, vrba, brest, bor, tisa i omorika. S
    druge strane, grom vrlo retko pogaa bukvu, trenju, jabuku, kesten, lipu, brezu i jovu, a
    skoro nikad ne pogaa javorovo drvo, tj. egipatsku smokvu i sveto drvo, tj. esminu. Postoji
    teorija po kojoj drvea sa nabranom korom vie privlae grom od drvea sa glatkom korom, a
    verovatnoa udara groma u mnogome zavisi i od nadmorske visine na kojoj se drvo nalazi.

    - Koja je razlika izmeu vrstog i mekanog drvea?

    U stvarnosti, vrsto drvo ne mora biti gue od mekanog drveta. Tako je npr. drvo
    balzama jedno od najlakih drvea, a smatra se vrstim drvetom. Razlika izmeu vrstog i
    mekanog drvea potie u razliitom nainu reprodukcije. Sva drvea se razmnoavaju putem
    stvaranja semena, a sama struktura semena se razlikuje kod ove dve vrste drvea. Tako, vrsto
    ili tvrdo drvee spada u agniosperme, tj. biljke ije semenke poseduje neku vrstu omotaa. U
    ovu grupu biljaka spadaju voa, kao npr. jabuke, a i semenke sa vrstim ljuskama kao npr. ir.
    S druge strane, meka drvea spadaju u gimnosperme, tj. biljke koje putaju da seme bez
    omotaa pada pravo u zemlju. Borovina, koja raste u vrstim iarkama spada u ovu grupu
    drvea. U etinarima, kao to je bor, semenke iz iarki se oslobaaju u vetar kada dovoljno
    sazru. Tako se pomou vetra borovi rasprostiru po odreenoj oblasti. U najveem broju
    sluajeva, drvea agniospermi gube svoje listove tokom hladnih zimskih dana, dok drvea
    gimnospermi zadravaju svoje lie tokom itave godine. Stoga je takoe precizno rei da su
    mekana drvea zimzelena, dok su vrsta drvea listopadna. Ipak, i terminologija vrstog i
    mekog drvea ima smisla, jer su najee zimzelena drvea manje gua od listopadnih.

    - Zato biljkama koristi ubrivo?

    Biljkama su za rast i razvoj neophodni razni hemijski elementi, a pre svih ugljenik,
    vodonik i kiseonik kojih ima u vazduhu i koji su dostupni biljci u neizmernim koliinama, kao
    i azot, fosfor i kalijum, koji predstavljaju tri elementa koji se uglavnom nalaze u ubrivima.
    Sumpor, kalcijum i magnezijum predstavljaju sekundardne hranljive sastojke, dok se bor,
    kobalt, bakar, gvoe, mangan, molibden i cink, ubrajaju u mikro hranljive sastojke. Naravno,
    dostupnost azota je najvanija, jer sve amino kiseline, tj. gradivne jedinice proteina, sadre
    atome azota. Takoe, fosfolipidi, molekuli koji ulaze u sastav elijskih membrana sadre
    fosfor, a i svaki molekul ATP-a, glavnog energetskog izvora svih elija sadri azot i fosfor.
    Uz ovo, kalijum sainjava od 1 do 2 % mase svake biljke, a kao elijski jon, aktivno uestvuje
    u biljnom metabolizmu tako to regulie kretanja vode u eliju i iz nje. Kalcijum (osim to se
    koristi u izgradnji elijskih zidova biljaka) i magnezijum predstavljaju ko-faktore koji
    potpomau mnoge enzimske procese, a sumpor predstavlja sastavni element nekoliko amino
    kiselina. Prirodni izvori ova tri esencijalna elementa u zemljitu potiu iz raspada prethodnih
    biljaka (humus). Da bi podstakli rast biljke, mi joj pomou ubriva dajemo hemijske elemente
    u obliku dostupnom za korienje. Tri broja na kesici ubriva oznaavaju masene procente
    azota, fosfora i kalijuma u ubrivu. Tako, npr. 12-8-10 ubrivo sadri 12 % azota, 8 % fosfora
    i 10 % kalijuma, dok ostalih 70 % sainjava tzv. balast, koji nema neku naroitu hranljivu
    vrednost za biljku.

    - Da li je paradajz voe ili povre?

    U piljarnici se pod pojmom voa podrazumeva svaki biljni plod koji je sladak, dok u
    povra spadaju svi biljni plodovi koji nisu slatki. Po ovoj definiciji, u voa bi spadale jabuke,
    jagode, groe i banane, dok bi povrima pripadali pasulj, paradajz, krompir i dr. Ipak,
    ukoliko poete kod nekog botaniara, on e vam rei da su voa mesnati ili suvi sazrevajui
    plodovi biljaka koji obuhvataju seme ili semenke. Ovakva definicija voa je veoma iroka, jer
    obuhvata sve biljne plodove koji sadre semenke. Tako u voa spadaju kajsije, banane,
    groe, jabuke, pomorande, trenje kao i svi mahunasti plodovi, pasulj, kukuruz, paradajz,
    krastavac, irevi, bademi, dok povru pripadaju svi biljni plodovi koji ne sadre semenke, a
    to su: krtolasti plodovi kao krompir, argarepe, repa, rotkvice i cvekla; beli i crni luk;
    stabljike kao vilina metlica; listasti plodovi kao zelena salata, spana, blitva ili kupus; i cvee
    kao kelj i karfiol.

    - Da li neke biljke posebno privlae kolibrije i leptire?

    Ukoliko ste se nekada zapitali zato na cvee u nekim dvoritima slee vie ptica ili
    insekata nego u nekim drugim, tada ukoliko ova iva bia ne privlae pogodnija hrana ili vie
    vode, presudni faktor su boje i mirisi, koji u najveoj meri potiu od ivog biljnog sveta oko
    nas. Naime, ukoliko elite da privuete odreene ptice ili insekte u vau batu, tada je
    dovoljno da obratite panju na vrste biljaka (a pogotovo na njihovu boju) koje zasejavate u
    njoj. Leptire najvie privlae ageratum (biljna vrsta iz familije ika ili lepe kate, koja
    poseduje male, iroke vrhove sa plavim ili belim cvetovima), kosmos, loptasti slatki uperak
    (odnosno bilo koja biljka iz vrste Iberis, a pogotovo Iberis umbellata, pramenasti cvet koji
    potie sa grkog ostrva Krita), suncokret i lantana (cvet iz familije Verbenaceae). Ipak,
    ukoliko niste u prilici da pronaete ovako retke biljke, tada probajte sa obinim dragoljubom
    (tj. latifom ili latinom), merigoldom (odnosno, kaljunicom, biljkom iz meovite familije, sa
    crvenim, utim ili narandastim cvetovima), slatkom turicom (patuljastom biljkom, najee
    sa belim cvetovima) ili zinijom (vrstom biljke iz familije lepe kate koja poseduje raznobojne,
    meovite cvetove) koje najvei broj vrsta leptira takoe veoma voli. Kolibrije, s druge strane,
    najvie privlae slatke biljke kao to su skarletna trubasta banksija, vigela (odnosno niz
    bunova iz familije banksije, sa grozdovima ruiastih, crvenih ili belih zvonastih cvetova na
    savijenim granama), leptirov bun, bradati jezik (biljka iz vrste Penistemon, sa bodljastom
    stabljikom oblika jezika), i koralna zvona. Takoe, kao i u sluaju leptira, postoje i neke
    uobiajenije biljke koje privlae kolibrije, kao npr. besnik, petunije, floks (biljka iz familije
    Polemoniaceae, sa malim listovima i grozdovima ruiastih, plavih, crvenih, purpurnih ili
    belih cvetova) i skarletna alfija.

    - ta su to kine praume?

    Kine praume predstavljaju najraznovrsnije ekosisteme na Zemlji, a iako pokrivaju
    samo 6 % od ukupne Zemljine povrine, u njima se nalaze domovi preko polovine biljnih i
    ivotinjskih vrsta sa nae planete. Uz sve to, osim oko 10 miliona razliitih ivotinjskih vrsta
    koje poznajemo, u njima ivi i oko hiljadu biljnih i ivotinjskih vrsta koje ljudi jo uvek nisu
    otkrili. Po definiciji, kine praume su sve one ume sa visokim drveem na koje pada mnogo
    kie. Premda po ovoj definiciji, u kine praume spadaju i mnoge ume iz umerenih oblasti
    Zemljine kugle, najee se pod pojmom kinih prauma podrazumevaju velike tropske ume
    iz ekvatorijalnih oblasti Afrike, Australije, Azije, centralne i June Amerike koje godinje
    prime izmeu 406,4 i 1016 santimetara padavina. Za razliku od prauma iz umerenih
    podruja, u kinim praumama ne postoje sezone, ve kie ravnomerno padaju tokom cele
    godine, a temperatura retko pada ispod 16
    o
    C. Ovakvi ivotni uslovi pruaju drveu
    mogunost da raste do enormnih visina (od 18 do 76 metara), a i da dostie starost od po
    nekoliko stotina ili hiljada godina. Meutim, to zalazimo dublje u praumu, sve je manje
    zelenia oko nas, to je upravo posledica prisustva visokog drvea koje rairivi svoje grane i
    lie visoko iznad tla, blokira prolaz Suneve svetlosti do dna ume. Samo 1 % Suneve
    svetlosti koja dospe do ume, nae svoj put do njenog tla, odnosno podnoja. Ovakva
    raspodela Suneve energije u praumama, ini ovakva mesta na Zemlji jedinstvenom
    zajednicom u kojoj biljke rastu u visinu kako bi se domogle Sunca, pa i najvei deo hrane za
    ivotinje dolazi odozgo. Drvee ovih prauma se nalazi u veoma bliskoj, simbiotikoj vezi sa
    bakterijama iz zemlje. Naime, poto je zemljite u praumama veoma uplje i vlano, drvee
    snabdeva bakterije sa hranom u vidu lia i drugih supstanci, to bakterije hranei se
    prerauju i stvaraju druge hranljive supstance koje su drveu potrebne za preivljavanje. U
    kinim praumama raste oko 3000 razliitih vrsta voa, to ini 80 % svih vonih vrsta na
    planeti. Ljudi iz umerenih predela koriste oko 200 vrsta ovog voa, dok plemena koja ive u
    ovim praumama koriste oko 2000 vrsta.

    - Zato seenje uma nije dobro?

    Prema trenutnoj statistici, ak 15 kvadratnih metara ume se uniti na naoj planeti
    svake sekunde, a 137 umskih vrsta nestane svakog dana. Osim to uz procese razlaganja
    organskih materija na Zemlji, predstavljaju plua Zemlje, jer fotosintezom vezuju ugljen
    dioksid, a oslobaaju kiseonik, planetarne ume i praume predstavljaju kolevke miliona
    biljnih i ivotinjskih vrsta koje jo uvek nismo otkrili i upoznali. Ukoliko se seenje uma
    nastavi stopom sa poetka 21. veka, Zemlja e ostati bez svog umskog pokrivaa za samo
    pola veka. Zemaljske praume se esto nazivaju i planetarnom apotekom, jer 25 % lekova
    potie upravo iz samo malog dela poznatih umskih vrsta. Postoje tri osnovna razloga zbog
    koga neodgovorni ljudi seku ume, a to su: stvaranje zemljita za setvu, seenje drveta radi
    njegove prerade i dobijanja papira, nametaja itd., kao i oslobaanje prostora za proirenje
    gradova. Ipak, ljudi nisu svesni injenice da zemljite svetskih uma uopte nije pogodno za
    prinos itarica, voa i povra. Naime, seenjem drvea naruava se simbioza izmeu drvea i
    bakterija iz zemljita, pa je na umskom tlu, prinos dobar samo godinu do dve dana, nakon
    ega hranljivi sastojci iz tla bivaju presueni, ostavljajui neplodnu zemlju ispod sebe. ume
    se esto nazivaju i klima-ureajima planete, jer njihove mrane dubine upijaju toplotu sa
    Sunca i na taj nain spreavaju globalno zagrevanje. Unitavanjem uma bi se sa njihovih
    podruja reflektovalo znatno vie svetlosti u atmosferu, pa bi naa planeta postala pretopla za
    ivot. Uz to, i putanje kia i vetrova bi postale poremeene to bi izazvalo mnogo sua i
    poplava na planeti. Takoe, sea uma radi pravljenja nametaja bi morala da se u budunosti
    vri u znatno manjoj meri, sve dok se ne uspostavi ravnotea izmeu rasta zasaenog drvea i
    seenja starijeg drvea, odnosno dok ne bude paljivo poeo nivo planetarne oumljenosti da
    se odrava konstantnim.

    - Kako nastaju umski poari?

    Tokom jednog suvog i toplog letnjeg dana, jedna iskra sa toka voza je ponekad
    dovoljna da izazove poar koji je u stanju da sagori na desetine ili stotine hektara ume,
    kreui se brzinom koja ponekad dostie i 23 kilometra na as, a prodirui na svom putu svu
    vegetaciju. Iako ponekad umski poar nastane prirodno, npr. pod dejstvom Suneve toplote
    ili udara munje, najvei broj umskih poara je uzrokovan ljudskom nepanjom i to u vidu:
    namernog podmetanja poara, logorskih vatri koje se sluajno proire, bacanja pikavaca,
    paljenja otpada, igranja sa ibicama ili pirotehnikim spravama kao to su prskalice ili baklje.
    Svaka materija poseduje temperaturu iznad koje e buknuti u plamen (tzv. temperatura
    paljenja ili usijanja), a koja npr. za drvo iznosi 300
    o
    C. Kada se drvo zagreje do ove
    temperature, ono oslobaa ugljene hidrate u obliku gasova koji se meaju sa kiseonikom u
    vazduhu i imaju dovoljno energije da zaponu reakciju sagorevanja, prilikom koje se burno
    oslobaaju toplota i svetlost, a to opisujemo kao vatra. Postoje tri komponente koje su
    neophodne da bi vatra gorela, a to su: gorivo, kiseonik i izvor toplote koji dovodi gorivo u
    stanje usijanja. Ove tri komponente ine tzv. vatreni trougao o kome esto priaju vatrogasci.
    Naime, eliminisanjem samo jedne od ove tri stranice trougla, vatra e biti zaustavljena. Nakon
    to se razvije umski poar, postoji nekoliko faktora koji utiu na nain irenja plamena, a to
    su: gorivo, vremenske pojave i topografija terena. Gorivo u sluaju umskih poara ukljuuje
    sve od drvea, bunova i suvih travnatih poljana, pa sve do ljudskih domova. Na razmere i
    brzinu irenja vatre utiu: veliina i oblik goriva (mala goriva, kao to su suvo lie i trava,
    iglice etinara, granice i mali bunovi gore bre od velikih debla i panjeva, a to je i razlog
    zato uvek palimo vatru pomou malih granica, pa tek kada se ona rasplamsa moemo da
    dodajemo vee komade drveta), njegov raspored, kao i sadraj vlage u njemu (razmaknutija
    drvea e se vie suiti u naletu vatre, pa e se i lake zapaliti i bre sagoreti, za razliku od
    gusto spakovanog drvea koje e donekle ostati mokro i tako apsorbovati neto toplote od
    vatre). Od vremenskih pojava na kretanje vatre utiu: temperatura vazduha (to je ona vea, to
    e se gorivo lake paliti i bre sagorevati, pa e se i poar bre iriti, a stoga se letnji umski
    poari najee pojavljuju poslepodne kada temperatura tokom dana dostie svoj maksimum),
    vetar (koji dovodi dodatni kiseonik vatri, dodatno sui gorivo, a i ubrzava kretanje vatre u
    smeru u kome duva, a poari su u stanju da sami izazovu vetrove koji su 10 puta snaniji od
    okolnog vetra) i vlanost vazduha (to je vea vlanost to e se vatra tee zapaliti, jer vlaga
    apsorbuje toplotu vatre, pa dovodi do teeg paljenja goriva). Najvaniji faktor u okviru
    topografije terena je nagib zemljita. Naime, za razliku od ljudi, vatra se najee lake
    uspinje uzbrdo, nego to se sputa nizbrdo. to je vei nagib, to e se poar bre iriti. Vatra
    sledi smer okolnog vetra koji najee duva uzbrdo. Uz to, vatra je putem dima i toplote koja
    se uspinje u visinu, u stanju da vie zagreje gorivo iznad sebe, nego ono ispod. U svrhu
    gaenja poara, osim aviona koji na vatru bacaju vodu i fosfatna ubriva (crvene boje),
    specijalne trupe pokuavaju da ogranie oblast poara sa pojasom koji se u potpunosti sastoji
    od nezapaljivih materijala, a u tu svrhu se ponekad pale i tzv. nazadne vatre, koje idu u susret
    poaru, kako bi se onemoguilo njeno dalje irenje.

    - ta su to peurke?

    Peurke predstavljaju gljive koje poseduju stabljiku i klobuk, a osim carstva biljaka i
    ivotinja, i peurke ine posebno kraljevstvo u ivome svetu. Slino biljkama, peurke (kao i
    sve gljive) su nepokretne (osim njihovih spora), a opet za razliku od biljaka, a slino
    ivotinjama, nisu u stanju da samo uz pomou Suneve svetlosti i atmosfere stvaraju
    sopstvenu hranu, ve je moraju uzimati iz okoline. Danas na naoj planeti postoji oko 2
    miliona vrsti gljiva (premda samo oko 70 000 imaju naznaena imena), u koje spadaju na
    hiljade vrsta kako jestivih, tako i oko 200 vrsta otrovnih peurki, gljive koje napadaju lie
    biljaka, zatim kvasac, Penicillum notatum (gljive koje prave penicilin), beli prstenovi koji se
    ponekad pojave u travnjaku bate ili na povrini marmelade (bu, odnosno plesni), kao i
    gljive koje rastu u naim starim patikama za tenis. Ono to najee podrazumevamo pod
    peurkom njena stabljika i klobuk, predstavljaju samo mali deo itave peurke. Najvei deo
    peurke se nalazi pod zemljom i sastavljen je od malih cevastih elija koje se zovu hife
    (hyphae). Deo peurke koji se nalazi iznad povrine je slian samo plodu ili cvetu kod biljke.
    To je zapravo samo njen deo koji joj slui za reprodukciju. Ovaj deo peurke stvara spore,
    koje su isto ono to su semenke kod biljaka, ako izuzmemo to da semenke biljaka poseduju po
    jedan embrion sa po jednom malom biljkom u sebi. Spore poseduju samo genetske instrukcije
    neophodne za njen rast u novu peurku. Peurke mogu biti veoma velike. Nedavno je u
    Miigenu pronaena peurka koja se prostirala na povrini od 20 hektara i tada je bila
    proglaena za najvee ivo bie na naoj planeti. Danas se smatra da u severozapadnom
    Pacifiku postoje jo vei primerci peurki. Uzrok njihove veliine potie u nainu njihovog
    rasta. Naime, kada spora proklija, hife poinju da rastu iz spore, kao i da se granaju. Hife rastu
    samo iz vrha peurke, a klobuk peurke lui izvesni enzim (enzimi su proteini katalizatori
    specifinih biohemijskih reakcija) koji pretvara materiju oko peurke (zemlja, drvo, organske
    materije itd.) u hranu, koju peurka koristi za dalji rast njenog klobuka. Svi drugi delovi
    peurke, ukljuujui i sve njene podzemne delove, ne konzumiraju nikakvu hranu, ve samo
    alju hranljive materije ka klobuku.

    - Koja je najvea ivotinja na Zemlji?

    Najvea poznata ivotinja na Zemlji je plavi kit, ije razmere se kreu izmeu 20 i
    30,5 metara mereno od glave do repa, a mogu teiti itavih 150 tona, to je jednako teini
    jedne desetospratne zgrade, ili teini od 112 odraslih irafa. enke plavih kitova tee su od
    mujaka, a najtei izmereni plavi kit je bila enka od 176 tona. Glava plavog kita je toliko
    velika da bi dve itave fudbalske ekipe od oko 50 lanova mogle da stoje na njegovom jeziku.
    Njegovo srce je veliine automobila, a arterije su dovoljno iroke da bi mogli da se penjemo
    kroz njih. Neposredno nakon roenja, beba plavog kita dugaka je oko 7 metara, a tea je od
    slona. Tokom prvih 7 meseci svog ivota, beba plavog kita popije oko 380 litara majinog
    mleka, gojei se za oko 91 kilogram svakog dana, dok odrasli plavi kit svakoga dana pojede
    oko 4 tone ribe. Iako mnogi ljudi misle da su dinosaurusi bili najvea iva bia na Zemlji,
    jedan od najveih zemljanih vrsta dinosaurusa, Sauropod Argentinosaurus, bio je teak oko
    80 tona, to je dvostruko manje od mase plavog kita. Najvea ivotinja koja ivi na kopnu je
    afriki slon, a razlog to najvea planetarna ivotinja ivi u morima, je u tome to im manja
    sila tee u vodi dozvoljava da se lake nose sa svojom velikom masom.

    - Koja je najglasnija ivotinja?

    Meu ivotinjama koje ive na Zemlji, najjai zvuk proizvodi junoameriki majmun-
    drekavac, iji glasovni aparat ima veoma jak rezonator. Njegov glas se moe uti na daljini od
    nekoliko kilometara. Majmun svojim dreanjem obino upozorava suparnike da je teritorija
    zauzeta, a po snazi, ova se dreka moe uporediti sa rikom 4 besna jaguara. Po snazi glasovnog
    aparata, majmunu-drekavcu su bliski lavovi, slonovi, jeleni, krokodili i vuci, a paleontolozi
    smatraju da su nekada davno na Zemlji najglasnija bia bili brontosaurusi, guteri iz epohe
    mezozoika. Jedan proseni brontosaurus, to na grkom znai grmei guter, imao je masu
    od oko 7 slonova, a njegovo ime nije toliko vezano sa ogromnim razmerama ove ivotinje
    koliko sa glasovnim aparatom brontosaurusa, koji su posedovali snane rezonatore pomou
    kojih su mogli da proizvode zvuke velike jaine, podseajui na grom iz daljine.

    - Kako neke ivotinje koriste eho?

    Neke vrste slepih mieva i ptica koje ive u peinama koriste eho za lociranje objekata
    oko sebe. Pri poletanju isputaju ultrazvune oscilacije u rasponu frekvencija od 10 do 150
    kiloHerca i poto prime oscilacije vazdunog pritiska (odnosno, zvuk) reflektovane od
    prepreka, mogu da se orijentiu u svojoj okolini, a mogu i da love i insekte. U tropskim
    predelima se sreu razne vrste slepih mieva, koji pomou sredstava ultrazvune lokacije i
    navigacije otkrivaju ribe na povrini vode i koriste ih za hranu. Kada je no tiha, ovek moe
    uti pucketanje koje dolazi od njihovih krila, a poneke none ptice isputaju i zviduke. Osim
    ptica, i cvrci, skakavci i delfini koriste eho za dobijanje detaljnijih informacija o svojoj
    okolini. Sonarni ili eholokatorski zvuci kod delfina su zapravo kratki zvuni talasi koje oni
    isputaju kroz masno tkivo na eonom delu glave i koji odmah po izbijanju obrazuju zvuni
    snop koji kroz vodu putuje 4,5 puta bre nego kroz vazduh. Ovaj zvuni snop u vodi udara u
    neki nevodeni predmet i odbija se od njega, pa ga zatim delfin hvata i proputa kroz masne
    naslage na vilicama, upuuje dalje u unutranje uho i najzad u mozak. Ovi zvuni emisioni
    snopovi irokog raspona od niskih do visokih frekvencija, odbijaju se od predmeta u vodi ili
    prolaze kroz jato riba ili drugih morskih ivotinja, to omoguava delfinima navigaciju u
    mutnim i uzburkanim vodama, kao i lokaciju i identifikaciju predmeta daleko izvan njihovog
    vidnog polja, do daljine od oko 800 metara.

    - Kako neke ivotinje predoseaju zemljotres i nevreme?

    Neke ivotinje imaju sposobnost ulnog opaanja zvukova veoma niskih frekvencija,
    odnosno infrazvuka (zvuka iji talasi pritiska osciluju ispod frekvencije od 20 Herca, to je
    donji prag ujnosti ljudskih bia) koji se pojavljuju u vazduhu pred oluju usled razdvajanja
    vazdunih masa blizu centra ciklona, ili pred zemljotres usled veoma slabog i za ljude
    neujnog vibriranja Zemlje kao posledice dubokih podzemnih potresa. Afriki slonovi, osim
    to ak u komunikaciji izmeu sebe koriste infrazvuke, u stanju su da predosete za ljude tada
    jo neujne vibracije koje stvaraju udaljeni olujni oblaci i da na taj nain predosete kiu. Male
    ptice pred lepo vreme veselo pevaju i dozivaju se, ali uoi velike nepogode, zahvaljujui
    prijemu infrazvunih oscilacija, uute se i sakrivaju se. Nekoliko asova ili minuta pre
    poetka zemljotresa, mnoge ivotinje (npr. make) poleu na drvee, jeleni uzastopno leu i
    ustaju, psi laju, krave muu. Laste, bre od svih ostalih ptica, pred nevreme naputaju svoja
    stanita, galebovi se komeaju pred buru, a delfini nekoliko sati pre nailaska oluje odlaze to
    dalje na puinu. Pauci pred nevreme ne pletu novu pauinu i ne popravljaju staru, a abe
    izlaze iz vode, glasno krekeu i skau niz obalu. Ukoliko ujutru vidite pele kako mirno
    sakupljaju cvetni nektar, itav dan e verovatno bit lep. Takoe, male ribe u akvarijumu pred
    loe vreme plivaju ispod same vodene povrine, a kad je lepo vreme riju po pesku na dnu.

    - Zato kameleoni menjaju boju?

    Kameleoni ne menjaju svoju boju kako bi se kamuflirali, odnosno u slikovitom smislu,
    stopili sa okolinom. Naime, same are na njihovom telu pruaju kameleonima dovoljno dobru
    sposobnost kamufliranja. Kameleoni prelaze u tamnije boje kada im je hladno i kada ele da
    upijaju Sunevu svetlost, a u svetlije boje kada im je toplo i kada ele da reflektuju svetlost
    koja pada na njih. Ipak, boja kameleona najvie zavisi od njihovog raspoloenja. to se
    bezbrinije, sigurnije i prijatnije osea kameleon, to e njegova boja biti svetlija. S druge
    strane, to je kameleon zabrinutiji, napetiji ili uplaeniji, to e njegova boja postajati tamnija.
    Muki kameleoni veoma esto menjaju raspoloenja, pa se stoga i njihova boja esto menja.
    Slino veini reptila, i kameleoni su veoma vizuelne ivotinje. Oni nikada ne prave zvuke
    kako bi komunicirali sa prijateljima. Imaju ui koje su pokrivene koom, pa stoga njihov sluh
    i nije preterano osetljiv, to je i razlog zato skoro iskljuivo komuniciraju vizuelno. Ovo i
    nije toliko neobino ukoliko znamo da se povrina kameleonovih oiju, slino veini
    dinosaurusa, nalazi na obe strane glave, a pri tome se njihove oi mogu pomerati nezavisno
    jedno od drugog, pa oni stoga poseduju vidno polje od itavih 360
    o
    . Raznovrsne boje
    kameleona potiu od posebnih pigmentnih elija koje se nazivaju hromatoforama (hroma
    boja, fora nosa), a koje su rasporeene po odvojenim slojevima. Najdublji sloj poseduje
    braon-crni pigment melanin, isti onaj koji i nama daje boju preplanulosti kada se dugo
    sunamo. elije koje sadre melanin, granaju se sa ostalim elijama sve do povrine tela.
    Kada se kameleon uznemiri, ove elije alju melanin ka povrinskim elijama, to dovodi do
    njihovog zatamnjivanja. Uz to, pigmentne elije su u stanju da se skupljaju i ire,
    omoguavajui na taj nain, izraavanje odreenih i nestajanje nekih drugih boja. Danas, na
    naoj planeti postoji vie od 100 vrsta kameleona, a najvie ih ima u Africi, Madagaskaru,
    paniji, Junoj Evropi, Arabiji, Indiji, ri Lanki i na Sejelskim ostrvima.

    - Kako pele komuniciraju?

    Stari grki filosof Aristotel je primetio da kada pela sleti sa cveta, ona esto odlazi u
    konicu, nakon ega se vraa ka cvetu sa nekoliko svojih drugara. U 18. veku je bilo
    primeeno da pele pleui komuniciraju sa drugim pelama, ali je za ovo detaljno otkrie,
    Karl fon Fri 1973. godine postao prvi entomolog koji je dobio Nobelovu nagradu. On je
    najpre istrenirao pele da obilaze odreene saksije i parcele sa cveem, koje je zatim pomerio
    i posmatrao kako su pele koje su pronale novi poloaj cvea saoptavale drugim pelama
    svoje otkrie. Na ovaj nain, on je primetio da pele u svrhu komunikacije izvode dva tipa
    leteih plesova. Prvi je kruni ples, koji pele izvode kada se hrana nalazi u blizini. Naime,
    kada pela pronae izvor nektara, ona odlazi na odreeno mesto u konici, gde igra u krug
    nekoliko sekundu ili minuta, nakon ega druge pele prate ovu pelu do izvora. Ukoliko je
    ovaj izvor dobar i nove pele koje su ga otkrile uz pomo prve pele, odlaze u konicu i istim,
    krunim plesom saoptavaju drugim pelama o svom otkriu. Kada se hrana nalazi neto
    dalje, tada se ples pele pretvara u mahajuu igru kojom ona ukazuje na udaljenost i pravac u
    kome se nalazi nektar. Zamislite jedan krug sa pravom linijom koja prolazi kroz njegovo
    sredite. Ugao koji zaklapa ova linija sa ravni kruga ukazuje na pravac hrane u odnosu na
    poloaj Sunca. Pela plee du linije sa jedne strane kruga, a zatim du linije sa druge strane
    kruga. Ukoliko je pela usmerena navie, to znai da izvor hrane lei ka Suncu, a ukoliko ona
    leti naglavake, to onda znai da se hrana nalazi u suprotnom pravcu od pravca u kome se
    nalazi Sunce. Pela opisuje rastojanje do hrane putem broja mahanja svojim trbuhom napred i
    nazad. Ipak, poto u konicama ima malo svetlosti, najee nisu sve pele u njoj u stanju da
    primete ples. Stoga, pleua pela i peva i to svojim krilima. Poto pele poseduju na svojim
    glavama po dve antene koji su osetljive na zvune vibracije, one su u stanju da i u mraku uju
    pleeu pelu, pa da je i pronau. Kada pela razume gde se nalazi nektar, ona se zauzvrat
    takoe oglaava putem trbunog plesa, nakon ega pleua pela eventualno prua malo
    sakupljenog nektara drugim pelama kako bi im prenela ukus i miris hrane koju je pronala.

    - Kako pele prave med?

    Pele poinju proces pravljenja meda obilaskom cvea i skupljanjem cvetnog nektara.
    Mnoge biljke stvaraju nektar kako bi privukle pele, ose, leptire i druge letee insekte. U
    procesu sakupljanja nektara, insekt prenosi zrna polena sa jednog cveta na drugi i tako
    oprauje cvet. Cvetni nektar je po svom sastavu vrlo slian slatkoj vodi, jer predstavlja vodeni
    rastvor prirodnih eera. Osim eera, nektar koji se stvara u laticama cvea, sadri i mnoge
    druge hranljive i korisne supstance (eere dekstrozu i levulozu, enzime, ulja, kao i mnoge
    mineralne soli). Da bi se iz prilino vodenog nektara napravio gusti med, potrebno je da pele
    izvedu jo dva procesa: pomou enzima invertaze pele prevode disaharid saharozu u
    monosaharide glukozu i fruktozu. Na malu koliinu ovako dobijene glukoze, pele deluju
    enzimom glukoza oksidazom koja prevodi glukozu u glukonsku kiselinu i vodonik peroksid.
    Prisustvo glukonske kiseline ini med kiselom supstancom (sa niskim pH), i stoga otpornom
    na mikrobe, gljive i bakterije, dok vodonik peroksid prua medu kratkotrajnu zatitu tokom
    njegovog dozrevanja ili rastvaranja na raun dobijanja hrane za larve. Pele zatim uklanjaju i
    viak vode iz meda (do 18 % vode) najvie putem vakanja i mahanja krila jer se tako
    poveava ventilacija vazduha u konici. Nakon ova dva kljuna procesa (delovanje enzima i
    uklanjanje vika vode), med postaje vrlo otporan na mikrobe, gljive i bakterije, a moe trajati
    godinama bez dranja u friideru.

    - Kako svilene bube prave svilu?

    Svila predstavlja jednu od najstarijih vrsta tekstilnih vlakana na naoj planeti, koja se u
    Kini koristila jo i pre 30. veka pre nove ere, a u to vreme su se osim odee i pokrivaa, ak i
    ice muzikih instrumenata pravile od svile. Najstariji primerci svile pronaeni su u jednoj
    kotarici od bambusove trske u gradu Kjananjangu 1958. godine, a poticali su iz 2750. godine
    pre nove ere. Premda mnogo razliitih vrsta insekata i crva prave svilu, svilene niti koje prave
    svilene bube najee se koriste za pravljenje tekstilnih tkanina od ovog prirodnog materijala,
    koji je veoma snaan, a uz to i veoma fleksibilan (rastegljiv). Svilena buba pripada jednoj
    vrsti gusenica, odnosno leptira, a njeno nauno ime je Bombyx mori, a osim nje i dudovi
    svileni moljci se esto koriste za pravljenje svile koja se zatim koristi u tekstilnoj industriji ili
    npr. za izradu krstia (konanica) na teleskopima. Tipina svilena buba je ute boje sa
    promerom krila od oko 3,8 cm, a svilu pravi putem specijalnih svilenih lezda. U svili se
    nalaze dva proteina: fibroin i sericin, a njihovim povezivanjem se formira veoma stabilna
    polipeptidna molekulska struktura koja svili prua izuzetnu jainu na istezanje. Svila se dobija
    iz ahura svilene bube. Duina pojedinanog svilenog vlakna kojim je obmotana ahura iznosi
    izmeu 300 i 900 metara. Uzgajanje svilenih buba poinje odravanjem njihovih jaja koja se
    tokom meseca aprila, odnosno kada beli dud pone da olistava, prenose iz hladne sobe (u
    kojoj su dotle uvane) u mlaku prostoriju, a ponekad se pokrivaju ebiima ili odeom kako
    bi se iz njih izlegle bube. Nakon izleganja, bube se postavljaju na rupiaste police pokrivene
    tankim slojevima gaze ili slame na koje se stavljaju fino iseckani listovi duda (najbolje belog
    duda Morus alba, ije je lie posebno debelo i iroko) koje tokom 6 nedelja, mlade svilene
    bube jedu skoro bez prestanka. Naime, za 3 kg odmotane svile, svilene bube pojedu lia sa
    skoro 30 dudova. Nakon ovog perioda hranjenja, bube poinju da obmotavaju svilu oko sebe
    (proces koji traje jo 8 nedelja), nakon ega se razdvajaju ahure iz kojih e se dobiti svileni
    konac i ahure iz kojih e se izlei leptiri koji e zatim produiti vrstu i stvoriti nova jaja za
    ponovni ciklus uzgajanja. Odmotavanje svile iz ahura se vri uz njihovo potapanje u sudove
    sa toplom vodom ili uz dranje ahura na pari, ime se olakava odmotavanje svile, jer se pod
    dejstvom tople vode omekava ahura, a i delimino se odstranjuju lepljive materije koje
    susedne svilene niti dre na okupu. Koliina svile u jednoj ahuri je veoma mala, tako da je
    potrebno oko 5500 svilenih buba da bi se napravio kilogram sirove svile tokom jednog ciklusa
    stvaranja ahuri.

    - Koliko dugo traje paukova mrea?

    Od oko 35 000 identifikovanih vrsta pauka (koji nisu insekti, ve spadaju u grupu
    Arachnidea), samo polovina njih plete mree. Paukova svilasta mrea predstavlja polimerne
    proteinske niti, koje su izuzetno jake, elastine i fleksibilne (rastegljive). Proseni ivot
    paukove mree je izmeu jednog i nekoliko dana. Nakon tog perioda pauk za samo pola asa
    pojede svoju mreu iz koje izdvaja hranljive sastojke kao to je na primer polen koji se lepi za
    niti mree, ili ak i itavi insekti koji se zalepe za nju. Ipak, veina paukova, ukljuujui i
    kunog pauka stvara dugotrajnije mree, koje vremenom obnavlja u sluaju oteivanja.
    Inae, paukova svila moe biti napravljena od razliitih sastojaka to zavisi od njene namene.
    Osim za pravljenje lepljivih delova na mreama za koje se lepe polen i insekti, svilastu
    materiju pauci koriste i za noenje stvari (tj. kao torbe), za prelaz preko prepreka, za
    okruivanje jaja, za lasa, ahure, za pravljenje padobrana pomou kojih se zajedno sa vetrom
    sputaju sa mesta na mesto ili za gnjuraka zvona u kojima mogu da zarone i ive i pod
    vodom. Primer za to koliko mogu biti jake paukove mree je podatak da neki pacifiki
    ribolovci koriste niti jedne vrste zlatnog pauka za pravljenje mree za hvatanje ribe.

    - Zato make predu?

    Kada su sreni ili zadovoljni, ljudi se smeju, psi vrte repom, a make predu. Maje
    predenje je jednostavno njihova fizika reakcija na oseaj zadovoljstva. Kod make, odreeni
    nervni impulsi koji potiu iz mozga provode se do miia glasovnog aparata gde izazivaju
    njihovo vibriranje, a prolaskom vazduha kroz ovako vibrirajue miie grla, stvara se
    karakteristian zvuk predenja. Interesantno je da frekvencija zvuka majeg predenja iznosi
    29,5 Herca (toliko puta se otvori i zatvori prolaz vazduhu u jednoj sekundi), bez obzira na
    veliinu i glasovne sposobnosti ivotinje. Osim pitomih maki, i mnoge divlje make, kao na
    primer pume ili planinski lavovi (zapravo, sve velike make koje mogu da ree), pa ak i
    rakuni imaju ovu neobinu sposobnost predenja, dok lavovi, tigrovi i jaguari usled razliitog
    sastava odreenih kostiju u drelu nemaju sposobnost stvaranja zvuka predenja.

    - Zato make imaju brkove?

    Odavno je poznato da make poseduju izuzetno dobru orijentaciju u prostoru. Osim
    to im je vid est puta osetljiviji od ljudskog vida, one poseduju i niz drugih navigacionih
    sredstava (dobar sluh, koji je osetljiv i na ultrazvuke u rasponu frekvencija od 20 do 50
    kiloHerca, zenice ijim irenjem i skupljanjem reguliu nivo upadne svetlosti, pa mogu
    gledati u Sunce, a i videti i najmanje bljeskove svetlosti) koje im omoguavaju da odlutaju od
    svog doma na desetine kilometara rastojanja i da nemaju veih problema oko vraanja kui.
    Brkovi su upravo jedan od majih navigacionih ureaja koji joj pomau da se snalazi u
    prostoru. Brkovi (kao i obrve i kratke dlaice na zadnjoj strani prednjih apa) su povezani sa
    nervnim putevima i krvnim sudovima pa stoga omoguuju maki da bude veoma osetljiva na
    najmanje promene vazdunih strujanja. Tako se npr. nou maka moe etati kroz sobu ili
    dvorite a da ne udari ni u ta. Tokovi vazduha u sobi zavise od poloaja nametaja, a pomou
    ovako osetljivih brkova, ona je u stanju da prepozna pogodan pravac kretanja. Osim ovoga,
    brkovi su odlian indikator majeg raspoloenja. Kada je maka ljuta ili uplaena, njeni
    brkovi se povlae unazad. Ali, kada je srena, radoznala ili zadovoljna, onda se njeni brkove
    isturaju unapred. Uz sve ovo, brkovi maki slue kako bi procenila da li je u stanju da proe
    kroz uzani otvor (npr. miju rupu), a s obzirom da maka za razliku od ljudi nema kljunu
    kost, ona se moe provui kroz izuzetno male otvore.

    - Zato je zebra crno-bela?

    Zoolozi smatraju da crno-bele pruge pruaju zebri zatitu na razne naine. Pre svega,
    pruge predstavljaju kamuflau, jer se talasaste linije zebre meaju sa talasastim travkama oko
    nje. Pri tome, nije vano to su zebrine pruge crno-bele, a trava oko nje zelena, uta ili braon,
    jer je lav, zebrin glavni predator, neosetljiv na boje. Putanje pruga su u sluaju kamuflae
    mnogo vanije od njihove boje. Ako zebra stoji mirno u svom okruenju, lav je moe potpuno
    prevideti. Takoe, kada se zebre kreu u stadu, are sa pojedinane zebre meaju se sa
    prugama okolnih zebri, pa lav iz daljine vidi samo ogromnu arenu masu, u kojoj ne moe da
    prepozna nijednu ivotinju. Iako zebru pruge ine nevidljivom za neprijatelje, njene pruge
    predstavljaju nain raspoznavanja zebri izmeu sebe.

    - ime se hrane komarci kada nema ljudi u blizini?

    Premda komarci predstavljaju neizbenu napast po toplim i idilinim letnjim
    veerima, istraivanja su pokazala da se samo odrasle enke komaraca hrane krvlju, koja im
    je potrebna za stvaranje jaja. Osim krvi kimenjaka, glavna hrana mujaka i enki komaraca
    su ugljeni hidrati iz nektara i drugih biljnih tenosti. Generalno, komarce privlae toplota (tj.
    infracrveni talasi), svetlost, miris tela i znoja, mlena kiselina i ugljen dioksid koje svi sisari
    odbacuju u procesu disanja. Komarci poseduju nekoliko senzora pomou kojih pronalaze
    plen, a to su: hemijski senzori, pomou kojih su u stanju da namiriu ugljen dioksid i mlenu
    kiselinu sa razdaljine od 36 metara; vizuelni senzori, pomou kojih registruju pomeranje
    potencijalnog plena; i senzori za toplotu, pomou kojih komarci oseaju u svojoj blizini
    prisustvo toplokrvnog sisara ili ptice. Na naoj planeti, postoji vie od 2700 vrsta komaraca.
    Svrab i crvenilo na mestu ujedu komarca izazvani su imunim odgovorom tela na proteinske
    sastojke iz pljuvake komarca koja se izlui u telo prilikom uboda, a svrab opstaje sve dok
    imune elije u potpunosti ne razgrade ove pljuvane proteine. eanje treba izbegavati, a da
    bi se ublaio svrab, mesto ujeda se moe oprati sa sapunom i vodom. Komarcima je
    neophodna voda za parenje, pa ako elite da smanjite njihovu populaciju u okolini, poite od
    svog dvorita i probajte da se otarasite vode iz kofa, guma, starih bavi i buradi, ili u vodu
    dodajte malo benzina to e unititi njihove larve. Takoe, postoje mnogi komercijalni
    pesticidi na bazi malotiona, koji se koriste za unitavanje komaraca i njihovih larvi.

    - Zato su korisni puevi?

    Na naoj planeti postoji oko 50 000 vrsta pueva, ukljuujui kopnene, morske i rene
    pueve. Puevi su vani lanovi lanca ishrane u okviru koga cirkulie energija i materijal
    jednog ekosistema. Oni se uglavnom hrane algama i raspadajuim biljkama, pa stoga
    recikliraju materije koje bi se u suprotnom nagomilale oko nas, prevode ih u hranljive sastojke
    i vraaju nazad u zemljite. Nervne elije (neuroni) pueva su u osnovi potpuno iste kao i
    ljudske nervne elije, pa su stoga ovi mekuci najbolji ivotinjski modeli za prouavanje
    naeg nervnog sistema. Jedina razlika u neuronskom prenosu informacija izmeu nas i pueva
    je u tome to se kod njih ovaj prenos vri 10 puta sporije nego kod nas. Osim to ovaj
    usporeni tok elektrinih signala kroz nervne elije olakava proces prouavanja regeneracije
    nervnog sistema, nervne elije pueva se mogu izdvojiti i posebno uzgajati u posebnim
    rastvorima, to dodatno olakava njihovo posmatranje. Posmatrajui nain na koji se
    regenerie nervni sistem pueva, naunici pokuavaju da zakljue kako se isti procesi odvijaju
    kod ljudi. Da bi itav nervni sistem pravilno funkcionisao, svi njegovi delovi moraju
    komunicirati (preko mozga). Interesantno je da u svrhu vrenja popravki na svom nervnom
    sistemu, pu koristi vrstu hemijske komunikacije i nain prepoznavanja koji je koristio jo
    kada je bio embrion. Pueve nervne elije koje se ponovo meusobno povezuju su veoma
    fleksibilne. Naime, ukoliko nisu u stanju da se poveu na jedan odreen nain, one e uvek
    pronai neki drugi nain da to ostvare. Na nervni sistem je takoe veoma fleksibilan, ali
    poto je znatno sloeniji od puevog, korisno je prouavati osnovne principe funkcionisanja
    nervnog sistema putem izuavanja pueva, ivotinja koje nemaju ni jednu jedinu kost i koje
    zahvaljujui svojoj dobroj orijentaciji, skoro nikada ne zalutaju.

    - Kako abe preivljavaju zimu?

    Zahvaljujui izvrsnoj sposobnosti prilagoavanja na razne klimatske uslove, abe se
    mogu nai na svim delovima Zemljine kugle, od Arktikog kruga preko pustinja, do tropskih
    prauma. Hibernacija je uobiajen ablji odgovor na hladne zimske uslove. Poto ivotinja
    pronae ili napravi zgodan ivotni prostor, koji je titi od padavina i predatora, njen
    metabolizam se dramatino uspori tako da ona praktino prespava zimu, koristei
    uskladitene telesne zalihe energije. Kada prolee opet doe, ivotinja se budi, ponovo
    ubrzava metabolizam, naputa svoje dotadanje zimsko stanite i odlazi da se igra. Neke
    vodene abe su u stanju da hiberniraju pod vodom. Za razliku od kornjaa koje se zakopaju na
    dno neke bare ili jezerceta i koriste skromne zalihe kiseonika iz blata, vodene abe moraju biti
    blizu vode bogate kiseonikom i provoditi dobar deo zime plutajui na povrini bare. S
    vremena na vreme i polako zaplivaju. Zemljane abe se tokom zime zakopavaju u zemlju, a
    neke druge vrste nalaze pukotine i upljine u stablima drvea, ili se zavlae u slojeve lia
    ispod njih i tu hiberniraju tokom zime. Osim aba, postoje i mnoge druge ivotinje koje
    zimske mesece provode spavajui snom usporenog metabolizma, kao npr. medvedi, ameriki
    mrmoti, neke vrste slepih mieva, kao i amerika prugasta veverica, kojoj se tokom zimskog
    sna, telesna temperatura spusti sa 35
    o
    C na samo 1,1
    o
    C, dok joj se broj otkucaja srca u minutu
    smanji sa 250 na samo 2.

    - Zato su korisne kine gliste?

    Kada se u batenskoj zemlji nalazi veliki broj kinih glista, to znai da se zemlja nalazi
    u prirodnom stanju (odnosno da nije zagaena vetakim ubrivom i hemijskim sredstvima),
    da sadri organske materije (kojima se biljke hrane) i da se humus (povrinski sloj zemlje koji
    je rezultat raspadanja najrazliitijih organskih jedinjenja) obnavlja. A gde ima kinih glista,
    ima i dovoljno manjih organizama koji pripremaju hranu za biljke. Stoga, vrtlari smatraju
    kine gliste veoma vanim stanovnicima zemlje koje treba hraniti, tititi, spasavati od alatki,
    pa ak i posebno gajiti ako ih u zemlji na kojoj se gaje biljne kulture nema dovoljno. Na
    jednom kvadratnom metru travnjaka se u proseku nalazi oko 133 kine gliste koje za godinu
    dana svare 8,12 kilograma organskih materija. Izluevine kinih glista sadre 5 - 7 puta vie
    azota, 7 puta vie fosforne kiseline, 3 do 11 puta vie kalijuma, 2 puta vie krenjaka
    (kalcijum karbonata) i 6 puta vie magnezijuma nego obina zemlja u kojoj se one nalaze.
    Stoga, ove materije predstavljaju prirodno ubrivo kojim se hrane biljke. Takoe, kine gliste
    svojim dugakim rovovima omoguavaju provetravanje i ravnomerno vlaenje zemlje kada
    pada kia. Korenima biljaka u zemlji sa puno kinih glista je olakan posao crpljenja hrane jer
    u svojoj neposrednoj okolini imaju veoma kvalitetnu hranu, a u rastresitoj zemlji imaju
    dovoljno vazduha i vlage, pa mogu dobro da se razvijaju. Posle kie, mnoge kine gliste izlaze
    na povrinu usled nedostatka vazduha u zemlji, pa im odatle i potie njihovo kino ime.
    Mnogi neiskusni vrtlari pogreno tumae sposobnost telesne regeneracije kinih glista, mislei
    ako jednu kinu glistu preseku na pola, da e dobiti dve gliste. To ipak nije tano, jer i kina
    glista ima samo jednu glavu. Jedino ukoliko joj je povreen zadnji, manji deo tela (rep), kina
    glista je u stanju da ga regenerie, odnosno ponovo izgradi.

    - Zato neke ptice hodaju, a neke skakuu?

    Ptice koriste tri razliiti tipa koraanja. Kada hodaju, leva i desna noga ptice pomeraju
    se jedna za drugom pola ciklusa van faze, a svaka noga je na Zemlji vie od polovine vremena
    hodanja, pa stoga postoje trenuci kada su obe noge na Zemlji. Prilikom tranja, noge su
    takoe pola ciklusa van faze jedna sa drugom, ali je svaka noga tokom manje od polovine
    vremena tranja na Zemlji, pa stoga postoje trenuci kada su obe noge u vazduhu. Tokom
    skakutanja, najvei deo vremena, obe noge ptice provode u vazduhu, a otisci skakuue ptice
    u snegu pokazuju da su dve noge na Zemlji uvek jedna pored druge. Velike i srednje velike
    ptice hodaju sporo, ali skakuu i tre veoma brzo, dok male ptice najee uopte ne hodaju.
    Teorija o pticama tvrdi da je brzina ptijeg hoda proporcionalna kvadratnom korenu duine
    nogu. Takoe, ptice koje provode najvei deo svog vremena na drveu, vie skakuu nego
    ostale ptice. Crvenda moe kako da skakue, tako i da hoda, vorak kada ne leti uglavnom
    hoda, dok laste znaju samo da lete. Nojevi, najbre ptice-trkaice na naoj planeti, u stanju su
    da tre brzinama i od po 64 km/h. Ptice koje hodaju po pltikim vodama kao npr. aplje, imaju
    veoma dugake noge, pa se gegaju hodajui, slino kao i pingvini kojima se noge nalaze
    prilino udaljene od telesnog centra gravitacije. Stoga, pingvini uvek stoje uspravno kada
    hodaju, a i tada se veoma sporo gegaju. Kada im je neophodno da ubrzaju svoje kretanje po
    vrstom tlu, tada se bace na stomak i kao po toboganu klizaju po ledu ubrzavajui se svojim
    nogama i krilima.

    - Kako slepi mievi vide?

    Slepi mievi su jedni od nekoliko sisara, koji za navigaciju koriste zvuk, tj. tzv.
    eholokaciju. Od oko 900 vrsta slepih mieva, vie od polovina vrsta koristi eholokaciju radi
    detektovanja prepreka u letu, kao i nalaenja puta do gnezda i hrane. Eholokacija, tj. aktivno
    korienje zvune navigacije, zajedno sa posebnim morfolokim i fiziolokim adaptacijama
    dozovoljava slepim mievima da vide pomou zvuka. Veina slepih mieva stvaraju
    eholokacione zvuke stezanjem larinksa, tj. zvune kutije, mada nekoliko vrsta stvara zvuke
    jezikom. Ovi zvuci se najee isputaju kroz usta, mada postoje dve vrste koje ih isputaju
    kroz nos. Zvuni talasi eholokacije su ultrazvuni, to znai da se nalaze u opsegu frekvencija
    od 20 do 200 kiloHerca, a plafon ljudske ujnosti nalazi se na frekvenciji od 20 kiloHerca.
    Ipak, postoje eholokacije nekih vrsta slepih mieva koje moemo uti, a koji podseaju na
    zvuk udaranja dva kamenia jedan o drugi. Slepi mievi proizvode eholokacione zvuke
    konstantne frekvencije ili frekventno modulisane zvuke, ali najee oni predstavljaju
    segmentne kombinacije ova dva tipa. Iako zvuci nie frekvencije putuju dalje kroz prostor,
    slepi mievi najee koriste tonove visokih frekvencija, jer oni daju vie informacija o
    okolnom prostoru. Slepi mievi emituju zvuke glasnosti od 50 do 120 decibela, to je glasnije
    od detektora poara koji trubi na 10 cm od naih uiju. Jedina razlika je u tome to mi i ovako
    glasne zvuke slepih mieva ne moemo uti, jer se njihove frekvencije nalaze izvan naeg
    slunog opsega. elije u mozgu i u uima slepih mieva se trenutno prilagoavaju prijemu
    emitovanog zvuka odreene frekvencije. Koncentracija receptora u unutranjem uhu ini
    slepe mieve sposobnim da prepoznaju i najmanje promene u frekvenciji signala, koje mogu
    iznositi i samo 0,1 Herc.

    - Kako se orijentiu golubovi pismonoe?

    Golubovi pismonoe su u antikoj Grkoj prenosili vesti sa Olimpijskih igara, a kada
    je sredinom 19. veka, telegrafski prenos informacija izmeu Brisela i Berlina bio privremeno
    prekinut, golubovi su nosili vesti iz grada u grad. Danas na naoj planeti postoje golubovi koji
    su u stanju da pronau svoje stanite sa rastojanja od oko 4000 kilometara. Mladi golubovi
    pismonoe se treniraju za nalaenje puta do svog golubarnika, tako to se sukcesivno odnose
    na sve vea rastojanja i zatim putaju na put do kue. Golubovi poseduju dva naina za
    navigaciju prilikom puta kui. Ukoliko se nalaze veoma daleko od kue, tada se koriste
    metodom mape i kompasa. Ovaj navigacioni metod je veoma slian naem lutanju sa
    mapom i kompasom u ruci, premda golubovi u svojoj glavi dre mapu formiranu na osnovu
    mirisa na putu. ulo mirisa golubova je mnogo razvijenije od naeg ula mirisa, pa stoga oni
    tokom leta oseaju mirise fabrika, planina, reka i sve te mirise koriste za formiranje mape
    predela u svojim glavama. Golubovi su takoe osetljivi na magnetno polje Zemlje. Pravac i
    intenzitet ovog polja se menja od mesta do mesta na Zemljinoj kugli, a poznajui ovo polje
    oko svog golubarnika, golubovi mogu da prepoznaju kada su blizu kue, kao i da se dodatno
    upravljaju pratei intenzitet i usmerenost ovog polja. Meutim, ak i sa preciznom mapom u
    glavama, golubovi moraju da znaju u kom pravcu je potrebno da se kreu, a za to im je
    neophodan kompas, to je u njihovom sluaju Sunce. Meutim, Sunce menja svoj poloaj na
    nebu tokom dana, kao i tokom godine. Golubovi, stoga, moraju poznavati razliite uglove pod
    kojim pada Suneva svetlost u zavisnosti od vremena, kao i datuma, odnosno godinjeg doba,
    kako bi mogli da se pravilno orijentiu. Neki naunici smatraju da se golubovi orijentiu i
    pratei putanje ultraljubiastih talasa na nebu, kao i pravce polarizovane svetlosti. Kada se
    nau na oko 20 kilometara od kue, navigacioni sistem golubova se menja. Ono to ih dovodi
    do kue sa malih udaljenosti je dobro poznavanje predela bliskih stanitu. Oni se tada mogu
    orijentisati na osnovu velikog sata, neke zgrade, tornja, fudbalskog stadiona i drugih manjih,
    ali prethodno upoznatih objekata.

    - Da li je mogue klonirati dinosaurusa?

    Kloniranja koja su izvrena u poslednje vreme izvedena su polazei od elije bia, a s
    obzirom da odavno ne postoji nijedna dinosauruska iva elija, kao ni elija bilo koje
    istrebljene ivotinjske vrste, njihovo kloniranje danas nije mogue. Takoe, pronaeni delovi
    DNK lanaca, izdvojeni iz kostiju dinosaurusa starih nekoliko miliona godina, podloni su
    izmenama tokom vremena, kao i postupnom degradiranju, pa se njihova trenutna formula ne
    moe smatrati pouzdanom. Meutim, kada bi eventualno uspela da se pronae formula
    molekulskog lanca DNK dinosaurusa, pa i kada bi se u meuvremenu pronaao nain za
    kloniranje bia samo na osnovu njihove DNK informacije, opet bi jedna od prepreka bilo
    stvaranje preciznih embrionskih uslova, ukljuujui npr. sintezu jaja dinosaurusa ili
    simuliranje izvesne druge okoline za precizan razvoj odgovarajueg embriona.

    - Zato kucama ne smemo da dajemo okoladu?

    U okoladama se nalazi supstanca teobromin koja predstavlja otrov za pse. Po
    strukturi i dejstvu, teobromin je vrlo slian kofeinu, a za jednog prosenog psa, doza izmeu
    100 i 150 miligrama teobromina po kilogramu tela imala bi snano toksino dejstvo. Razne
    vrste okolade sadre i razliite koliine teobromina. Tako, na primer, okolada za kuvanje
    sadri 10 puta vie teobromina nego mlena okolada, a 3 puta vie nego poluslatka okolada.
    Slino teobrominu kod pasa, kofein za ljude predstavlja otrov u dozi od preko 150 miligrama
    po kilogramu tela. Trovanja ovoga tipa nastupaju retko kod ljudi, jer su oni mnogo tei od
    pasa, ali mala deca i bebe mogu imati malih problema ukoliko pojedu previe okolade ili
    kofeina.

    - Zato se u neke kuce stavljaju ipovi?

    Umesto narukvica, ogrlica ili tetovaa, danas mikroipovi predstavljaju
    najsavremenije sredstvo za identifikaciju kunih ljubimaca. Slino bar kodovima i magnetnim
    trakama, mikroipovi predstavljaju oblik automatske identifikacione tehnologije. Mikroipovi
    se mogu implantirati u kunog ljubimca pomou injekcije, hirurkog zahvata, a mogu se
    privremeno ubaciti ili jednostavno zakaiti za telo psa. Identifikacioni mikroipovi kunih
    ljubimaca koriste radiofrekventni signal za slanje uskladitenih informacija, pa se stoga esto
    nazivaju radio-frekventnom identifikacijom (RFID). Mikroipovi se programiraju tako da
    uvaju jedinstveni i stalni identifikacioni broj. ip i antena se zakalemljuju u staklenu,
    biokompatibilnu kapsulu ispunjenu vazduhom, a dimenzije kapsula se kreu od manje od
    jednog do 2,5 santimetara. Prosean identifikacioni mikroip je veliine zrna pirina.
    Mikroip ne sadri baterije, a njegova elektronska kola se aktiviraju samo tokom skeniranja.
    Skener emituje nisko-frekventni radio signal koji aktivira mikroip da alje jedinstveni
    identifikacioni broj nazad ka skeneru. Nakon to se ova informacija sa ipa deifruje,
    identifikacioni broj se ispisuje na LCD dipleju skenera. Ovaj broj se zatim unosi u bazu
    podataka, gde je identifikacioni broj povezan sa kontaktnim informacijama. Na ovaj nain se
    lako mogu pronai vlasnici izgubljenih kunih ljubimaca.

    - Da li kamile u grbama uvaju vodu?

    Kamilina grba teka je oko 35 kg i predstavlja zapravo jednu veliku planinu prepunu
    masti. Za razliku od ljudi i ivotinja kod kojih se masti uvaju u vidu globula u elijama
    miinog ili masnog tkiva ispod koe, kamile poseduju poseban deo tela u kojoj taloe masti,
    najenergetskije i najdugotrajnije rezervne hranljive namirnice. Grbe omoguavaju kamili da
    izdri i do dve nedelje bez hrane, to je veoma vano, s obzirom da najvei broj kamila ivi u
    pustinji. Kamile dnevno popiju oko 20 litara vode, ali lako mogu izgubiti i do 100 litara vode
    iz tela, to najee ini oko 30 % njihove telesne teine. Kamila poseduje torbe u obliku flaa
    smetenih pupot obloga na zidovima stomaka, to predstavlja svojevrsne rezervoare za vodu.
    Da bi zadrala vodu u telu, kamila ima sposobnost menjanja svoje telesne temperature. Tako,
    ona moe poeti svoj dan sa temperaturom tela od oko 34
    o
    C, da bi tokom dana podigla
    temperaturu tela do oko 42
    o
    C. Samo kada njena temperatura dostigne 40
    o
    C, kamila poinje
    da putem znojenja spreava pregrevanje tela. Inae, ove ivotinje koje su poznate i kao
    pustinjske lae, mogu biti dvogrbe (baktrijanska kamila) ili jednogrbe (arapska kamila), imaju
    tri kapka, mogu zatvoriti obe nozdrve, jedu sve biljke na koje naiu, a mogu svakog dana
    prenositi oko 200 kg tereta na rastojanje od 40 kilometara. A mudri ljudi su rekli da se zvezde
    najbolje vide sa lea kamile u pustinji.

    - Po emu je posebna dlaka polarnog medveda?

    Krzno polarnog medveda (tzv. nanuka) je bele boje jer reflektuje sve talasne duine
    vidljive svetlosti. Meutim, krzno polarnog medveda ne reflektuje ultraljubiastu (UV)
    svetlost, ve je toliko dobro apsorbuje da medved izgleda potpuno crn kada se fotografie na
    filmu osetljivom na UV talase. Uz ovo, koa polarnog medveda je potpuno crna, a
    jedinstvena osobina njegovog krzna je ta da su sve dlake iznutra uplje. Stoga se mislilo da
    polarni medvedi kanaliu UV svetlost kroz svoje uplje dlake do tamne koe i da se na taj
    nain greju tokom hladnih Arktikih zima. Tako su se dlakama polarnih medveda pripisivala
    superiorna svojstva optikih kablova. Meutim, kada se probalo sa eksperimentalnim
    proputanjem svetlosti krzo dlaku polarnog medveda, primeeni su gubici od 99,999 %
    crvene svetlosti nakon puta od 2,5 santimetara, a isti gubici su primeeni prilikom
    proputanja UV svetlosti nakon preenog puta kroz dlaku od samo pola santimetra. Smatra se
    da ovako veliki gubici proputene svetlosti potiu od proteina keratina, koji je apsorbovao
    skoro svu UV svetlost.

    - Koja je najmanja ptica?

    Najmanje ptice na naoj planeti su kolibri. Jedna vrsta kolibrija (Mellisuga hellenae) je
    duga samo oko 6 santimetara i time je svakako planetarni mini rekorder. S druge strane,
    najdui poznati kolibri je dug samo 22 santimetra. Meutim, ovako izmerena duina ptice
    predstavlja rastojanje od vrha njenog kljuna do kraja repa. Stoga, kad se od malog melisage
    oduzme 12 milimetara za kljun i 25 milimetara za rep, njenom telu preostaje samo 2,5 cm.
    Zbog toga nam vie kazuju teinski podaci. Oni nam otkrivaju da kolibri i po teini dre
    rekord meu malim pticama. Najlaki kolibri je teak tano 2 grama. Gotovo nijedna vrsta
    kolibrija a danas se zna za 317 vrsta nije tea od 10 grama. Meutim, uprkos svojoj maloj
    masi, srce kolibrija je izuzetno veliko i snano. Zahvaljujui tako velikom srcu, koje ini ak
    etvrtinu ukupne teine kolibrija, oni su u stanju da mau krilima i do 80 puta u sekundi. S
    obzirom da vrh krila nekih vrsta kolibrija pree duinu od 14 santimetara pri svakom zamahu,
    to znai da pri 80 udara krila u sekundi, vrh krila pree put od preko 10 metara. Kolibri se
    esto nazivaju helikopterima ptijeg sveta, jer mogu da budu gotovo nepokretni u letu, a
    mogu leteti i unazad, to nijedna druga ptica ne moe. 90 % hrane kolibrija predstavlja cvetni
    nektar, koji im zahvaljujui bogatom sadraju eera prua energiju za letenje, dok ostalih 10
    % hrane pripada malim insektima, iz kojih crpe proteine, neophodne za izgradnju i
    nadogradnju tela. Kolibri, koji ive samo na amerikom kontinentu, posebno su poznati i po
    svom blistavom perjom. Naime, iako su papagaji areniji od kolibrija, oni ne mogu uiniti da
    njihovo perje svetluca i da se preliva u svim duginim bojama, to je kod kolibrija posledica
    interferencije svetlosti usled njenog reflektovanja sa vie tesno priljubljenih mikroskopski
    tankih roastih lamela u perju. Najvei broj kolibrija ivi u tropskim i suptropskim oblastima,
    gde preko cele godine nailaze na cvee koje vole. Manji broj vrsta koje ive irom kontinenta,
    stalno putuje za cveem koje voli. Tako, npr. jedna vrsta kolibrija sa poetkom leta u severnoj
    hemisferi leti do june Aljaske, da bi se ujesen vratila u svoje zimovalite Meksiko. Ipak,
    veina vrsta kolibrija se nalaze oko ekvatora, ali mali broj ivi u praumama, jer u njima ima
    malo Sunca, pa je i koliina cvea ograniena. S obzirom da su tropske noi veoma teke za
    kolibrije, oni tokom noi sniavaju svoju telesnu temperaturu (sa 42
    o
    C na 12
    o
    C) i usporavaju
    disanje (sa normalnih 250 udisaja u minutu na samo jedna udisaj na pet minuta) kako bi sve
    telesne funkcije sveli na minimum, koji je upravo dovoljan za preivljavanje.

    - Zato none leptire privlai svetlost?

    Fototaksa predstavlja osobinu organizma da biva privuen ili odbijen svetlou. Tako
    su npr. bubavabe negativno fototaksine, jer se uvek kreu nasuprot svetlosnog izvora, dok
    su komarci, moljci ili noni leptiri primeri pozitivno fototaksinih organizama, s obzirom da
    ih esto moemo primetiti kako se skupljaju u blizini upaljene lampe, fara ili logorske vatre.
    Lepidopteristi, odnosno naunici koji prouavaju leptire, jo uvek nemaju sigurno objanjenje
    za ovu pojavu, premda nam nude nekoliko interesantnih teorija. Tako je npr. mogue da noni
    leptiri koriste Meseevu svetlost kao referentnu taku navigacije, pa je stoga za njih kretanje
    ka svetlu penjanje u visinu, a kretanje ka tami, sputanje ka Zemlji. Meutim, kada leptiri
    bivaju privueni svetlou sa Zemlje, dolazi verovatno do njihove konfuzije usled gubitka
    orijentacije, to najee rezultuje u njihovom besciljnom obletanju oko svetlosnog izvora.
    Razlog zato leptiri ostaju u blizini svetlosti kada je pronau, je u tome to se njihov optiki
    mehanizam za privikavanje na mrak, odigrava sporije nego mehanizam navikavanja na
    svetlost. Ovaj efekat privikavanja na odreeno svetlosno okruenje je adekvatan pojavi da
    doivimo par trenutaka slepila kada neko upali svetlo, poto smo dugo sedeli u mranoj sobi,
    a isto tako je potrebno nekoliko trenutaka da se naviknemo da gledamo u mraku, poto su
    nae oi neko vreme bile obasjane svetlou.

    - Zato neke ribe ive u slatkim, a neke u slanim vodama?

    Sve vrste kimenjaka (ptice, ribe, sisari, amfibije i reptili) poseduju skoro identian
    telesni sadraj soli, od kojih su natrijumove soli i hloridne soli najzastupljenije. Oigledna
    razlika izmeu reka i mora je razliit salinitet, odnosno razliita koncentracija soli u vodi.
    Dok rene ribe, koje ive u neslanoj sredini, poseduju fizioloki mehanizam pomou koga
    koncentriu soli u svojim telima, morske ribe izluuju viak soli u hipertoninu sredinu.
    Hloridne elije u krgama morskih riba stvaraju enzim natrijumkalijumATPazu, koji im
    omoguava da odstrane soli iz elijske plazme, unete pijenjem slane morske vode. Uz to
    njihovi bubrezi filtriraju sve dvovalentne jone, koje zatim izluuju van tela. S druge strane,
    slatkovodne ribe poseduju suprotan fizioloki mehanizam pomou koga koncentriu soli, kako
    bi kompenzovali nedostatak soli u njihovoj prirodnoj vodenoj sredini. Rene ribe stvaraju
    veoma razblaeni i vodom bogati urin i na taj nain se oslobaaju vika vode, dok provode
    prinos soli u krge. Takoe, postoje mnoge vrste riba (jegulja, grge, list, losos) koje
    podravajui oba fizioloka mehanizma mogu opstati kako u slanim, tako i u slatkim vodama.
    Tako, npr. lososi provode relativno kratko vreme u slatkim vodama dok im se ne razvije
    kapacitet za osmoregulaciju u slanim vodama, gde zatim ive ostali deo ivota.

    - Kako hobotnice menjaju boju?

    Odreeni broj Cefalopoda (klasa mekuaca koji se nazivaju glavonocima, s obzirom
    da im glava slui i kao oslonac umesto stopala), odnosno grupe ivotinja u koje spadaju
    oktopodi, hobotnice, lignje i sipe, poseduje vetinu menjanja boje koju koriste za kamuflau,
    kao i za plaenje i zbunjivanje predatora u svom podvodnom kraljevstvu. Mnoga od ovih bia
    poseduju na koi tzv. hromatofore, tj. specijalne pigmentne elije, a kontrolisanjem njihove
    veliine mogu menjati boju koe. Hromatofore su povezane sa nervnim sistemom, a njihova
    veliina se regulie miinim kontrakcijama. Cefalopode imaju odlian vid pomou koga
    detektuju boje i intenzitet svetlosti, a korienjem dobrog vida i hromatofora, u stanju su da
    boju svog tela podese tako da se ona savreno uklapa u morsko dno. Tako, osim to oktopodi
    umeju da prave kamuflane obojene zavese oko sebe pomou isputanja jedne tenosti, oni
    prilagoavajui svoju boju okolini, mogu biti crveni, sivi, uti, mrki ili tamno zeleni.

    - Kako neke ribe svetle?

    Vie od 90 % bia koja ive u velikim morskim dubinama (koljke, ribe, sipe, meduze,
    suneri, sase, bakterije, korali, neke vrste dubinskih ajkula) mogu emitovati svetlost i
    kontrolisati njen intenzitet, a ovom vetinom koja se u ivom svetu naziva
    bioluminiscencijom, koriste se radi zbunjivanja i plaenja predatora, oamuivanja plena, u
    svrhu mamca, a i kao sredstvo komunikacije u tamnim dubinama podvodnog sveta. Morska
    bia stvaraju svetlost meanjem i reagovanjem dve supstance, to stvara treu supstancu koja
    svetli, a proces slinog mehanizma se deava u svetleim tapiima koji svetle kada ih
    savijemo. U ribljim fotocitima, tj. specijalnim elijama koje stvaraju svetlost, ili u njenim
    fotoforama, tj. organima koji slue za stvaranje svetlosti, supstanca luciferin reaguje sa
    kiseonikom u prisustvu enzima luciferaze. U ovoj reakciji se stvara novi molekul koji u
    morima svetli najee u plavoj ili zelenoj boji. U nekim organizmima, fotofore su
    jednostavne lezdane oljice, dok kod drugih, one predstavljaju razraeni aparat sa soivima
    za fokusiranje, filterima za boje i podeljivim kapcima koji slue kao neka vrsta prekidaa.
    Svetlee ribe koje poseduju na svojoj koi i fotofore i fotocite, u stanju su da kontroliu boju i
    intenzitet emitovane svetlosti. Drugi esti mehanizam proizvodnje svetlosti vezan je za
    meduzu Aequorea, koja poseduje svetlucave plave elije (fotocite) rasporeene po ivici tela.
    Kada se ova meduza uznemiri, ona oslobaa kalcijumove jone koji aktiviraju aekorin
    protein, izvor svetlosnih fotona. Istraivanja su pokazala da svetljenje nekih riba potie od
    dejstva posebnih bakterija koje ive u svetleim organima ribe. Na slian nain i neka umska
    drvea svetle usled prisustva svetleih gljiva (Armillaria mellea) u njihovoj kori. Ukoliko ste
    nekada u nonoj ili veernoj vonji amcem na moru primetili svetlosne bljeskove, znajte da
    oni najverovatnije potiu od dinoflagelata, jednoelijskih organizama koji ive u planktonima
    i koji emituju svetlost kad god pored njih proe amac, pliva ili neka krupna riba. Za razliku
    od morskih bia, veoma su retke vrste iz slatkih voda koje svetle u tami. Takoe, kod
    kopnenih vodozemaca, reptila i sisara ne postoji nijedan primer sposobnosti
    bioluminiscensije. Ipak, ukoliko ste etajui se nou po peanoj plai primetili da pesak
    ispod vas svetli dok hodate po njemu ili kada ga bacite u vis, znajte da je i ova pojava
    povezana sa prisustvom malih svetleih bia u pesku.

    - Kako slonovi piju vodu?

    Tokom poslednjih 40 miliona godina, vie od 600 vrsta slonova je hodalo Zemljinim
    kopnom da bi danas na naoj planeti postojale jo samo dve vrste (Afriki i Azijski slon) ove
    izrazito inteligentne i snane sisarske vrste kojima od svih ivih bia na Zemlji samo ljudi
    lovokradice predstavljaju neprijatelje. Takoe, poetkom 20. veka, broj slonova na Zemljinoj
    kugli je iznosio izmeu 5 i 10 miliona da bi on do danas pod dejstvom lova na slonove kljove
    i istrebljenja vegetacije, opao na svega 640 000. Slonovi su poznati i kao najvei migratori od
    svih kopnenih sisara s obzirom da godinje mogu da prevale put od 5 - 10 000 km, a krdo
    slonova u potrazi za sveom hranom i vodom obie i prostor od oko 15 000 km
    2
    oko svog
    stanita. Nos i gornja usna slona su sjedinjeni i grade uvenu slonovu surlu koja sadri oko
    150 000 miinih jedinica, a koja je toliko osetljiva da pomou nje, slon moe ak i iglu
    podii sa tla. Pomou surle, slonovi zahvataju nisko bunje, krckaju granice (slonovi su
    biljojedi, a odrasli slon svakoga dana pojede izmeu 75 i 150 kg hrane u vidu lia, granica,
    kora drvea, voa, cvea, korenja, slame, zrnevlja, krtolastih i lukoviastih plodova itd.) i
    drugu hranu, diu kada im je ostali deo tela potopljen u vodi, a pomou nje i piju vodu i
    kupaju se. Naime, slon ispuni svoju surlu sa oko 10 litara vode u zatim postavi vrh surle u
    usta i u vidu jakog mlaza prespe vodu iz surle u usta, odakle je proguta u stomak. Tokom
    trcanja vode iz surle u usta, slonovi esto naginju glavu kako bi pospeili nadole usmereni
    tok vode. Kao i kod veine sisara, ali ne i ljudi, putevi kojima prolazi hrana su odvojeni od
    disajnih puteva, pa su slonovi, za razliku od ljudi u stanju da gutaju i diu istovremeno.
    Zapravo i veoma male bebe su u stanju da istovremeno diu i gutaju, ali samo pre nego to im
    nakon nekoliko meseci ivota ne doe do strukturnih promena u mekoj palati ime disajni
    putevi i putevi hrane postaju sjedinjeni. Kada su slonovi veoma mladi, oni tada jo nisu u
    stanju da koordiniraju pokretima svoje surle, pa tada vodu piju direktno putem usta tako to
    kleknu sa svojim prednjim nogama ispred izvora i ponu da piju vodu. Slonovi su kljuni
    lanovi tropskih ekolokih sistema s obzirom da skupljajui lie iznad zemlje, prave put
    svetlosti ka zemljitu to omoguava razvitak novih biljki sa tla gustih tropskih uma i
    prauma, a etajui se kroz dungle, slonovi kre put mnogim manjim ivotinjama, pa i
    ljudima.

    - Gde moemo danas da idemo na safari?

    Safari predstavlja putovanje u posetu afrikim ivotinjama u njihovom prirodnom
    okruenju, a premda postoje raznovrsni tipovi obilaska safari parkova (na slonovima,
    kamilama, ponijima, biciklima, u balonima ili peke), najvei broj safarija pripada jednom od
    sledea tri tipa: permanentni safari (u okviru koga boravimo u atoru oko koga se etamo ili
    vozimo razgledajui prirodu), mobilno permanentni (u okviru kojih boravimo u nekoliko
    bungalova pri emu put izmeu njih prelazimo na Land-Rover-u ili pomou autobusa ili ak
    manjih aviona) i mobilni safari (u okviru koga svaku no prespavljujemo na drugom mestu).
    Afrike zemlje u kojima moemo posmatrati najraznolikiji ivi svet karakteristian za ove
    predele nae planete nalazi se uglavnom u istonim i junim delovima Afrike. Kenija i
    Tanzanija su najpoznatije po safari aranmanima, premda su i Juna Afrika, Svazilend,
    Zimbabve, Bocvana i Zambija takoe veoma bogate ptijim vrstama i divljim ivotinjama.
    Najpopularniji safari parkovi u Keniji su Masai Mara (u zapadnoj Keniji), Amboseli (u
    jugoistonoj Keniji) i Tsavo (najvei nacionalni park u Keniji) i u njima se mogu videti
    lavovi, bufala, slonovi, nosorozi i leopardi, kao i gnuovi, zebre i irafe. Ptiji ivot je ovde
    veoma raznolik, pa se moemo upoznati sa raznobojnim i upadljivim flamingosima, kao i sa
    nojevima, morskim gavranima i orlovima. Najugronija ivotinjska vrsta u Keniji (kao i u
    celoj Africi) je crni nosorog, koga su naalost, godinama napadale lovokradice, a iako je
    1989. godine zabranjen lov na slonovau, slonovi i dalje predstavljaju ivotinjsku vrstu koja
    jo nije zvanino ugroena, iako se broj ovih inteligentnih ivotinja svake godine smanjuje.
    Obilje ivotinja, a pogotovo ptica se moe primetiti na obalama jezera ili drugih vodenih
    povrina, pogotovo kada ostali izvori vode u okolini presue. Posebno je zanimljivo
    posmatrati i sezonsku migraciju (u potrazi za zelenim livadama) oko 2 miliona divljih
    ivotinja iz nacionalnog parka Serengeti u Tanzaniji ka susednom rezervatu Masai Mara u
    Keniji, to se deava svake godine izmeu juna i septembra. Osim nacionalnog parka
    Serengeti (u kome se moemo druiti sa zebrama, antilopama, gazelama i drugim
    ivotinjama), u Tanzaniji se nalazi i uveni nacionalni park Ngorongoro neposredno u blizini
    kratera ugaenog vulkana, a posebni su jo i utoite impanzi Dejn Gudel, kao i nacionalni
    park Gombe na granici sa Burundijem. Takoe, rezervat za divlja u Selusu u junom delu
    Tanzanije, predstavlja planetarni rezervat sa najveim brojem ivotinja, a ovo mesto
    predstavlja stanite ogromnog broja morskih konja, kao i vie od 100 000 slonova. U
    nacionalnom parku planine Kilimandaro moemo obii najvii planinski vrh Afrike, a
    nacionalni park Arua za koga se smatra da je jedan od najmanjih ali i najlepih safari
    parkova, predstavlja jedan od retkih parkova u kome se slobodno moemo etati. Najvei
    safari park u Junoj Africi je Krugerov nacionalni park u kome postoje domovi poslednjih
    vrsta belog i crnog nosoroga, kao i mravljeg lava, bufala tkaa, nosorogove bube, leopardove
    kornjae, kao i oko 900 vrsta ptica, ukljuujui najvee ptice na planeti (nojeve), najvee
    letee ptice na planeti (Kori strvinara), sunevu pticu i naravno, flamingosa. U malom
    Svazilendu se nalazi nekoliko nacionalnih parkova, ukljuujui i rezervat Mkhaja, kraljevski
    nacionalni park Hlejn, kao i ivotinjsko utoite Mlilvejn u dolini Ekulvini, koje je jedno od
    retkih mesta na kojima moemo razgledati prirodu na konju ili biciklu. Premda dve treine
    Bocvane ini pustinja Kalahari, upravo neki njeni delovi predstavljaju domove najveih stada
    divljai na afrikom kontinentu. Jedan od najposeenijih nacionalnih parkova u Bocvani je
    nacionalni park obe u kome ive pavijani koji pozdravljaju posetioce na samom ulazu u
    park. U ovom parku u kome ivi i oko 100 000 slonova ukljuujui i tzv. obe slona koji je
    najvei na naoj planeti, neophodno je voziti se na etiri toka. U Bocvani se nalazi i
    nacionalni park Gemsbok u kome se nalaze velika stada gemsboka - antilope sa otrim i
    tankim rogovima, kao i drugih antilopa, kao to je eland. Rezervat Moremi u Bocvani
    predstavlja najvei rezervat na naoj planeti s obzirom da se prostire na povrini od 52 800
    km
    2
    , nalazi se u sreditu Bocvane i poseban je po prostranim ravnicama, starim renim i
    slanim koritima, a u njemu se mogu videti razne ivotinje, ukljuujui irafe, braon hijene,
    vukove, geparde, lavove i leoparde, a najbolje vreme za obilazak je izmeu decembra i aprila.
    Osim 1700 metara irokih Viktorija vodopada, u Zimbabveu se nalaze poznati nacionalni
    parkovi Matopos (sa granitnim pejzaima i egzotinim ivim svetom) i Hvange (sa vie od
    100 ivotinjskih i vie od 400 ptijih vrsta). U Zambiji, u kojoj ima najmanje turista, postoje
    uveni nacionalni parkovi u Junoj Luangvi (iz koga potie trend hodajueg safarija, a gde se
    u lagunama reke Luanga mogu posmatrati kupanja izmeu 30 i 70 nilskih konja istovremeno),
    park Mosi-O-Tunia kod Viktorija vodopada, nacionalni park Kafue (najstariji park u Zambiji
    u kome ivi veliki broj lavova), kao i nacionalni park donji Zambezi u kome velika padina
    du severnog kraja doline predstavlja fiziku barijeru za ivotinje, pa stoga sa vrha ovog
    breuljka moemo posmatrati slonove kako se igraju pored reke.










    5. Brojevi i merenja


    - Kada bi elektron bio veliine jabuke, kolika bi bila velika ljudska bia?

    ta je veliko, a ta malo u naem svetu, moe se rei tek kada se dovede u meusobni
    odnos. Na primer, ovek je mali u odnosu na slona, ali veliki u odnosu na maku ili mia.
    Poto se, kao to je poznato, svi sastojimo iz atoma, a atomi iz jo sitnijih estica elektrona,
    protona i neutrona, odgovor na pitanje glasi: Poluprenik jedne prosene jabuke je etiri
    santimetra, a poluprenik elektrona je 2,8 10
    -15
    metara. To znai da u Univerzumu gde bi
    elektron imao veliinu jabuke sve bi bilo vee za 14 triliona i dvesta milijardi puta. Samim
    tim ovek prosene visine od 180 santimetara bio bi 3,5 puta vei od prenika Sunevog
    sistema. Na isti nain moe se prikazati da kada bi Sunev sistem porastao do veliine
    Mlenog puta, i kada bi se pri tome sve osim ljudi uvealo za isti faktor, jedna iva elija bi
    bila pet puta vea od nas. Razmeru rastojanja izmeu zvezda moemo stei sledeom
    ilustracijom. Naime, kada bi nae Sunce bilo veliine loptice za golf, njemu najblia zvezda
    (Proxima Centaura) udaljena u stvarnosti 270 000 astronomskih jedinica (oko 40 triliona
    kilometara) nalazila bi se na rastojanju od oko 1300 kilometara, a prenik itavog Mlenog
    puta u kome ima izmeu 100 i 200 milijardi zvezda bi bio jednak oko 3 miliona kilometara,
    to odgovara otprilike sedmostrukom rastojanju od nas do Meseca ili samo jednom pedesetom
    delu udaljenosti Sunca od nas. Rastojanje izmeu elektrona i jezgra atoma je takoe veoma
    veliko. Naime, kada bismo jezgro atoma predstavili kao jednu lopticu za golf, tada bi ivica
    atoma, odnosno rastojanje na kome orbitira najudaljeniji elektron iz jezgra (ili samo jedan
    elektron u sluaju najjednostavnijeg, vodonikovog atoma) bila vie od 3 kilometra udaljena od
    jezgra.

    - ta je to metar?

    Metar je konvencionalna jedinica za merenje duine, a prva njegova definicija je
    nastala u 18. veku i glasila je da je metar duina klatna iji je period oscilovanja jednak jednoj
    sekundi. Nakon toga, uvedena je nova definicija metra, po kojoj je on bio jednak jednom
    desetomilionitom delu duine Zemljinog meridijana du kvadranta, tj. meridijana ija je
    duina jednaka etvrtini obima Zemljine lopte. U skladu sa ovom definicijom, istraivai su
    izmerili luk Zemljine lopte od grada Dunkirka u Francuskoj do Barselone u paniji, a iz ovog
    rauna, dobijena duina metra je bila ucrtana na platinskoj ipci koja je 1799. godine
    smetena u Francusku Akademiju arhiva. Meutim, prilikom ovog rauna, francuski naunici
    su pogreno izraunali efekat poravnavanja Zemlje usled njene rotacije oko svoje ose, pa je iz
    tog razloga, njihov izraunati metar bio za 0,2 milimetra krai od jednog desetomilionitog
    dela Zemljinog kvadranta. Francuska metalna ipka se smatrala za jedinu vaeu meru metra
    sve do 1960. godine, kada je pojam metra predefinisan u odreeni broj talasnih duina veoma
    precizne boje svetlosti emitovane od strane atoma kriptona-86. Meutim, ova definicija je
    trajalo samo do 1983. godine kada je uvedena tzv. teorijska definicija metra kao 1/299792458
    deo puta koji pree svetlost u jednoj sekundi svog putovanja kroz vakuum.

    - ta je to nautika milja?
    Nautika milja predstavlja mernu jedinicu duine koja se koristi prilikom vazdunih i
    morskih putovanja, a zasnovana je na veliini obima nae planete. Kada bismo Zemljin
    ekvator (tj. njen obim) podelili na 360 stepeni, a zatim jo i svaki stepen podelili na 60
    id38007849 pdfMachine by Broadgun Software - a great PDF writer! - a great PDF creator! - http://www.pdfmachine.com http://www.broadgun.com
    minuta, tada bi duina jednog lunog minuta bila jednaka duini jedne nautike milje. Jedna
    nautika milja je jednaka duini od 1,1508 obinih milja, 6076 stopa ili 1,851 kilometara. Ako
    biste eleli da obiete Zemlju oko ekvatora, morali biste da preete rastojanje od 21 600
    nautikih milja to je jednako duini od 40 003 kilometara. vor predstavlja jedinicu brzine
    putovanja koja je povezana sa nautikom miljom. Naime, ukoliko putujete brzinom od jedne
    nautike milje na as, tada moete rei i da se kreete brzinom od jednog vora.
    - ta je to astronomska jedinica?

    Astronomska jedinica predstavlja duinu koja je jednaka srednjoj udaljenosti Zemlje
    od Sunca ili oko 150 miliona kilometara, to je opet jednako rastojanju koje svetlost u
    vakuumu pree za 8 minuta i 20 sekundi. Ova jedinica duine se najee koristi za opisivanje
    rastojanja u okviru Sunevog sistema, jer su tada kilometri ili metri isuvie mali, a svetlosne
    godine isuvie velike. Tako je, na primer, srednje rastojanje od Sunca do najudaljenije planete
    u Sunevom sistemu, planete Pluton jednako 40 astronomskih jedinica, a srednje rastojanje
    izmeu Sunca i njemu najblie planete, planete Merkur jednako 0,36 astronomskih jedinica. U
    jednoj svetlosnoj godini postoji 63 240 astronomskih jedinica, a tana vrednost astronomske
    jedinice u kilometrima iznosi 149 597 870 kilometara, to je malo krae od polovine glavne
    ose Zemljine orbite oko Sunca.

    - ta je to parsek?

    Parsek je astronomska jedinica duine i predstavlja rastojanje na kome bi trebalo da
    bude zvezda od nas kada bi joj paralaksa bila jednaka jednoj lunoj sekundi. Pogledajte jednu
    zvezde u mesecu junu, a zatim je opet pogledajte tokom meseca decembra, kada se Zemlja
    nalazi na suprotnoj strani svoje orbite oko Sunca, i primetiete relativni pomeraj poloaja
    zvezde u odnosu na zvezdanu pozadinu. Taj pomeraj se naziva paralaksa, i ukoliko je jednaka
    jednom lunom sekundu, onda je zvezda udaljena od nas za tano jedan parsek. Takoe,
    parsek je jednak rastojanju koje svetlost u vakuumu pree za 3,26 godina, to je priblino
    jednako rastojanju od oko 30 triliona kilometara. Parsek je izvedena re, a nastala je iz prva tri
    slova rei paralaksa i sekund, a ukoliko postavimo Sunce u centar lopte poluprenika 10
    parseka, u njoj e se zajedno sa Suncem nalaziti 73 zvezde, od kojih samo 28 zvezda grade
    pojedinane sisteme, 36 zvezda uestvuju u dvojnim sistemima, dok 9 zvezda gradi tri trojna
    zvezdana sistema (najblia zvezda Suncu, Alfa Kentaura, udaljena samo 4,3 svetlosne godine
    od Sunca, primer je trojnog zvezdanog sistema u kome tri zvezde krue jedne oko drugih).

    - Zato se brojevi koje piemo zovu arapski?
    Iako se brojevi kojima danas piu Evropljani, Amerikanci i najvei deo nae planete
    zovu arapski, oni su zapravo nastali u Indiji, a po legendi, izmislio ih je indijski astronom i
    matematiar Arjabhata poetkom 6. veka nove ere. Tada je nastao prvi kompletni numeriki
    sistem (tzv. pozicioni brojevni sistem) gde se uz pomo broja 1 moglo pisati i 100 i 1000
    samo ako bi se nacrtao odreen broj krugova, odnosno nula iza jedinice. Po prii, Arjabhata je
    za uvoenje krunih nula bio inspirisan peanim abakusom, odnosno spravom za mnoenje
    brojeva po principu oznaavanja oznaka na mrei ucrtanoj na pesku. Arapski matematiari su
    pozvali indijske kolege u Bagdad 771. godine kako bi od njih nauili da koriste nove brojeve,
    koje su tada nazvali huruf alghubar, to znai peani brojevi. Originalne indijske knjige su
    tom prilikom bile prevedene na arapski jezik i u tom obliku su ove informacije bile
    prezentovane evropskim istraivaima, koji su stoga ovaj, za njih tada novi sistem raunanja i
    obeleavanja brojeva nazvali arapskim. Interesantno je da iako Arapi piu slova s desna na
    levo, brojeve ipak piu s leva na desno, a razlog tome je upravo to to su brojevni sistem
    preuzeli iz Indije. Naime, arapi svoje brojeve danas nazivaju al-arqm al-hindya, to u
    prevodu znai indijski brojevi. Evropljani su poeli da ih koriste tek nakon 1202. godine
    kada je Leonardo od Pize objasnio njihovo korienje u svojoj knjizi o abakusu. Interesantno
    je da su u Firenci, 1299. godine bili zabranjeni arapski brojevi, jer se 0 lako mogla
    falsifikovati sa 6. U odnosu na rimske brojeve, pomou indijskih brojeva su elementarne
    raunske operacije kao npr. sabiranje i oduzimanje postale znatno lake izvodljive.
    - Kako se otkriva nepravilan start u atletskim trkama?

    U skladu sa pravilnikom Meunarodne amaterske atletske federacije, nepravilnim
    startom se smatra sluaj kada se trka otisne od startnog bloka pre zvuka sudijinog pitolja, ili
    kada reaguje na zvuk pitolja za manje od jedne desetinke sekunde. Naime, istraivanja su
    pokazala da je vreme reakcije manje od jedne desetinke sekunde nakon startnog signala
    nemogue za oveka i da je u tom sluaju trkaev start prethodio zvuku pitolja. Najee se
    nepravilan start u trkama registruje pomou ureaja ReacTime, koji se nalazi na zadnjem delu
    startnog bloka na koji se oslanjaju trkai, a uz pomo ica ili radio signala, povezan je sa
    glavnim kompjuterom, smetenim u blizini sudije. Ureaj meri pritisak koji trka vri na
    startni blok i alje odgovarajuu informaciju glavnom kompjuteru. Kada sudija oznai
    poetak trke pucnjem iz pitolja, kompjuter izraunava vreme nakon jedne desetinke sekunde
    posle pucnja i uporeuje ovo vreme sa vremenskom zavisnou pritiska na blokovima svih
    trkaa. Kako trka naputa startnu poziciju, dolazi najpre do porasta pritiska na bloku, a zatim
    do njegovog opadanja. Ovakva vremenska zavisnost pritiska stvara na ekranu kompjutera
    grafike u obliku parabola, odakle kompjuter izraunava trenutak u kome dolazi do linearnog
    porasta pritiska. Ukoliko ovaj deli sekunde prethodi prethodno izraunatom vremenu od
    jedne desetinke sekunde nakon zvuka koji je oznaavao poetak trke, dolazi do signaliziranja
    nepravilnog starta.
    - Koliko bi se podiglo tlo kada bismo Zemlji dodali jedan metar u obimu?
    Obim Zemlje (i bilo koje druge lopte ili kruga) je jednak proizvodu njenog
    poluprenika i 2t (oko 6,28). Kada bi se Zemljin obim poveao za tano jedan metar, tlo
    ispod nas bi se podiglo za itavih 16 santimetara. Zapravo, ukoliko bilo kom krugu na svetu
    dodamo jedan metar u obimu, njegov poluprenik e se poveati za 16 santimetara. Dovoljno
    je samo da podelimo duinu koju smo dodali obimu kruga sa 2t i dobiemo koliko je vei
    poluprenik kruga sa poveanim obimom. Tako, ukoliko poveamo obim kruga za dva metra,
    njegov poluprenik e se poveati za 32 santimetra, a ako bismo krugu ili lopti dodali
    kilometar u obimu, njen poluprenik bi se poveao za 160 metara. Zaista je interesantno da
    ukoliko atomu, fudbalskoj lopti, naoj planeti, nekoj zvezdi ili ak i itavoj Galaksiji dodamo
    po jedan metar u obimu, svima e se poluprenik poveati za tano 16 santimetara. A da li ste
    znali da odnos povrina dva slina tela (npr. dve lopte ili dve kocke razliitih povrina), bez
    obzira na njihove nepravilnosti moemo izraunati kao kvadrat odnosa rastojanja izmeu bilo
    koje dve odgovarajue take tela. Odnos zapremina je isto tako jednak treem stepenu odnosa
    rastojanja izmeu bilo koje dve odgovarajue take tela.
    - Kako moemo da izmerimo visinu drveta?

    Visinu drvea, zgrada ili ak i planina moemo po jednom sunanom danu izmeriti
    istom metodom koju je koristo Tales iz Mileta kada je izmerio visinu Keopsove piramide.
    Dakle, izaberite jedan sunani dan, ponesite sa sobom lenjir ili metar i stanite pored vaeg
    drveta. Izmerite duinu vae senke i duinu senke drveta (ili bilo kog drugog objekta iju
    visinu elite da odredite). Odnos visine drveta i duine njegove senke bie brojno jednak
    odnosu vae visine i duine vae senke. Dakle, pomnoite duinu senke drveta sa vaom
    visinu, dobijeni broj podelite sa duinom vae senke i dobiete visinu nepoznatog objekta.
    Ukoliko moemo da pronaemo jedan barometar (spravu za merenje pritiska) i ukoliko smo u
    stanju da se popenjemo na vrh drveta iju visinu elimo da izmerimo, tada je dovoljno da
    uporedimo pritiske vazduha na dnu drveta i na njegovom vrhu. Naime, vazduni pritisak
    opada za oko 1 mm ivinog stuba na svakih 10 metara nadmorske visine, pa bismo stoga
    morali da izrazimo razliku vrednosti vazdunih pritisaka sa podnoja drveta i sa njegovog
    vrha u milimetrima ivinog stuba (760 milimetara ivinog stuba je jednako pritisku od jedne
    atmosfere, odnosno 101325 Paskala), a da zatim dobijeni broj pomnoimo sa 10 i dobiemo
    visinu drveta u metrima.

    - Koliko puta bismo morali da prepolovimo list papira da bismo doli do
    jednog protona?

    List papira formata A0, ija duina iznosi 84,1 santimetar, a irina 118,9 santimetara
    (pri emu za svaki list papira vai tzv. pravilo kvadratnog korena iz dva koje nam kae da je
    dua stranica papira uvek za 2 puta dua od njegove krae stranice), poseduje masu od oko
    80 grama. List papira formata A1 poseduje dvostruko manje dimenzije (tako da i dalje vai
    pravilo kvadratnog korena iz dva), a time i etvorostruko manju masu 20 grama (jer se sa
    prepolovljavanjem stranice pravougaonika, njegova povrina etiri puta smanjuje, a poto se
    debljina lista ne menja, masa lista e se smanjivati srazmerno smanjenju povrine, tj. 4 puta sa
    svakim prepolovljavanjem lista papira) i tako dalje. Ukoliko bismo jedan list papira formata
    A3 (ija je masa jednaka 1,25 grama) eleli da seckamo na pola sve dok ne doemo do jednog
    nukleona (protona ili neutrona) tada bismo morali da ga otprilike 81 put preseemo na dva
    dela. Naime, u svakom gramu bilo koje materije postoji tano 6,02 10
    23
    nukleona. Stoga, u
    1,25 grama bilo koje materije postoji tano 7,525 10
    23
    nukleona. Sada je dovoljno da
    postavimo jednostavnu jednainu: (7,525 10
    23
    )/2
    n
    =1, gde n predstavlja broj prepolovljavanja
    lista papira, potreban da doemo do dela papira koji poseduje samo jedan nukleon. Broj n je
    istovremeno jednak broju kojim bi trebalo da stepenujemo broj 2 da bismo dobili broj 7,525
    10
    23
    , to moemo matematikim jezikom moemo predstaviti i kao log
    2
    n = 7,525 10
    23
    .
    Primenom logaritamskih tablica, upornim deljenjem (ili stepenovanjem broja 2) sa 2 ili uz
    malo matematike snalaljivosti, moemo da izraunamo da je broj n iz nae jednaine jednak
    priblino 79, to znai da bismo list papira formata A3 morali da prepolovimo osamdesetak
    puta da bismo doli do pojedinanog nukleona, a kada bismo hteli da deljenjem lista papira
    stignemo da pojedinanog atoma, tada bismo proces deljenja morali da izvrimo oko 76 puta,
    s obzirom da najvei deo atoma papira ini ugljenik koji u svom jezgru poseduje 12 nukleona.

    - Da li je zatvorena konica u kojoj pele sede tea od konice u kojoj pele
    lete?

    Teina konice je u oba sluaja ista. Razlog ovoj pojavi postoji u treem Njutnovom
    zakonu kretanja koji nam kae da svakoj sili u prirodi odgovara jednaka i suprotno usmerena
    sila. Saglasno ovom zakonu akcije i reakcije, da bi se neko telo odravalo u vazduhu, njegova
    teina mora biti uravnoteena sa silom jednakog intenziteta, usmerenom nagore. U sluaju
    naih pela, ova sila koja odrava pele u ravnotenom lebdeem stanju, a koja je izazvana
    radom njihovih krila, predstavlja silu usmerenu navie, dok se kao reakcija na nju stvara sila
    usmerena na dole. Ova sila koja deluje na pod konice, jednaka je sili koja deluje na pod
    prilikom sedenja pela, a koja potie samo usled njihove mase. Stoga, ukoliko bismo jednu
    zatvorenu konicu stavili na vagu, ona bi pokazivala istu teinu i kada pele u konici sede,
    kao i kada lete. Meutim, ukoliko bismo u konicu stavili skakavca, tada bi se teina koju
    pokazuje vaga stalno menjala. Naime, u trenutku skoka skakavca, teina vage bi se malo
    poveala, da bi se zatim smanjila dok je skakavac u vazduhu (jer on za razliku od pela ne
    mae krilima, ve se odbacuje od poda konice), a zatim se opet poveala kada skakavac
    padne na pod, nakon ega bi se, tokom sedenja skakavca na podu, teina koju pokazuje vaga
    opet malo smanjila i vratila na poetnu vrednost koja je jednaka samo sumi teina skakavca i
    konice.

    - Koja je razlika izmeu razliitih skala temperatura?

    Zvanina meunarodna standardna jedinica temperature je Kelvin i definie se kao
    termodinamika temperatura koja je jednaka 1/273,26 termodinamike temperature trojne
    take vode. Temperatura definie srednju energiju estica sistema, a Kelvinova temperaturna
    skala je direktno proporcionalna srednjoj energiji estica sistema. Tako apsolutna nula, tj.
    najnia temperatura u prirodi na kojoj prestaju sva toplotna kretanja, predstavlja temperaturu
    od 0 K. Celzijusova skala se definie pomou trojne take vode, tj. temperature pri
    atmosferskom pritisku na kojoj je voda postojana u sva tri agregatna stanja: vrstom, tenom i
    gasovitom. Trojna taka vode iznosi 0
    o
    C, 273,16 K ili 32
    o
    F. Ukoliko znate temperaturu u
    Celzijusima lako je moete prevesti u bilo koju od druge dve jedinice. Tako, ako poznatoj
    vrednosti u Celzijusima dodate 273,16 dobiete temperaturu u Kelvinima, a ako vrednost
    temperature u Celzijusima pomoite sa 9/5 i dobijenom broju dodate 32 dobiete temperaturu
    u Farenhajtima. Inae, temperatura na kojoj termometar sa Celzijusovom i termometar sa
    Farenhajtovom skalom pokazuju istu vrednost iznosi tano 40
    o
    C, tj 40
    o
    F. Celzijusova i
    Farenhajtova temperaturna skala poseduju stepene (
    o
    ), to nam stavlja do znanja da ove dve
    skale za razliku od Kelvinove skale direktno ne odraavaju apsolutnu temperaturu, ve su
    nastale konvencijom.

    - Koja je najnia poznata temperatura u prirodi?

    Najnia mogua temperatura je apsolutna nula, koja definie 0. stepen Kelvinove,
    odnosno - 273,16 stepeni Celzijusove skale. Ako pod prirodom podrazumevamo bilo koje
    mesto van laboratorije, intergalaktiki prostor bi nam ponudio najniu temperaturu u nama
    poznatom Univerzumu, a jednaku temperaturskom ekvivalentu pozadinskog mikrotalasnog
    zraenja, to danas iznosi 2,73 Kelvina. Svako dalje sniavanje temperature zahtevalo bi rad,
    tj. utroak energije, a apsolutna nula se ne moe postii, jer bi ovakav poduhvat zahtevao
    apsolutno savrenu mainu koja radi sa stopostotnom efikasnou. Po definiciji, temperatura
    je merilo srednje kinetike energije atoma ili molekula nekog objekta, a poto savren
    vakuum ne sadri materiju, on jednostavno nema temperaturu. Inae, najnia izmerena
    prirodna temperatura na Zemlji iznosi 88 stepeni Celzijusa, a izmerena je u Ruskoj
    Antarktikoj stanici u Vostoku, dok najnia temperatura do koje smo laboratorijskim putem
    uspeli da ohladimo materiju iznosi oko 700 nanoKelvina, odnosno oko 0,0000007 K i
    postignuta je u amerikom Nacionalnom Institutu za standarde i tehnologiju (NIST). Naime,
    ovom prilikom su pomou specijalne putanje laserske svetlosti poznate i kao optika
    reetka uspeli da se uhvate atomi cezijuma i odravaju nepokretnim u prostoru. Zatim, nakon
    postepenog smanjivanja intenziteta laserske svetlosti, nestale su interakcije izmeu
    elektromagnetnog polja svetlosti i atoma cezijuma, to je uzrokovalo irenje atomskog
    sistema tako da svaki od atoma u njemu zauzme veu zapreminu. Prilikom ovakvog irenja,
    atomi su rasipali svoju energiju (jer se sa ograniavanjem prostora bilo kog materijalnog
    sistema, u njemu poveava temperatura i obrnuto) i tako postali jo hladniji. Ovakvi
    superhladni atomi bi jednoga dana moda mogli da se koriste u svrhu pravljenja jo
    preciznijih atomskih satova ili atomskih interferometara.

    - Kakvi sve termometri postoje?

    Materija u prirodi doivljava razne promene sa promenom temperature, a upravo je na
    osnovu osetljivog merenja ovih promena mogue registrovanje promena i u temperaturi.
    Tako, na primer, vrsta tela (usled anharmoninih oscilacija u okviru kristalne reetke,
    odnosno veeg udaljavanja estica nego pribliavanja tokom svake oscilacije), kao i tena tela
    (gasovi uvek zauzimaju zapreminu suda u kome se nalaze) menjaju svoju zapreminu sa
    promenom temperature. U staklenim termometrima se upravo nalazi neki alkohol ili iva,
    tako da se tenost u termometru iri (vie nego stakleni sud u kome se nalazi) sa poveanjem
    temperature i penje uz graduisanu tanku cev. Ovakav mehanizam, samo u kome tenost istie
    iz suda sa poveanjem temperature (a kao posledica poveanja njene zapremine) esto se
    koristi u termostatima, kao npr. u nekim peima gde tenost nakon izlaska iz suda pritiska
    metalnu membranu, delujui tako na prekida kojim se zatvara tok elektrine struje kroz
    grejae ili tok prirodnog gasa. Meutim, ne koriste svi termometri osobinu tenosti da se ire
    sa promenom temperature. Postoje i termometri koji rade na bazi metalnih traka. Meutim,
    vrste supstance poseduju znatno manje koeficijente termikog irenja od tenosti, pa je stoga
    znatno tee napraviti podjednako precizne termometre od kristala. Ipak, metali se esto
    koriste u termometrima i to u vidu bimetalnih traka. Naime, dve uske metalne trake razliitih
    metala (najee bakar i gvoe) se trajno povezuju tako da formiraju tanak metalni sendvi.
    Poto dva razliita metala poseduju razliite koeficijente termikog irenja (bakar poseduje
    vei koeficijent termikog irenja od gvoa), bimetalna traka se deformie sa promenama
    temperature. Poto oblik bimetalne trake zavisi od temperature, od nje se moe napraviti
    precizan termometar. U mnogim bimetalnim termometrima koji se koriste u kuhinjskim
    aparatima kao i u mnogim grejalicama, peglama i peima, bimetalna traka se savija ili u malo
    klupe ili u spiralu, jedan kraj trake se fiksira za okvir termometra dok je drugi zakaen za
    pokaziva, pa se sa krivljenjem trake (ili njenim odvijanjem ukoliko je sklupana) pomera i
    pokaziva. Postoje i termometri u vidu tankih plastinih traka koje je dovoljno da prislonimo
    na neki predmet kao npr. na staklenu vazu ili zid akvarijuma i na njima emo moi da
    proitamo temperaturu. Ovakvi termometri nisu u potpunosti plastini ve i oni poseduju
    jedan vieslojni sendvi koji sadri izvesni teni kristal. U jednom smektinom tenom
    kristalu, tapiasti ili diskoliki molekuli su jednostrano orijentisani. Naime, ovi molekuli se
    kreu slino tenostima, ali je njihov poredak simetrino ureen to ih ini bliskim kristalima.
    Teni kristali u interakciji sa svetlou menjaju svoj oblik, pa se stoga koriste u displejima
    elektronskih satova ili laptop kompjutera. Teni kristal koji se koristi u termometrima
    predstavlja hiralni nematini kristal koji je prirodno uvrnut tako da se njegovi molekuli
    uvijajui orijentiu u obliku spirale, te stoga oni poseduju talasasti izgled u okviru koga je
    mogue primetiti i bregove u kojima svi molekuli tee da se orijentiu nagore ili nadole, a
    razmaci izmeu susednih bregova u strukturi su zasluni za optike osobine ovakvih
    supstanci. Ovaj razmak izmeu bregova u strukturi moe iznositi nekoliko desetina
    nanometara ili nekoliko mikrona to zavisi od hemijskog sastava tenog kristala, kao i od
    temperature. Naime sa poveanjem temperature, smanjuje se razmak izmeu ovih bregova. Za
    svaki hiralni nematini teni kristal postoji odreeni opseg temperatura u okviru koga je
    rastojanje izmeu strukturnih bregova jednako talasnoj duini vidljive svetlosti i tada teni
    kristal reflektuje odreenu boju. Tako, npr. na temperaturi od 28
    o
    C, breg odreenog tenog
    kristala e biti jednak talasnoj duini plave svetlosti i ako na toj temperaturi osvetlimo ovu
    supstancu sa belom svetlou, ona e imati briljantno plavu boju, jer e reflektovati upravo
    plavu boju ka naim oima. Na temperaturi od 26
    o
    C, breg u strukturi e odgovarati talasnoj
    duini crvene boje i osvetljeni teni kristal e tada biti crven, dok e na temperaturi od 24
    o
    C
    razmak izmeu bregova odgovarati infracrvenoj svetlosti, pa e tada osvetljeni teni kristal
    biti providan za vidljivu svetlost. Tanki plastini termometar se sastoji do niza razliitih
    hiralnih nematinih tenih kristala koji se vide kroz providne otvore oblika brojeva
    postavljene u neprozirnoj traci. Iza svakog temperaturskog broja se nalazi teni kristal koji
    reflektuje vidljivu svetlost samo na temperaturi koju predstavlja taj broj. Postoje takoe i
    elektronski termometri koji koriste temperaturne senzore u vidu termospojeva i termistora.
    Ukoliko zagrevamo jedan kraj metala, tada e elektroni (glavni provodnici toplote u
    metalima) imati vee kinetike energije na toplijem kraju metala nego na hladnijem i teie da
    odnose toplotu sa toplijeg na hladniji kraj metala, pa e stoga hladniji kraj metala imati vie
    elektrona nego topliji, odnosno na ovaj nain e se uspostaviti razlika u potencijalima izmeu
    toplog i hladnog kraja metala. Termospojevi se prave spajanjem dve metalne ice napravljene
    od dva razliita metala. Kada se njihov spoj zagreva, na svakoj ici dolazi do razdvajanja
    naelektrisanja, a poto su dve ice raznorodne (jedna je esto platinska, a druga je legura
    platine i rodijuma), postojae razlika u potencijalima izmeu hladnih krajeva dve ice, ijim
    merenjem moemo znati i temperaturu na kojoj se nalazi njihov spoj, bilo da je on topliji ili
    hladniji od krajeva ica. Termistori se prave od poluprovodnikih materijala za koje je
    karakteristino da im elektrini otpor opada sa poveanjem temperature (za razliku od metala
    kod kojih otpor raste sa porastom temperature), pa se merenjem otpora ovakvih materijala
    moe saznati i njihova temperatura.

    - ta je to Galilejev termometar?

    Galileo Galilej je poetkom 17. veka konstruisao jednostavan i prilino precizan
    termometar koji se danas koristi uglavnom za dekoraciju, a sastoji se od zatvorene staklene
    cevi ispunjene vodom i nekoliko staklenih loptica ispunjenih obojenom tenou za koje je
    zakaeno po jedno pare metala na kome je oznaena temperatura. Metalne ploice su kod
    svake loptice razliite teine, a to je nia oznaka temperature to je masa metalnog vrka vea,
    pa stoga, usled meusobne rezultujue razlike u gustini, loptice plutaju jedne iznad drugih.
    Svaka promena temperature vazduha u okolini termometra, dovee do promene temperature
    vode koja okruuje loptice, to e pak rezultirati u promeni gustine vode u cevi, a usled toga
    e loptice ija je gustina manja od gustine vode teiti da izrone na povrinu, dok e loptice
    ija je gustina vea od gustine vode teiti da potonu na dno. Lopta ija je gustina najblia
    gustini vode na datoj temperaturi trpee najvie kolebanja izmedju procesa izranjanja pod
    dejstvom sile potiska i procesa tonjenja pod dejstvom gravitacije i indicirae nam priblinu
    temperaturu okolnog vazduha.

    - Kako moemo da odredimo temperaturu vazduha sluanjem cvraka?

    Broj cvrkuta jednog cvrka u jedinici vremena (odnosno, brzina cvranja cvrka) u
    proseku zavisi od brzine cvrkovog metabolizma, odnosno brzine kojom se odigravaju
    njegove telesne hemijske reakcije u okviru kojih se energija osloboena sagorevanjem hrane
    pretvara u rad i toplotu. Brzina metabolikih reakcija cvrka zavisi od temperature u skladu sa
    starim Arenijusovim zakonom po kome je brzina hemijske reakcije proporcionalna sa
    recipronom vrednou eksponentna kolinika energije aktivacije reakcije i temperature (e
    -
    E/kT
    ). Stoga, sa porastom temperature vazduha koji okruuje cvrka, poveavae se i brzina
    njegovih metabolikih reakcije, a time e on i bre cvrati. Postoji jedno staro pravilo po
    kome je dovoljno da saberemo broj cvrkuta cvrka tokom 8 sekundi sa brojem 5 i dobiemo
    temperaturu vazduha u Celzijusovim stepenima. S druge strane, ako broj cvrkuta cvrka
    tokom 15 sekundi saberemo sa brojem 40, dobiemo temperaturu vazduha u Farenhajtovim
    stepenima. Tako, na primer, ako izbrojimo 112 cvrkuta cvrka u minutu, temperatura vazduha
    e otprilike iznositi 20
    o
    C ili 68
    o
    F. Detaljnija istraivanja su bila sprovedena na primeru
    snenog cvrka (Oecanthus fultoni) koji ivi na drveu, i primeeno je da na temperaturi od
    17,3
    o
    C, proseno cvrkutanje ovog cvrka iznosi 100 puta u minutu, pri temperaturi od 20,3
    o
    C 126 puta u minutu, a na temperaturi od 25
    o
    C 178 puta u minutu. Ukoliko ove rezultate
    ucrtamo kao tri take na grafiku broja cvrkuta u jedinici vremena u funkciji temperature
    dobiemo odgovarajuu eksponencijalnu zavisnost (drugim reima, ako na y-osu grafika
    umesto broja cvrkuta nanesemo prirodne logaritme ovih vrednosti, prava linija e spajati tri
    eksperimentalno dobijene take) na osnovu koje moemo da pronaemo i temperaturu
    vazduha pri bilo kojoj drugoj uestalosti cvrkutanja snenog cvrka.

    - ta je to seizmograf?

    Seizmograf je ureaj koji naunici koriste za merenje jaine zemljotresa. Svrha
    seizmografa je da precizno registruje pomeranje tla pri potresima Zemlje. Ukoliko ivite u
    gradu, verovatno ste zapazili da se ponekad vaa zgrada ili kua blago zatrese kada nekom od
    bliskih ulica prolazi veliki kamion ili tramvaj. Dobri seizmografi su zbog toga izolovani i
    povezani sa kamenim leitem koje spreava registrovanje signala koji ne potiu od
    zemljotresa. Glavni problem koji se mora reiti posledica je injenice da kada se tlo trese,
    trese se i instrument. Stoga, veina seizmografa sadri i teg velike mase. I vi moete napraviti
    veoma jednostavan seizmograf ukoliko zakaite neki vei teg za konopac i prebacite ga preko
    stola, a njegovo kretanje ograniite samo na gore-dole. Zalepite jedno pero na dno tega tako
    da ono dodiruje pare papira. Prilikom potresa Zemlje, cela konstrukcija osim mase sa perom
    (jer su gravitaciona i zatezna sila uravnoteene, a neophodno je da pomeranje konstrukcije
    bude zanemarljivo malo u odnosu na duinu niti kojom je masa zakaena za oslonac) e
    poeti da se trese, tako da e pero poeti da crta po papiru. Ako upotrebite rolnu papira i
    motor koji lagano vue papir po stolu moi ete da registrujete potrese tokom vremena.
    Meutim, bie potreban prilino jak potres da biste neto primetili. Kod pravih seizmografa,
    poluge i elektronska kola se koriste za pojaavanje signala kako bi se mogli registrovati i
    najmanji potresi. Veliki mehaniki seizmografi imaju masu i od preko 500 kilograma, a
    poseduju jo i itav niz poluga i zupanika pomou kojih se veoma uveava rezolucija pisaa.
    Postoje i neto moderniji tipovi seizmografa koji poseduju ipku od nekog piezoelektrinog
    materijala (koji stvara elektrini signal kada se izdui ili sabije) montiranu izmeu dva
    nepokretna kraja. Prilikom potresa Zemlje, ova ipka se blago izduuje i sabija proizvodei
    elektrine signale koje detektuju osetljiva elektronska kola seizmografa. Ovakvi seizmografi
    su veoma osetljivi na najmanja pomeranja Zemlje, pa su u stanju da osete pomeraje koji su
    manji od jednog milimetra u odnosu na Zemljinu kuglu. Interesantno je da se zemljotresi ne
    moraju registrovati samo na Zemlji, ve i u vazduhu. Naime, seizmiki talas se kree kroz
    Zemlju brzinom od jednog do deset kilometara u sekundi, a ove vibracije i u atmosferi
    izazivaju akustike (zvune) talase koji se prostiru sve do jonosfere (visokog sloja atmosfere
    ispunjenog jonizovanim esticama), a ija amplituda raste sa poveanjem nadmorske visine.
    Kao rezultat, struktura radio signala odbijenih od jonosfere i vremenski sluajno podudarnih
    sa zemljotresom, poinje da se raspada na manje fragmente, a upravo registrovanjem
    izmenjene frekvencije ovih radio signala na Zemlji kao posledice kolebanja jonosfere pod
    dejstvom zemljotresa, mogue je detektovati zemljotres, ponekada ak i pre nego to njegov
    posledini veliki okeanski talas (cunami) doe do obale.

    - Koliko je boja dovoljno da se oboji bilo koja mapa na svetu?

    Nacrtajte krug oko koga e biti nacrtane tri oblasti koje e se meusobno dodirivati i
    videete da je najmanje 4 razliite boje potrebno da bismo bojili mape pri emu, naravno,
    susedne oblasti, kako bi se razlikovale, moraju biti obojene razliitim bojama. Ovo pitanje, od
    kada je formulisano sredinom 19. veka dugo je muilo matematiare na naoj planeti sve do
    juna 1976. godine kada je pomou kompjuterskih prorauna izveden dokaz ovog tzv.
    problema 4 boje. Naime, za bilo koju mapu ili sliku na kojoj elimo da razliito obojimo
    susedne zatvorene oblasti, potrebno nam je najvie 4 boje. Interesantno je da je slino
    mnogim drugim problemima u matematici, i problem 4 boje tokom pokuaja upornog
    reavanje doveo do napretka u nekim drugim ve postojeim ili novootkrivenim oblastima
    matematike, a u njenom sluaju topologije. Suprotno geometriji koja prouava taan oblik i
    veliinu nekog objekta, topologija se interesuje za istu sutinu objekta, odnosno za njegove
    osnovne karakteristike kao npr. granine linije ili take preseka. Stoga, za topologa krug i
    kvadrat ne poseduju nikakvu bitnu razliku izmeu sebe, jer oba tela formiraju zatvorenu krivu
    liniju. Naime, jedan glineni kvadrat lako moemo preoblikovati u glineni krug, a stoga se
    topologija esto naziva i gumenom geometrijom. Topolozi najvie prouavaju
    viedimenzionalne figure koje se teko mogu zamisliti sa naom apstrakcijom na nivou
    trodimenzionalnog sveta koji nas okruuje. Stoga se i za topologe esto kae da ne razlikuju
    krofnu od oljice za aj. Dokaz problema 4 boje su izveli Volfgang Haken i Kenet Apel sa
    Univerziteta u Ilinoju, a poli su od dokazane tvrdnje da se beskonaan broj mapa moe
    konstruisati od nekog konanog broja mapa, pa bi prouavanjem ovih gradivnih jedinica
    mapa, bilo mogue obuhvatiti ceo problem. Oni su ubrzo redukovali problem 4 boje na samo
    1482 gradivne jedinice. Proveravanje ove 1482 mape i svih kombinacija boja u okviru svake
    mape je izuzetno teak zadatak, pa su se oni stoga posluili kompjuterom koji je nakon 1200
    sati raunanja uspeo da dokae problem 4 boje za svih 1482 gradivnih jedinica mapa, a time i
    za sva mape na svetu.

    - ta su to fraktali?

    Fraktali su geometrijski oblici koji poseduju kompleksnu i detaljnu strukturu na bilo
    kom nivou uveanja i to je najvanije, poseduju osobinu da svaki njihov deo ima izgled
    umanjene celine. Jedan od najuvenijih fraktala je kriva snene pahuljice koja se konstruie
    tako to jednom jednakostraninom trouglu postavimo po jedan umanjeni jednakostranini
    trougao na sredinu svake stranice, a zatim ovim manjim trouglima opet postavljamo jo manje
    trouglove na sredine njihovih stranica i tako dalje. Prilikom svakog dodavanja trouglova
    snenoj pahuljici, ukupna duina krive se poveava za faktor (4/3)
    n
    , gde je n broj
    transformacije. Stoga bi se nakon dodavanja beskonanog broja trouglova, teorijski dobila
    figura sa konanom povrinom i sa konanim brojem uglova, ali sa beskonanom duinom,
    to znai da se fraktalne krive ne mogu diferencirati. Fraktalna slika se moe konstruisati tako
    to bismo za svaku taku odreenog dela ravni sa jednom realnom (, -2, -1, 0, +1, +2, ) i
    jednom imaginarnom osom (, -2i, -i, 0, +i, +2i,gde je i jednako 1 ) izraunali kub
    koordinata datih taaka ((x,y)
    2
    (a,b), gde je (x,y) jednako sa (a,b)). Tako bismo za svaku taku
    datog segmenta ravni dobili nove kompleksne brojeve, nakon ega je potrebno izraunati
    moduo razlike poslednje dve vrednosti, a zatim ponovo izvriti istu operaciju, ali nad
    novodobijenom vrednou. Zatim, moramo utvrditi da li bi ponavljanjem ovog procesa
    beskonaan broj puta, moduo razlike teio beskonanoj veliini ili bi konvergirao nekom
    konanom broju. Ako se konvergentnim takama u ravni dodeli jedna boja, a divergentnim
    takama druga boja, dobie se grafik tzv. Mandelbrotovog skupa. Ako paljivo pogledamo
    dobijenu sliku, primetiemo da svi njeni delovi imaju isti oblik kao i celina. Ako bismo
    uveali sliku jednog dela, primetili bismo da i delovi delova ponovo imaju izgled celine i tako
    dalje. Ovako dobijeni skup se naziva fraktalnim skupom, dok se slika naziva fraktalnom
    slikom. Fraktali, koji se esto nazivaju i geometrijom prirode, nali su izuzetnu primenu u
    kompjuterskoj grafici, kao i u kompresovanju slika video formata.

    - ta je to dendrohronologija?

    Dendrohronologija je nauka koja se bavi brojanjem godova drveta. Kada se sledei put
    budete etali kroz umu, moda ete primetiti i po neki panj na putu. Zagledajte se u njegovu
    povrinu i primetiete koncentrine krugove jedan u drugom. Ovi krugovi se nazivaju
    godovima i na osnovu njihovog broja, irine, boja, kao i godinje gustine, mogue je saznati
    poneto o prolosti. Po jedan svetao i jedan taman krug ine godinji prsten ili god, a drvo
    stvara svake godine po jedan god. Krugovi koji odgovaraju istoj godini su razliitih boja, jer
    drvo raste razliito u raznim godinjim dobima. Naime, u prolee i rano leto, elije drveta su
    vee i imaju tanje zidove pa stoga izgledaju svetlije, dok su u pozno leto manje, imaju deblje
    zidove i nalaze se vrsto priljubljene jedna uz drugu, pa tako stvaraju tamniji krug. Svako
    suno leto i svaka hladnija zima ostavljaju trag na ivom svetu, a time i trajni zapis na
    odgovarajuem godu drveta. Poto smena sunih i normalnih leta, kao i hladnih i normalnih
    zima nije ravnomerna, to se tanji i deblji godovi neravnomerno smenjuju. Kompjuterska ili
    vizuelna obrada uzoraka drveta iz pojedinih predela na Zemlji, moe nam dati podatke o klimi
    iz prolosti u svakoj od prouavanih oblasti, a i jo vaniji klju za datiranje pojedinih
    geolokih dogaaja, kao to su zemljotresi ili intenzivna erozija koju osim pojaanih kia
    (klimatski faktor) izaziva i lagano izdizanje brdsko-planinskih regiona. Najbolji geoloki,
    istorijski i arheoloki podaci se mogu dobiti od to starijeg drveta. Najstarije drvo na
    Zemljinoj lopti je do skoro bila nekoliko hiljada godina stara sekvoja sa Stenovitih Planina
    koja se nalazila u Sekvoja Nacionalnom Parku u Kaliforniji, ija je visina iznosila 84, a obim
    11 metara. Meutim, nedavno je na padinama Belih Planina u Kaliforniji naeno jo starije
    drvee. To su etkasti borovi, drvea ija visina iznosi samo oko 9 metara, njihov obim je
    takoe mali, ali im starost iznosi i do 5000 godina. Uz pomo posebno napravljenih indeksa
    godova, prouavanjem etkastih borova, kao i drvea iz porodice Daglasovih jelki, u
    jugozapadnoj Americi se mogu posmatrati klimatske promene u poslednjih 3-4000 godina.
    Takoe, na godovima se oitavaju i Suneve pege, odnosno periodina Suneva aktivnost.

    - ta je to atomski sat i kako on radi?

    Atomski satovi nam daju preciznije vreme od rotacije Zemlje ili kretanja zvezda. Oni
    predstavljaju trenutno najpreciznije planetarne asovnike u odnosu na koje se navijaju svi
    drugi zvanini satovi na Zemlji. Kada ne bi postojali atomski satovi, GPS navigacija bi bila
    neizvodljiva, Internet bi bio vremenski nesinhronizovan, a poloaji planeta ne bi bili poznati
    sa tolikom preciznou kako bi lansiranje letelica u njihove orbite bilo mogue. Atomski
    satovi se definiu kao bilo koji ureaji za merenje vremena koji rade na principu merenja
    nepromenljive frekvencije oscilovanja odreenih atoma ili atomskih grupa u molekulu. Jedan
    od prvih atomskih asovnika bio je amonijani sat koji je radio na principu merenja perioda
    vibriranja atoma azota u molekulu amonijaka od tano 23 870 vibracija u sekundi. Moderni
    atomski satovi za merenje vremena koriste atome cezijuma-133, vodonika ili rubidijuma. Da
    bismo napravili jedan atomski sat na bazi cezijuma, potrebno je zagrejati atome cezijuma tako
    da oni ponu da isparavaju i prolaze kroz cev visokog vakuuma. Atomi cezijuma zatim,
    najpre prolaze kroz magnetno polje u kome se selektuju atomi u povoljnom energetskom
    stanju, a ovi atomi zatim prolaze kroz intenzivno mikrotalasno polje (koje stvara kristalni
    oscilator) ija frekvencija se kree napred-nazad u odnosu na frekvenciju od 9 192 631 770
    Herca. Kada atomi cezijuma prime tano ovu frekvenciju mikrotalasa, oni prelaze u pobueno
    energetsko stanje. Na drugom kraju cevi, drugo magnetno polje izdvaja samo atome koji su
    apsorbovali po jedan mikrotalasni foton i preli u pobueno energetsko stanje. Detektor na
    zadnjem kraju cevi daje signal proporcionalan broju atoma cezijuma koji u njega udare, a
    izlazni pik se pojavljuje samo kada je frekvencija mikrotalasa tano 9 192 631 770 Herca. Ovi
    pikovi se zatim koristi da bi se dodatno doterala frekvencija mikrotalasa koje emituje kristalni
    oscilator. Ova frekvencija se zatim deli sa 9 192 631 770, kako bi se dobio jedan puls po
    sekundi, ime se definie trajanje jedne sekunde. Trenutna tanost atomskih satova (tj. njihova
    apsolutna greka) iznosi jednu sekundu na deset miliona godina, a smatra se da e uskoro
    tanost ovakvih satova dostii veliinu od jedne sekunde na trista miliona godina.

    - ta su to optiki satovi?

    Optiki satovi predstavljaju trenutno najpreciznije satove na Zemlji, a kao klatno
    koriste oscilacije vidljive svetlosti. Optiki satovi su 7 puta precizniji od aktuelnih atomskih
    satova koji se zasnivaju na merenju dugotalasnijih mikrotalasnih signala. Naime, usled manje
    frekvencije mikrotalasnih od optikih oscilacija, preciznost atomskih satova je takoe manje.
    Sekunda se zvanino definie kao vreme potrebno da atom cezijuma napravi 9 192 631 770
    oscilacija izmeu dva energetska stanja (tj. da izemituje isto toliki broj fotona), a tehnika koja
    se koristi u atomskim satovima podrazumeva to pouzdanije merenje upravo ovih oscilacija.
    Atomski asovnici rade sa preciznou od 10
    -15
    sekundi (to znai da mogu da pogree najvie
    za jednu sekundu tokom 15 miliona godina), ali optiki signali pruaju jo bolju preciznost
    merenju (jedna sekunda na 300 miliona godina), jer se greka merenja smanjuje sa brzinom
    oscilovanja klatna, pod uslovom da smo u stanju da bez greke registrujemo sve oscilacije.
    Greka rada ovih satova je veoma mala, pogotovo ako je uporedimo sa kineskim satovima iz
    11. veka koji su greili za oko 100 sekundi dnevno, ili sa satovima iz 17. veka koji su kasnili
    ili urili oko 10 sekundi na dan ili sa najpreciznijim satovima iz tridesetih godina 20. veka ija
    je greka merenja vremena iznosila oko jednu sekundu tokom tri dana. Prvi primerci optikih
    asovnika se se zasnivali na tzv. frekvencionom lancu, koji je pretvarao optiki u mikrotalasni
    signal, ali se sada koristi tzv. frekvenciono sae, koje se sastoji od femtosekundnog lasera i
    fotoninog vlakna (optiko vlakno sa nizom malih rupica). Kao izvor optikih talasa, odnosno
    svetlosti, koristi se samo jedan ohlaeni jon ive (atom ive sa jednim elektronom manje) koji
    je povezan sa laserskim oscilatorom, koji se ponaa kao tradicionalno klatno stvarajui tik-tak
    signale, ali ne na svaku sekundu ili pola sekunde, ve ovo klatno otkuca tik 1064
    kvadriliona puta u sekundi (jedan kvadrilion je milion milijardi). Optiki i atomski satovi na
    osnovu kojih se prua vreme ostatku nae planete nalaze se u amerikom Nacionalnom
    Institutu za standarde i tehnologiju (NIST) na Univerzitetu u Koloradu. Interesantno je da to
    smo u stanju preciznije da merimo vreme, to emo preciznije moi da izmerimo i
    fundamentalne fizike konstante, a precizno merenje vremena je veoma vano i kod prenosa
    podataka velikom brzinom, merenja rastojanja, sinhronizovanja televizijskih i drugih ureaja,
    regulisanja satelitskih orbita, kosmike navigacije, spajanja letelica, slanja e-mail poruka itd.

    - ta je to koeficijent inteligencije?

    IQ ili koeficijent inteligencije predstavlja pojam izveden iz raunske metode koju je
    prvi koristio nemaki fiziolog Vilijam tern u okviru StenfordBine skale inteligencije. Ovaj i
    drugi raniji testovi inteligencije odreivali su mentalnu starost (ili zrelost) subjekta u
    zavisnosti od pruenog reenja testa i poreenja rezultata sa ostatkom populacije. Danas,
    pojam koeficijenta inteligencije opisuje rezultat testa koji meri spoznajne sposobnosti
    subjekta u poreenju sa optom populacijom, gde broj 100 predstavlja srednji, tj. proseni
    rezultat. Na veini testova, rezultat izmeu 90 i 110 oznaava prosenu inteligenciju, rezultat
    preko 130 predstavlja izuzetnu inteligenciju, dok rezultat manji od 70 indicira mentalnu
    usporenost. Testovi inteligencije se prave kako bi se pomou njih merila opta sposobnost
    reavanja problema i razumevanja. Pri tome, oni moraju ukljuivati testiranje: prostornih
    sposobnosti, odnosno sposobnosti vizuelizacije razliitih figura i oblika, zatim matematike
    sposobnosti, odnosno sposobnosti reavanja problema i korienje logike, zatim jezike
    sposobnosti, odnosno sposobnosti dovravanja reenica i prepoznavanja rei kada su slova
    premetena ili zamenjena, i na kraju sposobnosti pamenja, tj. sposobnosti da se prisetimo
    stvari prethodno opisanih vizuelno ili zvuno. Poto koeficijent inteligencije meri sposobnost
    razumevanja ideja, a ne koliinu znanja, onda uenje novih informacija ne poveava
    automatski inteligenciju, premda veba um, to za posledicu ima poveanje saznajnih moi.
    Iako testovi inteligencije prilino precizno ukazuju na intelektualni potencijal pojedinca, oni
    su samo jedan nesavren nain merenja odreenih aspekata intelektualnih sposobnosti.
    Testovi inteligencije ne mere kreativnost, moralne vrednosti, mudrost, estetiku, steena
    znanja, intuiciju kao i mnotvo drugih stvari koja takoe spadaju u polje inteligencije, kao i
    svakodnevnog logikog i intuitivnog rasuivanja.

    - ta je to broj ?

    Broj t (pi) je jednak odnosu obima kruga i njegovog prenika. Ako nacrtate savreni
    krug, bilo u stvarnosti, bilo kompjuterski, zatim izmerite njegov obim i prenik, podelite ta
    dva broja i dobiete vrednost broja t. Cifre broja t iza decimalnog zareza pruaju se u
    beskonanost, a vrednost ovog broja do stote decimale iznosi
    3,14159265358979323846264338327950288419716939937510582097494459230781640620
    89986280348253421170679821. t je iracionalan (transcedentan) broj to znai da se ne moe
    predstaviti ni kao razlomak dva cela broja. Cifre iza decimalnog zareza iracionalnih brojeva
    se pruaju u beskonanost bez njihovog ponavljanja (kao npr. kod 0,111111jer je to ustvari
    1/9) , a i bez ponavljanja odreenih nizova cifara. Ovaj beskrajni niz decimala se moe
    izraunati pomou jednostavne jednaine, po kojoj je t =
    4(
    15
    1
    13
    1
    11
    1
    9
    1
    7
    1
    5
    1
    3
    1
    1
    1
    + + + +). Premda je poznavanje vrednosti broja t do 39.
    decimalnog mesta dovoljno da bi se mogao izraunati obim Kosmosa do tanosti prenika
    atoma vodonika, kompjuterski je izraunata vrednost broja t do oko hiljadu milijardi
    decimala. Osim to povezuje obim kruga i njegov prenik, broj t predstavlja vezu i izmeu
    povrine kruga i kvadrata poluprenika, tj. etvrtine kvadrata prenika, u vidu njihovog
    kolinika. Interesantno je da je broj t najee jednak odnosu stvarne duine reke od izvora
    do ua i direktne duine reke u vazdunoj liniji. Premda taj odnos varira od reke do reke,
    prosena vrednost je jednaka broju t. Albert Ajntajn je prvi primetio da reke imaju
    tendenciju ka sve veem krivudanju zato to mala krivina stvara bre struje na spoljanjim
    obodima, to dovodi do vee erozije i do pojave otrijih krivina. to je krivina otrija, to su
    bre struje na spoljanjim obodima reke, vee su erozije, reka vie zaokree i tako dalje.
    Meutim, poveanje krivudanja e dovesti do pribliavanja dve krivine i, praktino do
    kratkog spajanja. Reka e postati pravija i krivina e biti ostavljena na jednoj strani,
    formirajui jezero u obliku slova U. Ravnotea izmeu ova dva suprotna faktora vodi ka
    prosenom odnosu t izmeu stvarne duine reke i direktnog rastojanja od izvora do ua.

    - ta je to broj e?

    Broj e i broj t predstavljaju dva najvie koriena i najvanija broja u itavoj nauci.
    Broj e se najee definie kao brojna vrednost kojoj tei (1+1/n)
    n
    kada broj n postaje
    beskonano velik. Naime, ovaj izraz je za n=1 jednak 2, za n=2 je jednak 2,25, za n=3 jednak
    je 2,369, za n=4 je jednak 2,489 i tako dalje sa poveanjem broja n konvergira vrednosti e
    koju dostie tek za n = . Slino broju t, i broj e je transcedentan, tj. iracionalan broj to
    znai da ne predstavlja reenje nijednog polinoma sa celobrojnim koeficijentima, odnosno da
    se ne moe predstaviti kao razlomak dva cela broja, odnosno da se njegove cifre iza
    decimalnog zareza pruaju u beskonanost i da redosled njihovog pojavljivanja nikada ne
    postaje predvidljiv. Vrednost broja e do desete decimale iznosi 2,7182818285. Broj e se esto
    odreuje i putem raunanja beskonanih redova kao to je npr.

    =1
    !
    1
    n
    n
    . Za razliku od broja t,
    broj e ne poseduje geometrijsku interpretaciju. Broj e predstavlja osnovu prirodnih logaritama
    (ln), to znai da za razliku od log m = x, gde je x = 10
    m
    , kod ln m = x, x = e
    m
    . Broj e je
    verovatno najpoznatiji po tome to funkcija f(x) = e
    x
    (tzv. eksponencijalna funkcija)
    predstavlja jedinu funkciju ija je brzina rasta u bilo kom trenutku jednaka njenoj veliini u
    tom istom trenutku. Matematiari bi verovatno drugim reima rekli kako je to jedina funkcija
    iji je izvod u svakoj taki jednak veliini te funkcije u toj taki. Stoga, kada su pitanju neke
    pojave koje se naglo uveavaju sa porastom razmera te pojave, esto se govori o
    eksponencijalnom rastu. Upravo zbog ove jedinstvene osobine, eksponencijalna funkcija se
    koristi u mnogim oblastima nauke kad kod se opisuju rast i promena nekog sistema. uven je
    Bolcmanov faktor verovatnoe e
    -E/kT
    koji definie razne tipove verovatnoe raspodele u
    prirodi, a u geometriji, broj e je sastavni deo mnogih formula koje opisuju oblike nekih tela,
    kao npr. lananice.

    - Koji su najvei pravougaonik u krugu i prizma u lopti?

    Jo je Tales iz Mileta otkrio da na ravni, tj. u dve prostorne dimenzije, vrhovi svih
    pravouglih trouglova date hipoteneze lee na krugu iji je prenik jednak zadatoj hipotenuzi.
    Poto je hipotenuza svim tim trouglova jednaka, najveu povrinu e imati onaj trougao ija je
    visina najvea, tj. onaj trougao kome je vrh u najvioj taki polukruga, a to je jednakokraki
    trougao. Dva jednakokraka trougla sa zajednikom hipotenuzom zajedno daju kvadrat, pa e
    stoga kvadrat biti pravougaonik sa najveom povrinom, koji se moe upisati u krug. Povrina
    ovog kvadrata e biti jednaka polovini kvadrata prenika kruga. Analogno ovom
    dvodimenzionalnom raunu, moemo izvriti slino posmatranje u trodimenzionalnom
    prostoru, gde e vrhovi svih pravouglih trouglova date hipotenuze leati na povrini lopte iji
    je prenik jednak duini zadate hipotenuze, pa e stoga pravougla prizma najvee zapremine
    ucrtana u lopti, biti kocka.

    - ta je to simetrija?

    Simetrija predstavlja osobinu nekog tela ili funkcije da je nepromenljiva (invarijantna)
    pri odreenim promenama. Ravan (koja deli telo na lik i predmet u ogledalu), osa (oko koje
    rotiranjem tela za neki ugao manji od punog kruga, njegov izgled postaje identian poetnom)
    i centar simetrije (kroz koju svaka prava preseca telo u takama podjednako udaljenim od
    centralne take, odnosno centra simetrije) su elementi simetrije obinih tela, dok se u
    kontinualnim sredinama pojavljuje jo i translacija (nepromenljivost nakon pomeranja du
    odreenog pravca). Svaki element simetrije poseduje sebi odgovarajuu operaciju simetrije:
    za ravan simetrije, to je refleksija, za osu simetrije je to rotacija, za centar simetrije to
    predstavlja preslikavanje, a za translaciju postupno reflektovanje u dvema paralelnim
    ravnima. Najsimetrinije dvodimenzionalno telo je krug, a najsimetrinije trodimenzionalno
    telo je lopta koja poseduje centar simetrije, kao i beskonaan broj ravni i osa simetrije.
    Aristotel je tako smatrao da sva nebeska tela moraju da budu sferna, jer moraju da
    zadovoljavaju ideal lepote, a sfera predstavlja telo najsavrenije simetrije. Mnoge stvari oko
    nas nam ukazuju na prisustvo simetrije u prirodi. Kristalne forme, oblutci na obali mora,
    Mesec i Sunce, snene pahuljice, lie i cvee, pelinje sae pa i mi sami, samo smo neki od
    primera prirodno simetrinih tela. Simetrija se moe dovesti u vezu sa svim zakonima
    odranja u fizici. Naime, neka fizika pojava (situacija, eksperiment, zakon) je simetrina u
    odnosu na neku veliinu (npr. vreme, prostornu koordinatu) ako se rezultati eksperimenta
    ne menjaju pri proizvoljnoj promeni te veliine. Tako, translacija u prostoru, odnosno
    injenica da su zakoni fizike isti u svim delovima Kosmosa (homogenost prostora), dovodi do
    zakona odranja impulsa; injenica da rotacija, odnosno promena pravca u kome posmatramo,
    ne menja zakone fizike (izotropnost prostora), dovodi do zakona odranja ugaonog impulsa,
    tj. ugaonog momenta; a injenica da se zakoni fizike ne menjaju sa vremenom (homogenost
    vremena) dovodi do zakona odranja energije. U modernoj fizici postoje i tzv. diskretne
    simetrije koje se ogledaju pri promenama skokovitog karaktera, a u njih spadaju: simetrija u
    odnosu na refleksiju u ogledalu (P), simetrija u odnosu na promenu smera vremena (T),
    simetrija u odnosu na promenu estice u antiesticu (C) i simetrija u odnosu na permutaciju
    estica. Naime, u svim prirodnim procesima dolazi do odravanja kombinovane CPT
    simetrije, ija invarijantnost nam kae da se na svet i njegova refleksija u ogledalu, ali
    sainjena od antiestica i uz obrnuti tok vremena ponaaju identino. Sama simetrija T nam
    kae da ukoliko u prirodi uoimo neki elementaran proces, onda moemo oekivati da se isti
    taj proces odigra obrnutim redosledom. Naravno, postojanje simetrija T u svakodnevnom
    ivotu je onemogueno zahvaljujui drugom zakonu termodinamike po kome entropija u
    Kosmosu stalno raste, a naravno bilo bi udno kada bi se zahvaljujui T simetriji seali
    budunosti podjednako kao i prolosti.

    - ta su to ciklini brojevi?

    Ukoliko ste nekada prilikom raunanja koristili razlomak 22/7 kao aproksimaciju
    broja t (koji je iracionalan broj pa se stoga ne moe predstaviti razlomkom, ve se njim samo
    moe aproksimirati), tada ste imali priliku da se upoznate sa prvim ciklinim brojem. Naime,
    ukoliko podelimo 22 sa 7 po pravilu da se 7 sastoji u 22 tri puta (pa piemo 3), a ostatak je 1
    na ta dodajemo 0, 7 se sastoji u 10 jedanput (pa iza decimalnog zareza piemo 1), a ostatak je
    3 na ta opet dodajemo 0, 7 se u 30 sastoji 4 puta (pa piemo 4), a ostatak je 2 na ta
    dodajemo 0, 7 se u 20 sastoji 2 puta (pa piemo 2) itd. dobiemo broj 3,142857. Broj 142857
    predstavlja ciklian broj. Naime, ako ga pomnoimo sa 2 dobiemo 285714, pomnoimo li ga
    sa 3 dobiemo 428571, a ako ga pomnoimo sa 4 dobiemo 571428, mnoei ga sa 5
    dobijamo 714285, mnoenjem sa 6 dobijamo 857142 i sigurno primeujemo da se mnoenjem
    ovoga broja samo menja prva cifra u identinom ciklinom redosledu cifara broja. Drugim
    reima, ako bismo jedan ovakav broj nacrtali na ivici kruga, njegovim umnoavanjem sa bilo
    kojim brojem koji je manji od broja njegovih cifara, rezultujui broj bismo mogli da
    predstavimo tako to bismo samo pomerali krug na kome je nacrtan broj, tako da nova cifra
    zauzme poetno mesto. 142857 moemo pomnoiti i sa nekim veim brojem od 6 i videemo
    da se u svakom rezultatu krije na poetni ciklini broj. Tako, na primer, 142857 678 =
    96857046. Saberimo sada broj koji ine prve dve cifre rezultata sa brojem koji ine ostale
    cifre i dobiemo da je 96 + 857046 = 857142. Ovaj, prvi cikliini broj jednak 142857
    dobijamo kao 1/7, dok ostale bliske cikline brojeve dobijamo iz razlomaka 1/17, 1/19, 1/23,
    1/29 i 1/47, 1/59, 1/61, 1/97 itd. U optem sluaju, ukoliko prilikom deljenja dva broja
    dobijamo kao ostatak nulu prilikom bilo kog koraka pri deljenju, tada e decimalni rezultujui
    broj imati konaan broj cifara, dok e u suprotnom sekvence njegovih cifara morati da se
    ponavljaju jer bi u suprotnom sluaju (kada se sekvenca njegovih cifara ne bi ponavljala) broj
    bio iracionalan, a znamo da se iracionalni brojevi ne mogu predstaviti u vidu razlomka dva
    cela broja. Da bi broj bio ciklian, ponavljajua sekvenca u okviru rezultujueg decimalnog
    zapisa ne sme imati vie od n-1 cifara kada vrimo deljenje 1/n, gde je n prost broj, to znai
    da je deljiv samo sa samim sobim i sa 1. Deljenjem 1 sa 17 dobijamo 0,0588235294117647,
    dok deljenjem 2 i 3 sa 17 dobijamo istu decimalnu sekvencu, ali koja poinje na razliitom
    mestu. Tako, prvi sledei ciklini broj posle broja 142857 ima 16 cifara i jednak je
    0588235294117647, pa emo mnoenjem ovog broja sa bilo kojim brojem izmeu 1 i 16
    (ukljuujui i 16) dobiti istu sekvencu ciklinog broja samo sa drugom cifrom na poetku.
    Takoe, svi ciklini brojevi vei od 142857 moraju poinjati sa jednom ili vie nula. U 19.
    veku, Vilijam enks je otkrio ciklini broj dobijen kao 1/17389, pa se stoga on sastoji od
    17388 cifara, a u njegovu ciklinost se ovaj matematiar uverio tako to ga je runo mnoio sa
    svim brojevima od 1 do 17388. Inae, imenioce u razlomku 1/n koji daju cikline brojeve
    moemo pronai kao n = 2S + 1, gde je S "pogodan" prost broj Sofi ermen, to znai da je
    osim S, i 2S+1 takoe prost broj. Stoga, broj S podeljen sa 20 mora ostaviti ostatak jednak 3,
    9 ili 11.

    - Zato je suma svih cifara brojeva deljivih sa 3 takoe deljiva sa 3?

    Ukoliko saberemo cifre bilo kog broja koji je deljiv sa 3 (to znai da se broj 3 sadri
    u njemu ceo broj puta), videemo da je i ova suma takoe deljiva sa 3. Naime, ukoliko
    uzmemo bilo koji broj ...xyzw (gde su w, z, y, x... cifre ovog broja) koji je deljiv sa 3, tada
    ovaj broj moemo predstaviti kao w + 10z + 100y + 1000x +..., a suma svih njegovih cifara je
    jednaka w + z + y + x +....Ovaj broj moemo predstaviti i kao w + 10z + 100y + 1000x +... =
    w + z + y + x + ... + 9z + 99y + 999x +...Iz ovoga vidimo da je svaki proizvoljan broj jednak
    sumi njegovih cifara i broja koji je oigledno deljiv sa 9 (s obzirom da svaki sabirak u njemu
    predstavlja umnoak broja 9), a 9 je naravno jednako 3 3. Stoga, dovoljno je samo da suma
    cifara bilo kog prirodnog broja bude deljiva sa 3, pa da i sam broj bude deljiv sa ovim brojem.
    Takoe, ukoliko je suma svih cifara datog broja deljiva sa 9, onda e i sam broj biti deljiv sa
    9. Slino ovom pravilu, bilo koji broj u prirodi je deljiv sa 2 ukoliko je njegova poslednja cifra
    deljiva sa 2, sa 4 ukoliko je broj sastavljen od poslednje dve cifre datog broja deljiv sa 4, sa 5
    ukoliko je zadnja cifra broja 0 ili 5, sa 6 ukoliko je broj istovremeno deljiv i sa 2 i sa 3, sa 8
    ukoliko je broj sastavljen od poslednje tri cifre datog broja deljiv sa 8, a broj je deljiv sa 10
    samo ukoliko je njegova poslednja cifra jednaka 0. Ova pravila inae, postoje i za brojeve
    vee od prvih 10 prirodnih brojeva. Naime, ukoliko je suma cifara proizvoljnog broja u
    neparnim poloajima jednaka sumi cifara u parnim poloajima, ili ukoliko se ove dve sume
    razlikuju za 11, tada e broj biti deljiv sa 11. Tako, na primer, ukoliko uzmemo broj 121,
    suma njegovih cifara na neparnim pozicijama u broju e biti 1 + 1 = 2, dok se na jedinoj
    parnoj poziciji u ovom broju nalazi cifra 2, a poto je 2 = 2, 121 je deljiv sa 11.

    - ta je to steradijan?

    Kao to radijan predstavlja meru ugla naspram jednodimenzionalne linije, kada je
    ugao u dvodimenzionalnom prostoru, tj. ravni, tako slino steradijan predstavlja meru ugaone
    oblasti naspram dvodimenzionalne povrine, kada je ugao u trodimenzionalnom prostoru.
    Steradijani se ponekad nazivaju i kvadratnim radijanima. Broj steradijana u sferi je brojno
    jednak povrini sfere jedininog poluprenika, pa stoga, sfera, tj. lopta obuhvata 4t kvadratna
    radijana, tj. steradijana. Slino tome, broj radijana u krugu je jednak obimu kruga jedininog
    poluprenika, pa stoga krug obuhvata 2t radijana. Ukoliko elimo da pretvorimo vrednost
    nekog ugla iz steradijana u kvadratne lune stepene, dovoljno je da broj steradijana
    pomnoimo sa kvadratom broja stepena u radijanu, tj. sa kvadratom od 57, 2957795stepeni.
    Na ovaj nain se moe izraunati broj kvadratnih stepena u sferi: 4t (57.2957795)
    2
    = 41,253
    kvadratna stepena. Za one koji vie vole da se slue kvadratnim stepenima nego
    steradijanima, moda je korisno zapamtiti da broj kvadratnih stepena u sferi sadri
    beskonaan niz cifara od 1 do 5 bez ponavljanja. Steradijani se esto pojavljuju u fizikim
    raunima, i to uvek kada se posmatra fluks neke veliine kroz trodimenzionalnu povr. Tako
    se, npr., u fizikim formulama esto pojavljuje faktor 4t, koji se uvodi radi normalizacije,
    preraunavanja ili opisivanja bilo koje prostorno zavisne veliine u odnosu na ugaonu oblast
    opisanu sferom. Takoe, steradijani nalaze veliku primenu u izradi antena, i to za opisivanje
    osobine usmerenosti antene u odnosu na izotropni radijator koji zrai podjednako u svim
    pravcima kroz povrinu zamiljene sfere.

    - Odakle se najbolje vidi slika na zidu?

    Posmatranje slike na zidu je subjektivni doivljaj, ali matematiki moemo izraunati
    sa kog rastojanja e slika zahvatati najveu oblast u naem vidnom polju, pa e se stoga sa
    objektivne take gledita, detalji na njoj moi najbolje raspoznavati. Najpre je potrebno
    povui imaginarnu ravan koja je normalna na poloaj slike na zidu, a samim tim i na sami zid,
    a koja uz to prolazi kroz nae oi. Zatim je potrebno zamisliti sferu koja stoji na ovoj malopre
    zamiljenoj ravni, a ije se dve take na njenoj povrini podudaraju sa po jednom takom na
    vrhu i na dnu slike. Taka dodira sfere i ravni naeg pogleda predstavlja rastojanje sa koga e
    posmatrana slika zauzeti najvei deo naeg vidnog polja. Takoe, rastojanje od ove take do
    zida na kome visi slika, jednako je kvadratnom korenu iz proizvoda rastojanja naih oiju do
    vrha slika i rastojanja naih oiju do dna slike. Ovakvo razmatranje, naravno, ima smisla samo
    kada se cela slika nalazi iznad ili ispod ravni koja je normalna na zid i koja prolazi kroz nae
    oi, jer e u suprotnom sluaju slika zahvatati najvei deo naeg vidnog polja to joj se vie
    pribliimo.

    - ta je to zlatni presek?

    Zlatnim presekom se naziva ona geometrijska ili brojevna struktura kod koje je odnos
    dela prema celini jednak odnosu izmeu delova. Nacrtajte jednu du AB i zatim pronaite na
    njoj taku C za koju e vaiti da je AB:AC = AB:BC i dobiete jedan zlatni presek. Ukoliko
    je du AB jedinine duine, tada moemo postaviti jednakost u okviru koje je 1/x = x/(1-x),
    odakle sledi da je zlatni odnos 1/x jednak ( 5 +1)/2, odnosno 1,6180339887498948482...
    Euklid je u knjizi Elementi opisao izraunavanje povrina nekih tela putem deljenja linija
    po pravilu zlatnog preseka, a pokazao je kako se pomou ovog pravila konstruiu pentagon,
    ikosaedar i dodekaedar. Tako, ako na naoj dui ACB povuemo krug poluprenika AB i
    zatim pronaemo na krugu taku D tako da AC bude jednako CD i BD, dobiemo trougao
    ABD iji e uglovi nad osnovicom biti dvostruko vei od ugla ispod D. Sada, nacrtajmo krug
    koji prolazi kroz A, B i D, a zatim prepolovimo ugao ADB i iz njega povucimo bisekcionu
    liniju dok ona ne presee krug u taki E. Primetimo da je ova prava presekla taku C koja
    predstavlja zlatni presek dui AB od koje smo poeli konstrukciju. Na isti nain prepolovimo
    i ugao ABD i naimo taki E odgovarajuu taku F sa susedne strane kruga. Na kraju je
    dovoljno da povuemo dui AE, EB, BD, DF i FA i dobiemo jedan pentagon. Takoe, odnos
    susednih brojeva u Fibonaijevom nizu brojeva takoe tei zlatnom preseku, a Fibonaijev niz
    je onaj niz kod koga je svaki broj jednak sumi prethodna dva broja u nizu (1, 2, 3, 5, 8, 13, 21,
    34, 55, 89). Interesantno je da mnoge stvari u prirodi poseduju u sebi neke od lanova
    Fibonaijevog niza. Tako, ukoliko izbrojimo broj ljuspi na jednoj od iarkinih spirala
    dobiemo neki broj iz Fibonaijevog niza, a i broj semenih plodova suncokreta, poreanih po
    spiralno uvijenim arama odgovara jednom od brojeva iz Fibonaijevog niza. Takoe, prirodi
    je poznat i tzv. zlatni ugao ugao od 137,5 stepeni. To je, naime, ugao koji deli krug na dva
    segmenta, tako da je odnos lukova nad manjim i veim segmentom jednak odnosu luka nad
    veim segmentom i obima kruga.
    - Koji su to problemi kvadrature kruga, trisekcije ugla i udvostruenja
    kocke?
    Ova tri matematika problema se zajednikim imenom nazivaju antikim problemima,
    jer su ih jo grki matematiari otkrili i slino nama, smatrali su da ih je nemogue reiti.
    Problem kvadrature kruga nam kae da je nemogue pomou negraduisanog lenjira i estara
    konstruisati kvadrat koji e svojom povrinom biti jednak datom krugu. Naime, stranica ovog
    kvadrata bi bila jednaka proizvodu poluprenika kruga i kvadratnog korena broja t, a poto je
    transcedentan broj (ne javlja se kao reenje nekog polinoma niti se moe izraziti
    raunskim operacijama sabiranja, mnoenja, deljenja i kvadratnog korenovanja izvrenih
    konaan broj puta na celim brojevima ili razlomcima) isto kao i t, on ne moe biti
    geometrijski (pomou lenjira i estara) konstruisan, tako da je nemogue i reiti problem
    kvadrature kruga. Meutim, ukoliko bismo se osim estara i lenjira posluili nekom drugom
    spravom pomou koje se mogu crtati odreene krive, tada se traeni kvadrat lako moe
    konstruisati. Problem trisekcije ugla se odnosi na nemogunost konstruisanja ugla koji je
    jednak jednoj treini polaznog ugla osim ako polazni ugao nije jednak uglu od 180
    0
    ili 90
    0
    .
    Zapravo, mogue je konstruisati treinu bilo kog ugla ukoliko se koristimo obeleenim
    lenjirom (Neusisova konstrukcija), ali grki matematiari su pri reavanju ova tri stara
    matematika problema zahtevali korienje samo estara i neobeleenog lenjira, tj. ravne
    daske. Kvadrat je mogue udvostruiti to uvek i izvodimo primenjujui Pitagorinu teoremu
    za pravougli trougao ije su katete jednakih duina. Naime, u skladu sa Pitagorinom
    teoremom, zbir kvadrata nad katetama pravouglog trougla jednak je kvadratu nad
    hipotenuzom (a
    2
    + b
    2
    = c
    2
    ). Tako je dovoljno da konstruiemo kvadrat ija e stranica biti
    jednaka dijagonali polaznog kvadrata i dobiemo dvostruko vei kvadrat. Meutim, saglasno
    dokazanoj Fermaovoj poslednjoj teoremi koja nam kae da jednaina a
    n
    + b
    n
    = c
    n
    nema
    reenje u skupu celih brojeva za bilo koje n, tako nije mogue udvostruiti kocku, jer je tada n
    = 3. Jednostavnije reeno, problem udvostruenja kocke se sastoji u pronalaenju dveju kocki
    sastavljenih od izvesnih koliina jedininih kockica, kao i tree kocke koja bi bila sastavljena
    od broja kockica koji je jednak zbiru kockica iz prve dve kocke. Meutim, od koliko god
    kockica da sastavimo prve dve kocke, treoj kocki e uvek nedostajati neka kockica ili e joj
    ostati neka u viku. Ovim trima problemima se esto dodaje i tzv. etvrti antiki problem
    poznat kao problem konstrukcije pravilnog heptagona (poligona sa 7 jednakih stranica).
    Naime, pravilne trouglove, etvorouglove, pentagone i heksagone je lako konstruisati.
    Oktagoni se konstruiu jednostavnom bisekcijom uglova kvadrata, a svi ostali poligoni se lako
    mogu konstruisati uz pomo ovih osnovnih poligona. Meutim, ovo ne vai i za sedmostrani
    poligon - heptagon. 1796. godine je Karl Fridrih Gaus pokazao da je heptadekagon (poligon
    sa 17 stranica) mogue konstruisati, a da je i zapravo sve N-gone (poligone sa N stranica) gde
    se N moe prikazati u obliku 2
    n
    p
    1
    p
    m
    , a gde su p
    i
    razliiti Fermaovi prosti brojevi (prosti
    brojevi koji se mogu predstaviti u obliku 2
    2k
    + 1) mogue konstrusati.

    - ta je to Raselov paradoks?

    Poetkom 20. veka, matematiari su radili na graenju logikog sistema u kome bi se
    na osnovu povezanosti formalnih izraza (npr. y=1) i matematikih osobina (npr. neparni broj),
    mogle definisate sve mogue osobine na osnovu prethodno definisanih osobina (ili aksioma).
    Meutim, 1901. godine, Bertrand Rasel je pronaao jednu nekonzistentnost u matematikom
    razmiljanju koja se naziva Raselovim paradoksom. Ovaj paradoks se esto objanjava kroz
    priu o briljivom bibliotekaru. Naime, jednog dana, dok se etao pored polica sa knjigama,
    otkrio je kolekciju kataloga. Postojali su posebni katalozi za romane, renike, poeziju itd.
    Meutim, bibliotekar je primetio da neki katalozi navode i sami sebe, dok neki to ne rade. Da
    bi uprostio sistem, bibliotekar pravi dva dodatna kataloga od kojih jedan nabraja sve kataloge
    koji nabrajaju sami sebe i jedan katalog koji nabraja sve kataloge koji ne nabrajaju sami sebe.
    Poto je zavrio posao, pred bibliotekarom se postavlja novo pitanje: da li bi katalog koji
    nabraja sve kataloge koji ne nabrajaju sami sebe trebalo da bude pomenut u njemu samom?
    Ako bi bio naveden, onda mu po definiciji nije mesto u tom katalogu. Meutim, ako se ne
    navede, tada bi po definiciji morao biti naveden i bibliotekar se nalazi u nereivoj situaciji. U
    optem sluaju, klasa objekata ponekad jeste, a ponekad nije lan same sebe. Tako, npr. klasa
    knjiga nije jo jedna knjiga, ali je klasa stvari koje nisu knjige jo jedna stvar koja nije knjiga.
    Bibliotekarevi katalozi su analogni klasama koji se u matematici koriste za osnovnu definiciju
    brojeva, pa se stoga problem bibliotekara prebacuje i na itavu logiku strukturu matematike
    koja, kao to je poznato, ne tolerie nikakve nekonzistentnosti, paradokse i kontradikcije.

    - ta su to Gedelove teoreme?

    Kurt Gedel je 1931. godine objavio svoje dve teorije o neodluivosti (zajedno sa
    njihovim dokazima) na osnovu kojih nije mogue kreirati potpuno kompletan i konzistentan
    matematiki (komunikacioni) sistem. Ovo nam moe zvuati zapanjujue, pogotovo ako
    znamo da je matematika najpreciziji i najkonzistentniji nain komunikacije (kao i sredstvo
    njene izgradnje) meu ljudima. Prva Gedelova teorema o neodluivosti nam kae da ako je
    aksiomatska teorija konzistentna, postoje teoreme za koje se moe dokazati niti da su istinite
    niti da su neistinite, dok druga Gedelova teorema tvrdi da ne postoji konstruktivna procedura
    koja e pokazati da je aksiomatska teorija konzistentna. Prva Gedelova teorema se najlake
    moe ilustrovati na primeru tzv. kritskog paradoksa (ili paradoksa laljivca) u kome jedan
    stanovnik Krita tvrdi kako ne govori istinu. Paradoks se javlja tek kada pokuamo da
    ustanovimo da li je tvrdnja Krianina istinita ili nije. Naime, istinita tvrdnja implicira da je
    ovaj Krianin rekao istinitu tvrdnju, pa stoga on ne moe biti laljivac to je nekonzistentno sa
    njegovom tvrdnjom. S druge strane, ukoliko pretpostavimo da je tvrdnja neistinita, tada
    Krianin nije laov, ali smo na poetku pretpostavili da je on rekao neistinitu tvrdnju, pa je
    stoga on laov, tj. imamo jo jednu nekonzistentnost. Bez obzira na to da li pretpostavljamo
    da li je tvrdnja istinita ili neistinita, dolazimo do nekonzistentnosti, tako da tvrdnja (koja
    spada u jednu od tzv. neodluivih tvrdnji) nije ni istinita ni lana, odnosno matematikim
    jezikom je ne moemo dokazati. Naravno, premda i druga Gedelova teorema kae da je
    nemogue dokazati da je izabran skup aksioma konzistentan, to ne znai da je on stvarno
    nekonzistentan. Slino tome, premda ne moemo dokazati drugima, istinitost nekih tvrdnji
    moemo sami poznavati ili kako bi neki rekli, uvati u srcu. Gedelova teorema nam,
    primenjena na nauku o kompjuterima, kae da postoje odreene (neodluive) tvrdnje iju
    istinitost kompjuter ne moe dokazati. I u nekom savrenijem modelu kompjutera, koji bi
    reio problem date tvrdnje, opet bi iskrsla neka nova neodluiva tvrdnja koju sada on ne bi
    mogao reiti i tako dalje do sve boljih i boljih kompjutera i novih neodluivih tvrdnji koje bi
    postojale u svakom od njih. Kao to je Hajzenbergov princip neodreenosti dokazao
    nemogunost poznavanja svih osobina materijalnih sistema, tako su Gedelove teoreme
    (formulisane samo 4 godine nakon to je Verner Hajzenberg formulisao princip
    neodreenosti) u matematici doprinele shvatanju da se neke tvrdnje ne mogu dokazati na
    papiru.

    - Koja je to Fermaova poslednja teorema?

    Fermaova poslednja teorema je jedna od najuvenijih matematikih teorema koju je
    formulisao francuski matematiar Pjer de Ferma tokom druge polovine 17. veka, a koja je
    dovela do vanih otkria u oblastima algebre i matematike analize. Ferma je razmatranjem
    Pitagorine teoreme o odnosima duine kateta i hipotenuze kod pravouglog trougla (a
    2
    + b
    2
    =
    c
    2
    ), doao do formulisanja svoje uvene teoreme, na osnovu koje jednaina a
    n
    + b
    n
    = c
    n
    ,
    gde su a, b, c i n celi brojevi, nema reenje za bilo koju vrednost broja n veu od 2. Bilo je
    potrebno da proe ak 358 godina da bi ova teorema bila uspeno dokazana. Tokom vie od
    tri veka, mnogi uveni matematiari pokuali su da dokau Fermaovu teoremu tako da je ona
    sve do skoro smatrana najveom matematikom zagonetkom svih vremena. Tek je 1994.
    godine, Endru Vajls sa Univerziteta Prinston uspeo da dokae istinitost ove teoreme, a sam
    dokaz je zahtevao razvijanje novih oblasti matematike koje nisu bile poznate u Fermaovo
    vreme. Interesantno je da je dokaz Fermaove teoreme povlaio za sobom i dokaz uvene
    Tanijama imura konjekture po kojoj sve eliptine jednaine (jednaine tipa y
    2
    = x
    3
    + ax
    2
    +
    bx + c) poseduju sebi odgovarajuu modularnu formu (beskonano simetrini oblici u
    hiperbolinom prostoru, odnosno etvorodimenzionalnom prostoru sa dve realne i dve
    imaginarne koordinate). Ostalo je ipak otvoreno pitanje kako je glasio originalni Fermaov
    dokaz (koji nikad nije pronaen), s obzirom da njemu nisu bila dostupna otkria savremene
    matematike.

    - Koji su to milenijumski matematiki problemi?

    Milenijumskim matematikim problemima pripada 7 nedokazanih matematikih
    teorija za ija reenja Institut Klej iz Bostona nudi nagradu od po milion dolara. Zamislite da
    moramo da od 400 ljudi izaberemo samo 100 koje emo pozvati na koktel, a da nam nakon
    toga prijatelj sa kojim organizujemo koktel dostavi spisak od 100 parova koji ne smeju da
    budu pozvani. Pravljenje liste pozivnica je u ovome sluaju nezamislivo teak zadatak, s
    obzirom da je broj razliitih naina za izbor 100 od 400 ljudi vei od broja atoma u naem
    Kosmosu, pa se stoga verovatno nikada nee izraditi kompjuter koji e biti u stanju da
    proraunavajui jednu po jednu kombinaciju od 100 potencijalnih gostiju rei problem,
    odnosno odredi sva njegova reenja. Meutim, mogue je i da ova oigledna tekoa
    reavanja ovog zadatka samo reflektuje nedostatak ideja programera. Zapravo, jedno od
    kljunih pitanja nauke o kompjuterima je da li su postojana takva pitanja koja se lako
    proveravaju, ali za iju proveru svih kombinacija ne postoji dovoljno vremena. Malopre
    ilustrovani problem pravljenja liste pozivnica je jedan od ovakvih problema, s obzirom da
    niko do sada nije uspeo da dokae da su oni stvarno tako komplikovani koliko izgledaju,
    odnosno da ne postoji zadovoljavajui nain da se oni ree uz pomo kompjutera. Stiven Kuk
    i Leonid Levin su 1971. godine nezavisno formulisali ovaj tzv. "P (tj. lako ga je nai) protiv
    NP (tj. lako ga je proveriti)" problem koji matematikim jezikom zahteva da se odredi da li je
    svaki formalni jezik prihvaen nekim nedeterministikim algoritmom u polinomnom vremenu
    takoe prihvaen nekim deterministikim algoritmom isto tako u polinomnom vremenu.
    Sledei milenijumski problem je Hodova konjektura koja se pojavljuje u okviru
    aproksimacije oblika komplikovanih tela putem spajanja jednostavnijih figura viih
    dimenzija. Uprkos tome to se ova tehnika pokazala veoma korisnom, geometrijsko poreklo
    postupka je postalo nedovoljno jasno tokom ove generalizacije, pa je postalo neophodno da se
    u nju dodaju delovi koji ne poseduju geometrijsku interpretaciju. Hodova konjektura upravo,
    pretpostavlja da za tip posebno lepih prostora poznatih pod imenom projekcioni algebarski
    varijeteti, delovi pod imenom Hodovi ciklusi zapravo predstavljaju (racionalno linearne)
    kombinacije geometrijskih delova koji se zovu algebarskim ciklusima. Sledei problem, tzv.
    Poankareova konjektura koja je upravo na putu da bude dokazana, povezana je sa
    topologijom, oblau matematike koja se bavi osobinama figura koje se ne menjaju kada se
    oni saviju ili raire. Poankareova hipoteza se odnosi na jednu oiglednu toploku osobinu
    sfere. Naime, pretpostavimo da imamo elastinu traku obmotanu oko sfere. Pretpostavimo
    sada da ova traka klizi po sferi, istovremeno se skupljajui. Na ovaj nain se traka moe
    skupiti u jednu taku. Zamislimo sada isti eksperiment sa torusom (prstenom), telom koje
    nastaje rotacijom krunice oko ose koja ne preseca tu krunicu. Ako je traka obmotana oko
    tela torusa i bilo kako klizi po njegovoj povrini, ona se ne moe skupiti u taku. Stoga
    kaemo da je sfera prosto povezana povr, dok torus to nije. Pitanje u okviru Poankareovog
    problema upravo glasi: ako neka povr jeste prosto povezana, da li je ona u osnovi sfera (tj.
    homeomorfna sfera). Kako bi topoloka pitanja preveo u jezik algebre, Poankare je uveo tzv.
    homotopske grupe - veliine koje su odslikavale esenciju multidimenzionalnih prostora u
    algebarskim pojmovima. Anri Poankare je pokazao da svaka dvodimenzionalna povrina
    poseduje istu homotopsku grupu kao i dvodimenzionalna povrina sfere, ali trodimenzionalnu
    analogiju nikako nije uspeo da izvede. Drugi matematiari su do ezdesetih godina 20. veka
    potvrdili Poankareove pretpostavke za sve dimenzije osim za etvrtu, koja je bila dokazana
    1982. godine. Ipak, jo uvek je ostalo nedokazano reenje za treu dimenziju, koja je upravo
    ona u kojoj ivimo, s obzirom da trodimenzionalne sfere predstavljaju skup taaka u
    etvorodimenzionalnom prostoru koji se nalazi na jedininom rastojanju od centra date
    take u tom prostoru. Rimanova hipoteza na osnovu koje je pravilnost pojavljivanja prostih
    brojeva (inae, oni se veoma nepredvidljivo pojavljuju) u skupu prirodnih brojeva povezana
    sa tzv. Rimanovom zeta funkcijom ((s), gde je s kompleksno promenljiva) , ija sva reenja
    jednaka nuli lee na pravoj liniji, do sada je bila proverena za milijardu i po reenja, ali ne i
    dokazana za ceo skup prirodnih brojeva, koji se naravno, prua do beskonanosti. Pre oko
    pola veka, Jang i Mils su postavili teoriju za opisivanje elementarnih estica na osnovu
    struktura koje se pojavljuju u geometriji (posebno je vana osobina masene praznine, koja se
    javlja kao posledica toga da estice imaju masu, a da se njihovi talasi kreu brzinom
    svetlosti), a premda je ona bila proverena u mnogim eksperimentalnim laboratorijama, njena
    matematika osnova se smatra jo uvek nedovoljno jasnom. Matematiari smatraju da se
    putanje turbulentnih tokova fluida, ukljuujui i virove iza krila aviona, kao i vodenu brazdu
    iza broda koji plovi po moru, mogu predvideti i objasniti kroz razumevanje Navier-Stoksovih
    jednaina koje su napisane jo u 19. veku i ije produbljivanje predstavlja jo jedan
    milenijumski problem. Premda je 1970. godine, J. V. Matijaevi pokazao da se reenja
    Pitagorine teoreme u skupu celih brojeva pojavljuju nepredvidljivo, kada reenja ove
    jednaine predstavljaju take u Abelovom varijetetu, Birova i Svinerton-Dajerova konjektura
    pretpostavlja da je veliina grupe racionalnih taaka povezana sa ponaanjem Rimanove zeta
    funkcije (s) u okolini s=1. Zapravo, ova konjektura tvrdi da kada je (1) jednako 0, tada
    postoji beskonaan broj racionalnih taaka (reenja), dok kada je (1) nije jednako 0, tada
    postoji samo konaan broj ovakvih taaka, a dokaz ove tvrdnje predstavlja sedmi
    milenijumski problem.

    - ta je to Hilbertov hotel?

    Hilbertov hotel je hotel koji je izmislio nemaki matematiar David Hilbert, kako bi
    pokazao koliko je beskonanost neogranieno velika. Ovaj hipotetiki hotel ima tu neobinu
    osobinu da u njemu postoji beskonano mnogo soba. Jednoga dana, novi gost, doavi u hotel,
    saznaje na recepciji da su sve sobe popunjene, tj. da u njemu ve ima beskonaan broj gostiju.
    Meutim, portir uverava gosta kako e brzo srediti problem tako to e zamoliti gosta iz sobe
    broj 1 da pree u sobu broj 2, gosta iz sobe broj 2 da pree u sobu broj 3 i uopte gosta iz sobe
    broj n da pree u sobu broj n+1. Tako e se novi gost smestiti u osloboenu sobu broj 1.
    Meutim, opet u vreme kada su sve sobe u hotelu popunjene, tj. kada u njemu postoji
    beskonaan broj gostiju, u hotel dolazi beskonaan broj putnika koji trai prenoite. Ipak,
    zadatak ni sada nije teak. Naime, zamoliemo trenutne goste da se presele u sobu koja nosi
    broj koji je duplo vei od broja njihove sadanje sobe. Tako e gost iz sobe broj 1 prei u sobu
    broj 2, gost iz sobe broj 2 e prei u sobu broj 4, i uopte gost iz sobe broj n e prei u sobu
    broj 2n. Svako ko je ve u hotelu i dalje ima sobu, pa ipak beskonaan broj soba, sve sa
    neparnim brojem su ispranjene za pridole goste (naime, ako se svaki prirodni broj upari sa
    nekim lanom iz liste parnih ili neparnih brojeva, tada te dve liste moraju biti jednake
    veliine, a poto skup prirodnih brojeva ima beskonaan broj lanova, tada se to isto moe
    tvrditi i za skup parnih ili neparnih brojeva). Ovo pokazuje da je dupla beskonanost i dalje
    beskonanost. Meutim, zamislite da je potrebno smestiti beskonano mnogo gostiju iz
    beskonano mnogo Hilbertovih hotela (svi sa potpuno popunjenim sobama) u samo jedan.
    ak i za ovo postoji nekoliko reenja. Naime, upotrebiemo proste brojeve, odnosno brojeve
    koji su deljivi samo sa 1 i sa samim sobom (1, 2, 3, 5, 7, 11, 13, 17, 19, 23). I prostih
    brojeva ima beskonano mnogo, pa ako smestimo goste prvog hotela u sobe sa brojevima 2,
    2
    2
    , 2
    3
    , 2
    4
    , goste drugog hotela na brojeve 3, 3
    2
    , 3
    3
    , 3
    4
    , goste treeg hotela na brojeve 5,
    5
    2
    , 5
    3
    , 5
    4
    , etvrtog na 7, 7
    2
    , 7
    3
    , 7
    4
    i tako dalje, uspeemo da naemo sobe za sve goste
    beskonanog broja Hilbertovih hotela, jer ukoliko su p i q prosti brojevi i p = q, a m i n
    prirodni brojevi, tada je p
    n
    = q
    n
    za svako n. Takoe, mogue je koristiti se samo sa dva prosta
    broja: 2 i 3. Naime, gosta iz sobe sa brojem m n-tog hotela smestiemo u sobu broj 2
    m
    3
    n
    .
    Ovakav sistem rasporeivanja je omoguen time to ako je m = p ili n = q, onda 2
    m
    3
    n
    = 2
    p
    3
    q
    ,
    pa u istu sobu nee biti smeteno dvoje. Meutim, na oba ova naina mnoge sobe u hotelu
    ostaju prazne. Kada bismo eleli da popunimo sve sobe, tada bismo morali da se posluimo
    treom metodom. Potrebno je, najpre, napraviti tablicu u kojoj e redovi biti numerisani
    brojevima hotela, a kolone brojevima soba, nakon ega bismo goste smetali po kvadratima
    tablice. Tako bismo u sobu broj 1 stavili gosta iz (1,1), tj. iz sobe broj 1 prvog hotela; u sobu 2
    bismo stavili gosta iz (1,2), tj. iz sobe broj 2 prvoga hotela; u sobu 3 bismo stavili gosta iz
    (2,2), tj. iz sobe broj 2 drugog hotela; u 4 bismo stavili gosta iz (2,1), tj. iz prve sobe drugog
    hotela. Na taj nain e biti razmeteni gosti iz gornjeg levog kvadrata tablice sa stranicom 2.
    Posle toga, na broj 5 poslaemo gosta iz (1,3), na 6 iz (2,3), na 7 iz (3,3), na 8 iz (3,2),
    na 9 iz (3,1), nakon ega emo prei na kvadrat duine stranice 4 itd. U optem sluaju, ako
    gost zauzima sobu broj n u m-tom hotelu, on e za n / m zauzeti sobu (n - 1)
    2
    + m, a za n'm
    sobu m
    2
    n +1. Hilbertov hotel nam pokazuje kako su sve beskonanosti podjednako velike,
    jer razliite beskonanosti uspevaju da se sabiju u isti beskonani hotel (beskonanost
    parnih, neparnih ili prostih brojeva se moe uporediti sa beskonanou svih prirodnih
    brojeva), a kao to smo videli, ak i beskonaan broj beskonanih skupova se moe staviti u
    samo jedan beskonaan skup.

    - Da li sve linije i figure poseduju jednak broj taaka?

    Za razliku od fizike i hemije koje prouavaju materijalni svet oko nas, matematika
    prouava imaginarni svet brojeva, geometrijskih figura i logikih iskaza, a po definiciji, ona
    predstavlja nauku o odnosima izmeu koliina, veliina i osobina, kao i logikih operacija
    putem kojih se nepoznate koliine, veliine i osobine mogu odrediti. Dok u fizici i hemiji vai
    zakon o odranju energije, u matematici je uobiajena pojava da npr. od jednog polukruga
    dobijemo loptu (prostim rotiranjem za 360
    o
    oko prenika polukruga) ili da od dve etvrtine
    jabuke dobijemo celu jabuku (to je posledica aksioma izbora koji nam kae da ukoliko
    imamo beskonaan skup beskonanih skupova, tada iz svakog skupa moemo izbrati po jedan
    element, bez prethodnog fiksiranja zakona izbora). Slino tome, u svetu matematike, svaka
    linija, bilo da je konane ili beskonane duine, poseduje jednak broj taaka. Drugim reima,
    skup svih taaka na bilo kom pravcu ili bilo kom njegovom delu, neprebrojiv je, i beskonano
    je velik (jer za razliku od skupa algebarskih brojeva odnosno skupa svih reenja jednaina
    a
    0
    x
    n
    + a
    1
    x
    n-1
    + + a
    n
    sa celim koeficijentima, koji je prebrojiv, skup transcedentnih, odnosno
    iracionalnih brojeva je neprebrojiv). Ukoliko nacrtamo duu liniju ispod krae linije, tada
    emo moi da ustanovimo jednoznanu korespondenciju izmeu svih taaka ovih dveju linija
    povlaenjem zamiljenih pravih linija izmeu svake dve od beskonano mnogo taaka na
    svakoj od njih. Ove zamiljene linije kojima se ustanovljava korespondencija e se sei u
    zajednikoj taki iznad obe linije, koja e predstavljati teme nacrtanog trougla. Slino ovome,
    moemo pokazati i da na celom beskonanom pravcu ne postoji vie taaka nego na bilo kom
    njegovom odseku (delu), odnosno da je mogue izmeu skupa taaka na pravcu i skupa
    taaka na bilo kom njegovom odseku ustanoviti obostrano jednoznanu korespondenciju.
    Naime, dovoljno je samo da opiemo polukrug prenika izabranog odseka i da ga nacrtamo
    izmeu intervala (odseka) i prave linije. Najpre take intervala preslikavamo na krunicu, a
    zatim krunicu projektujemo na pravac i vidimo da pri tome svakoj taki intervala odgovara
    jedna i samo jedna taka pravca, pri emu nije isputena ni jedna taka na pravcu. Drugim
    reima, dokazujemo kako na delu prave i na itavoj beskonanoj pravi postoji podjednako
    veliki broj taaka. Slinu korespondenciju izmeu intervala od 0 do t/2 na x-osi i beskonano
    velike y-ose, moemo da ustanovimo pomou krive linije - tangensoide (grafika funkcije y =
    tgx). Takoe, moemo da dokaemo i da bilo koji odseak kvadrata ili bilo koje druge
    viedimenzionalne figure poseduje jednak broj taaka kao i cela figura. U optem sluaju, bilo
    koja geometrijsko telo koja sadri barem jednu liniju, ima isto toliko taaka koliko i bilo koji
    njegov odseak, a ovakvi skupovi sa beskonano mnogo lanova se nazivaju skupovima
    kontinuuma, to potie od latinske rei continuum, to znai neprekidan.

    - ta je to efekat leptira?

    Nekada se mislilo da je priroda deterministika, to znai da bismo poznavajui
    poetne parametre sistema, mogli da poznajemo njegovo stanje u bilo kom vremenskom
    trenutku. Meutim, nakon formulisanja Hajzenbergove relacije neodreenosti postalo nam je
    jasno da ishodi prirodnih dogaaja uvek ostavljaju prostora za upliv boanske sile, pa je stoga
    ljudska tenja ka poznavanju svih osobina materijalnih sistema u bilo kom vremenskom
    trenutku na osnovu samo fizikih merenja postala iluzija. uveni efekat leptira je povezan sa
    nemogunou potpuno preciznog predvianja vremenske prognoze. Naime, premda je
    atmosfera jedan veoma sloen sistem sa mnogo meuzavisnih promenljivih veliina, u
    teorijskom sluaju, kada bismo mogli da izmerimo temperature, pravce i brzine kretanja,
    vlanost i gustinu svih kopnenih, vazdunih i vodenih masa na Zemlji i kada bismo u raun
    ukljuili i prijem energije sa Sunca, mogli bismo sve ove brojke da ubacimo u memoriju
    jednog specijalizovanog superkompjutera koji bi nam izraunao tano vreme i sve vremenske
    pojave na Zemlji u bilo kom trenutku u budunosti. Meutim, upravo kao posledica
    Hajzenbergove relacije neodreenosti, naa merenja nikada ne mogu biti u potpunosti
    precizna, ak ni sa najsavrenijom opremom na svetu. A poto predvianje buduih stanja
    sistema najvie zavisi od poetnih parametara, pravljenje male greke u uneenim podacima
    dovee do potpuno drugaijih predvianja od istinitih. Naime, dovoljno je da jedan leptir
    mahne svojim krilima i na taj nain samo malo promeni poetna stanja sistema pa da naa
    predvianja padnu u vodu time to emo pogreno predvideti neki uragan koji se nee desiti
    ili neemo predvideti kiu tamo gde e ona pasti. Ovaj efekat nepredvidljivosti u svakom
    naunom eksperimentu po ovom mahanju krila jednog leptira nosi i ime leptirov efekat.
    6. Voda


    - Kako nastaju oblaci?

    Oblaci nastaju kondenzacijom vodene pare prilikom irenja i hlaenja toplih
    vazdunih struja koje se podiu u visinu. Ove vazdune struje nastaju iznad toplijih oblasti
    Zemljine povrine iznad kojih je vazduh topliji u odnosu na okolni hladniji vazduh, a stoga je
    i rei od okolnog vazduha. Ukoliko ste nekada iz aviona primetili ptice kako lete oko
    odreenog vazdunog predela, najverovatnije je da su one osetile toplu struju vazduha koja se
    penje odozdo, pa se brkaju u njoj. Uzdiua topla vazduna struja se tokom penjanja iri i
    hladi sve dok se njena temperatura (i gustina) ne izjednai sa temperaturom (i gustinom)
    okolnog vazduha. U vazduhu je uvek rastvorena odreena koliina vode pare koja na
    dovoljno niskim temperaturama, kakve vladaju u visokim slojevima atmosfere, poinje da se
    kondenzuje. Drugim reima, slobodni molekuli vode poinju da privlae jedni druge i da
    formiraju vodene kapi (poluprenika od jednog hiljaditog dela milimetra dok su u oblaku,
    preko oko 20 hiljaditih delova milimetra kada se sputaju u obliku magle, do nekoliko stotih
    delova milimetra kada poinju da padaju iz oblaka u obliku kie) ili male kristalie leda (ije
    su razmere neto vee od razmera vodenih kapljica) koje u veim grupacijama sa Zemlje
    opisujemo kao oblak.

    - Kakvi sve oblaci postoje?

    Luk Hauard je 1803. godine izveo sistem klasifikacije oblaka koji se i danas
    primenjuje, a prema kome postoje dve fundamentalne strukture oblaka - slojeviti i strujei,
    kao i dva razliita tipa sastava oblaka - oblaci koji se sastoje vodenih kapi i nalaze se na
    visinama do 6km i oblaci sastavljeni od ledenih estica, odnosno tzv. cirusi, koji se nalaze na
    visinama od preko 6 km. Stratusi ili slojeviti oblaci imaju izgled magle, dok kumulusi,
    odnosno strujei oblaci imaju gornje slojeve u obliku karfiola. Stratusi proizvode trajne kie, a
    nastaju u delovima Zemljine atmosfere gde se vazduh podie navie du irokih oblasti, ali
    sporom brzinom (nekoliko santimetara u sekundi). Oni se sastoje se od mnotva malih
    kapljica vode, koje odlino rasipaju svetlost, usled ega ovakvi oblaci izgledaju bljetavo beli.
    S druge strane, kumulusi uzrokuju pljuskove i oluje sa grmljavinom, a nastaju u brzo
    podiuim vazdunim strujama ija navie usmerena komponenta brzine prevazilazi brzinu od
    nekoliko metara u sekundi. Za razliku od kumulusa, prilikom ijih nastanaka dolazi do malog
    meanja oblaka sa okolnim vazduhom pa oni stoga imaju otre oblike, cirusi podseaju na
    razmazane bele trake po nebu, a njihova difuznost potie usled toga to kristali leda u okolini
    ivica oblaka isparavaju u okolni vazduh. Oblaan vazduh se mea sa bistrim i prozirnim
    vazduhom i cirusi gube svoj jasno definisani oblik i razlivaju se du nebeske sfere.

    - Koliko je vremena potrebno kapima kie da padnu sa oblaka na Zemlju?

    Kapi kie mogu padati sa velikih visina od po nekoliko kilometara, a mogu i stajati u
    vazduhu kao npr. u sluaju magle. Naime, to su kapi kie vee, to e one bre padati ka
    Zemlji. Najmanje kapi kie padaju brzinama od po samo nekoliko santimetara u sekundi, tako
    da vazduna strujanja upravljaju njihovim kretanjem i one praktino plutaju po vazduhu. S
    druge strane, kapi prenika oko 5 mm (prenik kinih kapi se nalazi u rasponu od 0,51 do 6,35
    mm), padaju brzinom od 9 metara u sekundi, pa ukoliko potiu iz nimbostratusa sa visine od
    oko 1800 metara, tada im je potrebno oko 200 sekundi da padnu na Zemlju. Proseno velikim
    id38017412 pdfMachine by Broadgun Software - a great PDF writer! - a great PDF creator! - http://www.pdfmachine.com http://www.broadgun.com
    kinim kapima (prenika oko par milimetara) je najee potrebno izmeu 3 i 6 minuta da
    dou do Zemlje. Ukoliko bismo zanemarili vetar koji utie na brzinu kapi tokom njenog
    padanja, mogli bismo lako da izraunamo terminalnu brzinu kapi datih razmera. Naime, kada
    kap pone da pada sa dna oblaka, ka Zemlji usmerena sila gravitacije je ubrzava sve dok se
    njen intenzitet ne izjednai sa navie usmerenom silom trenja kine kapi sa okolnim esticama
    vazduha kroz koji pada. Inae, da bi sila gravitacije koja deluje na kinu kap postala dovoljno
    velika da bi ona poela da pada, u jednoj kapi se mora kondenzovati oko 10
    18
    molekula vode.
    Tako se lako moe izvesti da je terminalna brzina kapi (u metrima u sekundi) jednaka
    proizvodu broja 4,7 i kvadratnog korena iz poluprenika kapi (u milimetrima). Tako e kina
    kap poluprenika 2 mm putovati do Zemlje brzinom od oko 7 m/s, pa e joj u zavisnosti od
    nadmorske visine oblaka iz koga potie biti potrebno izmeu jednog i nekoliko minuta da
    doe do Zemlje.

    - Zato sneg retko pada kada je mnogo hladno?

    Maksimalna koncentracija vodene pare prisutne u vazduhu, veoma je mala na niskim
    temperaturama. Najvei broj oblaka nastaje u procesu ireeg hlaenja, koji podrazumeva
    najpre podizanje vazdunih masa, a zatim njihovo irenja pod dejstvom nieg atmosferskog
    pritiska u viim slojevima atmosfere. irenje vazduha dovodi i do njegovog hlaenja, to
    smanjuje koliinu vodene pare koju moe sadrati, a odbaena vodena pare se kondenzuje
    formirajui oblak. Na veoma niskim temperaturama, proces ireeg hlaenja poinje u
    vazduhu koji ima znatno manji sadraj vodene pare, nego na uobiajenim temperaturama.
    Stoga, ovakvi oblaci sadre mnogo manje vode u obliku kristala leda, koji predstavljaju
    poetna mesta za formiranje kristala snega. Na neto viim temperaturama, ali jo uvek ispod
    0
    o
    C, kristali leda se meusobno povezuju stvarajui snene pahuljice, dok u ekstremno
    hladnim uslovima ledeni kristali ostaju nezavisni. Ipak, koliko god da je niska temperatura,
    doi e do formiranja odreene, premda manje koliine kristala leda, koji nalaze put do
    povrine Zemlje, ponekad ne ba u obliku snega, ve u obliku snenih iglica, tj. tzv. snene
    magle, koja je esta pojava na Arktiku.

    - Koja je razlika izmeu ledene kie, susneice i grada?

    Ledena kia predstavlja obinu kiu koja pada iz oblaka u obliku tenih kapi, ali koje
    se zalede kada na Zemljinoj povrini dou u kontakt sa nekim predmetom ija se temperatura
    nalazi ispod 0
    o
    C. Ledena kia je najee kratkotrajna pojava, s obzirom da se u najveem
    broju sluajeva veoma brzo pretvori ili u kiu ili u sneg. S druge strane, susneica je kia koja
    pada u vidu malih komadia leda. Susneica poinje kao kia u neto toplijim gornjim
    slojevima atmosfere, ali se vodene kapi brzo zalede prilikom prolaska kroz hladnije slojeve
    atmosfere koji se najee nalaze neposredno iznad Zemljine povrine. Za razliku od ledene
    kie i susneice, grad predstavlja potpuno drugaiji nain precipitacije. Naime, komadii
    grada koji padaju iz oblaka predstavljaju koncentrine slojeve otopljenog i rekristalizovanog
    snega oko kristalizacione klice, koja najee predstavlja obinu trunku praine. Rast komada
    grada je povezan sa uestalim sudarima estica grada u nastajanju sa prehlaenom vodom
    (vodom koja je tena na temperaturi ispod njene take mrnjenja), koja se nalazi u oblacima
    kroz koje lete estice grada. Vetrovi tokom oluja, kao i kumulonimbusni oblaci mogu da
    izazovu prolazak komada grada u formiranju kroz atmosferske slojeve nazimenino veih i
    manjih temperatura tako da se u okviru svakog komadia grada formiraju naizmenini slojevi
    otopljenog snega i leda. Za razliku od ledenih kia i susneica, grad ne mora da bude zimska
    pojava, ve se pojavljuje i leti samo ukoliko u atmosferi postoje naizmenino topliji i hladniji
    slojevi, a esto se pojavljuje pre ili posle tornada ili velikih oluja, pa stoga pojava grada
    ukazuje na nesvakidanje vremenske prilike. Iako proseni kamenii grada imaju u preniku
    oko 6 - 7 milimetara, oni mogu postati i mnogo vei i tei, to zavisi od debljine i broja
    njihovih konstitutivnih slojeva. Najvei do sada izmereni komad grada je pao u Indiji 1939.
    godine i bio je teak 3,4 kilograma.

    - Zato se zimi mostovi zalede pre puteva?

    Tokom jednog hladnog i kinog dana, led se bre stvara na mostovima i
    nadvonjacima nego na putevima iz dva razloga: pre svega, hladni vetar udara mostove sa
    svih strana tako da oni brzo gube toplotu, dok put gubi toplotu samo preko svoje povrine.
    Drugi razlog je taj to je veina mostova izgraena od elika i betona, a to su materijali koji su
    veoma dobri provodnici toplote. Usled toga sva toplota prolazi kroz most do povrine
    konstrukcije gde se prenosi na spoljanju struju hladnog vazduha. Sa druge strane, putevi su
    napravljeni od asfalta koji je prilino slab provodnik toplote, to dodatno smanjuje brzinu
    gubitka toplote puteva. Sigurno znamo da nije isti oseaj dodirnuti asfalt i elik tokom jednog
    hladnog dana. Naime, elik veoma brzo odvodi toplotu sa nae ruke kada ga dodirnemo, pa
    nam je stoga mnogo hladnije ukoliko jedno vreme drimo ruku na elinom predmetu, nego
    ukoliko isto vremeno provedemo dodirujui asfalt koji mnogo sporije odvodi toplotu. Takoe,
    temperatura mostova je veoma bliska temperaturi vazduha. Kada temperatura vazduha padne
    ispod nule, temperatura povrine mosta e takoe vrlo brzo pasti ispod nule i kia ili sneg e
    se zalediti na mostu. Zbog ove pojave se vozaima esto savetuje da uspore kada se priblie
    mostu jer led moe biti nevidljiv, a i moe se nalaziti ispod tankog sloja snega.

    - Zato se na zaleene puteve stavlja so?

    Ako ivite u mestu gde zimi pada mnogo snega i gde su putevi u to doba godine esto
    zaleeni, onda ste sigurno nekada videli auto-moto ekipe kako sipaju velike koliine soli na
    zaleeni put. Led nastaje kada temperatura vode pri normalnom, atmosferskom pritisku
    dostigne temperaturu od 0
    o
    C. Meutim, voda u kojoj je rastvoreno malo soli poseduje
    snienu taku mrnjenja i povienu taku kljuanja. Tako se na primer, desetoprocentni
    rastvor slane vode ledi na 6
    o
    C, a dvadesetoprocentni rastvor slane vode na 16
    o
    C. Sipanjem
    soli na zaleeni put, ona se rastvara u vodi i sniava njenu temperaturu mrnjenja to znai da
    i dovodi do topljenja leda ukoliko je njegova trenutna temperatura vea od temperature
    mrnjenja, sniene posredstvom rastvaranja soli u ledu. Ako ste nekada posmatrali kako se led
    topi pod dejstvom soli, sigurno ste primetili da se led oko zrna soli skoro trenutno topi, a
    topljenje se dalje iri od granica zrna soli. Meutim, kada je temperatura puta nia od oko 10
    o
    C, tada so nee ostavljati skoro nikakav efekat. Naime, vrsta so nee moi da se dublje
    inkorporira u vrstu vodu kako bi zapoeo proces topljenja. U tom sluaju e sipanje peska
    preko puta pruati bolje trenje, a time i veu vunu snagu vozila.

    - Ako je voda bezbojna, zato je sneg beo?

    Vidljiva svetlost predstavlja identino prostorno i vremensko oscilovanje
    elektromagnetnog polja, a u zavisnosti od frekvencije oscilovanja nae oi primeuju razliite
    boje. Za razliku od crnih tela iji atomi i molekuli apsorbuju svu svetlost koja padne na njih, i
    prevode je u toplotu, odnosno energiju kretanja, tela bele boje reflektuju, odnosno odbijaju od
    sebe svu svetlost koja padne na njih. Voda je providna, to znai da svetlost prolazi kroz nju,
    ali pri tome menja svoj pravac. Ovo znamo jer kada gledamo kroz vodu sve to vidimo ispada
    u naim oima malo iskrivljeno. S druge strane, sneg je beo, to znai da skoro potpuno
    reflektuje svetlost. Sneg se sastoji iz mnogo malih kristala leda, a bela boja snega snega
    nastaje kao posledica optikih osobina kristala leda, kao i njihovog neureenog rasporeda u
    snegu. Kad svetlosni foton doe do sloja snega, on najpre prolazi kroz kristal leda na povrini
    koji mu malo promeni pravac kretanja i poalje ga na susedni kristal, gde mu se opet malo
    promeni pravac kretanja, i tako sve dok svetlosni foton ne obrne svoj smer za vie od 90
    o
    i ne
    napusti sloj snega. Ovaj proces reflektovanja deava se sa svetlosnim fotonima svih vidljivih
    frekvencija pa stoga sneg reflektuje svu vidljivu svetlost, a mi vidimo da je sneg beo, jer bela
    boja sadri u sebi ceo spektar vidljive svetlosti sa Sunca.

    - Da li se svetlost kree bre kroz vodu ili kroz led?

    Indeks prelamanja nekog materijala se definie kao odnos brzine prostiranja svetlosti
    kroz vakuum i brzine prostiranja svetlosti kroz dati materijal. Ukupna brzina svetlosti se
    smanjuje prilikom njenog prelaska iz vakuuma u sredinu koja je ispunjena atomima, a razlog
    tome je stalna apsorpcija i ponovna emisija svetlosnih fotona od strane pojedinanih atoma
    kao i elastini sudari izmeu fotona i elektrona prilikom kojih fotoni menjaju svoj pravac
    prostiranja, pa im se i smanjuje brzina kretanja u tano definisanom pravcu. Optika gustina
    materijala je povezana sa prosenim vremenom koje atomi materijala provode u pobuenim
    stanjima (kao posledicama apsorbovanja fotona) pre nego to ponovo emituju apsorbovani
    foton koji zatim ponovo nastavlja svoj put. Naravno, to je vea optika gustina materijala, to
    e biti ve i njegov indeks prelamanja. Poto se i led i voda sastoje od istih molekula vode,
    umesto optike gustine moemo se koristiti i obinom, atomskom gustinom. Led je rei od
    vode, a kao posledica toga i indeks prelamanja leda (1,31) je manji od indeksa prelamanja
    vode (1,33), to znai da se svetlost bre kree kroz led nego kroz vodu. U najveem broju
    sluajeva, vrsta faza neke supstance je gua od njene tene faze, pa se tada i svetlost bre
    prostire kroz tenu fazu. Meutim, u sluaju vode (koja je jedina poznata supstanca koja
    poinje da se iri pre take mrnjenja, tj. izmeu 0 i 4
    o
    C pri atmosferskom pritisku),
    silicijuma, germanijuma, legure olovo-kalaj-antimon (koja se koristi u tamparstvu), nekih
    legura srebra kao i jo nekih drugih supstanci, njihova vrsta faza je rea od tene, pa se
    svetlost kroz nju kree bre.

    - Zato se topla voda ponekad zaledi bre od hladne vode?

    Ukoliko bismo podjednakom brzinom poeli da oduzimamo toplotu toploj i hladnoj
    vodi, sasvim sigurno bi se hladna voda bre zaledila. Meutim, kada su temperature tople i
    hladne vode relativno bliske, topla voda koja je prethodno proklljuala, lako se moe zalediti
    bre od toplije vode, a kada su temperature prethodno prokljuale i neprokljuale vode
    jednake, uvek e se bre zalediti prethodno prokljuala voda. Razlog ovoj neobinoj pojavi je
    u tome to vodu tokom kljuanja naputa rastvoreni vazduh u okviru gasnih mehuria. Stoga
    e ova voda nakon prestanka zagrevanja poto smo je doveli do kljuanja, biti siromanija
    vazduhom od obine vode koja prethodno nije burno isparavala u procesu kljuanja. to je u
    vodi prisutno manje vazdunih mehuria, to je toplotna provodljivost vode vea, pa e se ona i
    bre zalediti. Tako je toplotna provodljivost kristala leda znatno vea od toplotne
    provodljivosti snega u kome je uvek prisutno mnogo vazdunih pora i upljina. Ustvari,
    toplotna provodljivost snega je skoro jednaka toploltnoj provodljivosti vune, pa je sneni
    pokriva stoga odlian toplotni izolator. Inae, esto tokom zime doe do pucanja cevi u vodi
    koja se u njima zaledila. Naime, zapremina leda je za oko 9 % vea od zapremine vode, pa
    stoga ledene kocke deluju pritiskom na zidove cevi, a ovaj pritisak (od oko 2400 atmosfera) je
    esto dovoljan do dovede do pucanja materijala od koga je napravljena cev. Zimi se cevi kroz
    koje tee topla voda uvek rasprsnu lake od hladnih cevi, to je osim veih temperaturskih
    fluktuacija, takoe posledica i opadanja koncentracije vazdunih gasova u vodi sa njenim
    zagrevanjem, a time i poveane toplotne provodljivosti ovakve vode. Takoe, prethodno
    zagrejana voda uvek formira i gui led kada se dovoljno ohladi.

    - Zato se led bre topi u vodi nego u vazduhu?

    Ukoliko dva ista komada leda (istih temperatura) potopimo, jedan u vodu, a drugi
    ostavimo u vazduhu, pri emu su voda i vazduh na istoj temperaturi, komadi leda u vodi e
    se znatno bre otopiti. Potrebno je da se prisetimo da je temperatura merilo srednje kinetike
    energije estica sistema, dok toplota predstavlja meru ukupne kinetike energije estica
    sistema. Stoga, ukoliko su voda i vazduh na istim temperaturama, njihove estice poseduju
    jednake srednje (tj. prosene) kinetike energije, ali je voda toplija jer je gua od vazduha, pa
    time poseduje vie estica, a time i veu ukupnu kinetiku energiju estica sistema. Kada
    ubacimo led u vodu ili ga okruimo toplijim vazduhom, okolni molekuli (vode ili vazduha)
    poinju da se sudaraju sa molekulima vode u ledu. Kao to kada se sudare dve bilijarske
    kugle, dolazi do usporavanja bre, a ubrzavanja sporije kugle (pri emu vae zakoni odranja
    energije i impulsa), ista stvar se deava i prilikom sudaranja atoma i molekula. Tako se
    molekuli vode u ledu ubrzavaju, a okolni molekuli usporavaju, to opisujemo kao prenos
    toplote sa toplijeg na hladnije telo. Kada molekuli vode u kristalnoj reetki leda dobiju
    dovoljno velike kinetike energije, oni mogu da savladaju privlanu potencijalnu energiju
    koja ih dri vezane u kristalnoj reetki leda i da preu u fluidno, teno stanje. Poto je voda
    gua od vazduha, ona je i toplija, pa e se stoga i proces topljenja leda mnogo bre odigravati
    u vodi nego u vazduhu.

    - Kako moemo da otopimo led bez zagrevanja?

    Da bismo otopili 1 gram leda koji poseduju temperaturu od 0
    o
    C, moramo mu predati
    80 kalorija toplote. Podsetimo se da je kalorija koliina toplote koju je potrebno predati
    jednom gramu vode da bi se on zagrejao za jedan stepen (tanije od 15,5
    o
    C do 16,5
    o
    C), a
    jednaka je energiji od 4,184 Dula. Stoga, istih 80 kalorija toplote kojih moramo dati 1 gramu
    ledu da bi se otopio, moemo da potroimo za zagrevanje jednog grama tene vode od
    temperature od 20
    o
    C pa do samog kljuanja (na 100
    o
    C). Sa toplotom kojom bismo otopili
    samo jedan kubni santimetar leda, moemo npr. rashladiti za 1
    o
    C 240 litara vazduha.
    Meutim, led moemo otopiti i bez zagrevanja. Da bismo to izveli, potrebno je da na komad
    leda delujemo pritiskom. Naime, led sa temperaturom od 1
    o
    C se topi pod pritiskom od 130
    kg/cm
    2
    (na Zemlji, naravno), dok se led temperature od 20
    o
    C topi pod pritiskom od 2000
    kg/cm
    2
    (opet na Zemlji). Slian efekat topljenja leda pod pritiskom postiemo svaki put kada
    se klizamo sa klizaljkama na ledu. Naime, pritisak kojim deluje telo svojom teinom na
    podlogu zavisi osim od mase tela i od dodirne povrine izmeu tela i podloge. to je manja
    ova povrina, to e pritisak kojim deluje telo na podlogu biti vei. Tako se pod dejstvom
    teine klizaa, kao i izuzetno male povrine oslonca klizaljke (odnosno, pod dejstvom
    pritiska) topi mali sloj leda, a nastali tanki sloj vode zapravo i omoguava klizanje pri kome
    postoji tano onoliko trenja koliko je potrebno da bi kliza mogao da kontrolie svoje
    kretanje. Naime, po ledu koji je gladak kao staklo, kliza se ne moe ni pomai sa mesta jer
    nema skoro nimalo trenja koje je neophodno da bi se ubrzao, dok po stvarnom ledu kliza
    moe da razvije brzinu jednog brzog voza. Takoe, ukoliko zaledimo vodu koja se nalazi pod
    pritiskom od 2000 atmosfera dobiemo led koji je tei u vodi i stoga ne pluta na povrini
    vode, ve u njoj tone. Slino ovome, ako pritisak u vodi poveamo do 20 000 atmosfera i
    zatim takvu vodu zaledimo, dobiemo led koji osim to e biti tei od vode, topie se tek na
    80
    o
    C. Takav, tzv. vrui led ne moemo ak ni u ruci da drimo, jer on veoma brzo upija
    toplotu sa okolnih tela. Ovakve vrste leda ne nalazimo u prirodi, premda se smatra da ovakav
    led moda i postoji na nekoj dubini Zemljine kore gde je pritisak veliki, a temperatura jo
    nedovoljno visoka.

    - Da li voda moe da prokljua bez zagrevanja?

    Voda poinje da kljua u onom trenutku kada se pritisak njene pare izjednai sa
    okolnim pritiskom. Pri normalnom atmosferskom pritisku (101 325 Paskala), voda kljua na
    100
    o
    C. Ali, ako se smanji pritisak u okolini, voda e prokljuati na nioj temperaturi. Opte
    je pravilo da na svakih 160 metara visine, temperatura kljuanja vode opada za po jedan
    stepen Farenhajtove skale. Tako e voda na planini visokoj 4 kilometra, kljuati na 86
    o
    C, jer
    sa poveanjem visine dolazi i do opadanja atmosferskog pritiska i to po eksponencijalnoj
    zavisnosti. Ukoliko postavite vodu u oblast izuzetno niskog pritiska, ona e prokljuati bez
    zagrevanja. Ako imate vakuum pumpu, to moete i proveriti. Izvlaite vazduh iz hermetiki
    zatvorene posude u kojoj se nalazi voda i jednog trenutka ona e prokljuati bez ikakvog
    zagrevanja. To znai da kada kuvate aj na vrhu planine, kljuala voda nee biti isto tako
    vrela kao voda koja moda ba sada kljua na poretu u vaoj kui. Moda ste nekada
    primetili da su na nekim kesicama sa jelima koja zahtevaju kuvanje napisani posebni recepti
    za pripremanje jela na visokim nadmorskim visinama. Razlog tome je to to kuvanje hrane na
    visokim planinama zahteva due kuvanje usled nie temperature kljuale vode. S druge
    strane, lonci pod pritiskom izvode suprotan efekat. Oni poveavaju vazduni pritisak u lonci
    pa voda kljua na vioj temperaturi. Kljuala voda je tada toplija pa i kuvanje moe trajati
    krae.

    - Zato kapi vode tako polako padaju sa vrha krova?

    Svi neutralni atomi i molekuli imaju tu osobinu da se privlae kada su malo
    razmaknuti, a da se odbijaju kada se isuvie priblie jedan drugom tako da im se elektronski
    oblaci preklope. U osnovi ovog privlanog dejstva su Van der Valsove (tj. meumolekulske)
    sile, koje su elektrine prirode i opisuju interakcije izmeu dva dipola, tj. dva tela ija
    raspodela naelektrisanja nije sferno simetrina, premda im je ukupno naelektrisanje jednako
    nuli. Ova interakcija i privlaenje neutralnih molekula je utoliko vee ukoliko je dipolni
    momenat ovih molekula vei. Poto su molekuli vode visoko polarni, oni se usled Van der
    Valsove interakcije, kao i usled formiranja vodoninih veza izmeu atoma vodonika i
    kiseonika iz razliitih vodenih molekula, veoma dobro vezuju jedni za druge. Ukoliko
    postavite au napunjenu sa vodom u besteinsko stanje, voda e naputati unutranjost ae
    tako to e se kretati du zidova ae i zatim preko stola, a razlog tome je upravo dominacija
    meumolekulskih sila u odnosu na silu gravitacije koja je u besteinskom stanju zanemarljivo
    mala. Meutim, ako izolujete vodu od ae, onda e sva voda teiti da obrazuje sferu. Poto se
    na dodirnoj povrini izmeu vode i druge sredine (npr. vazduha) obrazuje napon (tzv.
    povrinski napon), voda tei da minimizira ovaj napon, tj. da smanji povrinu to je mogue
    vie, odnosno da zauzme oblik lopte (sfere). Postojanje ovih meumolekulskih sila izmeu
    molekula vode moe se potvrditi i ukoliko prepunite au vode za nekoliko milimetara iznad
    vrha ae. Voda se nee preliti upravo zbog privlane sile izmeu molekula vode. Ukoliko je
    privlana sila izmeu molekula vode i molekula sa povrine plafona vea od privlane sile
    izmeu samih molekula vode, tada e voda kvasiti plafon (kada ne bi bilo gravitacije sva voda
    sa krova bi se lepila za povrinu plafona). U suprotnom sluaju, plafon e ostati suv (kada ne
    bi bilo gravitacije, voda bi tada obrazovala sferne kapljice i ne bi kvasila plafon). Meutim, u
    prisustvu gravitacije, situacija se menja. Naime, sila gravitacije koja tei da odvoji kapi vode
    od plafona i spusti ih na Zemlju, zavisi od zapremine kapi pa je stoga proporcionalna sa
    treim stepenom poluprenika kapi. S druge strane, privlana sila izmeu molekula vode i
    molekula sa povrine krova (tj. plafona) zavisi od dodirne povrine izmeu kapi i krovom, pa
    je proporcionalna sa kvadratom poluprenika kapi. Poto e sa rastom kapi, tj. sa poveanjem
    njenog poluprenika, sila gravitacije bre rasti od meumolekulskih sila, jer trei stepen
    poluprenika raste bre od kvadrata, i kap vode e se u jednom trenutku odlepiti od krova i
    poeti da pada ka Zemlji.

    - Koliko moe biti jak mlaz vode?

    Mlaz vode moe biti toliko snaan da se njime moe sei metal, to se i koristi u
    abrazivnim mlaznim mainama. Vodeni mlazovi u ovakvim mainama su sposobni da seku
    razne stvari jer je pritisak vode u mlazu oko 30 puta vei od pritiska vode u mlazu ulinih
    istaa, a i vodeni sprej se kanalie kroz veoma uski otvor kako bi mlaz bio to koherentniji.
    Vodeni mlazovi niskog pritiska su prvi put korieni u rudnicima zlata u Kaliforniji sredinom
    19. veka. Poetkom 20. veka poeli su da se koriste topli i parni vodeni mlazovi za ienje, a
    vodeni mlazovi veoma visokog pritiska za seenje materijala uli su upotrebu osamdesetih
    godina 20. veka. Vodeni mlazovi mogu lako sei mermer, granit, metale, plastike, kamenje,
    drvo, pa ak i elik, a prednost u odnosu na metalne rezae im je ta to se ne pregrevaju i ne
    mogu da otupe. Naunici sa Univerziteta Berkli u Kaliforniji napravili su hemijsku supstancu
    koja se zove super-voda i koja se dodaje obinoj vodi kako bi dodatno povezivala molekule
    vode i tako stvarala jo koherentniji mlaz. Uz pomo ovog dodatke sa jednim ovako snanim
    mlazom moe se skinuti kora drveta sa rastojanja od 12 metara.

    - Zato dolazi do poveanja mlaza vode kada prstom delimino poklopimo
    otvor creva?

    Na osnovu zakona o odranju materije (koji se moe primenjivati samo u ovakvim
    makro-kosmikim sluajevima kada je pretvaranje mase u energiju zanemarljivo malo),
    ukoliko odreena koliina vode dospe iz slavine u crevo, ista koliina vode mora ili oticati
    kroz izlazni otvor ili se akumulirati u crevu. Poto se batenska creva prave od krute plastike
    koja ne moe da se iri i na taj nain akumulira vodu u sebi, onda sva voda koja ue iz
    slavine u crevo, mora i izai iz njega. Kada stavimo prst na vrh creva, smanjujemo veliinu
    prostora kroz koji tee voda. Poto ista koliina vode mora da istie iz creva i pre i posle
    delimine blokade njegovog izlaznog otvora, voda mora oticati bre, a usled vee brzine
    estica vode, njihov domet takoe postaje vei.

    - Kako moemo da savijamo mlaz vode?

    Uzmite jedan plastini lenjir, ealj ili gumenu ipku, protrljajte je komadiem vunene
    tkanine i prinesite tankom mlazu vode koji istie iz slavine. Mlaz e se saviti ka naem
    predmetu jer on privlai vodu. Naime, molekuli vode su bipolarni, to znai da iako je svaki
    molekul vode u celini neutralan, jedan njegov kraj (oko atoma kiseonika) je neto malo
    negativno naelektrisan, dok je suprotni kraj molekula (dva kraja oko atoma vodonika) neto
    malo pozitivno naelektrisan. Kada neki gumeni ili plastini predmet protrljamo vunenom
    tkaninom, pod dejstvom trenja dolazi do izbijanja odreenog broja elektrona iz atoma koji su
    izloeni meusobnom kontaktu, pa e se kao rezultat toga, na predmet naelektrisati. Ukoliko
    se naelektrie pozitivno i dri pored mlaza vode, negativni krajevi molekula vode e biti
    privueni ka pozitivno naelektrisanom predmetu dok e pozitivni krajevi molekula biti
    odbijeni (ista stvar e se desiti kada se predmet naelektrie negativno, samo e tada pozitvni
    krajevi molekula vode biti privueni). Stoga e se molekuli okrenuti tako da njihovi negativni
    krajevi budu blie pozitivno naelektrisanom predmetu. Elektrina sila izmeu naboja opada
    kada se rastojanje izmeu naboja poveava i to srazmerno kvadratu rastojanja kako nam kae
    Kulonov zakon. Poto su se sada molekuli vode okrenuli tako da su njihovi negativni krajevi
    blie pozitivno naelektrisanom predmetu, privlane sile izmeu negativnih krajeva molekula i
    pozitivnog predmeta e biti vee od odbojnih sila izmeu udaljenijih pozitivnih krajeva
    molekula i predmeta, a vodeni mlaz e stoga, skretati ka predmetu. Ovaj eksperiment se
    posebno efektno izvodi pri niskoj vlanosti vazduha, to znai da tokom letnjeg dana nee
    uspeti tako dobro kao tokom nekog hladnijeg dana. Naime, pri veoma suvom vazduhu, mlaz
    vode se moe saviti i samo prstom. U tom sluaju, popnite se na jak stakleni sud (koji deluje
    kao izolator), protrljajte ruku vunenom tkaninom, pribliite prst mlazu vode i mlaz e se saviti
    ka nama.

    - Kako se voda penje do slavine?

    Veina modernih gradova poseduje po jedan ili nekoliko vodenih tornjeva u kojima se
    uva stotine hiljada litara iste, pijae vode koja se uz pomo snanih pumpi skladiti u njima.
    Ukoliko napunimo au ili kofu sa vodom i zatim probuimo jednu rupu na sudu, sva voda
    iznad nivoa rupe e istei kroz otvor. Razlog tome je to voda iznad rupe pritiska svojom
    teinom vodu ispod sebe i istiskuje je kroz otvor. to je vea visina vodenog stuba iznad
    nivoa rupe, to e biti vei pritisak koji deluje na vodu u okolini rupe, pa e i voda bre isticati
    kroz otvor. Iz dna vodenog tornja napunjenog vodom izlazi jedna cev koja se zatim grana u
    mnogo cevi od kojih svaka donosi vodu pod pritiskom kuama i zgradama u gradu. Kada nivo
    vode u vodenom tornju pone da opada, pumpe nastavljaju da dopunjuju toranj sa vodom tako
    da u njemu postoji uvek isti pritisak na izlaznoj cevi, odnosno tako da je uvek isti nivo vode u
    njemu. Kada se ovo ne bi radilo, tada bi voda u slavini usled nedostatka pritiska vode poela
    da istie sporije, pa bi na kraju i prestala da istie to se esto deava kada nam nestane voda u
    kui. to dalje voda putuje kroz cevi, to e se njen pritisak smanjivati usled trenja (odnosno
    zagrevanja zidova cevi), kao i usled prolaska kroz krivine koje usporavaju tok vode, pa joj
    tako smanjuju i pritisak. Voda takoe gubi pritisak kada pone da se penje navie. Iznad neke
    granice, voda odreenog pritiska ne moe vie da se penje u visinu bez pomou pumpi. Kada
    odvrnemo slavinu, mi zapravo otvaramo ventil kroz koji voda, spontano se kreui iz oblasti
    veeg u oblast nieg pritiska (kao i sve druge materijalne estice u prirodi) savladava nadole
    usmerenu silu gravitacije i poinje da curi ili tee.

    - Zato se mlaz vode iz slavine suava dok pada?

    Koliina vode koja protie kroz popreni presek mlaza zavisi od tri faktora. Prvi faktor
    je veliina samog poprenog preseka. Naime, to je vea povrina poprenog preseka, vea
    koliina vode e proticati u jedinici vremena. Drugi faktor predstavlja brzina vodenog toka.
    Naravno, to je vea brzina, vie vode istie. Trei faktor je gustina fluida (tj. vode), a usled
    turbulencije, ona moe varirati od take do take. Ako, ipak, pretpostavimo da je gustina vode
    u svim takama mlaza jednaka, onda moemo da zakljuimo da e proizvod povrine
    poprenog preseka i brzine isticanja vode biti jednak na bilo kojoj visini mlaza. Poto smo
    primetili da je mlaz ui na manjim visinama od lavaboa, to je i povrina poprenog preseka
    mlaza manja u delovima mlaza koji su blii lavabou nego slavini. Da bi gornja jednakost i
    dalje vaila, sa smanjenjem povrine poprenog preseka mora se poveati brzina mlaza, to se
    stvarno i deava. Naime, pod dejstvom gravitacije, molekuli vode se ubrzavaju ka lavabou pa
    se stoga i brzina mlaza poveava sa njegovim padanjem. Stoga, moemo rei da upravo
    Zemljina gravitacija uzrokuje suavanje vodenog mlaza.

    - Da li smer u kome se okree istiua voda u lavabou zavisi od hemisfere
    na kojoj se nalazimo?

    Smer okretanja vode u lavabou uzrokovan je Koriolisovim efektom pod dejstvom rotacije
    Zemlje oko svoje ose, a skromniji tip istog ovog efekta moemo proizvesti i kod kue ukoliko
    ane sa vodom postavimo na obrui sto koji smo prethodno podesili da se obre u pravcu
    suprotnom kretanju kazaljke na satu, odnosno u istom smeru u kome se obre Zemlja
    posmatrano na severne hemisfere Zemljine lopte. Voda sa dna aneta e se okretati u pravcu
    suprotnom kazaljci na satu bre nego voda sa povrine, to e davati vodi iz aneta
    posmatranoj odozgo oigledan izgled obrtanja u pravcu kretanja kazaljke asovnika.
    Meutim, ukoliko pogledate vodu iz posude odozdo, to odgovara posmatranju sa june
    hemisfere, izgledae vam kao da se voda okree u pravcu suprotnom obrtanju kazaljke na
    satu. Isto tako, rotacija Zemlje tei da ubrzava vodu koja otie kroz lavabo u smeru obrtanja
    kazaljke na satu na severnoj hemisferi, a u smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu u
    junoj hemisferi. Meutim, u stvarnosti najee moemo zanemariti Koriolisov efekat, jer su
    lokalne neopravilnosti kretanja, struje vazduha, poetni ugaoni momenti molekula vode, kao i
    male asimetrije u obliku lavaboa, ili zaostale kapi vode u njemu, dovoljno veliki uzroci da
    premae uticaj Koriolisovog efekta i dovedu do sluajnog smera okretanja istiue vode.
    Ukoliko bi se svi ovi spoljni uticaji mogli eliminisati, Koriolisov efekat bi zaista doveo do
    toga da se istiua voda uvek okree u suprotnim pravcima u severnoj i junoj hemisferi.
    Koriolisov efekat je takoe, zasluan zato cikloni, odnosno vazdune struje koje se obru u
    pravcu kazaljke na satu, postoje na severnoj hemisferi, dok anticikloni, odnosno suprotno
    rotirajue vazdune mase, postoje samo u junoj hemisferi Zemljine lopte.

    - Zato se zavesa iznad kade pomera ka mlazu vode?

    Ukoliko ste se tuirali u kadi kod koje je pravac mlaza vode priblino paralelan sa ravni
    prostiranja zavese, verovatno ste mogli da primetite naizgled neobian efekat povremenog
    pomeranja zavese ka vodi iz tua. Iako uzrok ovoj pojavi jo uvek nije u potpunosti
    razjanjen, postoje dve dominantne teorije zasnovane na principima Bernulijevog efekta i sile
    potiska. Bernulijev efekat kae da sa ubrzavanjem fluida dolazi do pada njegovog pritiska, ali
    pri tome ovaj efekat ne doputa prisustvo kapljica, pa se stoga verovatno i ne moe povezati
    sa pojavom skretanja zavese u tu kabini. Teorija potiska smatra da vru tu poveava
    temperaturu okolnog vazduha, a time i smanjuje njegovu gustinu. Na taj nain, na nekoj
    odreenoj visini, pritisak vazduha iznad kade postaje nii od pritiska vazduha van nje, to
    dovodi do kretanja vazduha iz oblasti vieg u oblast nieg pritiska, pa je ovako, difundujui
    vazduh i odgovoran za pomeranje zavese. Jedini problem u vezi sa ovim objanjenjem je taj
    to bi onda zavesa trebalo da se pomera ka spolja kada se tuiramo sa hladnom vodom, a
    nismo ba sigurni da se ova analogna, a suprotno usmerena pojava deava. Ipak, kompjuterske
    simulacije su zaista pokazale da sprej (tj. rasprene vodene estice, to je dobra aproksimacija
    za vodu iz tua) zaista stvara jedan vir niskog pritiska koji rotira normalno na poloaj zavese i
    predstavlja oigledan dokaz teorije potiska, naravno u sluajevima kada je zavesa lagana, a
    mlaz vode jak.

    - Kako se prave mehurovi od sapunice?

    U jednoj maloj kapljici vode, molekuli formiraju loptastu zapreminu, jer se na taj nain
    formira najmanja slobodna povrina tela, to odgovara energetski najstabilnijem stanju.
    Naime, molekuli vode u jednoj kapi se meusobno privlae, to ih i odrava spojenim, ali
    molekuli sa povrine kapi imaju viak energije jer nisu sa svih strana okrueni sa istorodnim
    molekulima. Ovaj viak energije se naziva povrinskim naponom tenosti i predstavlja uzrok
    pojave tanke opne koja kao da ne da kapi vode da se raspri, ve odrava sve molekule u
    okviru sfere. Meutim, kada dodamo malo sapuna ili deterdenta u vodu, na taj nain dodatno
    poveavamo povrinski napon tenosti, jer uvodimo dugake molekule sapuna koji poseduju
    polarne vrhova (kojima privlae molekule vode) i nepolarne repove (kojima odbijaju
    molekule vode), te usled toga u vodenoj smei (a i bez nje) formiraju veoma ureenu,
    praktino teno-kristalnu strukturu (slino elijskim membranama). Pod dejstvom jo veeg
    povrinskog napona, odnosno formiranja jo snanijih veza izmeu molekula u okviru smee
    deterdenta i vode, ova smea je u stanju da umesto formiranja kapi zahvati vazduh unutar
    sebe i da oko vazduha formira tanak film. Kada umoimo tapi sa okruglim vrhom u vodeni
    rastvor sapuna i zatim ga izvadimo na vazduh, vidimo da se formirao tanak teni film du
    kruga drke. Duvanjem u ovu tanku opnu, ona se povija unapred i usled dovoljno velikog
    povrinskog napona tenosti, opna e pre da se spoji sama sa sobom tako da formira mehur
    napunjen vazduhom nego to e da se rasprsne. Povrinski napon tenosti tada biva
    ravnomerno rasporeen du povrine mehura. esto se na ovim mehurovima presijavaju
    dugine boje. Naime, njihova povrina reflektuje Sunevu svetlost pri emu usled
    zakrivljenosti povrine mehura dolazi do konstruktivne interferencije (preklapanja brega
    talasa sa bregom drugog talasa tako da nastaje rezultujui talas pojaanog intenziteta, pa boja
    ovih talasa dominira nad drugim uglavnom destruktivno interferiranim talasima) nekih boja, a
    najee plave ili zelene koje imaju manju talasnu duinu od npr. ute i crvene boje, pa se
    stoga i bolje reflektuju. Inae, ukoliko elite da napravite mehurie od sapunice koji e moi i
    da padnu na tepih, a da pri tome voda iz opne ne ispari u tolikoj meri da se mehur rasprsne,
    dodajte u vodu malo glicerina, koji ima sposobnost da spreava isparavanje vode, pa da stoga
    i due uva molekule vode u okviru mehuria.

    - Zato sa dodavanjem obinog sapuna u vodu za kupanje nestaju mehurii
    iz penaste kupke?

    Tenost koja se dodaje u vodu radi pravljenja penaste kupke, slino obinom sapunu ili
    deterdentu predstavlja povrinski agens, to znai da se sastoji od dugakih molekula za koje
    se obIno kae da se sastoje od polarne vrha i nepolarnog repa. Poto je uvak polaran, vrh
    povrinskih agenasa moe biti pozitivno (katjonski) ili negativno (anjonski) naelektrisana, te
    stoga on privlai vodu (hidrofilan je), dok je rep odbija (hidrofoban je). Usled ovih osobina,
    ove supstance imaju osobine da sjedinjene sa vodom formiraju mehurove kao entitete visokog
    povrinskog napona, kao i da se svojim dugakim hidrofobnim repovima uvlae u sline
    molekulske lance koje ine molekuli masti (molekuli sapuna se dobijaju zamenom
    karboksilne grupe polarnog vrha molekula masti sa nekim metalnim katjonom ili halogenim
    anjonom), pa tako razbijaju njihove grupacije i pojedinane molekule masti okruuju malim
    prstenovima (micelama), to onemoguava ponovnu depoziciju masti, a ovako uhvaene
    masti se zatim lake spiraju vodom. Meutim, za pravljenje penaste kupke u kadi se koriste
    katjonski povrinski agensi, jer je njihova sposobnost penuavosti znatno vea od anjonskih
    agenasa, dok, s druge strane, sapune kao anjonske deterdente karakterie bolja sposobnost
    inkorporiranja u molekule masti, pa time i bolja sposobnost ienja. Kada ova dva tipa
    molekula dou u kontakt, njihovi razliito naelektrisani molekulski vrhovi se privlae, to
    dovodi do nestajanja teno-kristalnih mehurastih struktura i do formiranja smee ova dva tipa
    povrinskih agenasa. Kada su pomeane u odnosu 1:1, ovakve smee se nee uopte peniti, a
    nee nimalo ni pomagati u skidanju masti sa tela. Slian efekat se donedavno deavao u svim
    pokuajima pravljenja 2-in-1 ampona koji bi osim sapuna sadravali i izvesni preparat za
    negu kose, jer usled prisustva polarnosti razliitog znaka na njihovim krajevima, dolazi do
    gubljenja efekta sastojka zastupljenog u manjoj koliini. Ipak, danas postoji niz patentiranih
    naina da se losion ouva odvojen od ampona pre nego to se kosa ispere od ampona.

    - Zato je voda iz kupatila hladnija od vode iz kuhinje?

    Neki ljudi smatraju da kuhinjska vodovodna slavina prua vodu najboljeg kvaliteta, dok
    neki opet misle da je najbolja voda u dispenzeru friidera, i pored toga to ona potie iz istih
    cevi kao i voda iz kuhinjske slavine, a svi su se najee slagali da je voda iz kupatila
    najslabijeg kvaliteta. Ipak, istraivanja su pokazala da su kuhinjska voda i voda iz kupatila
    istog kvaliteta. Ukoliko i kuhinjske i kupatilske vodovodne cevi potiu od istog proizvoaa,
    voda e najverovatnije, na oba mesta verovatno biti istog kvaliteta. Ipak, razlika u ukusu je
    skoro oigledna, a razlog ovome je u tome to se kuhinje u veini kua nalaze najdalje od
    izvora vode. Kako bi se smanjili trokovi, veina meraa protoka vode se postavlja najblie
    kupatilu, jer u njemu i u njegovoj okolini ima najvie cevi. U poreenju sa kupatilom, kuhinje
    imaju znatno manje cevi i stoga se nalaze dalje od meraa protoka. Temperatura vode koja
    due stoji u cevima e se poveati usled grejanja od strane raznih okolnih kunih instalacija,
    pa e stoga i voda koja izlazi kroz kuhinjsku slavinu biti toplija od vode iz kupatila. Ukoliko
    je temperatura koju pokazuje termostat jednaka 21
    o
    C, onda e i temperatura vode u cevima
    biti bliska toj temperaturi, dok e voda ispod nivoa zemlje imati temperaturu od oko 12
    o
    C.
    Tokom zimskih meseci, temperatura vode obino padne na oko 7
    o
    C. Inae, istraivanja su
    pokazala da su ljudi u stanju da primete razliku u temperaturi vode od najvie jednog i po
    stepena.

    - Zato je otpor vode vei kada ruku sputamo u nju brzo, nego kada je
    sputamo polako?

    Kao to sa lakoom moemo izbaciti ruke kroz prozor automobila koji se kree brzinom
    od oko desetak kilometara na as, a nije preporuljivo ovo isprobavati u kolima koja se kreu
    znatno veim brzinama, isto tako estice bilo kog fluida (u naem sluaju vode ili vazduha)
    pruaju vei otpor pri kretanju tela veih brzina kroz njih. Zapravo, otpor kretanju se
    poveava srazmerno kvadratu brzine tela, pa se npr. dvostrukim poveanjem brzine tela, otpor
    poveava etiri puta. Ukoliko gore razmotreni automobil povea brzinu kretanja sa 10 na 100
    kilomatara na as, otpor e se poveati za (100/10)
    2
    , tj. za tano 100 puta, pa e i sila koja
    deluje na telo u pravcu suprotnom od pravca kretanja biti vea za 100 puta. Prelaz od nenog
    do brzog kretanja ruke kroz vodu je samo jo jedan primer uticaja brzine tela na otpor fluida.

    - Da li se bre pliva ili roni?

    Plivai znaju da je plivanje pod vodom znatno bre od plivanja na povrini, jer
    turbulencije koje nastaju na povrini vode poveavaju trenje i usporavaju plivaa. Plivanje
    pod vodom dozvoljava znatno efikasniji transfer impulsa ka vodi (to u skladu sa Njutnovim
    zakonom akcije i reakcije stvara takoe i bolji prenos impulsa sa vode na plivaa, zahvaljujui
    emu se pliva i kree kroz vodu), pa se manje energije potroi na prskanje vode. Na svim
    plivakim takmienjima, i u svim stilovima, broj zamaha pod vodom je iz ovog razloga
    ogranien, pa se esto deavaju diskvalifikovanja takmiara usled veeg broja zamaha pod
    vodom nego to je to dozvoljeno, a greke se najee deavaju prilikom okreta. Pravila u vezi
    ronjenja prilikom okreta zavise od vrste stila. Tako npr. u slobodnom, lenom i baterflaj stilu
    nije dozvoljeno podvodno plivanje due od 15 metara nakon okreta, dok kod prsnog stila,
    nakon okreta nije dozvoljeno vie od po jednog odbacivanja rukama i nogama pre nego to se
    izroni na povrinu.

    - emu slui hlor u bazenima?

    Hlor je hemijski element koji se koristi za dezinfekciju vode u bazenima za kupanje. Hlor
    koji se na sobnoj temperaturi nalazi u gasovitom stanju, najee se koristi i za dezinfekciju
    pijae vode u kojoj se nalazi prisutan u manjoj koncentraciji (izmeu 0,2 i 3 milionita dela u
    zavisnosti od nivoa zagaenosti vode) nego u vodi u bazenima (oko 3 milionita dela). Rastvor
    hlora koji se sipa u vodu razlae se na nekoliko razliitih hemijskih jedinjenja, ukljuujui
    hipohlorastu kiselinu (HClO) i hipohloratni jon (ClO
    -
    ), koji unitavaju bakterije, alge i druge
    mikroorganizme, napadajui masti u njihovim elijskim zidovima i razarajui njihove enzime
    i druge elijske proteine putem oksidacije. Razlika u delovanju hipohloraste kiseline i
    hipohlorastog jona je u brzini kojom unitavaju bakterije. Dok je hipohlorasta kiselina u
    stanju da oksiduje sve mikroorganizme u bazenu za nekoliko sekundi (naravno ako je
    primenjena u dovoljnoj koliini), hipohlorastom jonu je potrebno oko pola sata. Koncentracije
    hipohloraste kiseline i hipohloratnog jona zavise od pH tenosti u bazenu. Ako je pH isuvie
    velik, nee biti prisutna dovoljna koliina hipohloraste kiseline, ija je brzina dezinfikovanja
    oko 2000 puta vea od brzine dezinfikovanja hipohloratnog jona i kao posledica toga,
    dezinfekcija e potrajati neto due. Idealna vrednost pH je izmeu 7 i 8 (7,4 je idealan pH,
    to je jednako pH vrednosti ljudskih suza), jer je tada koncentracija hipohloraste kiseline
    najvea, pa e se i proces dezinfekcije odigrati najbre. Poto HClO i ClO
    -
    oiste bazen,
    dolazi do njihove reakcije sa drugim jedinjenjima (npr. amonijakom) ili do razlaganja do
    pojedinanih atoma (ovaj proces se odigrava bre u prisustvu Suneve svetlosti), to u
    svakom sluaju ini hlor nekodljivim, ako zanemarimo to to nai kupai kostimi pod
    dejstvom hipohloratnog jona esto postanu belji nego to su bili (posebno ukoliko ih ne
    isperemo odmah nakon izlaska iz bazena) kada smo ih kupili. Meutim, radi odravanja
    istoe kupae vode, potrebno je stalno dodavanje hlora, usled konstantne razgradnje njegovih
    dezinfikujuih jedinjenja.

    - Ako se voda sastoji iz vodonika i kiseonika, zato ne moemo da diemo
    pod vodom?

    Vana osobina hemijskih jedinjenja je ta da ukoliko dva ili vie hemijskih elemenata
    reaguju na odreen nain nastae hemijsko jedinjenje koje ne mora imati nijednu zajedniku
    osobinu sa svojim konstitutivnim elementima. Tako, npr. razliitim reakcijama izmeu
    ugljenika, vodonika i kiseonika mogu nastati npr. glukoza, fruktoza ili neki drugi eeri, neka
    mast, sire, a moda i neki alkohol, aldehid, keton ili estar. Sva ova rezultujua jedinjenja
    poseduju potpuno razliite hemijske osobine iako su sastavljena od istih hemijskih elemenata.
    Naime, osnovna osobina hemijskih jedinjenja je ta da se u njima ne moraju zadravati
    karakteristike jedninjenja ili elemenata iz kojih je ono nastalo. Premda se voda sastoji iz
    atoma kiseonika i atoma vodonika, ovakav kiseonik ne moemo udisati jer je svaki atom
    kiseonika vrstom kovalentnom vezom vezan za dva atoma vodonika u molekulu vode, dok je
    jednom slabijom vodoninom vezom vezan sa jo jednim molekulom vodonika iz susednog
    molekula vode. Kiseonik koji koriste hladnokrvne ribe putem krga ne potie iz pojedinanih
    molekula vode, ve iz vazdunih gasova rastvorenih u vodi, slino rastvoru gasovitog ugljen
    dioksida u gaziranim piima. Za razliku od hladnokrvnih riba sa krgama, toplokrvne ribe,
    kao npr. kitovi, udiu kiseonik iz vazduha isto kao i mi, jer su im potrebne znatno vee
    koliine kiseonika koga je u vodi oko 20 puta manje nego u vazduhu.

    - Da li se menja ina daljina soiva kada se ono potopi u vodu?

    Soiva predstavljau transparentne, tj. providne optike naprave koje menjaju osobine
    svetlosti koja proe kroz njih. Tako se razliiti tipovi soiva koriste u razliite svrhe.
    Konveksna soiva uzrokuju konvergenciju paralelnog svetlosnog snopa u ii, dok konkavna
    soiva divergiraju paralelan snop svetlosti. Sva soiva rade na principu refrakcije, tj.
    prelamanje svetlosti, odnosno menjanja njenog pravca prostiranja, a sam ugao refrakcije
    zavisi od razlike u brzini svetlosti u soivu i u okolnoj sredini. Brzina svetlosti je vea u
    vazduhu nego u vodi, a najmanja je u materijalu od koga je napravljeno soivo, pa kada
    soivo potopimo u vodu, razlika izmeu brzine svetlosti u soivu i u okolnoj sredini je manja
    nego kada je soivo u vazduhu, pa e ina daljina soiva u vodi biti vea nego na vazduhu.

    - Da li postoje neke supstance ija se rastvorljivost u vodi smanjuje sa
    zagrevanjem?

    Ukoliko prelistamo bilo koji prirunik iz hemije, moemo lako pronai mnotvo supstanci
    koje se lake rastvaraju u hladnoj, nego u toploj vodi, a nekoliko primera bi mogli biti:
    cerijum sulfat, amonijum bromoplatina, kalcijum hidroksid, lutecijum sulfat oktahidrat,
    natrijum hidroksistanat, natrijum selenat, natrijum divodonik pirofosfat heksahidrat, itrijum
    sulfat oktahidrat, iterbijum sulfat, kao i praktino sve supstance koje su gasovi na obinim
    temperaturama kao npr. azot, kiseonik, vodonik, helijum, ugljen dioksid ili amonijak. Upravo
    ovaj tip razlike u rastvorljivosti na razliitim temperaturama se odnosi na veinu buke koju
    prozvodi va loni za aj pre nego to voda u njemu provri. Naime, vazduh rastvoren u
    hladnoj vodi, ne moe da ostane vie u njoj, jer mu je rastvorljivost opala sa poveanjem
    temperature vode, pa stoga u g(l)asnim mehurovima izlee iz vode. Kada voda postane
    dovoljno topla i pone da brzo isparava, skoro svi rastvoreni gasovi su je napustili. Kuhinjska
    so je npr. samo 10 % vie rastvorna u kljuajuoj nego u ledenoj vodi. Ova naizgled neobina
    osobina nekih supstanci oigledna je posledica tzv. termodinamikog pravila palca, koje
    glasi da ako se izdvaja toplota prilikom rastvaranja neke supstance, onda e se ta supstanca
    bolje rastvarati u hladnoj, nego u toploj vodi. Ovo termodinamiko pravilo je, inae, direktna
    posledica poznatog Laateljeovog principa, a odnosi se samo na supstance koje su stabilne u
    prisustvu vode.

    - Kako voda moe da provodi elektrinu struju?

    Relativna dielektrina propustljivost vode je jednaka 80, to znai da je elektrino
    polje u njoj ak 80 puta slabije nego u vakuumu. Stoga, za vodu esto kaemo da je dielektrik,
    odnosno izolator, pa stoga ni ne provodi elektrinu struju. Uzrok ove njene osobine je u
    strukturi molekula vode. Naime, za razliku od metala iji atomi poseduju slabo vezane
    elektrone koji se kada je metal u vrstom stanju mogu etati od atoma do atoma, pa stoga i
    provode struju, molekuli vode poseduju znatno vre vezane elektrone u svojoj strukturi za
    ije je odvajanje iz molekula potrebna veoma velika energija, pa se stoga samo velika
    pranjenja mogu deavati kroz vodu, slino kao i kroz vazduh. Meutim, u vodi uvek postoje
    rastvoreni minerali i neke druge supstance. Naime, ak i kada iz prirodne mineralne vode
    putem destilacije (isparavanja, pa zatim kondenzacije vode dok rastvoreni minerali znatno
    tee isparavaju pa stoga i ostaju u poetnom sudu) izolujemo potpuno istu (tzv. destilovanu)
    vodu, nakon nekoliko sekundi stajanja na vazduhu, u njoj e se rastvoriti velika koliina
    molekula ugljen dioksida i kiseonika iz vazduha, to e vodu uiniti blago kiselom (zbog
    prisustva ugljene kiseline nastale usled rastvaranja ugljen dioksida u vodi), pa time i
    spremnijom da blago provodi elektrinu struju. Takoe, u svakoj prirodnoj vodi, pa i u onoj
    koju pijemo, postoji velika koliina mineralnih soli zahvaljujui kojima voda provodi struju.
    Tako je npr. slana voda (vodeni rastvor kuhinjske soli - NaCl) dosta dobar provodnik struje.
    Poto rastvorena so u vodi disosuje, odnosno razlae se na pozitivno naelektrisane jone
    natrijuma i negativno naelektrisane jone hlora koji bivaju okrueni polarnim molekulima
    vode, elektroni bivaju privueni jonima natrijuma, i izmeu njih se razmenjuju, pa tako i
    putuju kroz vodeni rastvor.

    - Koliki je pH vode?

    pH (elektrini potencijal za vodonikove jone, tj. mera privlaenja protona) predstavlja
    bezdimenzionalnu veliinu koja se definie kao negativan logaritam koncentracije slobodnih
    protona (tj. vodoninih jona) u datom rastvoru. pH iste vode (a savreno ista voda
    verovatno ne postoji nigde u prirodi) je jednak 7, to znai da svim slobodnim protonima
    odgovara jednak broj hidroksilnih grupa (-OH), to rezultuje u tzv. neutralnom rastvoru. Kao
    to rastvori baza (-OH) imaju viak slobodnih OH grupa nego protona (to rezultuje u pH
    veem od 7), tako i rastvori kiselina imaju u sebi viak slobodnih protona nego OH grupa, to
    opet rezultuje u pH manjem od 7. Drugim reima, kisele rastvore karakterie pH manji od 7,
    dok bazni (tzv. alkalni) rastvori poseduju pH vei od 7. Meutim, ukoliko ste nekada izmerili
    pH destilovane vode iz laboratorije, moda ste se zaudili kada ste primetili da njen pH oko
    5,5. Razlog ovoj pojavi je u tome to destilovana voda (preiena voda koja se dobija putem
    isparavanja i kondenzacije vode iz rastvora) tokom procesa destilacije gubi mnotvo jonskih
    molekula koji su pruali izvestan puferski efekat (puferi su smee soli i kiseline koje imaju
    sposobnost da ne dozvoljavaju vee i nagle promene pH), pa u kontaktu sa vazduhom, dolazi
    do rastvaranja ugljen dioksida u vodi, to zapravo dovodi do nastanka male koliine ugljene
    kiseline, a to u vodi bez mineralnih pufera, sniava pH ak do oko 5,5. Ipak, voda koju
    pijemo je prepuna, pa ponekad skoro i zasiena raznim mineralima, kao to su kalcijum,
    magnezijum (koji definiu tvrdou vode), silikati, natrijum, kalijum i hlor koji se najee
    koristi za dezinfekciju vode. Stoga je i njen pH takoe malo razliit, ali i dalje veoma blizak
    7.

    - ta je to reverzna osmoza?

    Obina osmoza predstavlja kretanje rastvaraa kroz polupropustljivu membranu iz
    rastvora manje u rastvor vee koncentracije kako bi se izjednaila koncentracija rastvora sa
    obe strane membrane. Probajte da stavite jednu cev u sud sa vodom i primetiete da je nivo
    vode u cevi i van nje isti. Zalepite, zatim neku polupropustljivu membranu za kraj cevi koji je
    potopljen u vodu. Primetiete da je nivo vode u cevi i dalje isti kao i oko nje. Sada, posolite
    vodu u cevi i primetiete da e nivo vode u njoj poeti polako da se podie, to je upravo
    posledica nastajanja tzv. osmotskog pritiska koji omoguava kretanje vode kroz
    polupropustljivu membranu. Polupropustljiva membrana je membrana koja neke atoma
    proputa, dok neke zaustavlja. Gore-tex tkanina predstavlja jednu polupropustljivu
    membranu, jer se sastoji od veoma tankog plastinog filma sa mnotvom malih pora, koje su
    dovoljno velike da bi vodena para prolazila kroz njih, ali su dovoljno male da tena voda ne bi
    mogla da prolazi kroz njih. Tako, membrana koju smo zakaili za nau cev proputa molekule
    vode, ali ne i molekule soli. Na slanoj strani, neke pore membrane su zapuene molekulima
    soli, dok pore sa strane iste vode nisu. Stoga, poto postoji vie slobodnih pora na
    neposoljenoj strani membrane, vie vode e prolaziti navie nego nanie. Voda e nastaviti
    svoje kretanje navie sve do trenutka kada se ili koncentracija rastvorene soli sa obe strane
    membrane izjednai (to se verovatno nikada nee desiti ako je u sudu destilovana voda), ili
    kada se pritisak vode sa gornje strane (koji se poveava sa poveavanjem visine vodenog
    stuba) izjednai sa osmotskim pritiskom. S druge strane, reverzna osmoza predstavlja proces
    koji se koristi u najveem broju filtera za vodu, koji od slane ili zagaene vode stvaraju vodu
    koja se moe piti. Naime, slana voda se postavlja sa jedne strane membrane i na nju se
    primenjuje mehaniki pritisak kako bi se najpre zaustavila osmoza, a zatim pokrenula u
    suprotnom smeru. Ipak, ceo ovaj proces zahteva dugotrajno delovanje prilino visokog
    pritiska.

    - Koja je razlika izmeu pare i gasa?

    Para je gas ispod kritine temperature. Za vodu, kritina temperatura iznosi 374
    o
    C.
    Iznad ove temperature vodena para se nee kondenzovati u tenu ili vrstu vodu bez obzira
    koliko veliki pritisak primenili. Drugim reima, para iznad kritine temperature moe
    postojati samo kao gas. I pored ovakve podele na gasove i pare, i jedni i drugi poseduju istu
    osobinu ravnomernog rasporeivanja u okviru suda u kome se nalaze kako iznad tako i ispod
    kritine take. Stoga se pojam pare esto koristi za opisivanje gasovitih stanja supstanci koja
    se na sobnoj temperaturi i atmosferskom pritisku nalaze u tenom ili vrstom stanju (kao npr.
    voda, benzin, naftalen, parfem itd.). Naime, svaka supstanca u prirodi emituje paru sa svoje
    povrine, a pritisak kojim ova para deluje na okolinu predstavlja tzv. napon pare. Kada napon
    pare iznad tenosti postane jednak okolnom pritisku, poinje kljuanje tenosti (fazni prelaz
    tenost-gas), proces pri kome se sva dovedena toplota ne koristi za dalje poveavanje
    temperature tenosti ve iskljuivo za prevoenje estica u gasovito stanje. Takoe, ako
    paljivo posmatrate ajnik (sa grliem sa strane) u kome kljua voda, ustanoviete da postoji
    mala praznina izmeu ivica grlia i beliaste pare koja izlazi iz ajnika. Ova praznina sadri
    molekule vode koji se kreu slobodno, poput gasa; taj gas je nevidljiv i naziva se suva para.
    Neto dalje od grlia, temperatura je nia i molekuli vode se kreu sporije. Jedan deo
    najsporijih molekula se spaja (kondenzuje), dajui tenost. Tako, uz molekule gasovite vode,
    imamo i siune kapljice tene vode. Ova smea vrueg gasa i kapljica izgleda beliasto i
    naziva se vlana para. Kada bismo dimenzije kapljica vode u ovoj smei dodatno poveali,
    tada bismo dobili aerosol, koji prave sprej-boce.

    - ta je to Paskalov zakon?

    Svaki put kada pritisnete tubu paste za zube kako biste iscedili iz nje malo paste, vi
    posmatrate Paskalov zakon u akciji. Ovaj fiziki zakon je otkrio Blez Paskal 1652. godine, a
    on nam kae da se primenjena promena pritiska na neki zatvoreni, nekompresibilni fluid
    ravnomerno prenosi kroz sve take fluida do zidova suda u kome se on nalazi. Drugim
    reima, nekompresibilni fluid prenosi pritisak kroz sebe. Na Paskalovom zkonu se bazira
    princip rada hidrauline poluge kod koje se primenom pritiska na deo povrine jednog klipa,
    sila transformie u talas pritiska koji se prenosi kroz hidraulino ulje i ponovo pretvara u silu
    na drugom, susednom klipu. Takoe, ukoliko sipate tenost u neki sud oblika slova U, V ili
    W, nivo tenosti e biti isti u svim kracima suda to je takoe posledica Paskalovog zakona,
    tj. zavisnosti pritiska tenosti samo od rastojanja od povrine, tj. od visine vodenog stuba
    iznad posmatrane take. Tako je pritisak na dnu cevi ispunjene vodom iji je prenik oko 2,5
    cm i visina oko 15 metara, jednak pritisku vode u jezeru na dubini od 15 metara. Paskalov
    zakon je esencijalan i u nainu funkcionisanja izostatskih presa, kod kojih se uzorak koji
    elimo ispresovati stavlja tako da je sa svih strana okruen uljem. Dejstvom pritiska na ulje,
    ovaj mehaniki pritisak se ravnomerno prenosi do uzorka tako da ga pritiska podjednako u
    svakoj taki njegove povrine.

    - ta su to omekivai vode?

    Tipian sistem za omekavanje vode uklanja jone kalcijuma i magnezijuma iz
    vodovodne vode, a zamenjuje ih sa jonima natrijuma. Kalcijumovi i magnezijumovi joni se za
    razliku od natrijumovih jona, upliu u akciju kunih sapuna i deterdenata. Stoga, uz pomo
    vodo-omekivakih sistema, deterdenti znatno efikasnije uklanjaju prljavtinu i masti sa
    odee i sudova. Ovaj sistem, takoe, omoguava sapunima da stvaraju tako klizei oseaj
    dok peremo ruke, a veina proizvoaa omekivaa vode savetuje da koristimo manje
    koliine sapuna i detrdenata, nakon instaliranja ovog sistema. Agregat omekivaa vode se
    montira na vodovodnu cev, u blizini mesta gde voda ulazi u kuu, tako da se omekana voda
    moe koristiti za pranje i pijenje, ali ne i za navodnjavanje. Ovaj ureaj se sastoji od nekoliko
    desetina kubnih santimetara porozne plastine smole pokrivene sa molekulima koji privlae i
    vezuju pozitivne jone, rastvorene u vodi. Natrijumovi joni oblau smolu, a prilikom prolaska
    vode preko smole na njenom putu do lavaboa, kade ili maine za ve, magnezijumovi i
    kalcijumovi joni se lepe za smolu, to oslobaa jone natrijuma u vodu, kako bi se odrala
    ravnotena koncentracija naelektrisanja na smoli. Postepeno se veina natrijumovih jona
    oslobodi u vodu, a smola postaje zasiena sa jonima kalcijuma i magnezijuma. Stoga, na
    svakih nekoliko dana, agregat mora obnoviti smolu, to se vri njenim potapanjem u rastvor
    kuhinjske soli, a to sistem izvodi najee tokom noi. Visoka koncentracija jona natrijuma u
    rastvoru kuhinjske soli, tj. natrijum hlorida, zamenjuje jone kalcijuma i magnezijuma, i smola
    opet postaje spremna za omekivanje vode. Slana isprana voda, zajedno sa jonima kalcijuma i
    magnezijuma, se odvodi i sistem nastavlja svoj rad.

    - Zato se pamuk vie navlai od najlona?

    Razlog zbog koga se pamuk vie navlai od najlona kada ih zajedno polijemo vodom
    je u tome to je pamuk u stanju da apsorbuje (tj. upije) vie vode od najlona, a ova razlika u
    apsorpciji vode potie iz razliitih molekulskih struktura najlona i pamuka. Lepljiv karakter
    vode je prouzrokovan lepljivim karakterom samih molekula vode. Naime, molekuli vode se
    sastoje od po jednog atoma kiseonika, koji privlai elektrone i stoga je negativno naelektrisan,
    i od po dva atoma vodonika koji su pozitivno naelektrisani. Usled ove razlike u nalektrisanju,
    svi molekuli vode predstavljaju elektrine dipole, koji su posledica nesimetrinog rasporeda
    naelektrisanja u okviru pojedinanih vodenih molekula. Usled toga, molekuli vode se dosta
    dobro privlae i povrine vodenih kapi poseduju blagu elastinost. S druge strane, pamuk i
    najlon predstavljaju polimerne molekule, to znai da se sastoje od velikog broja meusobno
    povezanih atoma. Pamuk predstavlja istu celulozu, koja je prirodno dostupan polimer.
    Celuloza je ugljeni hidrat (polihidroksilni aldehid) i predstavlja polimer molekula glukoze.
    Prostorna struktura molekula celuloze je takva da su hidroksilne grupe (OH) okrenute ka
    spoljanjosti polimerne strukture, a ove negativno naelektrisane OH grupe odlino privlae
    vodene dipole, i tako mogu apsorbovati velike koliine vode. Naime, pamuk je u stanju da
    apsorbuje 25 puta veu teinu vode od svoje sopstvene teine. Najlon je sintetiki materijal,
    to znai da se ne nalazi u prirodi, ve ga prave ljudi. Vie od stotinu ponavljajuih
    monomernih jedinica koje se sastoje od atoma ugljenika, kiseonika, vodonika i azota ine
    dugaak lanac molekula najlona (poliamida). Velika jaina molekula najlona je uzrok njegove
    este zamene sa prirodnom svilom. Molekuli najlona, takoe, poseduju veliki broj mesta na
    kojima se mogu vezati molekule vode, ali je ovih mesta ipak, znatno manje nego kod pamuka,
    tj. celuloze. Najlon je u stanju da apsorbuje teinu vode koja je jednaka najvie 10 % od
    teine najlona. Postoje jo neke druge svari koje se uvode u pamune pekire ili najlonske
    jakne, kako bi to bolje, odnosno to slabije apsorbovali vlagu. Tako, npr. tkanina pekira
    poseduje na svojoj povrini mnotvo izuvijanih vlakana, ijim prisustvom se poveava
    povrina pekira, a time i koliina vode koju pekir moe apsorbovati. S druge strane,
    proizvoai tekstila dodaju dodatne vodo-otporne smole u najlonsku smeu, kako bi kapi vode
    to bolje klizile niz jaknu.

    - Zato se tenosti slivaju niz zidove suda ukoliko ih presipamo polako?

    Sigurno vam se nekada desilo da sipajui aj ili mleko iz suda u ae, odreeni deo
    tenosti pone da se preliva preko spoljanjih zidova suda, a ova pojava je posledica tenje
    svih fluida da se privuku ka zidovima suda kroz koji teku, odnosno da se njeni tokovi uvijaju
    oko okolnih povrina. Kada sud sa tenou nagnemo kako bi presipali tenost u neki drugi
    sud, slobodna povrina tenosti u sudu se poveava u odnosu na otvor kroz koji je presipamo.
    Na ovaj nain se stvara razlika u pritiscima izmeu slobodne povrine i otvora, to istiskuje
    tenost iz suda. Meutim, osim ove sile koja potie od razlike u pritiscima, postoje i sile
    povrinskog napona tenosti koje tee da zalepe tenost za zidove suda. Kada brzo istiemo
    tenost, sila kao posledica razlike u pritiscima je vea od sila povrinskog napona, pa se fluid
    u vidu paraboline (zakrivljene) putanje presipa u drugi sud, dok u suprotnom sluaju, kada je
    brzina kretanja mlaza tenosti mala, sile povrinskog napona e poeti da dominiraju i tenost
    e poeti da kvasi zidove suda. Kada se malo tenosti zalepi za sid suda, ona e nastaviti da
    usled sila povrinskog napona (odnosno privlanih sila izmeu molekula tenosti i molekula
    suda) i Koanda efekta sledi putanju najmanjeg otpora, to znai da e nastaviti da se sliva niz
    zid suda. Inae, Koanda efekat (po Henriju Mariju Koandi koji je 1910. godine napravio prvi
    mlazni avion, ali kod koga se mlaz goriva iz dveju komora za sagorevanje spajao sa trupom
    aviona, na njegove obe strane) se deava kada mlaz fluida koji tee niz konveksnu povrinu
    (kao to je mlaz vode sa slavine koji se preliva preko zadnje strane kaike) dovodi do
    stvaranja sila unutranjeg pritiska koje skreu put mlaza fluida ka zidovima suda kroz koji se
    on kree. Eksperimenti su pokazali da kada je kutija sa tenou (npr. kartonska kutija mleka)
    potpuno puna do vrha, tada se tenost uvek, ak i pri velikim brzinama presipanja preliva
    preko spoljanje ivice kartona usled usisavanja okolnog vazduha koji tei da popuni prazno
    mesto na kome je bila tenost unutar kartonske kutije.

    - Kako se neka penuava pia zalede kada ih otvorimo?

    Moda vam se nekada desilo da se nakon otvaranja flae tenog gaziranog pia, ono
    polako zaledi iako se nalazi u okolini u kojoj vladaju sobna temperatura i atmosferski pritisak.
    Naime, temperatura kristalizacije vode se moe sniziti putem rastvaranja skoro bilo ega u
    njoj, to je i razlog zato se zimi baca so na zaleene puteve. Tako, npr. mineralna voda u
    kojoj su rastvorene mineralne soli, a i u koju se dodaje ugljen dioksid, poseduje niu taku
    mrnjenja od obine vode, pa se stoga pri atmosferskom pritisku moe drati u tenom stanju
    i na temperaturama niim od 0
    o
    C. Meutim, kada iznesemo ovako hladnu (ija je temperatura
    ispod 0
    o
    C) flau vode van hladnjaka, stavimo je na sto i otvorimo, dolazi do njenog
    penuanja, odnosno oslobaanja rastvorenog ugljen dioksida u obliku mehurova u okolni
    vazduh. Oslobaanjem rastvorenih gasova, taka mrnjenja vode ponovo raste i u jednom
    trenutku, eventualno dostie trenutnu temperaturu vode, pa tada zapoinje i proces
    kristalizacije vode. Inae, postoje jo i neki drugi faktori koji utiu na kristalizaciju pia na
    sobnoj temperaturi. Naime, gas ugljen dioksida se pod pritiskom dodaje u vodu, pa je stoga i
    pritisak zatvorene flae gaziranog pia vei od pritiska istog tog pia kada ga otvorimo. Poto
    je led rei od vode, poveanje pritiska prilikom gaziranja e dovesti do sniavanja
    temperature mrnjenja. Stoga e se sa otvaranjem flae i oslobaanjem pritiska, voda
    prehlaivati (to znai da e usled rasta temperature mrnjenja, njena temperatura postati u
    jednom trenutku manja od temperature mrnjenja iako se ona nalazi u tenom stanju, a
    ovakvo stanje se naziva prehlaenim stanjem), pa stoga i kristalisati. Uz to, prilikom
    oslobaanja gasova rastvorenih u vodi, oni se ire, vre rad na raun unutranje energije vode,
    to dovodi do njenog hlaenja, a to usporava proces izjednaavanja njene temperature sa
    temperaturom okoline, pa voda ima vie vremena da podigne svoju temperaturu kristalizacije
    i da se stoga zaledi. Trei efekat predstavlja nukleacija, odnosno proces obrazovanja
    kristalizacionih klica za ije stvaranje je potrebno uloiti energiju, dok se nakon to barem
    jedna od ovih klica dostigne kritine razmere, proces njenog rasta odvija spontano (odnosno,
    uz oslobaanje energije). Hladna voda moe biti prehlaena (odnosno, ohlaena ispod take
    kristalizacije, odnosno mrnjenja) ukoliko se ne deava nukleacija, meutim, mehurovi gasa
    predstavljaju odlina mesta za obrazovanje kristalizacionih klica (ukoliko u flai nema
    neistoa ili nerastvorenih estica), pa stoga, voda upravo poinje da se ledi od jednog ili od
    vie mehurova, koji se u tenosti pojavljuju kada otvorimo flau.

    - Zato se promukana soda penua vie od nepromukane?

    Mali mehurii koji se pojavljuju u gaziranoj tenosti pod dejstvom mukanja,
    omoguavaju rastvorenim gasovima da napuste tenost. Limenke gaziranih pia sadre ugljen
    dioksid pod pritiskom tako da je ovaj gas rastvoren u tenom piu. Kada se limenka otvori,
    gas poinje da se izdvaja iz tenosti u obliku mehuria, i pie postaje sve manje penuavo.
    Ako se sa tenou rukuje neno, potrebno je vie vremena za izdvajanje rastvorenih gasova.
    S druge strane, ako gazirano pie promukamo ili ga naglo sipamo u au, mehurii nastali
    turbulencijom predstavljae nain za izdvajanje gasova. Rastvorenim gasovima je tee da
    napuste neuzburkanu tenost usled povrinskog napona tenosti, koji predstavlja energiju
    potrebnu da razdvoji molekule tenosti prilikom formiranja mehuria. Za nastajanje malih
    mehuria, potrebna koliina energije po molekulu gasa je relativno velika. Meutim, kada
    nastanu manji mehurii, potrebna je znatno manja koliina energije (opet po molekulu gasa)
    za prisajedinjavanje dodatnih molekula rastvorenog gasa i poveanje mehuria. Poto
    meanjem tenosti, jedan deo naeg rada prevodimo u energiju potrebnu za formiranje malih
    mehuria, njihov naknadni rast i izdvajanje iz tenosti se deavaju skoro spontano.

    - Zato voda eksplodira kada se greje u mikrotalasnoj penici?

    Kada grejemo vodu na obinoj ringli, lako moemo primetiti kretanje vode kao
    posledice tenje toplije i ree vode sa dna suda da se popne u visinu i tenje hladnije i gue
    vode sa visine da se spusti nadole. Ova pojava se naziva toplotnom konvekcijom, odnosno
    prenosom materije zajedno sa prenosom toplote. Kada se voda jo vie zagreje, moi emo da
    vidimo male mehurie kako se podiu navie, ali i to da oni nisu ravnomerno rasporeeni po
    zapremini suda. Naime, njih ima najvie u blizini ogrebotine ili skamenjenog taloga na sudu,
    to je posledica pojave da da bi molekuli iz tenog stanja preli u gasovito stanje, oni moraju
    proi kroz taku faznog prelaza u okviru koje se deava nukleacija gasnog mehura, odnosno
    poetak njegovog rasta. Ovi mali gasni mehurii nastaju u tenosti i najee brzo nestaju kao
    posledica brzih kretanja i sudara sa molekulima iz tenosti. Stoga je za dostizanje tzv. kritine
    veliine nukleacione klice (kritine dimenzije mehura) neophodno uloiti energiju, nakon
    ega ova klica, odnosno gasni mehur spontano raste (tj. uz oslobaanje slobodne energije).
    Najmanje energije za rast klice je potrebno uloiti na stranim esticama kojih je oigledno
    najvie u blizini ogrebotine na sudu ili nekog skamenjenog taloga. to su vea strujanja vode,
    to e vie gasnih mehurova dostizati svoje kritine veliine, nakon ega e rasti uz
    oslobaanje slobodne energije i naputati sud. Ovaj proces isparavanja tenosti je zapravo,
    nain na koji se tenost hladi i odrava svoju temperaturu na taki faznog prelaza, koji u
    ovom sluaju predstavlja isparavanje. Meutim, mikrotalasne penice rade na neto
    drugaijem principu. Naime, voda se ne greje samo odozdo kao u sluaju grejanja na poretu
    ili u pei, ve se sud sa vodom greje ravnomerno sa svih strana. Nedostatak strujanja u ovom
    sluaju oteava stvaranje i rast gasnih mehurova koji isparavajui odnose viak toplote iz
    vode, i voda postaje pregrejana, odnosno njena temperatura postaje vea od 100
    o
    C. Situacija
    postaje jo gora ukoliko na povrini vode postoji sloj masti ili ulja, tako da ni mali mehurii
    vode nisu u stanju da se probiju kroz ovaj sloj i ispare napolje. U sluaju ovako pregrejane
    vode, stavljanje nekog nukleacionog centra u nju, kao to npr. moe biti kaika, dovee do
    izuzetno brzog stvaranja ogromnog mehura koji e eksplozivno raspriti itavu vodu
    unaokolo. esto nije ni potrebno ubaciti nukleacioni centar sa strane, ve se eksplozivni
    mehur moe formirati i oko mehura vazduha ili neke male estice praine u vodi. anse da
    voda eksplodira u mikrotalasnoj penici najvie zavise od tipa suda. to je sud stariji, to su
    manje anse da e voda eksplodirati, jer e u njoj biti dovoljno mikroskopskih neistoa oko
    kojih se lako mogu stvarati mehurovi. Ipak, u sluaju grejanja vode u novom, istom i
    glatkom staklenom sudu, anse za eksplodiranje vode su veoma velike. Stoga se preporuuje
    da nikada ne kuvamo vodu u mikrotalasnoj penici due od 2 minuta, a kada je due kuvanje
    neophodno, onda moramo ostaviti sud sa vodom da se ohladi neko vreme i naravno, nikako ne
    smemo ubacivati kaiku (dodavanje eera ili kafe najee nije opasno, jer odjednom
    dodajemo veliki broj nukleacionih centara, a oko svakog od njih se formira po mali mehur) u
    pregrejanu vodu.

    - ta je to filmsko kuvanje?

    Voda koja se kuva u loniu zagreva se putem provoenja toplote od povrine ringle
    do vode. Voda na atmosferskom pritisku kljua na oko 100
    o
    C. Voda ispod povrine nije
    direktno izloena atmosferskom pritisku i moe due ostati u tenom stanju i pored toga to
    voda iznad nje kljua. Na dovoljno visokim temperaturama, podpovrinska voda e formirati
    gasoviti sloj iznad koga e se nalaziti tena voda. Posredstvom ovog gasovitog sloja, toplota
    e se sa grejaa do tene vode prenositi uglavnom putem zraenja (infracrvenih talasa), a ovaj
    proces je poznat pod imenom filmsko ili slojasto kuvanje. Ako napunite obian loni za aj
    sa vodom i grejete ga na kuhinjskoj ringli, malo je verovatno da ete uspeti da stvorite
    dovoljno visoku temperaturu za nastanak filmskog kuvanja, ali ete lake uspeti ako probate
    da zagrevate epruvetu sa vodom na laboratorijskom plameniku. Meutim, ukoliko zagrejete
    tiganj na ringli i zatim bacite na njega nekoliko kapi vode, videete da e vodene kapljice
    poeti da se prevru i igraju po povrini vrelog tiganja. Ovaj ples kapi vode se deava usled
    formiranja sloja vodene pare na samoj dodirnoj povrini izmeu kapi i tiganja, to predstavlja
    jedan vid filmskog kuvanja. Molekuli vode iz sloja pare, odlaze sa strane, a gasoviti sloj se
    obnavlja sa molekulima vode iz kapi, sve dok cela kap potpuno ne ispari.

    - Zato je tonik voda plaviaste boje?

    Kada pogledate tonik vodu na dnevnoj svetlosti ili pod svetlou ute sijalice sa
    tungstenovim vlaknom, izgledae vam da je ova tenost providna. Meutim, u zatamnjenoj
    prostoriji emo primetiti blagi plaviasti sjaj ovog napitka. Naime, tonik u sebi sadri oko 75
    milionitih delova kinina, prirodne supstance koja ima sposobnost fluoroscencije. Kinin
    apsorbuje ulutraljubiastu svetlost i slino svim fluoroscentnim supstancama emituje svetlost
    nie frekvencije, to u sluaju kinina odgovara vidljivoj plavoj boji iz Sunevog spektra
    svetlosti. Ova plava boja je usled male koncentracije kinina u toniku veoma slabo izraena u
    odnosu na boje iz okoline pa je stoga i jedva primetna. Meutim, probajte da u potpuno
    tamnoj sobi usmerite svetlost iz baterijske lampe ka ai ili boci tonika i primetiete izrazito
    plavu boju ove tenosti. Ukoliko imate ultraljubiastu lampu, ona e ostavljati jo izrazitiji
    efekat emisije plavih fotona, s obzirom da ovu emisiju tada moemo izvesti u potpuno
    mranoj sobi, odnosno bez prisustva dodatne svetlosti koja e ometati izraajnost plavih
    fotona emitovanih od strane kinina. Ovaj efekat je posebno uoljiv u to tanjoj staklenoj ai,
    kao npr. ai za vino sa tankim zidovima, dok je skoro neprimetan u koktel-ai sa debelim
    zidovima ili u plastinoj ai, jer ove posude apsorbuju isuvie ultraljubiaste svetlosti ije je
    prisustvo neophodno da bi tonik dobio plavu boju. Inae, ova sposobnost fluoroscencije
    kinina se jo od 1911. godine koristi u industriji slatkih napitaka za odreivanje koncentracije
    kinina u njima. Puter takoe, ponekad moe imati izrazito uti sjaj usled prisustva riboflavina
    koji je takoe fluoroscentan s obzirom da apsorbuje plavo-zelenkaste fotone iz svetlosti i
    zatim emituje ute fotone.

    - Kako fontani di Trevi nije potreban motor?

    Mnogim javnim fontanama, kao npr. fontanama u Rimu, ukljuujui i fontanu di Trevi
    nije potreban motor, jer Rim pod dejstvom gravitacije svakog dana primi velike koliine vode
    sa susednih bregova. Ova voda se pomou sistema akvadukta (vetakih kanala) sprovodi i
    skladiti u velikim bazenima za vodu (tzv. cisternama) koje su sline dananjim vodenim
    tornjevima sa jedinom razlikom to se voda u cisterne priliva ne odozdo (pod pritiskom), ve
    odozgo. Voda iz cisterni istie kroz cevi do kua ili do raznih javnih mesta, kao to su esme
    ili fontane. U Rimu je prvi akvadukt, duine 20 kilometara bio izgraen 312. godine stare ere,
    a u doba procvata Rimske Imperije u Rimu je bilo 11 akvadukta. Jedan od njih je dopremao
    vodu sa razdaljine od 100 kilometara, a najvee dostignue tadanje rimske hidrotehnike je
    bila izgradnja tunela kroz planinu Atlijano, dugakog 5 kilometara. Meutim, rimski
    vodovodi su imali i neke nedostatke. Naime, rimski graditelji nisu znali da naprave takvo
    spajanje cevi koje ne bi proputalo vodu, pa je stoga voda tekla kroz njih sa slabim pritiskom i
    sa velikim gubicima. Sa rimskih fontana, nekada su ljudi uzimali vodu za pie i druge kune
    potrebe, ali danas one slue uglavnom radi dekoracije gradskih ulica. U zavisnosti od visine
    cisterne, stvara se odreeni pritisak vode na izlazu iz cevi, a bazeni ne moraju biti na
    preterano velikim visinama da bi se na izlazu cevi stvorio dovoljno veliki pritisak za
    izbacivanje mlaza vode u veliku visinu.

    - Zato list papira pluta na vodi?

    List papira ne pluta na povrini vode kao pluta. Na primer, ako zaronite plutu, ona e
    ponovo izroniti na povrinu, jer je rea od vode, dok e list papira ostati na dnu ako ga
    zaronimo, jer mu je gustina vea od gustine vode. Meutim, ako paljivo postavimo pare
    papira na povrinu mirne vode, papir e dosta dugo moi da ostane na povrini usled
    postojanja povrinskog napona tenosti. U svim tenostima, molekuli unutar nje su
    podjednako okrueni drugim molekulima sa svih strana i na njih deluje prostorno ravnomerno
    privlaenje, dok molekuli sa povrine oseaju slabiju privlanu silu, jer iznad njih nema
    susednih molekula. Nejednako privlaenje molekula tenosti sa povrine, stvara povrinski
    napon, tj. tenju tenosti da zauzme najmanju moguu povrinu. Ovaj napon je odgovoran
    npr. za oblikovanje sfernih vodenih kapljica, jer sferna kap poseduje najmanju moguu
    povrinu, a time i najmanji mogui povrinski napon, to za nju predstavlja energetski
    najstabilnije stanje. Ako se paljivo zagledamo u predmet koji na povrini vode odrava
    povrinski napon, bilo da je to pare papira, list sa drveta ili neki insekt, primetiemo blago
    ulegnue povrine koja podupire predmet na njoj. Sve dok je pritisak kojim telo deluje na
    povrinu vode dovoljno mali, povrinski napon moe odravati telo na povrini. Naravno,
    pritisak tela kojim ono deluje na povrinu vode se poveava sa masom tela, kao i sa
    smanjenjem dodirne povrine.

    - Kako elini brodovi plutaju na vodi?

    Stari Arhimedov princip glasi da e sila potiska koja deluje na potopljeno telo biti
    jednaka teini vode koju je to telo istislo. Ukoliko se nadole usmerena sila gravitacije
    izjednai sa suprotno usmerenom silom potiska, potopljeno telo e plutati. Ako oblikujemo
    brod tako da on istisne isto onoliko vode koliko je i sam teak, a da pri tome na zaroni u
    potpunosti, brod e plutati. Iako se spoljanjosti velikih brodova izrauju od elika, dobar deo
    njihove unutranjosti sainjava vazduh, pa je stoga ukupna gustina broda uvek manja od
    gustine vode. Meutim, moete se pitati kako voda zna kada smo istisli teinu jednaku teini
    broda. Kada potapamo brod u vodu, delujemo pritiskom na nju, a molekuli vode zauzvrat
    deluju pritiskom na delove broda koji su pod vodom. Rezultujui pritisak koji potie od
    sudara molekula vode sa spoljanjou broda pomnoen sa povrinom broda koja je u dodiru
    sa vodom daje vrednost sile potiska, koja takoe potie od sudara molekula voda sa brodom i
    koja tei da istisne brod iz vode, te je stoga uvek usmerena nagore.
    - Zato se papirnati brodi kree najbre kada putuje sredinom reke?
    Ukoliko pustite dva papirnata brodia u reku, jednog blizu obale, a drugog po sredini
    reke, sigurno ete primetiti da je brzina brodia koji se kree blie sredini reke znatno vea.
    Ova pojava potie od vrste trenja koja postoji samo u tenostima i gasovima. Do trenja u
    obinom smislu rei dolazi kada postoji razlika u brzinama izmeu dva vrsta tela koja se
    dodiruju. U tenostima ili gasovima, dva susedna sloja se mogu kretati razliitim brzinama u
    odnosu na zidove suda (tj. obalu) i tako dovesti do pojave unutranjeg trenja. Pri tome, sporiji
    sloj usporava bri, a bri sloj ubrzava sporiji. Kinetika energija kretanja molekula iz slojeva
    se delimino pretvara u toplotu i srednje kretanje tenosti ili gasova postaje sporije. Moda ste
    nekada primetili da sloj praine na perajima ventilatora ostaje na njima ak i poto je
    ventilator satima radio. Ova pojava je posledica toga to je relativna brzina vazduha
    neposredno uz vrstu povrinu jednaka nuli. Vazduh prianja uz povrinu i ne moe da sklizne
    u odnosu na nju, pa ni najmanje estice praine ne mogu biti poremeene iako se vazduh samo
    deli milimetra dalje kree velikom brzinom u odnosu na peraje. Najvanija posledica ovog
    stanja prianjanja je stvaranje graninog sloja, tj. sloja usporenog toka, koji deluje koiono na
    susedni sloj, postepeno ga usporavajui. Kako ovaj sloj gubi momenat, oni ispoljava koiono
    dejstvo na trei sloj itd. Iako brzine rastu to se vie udaljavamo od obale, razlike u brzinama
    izmeu susednih slojeva vode se smanjuju dok se ne dostigne oblast u kojoj unutranje trenje
    praktino vie ne deluje. To je razumljivo, jer unutranje trenje moe postojati samo kada
    postoji razlika u brzinama izmeu susednih slojeva. Kada se brodi kree sredinom reke,
    slojevi razliitih brzina su simetrino rasporeeni sa njegove leve i desne strane i brodi e se
    kretati znatno bre nego u sluaju kada pluta kraj obale. Takoe, ukoliko eksperiment sa dva
    papirnata broda izvedete pri mirnom vremenu tako da jedan brodi bude laki od drugog,
    primetiete da e se na istom rastojanju od obale, tei brod kretati bre od laganijeg brodia.
    Naime, stacionarni vazduh takoe deluje koiono na vodu u reci. Brzina vodenog toka stoga
    nije najvea na povrini, ve na izvesnom malom rastojanju ispod povrine, to znai da e
    tei brodi, poto je dublje u vodi, biti noen jaom strujom i plivae bre od lakeg brodia.
    - Zato se nivo vode u kanalima smanjuje prilikom prolaska amca?

    Ukoliko ste nekada putovali u amcu ili brodiu du nekog uskog vodenog kanala,
    moda ste primetili naizgled neobinu pojavu sputanja nivoa vode na obali, nekoliko sekundi
    pre nego to talas iz vodene brazde koju je iza sebe ostavio brod zapljusne obalu. Ovu pojavu
    pomorske arhitekte nazivaju kanalskim efektom i kod nekih uskih reka kao to je npr. reka
    Jara u Melburnu, nivo vode se prilikom prolaska brodia moe sputati i za itav metar, dok u
    Sueckom kanalu ova pojava znaajno umanjuje brzinu kretanja brodova. Naime, premda se
    brod pomera unapred, neto vode ispred broda mora da se pomeri iza broda kako bi propustila
    brod, pa voda sa boka i ispod trupa broda tee u suprotnom smeru od smera kretanja broda.
    Poto voda ne poseduje spoljanji izvor energije kako bi izvrila ovo kretanje unazad, jedini
    nain da ona to izvede je da redukuje svoju potencijalnu energiju u gravitacionom polju
    Zemlje, pa se stoga neophodna energija za pomeranje vode unatrag i obezbeuje na raun
    sniavanja nivoa vode koja okruuje brod. Takoe, Bernulijev zakon (koji predstavlja zakon
    o odranju energije u pokretnom fluidu) nam kae da sa poveanjem brzine fluida dolazi do
    opadanja njegovog pritiska, pa stoga dolazi i do opadanja nivoa povrine vode sa obe strane
    broda. Naravno, im voda proe sa strane i ispod broda, ona odmah usporava svoje kretanje i
    nivo vode na obali se opet vraa na svoj stari, poetni nivo. Ova pojava nam i objanjava
    zato se sa poveanjem kontaktne povrine broda potopljenog u vodu drastino poveava i
    otpor kretanju trupa broda, pa upravo zato brodovi troe znatno vie energije kreui se u
    uskim kanalima nego na puini. Takoe, prilikom plovidbe kroz uski kanal, vano je ploviti
    du sredine kanala, jer e u suprotnom sluaju, voda morati da se kree bre du ue strane
    vodenog toka pored broda (jer je koliina vode koja prolazi sa obe strane broda jednaka
    ukoliko brod ispunjava zahtev za simetrinou svog oblika), pa e na uoj strani i nivo vode
    biti nii od nivoa vode sa suprotne, ire strane, to moe dovesti do prevelikog naginjanja
    broda ka blioj obali.

    - Kako se prate pomeranja ledenih bregova?

    Velike kape pokretnog leda, nastalog kristalizacijom morske vode okruuju polove
    nae planete. U zimsko doba, arktiki basen pokriva povrina morskog leda od oko 8,7
    miliona km
    2
    , dok Antarktik pokriva ledeni pokriva povrine oko 30 miliona km
    2
    . Leti se led
    topi i esto odvaljuje u komadima od osnovnog ledenog sloja i nastavlja sam da pluta po
    moru. Dok reke teku prosenom brzinom od oko 100 kilometara na dan, brzina kretanja
    lednika iznosi nekoliko stotina metara godinje. Oko 7/8 ledenog brega se nalazi pod vodom
    pa se stoga oni esto kreu nezavisno od vetra, ve u pravcu dubinskih struja. Danas se ova
    nepredvidljiva kretanja lednika prate pomou nekoliko metoda od kojih najjednostavnija
    obuhvata upotrebu teodolita. Fiksirana nepokretna taka (u odnosu na ledeni breg) se locira na
    nekom podvodnom kamenu blizu brega, a zatim se niz kolaca ukuca u lednik. Poloaji kolaca
    se precizno premere, da bi se isto obeleavanje ponovilo kroz nekoliko meseci. Ova tehnika
    se danas ipak sve manje koristi, jer se u poslednje vreme sve ee na same lednike
    postavljaju GPS prijemnici pomou kojih se iz satelita stalno prati pomeranje ovih esto
    ogromnih ledenih gromada. Meutim, prilikom prouavanja kretanja lednika u oblastima
    koje su praktino nedostupne ljudima i brodovima, koristi se metoda SAR (Side-looking
    Airborne Radar) interferometrije u okviru koje se porede slike istog predela slikane u
    razmaku od nekoliko asova ili dana. Proces poreenja dva niza radarskih podataka se naziva
    interferometrijskim jer podaci o kretanju lednika proistiu iz interferencionih putanji nastalih
    prilikom susreta i interakcije dva niza radarskih talasa koji su slikali svaku sliku ponaosob.
    SAR ureaji se nalaze na mnogim satelitima i space shuttle-ovima odakle se vri
    fotografisanje, a zatim i kompjutersko proraunavanje pomeranja lednika. Istom tehnikom se
    mogu posmatrati i promene na Zemlji prilikom vulkanskih erupcija ili zemljotresa. Meutim,
    prethodne dve opisane metode su uspene kada se radi o posmatranju povrinskog kretanja
    ledenih bregova, a kao to je poznato njihovi mali vrhovi se esto mogu potpuno otopiti da bi
    ispod sebe ostavili veliki podvodni breg. Trenutno jedini nain posmatranja dubinskog
    kretanja lednika podrazumeva buenje rupa u njima, a zatim periodino posmatranje nagiba i
    deformacije izbuene rupe kako bi se izveo zakljuak o smeru i brzini kretanja ledenog brega.
    Naime, ukoliko se razliiti slojeva lednika kreu razliitim brzinama, nagib i zakrivljenost
    rupe u ledniku e sadrati informaciju o relativnom kretanju slojeva. Inae, ledeni bregovi
    odvaljeni sa antarktikog pokrivaa se nalaze ili u obliku piramide (kada su odvaljeni od
    lednika koji silazi u more) ili u obliku stola (kada su odvaljeni od ledenih pokrivaa). Ledeni
    bregovi mogu biti veoma veliki. Tako je jedan brod 1854. godine naiao na breg u obliku
    stola koji je bio dugaak vie od 120 km, a visok oko 100 metara, a najvei danas poznati
    ledeni breg velik je otprilike kao Kalifornija, dok mu debljina iznosi 4 kilometra. Ipak,
    brodovi najee nailaze na ledene bregove oblika piramide visokih 50 - 60 metara, a
    dugakih kao jedan fudbalski teren, premda je 1904. godine, brod "Zenit" naiao u blizini
    Foklandskih ostrva na ledeni breg oblika piramide koji je bio visok 450 metara, to je za 300
    metara vie od Keopsove piramide u Gizi. Takoe, ponekad morska voda napravi u bregu
    peinu. Tada se ledeni breg pretvara u pokretni, odnosno plutajui ledeni svod. Tako je brod
    "Slava" 1948. godine naiao na ledeni breg koji je imao svod duine 24, a visine 43 metra, a
    ovakvi lednici su esto u stanju i da pevaju. Naime, oblik upljine u bregu je ponekad u stanju
    da uspeno reflektuje i zatim interferira (sabira i oduzima) zvune talase nastale pod dejstvom
    vetra, tako da huk vetra pretvara u melodine zvuke.

    - Zato su gleeri ponekad plavi?

    Molekuli vode na Sunevoj svetlosti mogu posedovati razne boje. Tako su tena voda
    i led bezbojni, sneg je beo, dok gleeri, slino morskoj vodi mogu ponekad imati izrazito
    plavu boju. Najvei zapreminski udeo snega ini vazduh, to ini vodene kristale u snenim
    pahuljicama isuvie raznolikim da bi posebno reflektovali neku odreenu boju. S druge
    strane, led se u najveem delu sastoji od iste vode koja reflektuje oko 7 % svetlosti sa kojom
    doe u kontakt, dok preostalih 93 % svetlosti apsorbuje ili proputa. Bez prisustva vazdunih
    pora koje rasipaju svetlost u svim pravcima (kao kod snega), svetlost prolazi kroz led gleera i
    dolazi do kamenog dna odakle se reflektuje nazad. Meutim, odreeni deo svetlosti biva
    apsorbovan od strane molekula vode, a posebno onaj deo vidljive svetlosti koji je crvene boje.
    Naime, apsorbujui svetlosne fotone, molekuli vode se greju, odnosno intenzivnije vibriraju
    du hemijskih veza u molekulima. Poto su frekvencije vibracija u molekulima uvek u
    infracrvenom delu spektra, molekuli vode e uglavnom apsorbovati crvenkaste nijanse
    Suneve svetlosti. Nakon samo dva metra putovanja kroz vodu ili led, sva crvena svetlost biva
    apsorbovana, dok plavi fotoni prelaze u proseku put od 24 metra pre nego to bivaju
    apsorbovani. Svetlost koja se reflektuje iz unutranjosti gleera bie bogatija plavom bojom,
    pa je to i razlog zato su mnogi gleeri plave ili zelene boje. to reflektovana svetlost dolazi iz
    vee dubine gleera, to e ona biti plavlja. Naravno, kada se gleeri otope, oni se meaju sa
    vodom mora ili jezer ispod njih, tokom ega postaju izmeani i sa mnogim mineralima i
    neistoama iz nje, koji presudno utiu na boju vode. Ipak, neki naunici smatraju da voda i
    bez ikakvih neistoa ili minerala u sebi poseduje jednu suptilnu i jedva primetnu nijansu
    plave boje.


    7. Kvantni svet


    - ta su to elementarne estice?

    Nekada se smatralo da su atomi elementarne estice od kojih je sainjena kosmika
    materija, i da se oni ne mogu podeliti na manje delove. Meutim, danas se zna da su i atomi
    sastavljeni od elementarnijih estica. Naime, nukleoni (protoni i neutroni od kojih su
    sastavljena atomska jezgra) se sastoje od po tri kvarka, dok osim elektrona postoji jo 5
    elementarnih laganih estica koje se nazivaju leptoni. Danas se smatra da postoji tano 12
    elementarnih estica od kojih je izgraena itav materijalni svet koji poznajemo, a to su: 6
    kvarkova (gore, dole, armantni, udni, vrh i dno) i 6 leptona (elektron, elektronski neutrino,
    mion, mionski neutrino, tau i tau neutrino). Neutrini su nenaelektrisane estice, dok elektron,
    mion i tau nose po jedno negativno elementarno naelektrisanje. Sve elementarne estice su
    rasporeene u tri generacije u zavisnosti od svoje mase i brzine raspadanja koje se poveavaju
    sa porastom generacije estice. Tako, u estice prve generacije spadaju gore i dole kvarkovi
    (masa 0,005 GeV i 0,009 GeV, respektivno), elektron (mase od 0,5 MeV/c
    2
    ) i elektronski
    neutrino (za koji se jo uve ne zna da li ima masu); drugu generaciju elementarnih estica ine
    armantni i udni kvarkovi (masa 1,4 i 0,17 GeV, respektivno), mion (208 puta masivniji od
    elektrona) i mionski neutrino (ija je masa sigurno manja od 0,00017 GeV); a treoj generaciji
    pripadaju vrh (mase 174 GeV/c
    2
    ) i dno (mase 4,4 GeV/c
    2
    ) kvarkovi, kao i tau (3560 puta
    masivniji od elektrona) i tau neutrino (ija je masa manja od 0,017 GeV). estice viih
    generacija su manje zastupljene u prirodi jer se lako raspadaju na estice niih generacije.
    Tako se esto deavaju pretvaranja jednih elementarnih estica u druge estice, a posebno u
    stanjima visoke energije. Tako se npr. esto deava pretvaranje jednog tau leptona u kvark,
    antikvark i tau neutrino. Ipak, po pravilu, ukupan broj estica u svakoj generaciji pre i posle
    raspada mora ostati isti (kvark i antikvark se u ovom pravilu ponitavaju). Takoe, svaka od
    12 elementarnih estica poseduje svog odgovarajue antimaterijalnog partnera. Za razliku od
    leptona koji postoje sami, kvarkovi (koji poseduju frakciona naelektrisanja, odnosno umnoke
    treine elementarnog naelektrisanja) se nikada ne nalaze usamljeni u prirodi, ve se uvek
    nalaze u grupacijama ije je rezultujee naelektrisanje celobrojni umnoak naelektrisanja
    elektrona, a ove estice se nazivaju hadronima. U hadrone spadaju: barjoni (protoni i
    neutroni), koji su sastavljeni od po 3 kvarka; i mezoni (pioni, kaoni) koji se sastoje od
    jednog kvarka i jednog antikvarka i koji su stoga veoma nestabilni. Ipak, najudnija odlika
    hadrona je ta da njihova masa samo u maloj meri potie od kvarkova koji su u njima.
    Elementarne estice su veoma male u odnosu na veliine atoma. Naime, zamislite jezgro
    atoma kao zrno soli, a elektrone kao trunice praine koje orbitiraju po prostoru veliine crkve
    Svetog Petra u Rimu i dobiete priblinu razmeru elementarnih estica u atoma. Ili, moete
    zamisliti iste ove estice praine kako krue oko malog kristala soli po prostoru veliine 30
    fudbalskih terena. Zapravo, 99,999999999999 % atoma je prazan prostor. U svakom sluaju,
    moramo imati na umu da elementarne estice u naem svetu ne predstavljaju izolovane
    entitete, ve integralne delove jedne jedinstvene kosmike celine.

    - Zato ne moemo da vidimo atome?

    Atome ne moemo da vidimo jer su njihove razmere znatno manje od talasne duine
    elektromagnetnih talasa na koje su osetljive nae oi. Naime, mi smo u stanju da razlikujemo
    svetlost ija se talasna duina nalazi u opsegu od 380 do 780 nanometara, a u ovom opsegu se
    nalaze sve za nas vidljive boje - crvena, narandasta, uta, zelena, plava i ljubiasta (poreane
    id38027864 pdfMachine by Broadgun Software - a great PDF writer! - a great PDF creator! - http://www.pdfmachine.com http://www.broadgun.com
    po porastu frekvencije, odnosno po opadanju talasne duine). Sa porastom talasnih duina
    izvan granica vidljive svetlosti preli bismo u infracrvenu, mikrotalasnu, pa zatim i u radio
    oblast, dok bismo sa smanjenjem talasnih duina izvan opsega vidljive svetlosti otili najpre u
    ultraljubiastu, pa zatim u rendgensku i gama oblast. Razmere atoma su reda veliine
    angstrema (desetog dela nanometra, odnosno 10
    -10
    metara), dok su razmere atomskih jezgara
    reda veliine 10
    -14
    do 10
    -15
    metara, pa stoga ni sa najsavrenijim optikim mikroskopom (koji
    uveliava predmete pomou vidljive svetlosti) ne moemo da vidimo pojedinane atome.
    Meutim ukoliko za uveliavanje koristimo elektrone koji su istovremeno i talasi i estice, a
    ija talasna duina se moe smanjivati sa poveavanjem njihove brzine (odnosno kinetike
    energije), tada moemo videti atome ili tanije njihov poredak i strukturu koju ine. Naravno,
    iako atome sve do pre nekoliko godina nismo uspeli da stvarno vidimo, jo od poetka 19.
    veka se znalo da oni postoje. Naime, tada je primeeno da mase jednakih zapremina gasa
    vodonika i gasa kiseonika stoje u odnosu 1:16, to je srazmerno odnosu izmeu njihovih
    atomskih masa, s obzirom da vodonik u svom jezgru poseduje jedan proton, dok se kiseonik
    sastoji iz 8 protona i 8 neutrona, a naravno, znamo da je masa neutrona tako malo vea od
    mase protona da se obino rauna kao da su one jednake, a obe su oko 1300 puta masivnije od
    mase elektrona koji se stoga u raunu atomskih masa najee zanemaruju. Takoe, poetkom
    19. veka je bilo primeeno i da ako iskombinujemo gasove vodonika (H
    2
    ) i kiseonika (O
    2
    ) u
    masenom odnosu 2:1, dobijamo istu vodu (H
    2
    O) bez imalo gasa u ostatku. Takoe, bilo je
    primeeno da svi maseni odnosi izmeu elemenata u okviru bilo kog hemijskog jedinjenja
    uvek predstavljaju celobrojne umnoke mase vodonika koji se sastoji od jednog protona, to
    je dovelo i do nastanka periodnog sistema elemenata. Naredni dokazi o postojanju atoma su
    poticali iz pojave radioaktivnosti. Tako, svaki put kada Gajgerov broja otkuca tik, jedan
    atom se radioaktivno raspao. Naime, visokoenergetske estice koje izemituju radioaktivna
    jezgra svojom energijom jonizuju atome u brojau pored kojih prolete, a ove jonizovane i
    naelektrisane estice odlaze ka elektrodama brojaa, a kada pristignu tamo, stvore jedan mali
    strujni impuls na osnovu koga nam broja saopti jedno tik, to mi interpretiramo kao jedan
    radioaktivni raspad. Prolaskom ovakvih visokoenergetskih estica kroz maglenu komoru, one
    e izazivati isparavanje tenih kapi rasporeenih po komori, pa e tako iza sebe ostavljati i
    vidljiv trag, na osnovu ega je mogue napraviti i fotografije putanja pojedinanih estica to
    je opet jedan od naina da vidimo ne samo pojedinane atome, ve ak i protone, neutrone,
    elektrone, pa i kvarkove i mnoge druge tzv. kompozitne estice ija je struktura znatno
    skromnija od struktura obinih atoma. Usmeravanjem rendgenskih talasa ija je talasna
    duina priblino jednaka rastojanjima izmeu atoma u kristalima, na platnu ili fluoroscentnoj
    ploi postavljenoj iza kristala dobijaju se svetle take ili krugovi u pravilnim razmacima to
    nam dokazuje da pri pojedinim upadnim uglovima, X talasi konstruktivno interferiraju, to
    ukazuje na postojanje ureene atomske reetke u kristalima. Nils Bor je poetkom 20. veka
    postavio planetarni model atoma po kome elektroni podseaju na planete svojim kruenjem
    oko zvezda, odnosno atomskih jezgara. Nedugo zatim, bila je formulisana kvantna teorija koja
    je strukturu atoma objasnila u svetlosti Hajzenbergove relacije neodreenosti, ime je pojam
    kruenja elektrona oko jezgra atoma ustupio mesto raspodeli verovatnoe nalaenja elektrona
    u elektronskim oblacima, a sami atomi koji su se do tada smatrali izolovanim entitetima
    stopili su se zauvek u stanje meusobne povezanosti.

    - ta je to Hajzenbergova relacija neodreenosti?

    Hajzenbergova relacija neodreenosti predstavlja fundamentalni Kosmiki zakon (tj.
    nejednainu) koji stoji kao sredinji stub na kome je izgraena itava kvantna teorija koju
    koristimo za opisivanje svih pojava u mikrokosmosu, odnosu u materijalnom svetu razmera
    atoma i molekula. Smisao Hajzenbergove relacije neodreenosti je u tome da nikada ne
    moemo sa potpunom preciznou istovremeno znati poloaj i impuls (proizvod mase i
    brzine) neke estice. to bolje znamo poloaj, to e nejasniji biti njen impuls, i obrnuto. Na
    primer, najoigledniji nain da odredimo poloaj estice je da je osvetlimo i to sa najmanje
    jednim kvantom svetlosti (tj. fotonom). Meutim, poloaj estice neemo moi da odredimo
    tanije od razmaka izmeu dva susedna brega (tj. talasne duine) svetlosnog talasa. Takoe,
    ovaj kvant svetlosti e poremetiti esticu i promeniti njenu brzinu, a time i njen impuls.
    tavie, to tanije merimo poloaj, to bi trebalo da koristimo krae talasne duine, a to je
    manja talasna duina fotona, to je vea njegova energija, pa e i brzina estice biti u veoj
    meri poremeena. Naime, po relaciji neodreenosti, proizvod neodreenosti poloaja estice
    du jedne od osa i neodreenosti njenog impulsa mora uvek biti vei ili jednak koliniku
    Plankove konstante (h = 6,62 10
    -34
    Js) i broja 2t. Takoe, i proizvod neodreenosti energije
    neke estice i neodreenosti vremena trajanja nekog dogaaja (tj. poloaja estice na
    vremenskoj osi njenog prostor-vremena) mora uvek biti vei ili jednak koliniku Plankove
    konstante i broja 2t. Stoga, dogaaji koji se odvijaju unutar kratkog vremenskog intervala
    nose velike neodreenosti energije, dok se dogaaji ija je energija jasno precizirana mogu
    lokalizovati jedino u okviru dugakih vremenskih intervala. Hajzenbergova relacija
    neodreenosti je u nauku zauvek uvela pojam uestvovanja u inu merenja, po kome ne
    moemo da posmatramo bilo koju pojavu u prirodi a da na nju istovremeno ne vrimo nikakav
    uticaj.

    - Koja je razlika izmeu orbite i orbitale?

    Nekada se smatralo da atomi predstavljaju umanjene zvezdane sisteme. Naime, slino
    planetama koje krue oko zvezda po krunim ili eliptinim putanjama koje se nazivaju orbite,
    smatralo se i da elektroni krue oko atomskih jezgara po slinim putanjama, koje su usled
    ovakve analogije nazvane orbitalama. Meutim, brzina kojom se kreu elektroni u atomu je
    toliko velika da u skladu sa zakonima kvantne fizike (tj. na osnovu Hajzenbergovog principa
    neodreenosti) nikada ne moemo odrediti njegov taan poloaj. Sve to moemo da znamo
    je koliko deo vremena elektron provodi na odreenom rastojanju od jezgra, odnosno kolika je
    njegova verovatnoa nalaenja na nekim mestima. Stoga je u modernoj nauci, pojam kruenja
    elektrona u atomu zamenjen postojanjem tzv. elektronskih oblaka, tj. verovatnoe prostorne
    raspodele elektrona u atomu. Tamo gde elektron provodi vie vremena, odnosno tamo gde je
    njegova verovatnoe nalaenja vea, gustina elektronskog oblaka je takoe vea, i obrnuto.
    Stoga, za razliku od orbita koje po definiciji predstavljaju putanje materijalnih tela u
    gravitacionim poljima, orbitale predstavljaju raspodelu verovatnoe nalaenja elektrona oko
    jezgra. Jo jedna vana razlika izmeu orbita i orbitala je u tome to su orbitale kvantovane,
    odnosno elektroni u atomu mogu postojati samo u orbitalama tano definisanih energija.
    Naime, poto se elektroni u atomu kreu istovremeno kao estice i kao talasi, oni mogu
    zauzimati samo odreene orbitale kod kojih elektronski talas predstavlja stojei talas (talas
    koji se odbija od zidova tako da se ponitava). Slino icama na gitari, koje za odreenu
    zategnutost, mogu vibrirati samo na odreenoj frekvenciji, isto tako i elektroni sa odreenom
    energijom mogu postojati samo u adekvatnim orbitalama.

    - Zato neki elementi menjaju boju u plamenu?

    Svi hemijski elementi menjaju svoju boju u plamenu. Atomi se sastoje od pozitivno
    naelektrisanog jezgra, oko koga se kreu elektroni po putanjama koje se nazivaju orbitale.
    Kada nita na njih ne deluje, elektroni atoma tee da zauzimaju orbitale koje pruaju atomu
    stanje najnie mogue energije, odnosno tzv. osnovno energetsko stanje. Po dejstvom toplote
    plamena, odnosno intenzivnog sudaranja atoma elementa sa drugim atomima visoke kinetike
    energije, pojedinani atomi dobijaju dovoljno energije da njihovi elektroni zauzmu neko vie
    energetsko stanje, to se deava u skokovima elektrona na neke orbitale udaljenije od
    jezgra. Prilikom povratka atoma u osnovno stanje, odnosno povratka elektrona u prvobitnu
    orbitalu, dolazi do emisije energetske razlike izmeu ova dva nivoa u obliku kvanta
    elektromagnetnog zraenja, odnosno jednog fotona. Boja emitovane svetlosti zavisi od
    energija emitovanih fotona, koje su odreene energijom potrebnom da se pomeri elektron sa
    jedne orbitale na drugu. U zavisnosti od elementa koji je u plamenu, fotoni razliitih energija
    e se pojaviti, a njihove energije su posebne za svaki element u prirodi, pa se stoga esto
    govori o karakteristinim spektrima nekih elemenata. Tako, npr. kalcijum u plamenu emituje
    narandastu, uto-zelenu i ljubiastu boju, natrijum samo utu, rubidijum ljubiastu, kalijum,
    stroncijum i cezijum crvenu i ljubiastu, cink svetlo zelenu, telur i talijum zelenu, olovo svetlo
    plavu, arsen plavu, barijum uto-zelenu i svetlo plavu, a bakar smaragdno zelenu ili azurno
    plavu boju.

    - Koliko ima poznatih hemijskih elemenata?

    Danas je poznato 115 razliitih hemijskih elemenata, iako se u periodnom sistemu ne
    nalaze svi jedan iza drugog. Naime, poznati su svi elementi sa rednim brojevima (redni broj je
    jednak broju protona u jezgru) od 1 (vodonik) do 112 (ununbijum, koji osim 112 protona, u
    svom atomskom jezgru poseduje jo i 165 neutrona). Elementi sa rednim brojevima 114, 116 i
    118 su takoe otkriveni, dok postojanje elemenata sa rednim brojevima 113, 115 i 117 jo
    uvek nije potvreno. Premda se oekivalo da e najmasivniji poznati element sa rednim
    brojem 118 (unonuktijum) biti stabilan jer bi trebalo da pripada porodici plemenitih gasova,
    on se pokazao veoma nestabilnim jer se nekoliko delova sekunde nakon nastanka spontano
    raspadao putem alfa raspada (emisije jezgra helijumovog atoma) na element sa rednim brojem
    116. Svi hemijski elementi sa rednim brojevima veim od 92 (uranijum) dobijaju se u
    laboratorijama putem bombardovanja masivnih jezgara sa jezgrima vodonika, helijuma,
    berilijuma ili nekih drugih lakih elemenata. Tako je jezgro hemijskog elementa sa rednim
    brojem 112 sintetizovano u procesu fuzije stabilnih jezgara cinka-70 (koji u atomskom jezgru
    poseduje 30 protona i 40 neutrona) i olova-208 (ije je atomsko jezgro sastavljeno od 82
    protona i 126 neutrona) koja je izvedena bombardovanjem mete napravljene od olova-208
    brzim jonima cinka-70. Ipak, da bi se formiralo i detektovalo samo jedno jezgro atoma sa
    rednim brojem 112, neophodno je olovnu metu izlagati bombardovanju 10
    18
    projektila cinka
    tokom nekoliko nedelja. Na osnovu teorijskih prorauna, oekuje se da e hemijski elementi
    sa rednim brojem veim od 125 (iznad kojih se smatra da postoji tzv. ostvro stabilnosti) biti
    stabilni pri normalnim uslovima i da e nai niz primena u industriji.

    - ta su to kvarkovi?

    Re kvark se prvi put spominje u knjizi Dejmsa Dojsa ''Fineganovo buenje'' gde je
    oznaavala besmisleni pojam. Jezgra atoma sainjena su od protona i neutrona, a sami protoni
    i neutroni sainjeni su od kvarkova. Postoji 6 poznatih kvarkova, premda ih fiziari spominju
    kao 3 para, a to su: gore i dole kvarkovi (na engleskom up i down), zatim arm i udni
    kvarkovi (na engleskom charm i strange) i vrh i dno kvarkovi (na engleskom top i bottom),
    koji su se nekada zvali istina kvark i lepota kvark (na engleskom truth i beauty). Kvarkovi
    imaju frakciono naelektrisanje. Tri kvarka (gore, arm i vrh) imaju naelektrisanje +2/3, dok
    ostala tri kvarka poseduju jednu treinu elementarnog naelektrisanja, odnosno naelektrisanja
    koja nosi jedan elektron ili jedan proton. Prva dva otkrivena kvarka su gore i dole kvarkovi i
    oni predstavljaju 2 najlaka kvarka. Sledei je bio otkriven udni kvark, nazvan tako po
    zauujue dugom ivotu estice K, prve kompozitne estice u kojoj je otkriveno prisustvo
    ovog kvarka. etvrti otkriveni kvark bio je armantni kvark, koji je 1974. godine gotovo
    istovremeno otkriven u Stenfordu, kao i u amerikoj Brookhaven nacionalnoj laboratoriji. Vrh
    kvark, tj. lepota kvark je 1977. godine otkriven u kompozitnoj estici Y u amerikoj Fermi
    nacionalnoj laboratoriji, takoe u SAD-u, a dno kvark, odnosno istina kvark je poslednji
    otkriven, 1995. godine, takoe u Fermi nacionalnoj laboratoriji i predstavlja najtei od svih 6
    kvarkova. Kvarkovi su otkriveni u akceleratorima, koji proizvode veoma visoke energije u
    sudarima atoma, a poto je vreme koje protekne dok se slobodni kvarkovi ne rekombinuju u
    protone i neutrone isuvie malo da bismo mogli podrobnije da ih ispitamo, za sada je
    uglavnom samo njihovo postojanje dokazano na osnovu tragova koje ostavljaju u maglenoj
    komori nakon razbijanja nekog nukleona (protona ili neutrona) pod dejstvom sudara sa
    esticama visokih energija. Kvarkovi se pod dejstvom jake nuklearne sile vezuju u grupe od
    po dva (mezoni) ili po tri kvarka (nukleoni).

    - ta je to neutrino?

    Neutrino spada u grupu lakih elementarnih estica, odnosno leptona, koji ne uestvuju
    u jakim, ve u slabim nuklearnim interakcijama. Nasuprot njemu, neutron spada u grupu
    barjona, tj. tekih elementarnih estica, a njegova karakteristika u slobodnom stanju (van
    jezgra) je radioaktivnost. Nakon prosenog vremena ivota od oko 12 minuta slobodan
    neutron se raspada na proton, elektron i antineutrino, koji je anti-estica neutrina. Neutrino je
    jedna od najprisutnijih estica u Kosmosu (prosena kosmika gustina iznosi oko 450 miliona
    neutrina po kubnom metru u poreenju sa proseno samo jednim protonom po kubnom metru
    zapremine Kosmosa), putuje brzinama bliskim brzini svetlosti i neutralan je, to znai da ne
    reaguje sa elektromagnetnim talasima. Drugim reima, taman je. Postojanje neutrina je
    postulirano 1930. godine (radi zadovoljenja zakona odranja impulsa prilikom | radioaktivnih
    raspada), a njegovo postojanje je dokazano tek 1957. godine. 1995. godine Nobelova nagrada
    za fiziku pripala je Frederiku Rajneu za otkrie neutrina. Neutrini se stvaraju u mnogim
    nuklearnim reakcijama, ukljuujui i one koje se deavaju na Suncu, a neutrini odnose ak 2
    % Suneve energije u Kosmos. Ipak najvei broj neutrina koji dolazi sa Sunca, proe kroz
    itavu Zemljinu kuglu, ne interagujui pri tome ni sa jednim jedinim atomom. Zapravo, jedan
    tipian, nisko-energetski neutrino proputuje oko nekoliko svetlosnih godina kroz materiju pre
    nego to interaguje sa nekim atomom. S obzirom na njihovu veoma slabu interakciju sa
    materijom, veoma ih je teko i detektovati. Neutrini postoje u 3 tzv. ''ukusa'', tj. oblika :
    elektronski neutrino, tau neutrino i mionski neutrino, a premda se dugo smatralo da neutrini
    nemaju masu, jedno od najvanijih modernih otkria je to da neutrini mogu da menjaju svoje
    ukuse, pa iz toga sledi da oni moraju imati i masu, premda se ona nalazi u opsegu od 0,01 do
    0,05 elektronVolti (1 eV je jednak 1,6 10
    -19
    Dula). Poto neutrni poseduju masu, oni su
    stoga i kandidati za tamnu materiju, ije je postojanje, prema dananjim saznanjima iz
    kosmologije neophodno da bi Kosmos zauvek nastavio da pulsira.

    - Koja je najgua stvar na Zemlji?

    Najgua merljiva stvar na Zemlji je verovatno neutron. Kada zamiljamo stvari kao
    to su elektroni, protoni, neutroni, kvarkovi, svetlost i sl. esto se za njihovo slikovito
    opisivanje koristimo pojmovima kao to su estice ili talasi, premda svaka estica u prirodi
    predstavlja istovremeno i talas i obrnuto, svaki talas poseduje i estina svojstva. Stoga, osim
    svetlosti koja ima sposobnost interferencije (sabiranja vie talasa tako da se amplituda
    rezultujueg, zbirnog talasa menja), i elektroni, neutroni i sve druge estice, s obzirom na
    svoja talasna svojstva mogu stupati u interferenciju. Od svih poznatih subatomskih estica,
    neutroni najizraajnije interferiraju to nam stavlja do znanja da je njihova gustina i najvea
    od svih delimino stabilnih subatomskih estica. Naime, kvarkovi od kojih su sastavljeni
    protoni i neutroni se momentalno kombinuju sa drugim kvarkovima, jer su njihova
    naelektrisanja jednaka delovima elementarnog naelektrisanja (naelektrisanja jednog protona
    ili jednog elektrona), a poznato nam je da svako naelektrisanje u prirodi predstavlja celobrojni
    umnoak ovog elementarnog, jedninog stabilnog naelektrisanja. Inae, slobodan neutron je
    delimino stabilan, s obzirom da je radioaktivan sa srednjim vremenom ivota od oko 15
    minuta, to znai da se slobodan neutrona nakon 15 minuta (u proseku) pretvara u jedan
    proton, jedan elektron i jedan antineutrino. Takoe, za razliku od elektrona ije je razmere
    nemogue precizno odrediti zahvaljujui Hajzenbergovom principu neodreenosti, neutron
    poseduje neto merljivije dimenzije. Prenik mu je oko 10
    -15
    metara, a masa oko 1,7 10
    -27
    kilograma. Ako kvadriramo prenik neutrona, podelimo dobijeni broj sa 4 i zatim sve
    pomnoimo sa brojem t (3,14) dobiemo zapreminu jednog neutrona. Deljenjem njegove
    mase sa zapreminom raunamo gustinu koja iznosi oko 10
    18
    kilograma po kubnom metru.
    Smatra se da proton i neutron poseduju jednake zapremine, dok masa neutrona iznosi 1,00866
    atomskih jedinica mase, a masa protona 1,00727 atomskih jedinica mase. S obzirom na veu
    masu neutrona, zakljuujemo da je njegova gustina i vea od gustine protona. Vrednost
    gustine neutrona dobro se uklapa u oekivane vrednosti gustina neutronskih zvezda, najguih
    poznatih vidljivih objekata u Kosmosu.

    - Koliko neutrona sadre atomska jezgra?

    Svi hemijski elementi osim vodonika, u svom atomskom jezgru sadre neutrone.
    Neutroni svojim prisustvom u atomskom jezgru doprinose jakoj nuklearnoj sili koja vezuje
    nukleone (protone i neutrone), a pri tome su elektrino neutralni, pa stoga omoguavaju
    povezivanje pozitivno naelektrisanih protona. Najobiniju konfiguraciju hemijskih elemenata
    moemo proceniti ukoliko pogledamo periodni sistem elemenata, u kome je svaki element
    obeleen kao
    Z
    A
    X, gde X predstavlja simbol datog elementa, Z je njegov redni broj (tj. broj
    protona u jezgru, to je jednako broju elektrona u omotau), a A njegov maseni broj koji
    predstavlja ukupan broj protona i neutrona u jezgru tog atoma. Stoga, broj neutrona se moe
    izraunati kao A-Z. Kod najlakih elemenata na poetku periodnog sistema, broj neutrona je
    najee jednak broju protona. Tako, npr. ugljenik poseduje 6 protona i 6 neutrona, azot ih
    ima po 7, a kiseonik po 8. Meutim, sa poveanjem rednog broja elementa, tj. sa poveanjem
    broj protona u njihovim jezgrima, sve je vei broj neutrona potreban kako bi se savladalo
    elektrostatiko odbijanje istoimeno naelektrisanih protona. Tako, npr. uran, koji poseduje
    najvee prirodno zastupljeno atomsko jezgro, poseduje 92 protona i ak 140 neutrona.
    Takoe, ukoliko neki atom poseduje manje ili vie neutrona od A-Z, onda se on naziva
    izotopom datog elementa. U jezgru koje sadri vie od 83 protona, bilo koja koliina neutrona
    u njemu ne moe ih veno drati zajedno, pa su stoga ovako teki elementi u manjoj ili veoj
    meri nestabilni, tj. skloni radioaktivnosti. Interesantno je da u atomskoj fizici postoje tzv.
    magini brojevi (2, 8, 20, 28, 50, 82 i 126), a kada je broj protona i/ili neutrona u atomskom
    jezgru jednak nekom od ovih 7 maginih brojeva (osim broja 126 koji vai samo za neutrone),
    onda su ta atomska jezgra izrazito stabilna, s obzirom da je energija potrebna da bi se odvojio
    neki nukleon iz ovakvih jezgara sa maginim brojem protona ili neutrona znatno vea nego u
    sluaju nekog od susednih jezgara sa ne-maginim vrednostima atomskog broja (broja
    protona u jezgru) ili razlike masenog i atomskog broja (broja neutrona u jezgru). Primeri za
    ovakvu stabilnost mogu biti helijum (koji u atomskom jezgru poseduje po 2 protona i
    neutrona), kiseonik (po 8 protona i neutrona), kalcijum-40 (po 20 protona i neutrona),
    kalcijum-48 (20 protona i 28 neutrona), olovo (82 protona i 126 neutrona).

    - Koja je najjaa sila u Univerzumu?

    U prirodi postoji 4 tipa interakcije, i to su: elektromagnetna, gravitaciona, jaka
    nuklearna i slaba nuklearna interakcija. Svaka od ove etiri interakcije predstavlja uzroke
    svim poznatim silama u prirodi. Nemojte se iznenaditi ako vam kaemo da je najslabija
    gravitaciona sila. Dodajte broju 10 etrdeset nula pa ete dobiti koliko je puta
    elektromagnetna sila jaa od gravitacione, ali ona ipak nije i najjaa. Naime, 100 puta jaa od
    nje je takozvana jaka nuklearna sila, koju mi u svakodnevnom ivotu ne primeujemo, jer
    dejstvuje samo na jako malim rastojanjima (oko 10
    -15
    m) izmeu estica unutar atomskog
    jezgra (kvarkova, a time i protona i neutrona, koje i pored ukupnog pozitivnog naelektrisanja,
    dri na okupu). Slaba nuklearna sila, koja je primetna u beta radioaktivnim raspadima
    subatomskih estica, je oko 10 milijardi puta slabija od elektromagnetne sile, a ipak je jaa od
    gravitacione. Nju takoe ne oseamo jer i ona pripada svetu subatomskih estica i deluje na
    rastojanjima od oko 10
    -18
    m. Gravitaciona sila je specifina po tome to je za razliku od
    ostalih sila uvek privlana, a njen se toliko veliki uticaj i pored tako male jaine moe
    pripisati njenom doborm rasprostiranju na daljinu. Dok jaka i slaba nuklearna sila imaju
    veoma mali domet jer njihovi intenziteti brzo opadaju sa poveanjem rastojanja, gravitaciona i
    elektromagnetna interakcija imaju ogroman domet. Poto su sva nebeska tela uglavnom u
    celini neutralna, gravitaciona interakcija sama uestvuje u ureenju kosmikih tela. Svaka od
    4 sile u prirodi prenosi se putem tzv. virtuelnih estica, koje se za razliku od stvarnih estica
    ne mogu detektovati u detektorima estica. Jaku nuklearnu silu, koja dri na okupu kvarkove
    u protonima i neutrinima, kao i protone i neutrone u atomskim jezgrima, nosi virtuelna estica
    sa spinom 1, koja se naziva gluon. Slino tome, slabu nuklearnu silu prenose W
    +
    , W
    -
    I Z
    o

    bozoni, elektromagnetnu silu virtuelni fotoni (spin 1), a gravitacionu interakciju gravitoni
    (spin 2).

    - ta su to virtuelne estice?

    S obzirom na univerzalno vaenje Hajzenbergovog principa neodreenosti, mogue je
    naruavanje zakona odranja energije (koji nam kae da je ukupna koliina energije u
    Kosmosu konstantna i da se energija ne moe ni stvoriti, ni unititi) za vrednost energije od
    AE, ali samo tokom izuzetno kratkog vremenskog intervala At tako da vai da je AE At
    4
    h
    s , gde je h Plankova konstanta (6,62 10
    -34
    Js). Na ovaj nain je mogue stvaranje
    estica i njihovo postojanje tokom veoma kratkih vremenskih intervala, to bi u suprotnom
    sluaju naruilo zakon o odranju energije (zakon o odranju ugaonog momenta, odnosno
    ugaonog impulsa s druge strane, nije mogue naruiti ni tokom ovako kratkih vremenskih
    intervala). Ove estice se nazivaju virtuelnim esticama, a dejstvo sve 4 prirodne sile se moe
    kako teorijski, tako i slikovito opisati pomou razmene ovih virtuelnih estica. U standardnom
    modelu fizike elementarnih estica (koji opisuje tri prirodne sile elektromagnetnu, jaku i
    slabu nuklearnu silu, ali ne i gravitacionu silu), sile koje deluju izmeu pojedinih stvarnih,
    materijalnih estica posredovane su razmenom nevidljivih estica koje se nazivaju virtuelnim
    esticama i s obzirom da poseduju celobrojne vrednosti spina, spadaju u grupu bozona (za
    razliku od fermiona koji grade materiju i iji je spin polubrojan). Tako se jaka nuklearna
    interakcija koja dri na okupu kvarkove unutar protona, neutrona i drugih hadrona, kao i
    protone i neutrone unutar atomskih jezgara, prenosi putem virtuelnih estica gluona koji
    nemaju masu, iji je spin jednak jedinici, a koji su indirektno detektovani u eksperimentima
    sudara visokoenergetskih estica u akceleratorima. Slaba nuklearna interakcija koja dolazi do
    izraaja u | radioaktivnim raspadima (prilikom kojih se neutron raspada na proton, elektron i
    antineutrino ili se proton ili elektron pretvaraju u neutron i neutrino) prenosi se putem
    razmene virtuelnih bozona W
    +
    , W
    -
    i Z
    o
    , iji je spin jednak 1, a za koje je karakteristino da
    za razliku od svih drugih virtuelnih estica poseduju masu i to W
    +
    i W
    -
    po 80 GeV, a Z
    o
    91
    GeV, a takoe za razliku od svih drugih virtuelnih estica, W
    +
    i W
    -
    su naelektrisane estice i
    to W
    +
    pozitivno, a W
    -
    negativno. Elektromagnetna interakcija se prenosi putem virtuelnih
    fotona (koji nisu isti kao stvarni fotoni koji ine svetlost) iji je spin jednak 1, a gravitaciona
    interakcija putem virtuelnih estica, gravitona, koji su svojstveni po tome to predstavljaju
    jedine virtuelne estice koje jo uvek nisu detektovane. Ipak, i pored toga to graviton jo
    uvek nije opaen, poznata su nam neka njegova hipotetina svojstva. Tako je graviton estica
    bez mase i bez naelektrisanja, a spin mu je jednak 2, za razliku od svih ostalih virtuelnih
    estica koje poseduju spin jednak 1, i protona, neutrona i elektrona koji poseduju spin jednak
    1/2 ili stvarnih fotona iji je spin jednak 0. Dve mase se privlae tako to konstantno
    razmenjuju virtuelne gravitone, isto kao to se dva naelektrisana tela mogu privlaiti ili
    odbijati putem stalne razmene virtuelnih fotona.

    - ta se nalazi izmeu elektrona i jezgra atoma?

    Jedan od prvih modela atoma bio je tzv. planetarni model, po kome slino planetama
    koje krue oko Sunca jer su privlana sila gravitacije izmeu zvezde i planete, i odbojna
    centripetalna sila pod dejstvom planetarnog krunog ili eliptinog kretanja, uravnoteene,
    tako i elektroni orbitiraju oko atoma jer su privlana elektromagnetna sila izmeu razliito
    naelektrisanog jezgra i elektrona, i odbojna centripetalna sila, uravnoteene. Meutim, zakon
    odranja ugaonog impulsa koji dozvoljava planetama da stabilno krue oko zvezda, ne moe
    se tako lako primeniti na orbitiranje elektrona u atomu. Na osnovu planetarnog modela,
    elektroni bi, kreui se po krunim orbitama, morali povremeno da ubrzavaju svoje kretanje
    (ak i ako njihova brzina ostaje konstantna u vremenu, injenica da elektron menja svoj
    pravac kretanja zna da se i ubrzava), pa bi stoga kao sve ubrzane naelektrisane estice
    emitovale elektromagnetne talase i postepeno bi gubili energiju, a time i ugaoni impuls, pa bi
    padali u jezgro, to se u stvarnosti vrlo verovatno ne deava (zapravo, u sluaju inverznog
    beta radioaktivog raspada, proton iz jezgra i jedan elektrona se spajaju i pretvaraju u jedan
    neutron i jedan neutrino, ali se ovakvi sluajevi veoma retko deavaju). Iz tih razloga se danas
    stanje elektrona u atomu smatra stacionarnim stanjem. Moderna kvantna fizika je digla ruke
    od zamiljanja putanje elektrona u atomu, ve se samo bavi proraunavanjima verovatnoa
    nalaenja elektrona na odreenim rastojanjima od jezgra, to se vri pomou talasne funkcije
    elektrona, iji kvadrat odgovara ovim verovatnoama. Tako, elektroni formiraju tzv. oblake
    naelektrisanja oko jezgra, i na neki nain se moda mogu vizuelizovati kao razmazani u
    prostoru oko atomskog jezgra. Talasna funkcija elektrona u s-orbitali, tj. u najniem
    energetskom stanju elektrona je sferinog oblika i protee se i do samog jezgra, to znai da je
    sa odreenom verovatnoom mogue pronai elektron ak i u samom jezgru. Stoga, iako je
    prostor izmeu elektrona i atoma moda na neki nain i prazan, naa kvantna izraunavanja
    ne ukazuju ba na to. Takoe, elektroni su u stalnoj interakciji sa protonima i neutronima iz
    atomskih jezgara, bilo kroz elektromagnetnu ili kroz slabu nuklearnu silu. Po teoriji kvantnog
    polja, dve estice prilikom elektromagnetne interakcije stalno razmenjuju fotone, dok tokom
    slabe nuklearne interakcije razmenjuju estice poznate pod imenom bozoni. Stoga se prostor
    izmeu elektrona i atoma pre moe smatrati ispunjenim ovim energetskim kvantima koji
    prenose silu dejstva izmeu elektrona i jezgra.

    - ta je to Higsov bozon?

    Standardni model u nauci teorijski objedinjuje tri od etiri prirodne sile:
    elektromagnetnu, slabu i jaku neuklearnu silu. Jedan od osnovnih delova standardnog modela
    koji objanjava ponaanje fundamentalnih estica i sila u prirodi jeste hipotetino, kvantno
    polje, tj. tzv. Higsovo polje koje je odgovorno za pojavu mase kod estica. Kao posledica
    talasno-estinog dualizma, sva kvantna polja imaju svoju fundamentalnu esticu povezanu sa
    njima, a u sluaju Higsovog polja, ta virtuelna estica je Higsov bozon. Postojanje ove estice
    je postulirao Piter Higs (Peter Higgs) 1960. godine i po njemu, ona je neutralna, a spin joj je
    jednak nuli. Dok elektromagnetna teorija opisuje interakciju estica sa fotonima, moderna
    teorija slabih interakcija opisuje interakciju estica (W i Z bozona) sa elektronima,
    neutrinima, kvarkovima i drugim esticama. Za razliku od fotona koji nema masu, mase W i
    Z estica su oko 80 puta vee od mase protona, i upravo da bi se prevazila ova razlika u
    masama izmeu nosilaca dve sile, postulirano je postojanje Higsovog bozona. Meutim,
    postulirano postojanje ovog bozona na osnovu koga bi se u odnosu njegove interakcije sa
    drugim esticama i poljima mogla objanjavati masa jo uvek nije u stvarnosti potvreno.

    - ta je to antimaterija?

    Pol Dirak (Paul Dirac) je 1928. godine predvideo postojanje antimaterije, to je
    nekoliko godina kasnije bilo i potvreno na osnovu putanje estice u maglenoj komori, koja je
    ukazivala na to da postoji estica po razmerama jednaka elektronu, ali suprotnog
    naelektrisanja. Ova antimaterijalna estica elektrona nazvana je pozitronom, a i sve druge
    elementarne estice poseduju svoje antimaterijalne partnere, koji kao i u sluaju elektrona i
    pozitrona imaju jednake mase, ali suprotna naelektrisanja, kao i suprotne barjonske (ili
    leptonske) brojeve. Prilikom susreta materijalne estice i njenog antimaterijalnog partnera,
    obe estice se pretvaraju u kvant gama zraenja energije jednake proizvodu sume njihovih
    masa i kvadrata brzine svetlosti. Ukoliko estica poseduje samo linearni i ugaoni momenat
    koji definiu energiju i spin estice, onda je takva estica istovremeno i svoja antiestica, a
    ovaj sluaj odgovara primeru fotona. S druge strane, bilo koja druga osobina koju poseduje
    estica mora biti obrnuta kod njoj odgovarajue antiestice. Tako, antiproton poseduje
    suprotno naelektrisanje od protona, a antineutron poseduje suprotno usmeren magnetni
    momenat od neutrona. Takoe, i protoni i neutroni imaju barjonske brojeve suprotnog
    predznaka od svojih antimaterijalnih partnera. Ukoliko zamenimo esticu sa njenom
    antiesticom, pogledamo u trodimenzionalno ogledalo i obrnemo smer vremena, mi ne
    moemo ustanoviti nijednu razliku izmeu njih, a ova pojava je posledica tzv. CPT (Charge
    Conjugation-Parity-Time) invarijantnosti. Antimaterija se pojavljuje kao posledica toga da
    relativistike jednaine kretanja nemaju samo reenja za pozitivnu, ve i za negativnu
    energiju. 1955. godine je u Berkeley laboratoriji u Kaliforniji pronaen antiproton, a 1995.
    godine je po prvi put bio sintetizovan atom antivodonika. Jedno od interesantnih kosmolokih
    pitanja je zato u svetu kakav mi poznajemo postoji tako malo antimaterije, a njena primena
    danas postoji u tzv. pozitronskim emisionim tomografima, dok je njena budua primena
    usmerena ka oivljavanju ideje iz Zvezdanih staza o svemirskom brodu koji bi za
    meuzvezdana putovanja koristio energiju dobijenu prilikom kontrolisane anihilacije materije
    i antimaterije.

    - Da li postoji anti-neutron?

    Da, iako je proton pozitvno naelektrisan za razliku od svog negativno naelektrisanog
    antimaterijalnog partnera anti-protona, i elektron negativno naelektrisan za razliku od svog
    suprotno naelektrisanog antimaterijalnog partnera pozitrona, i neutron poseduje svog
    antimaterijalnog partnera, ali koji je isto tako elektrino neutralan kao i njegov materijalni
    partner. Za razliku od elektrona i pozitrona, protoni i neutroni nisu fundamentalne
    elementarne estice, ve su sastavljene od manjih estica, koji se nazivaju kvarkovi. Proton se
    sastoji od dva gore kvarka i jednog dole kvarka, dok je neutron sainjen od jednog
    gore i dva dole kvarka. Gore kvarkovi poseduju naelektrisanje od +2/3 elementarnog
    naelektrisanja (naelektrisanja elektrona ili protona), dok dole kvarkovi poseduju
    naelektrisanje od 1/3 elementarnog naelektrisanja. Ukoliko saberete naelektrisanja kvarkova
    u protonu i neutronu, videete da proton poseduje naelektrisanje od +1 elementarnog
    naelektrisanja, dok je neutron elektrino neutralan. Anti-proton se sastoji od dva anti-gore i
    jednog anti-dole kvarka, gde svaki od ovih anti-kvarkova poseduje brojno jednako
    naelektrisanje kao svoj materijalni kvark, ali suprotnog znaka, pa stoga anti-proton ima
    naelektrisanje jednako 1 elementarnog naelektrisanja, to je jednako naelektrisanju
    elektrona. Isto tako, anti-neutron se sastoji od jednog anti-gore i dva anti-dole kvarka, to
    znai da je anti-neutron istoga naelektrisanja kao i neutron.

    - ta su to akceleratori?

    Akceleratori estica su ureaji u kojima se atomi ili subatomske estice (protoni,
    neutroni ili elektroni) ubrzavaju do velikih brzina i meusobno sudaraju. Velike kinetike
    energija estica u sudaru se koriste za raspadanje subatomskih estica na kvarkove i leptone
    koji se zatim rekombinuju stvarajui neke druge vrste estica ili antiestica. U linearnim
    akceleratorima, estica putuje kroz vakuum du nekoliko kilometara dugake bakarne cevi na
    kojoj se nalaze elektromagneti koji odravaju esticu pravilno usmerenom. S druge strane,
    kruni akceleratori (ciklotroni, sinhotroni) ubrzavaju esticu nekoliko puta du krune cevi.
    Sa svakim novim obrtajem, magnetno polje se pojaava kako bi se estica to je mogue vie
    ubrzala i tako postigla to je mogue veu kinetiku energiju. U svakom sluaju, delovi
    jednog akceleratora su: izvor estica (najee laser koji svojom svetlou izbija estice sa
    povrine nekog elementa), bakarna cev kroz koju putuju estice, klistron (stvara mikrotalase
    na kojima se voze ubrzavajue estice), elektromagneti koji usmeravaju snop estica, meta
    (mesto sudara estica), detektori (najee gasna komora kroz koju prolaze nastale estice i
    dovode do isparavanja ili jonizacije gasa, pa tako u njoj ostavljaju vidljive tragove, na osnovu
    kojih se mogu odrediti tipovi nastalih estica), vakuumski sistem (koji uklanja vazduh i
    prainu iz bakarne cevi), sistem hlaenja (koji uklanja toplotu koju stvaraju elektromagneti),
    kompjuterski sistem (koji kontrolie rad akceleratora, prikuplja i analizira dobijene podatke),
    zatitna konstrukcija (koja blokira zraenje koje nastaje u akceleratoru), sistem za nadgledanje
    (kamere i senzori zraenja koji radi bezbednosti posmatraju ta se deava u akceleratoru),
    elektrini sistem (koji snabdeva akcelerator energijom) i skladini prstenovi (u kojima se
    uvaju prethodno ubrzane estice). Inae, najvei akcelerator na naoj planeti je super-proton-
    sinhrotron koji se nalazi u CERN-u (Evropski center za nuklearna istraivanja) u gradiu
    Meranu blizu eneve. U ovom akceleratoru prenika nekoliko kilometara (povrina ovog
    akceleratora je otprilike jednaka povrini koju zatvara putanja tramvaja broj 2 u Beogradu),
    protoni i antiprotoni se ubrzavaju do brzina i od po 99,9994 % brzina svetlosti nakon ega se
    sudaraju da bi od njihovih enormno velikih kinetikih energija, kao i od energije nastale
    njihovom anihilacijom nastalo 30-50 novih estica koje se detektuju prolaskom kroz maglenu
    komoru. Na ovaj nain se u trenucima sudara ubrzanih protona i antiprotona postiu energije
    vee i od 27 milijardi elektronVolti, ime taka sudara postaje verovatno najvrelija taka u
    dananjem Kosmosu, s obzirom da su ovako velike skoncentrisane energije postojale samo u
    trenucima nakon Velikog Praska.

    - ta je to konstanta fine strukture?

    Konstanta fine strukture (koja se najee obeleava kao o) predstavlja
    bezdimenzionalnu brojnu vrednost od 1/137, odnosno 0.007297351 0.000000006.
    Konstanta fine strukture je u svet nauke ula prilikom pokuaja da se koriguje Borov model
    atoma. Naime, po ovom modelu, svi elektronski nivoi sa istim glavnim kvantnim brojem su
    posedovali istu energiju. Ipak, u spektrima supstanci postoje oigledne razlike izmeu nivoa
    koji potiu iz istih glavnih, ali razliitih kvantnih brojeva ukupnog ugaonog momenta (kao
    sume orbitalnih i spinskih kvantnih brojeva). Stoga je Pol Dirak 1947. godine uveo
    relativistike efekte u Borov model atoma na osnovu kojih e energije atoma sa istim glavnim
    kvantnim brojem, ali sa razliitim kvantnim brojem ukupnog ugaonog impulsa stajati u
    odnosu koji je jednak kvadratu konstante fine strukture. Ovo je proizalo iz pretpostavke da se
    elektron kree oko jezgra atoma brzinom jednakom 1/137 delu brzine svetlosti, pa u ovako
    brzom, tzv. relativistikom kretanju, dolazi do promene njegove mase, to utie i na promenu
    njegovog energetskog nivoa u atomu. Konstanta fine strukture se moe izraunati pomou 4
    najvanije konstantne veliine u prirodi: brzine svetlosti c, Plankove konstante h, dielektrine
    propustljivosti vakuuma c
    0
    (tzv. elektrina konstanta) i elementarnog naelektrisanja (tj.
    naelektrisanja jednog elektrona ili jednog protona) e, i to kao e
    2
    /2hcc
    0
    . Ukoliko se konstanta
    fine strukture izraunava pomou ove formule, ona e varirati jer se efektivno naelektrisanje
    elektrona menja sa promenom brzine njegovog kretanja. Tako, o ima vrednost od oko 1/137
    za eksperimente u sobnim uslovima, dok u akceleratorima, njena vrednost moe dostii i oko
    1/128. Konstanta fine strukture je izuzetno vana i u kvantnoj teoriji elektrodinamike koja
    elektromagnetnu silu objanjava kao posledicu razmene virtuelnih fotona. Mala vrednost ove
    konstante u ovoj teoriji dolazi do izraaja prilikom uproenog raunanja interakcije dva
    naelektrisana tela (npr. dva elektrona). Tada je dovoljno uzeti u obzir razmenu samo jednog
    fotona, jer je svaki sledei foton manje vaan za faktor 1/137, pa se moe i zanemariti. U
    suprotnosti sa konstantom fine strukture u teoriji kvantne elektrodinamike, ekvivalent ove
    konstante u kvantnoj teoriji jake sile je priblino jednak jedinici, to dovodi do veoma
    komplikovanih rauna i teko predvidljivih situacija. Poznato je, naime, i ono to se esto
    naziva misterijom konstante fine strukture, a po kojoj se smatra da materijalno ispoljavanje
    Kosmosa nikada ne bi postalo mogue u nekom odnosu e
    2
    /2hcc
    0
    razliitom od o. Tako, na
    primer, varijacija konstante fine strukture za faktor 10 u odnosu na njenu vrednost bi znaila
    da atomi ugljenika ne bi bili stabilni i ivot koji se upravo zasniva na stabilnosti ugljenika
    takoe ne bi mogao da se razvije. Ipak, analizom svetlosti koja dolazi sa nekih dalekih
    kvazara, avgusta 2001. godine je otkriveno da je konstanta fine strukture koja kao to je
    poznato, definie intenzitet interakcije subatomskih estica izmeu sebe i sa svetlou, bila
    manja u prolosti Kosmosa. Naunici sa Univerziteta u Novom Junom Velsu u Australiji u
    saradnji sa Univerzitetom na Havajima su na osnovu prouavanja apsorpcionih spektralnih
    linija atoma praine koja stoji na putu svetlosti kvazara do nas (a razlika izmeu talasnih
    duina apsorbovanih od strane bilo koja dva elementa zavisi od vrednosti konstante fine
    strukture) procenili da je konstanta fine strukture pre oko 6 milijradi godina bila za jedan 105.
    svoj deo manja nego danas.

    - ta su to Plankova konstanta, duina, vreme i energija?

    Kao to brzina svetlosti predstavlja najvaniju konstantu u Ajntajnovoj teoriji
    relativnosti koja opisuje kretanje zvezda, planeta, Galaksija i svih drugih nebeskih tela, pa
    time i makrokosmiko ustrojstvo Kosmosa, Plankova konstanta predstavlja najvaniju
    konstantu u kvantnoj teoriji, koja se u nauci primenjuje za opisivanje mikrokosmikog
    ustrojstva, tj. deavanja na nivou atoma. Svetlost se sastoji od diskretnih jedinica, tzv. kvanta
    svetlosti poznatih i pod imenom fotoni, a Plankova konstanta je jednaka koliniku iz energije
    fotona i njegove frekvencije. Takoe, Plankova konstanta predstavlja osnovu talasno-estine
    dualnosti, to znai da je svaka estica talas, kao i da je svaki talas estica. Tako, Plankova
    konstanta predstavlja proizvod impulsa i talasne duine neke estice. Takoe, elektron se u
    atomu moe nalaziti samo na onim orbitalama kod kojih je momenat impulsa (tj. ugaoni
    impuls) jednak celobrojnom umnoku kolinika Plankove konstante i broja 2t. Uz sve to,
    Hajzenbergova relacija neodreenosti nam kae kako nikada nije mogue izmeriti
    istovremeno poloaj i brzinu neke estice potpuno precizno. Naime, proizvod neodreenosti
    poloaja i impulsa estice uvek e biti vei ili jednak koliniku Plankove konstante i broja 2t.
    Takoe, i proizvod neodreenosti energije i vremena neke estice e uvek biti vei ili jednak
    koliniku Plankove konstante i broja 2t. Plankova duina predstavlja prostornu razmeru pri
    kojoj klasine ideje o gravitaciji i prostor-vremenu prestaju da vae i kada u potpunosti
    dominiraju kvantni efekti. Plankova duina predstavlja kvant duine, tj. najmanju duinu koja
    ima smisla u fizikim merenjima, i ona je priblino jednaka 1,6 10
    -35
    m, to je oko 10
    20
    ili sto
    milliona miliona miliona puta manje od razmera protona. Plankovo vreme predstavlja vreme
    koje je potrebno svetlosnom fotonu koji putuje brzinom svetlosti da pree rastojanje od jedne
    Plankove duine. Plankovo vreme predstavlja kvant vremena, tj. najmanje vreme koje moe
    imati smisao u fizikim merenjima, i priblino je jednako 10
    -43
    sekundi, a moe se izraunati
    preko 3 najvanije fizike konstante: Plankove konstante (6,62 10
    -34
    Js), gravitacione
    konstante (6,67 10
    -11
    Nm
    2
    /kg
    2
    ) i brzine svetlosti (2,98 10
    8
    m/s). Kao to pri energijama
    veim od 10
    11
    elektronVolti (1 elektronVolt (eV) je jednak energiji od 1,6 10
    -19
    J, tj. energiji
    koju dobija elektron u elektrinom polju ija je razlika potencijala jednaka jednom Voltu)
    dolazi do objedinjenja elektromagnetne i slabe nuklearne sile, tako se na osnovu velike teorije
    objedinjenja smatra da pri energijama veim od tzv. Plankove energije, koja se procenjuje na
    oko 10
    28
    elektronVolti, dolazi do objedinjenja elektromagnetne, slabe i jake nuklearne sile (a s
    obzirom da se ona smanjuje sa poveanjem energije, postala bi ravnopravna sa gravitacionom
    silom koja se poveava sa poveanjem energije, a koja je danas ak 10
    42
    puta slabija od
    elektromagnetne sile). Smatra se da bi za eventualno potvrivanje postojanja Plankove
    energije objedinjenja bio potreban akcelerator estica veliine jednog Sunevog sistema.

    - Po emu je posebna iva?

    iva je specifian hemijski element po tome to predstavlja jedini metal koji se pri
    normalnim zemaljskim uslovima (sobna temperatura 20
    o
    C i atmosferski pritisak 101325
    Pa) nalazi u tenom stanju. Naime, temperatura topljenja ive je znatno nia od svih drugih
    metala i pri atmosferskom pritisku iznosi 39
    o
    C. iva je istovremeno i najgua tenost na
    sobnoj temperaturi, s obzirom da je jedan litar ive na naoj planeti teak 13,6 kilograma.
    iva je sjajan metal, srebrnasto-bele boje, a ukoliko elite da ovrsnete ivu na sobnoj
    temperaturi moraete da primenite pritisak od ak 7640 atmosfera, a ovaj pritisak se inae
    koristi i kao standard pri merenjima ekstremno visokih pritisaka. iva se u prirodi nalazi u
    vidu minerala cinabarita (ivin sulfid) koji se uglavnom nalazi u stenama vulkanskog porekla.
    iva se koristi u termometrima jer je njen koeficijent irenja skoro konstantan, tj. promena
    njene zapremine je ista za svaki stepen porasta ili opadanja temperature. Lampe sa ivinom
    parom se koriste kao izvori ultraljubiaste svetlosti, a ivine pare se koriste i u bojlerima
    nekih motornih turbina. Ukoliko prospete ivu na skoro bilo koju povrinu (bolje je da ovo ne
    isprobavate jer su ivina isparenja otrovna), ona e obrazovati skoro savrene sferne kapi jer
    je privlana interakcija izmeu nepolarnih atoma ive znatno jaa od privlane sile izmeu
    ive i npr. drveta, aluminijuma ili kamena. Meutim, ako prospete ivu na zlato, desie se
    suprotna stvar - iva e obrazovati izuzetno snaan omota oko zlata usled veoma jake
    interakcije izmeu ova dva metala. panija, Jugoslavija, Kalifornija i Italija predstavljaju
    delove Zemljine kugle u kojima postoje najvea prirodna nalazita ive i to u obliku njenih
    minerala.

    - Koji su to zakoni termodinamike?

    Termodinamika predstavlja oblast fizike koja se bavi opisivanjem makroskopskih
    sistema materije i energije. Nulti zakon termodinamike nam kae da kada su dva materijalna
    sistema u termodinamikoj ravnotei sa treim sistemom, onda i prva dva sistema moraju biti
    u meusobnoj ravnotei. Pod termodinamikom ravnoteom izmeu dva sistema
    podrazumeva se posedovanje neke brojno jednake fizike veliine koja opisuje stanje sistema,
    a to je u teorijskom sluaju - hemijski potencijal, dok u aproksimaciji, ta veliina moe biti i
    temperatura. Prvi zakon termodinamike predstavlja zakon odranja energije i tvrdi da energija
    ne moe biti ni stvorena ni unitena, a da jedan termodinamiki sistem razmenjuje svoju
    unutranju energiju sa okolinom putem toplote i izvrenog rada. Drugi zakon termodinamike
    tvrdi da entropija (stepen neureenosti sistema) jednog izolovanog sistema ne moe nikada
    biti u stanju opadanja. Drugim reima, svaki izolovani sistem u prirodi tei ravnotei,
    odnosno stanju maksimalne entropije, tj. maksimalne neureenosti. Da vas samo podsetimo
    da izolovani sistem ne razmenjuje ni materiju ni energiju sa okolinom, zatvoreni sistem
    razmenjuje energiju ali ne i materiju, dok otvoreni sistem moe razmenjivati kako materiju,
    tako i energiju sa svojim okruenjem. Ovaj zakon, takoe, tvrdi da bez prisustva spoljanjeg
    rada, toplota ne moe biti spontano prevoena sa hladnijeg tela na toplo telo. S obzirom da
    drugi zakon termodinamike predvia postojanje apsolutne nule, tj. najnie temperature u
    prirodi pri kojoj prestaju sva molekulska kretanja, ali se elektroni i dalje kreu u atomu, jezgra
    se okreu oko sebe, a atomi vibriraju oko meuatomskih veza u molekulu sa najniom
    moguom amplitudom oscilovanja, uvodi se i trei zakon termodinamike koji tvrdi da se
    apsolutna nula ne moe dostii u konanom broju koraka, jer entropija nekog sistema nikada
    ne moe biti jednaka nuli, a osim toga u cilju postizanja apsolutne nule, tj. temperature od 0 K
    bila bi potrebna toplotna maina stopostotne efikasnosti, tj. maina koja bi 100 % svoje
    energije prevodila u rad, a 0 % u toplotu, a takvu apsolutno savrenu mainu je praktino
    nemogue stvoriti.

    - Kako se toplota prenosi sa toplijeg na hladnije telo?

    Toplota predstavlja termalnu energiju (energiju povezanu sa kretanjem i poloajima
    pojedinanih atoma u telu) koja tee od jednog do drugog tela pomou jednog od tri
    mehanizma: provoenjem, strujanjem (konvekcijom) ili zraenjem. Od svih vidova prenosa
    toplote, provoenje je najlake vizuelizovati. Naime, estice toplijeg tela imaju veu kinetiku
    energiju, pa se stoga i bre kreu od estica hladnijeg tela. Meutim, u sudarima izmeu
    estica dolazi do razmene energije, usporavanja brzih i ubrzavanja sporih estica, tako da e
    nakon odreenog vremena, estice oba tela posedovati jednake brzine, a time i jednake
    kinetike energije. Drugim reima, hladnije telo e se zagrejati, a toplije ohladiti. Koeficijent
    toplotne provodljivosti predstavlja meru efikasnosti prenosa tolote provoenjem, a u sluaju
    provoenja toplote, ne razmenjuje se materija izmeu dva tela, ve samo kinetika energija
    konstitutivnih estica. S druge strane, u sluaju strujanja toplote dolazi do prenosa mase
    (najee samo privremenog). U ovom sluaju, pokretni fluid prenosi toplotu ka hladnijem
    telu zajedno sa samim sobom, odnosno sa difuzijom sopstvenih estica. Strujei prenos
    toplote je evidentan prilikom kuvanja vode na ringli. Naime, toplija voda sa dna suda se iri i
    postaje rea od vode iznad sebe pa poinje da se penje navie, nosei zajedno sa svojom
    toplotom i sebe nagore, dok hladnija i gua voda iz gornjih slojeva zauzima njeno mesto. U
    sluaju prenosa toplote zraenjem, molekuli razmenjuju energiju putem emitovanja i
    apsorbovanja infracrvenih talasa (kao posledice vibriranja atoma u molekulu). Toplije telo
    emituje vie infracrvenih talasa ka hladnijem telu nego obrnuto, pa se posle nekog vremena,
    energija oba tela izjednauje. Da bi se toplota izmeu tela prenosila putem provoenja ili
    strujanja, ona moraju biti u kontaktu, to nije neophodan uslov da bi tela mogla da razmenjuju
    toplotu pomou infracrvenih talasa, pa ak ni vakuum ne spreava razmenu toplote
    zraenjem. Ponekada se ova tri efekta ravnomerno zastupljeni u procesu prenosa toplote,
    mada ponekad neki od njih preovlauje. Tako, na primer, Sunevom svetlou zagrejane cigle
    prenose toplotu na unutranjost kue najvie putem provoenja, brzi avioni se tokom leta
    greju usled strujanja, a Zemlja, kao i cigle kue primaju toplotu od Sunca putem zraenja.

    - ta je to difuzija?

    Difuzija predstavlja spontano kretanje materije ili energije iz oblasti vee
    koncentracije u oblast nie koncentracije. Nakon zavrenog procesa difundovanja dolazi do
    homogene, tj. ravnomerne prostorne raspodele difundujue materije ili energije. Difuzija
    toplote i naelektrisanja je veoma brza kod metala, a jako spora kod izolatora. U principu,
    difuzija materije je najbra kod gasova, sporija kod tenosti, a najsporija kod vrstih tela.
    Primer difuzije kod gasova moe biti irenje mirisa kroz sobu, to je znatno bri proces od
    difuzije rastvorene kocke eera u vodi, to bi mogao biti primer difuzije kod tenosti. Opet,
    ova dva procesa su mnogo bra od difuzije re kroz gvozdeni predmet to bi mogao biti
    primer difuzije u vrstom, kristalnom stanju. U svakom sluaju, brzina difuzije je direktno
    proporcionalna povrini poprenog preseka kroz koji se vri kretanje materije ili energije, i
    gradijentu koncentracije, temperature ili naelektrisanja, u zavisnosti od prirode difundujue
    energije. Takoe, svaka supstanca u prirodi se karakterie sebi svojstvenim difuzionim
    koeficijentom koji predstavlja stepen u kome supstanca proputa difundujuu komponentu
    kroz sebe.

    - Da li se temperatura uvek poveava sa zagrevanjem?

    Temperatura predstavlja merilo srednje kinetike energije estica materijalnog
    sistema, a u procesu zagrevanja datog sistema, mi predajemo energiju esticama sistema, to u
    najveem broju sluajeva poveava brzinu kretanja estica u sistemu, to identifikujemo na
    osnovu posmatranja porasta temperature. Meutim, u prirodi postoje i neki sistemi u kojima
    se temperatura sniava kada im predajemo energiju. Drugim reima, oni se hlade kada ih
    zagrevamo. Za takve supstance se kae da poseduju negativan toplotni kapacitet (toplotni
    kapacitet predstavlja koliinu toplote koju je potrebno predati jednom sistemu da bi se
    njegova temperatura poveala za 1
    o
    C), to znai da se njihova temperatura sniava kada im
    predajemo toplotu. Naime, izolovani gravitacioni sistemi to u odreenoj aproksimaciji mogu
    biti zvezde (s obzirom da se nalaze u skoro totalnom vakuumu) poseduju negativne vrednosti
    toplotnog kapaciteta. Ukoliko zvezdama predajemo energiju, one e se iriti i hladiti, a ova
    pojava potie iz mehanizma kojim zvezde stvaraju toplotu. Naime, zvezde su oblikovane tako
    da postoji ravnotea izmeu gravitacione sile koja tei da same zvezdu i unutranjeg pritiska
    (kao posledice stvaranje energije u procesu fuzije) koji se suprotstavlja tenji ka saimanju.
    Stoga e se dodavanjem energije zvezdi, ona iriti, to e dovesti do smanjivanja unutranjeg
    pritiska, a time i do hlaenja. Meutim, nedavno je i na Zemlji pronaen materijalni sistem
    koji poseduje negativan toplotni kapacitet i to je jedna izolovana skupina od samo 147 atoma
    natrijuma u okolini svoje take topljenja. U taki topljenja, sva toplota koju predajemo
    sistemu, koristi se za prelaz supstance iz vrstog u teno stanje, tako da temperatura ostaje
    konstantna sve dok se ne izvri fazni prelaz. Stoga, poto u taki faznog prelaza, sistemu
    dodajemo toplotu, a njegova temperatura pri tome ostaje nepromenjena (sva toplota se koristi
    za poveanje entropije, ali ne i temperature), toplotni kapacitet u ovoj taki nije definisan (ili
    je s druge strane beskonaan, poto u imeniocu razlomka imamo nulu). U sluaju sistema od
    147 atoma natrijuma, primeeno je da u neposrednoj blizini take topljenja, temperatura
    sistema opada sa predavanjem energije sistemu, to znai da je toplotni kapacitet ovoga
    sistema u tom trenutku bio negativan. Premda se tona leda topi na istoj temperaturi kao i jedan
    gram leda, ovo otkrie nam ukazuje da postoje i veoma mali sistemi (nanosistemi) kod kojih
    se fazni prelazi odigravaju sasvim razliito nego kod faznih prelaza u okviru velikih sistema.
    Tako je nedavno otkriveno i da se sistem od nekoliko desetina atoma kalaja topi na ak 50
    stepeni nioj temperaturi nego sistem od nekoliko grama ili kilograma kalaja. Za razliku od
    velikih sistema kod kojih se oko jedan desetomilioniti deo svih atoma nalazi na granici faza
    (to ini porast entropije energetski povoljnijim), oko 20 % atoma se nalazi na granici faza u
    malim sistemima (klasterima), to ini parcijalno rastopljeno stanje energetski povoljnijim.
    Kao posledica toga, atomi pretvaraju neto svoje kinetike energije u potencijalnu kako bi
    pomogli proces topljenja i temperatura stoga opada iako se ukupna energija sistema poveava.

    - Da li je mogua hladna fuzija?

    Svi hemijski elementi koji su tei od gvoa oslobaaju energiju prilikom procesa
    fisije, tj. cepanja njihovih atomskih jezgara na manje fragmente, dok hemijski elementi laki
    od gvoa oslobaaju energiju prilikom procesa fisije, tj. spajanja dva ili vie atomskih
    jezgara u jedno vee jezgro. Oslobaanje energije prilikom kombinovanja ili cepanja
    atomskih jezgara je posledica injenice da su mase atomskih jezgara manje od zbira masa
    protonskih i neutronskih masa u njima, pri emu kolinik ove razlika u masi i mase atomskog
    jezgra poseduje maksimalnu vrednost za atom gvoa, kreue se od gvoa ka lakim
    atomima naglo opada, dok sa kretanjem ka teim atomima od gvoa, polako opada. Za
    razliku od procesa fisije (koji se koristi u svim nuklearnim elektranama) koji se moe
    bezbedno izvoditi i za ije iniciranje nisu potrebne velike energije, za iniciranje procesa fuzije
    neophodno je poetnim atomima predati ogromnu kinetiku energiju, kako bi oni bili u stanju
    da savladaju elelktrostatiko odbijanje, koje potie od istoimeno naelektrisanih jezgara. Stoga
    su za omoguavanje procesa fuzije potrebne temperature od preko 5 miliona stepeni, kakve za
    sada postoje samo u zvezdama, ija osloboena energija i potie od ovog procesa, koji se
    deava u njihovim sreditima. Zbog neophodnih visokih temperatura, prinos energije u
    laboratorijskim procesima fuzije je znatno manji od energije koja se potroi za postizanje
    visokih temperatura, tj. za iniciranje nuklearne fuzije, to je potvreno u postupcima grejanja
    magnetski zatvorene plazme pod dejstvom elektromagnetnih talasa ili snopova neutralnih
    estica, kao i prilikom kompresovanja i zagrevanja malih vodoninih pilula pod dejstvom
    snanih pulsnih lasera ili jonskih snopova. Ideja o hladnoj fuziji, koja bi, ukoliko se ostvari,
    predstavljala odlian izvor energije, potie iz 1920. godine, a zasniva se na injenici da
    vodonik i njegovi izotopi mogu da se u izvesnim metalima, kao to je npr. paladijum, rastvore
    u tolikoj meri da im koncentracija bude vea nego u samom vrstom vodoniku. Ovo bi toliko
    pribliilo vodonine atome da bi oni eventualno zapoeli lanani proces fuzije. Koristei se
    ovom idejom, Martin Flajman (Martin Fleischmann) i Stenli Pons (Stanley Pons) su
    proputali elektrinu struju kroz elektrolitiku eliju napunjenu elektrolitom koji se sastojao
    od litijuma, kiseonika i deuterijuma rastvorenih u tekoj vodi (vodi u kojoj jezgra
    vodonikovih atoma sadre dodatni neutron), pri emu je katoda bila napravljena od
    paladijuma, a anoda od platine. Katodna reakcija je oslobaala nevezane atome deuterijuma
    koji su se ugraivali u paladijumsku katodu u odnosu 1:1. Kalorimetar povezan sa elijom
    registrovao je da je 10 % vie energije naputalo eliju, nego to se koristilo za kretanje
    elektrine struje kroz nju. Ovi rezultati su objavljeni 1989. godine, ali se pri skoro svakom
    ponavljanju eksperimenta nije ponovio tako visok iznos dobijene energije. Ipak, istraivanja
    hladne fuzije jo uvek postoje, a njeni sadanji planetarni centri su Saporo u Japanu i Nica u
    Francuskoj.

    - ta je to superfluidnost?

    Kada bismo probali da hladimo gas helijuma ka apsolutnoj nuli, primetili bismo da on
    postaje tean na 4,2 K, ali da nikada ne prelazi u vrsto stanje. Meutim, na temperaturi od
    2,12 K, teni helijum prelazi u jedno specifino stanje koje se naziva supertenim ili
    superfluidnim stanjem i koje poseduje niz osobina koje su karakteristine samo za ovakva
    stanja materije. Naime, viskoznost (unutranje trenje tenosti, odnosno otpor kretanju)
    superfluidnog helijuma je ak oko 10 000 manja od viskoznosti gasovitog vodonika, to znai
    da se svi atomi u ovom superhelijumu kreu kao jedan. Takoe, superfluidni helijum je i
    izvanredan provodnik toplote bar 200 puta bolji od bakra. Pojava superfluidnosti nekih
    tenosti na niskim temperaturama (tanije ispod odreene kritine temperature) se objanjava
    Boze-Ajntajnovom kondenzacijom, odnosno mogunou da sve estice sa nultim ili
    celobrojnim spinom (kao to su atomi helijuma, jer imaju u jezgru dva protona i dva neutrona
    iji je spin jednak jednoj polovini, to sumiranjem daje celobrojni spin jezgra, a uz to postoje
    dva elektrona u elektronskom omotau atoma, to znai da je i ukupan elektronski spin
    helijuma takoe celobrojan) u sistemu zauzmu isto kvantno stanje (odnosno imaju isti poloaj
    i brzinu) i na taj nain se identino pokreu. Posledica potpunog nestanka viskoznosti kod
    superfluida je praena pojavom da ove supertenosti mogu da prolaze kroz izuzetno uske
    kanale i pore kroz koje obine tenosti ne mogu da prolaze. Danas su jedini otkriveni
    superfluidi helijum-4, helijum-3 (izotop helijuma koji umesto dva neutrona u jezgru poseduje
    samo jedan i koji postaje supertean tek ispod temperature od 0,0024 K), neki laserski
    ohlaeni alkalni gasovi (litijum, natrijum, rubidijum) i mala skupina paravodonika (oblika
    atoma vodonika kod kojih su spinovi dva protona suprotno usmereni i koji postaje supertean
    na 0,15 K).

    - ta je to supersimetrija?

    Supersimetrija predstavlja teorijski model koji ujedinjuje sve elementarne i virtuelne
    estice u Kosmosu. Supersimetrija je moderna ideja koja se pojavljuje u fizici elementarnih
    estica, a po kojoj svaki fermion (u koje spadaju sve realne elementarne estice kvarkovi,
    leptoni i neutrini, ija je karakteristika polubrojan spin) poseduje sebi supersimetrinog
    partnera u vidu nekog bozona (u koje spadaju sve virtuelne estice, odnosno estice koje
    prenose silu gluoni, fotoni, gravitoni, i W i Z bozoni, a ija je karakteristika posedovanje
    celobrojnog spina). Glavna razlika izmeu bozona i fermiona se ogleda u njihovoj
    drueljubivosti. Naime, za razliku od fermiona koji se pokoravaju Paulijevom principu
    iskljuenja po kome dva fermiona nikada ne mogu imati isti poloaj i brzinu, pa time i ne
    mogu biti u istom kvantnom stanju, beskonano mnogo bozona moe zauzeti isto kvantno
    stanje. Teorija o supersimetriji postulira da svaki elementarni bozon poseduje svog
    supersimetrinog partnera u vidu znatno masivnijeg fermiona i obrnuto. Takoe, slino
    superprstenovima koji predstavljaju supersimetrine partnere obinih prstenova, ali pri tome
    raspolau sa 10 dimenzija, i realne etvorodimenzionalne elementarne estice bi mogle da
    budu supersimetrine sa fundamentalnim jednodimenzionalnim esticama ili tanije strunama
    ija duina ne prelazi 10
    -35
    metara, a koje postulira teorija superstruna. Supersimetrija je
    uvedena u Standardni model (koji ujedinjuje elektromagnetnu, slabu i jaku nukelarnu silu)
    kako bi se izbegao problem koji potie od ak 19 parametara u standardnom modelu koji se
    moraju eksperimentalno odrediti. Jedan od najinteresantnijih aspekata supersimetrine teorije
    je taj da bi najlaka supersimetrina estica u prirodi morala biti stabilna. Ovoj estici je dato i
    ime neutralino i njena masa bi trebalo da iznosi izmeu 20 i 1000 GeV/c
    2
    (masa protona je
    jednaka 1 GeV/c
    2
    ).

    - ta je to erenkovljeva radijacija?

    Ispitujui efekte nekih radioaktivnih supstanci na tenosti, Pavel erenkov je 1934.
    godine primetio da voda koja okruuje radioaktivnu supstancu emituje plavu svetlost, a ovo
    svetljenje je po nauniku koji ju je prvi otkrio nazvana erenkovljevom radijacijom. Ovo
    zraenje potie od estica koje se kreu veom brzinom od brzine svetlosti u datoj sredini.
    Iako je brzina svetlosti u vakuumu najvea brzina u prirodi kojom mogu putovati samo estice
    bez mase, svetlost se u raznim sredinama kree brzinama koje su uvek sporije od njene brzine
    u vakuumu. Tako je brzina svetlosti u vazduhu jednaka 0,9997c, gde je c brzina svetlosti u
    vakuumu, a u staklu se svetlost kree brzinom od 2c/3. Efekat nastanka erenkovljeve
    radijacije je slian probijanju zvunog zida kod aviona. Kada se avion kree bre od brzine
    zvuka, tada se vazduh ispred aviona ne pomera kontinualno, ve dolazi do iznenadnih i
    intenzivnih padova u pritisku koji se slino vodenoj brazdi iza broda kreu kroz vazduh, a
    kada takva promena u pritisku doe do nas, mi je ujemo kao glasno buuum. Slino ovome,
    svaka naelektrisana estica u pokretu emituje elektrino polje koje se prenosi fotonima, i koji
    se mogu kretati samo brzinom svetlosti, karakteristinom za sredinu kroz koju se estica
    kree. Meutim, kada se estica kree veom brzinom od brzine svetlosti u datoj sredini, tada
    ona pretie svoje sopstveno elektrino polje, pa se ono slino brazdama iza broda ili talasu
    vazdunog pritiska prilikom probijanja zvunog zida, emituje u talasima, koji ovoga puta ne
    predstavljaju zvuk, ve svetlost. erenkovljevi talasi su, takoe, odgovorni za misteriozne
    plave bljeskove svetlosti koje esto vide astronauti tokom svemirskih letova.

    - ta je to talasna funkcija?

    U naem Kosmosu, svaka estica (atom, elektron, molekul, kvark itd.) predstavlja
    istovremeno i talas ija je talasna duina jednaka koliniku Plankove konstante i impulsa
    estice. Tako, umesto da zamiljamo estice u prostoru, moemo zamiljati i talase, ija
    amplituda bi se postepeno poveavala kako bismo prilazili mestu nalaenja estice, dostigla bi
    maksimum u samom centru estice i zatim bi poela da opada kako bismo poeli da se
    udaljavamo od date estice. Amplituda ovog estinog talasa se obeleava sa i njenu
    vrednost u svakoj taki prostora i vremena nam daje talasna funkcija (takoe ), koju
    moemo izraunati kao reenje uvene redingerove jednaine koji ju je formulisao 1926.
    godine, smatrajui da je priroda itavog sveta zapravo ne estina, ve talasna. Talasna
    funkcija datog sistema sadri sve informacije o sistemu. Znajui oblik talasne funkcije,
    moemo da izraunamo sve merljive velIine u okviru datog sistema (naravno, u granicama
    Hajzenbergove relacije neodreenosti). Naime, ukoliko poznajemo oblik talasne funkcije u
    poetnom trenutku, kao i polje sila koje deluju na sistem, reavanjem vremenski zavisne
    redingerove jednaine (postoji i stacionarni oblik redingerove jednaine, koji ne zavisi od
    vremena), moemo da odredimo vrednosti talasne funkcije u svakom trenutku, a time i stanje
    sistema u svakom trenutku. Premda sama talasna funkcija nema realno fiziko znaenje (to
    znai da je nezamisliva u materijalnom svetu), kvadrat vrednosti talasne funkcije (tanije,
    proizvod talasne funkcije i njoj konjugovane talasne funkcije, s obzirom da je talasna funkcija
    kompleksna, odnosno, drugim reima, u njoj figurie imaginarna jedinica) u odreenoj taki
    prostora i vremena nam daje verovatnou nalaenja date estice u datoj taki i u datom
    trenutku. Slino drugim osnovnim jednainama fizike (npr. Njutnovim jednainama kretanja
    ili Maksvelovim jednainama za elektromagnetno polje), i redingerova jednaina se ne
    izvodi ve postulira, a jedine osobine koje mora posedovati su (u skladu sa Bornovom
    interpretacijom) konanost (jer kada bi talasna funkcija bila beskonano velika, tada bi estica
    bila lokalizovana u jednoj taki, to je u suprotnosti sa Hajzenbergovom relacijom
    neodreenosti koja nas uvek ostavlja na odreivanju poloaja estica sa odreenom
    izvesnou), jednoznanost (znai da jednoj estici odgovara samo jedna verovatnoa
    nalaenja u datoj taki prostora), neprekidnost i diferencijabilnost (poto je redingerova
    jednaina diferencijalna jednaina drugog reda po koordinatama, tako prvi izvod talasne
    funkcije mora biti neprekidan kako bi drugi izvod postojao). Interesantno je da se u optem
    sluaju, talasna funkcija nekog sistema (za datu opservablu, odnosno merenu veliinu) moe
    predstaviti kao superpozicija talasnih funkcija svih moguih stanja sistema, dok e nakon
    izvrenog merenja nad datim sistemom, sistem zauzeti samo jedno od superponiranih stanja,
    koje smo mu mi pridali upravo samim inom merenja.

    - Da li ljudi mogu da prolaze kroz zidove?

    Klasina fizika bi nam sasvim sigurno rekla da materijalna tela nisu u stanju da
    prolaze kroz zidove ili druge materijalne predmete, jer bi u tom sluaju atomi morali da
    prolaze jedni kroz druge, a poto se prilikom pribliavanja atoma u jednom trenutku
    pojavljuje izrazita odbojna sila usled odbijanja njihovih elektronskih oblaka, ovakvo
    prolaenje nije mogue. Meutim, u skladu sa zakonima kvantne teorije, kada estica na svom
    putu naie na potencijalnu barijeru koja je vea od njene energije, ona moe tunelirati kroz
    ovu barijeru. Talasna funkcija iji kvadrat opisuje verovatnou nalaenja estice u odreenoj
    taki prostora (i u odreenom vremenskom trenutku), postepeno opada sa ulaskom estice u
    barijeru, ali na izlazu iz barijere, ona poseduje konanu vrednost, pa je stoga i verovatnoa
    prolaska estice kroz barijeru, odnosno njenog nalaenja sa druge strane barijere realna.
    Pojava tuneliranja je inae, svakodnevna pojava u mikrosvetu materije kao npr. prilikom
    kretanja elektrona izmeu atoma ili orbitala. Ipak, sa poveanjem mase tunelirajueg
    predmeta i potencijalne energije barijere, verovatnoa tuneliranja se smanjuje, ali uvek ostaje
    realna. Zapravo, verovatnoa tuneliranja je srazmerna sa e
    -2kl
    , gde je e jednako 2,71828 (e
    je iracionalan broj to znai da se ovaj decimalni zapis prua u beskonanost), k je talasni broj
    tunelirajueg tela koji je jednak koliniku 2t i talasne duine talasa pridruenog telu (naime,
    svaka estica ili telo u prirodi predstavlja istovremeno i talas ija je talasna duina jednaka
    koliiniku Plankove konstante i impulsa tela, odnosno proizvoda njegove mase i brzine) ili u
    sluaju prolaska kroz potencijalnu barijeru, talasni broj tela je jednak
    h
    E U m ) ( 2 2
    , gde m
    predstavlja masu tunelirajueg tela, U je visina potencijalne barijere, E predstavlja energiju
    tunelirajueg tela (koja je najee kinetika), a h je jednako Plankovoj konstanti (6,62 10
    -34

    Js). Potencijalnu energiju barijere U, moemo nai ukoliko znamo da je ona jednaka energiji
    koju je potrebno utroiti da bismo sve konstitutivne atome tela barijere doveli sa
    beskonanih meusobnih rastojanja na rastojanja koja oni zauzimaju u telu. Energetska
    barijera materije kroz koju bi tunelirajue telo u vidu oveka moralo da proe iznosi oko 2 3
    Giga Dula, to smo procenili mnoenjem prosene energije veze izmeu atoma u zidu (koji
    je uglavnom cigla, odnosno glina koja se u najveoj meri sastoji od oksida silicijuma,
    alunimijuma i gvoa) sa njihovim brojem u masi dovoljno velikog dela zida. Uvrtavajui
    sve neophodne brojevne vrednosti u gornja dva izraza (masa tela oko 50 kg, potencijalna
    barijera 2,5 GigaDula, energija tela jednaka proizvodu polovine mase tela sa kvadratom
    brzine od jednog metra u sekundi to je jednako energiji od 25 Dula, i duina barijere od 30
    cm), dobili smo da je verovatnoa prolaska oveka kroz zid srazmerna sa
    1/e
    2,8 x 10 na 37. stepen
    .

    - ta je to Ramzauer-Taunsendov efekat?

    Univerzalno svojstvo svih materijalnih estica u prirodi je da su oni istovremeno i
    talasi, dok su i svi talasi u prirodi istovremeno i estice, tako da je proizvod impulsa estice i
    talasne duine njoj pridruenog talasa (i obrnuto proizvod talasne duine talasa i impulsa
    njoj pridruene estice) jednak Plankovoj konstanti (6,62 10
    -34
    Js). Tako se svaka estica u
    prirodi moe predstaviti kao tzv. talasni paket ija je amplituda maksimalna u delu prostora
    koji odgovara dimenzijama estice. Upravo na osnovu dualnosti estica-talas objanjava se
    sposobnost estica da prou kroz energetsku barijeru koja je vea od njihove same kinetike
    energije, a ova pojava je poznata i kao tuneliranje. Naime, prilikom prolaska estice kroz
    potencijalnu barijeru iji je energetski nivo manji od kinetike energije estice, estica e na
    izlasku iz opsega barijere posedovati neto veu talasnu duinu, to znai da su joj se impuls,
    odnosno kinetika energija smanjili. Meutim, kada estica prolazi kroz potencijalnu barijeru
    energetskog nivoa veeg od energije estice, tada amplituda estice tokom prolaska kroz
    barijeru konstantno opada da bi na izlazu iz barijere njena talasna duina ostala
    nepromenjena, ali amplituda znatno manja. Verovatnoa prolaska estice kroz ovakvu
    barijeru srazmerna je kvadratu amplitude njenog talasa, to znai da e u sluaju veeg broja
    estica neke proi kroz barijeru dok e neke biti zaustavljene u njoj, a to sve zavisi od odnosa
    amplituda estica pre i posle prolaska kroz potencijalnu barijeru, odnosno od visine
    potencijalne barijere u odnosu na energiju estice. Meutim, kada je irina potencijalne
    barijere (bez obzira koliko velike energije) jednaka celobrojnom umnoku polovina talasnih
    duina estice, tada estica uvek bez gubitka energije prolazi kroz barijeru. Upravo je ova
    pojava poznata pod imenom Ramzauer-Taunsendovog efekta koji je nazvan po istraivaima
    koji su ga otkrili. Naime, oni su u eksperimentima sudaranja ubrzanih elektrona sa odreenom
    stacionarnom metom primetili da je verovatnoa sudara najmanja pri odreenoj energiji
    elektrona i to tano pri kojoj je bio ispunjen uslov da je polovina talasne duine elektrona bila
    ceo broj puta sadrana u potencijalnoj barijeri koju je inila materija kroz koju su elektroni
    prolazili. Ova pojava je slina pojavi selektivnog proputanja svetlosti odreene talasne
    duine kroz tanke slojeve stakla ili nekog drugog dielektrika. Naime, paljivim podeavanjem
    debljine ploice, mogue je potpuno proputati svetlost uskog opsega oko odreene talasne
    duine.

    - Da li je mogue napraviti idealan vakuum?

    Savreni vakuum se definie kao prostor koji ne sadri estice, odnosno kao oblast
    nultog pritiska. Naime, pritisak moemo definisati kao meru sudara estica sa zidovima suda
    u kome se one nalaze, a samo kada u sudu nema materijalnih estica nee biti ni sudara sa
    zidovima suda, pa e pritisak u tom sluaju biti jednak nuli. S obzirom da je temperatura
    merilo srednje kinetike energije estica sistema, moemo zakljuiti da bi idealan vakuum kao
    sistem bez estica imao temperaturu od 0 Kelvina, ili je sa neke druge take gledita, ne bi ni
    imao. Dananje vakuum pumpe su u stanju da snize pritisak sistema i do 10
    -15
    bara, to
    predstavlja tzv. ultravakuum (sve ispod 10
    -9
    bara). Vakuum pumpe su najee mehanike
    (sadre pokretne delove ijom rotacijom se izbacuje gas iz prostora u kome elimo da
    ostvarimo vakuum), difuzione (kod kojih usmereni mlazovi molekula pare radne tenosti
    zahvataju molekule gasa iz vakuumiranog prostora, pa se zajedno sa njima kondenzuju i
    slivaju niz zidove pumpe), sorpcione (koje rade na principu adsorpcije molekula gasa na
    vrstom adsorbensu kao to je su npr. aktivni ugalj ili sintetiki alumosilikati zeoliti) ili
    hemijske (koje se zasnivaju na ossobinama titana da sa gasovima koji ine atomsferu na
    Zemlji grade veoma stabilna i neisparljiva jedinjenja). I kada bismo bili u stanju da
    napravimo potpuno vakuumirani sud, ne bi bio veliki problem napraviti zidove suda koji bi
    titili unutranjost vakuumiranog prostora od atoma iz okoline, ali kada uzmemo u obzir
    fotone, odnosno estice svetlosti onda se pojavljuju problemi. Prvi problem je to zidovi suda
    uvek u manjoj ili veoj meri emituju elektromagnetne talase, odnosno fotone, osim ako nije
    postignuta temperatura suda od 0 Kelvina, to nije mogue, jer zahteva savrenu, 100 %
    efikasnu mainu, koja bi svu slobodnu energiju prevodila u rad, a nimalo u toplotu. Drugi
    problem u vezi sa odranjem visoko-vakuumiranog prostora ine slabo interagujue estice
    koje bi mogle da dospeju u vakuumiranu oblast. Bez obzira koliko debelim i
    superreflektivnim nainili zidove suda, uvek postoji odreena verovatnoa za upad neutrina,
    antineutrina ili visokoenergetskih elektromagnetnih talasa iz Kosmosa.

    - ta je to vakuumska energija?

    Energija nulte take predstavlja nezaobilazni deo kvantne teorije i prouava se jo od
    trenutka kada je kvantna teorija 20. godine 20. veka postala glavna teorija za opisivanje
    pojava u mikrosvetu na nivou dimenzija atoma, dok vakuumska energija predstavlja
    specifian primer (odnosno, posledicu postojanja) energije nulte take. U potpuno praznom i
    ravnom Kosmosu, rauni za vrednost ukupne vakuumske energije nam daju beskonane
    vrednosti istovremeno kako pozitivnog, tako i negativnog znaka, to veoma zbunjuje dananje
    kosmologe koji nisu u stanju da ovakvu istovremeno pozitivnu i negativnu beskonanost
    poveu ili zamisle u svetu materije oko nas. S druge strane, u naem sadanjem Kosmosu,
    ukupna vakuumska energija je veoma mala i moda je ak i jednaka nuli. Ipak, vakuumsku
    eneergiju je mogue menjati, to ine svi sistemi koji menjaju kvantno-mehaniko vakumsko
    stanje, kao npr. elektrini provodnici, dielektrici i gravitaciona polja, a mogunost menjanja
    vakuumske energije lei u sri uvenog Kazimirovog efekta. Naime, u klasinom svetu
    potpuno neutralna tela ne privlae jedna drugo, dok u kvantnom svetu neutralni provodnici
    deluju na kvantni elektromagnetni vakuum, pa tako stvaraju konane i merljive energetske
    promene u svom okruenju. Takoe, smatra se da je energija nulte take u dielektricima
    povezana sa pojavom sonoluminiscencije (svetljenja tela pod dejstvom zvuka). Vakuumska
    energija uz materiju i elektromagnetne talase predstavlja kosmike pojave koje zakrivljuju
    prostor-vreme oko sebe. U klasinoj fizici, ukupnu energiju materijalne estice moemo da
    predstavimo kao sumu kinetike (mv
    2
    /2 u sluaju malih, nerelativistikih brzina) i
    potencijalne energije (koja zavisi od poloaja estica u polju neke sile). Ukoliko postepeno
    smanjujemo brzinu kretanja estice sve dok ne dostignemo nultu brzinu, odnosno stanje
    mirovanja u odnosu na dati referentni sistem, i ukoliko esticu postavimo u stanje minimalne
    potencijalne energije, ona e se nalaziti u stanju minimalne energije. Meutim, u tom sluaju
    bismo mogli da sa potpunom preiznou poznajemo kako brzinu tako i poloaj estice, to bi
    naruilo univerzalno vaei Hajzenbergov princip neodreenosti koji nam kae da nikada sa
    potpunom preciznou ne moemo znati istovremene vrednosti ove dve fizike veliine
    (poloaja i brzine), s obzirom da proizvod mase estice, neodreenosti njene brzine i njenog
    poloaja uvek mora biti vei ili jednak od kolinika Plankove konstante i broja 2t. Stoga,
    zakon neodreenosti zahteva da estica u prostoru uvek poseduje odreenu brzinu, kao i
    vrednost poloaja koji ne odgovaraju klasinom minimumu energije. Energija nulte take se
    definie kao razlika izmeu energetskog minimuma koji nam daje kvantna teorija i minimuma
    energije koji nam daje klasina teorija. Ovak zakon inae uslovljava da se i na apsolutnoj nuli,
    estice kristalnog tela nalaze u stanju vibriranja pri najniem vibracionom modu, tako da
    energija pojedinanih vibracija nije jednaka nuli kao po klasinom razmatranju (zapravo, na
    apsolutnoj nuli ne bi ni postojalo vibriranje po zakonima klasine fizike), ve je jednaka
    proizvodu polovine Plankove konstante i prirodne frekvencije oscilovanja. Kada bismo sabrali
    energiju ovako izraunatih pojedinanih vibracija po svim modovima (kojih ima beskonano
    mnogo, to i doprinosi beskonano velikim izraunatim vrednostima) u prostoru, dobili bismo
    elektromagnetnu vakuumsku energiju. Takoe, u Kosmosu postoje i druga kvantna polja osim
    elektromagnetnog, a koja potiu od elektrona, neutrina, kvarkova, gluona, W i Z bozona,
    Higsovog bozona i svih drugih estica. Zapravo, dovoljno je samo da izvrimo izraunavanje
    na elektronima pomou tzv. Fermijeve statistike i moraemo da dodamo znak minus na
    prethodno pozitivnu beskonanost, to jo vie ini vrednost vakuumske energije
    nezamislivom. Ipak, ne obazirui se na problem beskonanosti, kada u vrednost ukupne
    vakuumske energije ukljuimo sva kvantna polja u Kosmosu, kao i sve interakcije izmeu
    estica, dobijamo ono to se naziva kosmolokom konstantom, koju je jo Albert Ajntajn
    ubacio u svoju optu Teoriju relativnosti i koja je tada predstavljala silu koja se protivila
    privlanoj sili gravitacije kako bi se odravao ili poveavao razmak izmeu Galaksija,
    odnosno stanje statinog Kosmosa koje je zamiljao Ajntajn. Danas se sa kosmoloke take
    gledita smatra bi moderna kosmoloka konstanta (odnosno ukupna vakuumska energija)
    mogla da obuhvati od 60 do 80 % od ukupne mase Kosmosa, dok atomski fiziari uglavnom
    smatraju da je njena vrednost oko 10
    123
    puta manja nego to se to oekuje iz teorijskih
    prorauna, dok bi ak mogla biti jednaka i nuli.

    - ta je to Kazimirov efekat?

    Moderna fizika pretpostavlja da vakuum nije prazan ve ispunjen fluktuacijama
    elektromagnetnih talasa koje nikada ne mogu biti u potpunosti eliminisane, kao to su u moru
    ili okeanu uvek prisutni talasi vode. Ovi elektromagnetni talasi poseduju sve mogue talasne
    duine, a njihovo postojanje dovodi do injenice da i prazan prostor sadri odreenu uvek
    prisutnu koliinu energije. Ako licem u lice postavimo dva ogledala u vakuumu, neki talasi e
    se odbijati izmeu njih dok talasima odreenih talasnih duina nee odgovarati rastojanje
    izmeu dva ogledala, pa ih u njihovom meuprostoru nee ni biti. Ukoliko jo vie pribliimo
    dva ogledala, talasi duih talasnih duina nee vie moi da se uklope u put izmeu dva
    ogledala, a kao rezultat, ukupna koliina energije u vakuumu izmeu ogledala e biti neto
    manja nego koliina energije na nekom drugom mestu u vakuumu. Stoga e ogledala
    privlaiti jedno drugo, kao to se dva tela povezana rastegljivom oprugom zajedno pomeraju
    pri opadanju energije uskladitene u opruzi. Ovaj efekat privlaenja dva ogledala u vakuumu
    naziva se Kazimirovim efektom po holandskom nauniku Hendriku Kazimiru koji je njegovo
    postojanje predvideo jo 1948. godine.

    - Od ega se sastoje magneti?

    Elektroni koji krue oko jezgra poseduju zajedno sa svojim ugaonim impulsima koji
    potiu samo od njihovog kretanja oko atomskog jezgra i magnetne momente koji su posledica
    toga to su naelektrisani, a kao to znamo sva naelektrisana tela emituju magnetno polje kada
    ponu da se ubrzavaju. U sluaju obinih nemagnetnih materija, ovi magnetni momenti su
    iskompenzovani to znai da postoji podjednak broj elektrona iji su magnetni momenti
    orijentisani u suprotnim pravcima. Meutim, u sluaju magneta, najee po jedan elektron u
    svakom atomu ne poseduje svog para iji bi magnetni momenat bio suprotno orijentisan, pa
    stoga ovakvi atomi poseduju rezultujue magnetne momente, a to je jo vanije i svi
    magnetni momenti atoma su orijentisani u istom smeru, to rezultuje u formiranju magnetnog
    polja du supstance. Magnetni predmeti koji se u svetu oko nas koriste za privlaenje drugih
    magnetnih materijala (koji najee sadre gvoe koje se namagnetie u prisustvu
    magnetnog polja magneta pa i biva privueno magnetom) mogu biti permanentni,
    elektromagnetni ili elektropermanentni magneti. Snaga kojom oni deluju na druge magnetne
    predmete moe biti veoma velika, pa ak i preko 50 kilograma po kvadratnom santimetru.
    Mali magnetii koje koristimo za privlaenje predmeta na stolu ili za dranje fotografija na
    vratima friidera su najee permanentni, a njihov tipian sastav predstavlja legura na bazi
    kobalta i samarijuma, premda se noviji tipovi ovakvih magneta prave i od jo snanije legure
    gvoa i neodimijuma. Ako ste nekada videli pauka kako pomou ravne ploe podie
    nepropisno parkirana kola na ulici, onda znajte da on koristi elektromagnet. Naime, struja
    koja protie kroz namotaje ice stvara magnetno polje oko sebe, koje moe biti pojaano i
    fokusirano uz pomo jezgra napravljenog od nekog magnetnog materijala kao to je gvoe.
    Elektromagneti se takoe koriste i u mikrofonima i zvunicima, kao i prilikom
    demagnetizacije permanentnih magneta. Meutim, kombinovanjem permanentnih magneta i
    elektromagneta uklapaju se dobre osobine jednih i drugih. Naime, elektromagneti su u stanju
    da stvaraju znatno jaa magnetna polja, a permanetni magneti u ovome sluaju predstavljaju
    neto slino sigurnosnom dodatku, s obzirom da u sluaju prestanka toka struja, ne
    dozvoljavaju da se privueni predmet odlepi od magneta.

    - Da li magneti mogu da prestani da budu magnetni?

    Postoji tri naina na koje moemo razmagnetisati jedan permanentni magnetni
    materijal. Najpre, feromagnetni materijali gube svoj magnetizam ukoliko se zagreju iznad
    Kirijeve take, temperature na kojoj temperaturske fluktuacije magnetnih domena (oblasti
    materijala sa ureenom, odnosno jednostrano usmerenom magnetizacijom) prevazilaze tenju
    ka njihovoj antisimetrinoj orijentaciji, tako da oni postaju simetrino orijentisani, odnosno
    podjednak broj magnetnih domena postaje usmeren u svakom pravcu i smeru, tako da
    rezultujua magnetizacija postaje jednaka nuli. Na ovaj nain, faznim prelazom drugog reda
    (tada prvi izvodi osnovnih termodinamikih velIina kao to su zapremina, entalpija,
    entropija, toplotni kapacitet i dr. naglo skau u taki faznog prelaza, za razliku od faznih
    prelaza prvog reda kao to su topljenje, kristalizacija, isparavanje i dr. kada u taki faznog
    prelaza naglo skau same osnovne termodinamike veliine), iznad Kirijeve take
    feromagnetni materijal postaje paramagnetan, a slina pojava se primeuje i fod
    ferimagnetnih materijala (npr. kod tvrdih ferita), s tim to se taka faznog prelaza tada naziva
    Nilovom takom. Da bismo povratili magnetizam jednom magnetu u sluaju njegovog
    zagrevanja iznad Kirijeve take, moramo ga staviti u polje drugog permanentnog magneta ili
    solenoida. S druge strane, ako samo malo zagrejemo magnet, ali ne prekoraimo Kirijeve
    taku, magnetizacija magneta e se malo smanjiti, ali e se u potpunosti povratiti na poetnu
    vrednost prilikom povratka na sobnu temperaturu. Jedan permanentni magnet moemo
    razmagnetisati i pomou demagnetizirajueg magnetnog polja. Naime, permanentni magneti
    poseduju osobinu koja se naziva koercitivnou i predstavlja osobinu magnetnog materijala da
    se odupire demagnetizaciji pod dejstvom odgovarajueg magnetnog polja. Moderni
    permanentni magneti kao to su Sm-Co ili Nd-Fe-B poseduju visoke koercitivnosti, dok stariji
    materijali kao to su Aldeco ili veina keramikih (feritnih) magnetnih materijala poseduju
    niske koercitivnosti. U svakom sluaju, uz pomo dovoljno snanog magnetnog polja
    suprotnog smera mogue je razmagnetisati svaki magnet. Interesantno je da se suprotno
    usmereno magnetno polje ponekad i primenjuje kako bi smanjilo ukupnu magnetnu izlaznu
    snagu, to je ponekad neophodno kako bi se izlazno polje uskladilo sa potrebama aparata.
    Takoe, mnogi stariji magneti kao to su magnetni elici ili Aldeco materijali se mogu
    razmagnetisati pod dejstvom jakih mehanikih udara, s obzirom da je mehanizam koji
    omoguava koercitivnost zavistan od energije koja mu se naglo predaje, premda se moderni
    magneti ne mogu razmagnetisati na ovaj nain.

    - Kako moemo da vidimo orbitale?

    Zahvaljujui Hajzenbergovoj relaciji neodreenosti, elektroni ne zauzimaju u atomima
    samo jedno mesto, ve kvantna stanja koja odgovaraju oblacima prostorne verovatnoe
    njihovog nalaenja u atomi, a ovi oblaci prostorne raspodele elektrona se nazivaju orbitalama.
    Korienjem svetlosti ne bismo mogli da postignemo rezoluciju veu od hiljadu atoma po
    pikselu, ali korienjem elektrona iju talasnu duinu putem ubrzavanja, odnosno
    poveavanja njihove kinetike energije, moemo uini znatno manjom od talasne duine
    vidljive svetlosti (od 380 do 780 nanometara) moemo rezoluciju mikroskopa svesti na red
    veliine angstrema to je dovoljno da na snimku moemo da naziremo ak i pojedinane
    atome. Meutim, kada ovako visokoenergetski snop elektrona udari u pojedinani atom
    (prilikom snimanja njegovog poloaja), on u tolikoj meri poremeti njegov poloaj da mi
    nismo u stanju da dobijemo precizno mesto njegovog nalaenja. Stoga i na fotografijama koje
    prave najrezolutivniji elektronski mikroskopi na naoj planeti (kao npr. mikroskop rezolucije
    0,76 angstrema koji se nalazi u Berkliju u Kaliforniji u specijalnom kuitu koje se zajedno sa
    mikroskopom ljulja na estim zemljotresima), atomi predstavljaju razmrljane sfere. Tako je
    pomou elektronskog mikroskopa nemogue videti i elektrone u atomima, jer bi se
    elektronski snop koji koristimo za posmatranje rasuo na elektronskom oblaku itavog atoma i
    u skladu sa Hajgensovim principom, formirao sferni talas koji se prostire kroz prostor. Ipak,
    naunici iz laboratorije za elektronsku mikroskopiju sa Univerziteta u Arizoni uspeli su da
    snime poloaje elektronskih orbitala u kristalu kuprita, minerala bakar dioksida. Naime, ovaj
    tim je istovremeno bombardovao uzorak kuprita sa visokoenergetskim elektronskim snopom i
    sa snopvima X-talasa (elektromagnetni talasi koji se esto nazivaju i rendgenskim talasima, a
    iji se opseg frekvencija nalazi izmeu ultraljubiaste svetlosti i gama talasa). Elektronski
    snop se odbijao od elektronskih oblaka atoma, a X-talasi su se odbijali od atomskih jezgara.
    Reflektovani elektronski i X talasi su zatim interferirali jedni sa drugim i formirali putanju
    koja je pokazivala ta su usput pogodili. Ovu interferencionu putanju su naunici koristili da
    slino kao pri pravljenju fotografije ili holograma dobiju sliku atomske strukture u okviru
    jedne elementarne elije kristalne reetke kuprita. Naravno, da bi se na rezultujuoj slici videli
    i obrisi atomskih orbitala, neophodno je bilo da se uglovi pod kojima se talasi rasejavaju sa
    kristala izmere izuzetno precizno. U tu svrhu, pomou elektronskog snopa su mereni mali
    uglovi, dok su se vei uglovi merili pomou X talasa. Na dobijenoj slici su mogli da se
    raspoznaju elektronski oblaci u kristalnoj reetki kuprita na osnovu ega su mogle da se
    identifikuju kovalentne veze izmeu parova atoma bakar-bakar i bakar-kiseonik. Inae, u
    svrhu dobijanja otre slike kovalentnih veza u kristalu, tim je menjao gustinu naelektrisanja
    slike tako to je likove svih jone (ostataka atoma koji ne uestvuju u kovalentnim vezama)
    pomerao unatrag i zatim ih uklapao u pozadinu slike. Na slici je mogao da se prepozna i
    gimnastiki teg, sa krofnom i tri latice u sredini na mestu bakarnog jona, to je u potpunosti
    odgovaralo teorijski predvienom izgledu s - d
    z
    2
    hibridizovane orbitale.

    - Kako se moe zaustaviti svetlost?

    Naunici su nedavno uspeli da potpuno zaustave i uskladite svetlosni snop (koji moe
    biti i puten) u jednom kristalu (itrijum silikat koji je sadrao nekoliko atoma
    prazeodimijuma). Pre ovoga, poetkom 2001. godine, svetlost je po prvi put bila potpuno
    zaustavljena u pari metalnih atoma koji su se ponaali kao melasa prema prostiruem
    svetlosnom talasu. Skladitenje svetlosnih pulseva u kristalima je znatno pogodnije i
    preciznije od uvanja svetlosti u gasovima, pa bi se stoga moglo u budunosti koristiti u
    kvantnim kompjuterima. Svetlost se kroz vakuum, odnosno prazan prostor kree brzinom od
    oko 300 000 km/s, ali usporava prilikom prelaska u atomsku sredinu. to je vei indeks
    prelamanja supstance, to e se svetlost kroz nju sporije prostirati. Usporavanje svetlosti je
    posledica njenog estog apsorbovanja i ponovnog emitovanja od strane atoma koji ine datu
    supstanciju. Uz pomo laserskog snopa je mogue dovoditi atome supstance u neko od
    pobuenih energetskih stanja i na taj nain oteavati prolaz svetlosti od atoma do atoma. Kada
    kuplovanje upadnog svetlosnog i dodatnog laserskog snopa postane povoljno, upadni
    svetlosni puls potpuno zaustavlja svoje kretanje i svu svoju energiju predaje atomima
    supstance koji prelaze u poviena energetska stanja. Meutim, zaustavljeni svetlosni puls nije
    i nestao zauvek. Pobueni atomi ga pamte i pod dejstvom menjanja intenziteta laserske
    svetlosti, oni mogu re-emitovati apsorbovani svetlosni puls. Na ovaj nain, za razliku od
    uobiajenog apsorbovanja svetlosti od strane atoma, fotonska informacija biva sauvana.

    - ta su to levoruki materijali?

    Naunici sa Kalifornijskog Univerziteta u San Dijegu nedavno su napravili
    kompozitni materijal koji se sastoji od meusobno pregraenih bakarnih kalema i ica, a ija
    neobina osobina je ta da poseduje negativan indeks prelamanja za odreen opseg
    elektromagnetnog spektra koji pripada mikrotalasima. Kada su mikrotalasi bili usmereni ka
    prizmi napravljenoj od ovog, levorukog materijala, oni su skretali ka normali. Naime, u svim
    konvencionalnim materijalima, svetlost se prelama nasuprot normale, a to je jedan od razloga
    zato nam se duboka voda ini plitkom. Drugim reima, kod konvencionalnih materijala,
    svetlost se prelama u istom pravcu u kome je ula u materijal (tzv. Snelov zakon), dok kod
    ovog, tzv. levorukog materijala, svetlost skree u pravcu iz koga je dola. Ruski fiziar Viktor
    Veselago je 1964. godine predvideo postojanje ovih, levorukih materijala tako to je uvene
    Maksvelove jednaine elektromagnetnog polja reio uvodei negativne vrednosti elektrine i
    magnetne propustljivosti i time je teorijski odobrio postojanje supstanca negativnog indeksa
    prelamanja. Otkriu prvog levorukog materijala je prethodilo saznanje da odreeni niz
    bakarnih namotaja ice poseduje negativnu elektrinu propustljivost, a kombinovanjem ica
    sa ovakvim nizom namotaja i magnetna propustljivost sistema je uinjena negativnom. Kod
    ovakvih materijala je Doplerov efekat suprotnog karaktera u odnosu na konvencionalne
    materijale, a sasvim sigurno e nai primenu u filterima za proputanje svetlosti odreenog
    opsega talasnih duina, kao i u soivima visokih rezolucija koja nee biti ograniena
    difrakcijom i moi e da fokusiraju svetlost na neoekivan nain. Ukoliko bi se osobina
    negativnog indeksa prelamanja materijala proirila i na optiki deo elektromagnetnog spektra,
    tada bismo mogli na kriku ovakvog materijala da usmerimo svetlost iz baterijske lampe i
    materijal bi ovu svetlost fokusirao u taki sa njegove suprotne povrine, to nijedan materijal
    sa pozitivnim indeksom prelamanja nije u stanju da uradi.

    - ta su to minijaturne crne rupe?

    Jedan od najinteresantnijih postulata teorija struna i svih drugih modernih teorija koje
    imaju za cilj da opiu ustrojstvo Kosmosa, jeste postojanje vie dimenzija od samo 3
    prostorne i jedne vremenske dimenzije koje primeuju naa ula. Ove dimenzije su ili
    sklupane u veoma malim prostorima ili su veoma velike i sveprisutne, ali prepoznatljive
    samo vanulnoj, odnosno intuitivnoj percepciji. Postojanje malih sklupanih ekstra dimenzija
    bi omoguavalo energetskim esticama u sudaru da se pretvore u mikroskopske crne rupe
    koje bi mogle biti otkrivene samo pomou veoma osetljivih detektora. Jedan takav detektor
    koji e se sastojati od estinih detektora rasporeenih na povrini od 6000 km
    2
    u Argentini,
    predstavljae deo Pierre Auger opservatorije kosmikih zraka, a sluei se jo i
    fluorescentnim detektorima rasporeenim na nebu, poee da radi 2004. godine. Kosmiki
    zraci visokoenergetski protoni, neutroni i druge estice stalno dolaze iz Kosmosa na Zemlju.
    Kada jedna kosmika estice velike energije udari u atmosferski proton ili neutron, ovaj par
    moe eksplodirati, pri emu se velika energija kosmike estice pretvara u niz novih estica.
    U sluaju kada energija kosmike estice prevazilazi odreenu granicu, ona se u sudaru moe
    pretvoriti u malecku crnu rupu, koja nastaje kada materija na malom deliu prostora postane
    ultra-koncentrisana. Ova crne rupa bi se nakon odreenog vremena pretvorila u niz novih
    estica, od miona do fotona. Da bi nastala minijaturna crna rupa, visokoenergetske estice u
    sudaru se moraju primai toliko blizu jedna drugoj da gravitaciona sila postane jednaka
    ostalim trima silama (elektromagnetnoj, slaboj i jakoj nuklearnoj sili), a ovo rastojanje se
    naziva Plankovom duinom i iznosi oko 10
    -33
    cm. Meutim, kinetike energije do kojih se
    moraju ubrzati estice da bi formirale malu crnu rupu su daleko izvan domaaja dananjih
    akceleratora, solarnog vetra i kosmikih zraka. Ustvari, neophodna energija za formiranje
    jedne minijaturne crne rupe razmera Plankove duine iznosi oko 10
    28
    elektronVolti to je vie
    od 10 kvadriliona puta vie od najvee energije koje stvaraju dananji akceleratori, pa se stoga
    smatra da bi bio potreban jedan akcelerator veliine Galaksije da bismo ovo postigli, a i tada
    bi crna rupa isparila za oko 10
    -42
    sekundi, pa bi opet bilo veoma teko registrovati je.
    Meutim, ukoliko su dodatne dimenzije relativno velike, tada bi Plankovo rastojanje bilo
    neto vee, pa bi energetski prag nastanka crne rupe takoe opao. Smatra se da e Pierre
    Auger opservatorija u ovome sluaju tokom prvih nekoliko godina rada uspeti da primeti
    izmeu 10 i 100 pljuskova estica nastalih raspadom crne rupe.

    - ta su to frakcionalni atomi?

    Atomi su sastavljeni od nukleona (protona i neutrona) i elektrona, a sami nukleoni se
    sastoje od kvarkova. Meutim, prilikom sudara visokoenergetskih estica u akceleratorima
    kada se atomima predaje dovoljno energije da se oni razloe na svoje sastavne kvarkove,
    kvarkovi se skoro trenutno rekombinuju formirajui stabilnije estice ije je naelektrisanje za
    razliku od naelektrisanja pojedinanih kvarkova jednako celobrojnom umnoku elementarnog
    naelektrisanja (naelektrisanja jednog protona ili jednog elektrona). Ipak, neke neobine pojave
    da se elementarne estice mogu pronai u svojim frakcionim stanjima su odavno poznate.
    Naime, kada polimer poliacetilen primi jedan dodatni elektron, ova estica izgleda kao da se
    podeli na dva kvazi-stanja, odnosno pobuivanja molekula kao celine. Naime, jedno
    elektronsko stanje nosi sa sobom spin, a drugo naelektrisanje. Poznat nam je takoe i
    frakcioni Halov efekat u okviru koga elektroni zahvaeni izmeu dve poluprovodnike
    povrine mogu izgledati kao estice sa manjim naelektrisanjem od elementarnog
    naelektrisanja. Ova dva primera koji nam ukazuju na neshvatljivost kvantnog sveta u
    terminima klasine fizike (u kojima se atomi najee zamiljaju), predstavljaju pojave koje
    oigledno zavise od ponaanja datog materijalnog sistema kao celine. Naunici sa
    Univerziteta u Hertfordiru u Engleskoj razmatraju nain za stvaranje i frakcionalnih atoma.
    Prvi korak u ovom procesu bi bilo hlaenje oblaka atoma polubrojnog spina (tzv. fermioni
    koji poseduju polubrojan spin za razliku od bozona iji je spin celobrojan) do najhladnijeg
    mogueg energetskog stanja koje je poznato kao Fermi-Dirakov gas (kod koga je maksimalna
    energija koju jedan elektron moe posedovati jednaka tzv. Fermijevoj energiji za koju je
    verovatnoa da e je posedovati elektron jedanaka 50 %) i koje postoji na apsolutnoj nuli, ali
    se u aproksimaciji moe posti i na neto vioj temperaturi. U ovom gasu bi spin jednih atoma
    bio jednak +1/2, a drugih -1/2, to znai da gas ne bi smeo da bude magnetik (kod koga su svi
    ili skoro svi spinovi jednostrano orijentisani). Zatim bi ovaj oblak atoma trebalo da se ubaci u
    optiku reetku - stojei talas laserske svetlosti koji sortira i odrava atome slino kutiji za jaja
    koja ubacuje sva jaja u po jednu polusferu kutije. Optikoj reetki su potrebne dve
    komponente: jedan skup mesta na kojima bi se hvatali atomi sa spinom jednakim +1/2, i drugi
    skup mesta koji se preplie sa prvim skupom, koji bi hvatao samo atome sa spinom jednakim
    -1/2. Finalni korak bi bilo dodavanje oscilujueg, elektromagnetnog stojeeg talasa koje bi
    bilo priblino konstantne jaine du cele reetke osim to bi levi deo polja bio negativan kad
    god je desni deo pozitivan. Taka u sredini reetke gde elektromagnetno polje menja znak
    naziva se faznom petljom i slino je taki u sredini konopca za preskakanje oko koje postoji
    po jedan breg na obe strane kanapa. Upravo ovo dodatno elektromagnetno polje prua
    atomima dovoljno energije za menjanje orijentacije spinova, a time i za preskakanje izmeu
    mesta u reetki. U skladu sa proraunima ovog istraivakog tima, svako merenje broja atoma
    na mestima reetke dae nam frakcionalnu vrednost. Taan mehanizam ove pojave jo uvek
    nije poznat, premda se pretpostavlja da bi jedan deo kvantno-mehanike talasne funkcije koja
    opisuje atom u taki fazne petlje morao da bude razmazan du celog sistema, dok ostatak
    frakcije atoma ostaje na taki fazne petlje, odnosno na svom mestu u reetki. Naunici iz
    Univerziteta u Taksonu u Arizoni e uskoro probati da postave eksperimentalnu aparaturu za
    proveru teorijskog rauna, ali e detektovanje frakcionih atoma zahtevati neke dosetke, pri
    emu se smatra da bi rasejanje svetlosti na gasu u blizini take fazne petlje ili magnetno polje
    za detektovanje spinova mogli da se koriste u svrhu registrovanja podeljenih atoma.

    - Da li jedan foton moe da napravi interferencionu putanju?

    Jedan od najuvenijih eksperimenata moderne nauke je onaj u kome se fotoni ili
    elektroni emituju ka pregradi sa dva tanka proreza iza koje se nalaze fotografski film ili
    fluorescentno platno na kome se ovi fotoni detektuju. Kada se ka platnu emituje kontinualan
    snop fotona (jedni za drugima), oni e prolaziti ili kroz jedan ili kroz drugi otvor na pregradi i
    nalazie svoj put ka platnu gde e biti detektovani. Prilikom prolaska svetlosti kroz uzan
    otvor, ona se rasipa (difraktuje), odnosno fotoni skreu od svog prvobitnog pravca i
    nastavljaju da se kreu pod raznim uglovima pri emu interferiraju jedni sa drugima i na
    platnu ne ostavljaju po jedan maksimum iza svakog od otvora, ve karakteristinu
    interferencionu putanju sa najizrazitijim maksimumom tano izmeu oba otvora, kao i sa
    nekoliko manjih bonih maksimuma. Meutim, najinteresantnije od svega je to da se ista
    interferenciona putanja dobija i kada u eksperimentu emitujemo samo jedan po jedan foton (ili
    elektron koji je istovremeno i talas i estica kao i svetlost). Naime, ovim se pokazuje kako
    fotoni, elektroni ili bilo koje druge estice koje se koriste u ovom eksperimentu ne samo to
    mogu da interferiraju meusobno, ve su u stanju i da interferiraju sami sa sobom. Naime,
    svaki foton ili bilo koja druga estica u prirodi se opisuje talasnom funkcijom iji nam kvadrat
    prua verovatnou da e on udariti u bilo koju taku detektora. Ova talasna funkcija moe
    parcijalno proi kroz oba otvora, a rezultujua talasna funkcija iza proreza e posedovati
    interferencionu putanju ove dve, pre proreza podeljene talasne funkcije. Stoga se za ovaj
    eksperiment obino kae da u njemu jedan foton (ili elektron ukoliko se sa njim obavlja
    eksperiment) istovremeno prolazi kroz dva otvora, jer se samo na taj nain moe vizuelizovati
    ili logiki zamisliti njihovo preklapanje i formiranje interferencione putanje. Ipak, samo sa
    jednim fotonom ne moemo da registrujemo interferencionu putanju na detektoru, ve samo
    sa jednim po jednim fotonom koje emituje na izvor svetlosti.

    - Kako jedan atom moe istovremeno biti na dva mesta u prostoru?

    Ervin redinger, jedan od osnivaa talasne mehanike, predloio je 1935. godine
    misaoni eksperiment koji se danas popularno naziva eksperiment sa redingerovom
    makom", a koji je imao za cilj da opie neobino rezonovanje koje se susree u okvirima
    kvantne teorije. Naime, pretpostavimo da smo zatvorili redingerovu maku (koja je veoma
    posluna i nee sama popiti mleko iz ae u kutiji) u jednu kutiju u kojoj se nalazi radioaktivni
    atom ija je verovatnoa raspadanja i emisije radioaktivne estice jednaka 50 % tokom
    vremena za koje emo maku drati zatvorenu u kutiji. Ukoliko se jezgro radioaktivnog
    atoma raspadne i izemituje energetsku esticu, tada e se aktivirati mehanizam koji e maki
    proliti au mleka na glavu. Neposredno pre nego to otvorimo kutiju, odnosno u trenutku
    kada je vreme dranja make u kutiji jednako vremenu poluivota radioaktivnog atoma,
    verovatnoe da se mleko prolilo po maki i da se nije prolilo potpuno su jednake (po 50 %
    obe). Klasini fiziar bi u tom trenutku rekao da se mleko moda prosulo na maku, a moda i
    nije, dok bi kvantni fiziar rekao da se mleko istovremeno prosulo i ne. Upravo ovaj misaoni
    eksperiment stoji u osnovi mogunosti nalaenja estice na dva mesta istovremeno. Naime,
    tek onda kada pokuamo da odredimo stanje estice putem merenja njenog poloaja (odnosno
    tek onda kada otvorimo kutiju da vidimo da li se mleko prosulo na maku ili nije), talasna
    funkcija estice koja je do tog trenutku predstavljala superpoziciju svih moguih stanja estice
    kolabira u samo jednu od moguih stanja. Premda neki kvantni fiziari smatraju da estica
    postoji u superpozicji stanja samo kada je izolovana od okoline, odnosno kada na njoj ne
    vrimo merenja, mnogi fiziari smatraju da estice uvek postoje u superponiranim stanjima
    kad god je to mogue. Grupa istraivaa iz amerikog Nacionalnog Instituta za nauku i
    tehnologije (NIST) je uspela da postavi jedan atom berilijuma istovremeno na dva mesta u
    prostoru. Oni su najpre zatvorili jon berilijuma (atom berilijuma bez jednog elektrona) u mali
    elektromagnetni kavez (koji je sa svojih zidova odbijao naelektrisani jon berilijuma) i zatim
    su ga laserski ohladili do najnieg energetskog stanja. U ovom energetskom stanju, poloaj
    atoma i njegov spin se mogu znati za maksimalnom preciznou koliko je to mogue da se ne
    narui Hajzenbergova relacija neodreenosti. Istraivai su zatim stimulisali atom pomou
    lasera tek toliko da mu malo promene talasnu funkciju. U skladu sa novom talasnom
    funkcijom atoma, on je tada posedovao verovatnou od 50 % da se nalazi u stanju sa spinom
    jednakim +1/2 (jedno od dva mogua stanja spina uz -1/2), a sa istom verovatnoom se
    nalazio i u stanju sa spinom jednakim -1/2 pri emu je poloaj ovog drugog stanja bio za 80
    nanometara pomeren od mesta nalaenja atoma sa spinom od +1/2. Tako se atom berilijuma
    nalazio istovremeno na dva razliita mesta kao i sa dva razliita spinska stanja, to u
    atomskim terminima odgovara nalaenju make sa prosutim mlekom na glavi i iste make
    pored koje stoji puna aa mleka. Kljuni dokaz da su naunici iz NIST-a stvarno ovo postigli
    izveden je na bazi posmatranja interferencionih putanja atoma berilujuma. Naime, poto je
    jedan berilijumov atom stvorio dva odvojena maksimuma talasne funkcije zakljueno je da se
    on stvarno nalazio istovremeno na dva razliita mesta u prostoru.

    - Da li je izvodljiva fizika teleportacija?

    Teleportacija (re koja je nastala kao kombinacija TELEkomunikacije i transPORTA)
    predstavlja dematerijalizaciju objekta u jednoj taki prostor-vremena i slanje detalja o
    atomskoj konfiguraciji objekta ka drugoj taki prostor-vremena gde e ovaj objekat biti
    rekonstruisan. Naa civilizacija je najveim delom bila upoznata sa idejom teleportacije kroz
    televizijsku seriju Zvezdane staze (1966-1969. godine), zasnovanu na priama Dina
    Rodenberija (Gene Roddenberry). Ipak, 1993. godine, ideja o teleportaciji se prenela iz sveta
    naune fantastike u stvarni svet materije oko nas, gde se pokazalo da je ona teorijski
    izvodljiva. Naime, arls Benet i ekipa istraivaa iz IBM-a, potvrdili su da je kvantna
    teleportacija mogua, ali samo pod uslovom da se originalni objekat (koji se teleportuje)
    uniti. 1998. godine, fiziari iz Kalifornijskog Instituta za tehnologiju (tzv. Caltech) su
    zajedno sa dve evropske grupe, preveli ideju istraivaa IBM-a u stvarnost putem
    teleportovanja jednog fotona, kvanta svetlosti (tj. najmanje deljive jedinice svetlosnih talasa
    ija je energija jednaka proizvodu Plankove konstante i frekvencije fotona). Da bi
    teleportovali foton bez naruavanja svevaeeg Hajzenbergovog principa, koji nam kae da
    nikada sa potpunom preciznou ne moemo istovremeno poznavati impuls (proizvod mase i
    brzine estice) i poloaj bilo koje estice u prostoru, fiziari iz Caltech-a su se koristili
    pojavom pod imenom umreavanje (entanglement) u kojoj su potrebna najmanje tri fotona
    da bi se izvela kvantna teleportacija: fotona A koji se teleportuje, foton B koji se transportuje i
    foton C koji je umreen sa fotonom B. Da su istraivai pokuali previe da se zagledaju u
    foton A kako bi to preciznije odredili njegov poloaj, oni bi ga poremetili (jer moraju da
    koriste neke energetske estice ili talase kako bi oitali njegov poloaj, a pri interakciji
    energije kojom se meri foton A, dolo bi do razmene energije i do menjanja poloaja estice
    iji je poloaj trebalo da se izmeri). Meutim, putem umreavanja fotona B i C, istraivai su
    uspeli da proniknu u informacije o fotonu A, a ostatak informacije je bio preveden najpre do
    fotona B putem umreavanja, a zatim do fotona C. Kada istraivai primene informaciju sa
    fotona A na foton C, oni su u stanju da naprave tanu repliku fotona A. Meutim, foton A vie
    ne postoji kao to jeste pre nego to je informacija poslata do fotona C. Replika fotona je u
    sluaju eksperimenta iz 1998. godine uspela da se stvori na jedan metar rastojanja (du
    koaksijalnog kabla) od prvobitnog mesta na kome se nalazio foton A. Iako je malo verovatno
    da e iva bie u dogledno vreme moi da se teleportuju (jer bi u sluaju ljudske teleportacije
    bilo neophodno napraviti mainu koja e proanalizirati oko 10
    28
    atoma koliko postoji u naem
    telu), kvantna teleportacija e igrati vanu ulogu u kvantnim kompjuterima, jer e
    predstavljati jedan od naina prenosa kvantnih informacija u mrei koja e se zvati kvantni
    Internet, a koja e prenosti informacije mnogo puta bre od najbrih kompjutera dananjice.

    - Kako verovatnoa moe da bude negativna?

    U kvantnom svetu, talasna funkcija neke estice pre nego to na njoj izvrimo merenje
    (odnosno, pre nego to pokuamo da joj odredimo poloaj ili impuls) predstavlja
    superpoziciju razliitih stanja kojima odgovaraju posebne vrednosti talasne funkcije. Ukoliko
    bismo pokuali da potraimo jedan foton u ogranienom opsegu prostora naili bismo moda i
    na negativnu verovatnou njegovog nalaenja u tom delu prostora, to je ukorenjeno u
    Hajzenbergovoj relaciji neodreenosti koja nam ograniava tanost sa kojom istovremeno
    moemo poznavati poloaj i impuls estice. Svetlost je istovremeno i talas i estica, kao i sve
    druge estice i talasi u prirodi. Za svetlosnu esticu i nije tako teko definisati termine kao to
    su poloaj ili impuls, ali ovi termini moraju biti definisani na znatno apstraktniji nain za
    svetlosne talase. Bilo koja od ove dve interpretacije svetlosti se moe predstaviti u kvantnom
    faznom prostoru koji izgleda slino breuljkastom terenu za golf. Koordinata du y-ose
    oznaava impuls estice, a du x-ose njen poloaj, dok visina ovog prostora u bilo kojoj taki
    predstavlja verovatnou nalaenja estice u datoj taki. Meutim, poto se u kvantnom svetu,
    poloaj i impuls estice ne mogu istovremeno odrediti, tada ova visina terena predstavlja
    zapravo aproksimaciju stvarne verovatnoe nalaenja estice u takama faznog prostora.
    Eksperiment koji su izveli naunici iz Univerziteta u Konstancu u Nemakoj pokazao je da
    osim to fazni prostor jednog fotona poseduje kruni breg na kome postoji izvesna
    verovatnoa nalaenja fotona, ovaj prostor poseduje i duboki krater u samom centru gde je
    verovatnoa nalaenja fotona negativna. Verovatnoa u matematikim terminima ne moe biti
    negativna, ali fazni prostor moe posedovati udubljenja koja se sputaju ispod nadmorske
    visine terena, odnosno ispod nulte verovatnoe nalaenja estice u faznom prostoru, upravo
    zbog toga to nam Hajzenbergova relacija neodreenosti ne dozvoljava da postavimo foton u
    tako uskom opsegu poloaja. Ukoliko povuemo liniju du terena za golf, koja e
    predstavljati opseg poloaja fotona u faznom prostoru, i zatim postavimo foton na ovu liniju,
    tada e se foton istog trenutka razmazati du cele linije, odnosno postojae izvesna
    verovatnoa nalaenja fotona u svakoj taki date linije. Tako, umesto direktnog merenja
    negativnih dolina na terenu, tim naunika je pokuao da u faznom prostoru izvede radnju
    ekvivalentnu etanju du ivica terena i merenja prosene visine du linija povuenih u mnogo
    razliitih pravaca. Da bi ovo izveli, naunici su doveli par fotona u isto kvantno stanje i to
    merenjem talasnog ponaanja jednog svetlosnog talasa i estinog ponaanja drugog snopa
    svetlosti, pa su zapravo imali pristup istom fotonskom stanju pomou dva razliita svetlosna
    snopa. Istraivai su prvi snop koristili kao kompas: merenjem faze talasa u snopu, mogli su
    da nacrtaju trake razliitih pravaca du terena. Da bi pronali srednju visinu du svake trake,
    oni su merili broj puta koliko je foton detektovan od drugog snopa podudarnog sa datom
    fazom u prvom snopu. Ovo je takoe bio i prvi eksperiment u kome su se istovremeno merila
    talasna i estina svojstva jednog fotona. Premda se smatra da je ovaj eksperiment korak
    unapred za fizika istraivanja pogotovo zbog toga to su se u okviru njega stvarali
    pojedinani fotoni u dobro definisanim talasnim paketima, ukoliko minijaturna loptica za golf
    ikada pree u kvantni svet, imaemo prilino problema u traenju loptice.

    - ta je to teorija struna?

    Teorija struna predstavlja jednu od najdivnijih, ali jo uvek nezavrenih naunih
    teorija koja ima za cilj opisivanje materijalnog kosmikog sveta u svetlu ujedinjenja sve 4
    prirodne sile (elektromagnetne, slabe nuklearne, jake nuklearne i gravitacione), a uz to ona
    predstavlja kvantnu teoriju gravitacije, to znai da pokuava da ujedini Ajntajnovu teoriju
    relativnosti koja opisuje Kosmos u razmerama planeta, zvezda i Galaksija sa kvantnom
    teorijom koja opisuje Kosmos na nivou atoma. U teoriji struna, fundamentalne gradivne
    opeke naeg Kosmosa nisu elementarne estice, ve jednodimenzionalne strune razmera reda
    veliine Plankove duine (10
    -33
    m), to je i razlog zato ih veovatno nikada neemo moi
    eksperimentalno opaziti posredstvom nekog instrumenta. Zamislite jednu icu sa gitare ili
    klavira koju smo timovanjem zategli. U zavisnosti od zategnutosti ove ice, ona e
    proizvoditi tonove razliitih frekvencija, odnosno razliite muzike note. Slino tome, i
    razliite elementarne estice koje primeujemo u visokoenergetskim eksperimentima (u
    akceleratorima) nisu nita drugo do razliite muzike note, odnosno razliiti ekscitacioni
    modovi elementarnih struna. Ipak, za razliku od klavirskih ili gitarskih ica koje se moraju
    mehaniki zategnuti da bi stvarale tonove, strune jednostavno plutaju u prostor-vremenu i
    same po sebi poseduju mogunost menjanja zategnua. One mogu biti otvorene sa krajevima
    koji putuju brzinom svetlosti, zatvorene sa krajevima meusobno povezanim tako da
    formiraju prsten (tada estica nema masu, odnosno predstavlja bozon), a mogu se i
    obmotavati oko kruga. Do danas je postulirano nekoliko teorija struna. Neke od njih se bave
    samo bozonima (tzv. virtuelnim esticama koje prenose sile i iji je spin celobrojan) i tada
    zahtevaju 26 dimenzija (25 prostornih i 1 vremenska), dok neke osim virtuelnih estica,
    opisuju i fermione (odnosno estice koje grade obinu materiju i iji je spin jednak jednoj
    polovini), a tada zahtevaju 10 dimenzija (9 prostornih i 1 vremensku), kao i postojanje
    supersimetrije, pa se stoga nazivaju teorijama superstruna. Razlog zato sa veih rastojanja,
    odnosno u obinom ulnom svetu, ne vidimo dodatne prostrone dimenzije je u tome to su
    one ili umotane u male delie prostora slino batenskom crevu iju cevastu strukturu
    opaamo tek kada mu malo priemo, ili su s druge strane, one podjednako velike (ili mnogo
    vee) kao opaljive prostorne dimenzije samo se kroz njih ne kreu materija i gravitacija ve
    neke druge nematerijalne sile. Razliite teorije struna nisu potpuno odvojene teorije, ve
    predstavljaju samo razliite naine posmatranja na jednu zajedniku teoriju struna, koja jo
    uvek nije kompletirana. O ovome svedoe tzv. dualnosti (T dualnost, tj. nemogunost
    razlikovanja izmeu velikih i malih duinskih razmera; i S dualnost koja izjednaava teorije
    sa razliitim konstantama koje definiu intenzitet interakcija) kojima se povezuju razliite
    teorije (kada su dve teorije povezane dualnom transformacijom, tada se jedna teorija moe
    pretvoriti u drugu i obrnuto), a sveobuhvatna teorija struna e se verovatno nazivati M
    terijom, jer e biti Majka svih teorija koje opisuju ustrojstvo Kosmosa.
    - ta je to EPR eksperiment?
    EPR (Einstein Podolsky Rosen) eksperiment predstavlja jedan od najlepih
    misaonih eksperimenata u itavoj istoriji nauke. Ovaj eksperiment se pojavio kao posledica
    neslaganja izmeu klasinog poimanja sveta na osnovu koga svojstva i ponaanje delova
    sistema odreuje ponaanje celine, i kvantnog pogleda na svet, na osnovu koga je Celina ta
    koja odreuje ponaanje delova. Poznato je da se spin estica na klasian nain zamilja kao
    rotacija estica oko sopstvene ose. U sluaju elektrona, spin je ogranien na dve vrednosti:
    koliina spina je uvek ista, ali se elektron moe obrtati u jednom ili u drugom smeru za neku
    datu osu rotacije. Fiziari te dve vrednosti spina obino oznaavaju kao gore i dole.
    Sutinsko svojstvo rotirajueg elektrona, koje se ne moe razumeti u klasinim terminima,
    jeste injenica da se njegova osa rotacije ne moe uvek odrediti sa sigurnou. Isto kao to
    elektroni u atomu pokazuju samo verovatnoe postojanja na odreenim mestima, elektroni
    takoe pokazuju tendencije da se obru oko odreenih osa. No, kad god se za bilo koju osu
    rotacije obavi merenje, nai e se da se elektron obre u jednom ili drugom smeru oko te ose.
    Drugim reima, in merenja estici daje jednu odreenu osu rotacije, ali pre nego to se
    merenje izvri, za nju se ne moe rei da se obre oko neke odreene ose; ona poseduje tek
    odreenu tendenciju da to ini (fundamentalna osobina kvantne teorije je da se opaena
    realnost materijalizuje tek u sadejstvu objekta i posmatraa). EPR eksperiment obuhvata
    dva elektrona koji se obru u suprotnim smerovima (ili dva fotona koja su suprotno
    polarizovana) tako da je njihov ukupni spin jednak nuli. Postoji nekoliko eksperimentalnih
    metoda kojima se dva elektrona mogu staviti u takvo stanje, u kojem se pojedinani spinovi
    ne znaju s izvesnou, ali je zdrueni spin oba elektrona definitivno jednak nuli.
    Pretpostavimo sada da se te dve estice razdvoje nekim procesom koji ne utie na njihove
    spinove. Kada se udaljavaju jedna od druge, njihov zdrueni spin i dalje e biti jednak nuli i
    kada se jednom nau na velikoj udaljenosti, njihovi se pojedinani spinovi izmere. Znaajni
    aspekt eksperimenta je da razdaljina izmeu dve estice moe biti proizvoljno velika; jedna
    estica moe biti u Nju Jorku, a druga u Parizu ili jedna na Zemlji, a druga na Mesecu.
    Pretpostavimo sada da je spin prve estice izmeren u odnosu na vertikalnu osu i da je naeno
    da je on gore. Poto je zdrueni spin te dve estice jednak nuli, ovo merenje nam kae da
    spin druge estice mora biti dole. Tako, merei spin estice 1 dolazimo do posredne mere
    spina estice 2 bez da tu esticu na bilo koji nain poremetimo. U trenutku kada mi obavimo
    nae merenje na estici 1, estica 2, koja moe biti udaljena hiljadama kilometara ili
    milionima svetlosnih godina, zadobie tano odreeni spin oko izabrane ose. Kako estica 2
    zna koju smo osu izabrali? Ona nema vremena da tu informaciju primi bilo kojim
    konvencionalnim signalom. Upravo je u tom nelokalnom i trenutnom prenosu informacija i
    sutina EPR eksperimenta. Prema kvantnoj teoriji, sistem od dve estice predstavlja jednu
    nedeljivu celinu i pored toga to su estice razdvojene velikim udaljenostima. Mada su ta dva
    elektrona veoma udaljeni u prostoru, oni su ipak povezani trenutnim, nelokalnim vezama koje
    prevazilaze uuobiajene pojmove prenoenja informacije i to je najvanije mogu se prenositi
    bre od svetlosti. Sedamdesetih godina 20. veka, jedna grupa francuskih fiziara iz Pariza je
    na primeru odnosa polarizacije dva fotona uspela da potvrdi postojanje nelokalnih veza
    izmeu dve estice, ime je potvreno da je Kosmos meupovezan, meuzavisan i nerazluiv.

    8. Kosmos


    - Koje su najsjajnije zvezde na naem nebu?

    Najsjajnija zvezda na naem nebu je Sunce (prividne veliine 26,8, a stvarne veliine
    4,8) koje svojom svetlou potpuno zaslepi sve ostale zvezde tokom dana. Ipak, naa planeta
    okrene Suncu svoju drugu stranu i kada Sunce zae iza horizonta, tada se na naem nonom
    nebu pojavljuje mnogo svetlih zvezda, koje bi bile podjednako svetle kao i nae Sunce samo
    kada bi nam se nalazile podjednako blizu. 12 najsjajnijih zvezda na nonom nebu Zemlje su:
    Sirijus (prividne veliine 1,58), Kanopus (-0,7), Alfa Kentaura (-0,1), Arkturus (0), Vega (0),
    Kapela (+0,1), Rigel (+0,1), Procion (+0,4), Akernar (+0,5), Betelgez (+0,5), Hadar (+0,6) i
    Altair (+0,8). Sirijus, najsjajnija zvezda na naem nonom nebu nalazi se u sazveu Velikog
    Psa, a tokom najtoplijih letnjih dana, Sirijus se u praskozorje pojavljuje zajedno sa Suncem,
    pa su stoga stari Egipani mislili da ova zvezda svojom toplotom poveava sjaj Sunca i
    uzrokuje tako tople dane. Sirijus se nalazi na oko 8,7 svetlosnih godina daleko od Zemlje, pa
    je upravo usled tako velike blizine, njegov sjaj i veliki. Sirijus je plava zvezda koja je 2,4 puta
    masivnija od naeg Sunca i moe se videti sa svakog dela Zemljine lopte. Inae, Sirijus A koji
    je vidljiv sa Zemlje, poseduje i jednog pratioca u vidu belog patuljka (tzv. Sirijus B) koji
    krue jedan oko drugog. Zvezda Kanopus se nalazi na 98 svetlosnih godina od Zemlje, a samo
    je dvostruko slabijeg prividnog sjaja na Zemlji od Sirijusa. Ona se nalazi u junom sazveu
    Argo i usled svog velikog sjaja i velike udaljenosti, najee se koristi kao referentna taka
    navigacije svemirskih letelica. Alfa Kentaura A je lanica trojnog zvezdanog sistema koji se
    nalazi na samo 4,37 svetlosnih godina od Zemlje to ga ini Zemlji najbliim zvezdanim
    sistemom. Dve sjajnije zvezde iz ovog sistema (Alfa Kentaura A i B) orbitiraju jedna oko
    druge sa periodom od 80 godina, dok je Alfa Kentauri C (poznata i kao Proksima Kentaura,
    koja se nalazi na 4,26 svetlosnih godina od Zemlje, pa je stoga nama najblia zvezda), iji je
    sjaj veoma mali, potrebno oko milion godina da obie oko svoja dva bliska zvezdana druga.
    Arkturus, etvrta najsjajnija zvezda na naem nonom nebu, nalazi se na oko 40 svetlosnih
    godina od Zemlje, narandaste je boje i nalazi se u sazveu Pastira, a prenik joj je 23 puta
    vei od prenika Sunca. Plaviasta Vega se nalazi u sazveu Lira i predstavlja najsajniju
    zvezdu na severnoj nebeskoj hemisferi. Vega se nalazi na oko 26 svetlosnih godina od
    Zemlje, a 1983. godine je Infracrveni astronomski satelit (IRAS) primetio da je ova zvezda
    okruena sa jatom estica raznih veliina, pa je tako Vega postala prva zvezda posle Sunca za
    koju se potvrdilo da poseduje planetarni sistem, premda jo uvek nije poznato da li se praina
    koja krui oko Vege kondenzovala u planete. Kapela se nalazi u severnom sazveu Koijaa
    i predstavlja dinovsku utu zvezdu iji spektar veoma podsea na nae Sunce, premda je
    Kapela mnogo vea od Sunca. Kapela je lanica dvojnog zvezdanog sistema. Ona oko svog
    zvezdanog gravitacionog partnera crvenog dina orbitira sa periodom od 104 dana, a obe
    zvezde se nalaze na oko 40 svetlosnih godina od Zemlje. Zvezda Rigel, poznata i kao Beta
    Orionis predstavlja dinovsku (35 puta veeg prenika od Sunevog) plavo-belu zvezdu iz
    sazvea Orion, udaljenu 910 svetlosnih godina, a njen plavo-beli sjaj je tipian za sve zvezde
    ovog sazvea osim za dinovsku crvenkasto-narandastu zvezdu Betelgez, poznatiju i kao
    Alfa Orionis. Betelgez je crveni din koji se nalazi na oko 300 svetlosnih godina od Zemlje, a
    njen prenik iznosi izmeu 419 i 580 miliona kilometara, to je ini jednom od najveih
    vidljivih zvezda sa Zemlje. Kada bismo Betelgez postavili u centar Sunevog sistema, on bi
    prekrio planete Merkur, Veneru, Zemlju i Mars. S obzirom da se zvezda Betelgez nalazi pri
    kraju svoje zvezdane aktivnosti, smatra se da bi ona svakog trenutka mogla da eksplodira u
    jednu supernovu iji bi se sjaj poveao nekoliko stotina hiljada puta u odnosu na njen sadanji
    id38037864 pdfMachine by Broadgun Software - a great PDF writer! - a great PDF creator! - http://www.pdfmachine.com http://www.broadgun.com
    sjaj, pa bi ona na naem nebu tokom nekoliko dana bila izuzetno sjajna. Zvezda Procion se
    nalazi u sazveu Malog Psa i nalazi se neto severnije od Sirijusa. Procion zajedno sa belim
    patuljkom (Procion B) ini dvojni zvezdani sistem koji se nalazi na 11 svetlosnih godina od
    Zemlje (15. najblia zvezda Zemlji), neto malo severnije od nebeskog ekvatora, ravni nastale
    projekcijom Zemljinog ekvatora na nebesku sferu. Ova belo-uta zvezda se pojavljuje na
    veernjem nebu tokom zime i ranog prolea kada zajedno sa Sirijusom i Betelgezom formira
    sjajni jednakostranini trougao na nebu. Akernar je lanica trojnog zvezdanog sistema koji je
    bio otkriven jo 1783. godine, a nalazi se na oko 85 svetlosnih godina od nas u junom
    sazveu Reka (Eridanus) koje se prostire od zvezde Rigel iz sazvea Orion pa sve do
    Junog polarnog kruga. Zvezda Altair, poznata i kao Alfa Aquilae, nalazi se u sazveu Orla
    na oko 8
    o
    severno od ekliptike ravni u kojoj se nalaze Sunce, Zemlja i Mesec i druge planete
    Sunevog sistema. Hadar, poznatija i kao Beta Kentaura predstavlja drugu prividno najsjajniju
    zvezdu u junom sazveu Kentaura i nalazi se na 460 svetlosnih godina od nas. Altair se
    nalazi na rastojanju od 16,5 svetlosnih godina od Zemlje i zajedno sa dvema bliskim, sjajnim
    zvezdama Vegom i Denebom (19. prividno najsjajnijom zvezdom) ini letnji zvezdani
    trougao, odnosno prve vidljive veernje zvezde u periodu izmeu juna i avgusta.

    - Koja je najudaljenija svetlost na nebu koju moemo videti golim okom?

    Najudaljeniji kosmiki objekat koji moemo da vidimo bez pomoi teleskopa je
    Galaksija Andromeda, koja se nalazi na udaljenosti od 2,3 miliona svetlosnih godina od nas i
    predstavlja najveeg lana lokalnog jata galaksija, kojoj zajedno sa jo dvadesetak drugih
    galaksija pripada i na Mleni Put. Galaksija Andromeda je spiralnog oblika kao i na Mleni
    put, ima duinu od 2 miliona svetlosnih godina i masu od oko 300 milijardi Sunevih masa,
    pa je stoga priblino dvostruko masivnija od Galaksije u kojoj se mi nalazimo. Galaksija
    Andromeda je prvi otkriveni vangalaktiki objekat. Naime, 1923. godine, ameriki astronom
    Edvin Habl je intenzivno posmatrao sjaj cefeida, zvezda promenljivog sjaja koje su se nalazile
    u Galaksiji Andromeda. Posmatrajui njihov svetlosni spektar, doao je do zakljuka da one
    ne potiu iz nae galaksije. Naime, spektar svih zvezda koje su van Mlenog puta, pomeren je
    usled Doplerovog efekta ili ka crvenom kraju spektra (ukoliko se Galaksija u kojoj se nalazi
    zvezda udaljava od nas) ili ka plavom kraju spektra (ukoliko se zvezda, zajedno sa
    Galaksijom u kojoj se nalazi pribliava ka nama), to je bio sluaj i sa Galaksijom
    Andromeda. Inae, najudaljenije zvezde koje se mogu videti kao izvori svetlosti tokom vedrih
    noi bez meseine, nalaze se na rastojanjima od oko 50 000 svetlosnih godina od nas.

    - Zato zvezde na nebu svetlucaju, a planete ne?

    Zvezde koje moemo videti na nebu nalaze se na rastojanjima izmeu nekoliko
    svetlosnih godina i nekoliko stotina hiljada svetlosnih godina. Stoga, one, uprkos svojim
    veoma velikim dimenzijama obuhvataju uglove od samo oko jednog lunog minuta u odnosu
    na ukupan nebeski vidik. Drugim reima, zvezde u naim oima predstavljaju praktino
    takaste izvore svetlosti. Kako zvezdana svetlost putuje kroz Zemljinu atmosferu, ona prolazi
    kroz oblasti vee i manje gustine, odnosno veeg i manjeg indeksa prelamanja. Ove oblasti se
    ponaaju kao virtuelna soiva, prelamajui svetlost i koncentriui najpre vee, a zatim manje
    koliine od ukupne energije svetlosti na bilo koju taku na povrini Zemlje. S druge strane,
    planete su mnogu blie Zemlji od zvezda i stoga, one u naim oima obuhvataju vei deo
    ukupnog nebeskog vidnog polja. Ljudsko oko pri najmanjem uveanju vidi planetu kao
    dvodimenzionalni izvor svetlosti, odnosno tzv. planetarni disk. Usled toga, najmanji deo
    perioda svetlucanja planete moe lako biti preklopljen svetlou sa drugih oblasti planetarnog
    diska, tako da je sjaj planete u naim oima priblino konstantan u vremenu.

    - ta su to zvezde padalice?

    Sigurno ste barem jednom u ivotu videli zvezdu padalicu kako leti nebom i setili ste
    se kako tada treba da poelite neto lepo to e vam se jednog dana ispuniti. Zvezde padalice
    ipak nisu zvezde koja padaju sa visina, ve predstavljaju meteore, odnosno male svemirske
    kamenie koji se prilikom ulaska u Zemljinu atmosferu jako zagreju i poinju da emituju
    svetlost sve dok u potpunosti ne izgore. Kada mali meteor ue u Zemljinu atmosferu, on
    prelazi iz oblasti vakuuma u oblast vazduha. Putovanje kroz vakuum, odnosno prazan prostor
    ne zahteva nikakav napor i telu ne oduzima nikakvu energiju. Meutim, ako ste ikada gurnuli
    ruku kroz prozor automobila dok se vozite auto-putem onda sigurno znate da je kretanje kroz
    vazduh mnogo napornije. Kada se telo kree kroz vazduh, ono mora da kri sebi put kroz
    estice kiseonika, azota i drugih gasova atmosfere, pa kaemo da vazduh stvara trenje. Meteor
    se kree kroz vakuum Svemira brzinom od oko 20 000 kilometara na as. Kada ue u
    Zemljinu atmosferu, usled trenja izmeu estica vazduha i meteora dolazi do jakog zagrevanja
    meteora, tako da se on zapali i poinje da svetli. Kada ovu pojavu vidimo sa Zemlje, onda
    obino kaemo da smo videli zvezdu padalicu. Nakon nekoliko sekundi ceo meteor izgori i
    njegovi ostaci najee samo u obliku praine padaju na Zemlju.

    - Koliko su veliki meteori?

    Ukoliko imate obiaj da posmatrate zvezdano nebo, sigurno ste videli meteore ili
    itave pljuskove meteora u obliku onoga to ljudi obino zovu zvezde padalice. Najvei broj
    meteora koji se vide sa Zemlje poseduju veliine izmeu zrna peska i zrna ljunka. U
    astronomiji, pojam meteor oznaava svetlosni trag koji ostavlja svemirski kamen kada izgori
    u Zemljinoj atmosferi. Ostaci izgorelog meteora zovu se meteroidi, a svemirsko kamenje koje
    padne na zemljinu povrinu predstavlja meteorite. Meteroidi mogu biti prilino velikog
    oblika, jer obuhvataju sve svemirske krhotine vee od jednog molekula, a manje od oko 100
    metara. Vea tela od meteroida predstavljaju asteroide. Najvea koliina svemirskih estica
    koje dolaze u kontakt sa Zemljom predstavljaju prainu sa neke od kometa koje prolaze
    Sunevim sistemom. Meteroidi iz svemirskog vakuuma ulaze u Zemljinu atmosferu brzinom
    izmeu 11 i 72 kilometra u sekundi. Trenje izmeu estica vazduha i meteorita stvara toplotu
    veu od 1500
    o
    C, pa meteorid u svom letu ispari. Dejstvom trenja oslobaaju se jonizovane
    estice meteorida koje prilikom rekombinovanja oslobaaju svetlosnu energiju koja se moe
    videti sa Zemlje kao rep meteora, tj. zvezda padalica. Skoro svi meteoridi koji uu u Zemljinu
    atmosferu, stignu i do Zemljinog tla ali u obliku fine praine. Posebno male estice su u stanju
    da potpuno izgore u gornjim slojevima atmosfere, na nekih 80 do 120 km iznad povrine
    Zemlje. Meteoriti koje ljudi pronalaze na Zemlju predstavljaju ostatke nekog veeg
    svemirskog kamenja, otprilike veliine koarkake lopte.

    - Od ega se sastoje meteori?

    Meteori predstavljaju kosmiki materijal koji stalno pada na Zemlju u obliku tela ija
    se veliina kree od kamenja mase nekoliko kilograma do mikroskopskih estica praine mase
    manje od jednog mikrograma. Meteoriti predstavljaju naziv za meteore koji se ne pretvore u
    prah prilikom puta kroz Zemljinu atmosferu, ve padnu na Zemlju u obliku krupnijih komada,
    pa su stoga i podloni analizi sastava. U zavisnosti od kvalitativnog sastava, postoji tri
    razliita tipa meteorita, a to su: gvozdeni meteoriti, koji se sastoje uglavnom od gvoa i
    nikla; kameno-gvozdeni meteoriti, koji se mogu sastojati od zrnaca minerala olivina
    (magnezijum gvoe silikat) obloenih nekim metalom ili od smee silikata i metala; i kameni
    meteoriti koji ine 90 % svih meteorita i koji se opet dele u dve podgrupe, a to su: ahondriti i
    hondriti. Hondriti predstavljaju ak 85 % od svih meteorita, a za razliku od ahondrita,
    karakterie ih prisustvo hondrula, tj. malih sfera brzo ohlaenog silikatnog minerala (najee
    olivina ili piroksina) veliina od 1-10 milimetara. Ako izuzmemo prisustvo isparljivih
    hemijskih elemenata, tj. manje vodonika i helijuma u hondritima, a s druge strane viak
    litijuma i bora, sastav hondrita je slian sastavu Sunca, to bi eventualno moglo ukazati na
    njihovo poreklo u samom Sunevom sistemu. Najreprezentativniji uzorci meteorita su
    pronaeni na Antarktiku, gde ih je ledeni omota veoma dobro ouvao, a njihov sastav je bio
    veoma slian kamenju koji je posada Apollo-a donela sa Meseca.

    - Kako nastaju meteorske kie?

    Meteorske kie nastaju kada Zemlja u svojoj orbiti oko Sunca proe kroz kamenje
    koje potie od dezintegracije neke komete. Premda je Zemljina orbita oko Sunca skoro
    potpuno kruna, veine kometa putuju u orbitama oblika izrazito izduenih elipsi, pa stoga
    putevi mnogih kometa presecaju ili se delimino preklapaju sa putanjom Zemlje. Poto je
    jezgro komete sastavljeno od estica leda i praine, prilikom njenog prolaska blizu Sunca, pod
    dejstvom toplote dolazi do isparavanja komete to se moe primetiti u obliku njenog
    dugakog i vidljivog repa. Ovako osloboeni mali kamenii, uglavnom veliine zrnaca
    peska, nastavljaju da se kreu po izduenim eliptinim putanjama oko Sunca bliskim putanji
    njihove komete roditelja. Kada Zemlja presee njihovu orbitu tokom svog godinjeg kretanja,
    nailazi na gomile malih kamenia koji sagorevaju prilikom ulaska u Zemljinu atmosferu
    stvarajui tako vidlijivu meteorsku kiu. Meteorske kie povezane sa orbitom odreene
    komete pojavljuju se uglavnom u isto vreme svake godine, ali poto su neki delovi puta
    komete bogatiji kamenjem nego ostali, onda intenzitet ove meteorske kie moe varirati iz
    godine u godinu. Ipak, meteorska kia je najlepa kada Zemlja presee putanju komete
    neposredno nakon to je ona prola.

    - ta je to Mleni put?

    Mleni put, koga su Maje nazivale Duginim Bratom, stari Kinezi Nebeskom Rekom,
    stari Germani Putem Inja i Leda, a u naem narodu je poznat kao Kumova Slama ili Rimski
    Put, predstavlja magliastu traku svetlosti koja se prua du nonog neba, a potie od svetlosti
    mnotva zvezda iz nae Galaksije. Pojam Mleni put se koristi i kao sinonim za nau
    galaksiju, koja je spiralnog oblika i sadri oko 200 milijardi zvezda. Usled rotacije Zemlje
    oko svoje ose, poloaj Mlenog puta na nebu se menja tokom noi, usled oscilovanja
    Zemljine ose rotacije, to za posledicu ima smenu godinjih doba, poloaj Mlenog puta se
    menja tokom godine, a usled rotacije svih galaktikih zvezda oko centra Galaksije, Mleni put
    se pomera i tokom niza godina. Galaktiki disk je dugaak oko 100 000 svetlosnih godina, a
    nae Sunce se nalazi na oko dve treine rastojanja od centra Galaksije do njenog kraja,
    odnosno na oko 30 000 svetlosnih godina od centra Galaksije. Centar Mlenog puta prenika
    oko 15 000 svetlosnih godina, najsvetliji je i najgui zvezdama i predstavlja intenzivan izvor
    radio talasa. Kada bismo se nalazili unutar sredinjeg parseka galaktikog jezgra (kruga oko
    centra Mlenog puta iji je poluprenik jednak jednom parseku, tj. 3,26 svetlosnih godina),
    milion bliskih zvezda obasipalo bi nas koliinom svetlosti jednakoj svetlosti od nekoliko
    stotina punih Meseca. Naime, u blizini centra nae Galaksije, srednje rastojanje izmeu
    zvezda iznosi oko jedne svetlosne nedelje. Razlog zato se milijarde zgusnutih zvezda iz
    sredita Mlenog puta ne vide kao najsjajniji deo nae Galaksije je u tome to brojni oblaci
    meuzvezdane materije (gasa i praine), koncentrisani u galaktikoj ravni, zaklanjaju deo
    vidljive svetlosti zvezda. S druge strane, u krugu od jednog parseka od naeg Sunca, nema
    nijedne druge zvezde osim Sunca.

    - Kako se zna gde se nalazimo u Mlenom Putu?

    Pronai na poloaj u oblaku od 100 milijardi zvezda, a bez mogunosti putovanja van
    nae planete, pomalo podsea na poduhvat da se napravi mapa ume, dok lekarimo na grani
    jednog drveta u njoj. Mleni Put se zaista moe videti nou kao 15
    o
    iroka, magliasta,
    zvezdana traka koja se rasprostire po nebu. Samo ovo posmatranje nas moe dovesti do
    zakljuka da je naa Galaksija ravni zvezdani disk, a mi negde u ravni sa njim. Naime, da nije
    disk, izgledao bi drugaije. Da je npr. zvezdana lopta, magliasta zvezdana svetlost bi bila
    ravnomerno rasporeena po celom nebu, a ne samo du jedne trake. A da se nalazimo iznad
    ili ispod ravni diska, sjaj Mlenog Puta bi bio vei na jednoj, nego na drugoj strani neba. Ipak,
    precizniji poloaj naeg Sunca u Galaksiji se moe odrediti putem merenja rastojanja do svih
    zvezda koje moemo videti. Krajem 18. veka astronom Vilijam Herel je procenio da se
    Zemlja nalazi u centru jednog zvezdanog oblaka oblika mlinskog kamena. Meutim, on nije
    bio svestan prisustva malih estica meuzvezdane praine koje apsorbuju svetlost sa udaljenih
    zvezda iz Mlenog Puta, pa mu je stoga izgledalo da se nalazimo u centru zvezdanog oblaka,
    jer ne moemo da vidimo daleko u svim pravcima. Nakon toga, kada je Harlou epli izmerio
    rastojanje do velikih zvezdanih jata, poznatih kao globularna jata, dolo se do saznanja da je
    zvezdani galaktiki disk prenika 100 000 svetlosnih godina, kao i da se Zemlja ne nalazi u
    centru, ve na 3/5 rastojanja od ivice do centra diska. U poslednjih 75 godina, astronomi su
    poboljali ovu sliku uz pomo raznih tehnika radio, optike, infracrvene i rendgenske
    spektroskopije, koje su dale jo bolje predstave o poloajima spiralnih ramena, oblaka gasa i
    praine, debljine diska itd. Ipak, najvanije saznanje je to da se na Sunev sistem nalazi na
    unutranjoj ivici jednog spiralnog ramena, na oko 25 000 svetlosnih godina od centra
    Galaksije ispunjene zvezdama. Sunev sistem, zajedno sa svim drugim galaktikim
    zvezdama, rotira oko centra nae Galaksije, a na udaljenosti od galaktikog sredita na kojoj
    se danas nalazi Sunce, potrebno je oko dvesta miliona godina da zvezda napravi punu orbitu
    oko centra Galaksije.

    - Koliko je veliki Sunev sistem?

    Sunev sistem obuhvata 9 planeta, mnogobrojne njihove satellite, nekoliko stotina
    hiljada asteroida, nekoliko stotina poznatih kometa i mnogo meteora i estica meuplanetarne
    praine i gasa koji orbitiraju oko njegove jedine zvezde, Sunca koje obuhvata 99,86 % mase
    Sunevog sistema. Sve planete orbitiraju oko Sunca u smeru njegove rotacije, a i sve planete
    se nalaze u istoj ravni (osim Merkura i Plutona ije su orbitalne ravni malo nagnute). Takoe,
    i sve planete osim Venere i Urana (koji se okree oko svoje ose normalno u odnosu na
    orbitalnu ravan) orbitiraju oko svoje ose u istom smeru u kome orbitiraju oko Sunca. Merkur
    (mase 3,3 10
    23
    kg, a prenika 4878 km) se nalazi na srednjem rastojanju od Sunca od 57,9
    miliona km (0,39 astronomskih jedinica), Venera (mase 4,9 10
    24
    kg i prenika 12100 km)
    108,2 (0,72 astronomske jedinice), Zemlja (mase 6 10
    24
    kg i prenika 12756 km) 149,6 (1
    astronomska jedinica), Mars (mase 6,4 10
    23
    kg i prenika 6786 km) 227,94, Jupiter (mase
    1,9 10
    27
    i prenika 142984 km) 774,94, Saturn (mase 5,7 10
    26
    kg i prenika 120536 km)
    1423,6, Uran (mase 8,7 10
    25
    kg i prenika 51108 km) 2867, Neptun (mase 10
    26
    kg i
    prenika 49538 km) 4488,4, a Pluton (mase 1,3 10
    22
    kg i prenika 2350 km) na 5909,6
    miliona kilometara od Sunca (oko 40 astronomskih jedinica). Iza orbite Plutona, nalazi se tzv.
    Ortov oblak u kome se nalaze mnogobrojne komete sa veoma velikim periodima obilaska oko
    Sunca, dok se heliopauzom naziva granica Sunevog sistema iza koje se vie ne uoava
    gravitacioni i svetlosni uticaj zvezde kojoj dugujemo ivot na naoj planeti. Smatra se da se
    heliopauza nalazi na oko 100 astronomskih jedinica od Sunca (tj. na oko 15 milijardi
    kilometara ili oko 14 svetlosnih sati od Sunca), premda se smatra da postoje mnoge komete
    koje odlaze na 50000 astronomskih jedinica od Sunca da bi se ipak periodino vraale da
    naprave krug oko njega. U Sunevom sistemu postoje i mnogi neobino pravilni odnosi. Tako
    se npr. Merkur tri puta obrne oko svoje ose (period pune rotacije, odnosno dan na Merkuru
    traje 58,6 dana) za dve rotacije Sunca oko svoje ose, ne postoji nijedan asteroid sa
    celobrojnim periodom rotacije u odnosu na Jupiter, a tri Galilejeva satelita (Io, Evropa i
    Ganimeda) orbitiraju oko Jupitera u vremenskom odnosu 4:2:1, pri emu se odstupanje od
    ovog odnosa ne opaa ak ni na devetoj decimali. Ako bismo eleli da napravimo umanjeni
    model Sunevog sistema u kome bismo nau malu planetu prikazali lopticom prenika 1 cm,
    tada bi se na daljini od 117 metara nalazilo Sunce, prenika 1,1 metra. Mesec bi bio loptica
    prenika 3 mm udaljena od Zemlje 30 cm. Venera, nama najblia planeta, nalazila bi se u
    proseku na oko 33 metra od Zemlje; Jupiter, najvea planeta Sunevog sistema, koja je vie
    nego dvostruko masivnija od svih drugih planeta u Sunevom sistemu zajedno, bio bi
    prikazan lopticom prenika 10 cm, na daljini od 608 metara od Sunca; Pluton, najudaljenija
    planeta od Sunca, imao bi prenik od oko 4 mm i nalazio bi se 4,5 km daleko od Sunca, a
    Suncu najblia zvezda, Proxima Centaura, nalazila bi se 30 000 km daleko od nas, odnosno
    izvan granica nae sadanje atmosfere. Takoe, zamislimo li Sunce kao jednu fudbalsku loptu,
    Zemlju kao jednu ribizlu ili borovnicu, a Pluton kao vrh iode, tada bi Zemlje orbitirala na
    rastojanju do 22 metra od Sunca, dok bi mali Pluton orbitirao na oko 863 metra od Sunca, to
    je za vie od 8 fudbalskih terena daleko od nas.

    - Da li je Jupiter nekada bio zvezda?

    Jupiter, koji je najvea planeta u naem Sunevom sistemu, ija masa je 1000 puta
    manja od mase Sunca, a zapremina 1316 puta vea od Zemlje, nalazi se na rastojanju od 5,2
    astronomske jedinice, a esto se naziva i ugaenom ili palom zvezdom, jer se sastoji od
    istih elemenata (vodonika i helijuma) kao i Sunce, ali mu slabija sila gravitacije usled
    nedovoljno velike mase ne dozvoljava da postigne dovoljno visok unutranji pritisak i
    temperaturu i da zapone proces fuzije vodonika u helijum, tj. proces u kome sve ostale
    zvezde, pa i nae Sunce stvaraju energiju. Kada bi Jupiter bio izmeu 50 i 1000 puta masivniji
    nego to jeste, gravitaciono privlaenje njegovih sastavnih estica bi postalo dovoljno veliko
    da zapone lanani proces fuzije i da se tako Jupiter pretvori u zvezdu. Skoro svi naunici koji
    prouavaju nastanke planeta, smatraju da je Jupiter nastao na razliit nain od ostalih zvezda.
    Zvezde nastaju u gravitacionom saimanju gustih oblaka meuzvezdane praine i gasa, a
    usled rotacije, ovi oblaci stvaraju ravne diskove koji okruuju centralnu, rastuu zvezdu.
    Nakon to daljim saimanjem oblaka gasa i praine, zvezda dostigne svoj krajnji oblik, ostaci
    materije u diskovima postaju slobodni i formiraju planete. Nastanak Jupitera se moe podeliti
    u dva podprocesa. Najpre su nastala velika jata leda i kamenja, koji se esto nazivaju
    planetezimalima. Ova tela veliine kometa su se sudarala i akumulirala u velikom
    planetarnom embrionu. Kada je ovaj embrion postao masivan kao deset naih planeta,
    njegova gravitacija je poela da privlai gas iz diska, a tokom ovog drugog dela procesa
    nastanka, proto-Jupiter je dobio najvei deo svoje mase, koja danas iznosi 318 masa Zemlje.
    Relativno brzo nakon ovoga, disk gasa je uklonjen pod dejstvom jakog solarnog vetra, pre
    nego to se formirao Saturn i dostigao slinu veliinu.

    - Koji su to Jupiterovi sateliti?

    Sa 39 do danas poznatih prirodnih satelita, Jupiter, najvea planeta u Sunevom
    sistemu predstavlja jedan pravi mali solarni sistem, pogotovo ako uzmemo u obzir da sastav
    Jupitera veoma podsea na Sunce, pa ga stoga esto nazivamo i ugaenom zvezdom. 7.
    januara 1610. godine, Galileo Galilej je pomou svog teleskopa uoio 4 najvea Jupiterova
    satelita koji se danas nazivaju Io, Evropa, Ganimed i Kalisto, a zajednikim imenom su
    poznati kao Galilejevi sateliti. Od ova 4 satelita, Io iji je glavni atmosferski sastojak sumpor
    dioksid, neto je vei od naeg Meseca, orbitira sa periodom od 1,77 dana na srednjem
    rastojanju od 422 000 kilometara od Jupitera, pa je stoga i njemu najblii od sva 4 Galilejeva
    satelita. Premda je stalno okrenut Jupiteru sa svojom jednom stranom, meseci Evropa i
    Ganimed perturbuju Iovu orbitu u eliptinu putanju, pa je stoga usled variranja rastojanja do
    Jupitera, Io izloen velikim plimskim silama koje uzrokuju nadimanje i sputanje njegove
    vrste povrine (ne vodene kao na Zemlji) za itavih 100 metara. Upravo usled ovoga, Io
    predstavlja najaktivnije vulkansko telo u Sunevom sistemu. Vulkanska lava se na njemu
    podie do visina od 300 kilometara, postiui pri tome ak polovinu Iove kosmike brzine. Io
    prolazi kroz jako Jupiterovo magnetno polje, pa se stoga ponaa i kao mali elektrini
    generator, s obzirom da se du njega formira napon od 400 000 Volti i struja od 3 miliona
    ampera, koja izaziva munje u Jupiterovoj gornjoj atmosferi, kao i odvajanje tone materijala sa
    Ioa ka Jupiteru u svakoj sekundi. Evropa orbitira sa periodom od 3,55 dana na rastojanju od
    671 000 km od Jupitera, poluprenik joj je jednak 1 565 kilometara, glavni atmosferski
    sastojak kiseonik, a poseduje izuzetno glatki ledeni pokriva debeo oko 5 kilometara ispod
    koga se moda nalazi okean dubine vee i od oko 50 kilometara u kome se sumnja da postoji
    ak i ivi svet. Ganimed je najvei Jupiterov satelit, a i najvei satelit u Sunevom sistemu, s
    obzirom da je njegov prenik jednak 5 262 km. Ganimed je sastavljen od kamenog jezgra sa
    vodeno-ledeno-silikatnim pokrivaem i korom od kamenja i leda. Ganimed orbitira na
    rastojanju od 1 070 000 km od Jupitera sa periodom od 7,15 dana, a nedavno je na njegovoj
    povrini detektovano prisustvo ozona, premda u malim koliinama, to u svakom sluaju
    znai da je kiseonik glavni sastojak njegove atmosfere. Kalisto je drugi najvei satelit Jupitera
    (sa poluprenikom od 2403 km), a trei po veliini u Sunevom sistemu (drugi po veliini je
    Saturnov mesec Titan koji je vei od Merkura) i otprilike je veliine Merkura. Kalisto je
    nebesko telo sa najvie kratera u Sunevom sistemu, jer je njegova kora veoma stara i datira iz
    vremena od pre oko 4 milijarde godina kada se Sunev sistem tek stvorio. Ipak, na Kalistu
    koji orbitira na rastojanju od 1 883 000 km sa peridom od 16,69 dana nema velikih planina to
    je verovatno posledica ledene prirode njegove povrine. Njegov glavni atmosferski sastojak je
    ugljen dioksid, a on sam se sastoji iz jednakog odnosa kamenja, leda i vode. Meteoriti su
    uzroci mnogobrojnih kratera na njegovoj povrini, a slivanje vode du njegove povrine
    stvara svetle niti i prstenove oko kratera inei tako Kalisto jednim od najlepih nebeskih tela
    posmatranih sa Zemlje. Za sve ostale manje Jupiterove mesece se smatra da su asteroidi koji
    su vremenom postali privueni Jupiterovom gravitacijom.

    - Na kojoj planeti Sunevog sistema je dan dui od godine?

    Premda je Sirijus najsjajnija zvezda na Zemljinom nonom nebu, mnogi misle da je
    najsjajnija zvezda zapravo zvezda Danica, koja je stvarno najsvetlija, premda nije zvezda, ve
    planeta i to ona koju nazivamo Venerom. Upravo na ovoj, najtoplijoj planeti Sunevog
    sistema, dan, odnosno period rotacije planete oko svoje ose traje 243 zemaljska dana, dok
    godina, odnosno period rotacije planete oko Sunca traje 224,7 zemaljskih dana, to znai da je
    dan na Veneri za skoro 20 zemaljskih dana dui od godine na njoj. Sunce se vidi sa Venere
    tokom 121 Zemaljskog dana, a isto toliko dana traje i no. Venera, planeta koja je po svojim
    dimenzijama i gustini veoma slina Zemlji, posebna je i po tome to za razliku od svih drugih
    planeta Sunevog sistema, koje rotiraju u istom pravcu kao i Sunce (drugim reima, Sunce
    izlazi na istoku), Venera rotira u suprotnom pravcu, pa stoga, Sunce na Veneri izlazi na
    zapadu, a zalazi na istoku. Meutim, oblaci njene atmosfere jure u pravcu istoka i to 60 puta
    bre od brzine kretanja vrstog tela Venere. Velike vruine koje vladaju na Veneri (oko 500
    o

    tokom dana) prouzrokovane su izrazito gustom atmosferom koju u najveoj meri (96 %) ini
    ugljen dioksid, a drugi najzastupljeniji gas na njoj je azot (3,5 %). Venera i Merkur su jedine
    planete Sunevog sistema koje nemaju svog prirodnog pratioca u vidu nekog meseca, a razlog
    zato je Venera toplija od Merkura iako se nalazi na dvostruko veem rastojanju od Sunca
    (108,2 miliona kilometara u proseku) nego Merkur (57,9 miliona kilometara u proseku) je
    upravo u pojaanom efektu staklene bate kao posledice izrazito guste atmosfere, to dovodi
    do velike apsorpcije elektromagnetnih talasa sa Sunca i do globalnog zagrevanja Venere.
    Naime, vazduni pritisak na povrini Venere odgovara pritisku kome bismo bili izloeni kada
    bismo zaronili u more na dubinu od 900 metara. Usled ovako gustih oblaka i atmosfere na
    Veneri, Sunce se jedva vidi sa njene povrine, a u najboljem sluaju, nebo bi nam sa nje
    izgledalo kao da se nalazimo u ai za ampanjac imali bismo samo pregled malog pareta
    neba iznad nas, usled visokog koeficijenta refrakcije kao posledice veoma guste atmosfere.
    Poto povrinu Venere nije mogue videti, za ispitivanje topografije ove planete se koriste
    radio talasi koji prodiru kroz gustu zavesu Venerinih oblaka i odbijajui se od njene povrine,
    stiu nazad do nas nosei sa sobom informacije o planetarnim planinama i dolinama. Kada bi
    se i Zemlja nalazila toliko blisko Suncu kao Venera, dolo bi do poveanog isparavanja vode
    iz okeana u atmosferu, to bi takoe povealo efekat staklene bate i prouzrokovalo vee
    temperature na Zemlji.

    - Zato su Marsovci zelene boje?

    Izgleda da je tradicija zelenih Marsovaca zapoela u seriji knjiga Barsoom Edgara
    Rajsa Berouza, od kojih je prva u nizu bila Princeza od Marsa (1912.), a u svim knjigama
    ovog serijala glavni junak se borio protiv Marsovaca koji su svi bili zelene boje. Pre ovoga,
    Herbert Dord Vels je pisao o Marsovcima braon boje, a E. L. Arnold je u svom Raspustu
    porunika Gulivera Donsa pretpostavio da su Marsovci ustvari isti kao i ljudi sa nae
    planete. Iako danas znamo da na Marsu, planeti ija je zapremina dvostruko, gravitacija
    trostruko, a masa desetostruko manja od vrednosti odgovarajuih veliina na Zemlje,
    najverovatnije ne ive nikakva inteligentna bia, jo uvek se ne poznaju pravi uzroci
    postojanja izvesnih pravilnih struktura i linija na povrini planete koji se najee nazivaju
    kanalima. Nekada se mislilo da su ove kanale, koji izrazito podseaju na presuena rena
    korita, izgradili Marsovci kako bi dovlaili vodu iz polarnih oblasti do suvih, centralnih
    oblasti planete. Takoe, nekada se mislilo da je do sezonskih promena boje tamnih podruja
    (tzv. marsovskih oaza) dolazi usled naizmeninog bujanja i uvenua vegetacije. 1938. godine
    je Orson Vels emitovao na radiju adaptaciju poznatog SF romana Herberta Dorda Velsa
    Rat Svetova nakon koje su mnogi ljudi, ne znajui da je u pitanju samo radio drama, poeli
    da se spremaju za invaziju Marsovaca. Takoe, 1980. godine je primeeno da se Marsova
    atmosfera ponaa kao dinovski prirodni laser koji emituje koherentne infracrvene talase na
    talasnoj duini od 10,33 mikrometara, to je jo vie podstaklo razmiljanja o postojanju
    Marsovaca. Atmosfera Marsa se sastoji od ak 95,3 % ugljen dioksida, 2,7 % azota, 0,13 %
    kiseonika i 0,03 % vodene pare. Prosena temperatura na Marsu iznosi 63
    o
    C, a atmosferski
    pritisak je 170 puta slabiji od Zemaljskog pritiska atmosfere, to ini ideje o postojanju vode u
    tenom stanju na ovoj planeti praktino nemoguim. Uz sve ovo, na Marsu, planeti na kojoj
    se nalazi Olympus Mons, najvei vulkan u Sunevom sistemu, nikada ne pada kia. Ipak,
    trenutno je jedno od kljunih pitanja planetarne nauke da li je klima na Marsu bila nekada
    dovoljno topla da obezbedi slivanje vode sa polarnih kapa planete (zaleene smee ugljen
    dioksida i vode na polovima planete) i njeno trajno opstajanje u tenom obliku, to je
    neophodno za nekadanji ili budui razvoj ivota (ili naseljavanje) na ovoj crvenoj i
    pustinjskoj planeti Sunevog sistema.

    - ta su to asteroidi?

    Asteroidi (ili planetoidi) predstavljaju mala, kamena nebeska tela koja orbitiraju oko
    Sunca u prostoru izmeu orbita Marsa i Jupitera, to znai da se nalaze na rastojanjima
    izmeu 2,1 i 3,2 astronomske jedinice od Sunca. Danas postoji vie od 20 000 poznatih
    asteroida, a njihovo postojanje je otkrio uzepe Pjaci 1801. godine kada je pomou teleskopa
    ugledao Ceres, najvei od svih poznatih asteroida, prenika 457 km. Asteroidi su asimetrinih
    oblika, njihovi prenici se nalaze u rasponu izmeu jednog i nekoliko stotina kilometara, a
    merenjem promena u njihovom sjaju (odnosno odsjaju), saznali smo da njihove godine
    (periodi obilaska oko Sunca) traju izmeu 3 i 30 dana. Izuavanjem spektra svetlosti koju
    reflektuju ova nebeska tela, doli smo do zakljuka da svaki asteroid pripada jednoj od
    sledeih klasa: C (mrani, najverovatnije ugljenini asteroidi), S (dvostruko svetliji od C
    asteroida, a najverovatnije su izgraeni od gvozdenih stena), M (slini gvozdenim
    meteoritima), P i D (crvenkasti, niskog sjaja). Dnevne temperature na asteroidima iznose oko
    100
    o
    C, dok nou temperatura opada na oko -150
    o
    C. Usled slabe gravitacije, kosmika brzina
    sa povrina ovih tela iznosi svega nekoliko desetina kilometara na as, to znai da bismo i
    samo uz pomo skoka moda mogli da se otisnemo sa povrine asteroida u meuplanetarni
    prostor. Letelica NEAR je bila lansirana februara 1996. godine i predstavljala je prvi kosmiki
    projekat orbitiranja oko jednog, malog nebeskog tela. Ova letelica je juna 1997. godine prola
    na oko 1212 km iznad povrine asteroida Matilda, da bi februara 2000. godine ula u orbitu
    asteroida Eros, koji predstavlja jedan od najveih asteroida u Sunevom sistemu, oblika je
    ploda krompira dugakog 33 km, irokog i debelog po 13 km, a orbitira na oko 1,5
    astronomskih jedinica od Sunca. Godina na njemu traje samo oko 5 sati i on je asteroid S tipa.
    Letelica NEAR koja je bila opremljena sa magnetometrom (koji je merenjem magnetnog polja
    ustanovio prisustvo gvoa u ovom asteroidu), X i Gama spektrometrom (koji je merio
    visokoenergetsko zraenje emitovano sa povrine asteroida), infracrvenim spektrometrom
    (koji je merio spektar Suneve svetlosti reflektovan sa asteroida kako bi se ustanovio njegov
    mineralni sastav), laserskim ureajem za merenje topografije asteroida, multispektralnim
    spektrometrom (koji je pomou vie razliitih talasnih duina svetlosti odreivao sastav
    kamenja na asteroidu) i radio aparatom (koji je slao konstantan radio signal ka Zemlji pomou
    koga se merilo gravitaciono privlaenje letelice ka Erosu, a iz ega se odredila masa i gustina
    Erosa), uspela je da 12. februara 2001. godine sleti na povrinu asteroida Eros prilikom ega
    je na Zemlju poslala mnogo slika sa visina izmeu 500 i 120 metara, a danas jo uvek alje
    radio signale ka Zemlji.

    - Kako se mere mase asteroida?

    Precizno izraunavanje mase planeta se vri merenjem vremena potrebnog da neki
    njen prirodni satelit napravi pun krug oko nje, na osnovu ega se piu Njutnove jednaine i
    izraunava masa planete. Drugim reima, da bismo izmerili masu nekog tela, neophodno nam
    je da moemo registrovati njeno gravitaciono privlaenje sa nekim drugim nebeskim telom.
    Meutim, mase asteroida su toliko male da ne vre nikakav znaajan gravitacioni uticaj na
    bilo koje okolno nebesko telo. Sve do skora, mase asteroida su se jednostavno procenjicale na
    osnovu njihovih dimenzija i pretpostavki o mineralima od kojih su sainjeni. Meutim, u
    poslednje vreme je nekoliko asteroida obila svemirska letelica. Kao i u sluaju prirodnog
    Meseca, putanja letelice u orbiti oko asteroida se krivi pod dejstvom privlaenja izmeu dve
    mase, a ovo krivljenje putanje se meri paljivim praenjem i Doplerovim radio merenjima sa
    Zemlje. Na osnovu ovih merenja, dolo se do zakljuka da su izmerene mase asteroida manje
    od oekivanih i da oni poseduju penastiju strukturu nego to se to oekivalo.

    - Kolika je guva u pojasu asteroida?

    Asteroidni pojas izmeu orbita planeta Marsa i Jupitera, sadri oko 100 000 asteroida,
    iji su prenici vei od jednog kilometra, ali proseno rastojanje izmeu njih iznosi oko 5
    miliona kilometara, to je jednako desetostrukom rastojanju od Zemlje do Meseca, pa su stoga
    njihovi meusobni sudari veoma retki. Svaki ovako veliki asteroid doivi u proseku po jedan
    sudar na svakih nekoliko milijardu godina, to znai da se sudari jednom do dva puta tokom
    ivota Sunevog sistema. Takoe, svemirske letelice prolaze kroz ovaj pojas sa zanemarljivo
    malom verovatnoom sudara sa nekim od asteroida. Guva u pojasu asteroida je toliko mala
    da kada biste stajali na jednom od asteroida i gledali unaokolo, sigurno ne biste videli nebo
    puno asteroida, ve biste u najboljem sluaju mogli da vidite barem jedan u blizini.

    - Da li bi bilo korisno rudarstvo na asteroidima?

    Ideja o korisnosti rudarstva na asteroidima zasniva se na moguem korienju
    materijala ekstrahovanih sa asteroida u svrhu podrke svemirskih letova, svemirskih stanica ili
    Meseevih baza. Najkorisniji materijali za ovakvu primenu bi bili voda (H
    2
    O), metan (CH
    4
    )
    ili neka druga jedinjenja koja bi se mogla pretvarati u raketno gorivo ili koristiti za zamenu
    potronih materijala neophodnih za odravanje ivota u Kosmosu. Neki naunici smatraju da
    bi se metali u asteroidima (gvoe, nikl i dr.) mogli iskopavati i koristiti kao sirovi materijali
    za izgradnju vetakih svemirskih struktura. Takoe, mogue je i vraanje iskopanih
    stratekih i dragocenih metala (npr. platina, galijum, germanijum ili zlato) na Zemlju, jer se
    ova ideja podrava na osnovu pretpostavki da je kamenje asteroida usled njihove
    diferenciranosti, tj. prostornoj razdvojenosti razliitih minerala na njima, znatno bogatije ovim
    retkim metalima nego kamenje sa Zemlje ili sa Meseca. Prvi koncepti o asteroidnom
    rudarstvu, podrazumevali su ljudske obilaske asteroida, dok su se novije ideje preorijentisale
    na potencijalne robotske misije, ili eventualno usmeravanje kriki asteroida ka proizvodnim
    pogonima na Zemlji ili jednoga dana, moda i na Mesecu.

    - Kako se odreuju mase planeta?

    Njutnov zakon gravitacije nam kae da je gravitaciona sila kojom se privlae dva tela
    jednaka proizvodu gravitacione konstante i njihovih masa, podeljenim sa kvadratom njihovog
    meusobnog rastojanja. Tako, znajui prenik Zemlje, i pretpostavljajui da je njen
    zapreminski centar isti kao i njen centar mase, moemo izraunati masu Zemlje ako samo
    izmerimo silu kojom deluje Zemljina gravitacija na telo iju smo masu prethodno izmerili na
    vagi. Takoe, neophodno nam je poznavanje vrednosti gravitacione konstante, a ona je
    jednaka 6.672 10
    -11
    Nm
    2
    /kg
    2
    . Sada kada smo izraunali masu Zemlje kao 5.98 10
    24
    kg,
    moemo korienjem istog zakona izraunati i masu Sunca. Da bi Zemlja bila u stalnoj orbiti
    oko Sunca, privlana sila gravitacije mora biti jednaka centripetalnoj sili, neophodnoj da
    ouva Zemlju u stalnoj orbiti. Centripetalna sila je jednaka proizvodu mase Zemlje i njene
    brzine, i sve to podeljeno sa kvadratom rastojanja od Zemlje do Sunca. Ako na osnovu
    astronomskih merenja odredimo udaljenost Zemlje od Sunca, moemo iz jednakosti
    gravitacione i centripetalne sile izraunati brzinu kretanja Zemlje oko Sunca, a odatle i
    Sunevu masu. Kada znamo masu Sunca, moemo na prethodno opisani nain izraunati
    masu bilo koje planete Sunevog sistema, naravno uz prethodno astronomsko izraunavanje
    perioda i prenika putanje planeta.

    - Kako su nastali i od ega se sastoje prstenovi planeta?

    Prstenovi oko planeta, kao to su Jupiter, Saturn, Uran i Neptun iz naeg Sunevog
    sistema, sastoje se od komadia kamenja, trunica praine i leda. Planetarni prstenovi nastaju
    kada asteroidi, komete ili neki vei objekti priu isuvie blizu planeti i pod dejstvom plimskih
    sila (naizmeninog irenja i skupljanja rotirajueg tela pod dejstvom privlane sile gravitacije)
    bivaju rastureni na komadie. Na odreenom rastojanju od planete postoji zamiljena sfera
    koja se naziva Roeovom granicom, a premda se diskovi praine oko novoformiranih planeta
    najee pretvaraju u satelite, bilo koji objekat koji prie planeti na manje rastojanje od
    njegove Roeove granice, biva pod dejstvom gravitacije planete rastavljen na manje komadie
    koji zatim ostaju u orbiti planete i time postaju delovi planetarnog prstena. Po definiciji,
    Roeova graniva predstavlja minimalno rastojanje izmeu centra planete i fluidnog satelita na
    kome fluidni satelit moe stabilno orbitirati i ostati stabilan nasuprot gravitacionom dejstvu
    planete. Kada su planeta i satelit jednakih gustina, Roeova granica predstavlja 2,456
    poluprenika planete, a naravno kada je u pitanju vrsti satelit, on je tada u stanju da prie
    planeti na manje rastojanje od Roeove granice, jer izmeu njegovih atoma postoje snane
    vezivne sile koje su u stanju da se suprotstavljaju slabijem privlanom dejstvu gravitacije.
    Samo planete koje su veoma esto izloene naletima leteih objekata imaju oko sebe prstenje,
    a spektroskopska posmatranja su pokazala da estice planetarnih prstenova koje su blie
    jezgru planete orbitiraju bre nego udaljenije estice. Prstenovi oko Jupitera su prilino
    razreeni i sastoje od estica razmera od 1 do 2 mikrometra, dok su Saturnovi prstenovi
    znatno sloeniji i sastoje se od sedmoslojne meavine praine, kamenia i leda, ije se
    razmere kreu od nekoliko mikrometara do nekoliko stotina metara. Uran poseduje devet
    prstenova koji ine praina i kamenii veliine oko jednog metra, dok Neptun poseduje tri
    prainasta prstena.

    - Zato se Pluton ne smatra pravom planetom?

    Svako telo koje se nalazi u zvezdanom sistemu (to znai da orbitira oko zvezde), a pri
    tome je vee od nekoliko metara i ne poseduje sopstveni izvor toplotne energije, smatra se
    planetom, pod uslovom da ne orbitira oko tela koje orbitira oko zvezde, jer se u tom sluaju
    naziva satelitom. U skladu sa ovakvom klasifikacijom, Pluton jeste planeta Sunevog sistema,
    jer njegov ekvatorijalni prenik iznosi 2350 km, a poto je i njegovo jezgro najverovatnije
    vrsto, on poseduje dovoljno gravitacije da mi mogao vremenom da se izoblikuje u sferno
    telo. U naem Sunevom sistemu, postoji nekoliko tipova planeta koje su uglavnom
    rasporeene du ravni Sunevog sistema po svojim dimenzijama. Naime, izmeu 4 velike
    gasovite planete (Jupitera, Saturna, Urana i Neptuna) i 4 male, kamene planete (Merkura,
    Venere, Zemlje i Marsa) se nalaze najmanje planete Sunevog sistema koje su poznate i kao
    planetoidi ili asteroidi. Planeta Pluton, koja se nalazi na srednjem rastojanju od oko 40
    astronomskih jedinica (ili 5,9 milijardi kilometara) od Sunca, na neki nain odskae od ovako
    ureenog sistema, s obzirom da su ak 6 satelita velikih planeta, pa i na Mesec vei od njega.
    Takoe, Pluton je stenovito telo za razliku od gasovitih dinovskih planeta, a za razliku od
    svih ostalih planeta Sunevog sistema, orbitalna ravan Plutona se nalazi pod uglom veim od
    17,2
    o
    u odnosu na ekliptiku (orbitalnu ravan svih ostalih planeta Sunevog sistema), to ga s
    vremena na vreme, kao to je na primer i sada sluaj, dovodi na manje rastojanje od Sunca
    nego Neptun, pa stoga, trenutno, Pluton nosi epitet osme planete Sunevog sistema. Usled
    velike eliptinosti njegove putanje oko Sunca, Plutona esto porede sa kometama, telima
    ekstremno eliptinih putanja oko Sunca (a koja poinju da se tope kada se dovoljno priblie
    Suncu), a za primer moemo uzeti Halejevu kometu, ija putanja prolazi kroz orbitalne
    putanje svih planeta osim Plutona. Ponekad se smatra da je Pluton najvei lan Kuiperovog
    pojasa (do koga stie i Halejeva kometa, kao i mnoge druge komete sa periodom obilaska oko
    Sunca manjim od 500 godina, nakon ega se vraaju ka Suncu) koji se protee izmeu orbita
    Neptuna i Plutona i obuhvata milione malih kamenih i ledenih objekata koji orbitiraju oko
    Sunca. Ipak, iako ga poloaj u Sunevom sistemu ini slinim u odnosu na druge objekte iz
    Kuiperovog pojasa, postojanje atmosfere koja se najverovatnije sastoji iz metana, azota i
    ugljen monoksida, ini Pluton geoloki i meteoroloki razliitim od svojih bliskih suseda. U
    okviru Kuiperovog pojasa, postoji i jo jedna grupa tzv. trans-Neptunovih objekata (u koje
    spada i Pluton) koji imaju tu osobinu da im je period rotacije oko Sunca stoji u odnosu 2:3 sa
    periodom revolucije Neptuna, to znai da dok se Neptun dva puta okrene oko Sunca, ovi
    objekti se okrenu tri puta. Persival Lovel je 1905. godine na osnovu male perturbacije u
    kretanju Urana predvideo postojanje planete iza orbite Neptuna, to je bilo dokazano 1930.
    godine kada je Pluton prvi put primeen, pa je tada dobio status devete planete Sunevog
    sistema. Takoe, Pluton poseduje i jedan satelit kome su astronomi dali ime aron, i oni
    zajedno orbitiraju oko Sunca sa periodom revolucije od 247,7 zemaljskih godina, a dan na
    Plutonu, mase 1,3 10
    22
    kg, traje 6,39 zemaljskih dana.

    - ta su to komete?

    Komete predstavljaju kosmike lutalice, odnosno male lanove zvezdanih sistema ije
    su dimenzije najee reda veliine kilometra, a smatra se da se sastoje od: praine, leda
    (tanije zaleene smee vode, amonijaka, metana i ugljen dioksida), nekih ugljeninih
    (organskih) jedinjenja (tj. katrana) i kamenog sredita. Komete koje prolaze kroz na, Sunev
    sistem poseduju veoma iroke orbite oko Sunca koje se nalaze u okviru: Ortovog oblaka
    (sfere oko Sunca iji poluprenik iznosi oko 277 svetlosnih dana) ili Kuiperovog pojasa
    (oblast u ravni Sunevog sistema, ali daleko iza orbite Plutona, najudaljenije planete koja
    krui oko Sunca). Komete mogu imati kratke orbitalne periode (manje od 200 godina, kao na
    primer Halejeva kometa iji period obilaska oko Sunca iznosi 76 godina) ili duge (preko 200
    godina, kao na primer kometa Kohoutek koja je prola pored Sunca 1974. godine, a sledei
    put e doi tek kroz 300 000 godina). Kada kometa prie Suncu (ili nekoj drugoj zvezdi) na
    rastojanje manje od jednog svetlosnog sata, vrsti led u njoj poinje direktno da prelazi u
    vodenu paru (sublimacija), to sa Zemlje opisujemo kao kometin rep. Kada se kometa
    dovoljno priblii Suncu, moe se razlikovati nekoliko njenih razliitih delova: vrsto jezgro
    (iji prenik najee iznosi izmeu 1 i 10 kilometara, premda moe biti i vei), koma (koja
    zajedno sa jezgrom ini glavu kometa, najee je oko 1000 puta vea od jezgra, mada moe
    biti velika koliko i Jupiter ili Saturn, a sastoji se isparljivih gasova i praine), vodonini
    omota (koji nevidljivo oblae glavu komete i poveava se sa pribliavanjem komete Suncu),
    prainasti rep (najee dugaak nekoliko miliona kilometara, uvek je usmeren suprotno od
    Sunca, jer ga odbacuje pritisak Suneve svetlosti, a predstavlja jedini deo komete koji je
    vidljiv sa Zemlje golim okom, jer dobro reflektuje svetlost) i jonski rep (koji se sastoji od
    jonizovanih atoma i molekula koje, takoe, solarni vetar odbacuje od sebe). Prilikom prolaska
    kometa kroz Sunev sistem, esto se desi da one pod dejstvom Jupiterove gravitacije budu
    pocepana na delie.

    - Zato Ortov oblak nije diskolik?

    Iako se Sunev sistem nalazi praktino u jednoj ravni, s obzirom da se sve planete
    okreu oko Sunca u istoj ravni (tzv. ekliptici, sa izuzetkom Plutona ija je orbita za oko 17
    0

    nagnuta u odnosu na ekliptiku), Ortov oblak koji se prua od orbite Plutona (u proseku od oko
    40 astronomskih jedinica od Sunca) pa sve do samih granica Sunevog sistema (tzv.
    heliopauze), ne nalazi se u ravni ekliptike, ve predstavlja sferu. U Ortovom oblaku se nalazi
    oko 10
    12
    kometa sa izuzetno velikim periodima obilaska oko Sunca, premda se smatra da je
    ukupna masa svih kometa u Ortovom oblaka jednaka izmeu 5 i 50 masa Zemlje (Zemlja ima
    masu od 6 10
    24
    kg) sa tipinom procenom od oko 15 Zemljinih masa, to je znatno manje od
    ukupne mase svih planeta u Sunevom sistemu koja iznosi 446,7 masa Zemlje. Danas se
    uglavnom smatra da su komete iz Ortovog oblaka nastale iz ledenih protoplaneta izmeu
    orbita Jupitera, Saturna, Urana i Neptuna, koje su usled intenzivne gravitacione interakcije sa
    ove 4 velike planete Sunevog sistema bile izbaene na velika rastojanja od Sunca. U ovom
    procesu se komete nisu samo izbacile na velika rastojanja, ve i pod velikim nagibom od oko
    20 do 30 stepeni u odnosu na ekliptiku. Kada su se nale u Ortovom oblaku (koji je dobio ime
    po Janu Hendriku Ortu, holandskom astronomu koji je otkrio rotiranje Mlenog puta, a i
    smatrao je da je Sunev sistem okruen malim ledenim telima koja ponu da se tope kada se
    priblie Suncu), gravitacione perturbacije od strane bliskih zvezda u prolazu, susreti sa
    dinovskim molekularnim oblacima u Galaksiji i galaktika plima su nastavili da utiu na
    orbitu kometa. Poto se ove perturbacije deavaju kada se kometa nalazi blizu afela
    (najudaljenije take od Sunca) njene izrazito ekscentrine orbite, tada se najefikasnije
    deavaju promene ugaonog momenta njene orbite. Ugaoni momenat figurie kao veoma
    vana veliina prilikom odreivanja take perihela putanje komete, odnosno njene najblie
    take Suncu, kao i nagiba njene orbite u odnosu na ekliptiku. Kao rezultat menjanja ugaonog
    momenta putanje komete, njen perihel tei da se udalji od planetarnih oblasti, a nagib orbite
    nastavlja da se poveava. Tako, na primer, kometa sa perihelom od 10 astronomskih jedinica
    (blizu orbite Saturna) i afelom na oko 50 000 astronomskih jedinica, to je tipino za komete
    iz Ortovog oblaka, kree se brzinom od samo 2,7 metara u sekundi u afelu. Jedna zvezda
    veliine Sunca koja proe na rastojanju od jednog parseka (3,26 svetlosnih godina ili 206 265
    astronomskih jedinica) brzinom od 30 kilometara u sekundi, poremetie brzinu kretanja
    komete za oko 0,29 metara u sekundi, to je dovoljno da povea njen orbitalni nagib u odnosu
    na ekliptiku za oko 6
    o
    . Poto svaka kometa doivi u proseku oko 40 000 ovakvih pertrbacija
    tokom svog postojanja, razumljivo je zato su nagibi putanja kometa u odnosu na ekliptiku
    raznovrsni, pa je tako i Ortov oblak ne diskolik, ve loptast.

    - Kada e Halejeva kometa opet proi pored Zemlje?

    Halejeva kometa je jedna od najpoznatijih lopti leda i praine koja periodino prolazi
    pored Sunca kreui se pri tome po veoma izduenoj putanji u pravcu suprotnom od kretanja
    planeta. Iz elemenata njene putanje kada nam se ova kometa veoma pribliila 1682. godine,
    astronom Edmond Halej je predvideo njeno ponovno pojavljivanje 1758. godine (odnosno
    nakon 76 godina) i ispostavilo se da je bio u pravu. Tada su izraunata sva prethodna
    pojavljivanja ove komete i pronaeni su i pisani podaci o njoj iz 239. godine pre nove ere.
    Period obilaska Halejeve komete oko Sunca varira izmeu 75 i 79 godina, to zavisi od
    gravitacionog dejstva planeta Sunevog sistema na nju. Halejevu kometu, koja je velika oko
    10 kilometara, poslednji put na naem nebu smo mogli da posmatramo 1985. i 1986. godine, a
    u budunosti, ona e dostii taku ahela (taka najvee udaljenosti orbitirajueg tela od tela
    oko koga ono orbitira, a u sluaju Halejeve komete to je Sunce) u svojoj eliptinoj putanji oko
    Sunca tokom Boia 2023. (odnosno 2024.) godine i tada e se nalaziti na rastojanju od oko
    35,3 astronomske jedinice (1 astronomska jedinica je jednaka srednjem rastojanju od Zemlje
    do Sunca, odnosno oko 150 miliona kilometara), kada e poeti ponovo da se pribliava ka
    nama. 30 godina kasnije, u februaru 2061. godine, ona e dostii taku perihela, odnosno
    minimalnog rastojanja u odnosu na Sunce, to je u njenom sluaju jednako 0,587
    astronomskih jedinica. Ona e tada proi negde na pola puta izmeu orbita Merkura i Venere,
    ali e tada nae poglede ka njoj zaklanjati Sunce, s obzirom da e naa planeta tada biti na
    suprotnoj strani svoje orbite oko Sunca. Ipak, zaobiavi oko Sunca, novembra 2061. godine,
    Halejeva kometa e prii Zemlji na rastojanje od samo 0,61 astronomske jedinice i nalazie sa
    praktino iznad glava pononim posmatraima neto severno od ekvatora. Poto zaokrene
    svojom putanjom oko Sunca, kometa e sredinom aprila 2062. godine opet proi pored
    Zemlje pri emu e nam prii na samo 0,426 astronomskih jedinica. Tada e najistiji pogled
    ka njoj imati stanovnici june hemisfere i to rano ujutru. to se tie sjaja ove komete, to je kao
    i u sluaju svih drugih kometa njena nepredvidljiva osobina, pa nam nije poznato da li e ona
    svojom svetlou prevazii njen sjaj koji smo gledali sa Zemlje 1985. i 1986. godine. Inae,
    svake godine, naa planeta po dva puta proe kroz putanju Halejeve komete. Tada se sa
    Zemlje mogu posmatrati velike meteorske kie: Orionid meteorska kia u oktobru i Eta
    Aquarids u maju.

    - Da li Mesec putuje sa istoka na zapad ili obrnuto?

    Posmatrajui Mesec na nonom ili predveernjem nebu, sigurno smo primetili da se
    ovaj na jedini prirodni satelit kree iznad nas od istoka ka zapadu. Meutim, ovakav pravac
    kretanja Meseca bismo mogli da usvojimo samo kada se Zemlja ne bi okretala oko sebe.
    Naime, Zemlja se okree od zapada ka istoku mnogo veom brzinom nego to se Mesec kree
    preko zvezda. Naime, brzina rotiranja Zemlje oko svoje ose na ekvatoru iznosi oko 463 m/s, a
    s obzirom da je obim Zemlje oko ekvatora jednak oko 40 miliona metara, to znai da naa
    planeta izvri jednu punu rotaciju oko sebe za 24 sata, odnosno 86400 sekundi. Meutim,
    Mesecu je potrebno 27,3 dana da bi obiao Zemlju, pa stoga znajui da se Mesec nalazi na
    rastojanju od 384403 kilometara od Zemlje, moemo izraunati da njegova brzina kretanja u
    odnosu na nas iznosi samo oko 163 m/s, to je isuvie sporo u odnosu na brzinu rotacije
    Zemlje. Poto je obim Meseeve putanje udaljen od centra Zemlje oko 64 puta vie od nas na
    povrini Zemlje, Mesec bi zapravo morao da se okree brzinom od 4,5 km/s (to je oko 27
    puta vee od njegove sadanje brzine) ako bi hteo da stalno stoji iznad iste take na Zemlji, a
    njegova brzina bi morala da prekorai brzinu od 4,5 km/s ako bismo hteli nou da ga gledamo
    kako se kree ka istoku kao to je stvarno i sluaj. Upravo zato, kada nou posmatramo
    kretanje Meseca od istoka ka zapadu, moramo znati da je ovakvo kretanje zapravo izazvano
    kretanjem Zemlje u pravcu istoka. Iz istog razloga se i sve druge planete i zvezde koje vidimo
    na nebu kreu od istoka ka zapadu iako zapravo orbitiraju oko Sunca od zapada ka istoku.
    Stoga se i Mesec samo prividno na nebu kree od istoka ka zapadu, ali se zapravo kree u
    obrnutom smeru, odnosno od zapada ka istoku. Ovo moemo potvrditi i ako svako vee u isto
    vreme zabeleimo poloaj Meseca na nebu. Videemo da se iz veeri u vee, njegov poloaj
    pomera ka istoku. Ovo i nije tako neobino ako znamo da zahvaljujui zakonu o odranju
    ugaonog momenta, sva nebeska tela u jednom nebeskom sistemu kao to su zvezdani sistemi
    ili Galaksije najee rotiraju u istom smeru.

    - Zato je Mesec svetliji od oblaka?

    Albedo (odnos intenziteta reflektovane svetlosti i svetlosti koja dotakne telo)
    koeficijent tamnijih oblasti na Mesecu iznosi oko 0,07, dok je albedo svetlijih oblasti kao to
    su planine, svetli krateri i druge uzviice, neto vei i kree se izmeu 0,1 i 0,15. Ukoliko ste
    nekada pomou dvogleda posmatrali Mesec na pozadini od svetlo plavog neba, odnosno dok
    je jo dan, sigurno ste primetili da ove tamnije oblasti njegove povrine imaju praktino istu
    boju kao i nebo iza njega. S druge strane, da bi reflektovali najvei deo svetlosti koja pada na
    njih, oblaci moraju da budu prilino debeli. Ipak, tada oni najee pokrivaju celo nebo i ne
    moemo da vidimo njihove svetle vrhove. Takoe, i pored toga to albedo dovoljno debelih
    oblaka iznosi izmeu 0,6 i 0,8 (to znai da oni tada reflektuju izmeu 60 i 80 % svetlosti
    koja padne na njih, a i to je oigledno svaki put kada Sunce zae iza oblaka), kada su tanki i
    rasuti po nebu, oni najee nisu svetliji od Meseca. Ipak, kada su na nebu prisutni veliki beli
    kumulusi (to su oni bljetavo beli penasti oblaci), tada lako moemo primetiti da su oni
    stvarno desetak puta svetliji od dnevnog Meseca, kao to bismo i oekivali od odnosa njihovih
    albedo koeficijenata. Razlog to je nou Mesec svetliji od oblaka je naravno, u tome to je
    Mesec tada osvetljen Sunevom svetlou dok jedina svetlost koja pada na oblake potie od
    reflektovane svetlosti sa Meseca, kao i sijalica i svetiljki sa Zemlje. Ukupan intenzitet
    svetlosti koja sa Meseca i sa Zemlje nou dolazi do oblaka, znatno je manji od intenziteta
    Suneve svetlosti, pa je stoga i Mesec nou svetliji od oblaka.

    - Zato uvek vidimo samo jednu stranu Meseca?

    Period rotacije Meseca oko svoje ose jednak je periodu rotacije Meseca oko Zemlje,
    pa usled toga, sa Zemlje moemo videti samo jednu stranu meseca, dok drugu, tzv. tamnu
    stranu Meseca moemo videti samo iz Kosmosa. Ova dva perioda rotacije su nekada bili
    nejednaki, ali je vremenom dolo do usporavanja rotacije Meseca oko svoje ose. Kao to
    gravitaciono privlaenje izmeu Meseca i Zemlje uzrokuje plime i oseke na Zemlje isto tako
    postoje i plime na Mesecu, koje se ogledaju u savijanju Meseeve povrine. Smatra se da je
    dugotrajnim dejstvom Zemljine gravitacije na Mesec, vremenom dolo i do usporavanja
    rotacije Meseca, sve dok on na kraju nije postao stalno okrenut ka Zemlji svojom teom
    hemisferom. Naime, Mesec, jedini Zemljin prirodni satelit uopte nije pravilnog loptastog
    oblika, kao to to izgleda sa Zemlje. On poseduje oblasti vee i manje gustine, kao i veliko
    ispupenje na svojoj tamnoj strani. Mogue je da su ba ove nepravilnosti u rasporedu
    njegove mase uslovile to da je stalno okrenut ka Zemlji svojom jednom, najverovatnije
    guom stranom.

    - Kako nastaju Meseeve mene?

    Zemlja rotira oko svoje ose u smeru od zapada ka istoku, a u istom ovom smeru se
    kree i Mesec oko Zemlje. Da bi napravio jedan pun krug oko Zemlje, Mesecu je potrebno 29
    i po dana, to ini jedan Meseev mesec. Tokom svog perioda kruenja oko Zemlje, Mesec je
    uvek istom svojom stranom okrenut ka nama i prolazi kroz ciklus Meseevih mena. Naime,
    kada se Mesec nalazi tano izmeu Zemlje i Sunca, mi ga ne vidimo jer je u potpunosti
    osvetljena samo njegova tzv. tamna strana. Kreui se polako ka istoku, jedan mali, srpasti
    deo Meseca polako poinje da reflektuje Sunevu svetlost ka nama i mi vidimo osvetljeni
    deli njegove desne strane. Kada se Mesec nae na podjednakom rastojanju do Sunca, kao i
    Zemlja, odnosno u ravni sa njom, tada je itava desna polovina Meseca osvetljena, da bi cela
    nama okrenuta strana Meseca postala osvetljena kada Mesec doe u poloaj iza Zemlje. Tada
    Mesec vidimo kao potpuno okruglo i svetlo nebesko telo na nonom nebu. Meutim, Mesec
    nastavlja da se kree ka istoku da bi kada se ponovo nae u ravni (tj. u istoj liniji) sa Zemljom
    (ali sa druge strane) postao poluosvetljen i zatim ponovo nevidljiv kada se opet nae izmeu
    Zemlje i Sunca.

    - Da li bi sa Meseca mogla da se vidi vetaka svetlost sa Zemlje?

    Ako biste stajali na Mesecu, a va drug sa Zemlje uperio ka vama svetlosni zrak iz
    baterijske lampe, sigurno ga ne biste videli. Baterijska lampa stvara svetlost koji se iri kroz
    prostor u obliku kupe, a kada svetlosni snop stigne do vas, on bi bio toliko razreen da bi
    jedva nekoliko fotona stiglo do vaih oiju, koje vi verovatno ne biste uspeli da detektujete.
    Meutim, ako biste sa Zemlje koristili laser onda biste znatno smanjili divergentnu kupu
    svetlosnog snopa, pa bi laserska svetlost na Mesecu stvorila krug svetlosti prenika oko
    jednog kilometra. Ovakvu svetlost biste sigurno mogli da vidite na Mesecu. Sledea varijanta
    bi bila da se povea veliina vaeg oka uz pomo teleskopa. Teleskop skuplja svetlost iz
    velike oblasti prostora uz pomo soiva ili ogledala i zbog toga ga ljudi koriste za posmatranje
    svetlosti sa dalekih zvezda. Iako su zvezde veoma svetlije u odnosu na jednu baterijsku
    lampu, one su takoe i veoma daleko. Najvei broj zvezda su nekoliko svetlosnih godina
    daleko od nas, a jedna svetlosna godina je jednaka rastojanju koje svetlost pree za godinu
    dana, tj. oko 10 triliona (10 miliona miliona) kilometara. S obzirom da svetlost od zvezde do
    Zemlje treba da pree toliki put, kada stigne na Zemlju, ta svetlost je veoma slaba. Najvei
    teleskop na Zemlji je Hablov svemirski teleskop, za koga kau da moe videti ak i upaljenu
    ibicu na planeti Plutonu.

    - Da li se pomou teleskopa mogu razaznavati predmeti na Mesecu?

    Da bismo jasno raspoznavali vee obrise na Zemlji, morali bismo da raspolaemo sa
    uveliavajuim sredstvom rezolucije vee od jednog metra. Najbolji trenutno dostupni
    teleskop je Hubble Space teleskop koji poseduje rezolucionu snagu od 0,1 lune skunde, pa bi
    njegova rezolucija za predmete na Zemlji (sa rastojanja na kome se sada nalazi) iznosila oko
    petnaestak santimetara, tj. oko pola stope. Mesec je oko 1000 puta udaljeniji od Hubble Space
    teleskopa nego Zemlja, to znai da bi ovaj teleskop posedovao rezoluciju od oko 150 metara
    za predmete na Mesecu. Sa takovom rezolucijom, itav fudbalski stadion bi zauzimao jedan
    do dva piksela (elementarna polja ekrana) na slici. Stoga, manje predmete od reda veliine
    fudbalskih terena, aviona, vonjaka, olimpijskih vodenih bazena ili solitera ne bismo mogli da
    raspoznajemo ni pomou trenutno najboljeg teleskopa na planeti.

    - Zato Mesec izgleda vei na horizontu nego kada je iznad nas?

    esto nam se ini da je Mesec kada se nalazi na horizontu vei, a samim tim i blii
    nama nego kada je visoko na nebu. Ova pojava, poznata i pod nazivom Meseeva iluzija
    predstavlja optiku varku, jer je Mesec na horizontu otprilike za rastojanje od jednog
    poluprenika Zemlje dalji od nas nego kada je u zenitu, tj. tano iznad nas. Ovaj efekat jo
    uvek nije nauno objanjen, iako postoje teorije koje trae uzrok ove pojave. Ukoliko
    fotografiete Mesec u oba poloaja i zatim izmerite njegov obim, videete da je Mesec za oko
    2 % manji kada je na horizontu. Neki naunici smatraju da je uzrok Meseeve iluzije
    prelamanje svetlosti sa Meseca na esticama atmosfere. Meutim, merenja uz pomo
    preciznih instrumenata su pokazala da prelamanja Meseeve svetlosti u atmosferi ine da
    Meseev disk izgleda jo manji nego bez prelamanja, to je opet u suprotnosti sa onim to
    vidimo. Neki naunici su reenje ove pojave videli u Ponzoovoj iluziji, tj. efektu da kada
    nacrtate 2 jednake krive linije jednu iznad druge (koje se eventualno nalaze u navie
    usmerenom trouglu ili su okruene navie konvergentnim linijama), ona donja e vam
    izgledati kao vea i dua. Takoe, postoji i optika iluzija pri kojoj nam isti objekat izgleda
    manji kada je okruen sa veim, pre nego sa manjm sferama. Ibn Alhazan je pre 3000 godine
    dao objanjenje koje mnogi naunici priznaju, a to je da kada posmatramo Mesec blizu
    horizonta onda ga poredimo sa drugim zemaljskim objektima, npr. drveem, kuama, putem,
    pa nam Mesec izgleda blii nego to jeste, dok kada je u zenitu, tj. visoko na nebu onda ga
    poredimo sa veoma dalekim zvezdama pa nam se i Mesec ini malo daljim nego to stvarno
    jeste.

    - Da li postoji Meseeva duga?

    Kao to se Suneva svetlost moe rasuti na kapima kie i tako stvoriti dugu u vazduhu,
    isti efekat moe postii i Meseeva svetlost, koja kao to znamo predstavlja Sunevu svetlost
    koju ka nama reflektuje ovaj, jedini prirodni satelit nae planete. Meutim, Meseevu dugu
    smo veoma retko u prilici da vidimo, jer postoji nekoliko uslova koji se moraju ispuniti da bi
    ona postala vidljiva. Naime, osim to je neophodno da pada kia u daljini, Mesec mora biti
    pun i mora se nalaziti relativno blizu horizonta, jer ukoliko se nalazi iznad 42
    o
    , duga e se
    nalaziti iza horizonta. Meseeve duge se esto vide oko sat vremena pre izlaska Sunce, jer je
    tada nebo jo uvek tamno, a duga se nalazi na istoku, u pravcu izlazeeg Sunca. Ipak, za
    razliku od Suneve, dnevne duge, Meseeva, nona duga ne poseduje ni priblino bogat
    spektar boja u sebi, ve izgleda veoma sivo. Razlog toga je u tome to su nae oi u uslovima
    slabe osvetljenosti (kada malo fotona dolazi u nae oi) i slabi detektori boja, pa nam mnoge
    obojene stvari na meseini izgledaju sive. Tako nam i sve zvezde na nebu izgledaju istobojne
    iako su svetlosti koje nam dolaze sa njih najrazliitijih boja od crvenih, narandastih, preko
    utih (kao nae Sunce) pa do plavih i belih. Meutim, i Mesec je veoma tamno nebesko telo, s
    obzirom da reflektuje samo 7 % od Suneve svetlosti koja padne na njega (sve ostalo se troi
    na zagrevanje osvetljene Meseeve povrine), a s obzirom da je Mesec skoro u potpunosti
    bran boje, spektar njegove reflektovane svetlosti je i prilino siromaan, a kao to znamo,
    duga predstavlja svetlost, razloenu po talasnim duinama fotona koji je ine, pa e stoga i
    boje u njoj biti manje izraene nego kod duge koja potie od prelamanja direktne Suneve
    svetlosti. Kada bi na Zemlji mogla da se vidi duga od Zemljinog odsjaja na Mesecu (to je ona
    slabo osvetljena strana Meseca dok je Mesec mlad, a koja potie od svetlosti sa Zemlje), tada
    bi ova duga sigurno bila izuzetno lepa, jer je Zemlja prepuna raznovrsnih boja. A duga na
    Mesecu ne postoji, jer naravno, na Mesecu ne postoji voda na ijim bi se kapljicama svetlost
    prelamala i tako stvarala ovu ivopisnu pojavu. Pod Meseevom dugom se esto
    podrazumeva pojava oreola oko Meseca ispod koga prolaze cirusi (tanki, paperjasti oblaci
    sainjeni od kristalia leda), tako da se svetlost sa Meseca refraktuje na kristalima leda dajui
    tako krug od oko 22
    o
    oko Meseca sa crvenom bojom u unutranjosti kruga, a sa plavom na
    njegovoj spoljanjosti (za razliku od Suneve duge koja poseduje crvenu boju na spoljanjem
    kraju, a plavu i ljubiastu u unutranjosti kruga). Ovaj oreol se moe pojaviti i oko Sunca, ali
    zbog njegovog velikog sjaja nismo u stanju da ga vidimo. Svetle take na delovima
    Meseevog oreola koji odgovaraju poloajima kazaljke asovnika u 3, 9 i 12 sati nazivaju se
    Meseevim psima i potiu od preteno vertikalno orijentisanih kristala leda u atmosferi (koji
    stvaraju horizontalno skretanje svetlosti, pa i svetle take na poloajima za 3 i 9), kao i
    kristala leda koji su orijentisani horizontalno, tako da u vertikalnom smeru skreu Meseevu
    svetlost, stvarajui tako svetlu taku na poloaju koji odgovara poloaju kazaljke na satu u
    tano 12 sati.

    - Da li Meseeva gravitacija utie na nau teinu?

    Poto gravitaciona sila kojom nas privlae nebeska tela opada srazmerno kvadratu
    rastojanja od nas do centra mase datog nebeskog tela, tako e sa udaljavanjem od centra mase
    Zemlje, naa teina postajati sve manja. Meutim, poto se Zemljin centar mase ve nalazi na
    oko 6500 km ispod nas, penjanje na neku od zemaljskih planina nee smanjiti nau teinu u
    primetnoj meri. U sluaju da elimo da postanemo laki jednostavnim penjanjem u visinu,
    morali bismo da se popenjemo mnogo kilometara u visinu da bismo primetili smanjenje
    gravitacione sile koja deluje na nas na Zemlji. Meutim, poto je Mesec manji i laki od
    Zemlje, nije potrebno udaljavati se mnogo od njega da bismo osetili promene u teini. Naime,
    dovoljno je da se udaljimo od Meseca za nekoliko kilometara i biemo primetno laki u
    odnosu na nau teinu dok stojimo na njegovoj povrini. Kada se Mesec nalazi tano iznad
    naih glava, onda je on otprilike za oko 378 000 km udaljen od nas. Kada se Mesec nalazi s
    druge strane Zemljine kugle, odnosno oko 12 sati nakon to je zauzimao mesto iznad naih
    glava, tada e Mesec biti na rastojanju od oko 391 000 km od nas, odnosno bie za 13 000
    kilometara dalji nego pre pola dana. Interesantno je da ovaj porast rastojanja do Meseca od 13
    000 kilometara, znai da je naa Meseeva teina za 7 % manja kada se Mesec nalazi sa
    suprotne strane Zemlje nego kada nam se nalazi iznad glava. Meutim, poto je Meseeva
    masa mala i poto se srazmerno njoj, on nalazi na velikom rastojanju od nas, ovaj efekat u
    varijaciji nae teine pod njegovom dejstvom koji iznosi svega nekoliko hiljaditih delova
    Njutna, teko je primetiti na jednoj obinoj kunoj vagi. Ipak, Meseeva gravitacije je
    dovoljno velika da bi privlaila Zemlju tako da se njih dvoje zajedno okreu oko Sunca.

    - Koliko je vremena potrebno svetlosti sa Meseca da stigne na Zemlju?

    Svetlost putuje kroz Kosmos brzinom od oko 300 000 km/s. Mesec se nalazi na
    rastojanju od 384 403 km od Zemlje, pa lako moemo izraunati da je svetlosti potrebno oko
    1,3 sekunde da stigne sa Meseca do naih oiju. Izmeu ostalih stvari, astronauti koji su se
    etali Mesecom, na njemu su ostavili i nekoliko reflektujuih ogledala. Usmeravanjem
    laserskog snopa sa Zemlje ka tim ogledalima i merenjem vremena koje proe od ispaljivanja
    laserskog snopa do prijema njegove refleksije mogue je odrediti rastojanje od nas do Meseca
    sa grekom manjom od jednog milimetra (danas je poznato rastojanje od nas do Meseca do
    tanosti od debljine jednog papirnog lista). Ako ste nekada posmatrali video snimke sletanja
    na Mesec, moda ste primetili da je radio odgovor astronauta sa Meseca ponekad ukljuivao
    zakasneli eho pitanja, to je bila posledica toga da i radio talasi kao jedna posebna vrsta
    svetlosti putuju skoro 3 sekunde do Meseca i nazad. Inae, Meseeva svetlost predstavlja
    ustvari svetlost sa Sunca koju povrina ovog naeg, jedinog prirodnog satelita reflektuje ka
    nama. Meseeva svetlost nastaje na Suncu odakle joj je potrebno oko 8 minuta da stigne do
    sistema Zemlja-Mesec, a samo oko 1,3 sekunde da pree put od Meseca do naih oiju.

    - Da li Mesec ima atmosferu?

    Na Mesec poseduje veoma razreenu, tzv. kratkotrajnu atmosferu. Iznad povrine
    Meseca postoje gasovi, ali u tako malim koncentracijama, da se praktino i ne mogu nazvati
    trajnom atmosferom. Elektromagnetni talasi sa Sunca predaju energiju esticama Meseevih
    gasova, to poveava njihovu kinetiku energiju, a samim tim i brzinu, koja veoma lako
    dostie Meseevu kosmiku brzinu koja predstavlja brzinu kojom je potrebno da se kree
    neko telo da bi napustilo gravitaciono polje objekta ispod sebe i otisnulo se u Kosmos, a ova
    brzina sa Meseeve povrine iznosi 2,38 km/s, to je oko 5 puta manje od iste brzine na
    Zemlji, a to je posledica 6 puta slabije sile gravitacije na Mesecu nego na Zemlji. ak i
    Zemlja iz istih razloga stalno otputa atmosferske gasove u Kosmos, ali ih i obnavlja kroz
    razne bioloke procese. Nedostatak atmosfere na Mesecu je i razlog zato nebo na Mesecu
    uvek izgleda tamno, jer nebo u boji zahteva prelamanje Suneve svetlosti na esticama
    atmosfere. Poto Mesec nema ni atmosferu ni vodu, njegove stene se skoro uopte hemijski ne
    menjaju, pa stoga, sa povrine Meseca lako moete skupljati kamenie stare i po 4 milijarde
    godina.

    - Koja je Meseeva sudbina u budunosti?

    Mesec se trenutno udaljava od Zemlje brzinom od oko 4 santimetra godinje. Ovo
    udaljavanje Meseca se deava usled prenosa Zemljinog ugaonog impulsa (tzv. momenta) na
    Meseev ugaoni impuls kao posledice plimskog trenja. Postepeno udaljavanje Meseca e se u
    budunosti manifestovati kao produeni Meseev period rotacije oko Zemlje, poznat i kao
    Meseev mesec. Zamislimo da se vozimo na biciklu koji je sa jednim lasom povezan sa
    Zemljom, a koji krui oko Zemlje u istom smeru u kome se ona okree oko sebe. U ovoj
    analogiji, mi na biciklu bi predstavljali Mesec, Zemlja bi ostala Zemlja, a laso bi bila
    gravitacija. Kao i u sluaju Meseca, neto ugaonog impulsa Zemlje bi prelazilo na nas i na
    bicikl bi postepeno ubrzavao svoje kretanje, a time se i polako udaljavao od Zemlje, isto kao
    to se deava sa Mesecom. Ista ova pojava prenosa impulsa dovodi do malog usporavanja
    Zemlje, to rezultuje u duem danu, a i u duem mesecu (periodu obilaska Meseca oko
    Zemlje). Kada duina dana na Zemlji postane jednaka duini jednog meseca, brzina rotacije
    Zemlje oko svoje ose e se izjednaiti sa brzinom rotacije Meseca oko Zemlje i doi e do
    prestanka daljeg prenosa ugaonog impulsa. Do ovog izjednaavanja e doi tek kroz nekoliko
    milijardi godina (ukoliko naa sadanja planeta tada bude jo uvek postojala) i tada e dan na
    Zemlji, kao i mesec trajati oko 47 sadanjih dana, a Mesec e biti 1,35 puta dalji od Zemlje
    nego danas, tj. na oko 1,7 svetlosnih sekundi rastojanja od Zemlje.

    - Kako gledajui u Mesec moemo da saznamo sastav Zemlje?

    Astronomi su nedavno, posmatrajui odsjaj Zemlje na Meseevoj povrini, uspeli da
    izmere spektar Zemljinih elektromagnetnih talasa, za ta se smatra da e u budunosti biti
    korisna informacija prilikom potrage za drugim nama slinim planetama u Mlenom putu.
    Pojava starog Meseca u zagrljaju mladog Meseca je odavno poznata. Naime, tokom nekoliko
    dana pre ili posle mladog Meseca, sa Zemlje je vidljiva, blago osvetljena jedna polovina
    Meseca, dok je druga njegova polovina jo manje osvetljena, a upravo ova slabije osvetljena
    polovina Meseca potie od sjaja Zemlje. Naime, dnevna strana Zemlje osvetljava zoru ili
    sumrak na Mesecu. Leonardo da Vini je prvi objasnio ovu pojavu u kojoj se Mesec ponaa
    kao dinovsko ogledalo koje nam pokazuje Sunevu svetlost koju je ka njemu reflektovala
    naa planeta. Posmatranjem odsjaja Zemljine svetlosti sa Meseeve povrine mogue je
    odrediti spektar Zemlje, onakav kakav bi bio vien sa neke druge veoma udaljene planete.
    Kada ne bi postojao ovaj prirodni odsjaj svetlosti sa Zemlje, bila bi nam potrebna specijalna
    letelica koja bi snimala spektar nae planete, a iako su dananje letelice dobre za snimanje
    fotografija Zemlje, jer mogu odlino razlikovati detalje na povrini nae planete, one nisu
    naroito pogodne za pravljenje optih slika koje vae za itavu Zemlju u celini. Tako je
    Galileo letelica, koju si izradili Karl Sagan i njegovi saradnici, merila 1993. godine Zemljin
    spektar ali samo na jednom malom paretu Okeana. Ipak, uz korekcije na lunarnu refleksiju,
    radijaciju i dodatni prolaz svetlosti kroz Zemljinu atmosferu putem uporeivanja spektra
    odsjaja Zemlje sa Meseca sa spektrom Meseca obasjanog Sunevom svetlou, izveden je
    spektar Zemlje, kakav bi bio vien sa neke daleke planete. Osim to je izraunato da je
    Zemljin albedo jednak 0,297 (to znai da treinu svetlosti koja padne na Zemlju,
    reflektujemo), na osnovu ovog spektra je primeeno i kako se reflektivnost Zemlje menja sa
    talasnom duinom elektromagnetnih talasa. Takoe, postoji velika razlika u refleksiji svetlih
    oblaka i tamnijih okeana. Na osnovu plavoe neba, mogue je odrediti i koliinu atmosfere na
    naoj planeti. Postoji, takoe i veliki porast intenziteta u infracrvenom delu spektra iznad
    velikih uma, gde je vegetacija veoma reflektivna. Morska vegetacija nije u stanju da stvara
    infracrveni potpis u spektru, jer morska voda veoma dobro apsorbuje svetlost u crvenom delu
    spektra. Vanzemaljska posmatranja Zemlje bi vanzemaljcima stavila do znanja da se pre oko
    400-500 miliona godina pojavila vegetacija na Zemlji. Spektralne linije kiseonika i ozona bi
    ukazivale na odvijanje procesa fotosinteze, to je odlika samo ivog sveta. Naravno, jedna od
    najveih potekoa u vanzemaljskom posmatranju Zemlje je ta to smo mi veoma blizu
    Suncu, pa bi na blagi sjaj bio teko raspoznatljiv od velikog sjaja zvezde koja je izvor ivota
    na naoj planeti.

    - ta je to projekat LSP?

    U poslednje vreme se u svetu nauke sve vie razmilja o korienju Meseca za
    stvaranje elektrine energije na Zemlji. Naime, Dejvid Krisvel, fiziar iz Hjustona, smislio je
    ideju o postavljanju solarnih elija na Meseevu povrinu koje bi pretvarale energiju Suneve
    svetlosti u elektrinu energiju i zatim ih pomou snanih mikrotalasnih antena slali do
    predajnika na Zemlji koji bi energiju prosleivali do potroaa, a otelotovorenje ove ideje
    predstavlja projekat pod imenom LSP (Lunar Solar Power Meseeva solarna snaga), koji je
    verovatno prvi put spomenut 1984. godine na simpozijumu NASA-e o Meseevim bazama i
    svemirskim aktivnostima u 21. veku. Ljudska civilizacija sa oko 10 milijardi ljudskih bia
    koji e iveti na njoj oko 2050. godine, zahtevae oko 20 TeraVati snage koja potie iz
    elektrine energije. Mesec prima oko 13 000 TeraVati snage sa Sunca, a smatra se da bi
    hvatanje samo 1 % od ove solarne energije i njeno slanje ka Zemlji, moglo u budunosti u
    potpunosti da zameni rad zemaljskih elektrana koje stvaraju elektrinu energiju na raun
    sagorevanja fosilnih goriva. itav sistem koji bi ka Zemlji slao energiju u obliku mikrotalasa,
    mogao bi na Mesecu da se izgradi pomou materijala koji postoje na Mesecu, ime bi se
    znatno smanjili trokovi povezani sa transportom materijala sa Zemlje na na jedini, prirodni
    satelit. LSP sistem se sastoji od 20 - 40 Meseevih postrojenja koji bi bili locirani na istonoj i
    zapadnoj ivici strane Meseca koja je vidljiva sa Zemlje. Svako od ovih postrojenja bi
    posedovalo nizove solarnih elija koje bi prihvatale Sunevu svetlost i prevodile je u
    elektrinu energiju koja bi se putem podzemnih kablova slala do mikrotalasnih generatora
    koji bi pretvarali ovu elektrinu energiju u mikrotalase. Generator (odnosno, antena) bi zatim
    slao mikrotalase do velikih ekrana koji bi reflektovali ove elektromagnetne talase ka Zemlji,
    gde bi se oni primali putem niza antena strateki postavljenih du cele Zemljine sfere kako bi
    se energija ravnomerno raspodeljivala potroaima. Antene na Zemlji prevode primljene
    mikrotalase u elektrinu struju koju zatim alju ka lokalnoj elektrinoj mrei.

    - Kako se odreuje sastav planeta i zvezda?

    Spektroskopija je nauna oblast koja nam daje odgovor na pitanja o materijalnom
    sastavu nebeskih tela. Posmatranjem svetlosti koja dolazi sa zvezda ili svetlosti koju
    reflektuju planete, mi smo u stanju da tano odredimo sastav nebeskih objekata.
    Spektroskopska ispitivanja se sastoje u razlaganju primljene zvezdane svetlosti po svim
    njenim talasnim duinama, to se najee vri proputanjem svetlosti kroz prizmu (ili
    difrakcionu reetku), tako da svetlost razliitih talasnih duina biva predstavljena u obliku
    razliitih linija na fotografskom filmu. Ovaj skup snimljenih linija se naziva spektrom. Svaki
    hemijski element u prirodi emituje svetlost koju ine fotoni njemu karakteristinih talasnih
    duina, to je posledica injenice da su rastojanja izmeu energetskih nivoa elektrona
    karakteristina za svaki hemijski element (a foton karakteristine talasne duine nastaje
    prelaskom elektrona sa vieg na nie energetsko stanje u atomu), pa smo tako na osnovu
    poloaja emisionih linija u spektru u mogunosti da odredimo koji su hemijski elementi
    prisutni na nebeskom objektu. Zatim, na osnovu intenziteta karakteristine linije odreenog
    elementa moemo odrediti i u kojoj je meri dati element zastupljen u sastavu planete ili
    zvezde.

    - ta je to interferometar?

    Optiki interferometar je ureaj u kome se dva ili vie svetlosnih talasa kombinuju
    stvarajui interferenciju. Ako dva teleskopa posmatraju istu zvezdu, a primljena svetlost sa
    oba teleskopa se pomea, dolazi do pojave interferencije ova dva svetlosna talasa, a sjaj
    zvezde e zavisiti od odnosa vremena dolaska oba talasa (ukoliko se njihovi bregovi preklope,
    sjaj zvezde e se pojaati, a ukoliko se breg jednog talasa poklopi sa doljom drugog, njen sjaj
    e nestati). Drugim reima, zvezda nestaje i ponovo se pojavljuje svaki put kada je razlika u
    vremenu dolaska talasa na ova dva teleskopa jednaka celobrojnom umnoku talasnih duina
    talasa, a ova pojava podsea na kretanje zvezde iza nekakve prugaste ograde. to je vei
    razmak izmeu teleskopa, manji je raspon izmeu zaklanjajuih pruga, pa tako i merenja
    postaju preciznija. Dva teleskopa na meusobnom rastojanju od samo nekoliko metara
    stvaraju tamne prenike razmera dinovske zvezde Betelgez. U ovom sluaju, zvezda postaje
    vea od duine tamne pruge i vie ne moe da se krije iza nje, a mi stalno vidimo njen sjaj.
    Upravo su se ovom metodom koristili Albert Majkelson (Albert A. Michelson) i Fransis Piz
    (Francis Pease) kada su 1920. godine izmerili prenik zvezde Betelgez, koja i pored toga to
    je zvezda sa najveim razmerama na nebeskoj sferi, ne sija tako jako, jer je vrlo stara zvezda u
    obliku crvenog dina. Veina drugih zvezda zahteva znatno vei razmak izmeu teleskopa
    radi merenja njihovih razmera, to znai da se oni ne mogu kao u sluaju Betelgeza montirati
    ba jedan pored drugog, a jo jedna tekoa u vezi sa ovakvim merenjima potie od
    nehomogenosti vazduha, to uzrokuje neravnomeran indeks prelamanja, to dovodi do stalnih
    nepredvidljivih promena u vremenu dolaska svetlosti do teleskopa, a kao rezultat toga, zvezda
    se nasumino pomera iza tamnih pruga, to znatno oteava merenja. Stoga se danas za
    interferometrijska merenja najee koriste radio teleskopi koji detektuju talase talasnih
    duina reda veliine milimetra ili santimetra, a sama interferometrija se moe koristiti i za
    precizna merenja rastojanja izmeu zvezda i njihovog kretanja, kao i za izraunavanja orbite
    dvojnih zvezda. Korienjem dovoljnog broja razliito razmaknutih teleskopa usmerenih u
    raznim pravcima na nebu, mogue je rekonstruisati slike zvezda sa veoma visokom ugaonom
    rezolucijom, koja e u skoroj budunosti dostii veliinu od jednog mililunog sekunda po
    mikronu (rezolucija od 1 lunog sekunda odgovara sposobnosti da se sa Zemlje prepozna
    osoba koja stoji na Mesecu). Osim velike primene interferometara u radio i optikoj
    astronomiji, oni se koriste i u spektroskopiji, u ispitivanju tankih filmova, isprobavanju
    optikih ureaja i pri merenju indeksa prelamanja.

    - Kakve sve vrste teleskopa postoje?

    Postoje teleskopi razliitih veliina i uveliavajuih sposobnosti, od onih dejih koje
    moemo kupiti u ponekoj knjiari, pa sve do Hablovog svemirskog teleskopa tekog nekoliko
    tona. Amaterski teleskopi se nalaze negde izmeu ova dva tipa, a pomou jednog ovakvog
    teleskopa sa soivom irine 15 cm moemo itati ta pie na noviu udaljenom 55 metara ili
    posmatrati nebeska tela koja se nalaze i po pola milijarde svetlosnih godina daleko od nas.
    Najvei broj teleskopa dananjice su ili refraktorni (koriste staklena soiva) ili reflektorni
    (umesto soiva, poseduju ogledala). to je vei prenik soiva ili ogledala (tzv. otvora
    teleskopa kroz koji ulazi svetlost), to e vie svetlosti moi da ulazi u unutranjost teleskopa,
    pa e time moi da se postigne i vee uveanje, a cena teleskopa upravo zavisi od veliine
    ovog otvora, pri emu su reflektorski teleskopi u tom pogledu neto jeftiniji od refraktora.
    Refraktori se sastoje od duge metalne, plastine ili drvene cevi na ijem se jednom kraju
    nalazi stakleno soivo objektiva koji prihvata upadnu svetlost i refraktuje je (prelama) i
    fokusira ka odreenoj taki (ii) u cevi teleskopa, dok se sa druge, posmatrau blie strane,
    nalazi soivo okulara (ija je ina daljina znatno manja od ine daljine objektiva) koje
    prihvata ovu svetlost, uveava je i alje u nae oi. Ahromatski refraktori poseduju soiva
    koja nisu korigovana radi spreavanja pojave hromatske aberacije, odnosno oreola duginih
    boja koji se ponekad pojavljuje oko predmeta posmatranih kroz teleskop. S druge strane,
    apohromatski refraktori poseduju ili viestruka soiva ili soiva izraena od nestaklenih
    materijala (npr. od fluorita) radi spreavanja pojave hromatske aberacije. Refraktori poseduju
    odlinu rezoluciju, dovoljno veliku da se mogu prepoznavati detalji na planetama ili dvojnim
    zvezdama. Meutim, prilino je teko napraviti velike objektive (vee od 10 cm u preniku)
    za refraktore, pa poto je veliina njihovog otvora ograniena, oni nisu ba podesni za
    posmatranje drugih galaksija i maglina. Isak Njutn je 1680. godine napravio prvi reflektor
    kako bi izbegao problem hromatske aberacije. Umesto soiva, on je upotrebio metalno
    (primarno) ogledalo za prikupljanje svetlosti i njeno reflektovanje u iu. Kako se glava
    posmatraa ne bi nalazila na putu upadne svetlosti, Njutn je izmeu primarnog ogledala i
    njegove ie ubacio i znatno manje, sekundarno ogledalo koje je skretalo put svetlosti i
    usmeravalo je ka okularu koje je uveliavalo lik predmeta. Wide-field reflektori predstavljaju
    tipove reflektora sa kratkim inim odnosom (odnos ine daljine i prenika otvora teleskopa,
    to definie jasnou lika), to im prua mogunost jasnog i panoraminog posmatranja kometa
    i tzv. deep-field objekata kao to su galaksije, magline i zvezdana jata. Postoje i
    katadioptrijski teleskopi koji predstavljaju meavinu refraktora i reflektora. Prvi teleskop
    ovakvog tipa je napravio Bernard mit 1930. godine i ovakav teleskop osim primarnog
    ogledala, poseduje i stakleni korektor radi spreavanja sferne aberacije (pojave da se svetlost
    sa krajeva ogledala fokusira na malom rastojanju od take u kojoj se fokusira svetlost koja se
    reflektuje sa centra ogledala), a umesto sekundarnog ogledala ili okulara, poseduje fotografski
    film postavljen u ii primarnog ogledala. Najvei broj dananjih teleskopa, ukljuujui i
    Hablov svemirski teleskop, predstavlja mit-Kasegrejnov (Schmidt-Cassegrain) tip koji je
    napravljen 1960. godine, a kod njega, sekundarno ogledalo odbija svetlost do okulara kroz
    rupu na primarnom ogledalu.

    - Po emu je poseban Hablov svemirski teleskop?

    ak ni u najvedrijim noima, sa najviih planina i sa najveim zemaljskim
    teleskopima ne moemo jasno sagledati Kosmos, jer nam to ne dozvoljava Zemljina
    atmosfera. Ona delimino apsorbuje, prelama i rasipa zvezdanu svetlost, smanjujui na taj
    nain otrinu astronomskih snimaka. Hablov svemirski teleskop (HST Hubble Space
    Telescope) na svojoj orbiti 612 km visoko nad Zemljinom povrinom, prvi je i trenutno jedini
    teleskop postavljen izvan ometajueg uticaja atmosfere. Njegovo ime potie od amerikog
    astronoma Edvina Habla koji je na osnovu cefeida (zvezda sa promenljivim sjajem) iz
    udaljenih galaksija primetio da se sve Galaksije udaljavaju od naeg Mlenog puta i da se
    njihova razdaljina poveava srazmerno brzinama kojima se kreu. Ta brzina irenja, odnosno
    brzina Galaksija podeljena sa njihovom udaljenou poznata je kao Hablova konstanta kojoj
    se trenutno pripisuje priblina vrednost od oko 80 kilometara u sekundi po Megaparseku.
    HST je nakon 8 godina pravljenja, lansiran u orbitu 1990. godine sa 5 instrumenata (Wide
    Field Planetary Camera 2 WFPC2, Near Infrared Camera and Multi-Object Spectrometer -
    NICMOS, Space Telescope Imaging Spectrograph - STIS, Faint Object Camera - FOC, Fine
    Guidance Sensors - FGS), vie od 400 000 delova i sa oko 50 000 kilometara elektrinih ica.
    HST iji je skelet napravljen od grafitne epoksi smole i aluminijuma, predstavlja svemirsku
    teleskopsku letelicu dugaku 13,2 metara, iroku 4,2 metra, teku 12 tona, koja orbitira oko
    Zemlje brzinom od 28000 km/h, to znai da napravi pun krug oko Zemlje za 97 minuta.
    Svetlost ulazi u teleskop, gde se odbija od primarnog ka sekundarnom ogledalu (oba ogledala
    su napravljena od stakla obloenog ultra tankim slojevima aluminijuma i magnezijum
    fluorida), koje reflektuje svetlost ka ii teleskopa u kojoj se nalaze polupropustljiva ogledala
    koja rasporeuju svetlost do mernih instrumenata, koji umesto fotografskih filmova koriste
    CCD-eve (Charged Coupled Device) koji detektovane svetlosne signale u digitalnom obliku
    alju do kompjutera. Pomou WFPC2 se mogu posmatrati vidljiva i UV svetlost, pomou
    NICMOS-a se moe gledati infracrvena svetlost (tj. toplotno zraenje) sa tela zaklonjenih
    meuzvezdanom prainom i gasom. STIS slui za razlaganje svetlosti na sastavne talasne
    duine (tj. za dobijanje spektra zvezda), na osnovu ega se moe saznati temperatura tela, a na
    osnovu Doplerovog pomaka svetlosti koja ini spektar moemo odrediti i kretanje izvora (ako
    je spektar pomeren ka plavom kraju spektra, telo se kree ka nama, a ako je pomeren ka
    crvenom kraju spektra, telo se udaljava od nas) u odnosu na teleskop, dok praenjem izgleda
    spektra tokom vremena moemo odrediti i eventualne promene u brzini kretanja sjajnog tela u
    odnosu na nas. FOC predstavlja visoko rezolucionu kameru pomou koje se moe posmatrati
    i povrina zvezda koje se nalaze na rastojanjima manjim od nekoliko stotina svetlosnih godina
    od nas. HST se napaja sa 2400 Vati elektrine struje pomou dve solarne ploe duina od po
    12,2 metara. Kada je HST uz Zemljinoj senci, on nastavlja da se napaja preko nikl-vodoninih
    baterija koje se pune kada se Sunce ponovo pojavi. Prikupljeni digitalni podaci se sa
    kompjutera alju na specijalni sistem satelita koji usmerava podatke na stanicu na Zemlji, gde
    se podaci dalje obrauju. Kako bi teleskop ostao usmeren ka svom cilju uprkos brzog
    kretanja, on se koristi iroskopima koji poput kompasa oseaju kretanje teleskopa, alju
    odgovarajui signal kompjuteru koji proraunava kretanje i signalizira reakcionim tokovima
    (zamajcima) u kom pravcu i u kolikoj meri da se obru i da tako pomere teleskop. FGS je
    osetljiv na najfinije pomeraje teleskopa i kada postavi zvezdu u svoje vidno polje, veoma
    precizno signalizira kompjuteru i najmanje pomeraje u okviru svog vidnog polja. HST ne
    moe prouavati Sunce (pa ni Veneru i Merkur), kao i neke posebno sjajne zvezde, jer
    ukoliko bi se direktno usmerio na njih, velika toplota bi istopila sve osetljive instrumente.

    - ta je to nebeska sfera?

    Nebeska sfera predstavlja zamiljenu loptu iji je poluprenik beskonano velik, a u
    ijem centru se nalazi posmatra na planeti Zemlji. Nebeska sfera predstavlja pozadinu na
    kojoj astronomi ucrtavaju poloaje nebeskih tela onakvih kakve ih vidimo sa Zemlje. Slino
    geografima koji mesta na Zemlji oznaavaju pomou koordinata kao to su geografska irina,
    geografska duina i nadmorska visina na Zemljinoj sferi, tako i astronomi oznaavaju
    poloaje zvezda i drugih nebeskih tela pomou odgovarajuih koordinata na nebeskoj sferi.
    Poto se poloaji nebeskih tela ne nebu Zemlje menjaju iz trenutka u trenutak usled obrtanja
    Zemlje oko svoje ose, a i iz dana u dan usled obrtanja Zemlje oko Sunca, nebeska sfera se crta
    u posebno doba godine i to tano u trenutku prolene ravnodnevnice, odnosno u trenutku kada
    Suneva svetlost kreui se ka severu pod pravim uglom padne na ekvator. Ona poseduje
    nekoliko karakteristinih elemenata i to su: severni nebeski pol (taka na kojoj se severnjaa
    polarna zvezda ne pomera sa okretanjem Zemlje oko svoje ose), juni nebeski pol (taka na
    kojoj prava koja spaja severni nebeski pol i poloaj posmatraa na Zemlji preseca povrinu
    nebeske sfere na njenoj junoj polulopti), svetska osa (prava koja povezuje severni i juni
    nebeski pol i oko koje nebeska sfera rotira sa periodom rotacije od jednog zvezdanog dana,
    odnosno dana koji se meri ne u odnosu na Sunce, ve u odnosu na zvezde, i koje je za oko 4
    minuta krai od srednjeg sunanog dana), nebeski ekvator (krug nebeske sfere koji je
    podjednako udaljen od oba nebeska pola), ekliptika (kruna projekcija putanje Sunca oko
    Zemlje, koja se odigrava u suprotnom smeru od smera kazaljke na satu, posmatrano sa
    severa), deklinacijski krug (svaki krug na nebeskoj sferi ija ravan prolazi kroz svetsku osu),
    prva taka Ovna (Ovan je prvi zodijaki znak, a ova taka odgovara taki preseka nebeskog
    ekvatora i ekliptike, kada se Sunce penje severno od ekvatora, to se deava na dan poetka
    prolea, odnosno prolene ravnodnevnice), prva taka Vage (Vaga je sedmi zodijaki znak, a
    ova taka odgovara dijametralno suprotnoj taki od prve take Ovna), nagib ekliptike (23,5
    o

    severno i juno u odnosu na nebeski ekvator), zenit (taka projekcije centra nebeske sfere na
    njenu beskonano udaljenu povrinu, odnosno taka u kojoj vertikala probija vidljivu nebesku
    sferu iznad horizonta), nadir (dijametralno suprotna taka od zenita), horizont (veliki krug iji
    su polovi take zenita i nadira), kao i krajnja severna i juna taka na horizontu. Ukoliko sada
    ugledamo neku zvezdu ili planetu na nebeskoj sferi, njen poloaj u odnosu na osnovne
    elemente nebeske sfere moemo da izrazimo preko: visine (ugla u vertikalnoj ravni od ravni
    horizonta do vizure na nebesko telo, koji moe imati vrednosti izmeu 90
    0
    i 90
    o
    ), azimuta
    (ugao u horizontalnoj ravni koji se meri od june take horizonta do ravni vertikale koja
    prolazi kroz uoeno nebesko telo, i moe imati vrednosti od 0
    o
    do 360
    0
    ), deklinacije (nebeske
    geografske irine - ugla u ravni deklinacijskog kruga izmeu ravni ekvatora i vizure na
    nebesko telo, i moe imati vrednosti od 90
    0
    do 90
    0
    ) i rektascenzije (nebeske geografske
    duine - ugla koji se meri u ekvatorskoj ravni u direktnom smeru od pravca ka prvoj taki
    Ovna do ravni deklinacijskog kruga zvezde i moe imati razne vrednosti od 0
    h
    do 24
    h
    , a
    interesantno je da je ovaj ugao stalan, jer deklinacijski krug prve take Ovna i deklinacijski
    krug zvezde ne menjaju svoj meusobni poloaj tokom Zemljinog dnevnog obrtanja).

    - ta su to sazvea?

    ivimo u Galaksiji Mleni put, u kojoj osim naeg Sunca postoji jo oko 200 milijardi
    drugih zvezda. Kada pogledamo nono nebo iznad nas, golim okom (iz nekog malo
    osvetljenog mesta na Zemlji) moemo videti nekoliko hiljada zvezda. Kada dugo gledamo u
    nebo, poinjemo da zapaamo najpre najsvetlije zvezde, a zatim i neke figure koje opisuju
    grupe bliskih zvezda. Tako nas neki skup bliskih zvezda moe podseati na srce, neki na
    oveka koji se raduje, neki na devojku koja dri perle u rukama, neki na kola, neki na irafu,
    neki na ribu ili kamilu ili zapravo na bilo ta to nam padne na pamet. Tako su ljudi koji su
    iveli na Zemlji pre nas radi lakeg opisivanja poloaja pojedinih zvezda na nebu, poeli da
    zvezde grupiu po sazveima kojih danas ima 88. Tako se npr. zvezda Vega nalazi u
    sazveu Lira, Sirijus u sazveu Velikog psa, Betelgez u sazveu Orion, Kapela u sazveu
    Koijaa, Arktur u sazveu Volara, Altair u sazveu Orla, Algol u sazveu Perseja itd.
    Zvezde koje formiraju neko sazvee uopte ne moraju biti stvarno bliske, ve one oblikuju
    svoja sazvea samo za posmatraa na Zemlji. Posmatrani sa neke druge planete (van
    Sunevog sistema), oblici sazvea bi bili drugaiji, pa stoga svako mesto u Kosmosu
    poseduje sebi posebna sazvea. Najee samo najsjajnije zvezde formiraju sazvea, dok se
    za slabije vidljive zvezde kae da se nalaze u tom i tom sazveu. Inae, razliite kulture su
    istim sazveima davali razliita imena, dok smo mi danas uglavnom usvojili ova imena od
    Vavilonaca, starih Grka, Rimljana i Egipana. Tako je sazvee veliki Medved, stare
    Egipane podsealo na kravu, Kineze na razgovor izmeu porotnika i cara, a stanovnike
    ostrva u Junom moru, sazvee korpije je podsealo na palmino drvo.

    - Zato naa Galaksija ima spiralne ruke?

    Spiralne ruke koje ima naa Galaksija, kao i sve druge diskolike Galaksije nisu statini
    objekti, ve predstavljaju mnotvo sjajnih zvezda i oblaka gasa (tzv. talase gustine) koji se
    kreu oko centra Galaksije, tako da se poloaj i izgled ovih spirala stalno menjaju. Drugim
    reima, spiralni kraci Galaksija predstavljaju oblasti u kojima je gustina zvezda vea od
    zvezdane gustine u predelima izmeu kraka. U svim spiralnim Galaksijama, zvezdama bliim
    sreditu Galaksije je potrebno manje vremena da naprave pun krug oko centra u odnosu na
    zvezde koje su blie periferiji Galaksije, a ova pojava se esto naziva diferencijalnom
    rotacijom i smatra se da kao posledicu ostavlja spiralne ruke na Galaksijama ija raspodela
    mase nije ravnomerna (nije simetrino rasporeena u prostoru). Takoe, gravitacione sile
    zvezda utiu da se ove spirale ne odviju pod dejstvom vremena, a ovi spiralni talasi zvezdane
    gustine imaju vreme postojanja od izmeu 5 i 10 rotacija oko centra Galaksije, odnosno oko
    1-2 milijarde godina. Naime, orbitalno kretanje zvezda, odnosno postojanje adekvatnog
    ugaonog momenta uravnoteava se sa gravitacionom privlanom silom i na taj nain se
    spreava poniranje svih zvezda ka centru Galaksije. Spiralne ruke Galaksije se ponaaju kao
    nekakvi katalizatori koei orbitalno kretanje nekih zvezda (zvezda u unutranjim krajevima
    kraka), a usled zakona o odranju ukupnog ugaonog impulsa u Galaksiji, ubrzavajui kretanje
    drugih zvezda (zvezda na spoljanjim krajevima kraka). Kao posledica oduzimanja energije
    zvezdama bliim sreditu, a poveanja energije zvezda udaljenijih od sredita Galaksije,
    zvezde blie centru Galaksije postaju jo blie sreditu, dok se udaljenije zvezde,
    poveavajui svoj orbitalni ugaoni impuls jo vie udaljavaju od centra Galaksije. Stoga se
    spiralne putanje pojavljuju kao energetski povoljnija stanja koja spreavaju preterano
    udaljavanje zvezda od centra Galaksije. Ipak, spiralne putanje Galaksije M51 se pripisuju
    gravitacionom dejstvu ne same Galaksije, ve susednih Galaksija. Neke spiralne Galaksije
    kao npr. M81 poseduju visoko simetrine krake, dok neke druge spiralne Galaksije kao npr.
    M101 poseduju svega nekoliko kraka, kao i manju ukupnu simetriju.

    - Kako se meri rastojanje od nas do zvezda?

    Postoji mnogo raznih naina da se odredi koliko su daleko zvezde, ali najstariji i
    najee pimenjivani postupak je princip paralakse. Uzmite jednu olovku i drite je uspravnu
    ispred vas. Gledajte je najpre samo sa jednim, a zatim samo sa drugim okom. Primetiete
    oigledan pomeraj poloaja olovke u odnosu na pozadinu. Taj pomeraj se naziva paralaksa.
    Veliina paralakse zavisi kako od rastojanja izmeu vas i objekta (u ovom sluaju olovke),
    tako i od rastojanja izmeu vaih oiju. Da bismo primetili paralaksu veoma dalekih objekata
    kao to su zvezde, nae oi, odnosno teleskopi, moraju biti to je mogue vie razmaknuti,
    kako bismo dobili to veu paralaksu. Poto je prenik Zemlje koji iznosi oko 12 800 km
    isuvie mali za posmatranje dalekih zvezda, stoga se kao dve take posmatranja koriste
    suprotni poloaji Zemljine orbite oko Sunca (u rasponu od 6 meseci). Poto nam je poznat
    prenik Zemljine orbite, uz malo trigonometrije moemo odrediti koliko su daleko zvezde od
    nas. Meutim, to vie udaljite olovku od vaih oiju, to e paralaksa olovke biti manja. Ista
    stvar se deava sa zvezdama. Naime, pomou paralakse moemo meriti rastojanja samo do
    nama najbliih zvezda. Nama najblia zvezda Alpha Centauri nalazi se na rastojanju koje je
    270 000 puta vee od rastojanja izmeu Zemlje i Sunca. ak i u sluaju jedne ovako bliske
    zvezde, njena paralaksa se meri u hiljaditim delovima lunih stepena. Ipak, avgusta 1989.
    godine je u orbitu oko Zemlje lansiran satelit pod imenom Hipparcos (po grkom astronomu
    Hiparhosu, osnivau astrometrije, nauke koja se bavi merenjem poloaja zvezda na nebu sa na
    hiljade drugih zvezda). Trenutno, izmeu mnogih drugih zadataka, ovaj satelit meri i
    paralakse hiljada zvezda koje mi sa Zemlje nismo u stanju da merimo, jer se zvezdana svetlost
    rasejava prilikom prolaska kroz atmosferu u dovoljnoj meri da se onemogui precizno
    merenje stvarnih poloaja zvezda na nebu. Satelit Hipparcos je istraio skoro 0,1 % Galaksije
    merenjem udaljenosti do zvezda, dok e astronomi 21. veka pomou zvezdanog
    interferomatra GAIA, kao i drugih instrumenata premeriti ceo galaktiki disk i verovatno
    veliki deo njegove neposredne okoline, tzv. haloa.

    - Kako se odreuje rastojanje od nas do drugih Galaksija?

    Trigonometrijska paralaksa, tj. mali i primetni pomeraji zvezda pod dejstvom
    menjanja naeg poloaja posmatranja kao posledice kretanja Zemlje oko Sunca, mogu se
    koristiti za odreivanje rastojanja samo do bliskih zvezda, udaljenih samo do oko 300
    svetlosnih godina od nas. Ako primetimo da je samo naa Galaksija Mleni Put dugaka oko
    100 000 svetlosnih godina, onda nam je jasno da se za izraunavanje udaljenosti Galaksija
    moramo sluiti nekom drugom metodom. Tradicionalni nain za ovakva merenja predstavlja
    posmatranje zvezda periodino promenljivog sjaja, tzv. cefeida. to je vei period varijacije
    sjaja posmatrane cefeide, to je njen stvarni sjaj vei. Posmatranjem vremena koje je potrebno
    da cefeida promeni svoj prividni sjaj, mogue je izraunati njen stvarni, odnosno unutranji
    sjaj. Poreenjem stvarnog i prividnog sjaja moe se izraunati koliko je ona daleko od nas.
    1920. godine je Edvin Habl (Edwin Hubble) na osnovu veze izmeu sjaja i perioda
    promenljivih zvezda izraunao rastojanja do njih i dokazao da one lee van Mlenog Puta,
    odnosno u drugim galaksijama. Iz nastavka ovog rada, sledila je i formulacija uvenog
    Hablovog zakona koji ustanovljava linearnu vezu izmeu udaljenosti Galaksija i njihovog
    crvenog pomaka, odnosno brzine udaljavanja od nas. Drugim reima, to je neka Galaksija
    dalja od nas, to se ona i bre pomera od nas. Ovaj zakon je doveo do potvrde Velikog praska
    kao nastanka Kosmosa, a merenjem crvenog pomaka svetlosti koja dolazi sa udaljenih
    Galaksija mogue je odrediti njihove brzine udaljavanja od nas, a samim tim i njihove
    trenutne udaljenosti od nas.

    - Koliko brzo se iri Kosmos?

    U skladu sa izraunavanjima koje je nedavno izvrio tim za projekte Hablovog
    svemirskog teleskopa, izgleda da se Svemir iri brzinom od oko 80 kilometara u sekundi po
    Megaparseku (to znai da se bilo koje dve take u Kosmosu koje se nalaze na rastojanju od
    jednog Megaparseka, odnosno 3,26 miliona svetlosnih godina, udaljavaju jedna od druge
    brzinom od oko 80 kilometara u sekundi), a ova veliina je u kosmologiji poznata i kao
    Hablova konstanta. Statistika greka ovog rauna iznosi manje-vie 17 kilometara u sekundi
    po Megaparseku, a ovo, u proseku znai da se nebeska tela udaljena od nas 1 Megaparsek
    (3,26 miliona svetlosnih godina) kreu u odnosu na nas brzinom od 80 kilometara u sekundi,
    dok se zvezde udaljene oko 10 Megaparseka od nas, udaljavaju brzinom od 800 kilometara u
    sekundi. Dananja brzina irenja Kosmosa je sirektono proporcionalna ukupnoj kosmikoj
    gustini materije koja je neophodno da jednog dana potpuno ohlaeni Kosmos ponovo privue
    ka sebi u singularitet koji e se eventualno, u nekom ponovnom Velikom prasku ponovo
    rairiti i stvoriti nove ivote i inteligentna bia u sebi. Naime, trostruka vrednost Hablove
    konstante podeljena sa osmostrukom vrednou gravitacione konstante (6,672 10
    -11

    Nm
    2
    /kg
    2
    ) i brojem daje nam vrednost kritine gustine Kosmosa koja predstavlja minimalnu
    vrednost gustine neophodnu da zatvori Kosmos i da sprei njegovo veno irenje. Trenutno
    nam najpreciznije izmerene vrednosti za Hablovu i gravitacionu konstantu pruaju vrednost
    kritine gustine od oko 1 10
    -29
    grama po kubnom santimetru, to iznosi oko 17 nukleona
    (protona ili neutrona) po kubnom metru.

    - Ako se Kosmos iri, zato se ne poveava rastojanje od Nju Jorka do San
    Franciska?

    Najea analogija koja se koristi za opisivanje irenja svemira je razmatranje balona
    na ijoj povrini iscrtane takice predstavljaju npr. Galaksije ili galaktika jata. Kako se balon
    naduvava, rastojanje izmeu bilo koje dve takice, tj. Galaksija se poveava. Takoe, to su
    dve galaksije meusobno vie udaljene, vea je i brzina kojom se one dalje udaljavaju sa
    naduvavanjem balona, tj. sa irenjem Kosmosa. Poveanje brzine razdvajanje Galaksija sa
    poveanjem rastojanja izmeu njih je poznato kao Hablov zakon, a opisuje ga Hablova
    konstanta ija vrednost jo nije poznata, a procenjuje se na oko izmeu 70 i 90 km/sMpc, a 1
    megaparsek (Mpc) je jednak 3,26 miliona svetlosnih godina. Meutim, poto je povrina
    balona dvodimenzionalna, analogija sa balonom predstavlja aproksimaciju stvarnog
    trodimenzionalnog irenja Kosmosa. Takoe, kljuna razlika izmeu analogije sa balonom i
    stvarnog irenja Kosmosa je u tome to u stvarnom Kosmosu postoje sile koje deluju na
    manjim rastojanjima i koje se suprotstavljaju irenju Kosmosa, pa se i stvarne Galaksije ne
    ire slino poveanju povrine takica na balonu. Tako, npr. u sluaju rastojanja izmeu San
    Franciska i Nju Jorka, ili u sluaju rastojanja izmeu atoma natrijuma i hlora u kristalu
    kuhinjske soli, postoje stvarne, elektromagnetne i nuklearne sile, koje tee da ouvaju
    najpovoljnija energetska stanja, pa se pod dejstvom ovih sila, ova, tzv. lokalna rastojanja ne
    poveavaju sa ukupnim poveanjem zapremine Kosmosa. Moemo izraunati da bi se i u
    odsustvu ovih dodatnih sila, rastojanje od Nju Jorka do San Franciska veoma sporo
    poveavalo. Tako, ako se prisetimo da je brzina udaljavanja dva tela proporcionalna
    meusobnom rastojanju izmeu ova dva tela, i ako pretpostavimo da je Hablova konstanta
    jednaka 80 km/sMpc, dva grada na rastojanju od 4800 km bi se udaljavala jedan od drugog
    brzinom od 12,5 pikometara u sekundi, pa bi stoga bilo potrebno oko milijardu sekundi ili oko
    31,7 godina da se pod dejstvom irenja svemira bez prisustva privlanih sila izmeu atoma,
    razdaljina od Nju Jorka do San Franciska povea za 1,25 cm.

    - ta su to nove?

    Nove su zvezde iji se sjaj iznenada poveava tako da zvezda odjedanput postane
    otprilike desetostruko svetlija nego to je bila, nakon ega njen intenzivni sjaj polako opada
    tokom nekoliko meseci. Nove predstavljaju sisteme dvojnih zvezda koje krue oko
    zajednikog centra gravitacije, pri emu je jedna zvezda beli patuljak (zvezda koja je
    gravitaciono kolapsirala dok se daljem saimanju nije suprotstavilo odbijanje elektrona usled
    injenice da dva elektrona nikada ne mogu imati istu brzinu i energiju). Kada druga zvezda
    tokom svoje evolucije poraste do razmera crvenog dina, tada njena zapremina u jednom
    trenutku pree u oblast prostora u kojoj je gravitacionoo privlaenje belog patuljka vee od
    gravitacionog privlaenja sopstvene zvezde. Tada spoljanji materijal ove druge velike
    zvezde poinje da pada ka belom patuljku. Ova materija formira sloj na povrini belog
    patuljka sve dok njegova temperatura i pritisak ne postanu toliko veliki da postane mogue
    odigravanje tzv. ugljeninog ciklusa, odnosno glavnog izvora energije zvezda na
    temperaturama od preko 16 miliona Kelvina prilikom koga se pomou male koliine
    ugljenika vri pretvaranje vodonika u helijum. Energija koja se stvara u iniciranom
    ugljeninom ciklusu nuklarnih reakcija na povrini belog patuljka nije u stanju da se oslobodi
    u Kosmos jer stalno nova koliina materije pristie sa susedne zvezde. Tako, temperatura
    povrine belog patuljka moe dostii temperature i od preko 100 miliona stepeni da bi se u
    jednom trenutku desila dinovska eksplozija u kojoj se oslobaaju ogromne koliine energije
    akumulirane na povrini belog patuljka. Smatra se da materija osloboena u eksploziji jedne
    nove iznosi oko jedan deseto hiljaditi deo mase Sunca, dok je osloboena energija jednaka
    samo jednom milionitom delu osloboene energije prilikom eksplozije jedna supernove. U
    svakoj Galaksiji se pojavi nekoliko desetina nova godinje.

    - ta su to supernove?

    Tiho Brahe je u svojoj knjizi Progimnasmata opisao divan trenutak kada je 1572.
    godine na nebu opazio supernovu, kojoj je sam i nadenuo ovo ime. Supernove su dinovske
    zvezdane eksplozije koje se deavaju na kraju ivota zvezde (tj. kada ona potroi svoje
    nuklearno gorivo) pri kojima se oslobaa toliko mnogo energija da zvezda za jedno kratko
    vreme svojom svetlou zaseni i itavu (svoju) Galaksiju od stotinu milijardi zvezda. Osim
    obilja svetlosti, deset puta vie energije se oslobodi u vidu kinetike energije estica
    osloboenih u Kosmos, a stotinu puta veu energiju odnose sa sobom estice neutrina.
    Tokom tri nedelje nakon poetka eksplozije, sjaj supernove se poveava, nakon ega
    postepeno opada tokom estomesenog ili dueg perioda. Supernove nastaju od zvezda iji je
    sastav izuzetno bogat. Naime, njihove unutranje temperature su bile dovoljno visoke da
    osim pretvaranja vodonika u helijum, omogue i pretvaranje helijuma u ugljenik (to zahteva
    temperature od preko 200 miliona
    o
    C), pretvaranje ugljenika u neon (na preko 600 miliona
    o
    C), transformaciju neona u kiseonik (preko 1,5 milijardi
    o
    C), kiseonika u silicijum (preko
    2,5 milijardi
    o
    C) i na kraju silicijuma u gvoe (na temperaturama veim od 4 milijarde
    o
    C).
    U zavisnosti od prisustva vodonika u spektrima supernova, one se dele na tip I (ne poseduju
    vodonik) i tip II (poseduju vodonik). Supernove tipa I se zatim u zavisnosti od prisustva
    silicijuma dele na tip Ia (intenzivne silicijumske linije) i Ib (slabe silicijumske linije). Smatra
    se da su supernove tipa II zvezde ija je masa bila jednaka osam Sunevih masi, a ija je
    struktura do trenutka pre eksplozije bila slojevita. Naime, kada u jezgru zvezde zapone
    fuzija silicijuma dobija se gvoe koje je jedini element u prirodi koji ni u procesu fuzije, ni
    u procesu fisije ne oslobaa energiju. Stoga, u sve veem nedostatku stvaranja energije,
    pritisak koji se suprotstavlja tenji ka gravitacionom saimanju materije sve vie opada. U
    trenutku gravitacionog kolapsa, jezgro se za deli sekunde same do gustine nuklearne
    materije (oko gustine atomskog jezgra), nakon ega implodirani materijal odskae unazad
    stvarajui snaan udarni talas pod ijim dejstvom se spoljanji slojevi zvezde odbacuju u
    Kosmos brzinom od nekoliko hiljada kilometara u sekundi, a jezgro ostaje na svom mestu u
    obliku neutronske zvezde. Supernove znatno obogauju raznovrsnost hemijskih elemenata (a
    posebno gvoa) u meuzvezdanom prostoru. Tako se smatra da velika raznovrsnost
    elemenata na naoj planeti potie od supernove koja je pre nastanka Sunevog sistema
    eksplodirala u blizini. Inae, supernove su veoma retke pojave. Tako je samo 5 supernova
    primeeno u naoj Galaksiji tokom prethodnog milenijuma, a oko pedesetak supernova se
    svake godine primeti u drugim Galaksijama naeg Kosmosa.

    - ta su to neutronske zvezde?

    Neutronske zvezde imaju masu oko 1,4 puta veu od mase Sunca, a pri tome nisu vee
    od prosenog gradia na Zemlji, jer imaju samo oko 15 kilometara u preniku. Jedna kaiica
    materijala sa neutronske zvezde teila bi oko 10 miliona tona, pa moemo zakljuiti da je i
    pored veoma male zapremine jedne ovakve zvezde, njeno gravitaciono polje i pored toga
    veoma jako. Ovako kolabirana zvezda je toliko gusta da njeni elektroni i protoni ne postoje
    odvojeno, ve su se spojili formirajui neutrone, koji formiraju gustu strukturu u kojoj nema
    mesta za ogromne razmake kao to su oni izmeu nukleona (protona i neutrona koji ine
    atomska jezgra) i elektrona u atomima. Spoljanji omotai zvezde stvaraju vrstu koru
    okruenu atmosferom visoko energetskih elektrona i energetski pobuenih atoma. Neutronske
    zvezde se ponaaju kao ogromni magneti, sa magnetskim polovima postavljenim pod
    odreenim uglom u odnosu na osu rotacije zvezde. Kao i Zemlja, i neutronska zvezda je
    okruena magnetosferom, koja predstavlja oblast u kojoj se elektroni i druge estice
    ubrazavaju pod dejstvom magnetnog polja. Meutim, magnetno polje neutronske zvezde je
    znatno jae nego magnetno polje Zemlje i elektroni se kreu brzinama bliskim brzini svetlosti
    emitujui sinhotronu radijaciju (kontinualno elektromagnetno zraenje koje emituju elektroni
    ubrzani do brzina bliskih brzini svetlosti) u uskim snopovima du magnetne ose. Ovi snopovi
    svetlosti se na Zemlji registruju kao kratki pulsevi svetlosti koja usled velike udaljenosti
    ovakvih zvezda (odnosno Doplerovog efekta kao posledice udaljavanja galaksija), lee u
    radiofrekventnoj oblasti. Usled ovakvog naina registrovanja neutronskih zvezda, na Zemlji
    su im naunici dali i drugo ime pulsari. Poto nuklearna fuzija na neutronskim zvezdama
    nije mogua, ovakve zvezde nemaju nove izvore unutranje energije i njihova rotacija i
    magnetno polje vremenom opadaju, sve dok jednog dana sa Zemlje ne postanu nevidljive.

    - ta su to pulsari?

    Pulsari su veoma brzo rotirajue visoko namagnetisane neutronske zvezde koje
    emituju radio pulseve u periodinim vremenskim intervalima. Ovakve neutronske zvezde su
    otkrivene 1967. godine i smatra se da predstavljaju ostatke eksplodiranih supernova. Trajanje
    emitovanih radio ili svetlosnih pulseva je veoma kratko, reda veliine mikrosekunde, a
    vremenski interval izmeu dva pulsa zove se pulsni period i kree se u opsegu od 0,2 do 2
    sekunde. Postoji retka grupa ovakvih zvezda iji pulsni period je reda veliine milisekunde i
    one se nazivaju milisekundnim pulsarima. Visoko energetski elektroni koji se kreu po spirali
    u magnetnom polju zvezde pulsara emituju radio talase du magnetne ose, a ovi talasi
    bivaju detektovani na Zemlji samo onda kada je svetlosni snop usmeren u pravcu Zemlje.
    Ovaj proces je slian kretanju svetlosnog fara sa vrha svetionika koje nas u pravilnim
    vremenskim razmacima obaspe svetlou. Neke pulsare ovde na Zemlji ipak ne vidimo jer nas
    oni nikada ne osvetle svojom svetlou.

    - Da li postoje sjajne zvezde koje su gue i od neutronskih zvezda?

    Sve do nedavno se smatralo da su neutronske zvezde najgue sjajne zvezde (crne
    rupe ne raunamo u sjajne zvezde, jer su nevidljive s obzirom da ne svetle) koje moemo da
    vidimo na nebu, s obzirom da su sastavljene iskljuivo od neutrona, subatomskih estica koje
    su toliko male da bi 100 milijardi triliona neutrona (ili protona poto su njihove razmere
    jednake) moglo da stane na vrh igle. Naime, jedna kaiica materijala sa neutronske zvezde je
    teka oko milijardu tona, to je otprilike jednako teini svih automobila, kamiona i autobusa
    na Zemljinoj kugli. Meutim, kombinujui podatke dobijene pomou rendgenskog teleskopa
    Chandra i svemirskog teleskopa Hubble, astronomi su tokom aprila 2002. godine otkrili dve
    zvezde koje su sastavljene iz materije koja je gua i od neutronskih zvezda. Jedna od ovih
    zvezda (RXJ 1856.6-3754) emituje plaviastu svetlost iji je spektar jednak temperaturskom
    ekvivalentu od 700 000
    o
    C (ili 1,2 miliona
    o
    F), a prenik ove zvezde iznosi samo oko 11,3 km
    to je isuvie mala veliina ak i za jednu standardnu neutronsku zvezdu. S druge strane,
    zvezda 3C58, za koju se smatra da je nastala u eksploziji nove koju su primetili kineski i
    japanski astronomi 1158. godine, poseduje za svoje razmere isuvie malu temperaturu (manje
    od milion
    o
    C) da bi mogla da se uklopi u model o neutronskim zvezdama. Stoga se danas
    smatra da su ove zvezde sastavljene od istih kvarkova (postulirana tzv. udna kvarkovska
    materija) ili da sadre kristale sub-nuklearnih estica koje su na Zemlji postojane samo u
    kratkim vremenskim intervalima nakon visoko-energetskih sudara u akceleratorima estica ili
    pri sudarima kosmikog zraenja sa esticama atmosfere. Postoje razmatranja i da je zvezda
    RXJ 1856.5-3754 obina neutronska zvezda, ali koja poseduje na svojoj povrini oblast
    analognu Sunevoj pegi na Suncu, pa da ova toplija oblast uzrokuje pogrenu procenu
    ukupnog zvezdinog sjaja, premda je verovatnoa da ova oblast bude orijentisana ka Zemlji
    veoma mala, s obzirom da zvezda ne proizvodi pulseve kao to je sluaj sa neutronskim
    zvezdama koje poseduju ovakve oblasti (tzv. pulsari).

    - ta su to kvazari?

    ezdesetih godina dvadesetog veka astronomi su pronali nekoliko nebeskih izvora
    intenzivnih radio signala koji nisu mogli da se identifikuju kao obine zvezde ili galaksije, pa
    su stoga ovi neobini izvori svetlosti nazvani kvazari. Naime, kvazari se odlikuju veoma
    brzim promenama sjaja (ponekad i svakog dana), a s obzirom da nijedan fiziki proces koji
    uzrokuje menjanje sjaja ne moe da se prostire brzinom veom od brzine svetlosti, dimenzije
    veine kvazara ne mogu biti vee od jedne svetlosne godine, to je nekoliko stotina hiljada
    puta manje od nama poznatih Galaksija. Takoe, crveni pomaka spektara kvazara je toliko
    veliki da se one udaljuju od nas brzinama od oko 50 000 km/s. Istraivanja pokazuju da
    kvazari lee u srcima nekih dalekih Galaksija, a oblast kvazara koja stvara svetlost ima
    prenik duine jednog sunevog sistema. Poto se ovi daleki objekti mogu videti sa Zemlje,
    zakljueno je da emituju energiju koja je 1000 puta vea od ukupne energije svih zvezda u
    Mlenom putu. Jo uvek nije zavrena potraga za mehanizmom koji je u stanju da proizvodi
    toliko velike koliine energije, premda je najprihvatljivija teorija meu astronomima ta da su
    kvazari zapravo super-masivne crne rupe, ija je masa jednaka masi od 100 miliona Sunaca,
    pri emu ogromne koliine osloboene energije nastaju u procesu pri kome ove crne rupe
    gutaju, tj. svojom velikom gravitacijom privlae u sebe zvezde iz okolnih Galaksija brzinom
    od oko jedne Suneve mase godinje. Ako jednu takvu masu ubacimo u Ajntajnovu
    jednainu E=mc
    2
    dobiemo veoma velike vrednosti energije to odgovara tako velikom sjaju
    kvazara. S obzirom da su kvazari udaljeni od nas oko nekoliko milijardi svetlosnih godina,
    oni se u poslednje vreme u astronomiji koriste u funkciji kosmikih svetionika, tj. za
    osvetljavanje puta do novih galaksija i za posmatranje vremena kada je Kosmos bio mlai
    nego danas. Poto je njihov sjaj jednak sjaju triliona sunaca, to ih izmeu ostalog ini
    idealnim orudjem za posmatranje objekata izmeu njih i Zemlje.

    - ta je to tamna materija?

    Tamna materija je svaka supstanca u Kosmosu koja ne emituje elektromagnetne talase
    ili ih emituje, ali u toliko maloj meri da tu emisiju ne moemo detektovati. Smatra se da
    tamna materija ini 90 % mase Kosmosa, dok svetlea materija (od koje su sainjene zvezde)
    ini samo oko 5 % mase Svemira. Naime, da bi privlana sila gravitacija zaustavila sadanje
    irenje Kosmosa i kroz nekoliko desetina milijardi godina (ili jo vie) skupila ohlaenu
    kosmiku masu, neophodno je da u Kosmosu postoji odreena koliina materije, to je
    mogue samo uz postojanje velike koliine materije koju nismo u stanju da registrujemo jer je
    nevidljiva za nae teleskope i spektroskope. Do dokaza o postojanju ovoliko velike koliine
    tamne materije, dolo se na osnovu posmatranja dejstva gravitacije nevidljivih tela, odnosno
    tzv. ''gravitacione mase'', na kretanje vidljivih nebeskih objekata. U spiralnim galaksijama,
    kao to je Mleni put, ''gravitaciona masa'' se odreuje posmatranjem kruenja zvezda i
    oblaka praine oko centra galaksije. Kada se zvezda kree oko centra galaksije, njena
    orbitalna brzina zavisi od raspodele ukupne mase u Galaksiji. Grafik brzine rotacije zvezde u
    funkciji njenog rastojanja od centra galaksije naziva se krivom rotacije zvezde u Galaksiji, i u
    sluaju uzimanja u obzir samo svetlee mase u naoj galaksiji, brzina zvezde bi trebalo da
    opada sa njenim udaljavanjem od centra galaksije, tj. kriva rotacije bi trebalo da ima
    negativan nagib. Meutim, u stvarnosti, rotaciona brzina zvezde ne opada, a u najveem broju
    sluajeva se ak i poveava sa poveanjem rastojanja zvezde od centra Galaksije, to je u
    suprotnosti sa rezultatima rauna koji uzimaju u obzir samo vidljivu masu. Iz ovoga se
    zakljuilo da Galaksije u svom sastavu poseduju i velike koliine tamne materije koju ne
    moemo videti putem teleskopa, a ija je kosmika zastupljenost oko 10 puta vea od
    zastupljenosti tzv. luminozne ili svetlee materije. Ipak, najbolji primer gravitacionog efekta
    tamne materije moe biti primeen posmatranjem ne rotacije zvezda, ve rotacije itavih
    galaksija. Osim ovoga, smatra se da postoje i itave galaksije sastavljene samo od tamne
    materije, a trenutno postoje dva kandidata za tamnu materiju. Jedni su tzv. masivni
    astrofiziki kompaktni halo objekti, ije je kosmiko prisustvo i eksperimentalno provereno, a
    ovakvi objekti su npr. crne rupe. Drugi aktuelni kandidati za tamnu materiju su tzv. slabo
    interagujue masivne estice, tj. egzotine, masivne, elementarne estice koje skoro uopte ne
    interaguju sa materijom, kao npr. neutrini (ukoliko se pokae da zaista poseduju dovoljno
    veliku masu) ili supersimetrine estice koje su veoma masivne, ali slabo reaguju sa tipom
    estica koji ini materiju oko nas. Tek kada se bude odredila ukupna masa u Univerzumu, tj.
    suma ukupne svetlee i tamne materije, zakljuie se da li e se Univerzum stalno iriti, ili e
    se ponovo skupiti u jednu taku beskrajne gustine.

    - Kako se odreuje starost zvezda?

    Trenutno ne postoji precizna nauna metoda za odreivanje starosti pojedinanih
    zvezda, jer nam njihov sjaj i temperatura ne kazuju mnogo o vremenu njihovog nastanka.
    Jedini nain za procenu starosti zvezda izvodi se preko prouavanja zvezdanih jata, jer sve
    zvezde odreenog zvezdanog jata nastaju od istog materijala i u isto vreme. U naoj Galaksiji
    postoje dva tipa zvezdanih jata: globularna jata, koja su veoma stara i razbacana ne samo po
    Mlenom putu, a sadre od nekoliko hiljada do nekoliko miliona zvezda, i potiu iz vremena
    kada je Galaksija poela da se formira, tj. kada je Kosmos bio veoma mlad; i otvorena jata,
    koja mogu biti razliite starosti, a sadre od nekoliko desetina do nekoliko hiljada zvezda,
    koje su prilino rasute po galaktikom prostoru, za razliku od zvezda u okviru globularnih
    klastera. U naoj Galaksiji je poelo formiranje otvorenih zvezdanih jata od kada je Galaksija
    oformila svoj dananji oblik pa sve danas. Nain za procenu starosti zvezda jednog zvezdanog
    jata sastoji se u posmatranju temperature i mase najtoplije, najplavije i najmasivnije zvezde u
    okviru posmatranog jata, koja jo uvek nije ula u kasni i nestabilni period svog ivota. Vreme
    ivota zvezde zavisi od njene mase. Zvezda koja je 10 puta masivnija od naeg Sunca,
    sadrae i 10 puta veu koliinu goriva, koje e, meutim, troiti 10 000 puta bre nego nae
    Sunca, usled ega e joj i ivot biti 1000 puta krai. U svakom sluaju, masa zvezde nam
    govori o tome koliko je goriva zvezda imala kada se rodila, a njen sjaj nam prua podatke o
    brzini kojom zvezda sagoreva svoje zalihe goriva. Odnos koliine nuklearnog goriva koju je
    zvezda imala na poetku svog ivota i brzine sagorevanja, daje nam dragoceni podatak o
    starosti zvezde. Nesigurnost kod ovakvih izraunavanja iznosi oko 10-20 %, pa se stoga
    procenjuje da je starost najveeg broja zvezda u naoj galaksiji iznosi od 12-18 milijardi
    godina.

    - Zato su sva velika nebeska tela okrugla?

    Mesec, Zemlja, Sunce kao i druga velika nebeska tela nastali su kondenzovanjem
    kosmikih gasova i praine, a okrugli su, jer je sila gravitacije koja potie iz centra njihovih
    masa teila i jo uvek tei da uz pomo rotacije tela oko svoje ose kao posledice ouvanja
    ugaonog momenta, izoblikuje energetski najstabilnije stanje, a to je sfera kod koje je svaka
    taka sa povrine tela podjednako udaljena od centra. Na Zemlji je teorijski nemogue
    postojanje planine vee od 15 000 metara jer toliko dozvoljava Zemljina sila tee. Na Marsu,
    na kome je sila gravitacije slabija nego na Zemlji, visina planinskih masiva ne prelazi 25 000
    metara. Sa druge strane, asteroidi i drugi mali letei objekti su asimetrinog oblika jer njihova
    spoljanja, tj. kinetika energija prevazilazi slabo gravitaciono privlaenje. Ipak, Zemlja ne
    predstavlja savrenu loptu, ve je njen ekvatorijalni obim neto vei od obima oko polova, pa
    se stoga ona esto naziva geoidom. Ovako, blago spljoteni polovi su posledica Zemljine
    rotacije. Naime, kako se planeta okree, potreba za centripetalnim ubrzanjem (koje je
    usmereno ka centru) na ekvatoru uzrokuje blago udaljavanje ekvatorijalne povrine od ose
    rotacije.

    - Zato se zvezde okreu oko sebe?

    Svako nebesko telo, od zvezda, preko planeta i satelita do crnih rupa, okree se oko
    svoje ose, a poreklo ovakvog tipa kretanja se moe potraiti u trenucima nastanka Kosmosa
    nakon Velikog praska kada se sva kosmika energija sadrana u jednoj taki razletela,
    pretvorila jednim delom u materiju i obrazovala materijalno gue i ree oblasti u svemiru. Da
    je sva kosmika materija bila uniformno i homogeno rasporeena u prostoru, to bi rezultovalo
    u podjednakoj raspodeli molekula vodonika i helijuma u svakoj taki Svemira, a takoe bi i
    pozadinsko mikrotalasno zraenje bilo jednako u svakoj taki i u svim pravcima, pa
    formiranje Galaksija, zvezda i planeta verovatno ne bi bilo mogue. Meutim, usled
    neravnomerne raspodele materije u razliitim pravcima, odreeni delovi kosmosa su gui od
    drugih, a i neki se ire bre od ostalih. Guste oblasti Kosmosa su poele da se gravitaciono
    skupljaju obrazujui tako klastere Galaksija. Obrtanje nebeskih tela oko svoje ose opisuje se
    fizikom veliinom ugaonog momenta, koji predstavlja umnoak mase tela, njegove brzine
    rotiranja i poluprenika, tj. udaljenosti posmatrane pokretne take na povrini od ose rotacije.
    Najvee grudve kosmike materije, imale su po svom nastanku odreenu poetnu vrednost
    ugaonog momenta, a prilikom njihovog deljenja na manje grudve materije, tj. manje klastere
    Galaksija, a zatim na galaktike grupe, pojedinane Galaksije, zvezdane sisteme i na kraju na
    pojedinane zvezde i planete, dolazi do odranja ukupnog ugaonog momenta u okviru poetne
    grudve materije, odnosno itavog naeg Kosmosa. Svaka podgrupa ovako nastale materije
    sadri odreenu vrednost ugaonog momenta koje uestvuje u ukupnom ugaonom momentu
    itave poetne grudve materije, ija vrednost ostaje konstantna u vremenu. Npr., u naem
    Sunevom sistemu, sve planete zajedno sa Suncem okreu se u istom pravcu, jer su nastale iz
    istog oblaka praine i gasa. Izuzetak je jedino planeta Uran, koja se okree u suprotnom
    smeru, to je verovatno posledica nekog sudara u prolosti koji je doveo do promene smera
    rotacije. Takoe, planete se kreu oko Sunca u istom smeru u kome se i Sunce okree oko
    svoje ose, a isto tako i svi prirodni sateliti planeta orbitiraju u istom smeru u kome rotiraju i
    planete.

    - Da li rotacija zvezde utie na njeno polje gravitacije?

    Kao to je usled rotacije Zemlje oko svoje ose, njen ekvatorijalni prenik za 22 km
    dui od polarnog prenika, tako i ravnoteni oblik rotirajue zvezde nije sfera ve spljoteni
    sferoid, kome je prenik u ekvatorijalnoj ravni neto dui od prenika izmeu dva pola.
    Razlog ovoj pojavi lei u injenici da su efekti centrifugalne sile vei na rotirajuem ekvatoru
    i deluju suprotno sili gravitacije objekta, pa stoga dovode do izduenja obima oko ekvatora.
    Dok spoljanje gravitaciono polje sferne zvezde opada sa kvadratom rastojanja od centra
    zvezde, na gravitaciono polje spljotenog sferoida se dodaje jo jedna komponenta, pa kao
    rezultat, jaina gravitacionog polja sferoidne zvezde opada sa etvrtim kvadratom rastojanja
    od njenog centra, odnosno mnogo bre nego u sluaju loptastog gravitacionog objekta iste
    mase. U sluaju Zemlje, ova modifikacija njenog gravitacionog polja usled izduenosti na
    ekvatoru, moe znatno uticati na kretanje vetakih satelita ili ak i Meseca.

    - ta je to zakrivljenost prostor-vremena?

    Ponekad kaemo da ivimo u etvorodimenzionalnom svetu. Sve te 4 dimenzije se
    naravno odnose samo na materijalni svet, a dimenzije ne predstavljaju nita drugo do
    koordinate za opisivanje nekog sistema. Naime, da bismo opisali poloaj bilo koje take u
    prostoru u kome ivimo, potrebne su nam 3 kordinate: duina, irina i visina. Na lopti kao to
    je Zemljina kugla, te tri koordinate mogu biti goegrafska irina, geografska duina i
    nadmorska visina. Poto materijalne stvari ne stoje na svom mestu, ve se pomeraju du tri
    prostorne koordinate tokom vremena, potrebna nam je i etvrta, tj. vremenska koordinata.
    Nekada se smatralo da vreme predstavlja odvojenu dimenziju od prostora, ali je Ajntajn u
    svojoj specijalnoj teoriji relativnosti uveo pojam prostor-vremena, etvorodimenzionalnog
    kontinuuma u kome je vremenska koordinata potpuno ravnopravna sa ostale tri prostorne
    koordinate. Stoga, umesto opisivanja poloaja neke take u prostoru pomou tri prostorne
    koordinate, mi koristimo 4 koordinate za opisivanje dogaaja u prostor-vremenu. U
    Ajntajnovoj optoj teoriji relativnosti, uvodi se pojam zakrivljenosti kosmikog prostor-
    vremena kao posledice raspodele materije i energije u njemu. Zamislimo sada jednu
    trodimenzionalnu loptu, ija povrina poseduje samo dve dimenzije jer na njoj imamo samo
    dve koordinate kojima se moe opisivati kretanje po njoj: duina i irina. Kada bi na povrini
    ove lopte iveli neka dvodimenzionalna bia (koja nemaju visinu), njima bi verovatno
    izgledalo kao da ne ive na lopti, ve na velikoj ravnoj povrini. Meutim, kada bi paljivo
    izmerili rastojanja na povrini lopte, primetili bi da dobru mapu svog sveta mogu da nacrtaju
    samo na zakrivljenoj povri lopte, odnosno u trodimenzionalnom prostoru. Ideja
    zakrivljenosti povrine ove lopte se moe primeniti i na itav Kosmos, to je i sutina
    Ajntajnove opte teorije relativnosti, a interesantno je da se geometrija prostor-vremena
    moe primeniti skoro iskljuivo na itav Kosmos (ceo prostor) i to u svim vremenskim
    razdobljima (svo vreme). Zakrivljenost prostor-vremena zapravo predstavlja gravitaciju. to
    je vea gravitacija u nekoj taki Kosmosa, to je jae gravitaciono u polje u toj taki, pa e u
    njoj i zakrivljenost prostor-vremena biti vea. Drugim reima, sve kosmike estice se nalaze
    u prostor-vremenu, a svojom energijom utiu na njegovu zakrivljenost. Iako nama u
    trodimenzionalnom svetu izgleda kao da Zemlja krui oko Sunca, u zakrivljenom prostor-
    vremenu ona zapravo stalno sledi pravu putanju. Zakrivljenost prostor-vremena moe biti
    pozitivna (kao u sluaju zatvorenog Kosmosa koji se periodino iri i skuplja i poseduje oblik
    4-dimenzionalne sfere), nulta (kao u sluaju ravnog Kosmosa koji se prostire beskrajno
    daleko u svim pravcima) ili negativna (otvoren Kosmos oblika hiperboloida koji poseduje
    beskrajnu zapreminu i beskrajno se prostire u vremenu).

    - ta su to gravitacioni talasi?

    Dok se gravitaciona interakcija izmeu dva tela sa masom odvija preko stalne razmene
    virtuelnih gravitona, gravitacioni talasi nastaju kada maseno telo pone da se ubrzava. Kada
    masivna estica miruje, ona je okruena statikim gravitacionim poljem, tj. statikom
    zakrivljenou prostor-vremena, i tada nisu prisutni gravitacioni talasi. Ukoliko druga
    masivna estica ue u gravitaciono polje prve estice, osetie privlanu silu i poee da se
    ubrzava ka prvoj estici, a ova gravitaciona interakcija se u kvantnom smislu moe opisati kao
    razmena virtuelnih gravitona izmeu dve estice. Ipak, kada masivna estica pone da se
    ubrzava, njeno gravitaciono polje je prodrmano i poinje da proizvodi gravitacione talase
    koji se ire po prostor-vremenu, a energija i impuls ovih gravitacionih talasa se prenose
    pravim gravitonima. Takoe, mogue je postaviti analogiju ovoj pojavi sa nastankom
    elektromagnetnih talasa. Kada je naelektrisana estica u stanju mirovanja, ona je okruena
    statikim elektrinim poljem bez talasa. Kada druga naelektrisana estica ue u polje prve
    estice, na nju e poeti da deluje sila privlaenja ili odbijanja u zavisnosti od toga da li su
    estice istoimenog ili raznoimenog naelektrisanja. Premda se sa kvantne take gledita,
    njihova interakcija opisuje kao stalna razmena virtuelnih fotona, elektrino polje ubrzane
    estice je prodrmano i poinje da emituje elektromagnetne talase, a energija i impuls ovih
    elektromagnetnih talasa se prenose stvarnim fotonima.

    - ta su to Lagranove take?

    Lagranove take (koje su dobile ime po francuskom matematiaru i astronomu
    ozefu Luju Lagranu) predstavljaju take u prostoru koje se nalaze u orbitalnoj ravni
    izmeu dva nebeska tela koja rotiraju oko zajednikog centra gravitacije (kao npr. Sunce i
    bilo koja planeta Sunevog sistema) i za koje je karakteristino da bi telo u njima u
    podjednakoj meri bilo privlaeno gravitacijom oba tela, pa bi tako stalno bilo u ravnotei,
    odnosno u stanju mirovanja u odnosu na tela koja ga privlae. Izmeu dva bilo koja nebeska
    tela koja rotiraju jedno oko drugog postoji tano 5 Lagranovih taaka, pri emu su 3 take
    veoma nestabilne pri dejstvu najmanjih poremeaja, pa bi ak i telo zanemarljivo male mase
    u njima teko opstalo, ve bi nakon odreenog vremena ipak bilo privueno ka jednom od
    dva privlana tela. Ipak, ove druge dve, stabilne Lagranove take se nalaze pod uglom od
    60
    o
    u odnosu na obe strane manje masivnog tela. Trojanovi asteroidi koji dele orbitu oko
    Sunca sa Jupiterom predstavljaju primere tela koja su ostala uhvaena u dvema stabilnim
    Lagranovim takama izmeu Sunca i Jupitera. Takoe, tri nestabilne od ukupno pet
    Lagranovih taaka sistema Zemlja Mesec se nalaze na liniji koja spaja Zemlju sa
    Mesecom pri emu se prva nalazi iza Meseca, druga je izmeu Meseca i Zemlje, dok se trea
    labilna Lagranova taka nalazi iza Zemlje. Dve stabilne Lagranove take se nalaze na
    Meseevoj orbiti oko Zemlje i u odnosu na pravac Zemlja Mesec zaklapaju ugao od 60
    lunih stepeni. Stoga bi telo postavljeno u jednu od ove dve Lagranove take uvek imalo isti
    geometrijski poloaj u odnosu na Zemlju i Mesec, pa bi sa istim periodom rotacije kao i
    Mesec orbitiralo oko Zemlje.

    - Odakle potiu kosmiki maseri?

    Maseri (Microwave Amplification by the Stimulated Emission of Radiation)
    predstavljaju koherentne (svi talasi imaju jednake talasne duine i bregovi svih talasa se
    poklapaju, tj. svi talasi su u fazi, to ini ovakve elektromagnetne talase veoma snanim)
    elektromagnetne talase iz domena mikrotalasa. Za razliku od lasera koji emituju koherentnu
    vidljivu svetlost (ili eventualno infracrvene talase) koja nastaje kolektivnim prelaskom
    elektrona u atomima sa via na nia energetska stanja, maseri emituju elektromagnetne talase
    koji nastaju kolektivnim sputanjem grupe molekula na nia vibraciona energetska stanja.
    Maseri iz kosmikih prostranstava su prvi put primeeni 1965. godine kada je detektovana
    maserska emisija od strane hidroksilnih (OH
    -
    ) jona iz sazvea Orion (tanije iz magline u
    Orinu koja je najvea u naem Mlenom putu). Naime, samo dve godine ranije su prvi put
    detektovani OH joni u Kosmosu na osnovu 4 mikrotalasne spektralne linije talasnih duina
    bliskih 18 santimetara. Meutim, 1965. godine je jedna od ove 4 linije bila 50 puta jaa od
    ostalih, to je objanjeno nastajanjem maserskog efekta. OH maseri su primeeni u
    molekulskim oblacima u meuzvezdanim prostranstvima, kao i u hladnim omotaima starijih
    zvezda. Nakon toga, pronaeni su i maseri koji potiu od molekula vode (iz Galaksije Messier
    33, lanice naeg galaktikog jata, udaljene oko 2,2 miliona svetlosnih godina, a pronaeni su
    vodeni maseri i u naoj Galaksiji), silicijum monoksida (SiO), formaldehida (H
    2
    CO) i metil
    alkohola (CH
    3
    OH). Premda na Zemlji nikada nije primeeno spontano nastajanje laserske ili
    maserske svetlosti (osim moda kuglastih munja), smatra se da su kosmiki maseri
    prouzrokovani prirodnim procesima.

    - ta su to eksplozije gama-zraka?

    Gama zraenje predstavlja najenergetskije elektromagnetne talase u prirodi, a
    eksplozije gama zraka su najsnanije eksplozije u Kosmosu koje traju izmeu nekoliko
    hiljaditih i nekoliko desetih delova sekunde, a u tok kratkom deliu vremena stvaraju vie
    energije nego to stvori nae Sunce za itav svoj ivot. Istraivai Kosmosa jo uvek ne znaju
    sa sigurnou ta predstavlja uzrok ovim eksplozijama, a za njihovo objanjenje postoje za
    sada dve hipoteze. Po manje popularnoj hipotezi, eksplozije gama zraka se deavaju kao
    posledica sudara dva izrazito gusta svemirska objekta, kao to su npr. crne rupe ili neutronske
    zvezde. Po popularnijoj hipotezi, eksplozije supernova predstavljaju uzroke eksplozija gama-
    zraka. U prilog ove hipoteze govore podaci o pronalasku izvesnih koliina gvoa u oblacima
    eksplodiranih gama-zraka, a smatra se da ovo gvoe potie upravo iz jezgra eksplodirane
    zvezde, jer kao to znamo zvezde stvaraju energiju u nizu reakcija nuklearne fuzije, gde je
    prvi lan niza vodonik, drugi helijum a poslednje je gvoe.

    - ta su to zvezdani zemljotresi?

    Kada potroe svoje nuklearno gorivo, neke, srednje masivne zvezde doivljavaju
    gravitacioni kolaps pri kome se protoni i elektroni iz njihovih atoma pretvaraju u neutrone.
    Takve zvezde se zovu neutronske zvezde i u njima su neutroni veoma gusto spakovani tako da
    formiraju jednu vrstu kristalne reetke. Magnetno polje neutronskih zvezda je izuzetno visoko
    (oko milijardu Tesli) to ponekad uzrokuje udare o povrinu zvezde koji dovode ne do
    nepovratnog pucanja reetke, ve do naglog pucanja, klizanja i ponovnog formiranja kristalne
    neutronske reetke, a ceo ovaj proces se naziva zvezdanim zemljotresom. Ovi pomeraji
    ureene reetke neutrona u neutronskim zvezdama se sa Zemlje primeuju kao emisije mekih
    gama talasa (gama talasa relativno niskih frekvencija). Takoe, zvezdani zemljotresi dovode
    do promene inercijalnog momenta rotirajue neutronske zvezde, to dovodi do nagle promene
    perioda njene rotacije, a to se za Zemlje opaa kao nagla promena pulsnog perioda zvezde.

    - ta su to kosmiki zraci?

    Nekada su se kosmikim zracima nazivali najenergetskiji elektromagnetni talasi u
    prirodi, ije su se frekvencije nalazile iznad opsega gama talasa, odnosno iznad frekvencija od
    oko 10
    24
    Herca ili ispod talasnih duina od oko 10
    -16
    metara. Meutim, danas se gama
    talasima nazivaju svi elektromagnetni talasi frekvencija veih od oko 10
    20
    Herca, premda
    granica izmeu rendgenske oblasti i gama oblasti u elektromagnetnom spektru nije precizno
    definisana, a X (tj. rendgenski) i gama talasi su razliitog porekla, s obzirom da X talasi
    karakteristinih talasnih duina nastaju u okviru elektronskih prelaza u atomima, dok gama
    talasi nastaju kao posledica prelaza samog atomskog jezgra izmeu razliitih energetskih
    stanja. Pod kosmikim zracima se danas nazivaju sve subatomske estice visokih energija
    (kao posledica velikih brzina kojima se kreu kroz kosmika prostranstva) koje pristiu na
    Zemlju i bivaju detektovane na njoj. Viktor Franc Hes je poetkom 20. veka pokazao kako se
    jonizacija atmosfere poveava sa porastom nadmorske visine, a jonizacija visokih
    atmosferskih slojeva je upravo posledica prolaska kosmikog zraenja (tzv. primarnog
    kosmikog zraenja), koje svojom visokom energijom uspeva da jonizuje atome vazduha, kao
    i da proizvede stvaranje drugih elementarnih estica poznatih i kao sekundarno kosmiko
    zraenje (koji ine tzv. atmosferske pljuskove estica, sastavljene uglavnom od miona, piona,
    neutrina, pozitrona, elektrona i gama fotona), te na ovaj nain, rasipajui energiju, ove
    primarne kosmike estice se blago usporavaju pribliavajui se Zemljinom tlu, ili u nekim
    sluajevima, potpuno nestaju, pretvarajui se u potpunosti u sekundarno kosmiko zraenje.
    Poto je poznato da magnetno polje Zemlje deluje na kosmiko zraenje, ove estice su
    najveim delom naelektrisane, jer u suprotnom sluaju, magnetno polje ne bi uspevalo da im
    promeni putanju. Oko 87 % estica kosmikog zraenja ine protoni, 12 % ine alfa estice
    (jezgra atoma helijuma koja se sastoje od po dva protona i dva neutrona), dok ostatak ine
    neki tei elementi, kao npr. litijum, berilijum, bor (tzv. laki elementi kosmikog zraenja koji
    ine oko 0,25 % estica zraenja), ugljenik, azot, kiseonik i fluor (srednje teki elementi u
    okviru kosmikog zraenja) i neki jo tei elementi sve do atomskog broja 28, to odgovara
    atomima ili jonima nikla. Kada predstavimo broj estica kosmikog zraenja u funkciji
    njihove energije, vidimo da ova funkcija poseduje maksimum za vrednosti energije od oko 0,3
    GigaelektronVolta (GeV), to znai da se najvei broj estica kosmikog zraenja kree
    brzinama od oko 2/3 brzine svetlosti, a sa poveanjem energije estica, njihov broj opada,
    premda postoje estice ija energije dostiu vrednosti i od oko 10
    11
    GeV. Ipak, u proseku,
    kosmiko zraenje poseduje srednju energiju od oko 1 eV u svakom kubnom santimetru u
    naoj Galaksiji, pa se tako moe izraunati da naa Galaksija gubi oko 10
    34
    Dula energije u
    svakoj sekundi (to je ekvivalentno snazi od oko 10
    31
    konjskih snaga) kao posledica toga to
    ovi kosmiki zraci naputaju nau Galaksiju i odlaze u meugalaktika prostranstva. S druge
    strane, intenzitet (odnosno, fluks) kosmikih zraka na nivou mora na naoj planeti je jednak
    jednoj kosmikoj estici po kvadratnom santimetru povrine u minutu. ak i veoma slaba
    magnetna polja su u stanju da utiu na putanje kosmikih zraka, pa je tako npr. magnetno
    polje jaine svega 3 10
    -6
    Gausa dovoljno da pokree proton energije 1 GeV du kruga
    poluprenika 10
    -6
    svetlosnih godina, dok bi se proton energije 10
    11
    GeV u polju iste jaine
    kretao po krugu poluprenika 10
    5
    svetlosnih godina, to otprilike odgovara dimenzijama nae
    Galaksije. Stoga, osim magnetnog polja Zemlje, i meuzvezdana magnetna polja spreavaju
    prodor velikih koliina kosmikog zraenja ka naoj planeti, a meuzvezdana magnetna polja
    utiu i na to da kosmiko zraenje bude izotropno rasporeeno du Zemljine sfere. Na Zemlji
    je poznat i tzv. efekat istok-zapad vezan za kosmike zrake, a na osnovu koga vie kosmikih
    estica pristie na Zemljinu povrinu sa zapada, nego sa istoka, to nam ukazuje da kosmike
    zrake u najveoj meri ine pozitivno nalelektrisane estice. Izvori kosmikih zraka jo uvek
    nisu poznati, jer kada bi sve zvezde u proseku bile kao nae Sunce (koje proizvodi kosmike
    zrake u vidu solarnog vetra, iji je najvei intenzitet u solarnim bljeskovima, dinovskim
    eksplozijama vidljivim i na Sunevoj povrini), tada bi kosmikih zraka bilo oko nas mnogo
    manje nego to je to stvarni sluaj. Stoga se smatra da bi supernove mogle da predstavljaju
    kljune izvore ovih naelektrisanih kosmikih estica.

    - Zato se ne vide zvezde na slikama iz Kosmosa?

    Pogledajte nono nebo kada je na njemu pun Mesec i uporedite posmatrani prizor sa
    nebom prepunim zvezda kada na njemu nema Meseca. Naravno, Mesec reflektuje svetlost sa
    Sunca i ta svetlost svojim intenzitetom prekriva blagi sjaj zvezda. Kada kosmonauti slikaju
    Zemlju iz Kosmosa, na tim slikama najee nema zvezda, jer svetlost koju reflektuje Suncem
    obasjana Zemlja zapljuskuje kameru u tolikoj meri da svetlost sa zvezda i ne dolazi do vidnog
    izraaja. Meutim, ukoliko se astronaut sa kamerom u ruci okrene od Sunca, on sam e videti
    zvezde. Takoe, razlog zato se zvezde esto ne vide na slikama iz Kosmosa je u tome to je
    sjaj dalekih zvezda isuvie slab da bi kamera uhvatila dovoljno njene svetlosti tokom kratke
    ekspozicije (vremena tokom kojega je blenda otvorena i kada svetlost pada na fotografski
    film). Nae oi su mnogo osetljivije na svetlost od obinog fotografskog filma. Sve slike
    zvezdanog neba potiu sa tzv. time-lapse fotografija. Da bi se uslikala jedna time-lapse
    fotografija, kapak na foto-aparatu mora biti dovoljno dugo otvoren kako bi soivo fokusiralo
    dovoljno svetlosti na film. Dua vremena ekspozicije dozvoljavaju svetlosnim fotonima da
    uu u aparat i ostave trajni trag na filmu. to je nebesko telo manje svetlo, due vreme
    ekspozicije je potrebno da bi se ono naslikalo. Tako je za slikanje punog Meseca, dovoljno da
    kapak na kameri bude otvoren jednu do dve sekunde, dok je za slikanje zvezda neophodno da
    film bude izloen upadnoj svetlost izmeu nekoliko minuta i nekoliko asova. U sluaju nekih
    divnih slika koje su naslikane uz pomoe velikih telekopa, kao i u sluaju slikanja astronauta
    u Kosmosu, neophodno je da vreme ekspozicije ne bude due od delia sekunde, jer bi u
    sluaju due ekspozicije, film apsorbovao isuvie fotona koje reflektuje bela odea astronauta,
    i njegov lik bi na slici postao ispran te bi on sam izgledao kao bljetava svetlost.

    - Ako u Kosmosu postoji toliko mnogo zvezda, zato je onda nono nebo
    tamno?

    Odgovor na ovo pitanje predstavlja osnovu uvenog kosmolokog problema poznatog
    pod imenom Olbersov paradoks koji je 1826. godine formulisao nemaki astronom Hejnrih
    Olbers (Heinrich Olbers). Naime, kada bi na Kosmos bio beskonano star i kada bi u njemu
    postojao beskonaan broj zvezda, tada bi stvarno nono nebo bilo podjednako svetlo kao i
    dnevno nebo na kome sija Sunce. Naime, zamislimo da su zvezde poreane oko Zemlje u
    koncentrinim krugovima. Svaki sledei krug imae dvostruko vei broj zvezda od
    prethodnog sloja. Stoga, i pored toga to sjaj zvezda opada sa kvadratom rastojanja od nas, svi
    slojevi e biti podjednako sjajni, jer e oni udaljeniji slojevi sa manje svetlim zvezdama imati
    vei broj zvezda od nama bliih slojeva. Zaklanjanje svetlosti zvezda od strane praine se ne
    moe uzeti u obzir, jer bi se i sama praina u jednom trenutku zagrejala i poela da emituje
    zraenje. Stoga, danas postoje dva razloga zato je nono nebo tamno. Jedan razlog uzima u
    obzir crveni pomak svetlosti zvezda usled irenja Kosmosa i meusobnog udaljavanja jata
    Galaksija. Naime, sa poveanjem brzine kretanja svetlosnog izvora od nas, mi emo
    emitovanu svetlost registrovati na znatno veim talasnim duinama od talasnih duina koje je
    emitovao izvor. Stoga je svetlost sa najveeg broja zvezda u Kosmosu pomerena ka crvenom
    kraju spektra (ka veim talasnim duinama), ime je znatno umanjena ukupna koliina
    vidljive svetlosti koja stie do nas. Drugi razlog zatamnjenosti nonog neba je u tome to na
    Kosmos nije beskonano star. Danas se smatra da je na Kosmos nastao u Velikom Prasku pre
    oko 15 milijardi godina. Naime, kada bi Kosmos bio beskonano star, on bi bio i beskonano
    svetao, jer bi svetlost sa svake take u Kosmosu imala dovoljno vremena (beskonanost) da
    stigne do svih drugih taaka u Kosmosu. Danas se smatra da na fiziki Kosmos nema
    prostornu granicu, ve samo granicu u vremenu.

    - Koliko ima zvezda i atoma u Kosmosu?

    Kada usmerimo pogled ka nonom nebu, zvezde ija se svetlost nalazi u naim oima
    e odreivati koliko zvezda vidimo. Iznad jednog osvetljenog grada kada nema meseine,
    broj zvezda koje se mogu videti je najee manji od 100. Iznad nekog manje osvetljenog
    seoceta (opet kada nema meseine koja svojom svetlou zaslepljuje sjaj zvezda), moe se
    videti oko 2000 zvezda. Ipak, samo naa Galaksija Mleni Put sastoji se od oko 100 milijardi
    zvezda, a smatra sa da u Kosmosu iji smo i mi jedan mali deo postoji jo oko 100 milijardi
    drugih Galaksija. Zvezde u Galaksijama krue oko sredita Galaksije, a naem Suncu je
    potrebno oko 220 miliona godina da napravi jedan ovakav krug, ije vreme trajanja se naziva
    galaktikom godinom. Stoga, ukoliko pomnoimo broj Galaksija u Kosmosu sa brojem
    zvezda u naoj Galaksiji dobiemo priblian broj zvezda koje ine na Kosmos 10
    22
    . Poto
    je nae Sunce zvezda prosene veliine, ukupnu koliinu materije u Kosmosu moemo
    izraunati ukoliko pomnoimo masu Sunca sa brojem zvezda u Kosmosu. Nae Sunce ima
    masu od 2 10
    33
    grama, a ako pomnoimo ovu masu sa 10
    22
    , dobiemo priblinu masu
    Kosmosa od 2 10
    55
    grama. S obzirom da su elektroni oko 1300 puta laki od nukleona
    (protona i neutrona), materija Kosmosa se gotovo potpuno nalazi koncentrisana u
    nukleonima, esticama iz kojih se sastoje atomska jezgra. Masa jednog nukleona iznosi 1,67
    10
    -24
    grama, pa se stoga u jednom gramu materije nalazi 6 10
    23
    nukleona, a u celom
    Kosmosu postoji oko 12 10
    78
    nukleona. Astronomi smatraju da 90 % kosmikih atoma ini
    vodonik, 9 % helijum, dok svi ostali tei elementi sainjavaju samo 1 % od ukupnog broja
    atoma. Tipian uzorak od 100 atoma bi se, tako, sastojao od 90 vodonikovih atoma, 9
    helijumovih i jednog teeg elementa, npr. kiseonika. Jezgra vodonikovih atoma sadre samo
    po jedan nukleon: proton. Jezgra helijumovih atoma se sastoje od 4 nukleona: 2 protona i 2
    neutrona, a jezgra kiseonikovih atoma sa sastoje od 16 nukleona: 8 protona i 8 neutrona.
    Tako bi tipini kosmiki uzorak od 100 atoma posedovao 142 nukleona 116 protona i 26
    neutrona. Ako, sada, pomnoimo ukupan broj nukleona u Kosmosu sa odnosom broja atoma
    i nukleona (100/142) dobiemo 8,45 10
    78
    , to predstavlja nau procenu ukupnog broja
    atoma u naem Kosmosu.

    - ta je to Veliki Prasak?

    Veliki Prasak, poznat i pod imenom Big Beng predstavlja popularni naziv za trenutak
    nastanka naeg Kosmosa koji se desio pre izmeu 12 i 16 milijardi godina. itav Kosmos
    kakvim ga danas poznajemo, nalazio se pre trenutka Velikog Praska u stanju singulariteta (u
    jednoj taki), to znai da je njegova gustina, kao i zakrivljenost prostor-vremena u njemu
    bila beskrajno velika. Dokazi za ovakav nain postanka sveta se nalaze u trenutnom irenju
    Kosmosa, odnosno stalnom meusobnom udaljavanju galaktikih jata, kao i u postojanju
    pozadinskog mikrotalasnog zraenja, koje predstavlja zaostale elektromagnetne talase iz
    doba nastanka Kosmosa. Neposredno nakon trenutka Big Benga, celokupna kosmika
    materija se nalazila u obliku elektromagnetnih talasa, odnosno svetlosti da bi se tek nakon
    odreenog vremena (nakon otprilike jedne sekunde), energija poela materijalizovati. Oko
    100 sekundi nakon Big Benga, temperatura Kosmosa je postala dovoljno niska da bi protoni i
    neutroni mogli da se spoje u atomska jezgra najlakih elemenata kao to su vodonik, helijum
    i litijum. 10 000 godina nakon Velikog Praska, energetska gustina materije u Kosmosu je
    postala vea od energetske gustine svetlosti (odnosno elektromagnetnih talasa), pa je Kosmos
    tada postao providan za zraenje (jer su fotoni poeli da se vie rasipaju meu sobom, nego
    sa materijom), fotoni su se termalizovali i poeli su da se ponaaju kao toplotno zraenje
    crnog tela, a upravo ovo mikrotalasno pozadinsko zraenje predstavlja talase koji vode
    poreklo iz ovog perioda nastanka Kosmosa. Oko 500 000 godina nakon trenutka Velikog
    Praska, temperatura Kosmosa je postala dovoljno niska da bi i elektroni poeli da se vezuju
    za atomska jezgra, pa su u ovo vreme nastali i prvi atomi vodonika, helijuma i litijuma (svi
    elementi tei od ova tri, nastaju u zvezdama, a u prostor se razbacuju putem eksplozija
    supernova). Tokom milion godina nakon trenutka Velikog Praska, sva kosmika materija je
    uglavnom bila u obliku plazme (protoni su bili odvojeni od elektrona), sve dok temperatura
    Kosmosa nije pala na oko 3000 K, kada je postalo mogue kombinovanje elektrona i protona
    u znatno veoj meri, kao i stvaranje najbrojnijih atoma vodonika. Ovi atomi vodonika su se
    tek oko milijardu godina kasnije poeli saimati pod dejstvom gravitacije i tada su nastale
    prve Galaksije i zvezde. Pod dejstvom privlane sile gravitacije, Kosmos se najverovatnije
    usporava da bi se nakon kratkotrajnog izjednaavanja sile koja tei irenju i privlane
    gravitacione sile dolo do prevlaavanja sile gravitacije i do ponovnog saimanja Kosmosa u
    jednu taku. Danas se smatra da se Kosmos nalazi u stanju beskonanog pulsiranja (irenja i
    skupljanja), tako da nakon stvaranja sveta dolazi do njegovog unitenja i ponovnog stvaranja
    i ponovnog unitenja i ponovnog stvaranja, kako ivot nikada ne bi prestao da postoji.

    - ta je to pozadinsko zraenje?

    Svako telo koje poseduje unutranju energiju, tj. ija je temperatura vea od apsolutne
    nule, emituje energiju u obliku elektromagnetnih talasa, odnosno svetlosti. Plankov zakon
    nam govori da emitovana talasna duina ove svetlosti zavisi od temperature tela. to je vea
    temperatura tela, to je manja talasna duina zraenja, i obrnuto. Nezamislivo visoka
    temperatura Velikog Praska u kome je nastao na Kosmos oslobodila je elektromagnetno
    zraenje veoma male talasne duine. Meutim, zbog irenja Kosmosa oko take Velikog
    Praska dolo je do hlaenja celog Univerzuma, pa i do poveavanja talasne duine tog tzv.
    pozadinskog zraenja, iji se maksimum danas nalazi u mikrotalasnoj oblasti
    elektromagnetnog spektra i prisutan je svuda oko nas, odnosno dolazi iz svih pravaca na nebu.
    Ova pojava stalnog poveavanja talasne duine pozadinskog zraenja moe se objasniti i
    Doplerovim efektom, tj. poveavanjem talasne duine svetlosti usled meusobnog udaljavanja
    objekata, u ovom sluaju Galaksija. Poto mikrotalasi imaju veu talasnu duinu i od vidljive
    svetlosti i od infracrvenog zraenja, ovo pozadinsko zraenje se opaa pomou radio
    teleskopa i dolazi iz svih pravaca u Univerzumu. Maksimum talasne duine pozadinskog
    zraenja koje se prostire du opsega od 0,6 mm do 60 cm, nalazi se na oko 8 milimetara, to
    po Plankovom zakonu odgovara temperaturi od 2,73 Kelvina.

    - ta je kosmika inflacija?

    Kosmika inflacija predstavlja teoriju o nastanku Kosmosa po kojoj je Kosmos tokom
    jednog delia sekunde nakon Velikog Praska rastao ogromnom brzinom da bi nakon toga
    znatno usporio svoju brzinu irenja koja je jednaka dananjoj. Po ovoj teoriji je upravo
    inflacija, odnosno ubrzano irenje Kosmosa u kratkom vremenskom intervalu izazvalo
    nastanak fluktuacije energije, odnosno materije Kosmosa to kasnije nije dovelo do
    formiranja uniformne mase estica ve odvojenih Galaksija. Takoe, po ovoj teoriji, inflacije
    je odgovorna i za nastanak malih fluktuaciji u temperaturi pozadinskog kosmikog zraenja
    (2,73 K) koje je detektovao jedan mikrotalasni teleskop koji je desetak dana tokom 1998.
    godine u balonu na visini od 37 km leteo iznad Antarktika (BOOMERANG Baloon
    Observations of Millimetric Extragalactic Radiation and Geophysics eksperiment). Po
    inflatornom modelu Kosmosa, koji je nastao tokom 80-ih godina 20. veka, Univerzum je
    proao kroz fazni prelaz 10
    -35
    sekundi nakon trenutka Velikog Praska i zatim se irio
    eksponencijalnim porastom brzine (kod koga je u svakom trenutku brzina porasta brzine
    jednaka brzini), a ovaj model je izraen na osnovu pretpostavke da je gustina Kosmosa
    kritina, tj. da se naalzi tano na graninoj vrednosti izmeu otvorenog Kosmosa (koji se
    veno iri) i zatvorenog Kosmosa (koji se naizmenino iri i skuplja), pa se ovakav model
    materijalnog Kosmosa naziva ravnim. U inflatornom modelu, Kosmos je neposredno nakon
    trenutka Velikog Praska predstavljao etvorodimenzionalni mehur iste vakuumske energije,
    bez imalo materije ili svetlosti. Nakon perioda brzog irenja (inflacije) i isto tako brzog
    hlaenja, potencijalna energija vakuuma se pretvorila u kinetiku energiju materijalnih estica
    i elektromagnetnih talasa, pa je Kosmos opet poeo da se greje. Kao posledica vakuumskog
    pritiska tokom inflacije, svetlost je bila u stanju da prevazie gravitacionu silu kojom je
    privlai materija i da se kree bre od nje, pa se smatra da je do kraja perioda inflacije,
    svetlost obila ceo Kosmos, a u skladu sa ovom pretpostavkom, konana brzina svetlosti
    prestaje da bude inkonzistentna sa izotropnou pozadinskog zraenja. Trenutno
    najpopularniji nauni model koji se suprotstavlja modelu inflacije je model Ekpirotikog
    Kosmosa koji poinje sa hladnim, statinim petodimenzionalnim prostor-vremenom koje je
    skoro supersimetrino, a 4 prostorne dimenzije su povezane putem dva trodimenzionalna zida
    (tzv. tri grane), pri emu jedan od ovih zidova ini prostor u kome ivimo, dok je drugi
    skriven naoj ulnoj percepciji.

    - ta su to magnetni monopoli?

    Ukoliko uzmemo u ruke bilo koji magnet na Zemlji, na njemu emo primetiti dva
    magnetna pola: severni i juni, a linije sila magnetnog polja e se pruati izmeu ova dva
    pola. Kada bismo jedan ovakav, obIan magnet prepolovili na dva dela, ne bismo dobili jedan
    magnet samo sa severnim i jedan magnet samo sa junim polom, ve dva magneta od kojih bi
    svaki imao svoj severni i svoj juni pol. Magnetni monopoli predstavljaju hipotetike (to
    znai da je njihovo postojanje pretpostavljeno, ali ne i potvreno) magnete koji poseduju
    samo po jedan magnetni pol. Za razliku od naelektrisanih sistema koje je mogue razdvojiti
    tako da u jednoj polovini sistema postavimo samo pozitivno, a u drugom delu samo negativno
    naelektrisane estice, magnetni ekvivalenti ovih elektrinih monopola jo uvek nisu
    primeeni i pored toga to bi se Maksvelove jednaine elektromagnetnog polja pokazale
    potpuno simetrinim ukoliko bi se potvrdilo njihovo postojanje. Takoe, estine teorije kao
    to je npr. Velika Ujedinjena Teorija koja pokuava da u jedan teorijski okvir ujedini sve 4
    poznate prirodne sile (gravitacionu, slabu nuklearnu, jaku nuklearnu i elektromagnetnu), pa
    ak i teorija superstruna, pretpostavljaju da magnetni monopoli postoje u naem Kosmosu, a
    teorija relativnosti nam kae da je Veliki Prasak (odnosno fazni prelaz u okviru koga su se
    razdvojile nekada, na velikim energijama ujedinjene 4 prirodne sile) mogao da stvori toliko
    mnogo magnetnih monopola da bi njihova dananja gustina trebalo da bude oko sto milijardi
    puta vea od gustine Kosmosa koju danas registrujemo sa Zemlje. Ipak, na Zemlji jo niko
    nije pronaao nijedan magnetni monopol. Teorija o inflatornom Kosmosu smatra da postoji
    samo jedan magnetni monopol po mehuru vakuumske energije, a poto je po ovoj teoriji ceo
    na Kosmos nastao iz samo jednog mehura vakuumske energije, tada u itavom naem
    Kosmosu postoji samo jedan magnetni monopol, pa je njegova ovakva retkost i razlog zato
    ga jo uvek nismo primetili. Kada bi u naem Kosmosu bili otkriveni magnetni monopoli, oni
    bi nam verovatno objasnili zato je naelektrisanje u naem svetu postojano samo u jedinicama
    elementarnog naelektrisanja (odnosno, naelektrisanja koje nose jedan proton ili jedan
    elektron), a smatra se da je jedinini magnetni naboj magnetnih monopola (to je
    istovremeno minimalno magnetno polje koje oni mogu posedovati) jednak koliniku
    elementarnog nelektrisanja (1,6 10
    -19
    C) i dvostruke vrednosti konstante fine strukture
    (1/137). Ipak, ukoliko postoje, smatra se da su magnetni monopoli ipak prilino masivni, s
    obzirom da bi najmanji od njih trebalo da poseduju masu od oko 1000 protona, a da su pri
    tome njihovi prenici hiljadu puta manji od dimenzija jednog protona.

    - Kako bismo stanovniku neke druge planete preko radio-veze objasnili ta
    je levo, a ta desno?

    Kada bismo jednog dana stupili u telefonsku vezu sa stanovnikom neke druge planete,
    lako bismo mu objasnili ta je gore, a ta dole. Naime, rekli bismo mu da su zvezde i nebo
    gore, a zemlja dole. ak i ukoliko oni hodaju naglavake, opet bi razumeli ta je za nas gore,
    a ta dole. Meutim, kada bismo pokuali da im objasnimo ta je za nas levo, a ta desno,
    suoili bismo se sa malim problemom. Naime, ne vredi da mu kaemo da nae srce iako se
    nalazi na sredini, kuca jae sa leve strane, jer je kod njih moda obrnuto. Ne moemo se
    vezivati ni za kretanje nebeskih tela, jer bi npr. i kretanje kazaljke na satu bilo suprotno
    usmereno ukoliko bi se planeta okretala od istoka ka zapadu (ili ako bi sunani asovnik
    izmislili stanovnici June hemisfere). Takoe, ne moemo se posluiti matematikim
    funkcijama, jer ne znamo da li za razliku od naeg koordinatnog sistema ije brojne vrednosti
    rastu sa leva na desno, kod njih nije obrnuto. Meutim, u naem svetu ipak postoje neke
    pojave koje su asimetrine. Takvi su neki organski molekuli, npr. amino kiseline. Naime, sve
    amino kiseline koje izgrauju molekule proteina u ivom svetu oko nas poseduju L
    molekulsku konfiguraciju, to znai da obru ravan polarizovane svetlosti (svetlosti iji
    elektromagnetni talasi osciluju u jednoj ravni) na levo. Meutim, vetake amino kiseline ne
    obru ravan polarizovane svetlosti, ve sadre ravnomernu smeu L i D molekulskih oblika.
    Ipak, kada bismo neku sintetiku amino kiselinu ostavili u prirodnoj sredini, bakterije bi
    pojele samo L-konformaciju, pa bi nam ostali molekuli amino kiseline iskljuivo D oblika.
    Stoga bismo u komunikaciji sa naim prijateljem Kosmopolitom mogli da se posluimo
    nekom od prirodnih ili vetakih amino kiselina kako bismo mu objasnili ta je za nas levo, a
    ta desno. Ipak, ne bismo mogli da budemo potpuno sigurni da na njegovoj planeti ivi svet
    nije drugaiji, pa i da je situacija sa optikim konformacijama amino kiselina izmenjena. Tada
    bismo morali da se posluimo
    -
    radioaktivnim raspadom kobalta-60. Naime, po jedan
    neutron u jezgrima ovih atoma se nakon odreenog vremena pretvara u proton, koji ostaje u
    atomskom jezgru, i antineutrino i elektron koji se emituju van atoma, pri emu se vie
    elektrona emituje u suprotnom smeru (tj. u levo) od spina atoma nego u istom smeru. S
    obzirom da je ova pojava ista u svim delovima Kosmosa, nju bismo lako mogli da iskoristimo
    za razlikovanje leve od desne strane. I raspad K
    +
    mezona je slino
    -
    radioaktivnim raspadu
    kobalta-60, asimetrian, pri emu dolazi do naruavanje zakona o odranju parnosti (parnost
    ili neparnost talasne funkcije). Raspad K
    +
    mezona daje dva ili tri pi-mezona, a poto pi-mezon
    ima neparan paritet, to se u prvom sluaju dobija paran, a u drugom neparan paritet. Poto
    raspad jedne estice (K
    +
    mezona) mora uvek davati ili paran ili neparan paritet, a ne i jedan i
    drugi, dolazi do krenja zakona o odranju pariteta, a naruavanje principa pariteta znai i
    naruavanje principa desno-levo simetrije po kojoj prirodni zakoni pokazuju onu istu simetriju
    koju imaju predmet i lik u ogledalu. Naime, slaba nuklearna sila ne potuje zakon odranja
    parnosti, dok se u jakim nuklearnim i elektromagnetnim interakcijama parnost sistema
    odrava kroz sve promene.

    - Koje je boje Kosmos?

    Nedavno su naunici sa nae planete sproveli projekat u vezi sa odreivanjem ukupne
    boje naeg Kosmosa. Prvi rezultati ovog ispitivanja su nam rekli da kada bismo pomeali
    svetlost svih zvezda u naem Kosmosu, i kada bismo moda mogli da drimo jedan ovakav
    Kosmos na dlanu, njegova boja bi bila boja mora. Meutim, nekoliko nedelja nakon ovog
    senzacionalnog otkria, marta 2002. godine, grupa naunika koja je izvela ovaj projekat,
    saoptila nam je da je prilikom sabiranja boja dolo do greke u software-u koji je bio
    specijalno napravljen za izvoenje ovog projekta, a da je nakon uklanjanja programske
    greke, kompjuter saoptio da je rezultujua boja Kosmosa zapravo be. Naunici su do ovog
    zakljuka doli tako to su preveli svetlosne spektre svih sa Zemlje vidljivih zvezda (iz preko
    200 000 Galaksija koje se nalaze na rastojanjima do 3 milijarde svetlosnih godina od nas) u
    jedinstven spektar, a zatim su sve boje iz ovog tzv. kosmikog spektra pomeali srazmerno
    njihovim intenzitetima. Tako je najpre dobijena tirkizna, a zatim be boja, to je posebno
    interesantno jer nikada nismo videli zvezdu koja sija ni u tirkiznoj, a ni u be boji. Danas se
    smatra da kada je Kosmos zajedno sa svim svojim zvezdama bio mlai nego danas, njegova
    boja je bila plava, da bi tokom vremena polako opadala ka niim frekvencijama. Danas je ona
    uta, a u budunosti e verovatno nastaviti da se kree ka crvenom kraju spektra.

    - Kako se pronalaze crne rupe u Kosmosu?

    to je nebesko telo masivnije, to je vea sila gravitacije kojom ono deluje na susedna
    tela. Kosmika brzina je brzina koju je potrebno da poseduje telo na povrini nebeskog tela
    kako bi napustilo njegovo gravitaciono polje i otisnulo se u Kosmos. Meutim, kada je
    nebesko telo masivnije od trostruke mase Sunca, i ako je prethodno potroilo svoje nuklearno
    gorivo (ijim se sagorevanjem zvezda protivila saimajuoj sili gravitacije), tada je kosmika
    brzina sa povrine tog tela vea od brzine svetlosti, pa ak ni sama svetlost (koja uopte nema
    masu) nije u stanju da pobegne sa tog tela koje astronomi nazivaju crnim rupama. Premda
    crne rupe ne moemo da vidimo, postoje neke njene osobine koje ipak moemo da izmerimo
    kao to su npr. masa, naelektrisanje ili brzina rotacije (ugaoni momenat). Masu crne rupe
    moemo izmeriti ukoliko paljivo posmatramo kretanje njenih susednih tela. Ukoliko crna
    rupa ima partnera (u vidu druge zvezde ili diska materije koji je okruuje), tada je mogue
    pomou teleskopa (primenom Keplerovih zakona) izmeriti poluprenik orbite susedne zvezde
    ili diska materijala oko crne rupe, kao i brzinu orbitiranja tela oko crne rupe. Takoe, premda
    su crne rupe potpuno nevidljive, njihovo postojanje u Kosmosu registrujemo na osnovu
    njihovog dejstva na susedna nebeska tela. Naime, kada primetimo neku zvezdu na ije
    kretanje deluje privlaenje neke nevidljive mase, tada moemo da zakljuimo da se crna rupa
    nalazi u njenoj blizini. Ako vidljiva zvezda pokazuje kolebanje u kretanju (kretanje napred-
    nazad to primeujemo na osnovu periodinih Doplerovih pomaka svetlosti ka plavom i ka
    crvenom kraju spektra) ili gasni disk rotira, a u oba sluaja ne postoji neki vidljivi uzrok toga,
    pri emu je intenzitet gravitacionog privlaenja vei od sile koja odgovara masi od 3 Sunca (u
    suprotnom bi to mogao biti patuljak ili neutronska zvezda), tada je mogue da gravitacija crne
    rupe predstavlja tu nevidljivu silu. Na osnovu istih posmatranja se moe odrediti i masa crne
    rupe. Tako, npr. u jezgru Galaksije NGC 4261 postoji spiralni rotirajui disk braon boje, koji
    je veliine naeg Sunevog sistema, ali je njegova masa 1,2 milijardi puta vea od mase
    Sunca. Tako velika masa za jedan disk gasa indicira da se i crna rupa nalazi u sreditu diska, a
    da se ovaj materijal ubrzavajui se ka crnoj rupi greje, usijava i stoga emituje svetlost.
    Takoe, poznato nam je da gravitacija privlai i svetlost. Stoga, kada crna rupa proe izmeu
    nas i posmatranog nebeskog tela, doi e do irenja svetlosnog izvora (iji sjaj ostaje isti, ali
    rasporeen na veem delu nebske sfere) ili do iluzije o postojanju dve posmatrane zvezde
    umesto samo jedne, to je poznato kao efekat gravitacionih soiva. Kada se desi ovakva
    pojava i kada je objekat koji je svojom gravitacijom savio svetlost nevidljiv, onda
    pretpostavljamo da je to bila crna rupa. Uz sve ovo, kada materija iz okolne zvezde, privuena
    crnom rupom, pone da se sliva ka njoj, ona se zagreva do temperatura od nekoliko miliona
    stepeni. Poznato nam je da svaka materija emituje toplotni spektar elektromagnetnih talasa u
    zavisnosti od svoje temperature. Ovako superzagrejana materija emituje X-zraenje koje
    moe biti detektovano od strane teleskopa osetljivih na X-zrake kao to je onaj iz Chandra X-
    ray opservatorije koja orbitira oko Zemlje.

    - Kako se odreuju veliine crnih rupa?

    Crne rupe predstavljaju oblasti u prostoru sa toliko jakom gravitacijom, da ak ni
    svetlost ne moe da ih napusti. Crne rupe nastaju kada zvezda ija je masa vea od 3 Suneve
    mase potroi svoje nuklearno gorivo - koje joj je do tada sluilo za stvaranje unutranjeg
    pritiska koji se opirao tenji gravitacije da to vie smanji zvezdu - i kolabira pod dejstvom
    sopstvene gravitacije, pretvarajui se u singularitet, odnosno taku beskrajne gustine. Veliina
    crne rupe se obino izraava preko varcildovog (Karl Schwardzschild, koji je reio
    Ajntajnove jednaine vakuumskog polja za nenaelektrisane sferno-simetrine sisteme)
    poluprenika, koji definie tzv. horizont dogaaja (kao kruga sa poluprenikom jednakim
    varcildovom polupreniku, a sa crnom rupom u centru), a u terminima teorije relativnosti,
    ovaj poluprenik predstavlja rastojanje, odnosno du ijom se rotacijom oko centralne take
    formira sfera u okviru koje je prostor-vreme toliko iskrivljeno da potpuno okruuje nebesko
    telo. Celokupna masa crne rupe skoncentrisana je praktino u jednoj taki, tj. singularitetu, a
    sva svetlost (a i materija) koja prie toj taki na manje rastojanje od varcildovog
    poluprenika biva privuena u taku crne rupe pomou njene gravitacije. varcildov
    poluprenik crne rupe direktno zavisi od njene mase, a jednak je proizvodu dvostruke mase
    crne rupe i gravitacione konstante (6.672 10
    -11
    Nm
    2
    /kg
    2
    ) podeljene sa kvadratom brzine
    svetlosti (299 792 km/s u vakuumu). Iako se crne rupe ne mogu videti, iz ove jednaine
    moemo zakljuiti da poreenjem gravitacione privlanosti izmeu crne rupe i nekoliko
    okolnih nebeskih tela relativno lako moemo odrediti razmere njenog dejstva u vidu horizonta
    dogaaja, odnosno varcildovog poluprenika.

    - Kako crne rupe svetle?

    Crna rupa je, po definiciji, oblast beskonane zakrivljenosti prostor-vremena iz koje
    usled ogromne gravitacije, ak ni svetlost ne moe da izae. Meutim, sva materija koja pada
    u crnu rupu prilino se zagreje jer dolazi do njenog ubrzavanja i intenzivnijeg sudaranja
    atoma pod dejstvom privlane sile gravitacije, a to kao rezultat dovodi do emisije svetlosti
    (kako vidljive svetlosti, tako i energetskijih elektromagnetnih talasa), a u sluaju
    supermasivnih crnih rupa (preko milijardu Sunevih masa) i do dinovskih mlazeva materije,
    zajedno sa emisijama radio talasa. Osim ovog naina svetljenja, postoji jo jedna pojava
    svetljenja dokazana u sluaju manjih crnih rupa, a naziva se Hokingovom radijacijom, i
    predstavlja pojavu da odreene estice u okviru varcildovog poluprenika (koji definie
    oblast crne rupe koju estice koje se kreu manjim ili jednakim brzinama od brzine svetlosti
    ne mogu da napuste) mogu napustiti oblast crne rupe. Prema drugom zakonu termodinamike,
    entropija (mera neureenosti sistema) nekog izolovanog sistema se uvek poveava, a kada se
    dva sistema spoje, entropija novog sistema je vea od zbira entropija pojedinanih sistema.
    Kada materija koja nosi entropiju padne u crnu rupu, poveava se podruje njenog horizonta
    dogaaja (oblasti uokvirene varcildovim poluprenikom), tako da se nikada ne smanjuje
    zbir entropije materije izvan crnih rupa i unutar podruja horizonta dogaaja. Meutim, ako
    crna rupa ima entropiju, ona onda mora imati i temperaturu, a svako telo na odreenoj
    temperaturi emituje zraenje. Ovo zraenje je neophodno da bi se spreilo naruavanje drugog
    zakona termodinamike (pod uslovom da crne rupe stvarno poseduju entropiju). estice koje
    naputaju crnu rupu zapravo ne potiu iz crne rupe, ve iz praznog prostora neposredno iznad
    njenog horizonta dogaaja. Naime, po kvantnoj teoriji, prazan prostor nikada ne moe biti
    potpuno prazan (jer bi tada mogli potpuno precizno da izmerimo vrednost polja u njemu
    (nula), kao i brzinu promene polja (nula), to nije u saglasnosti sa Hajzenbergovim principom
    neodrenosti), ve u njemu uvek moramo imati minimalne fluktuacije u vrednosti polja, npr.
    u obliku parova virtuelnih estica svetlosti ili gravitacije, koje mogu putovati zajedno,
    razdvojiti se ili se meusobno potrti. Jedan od lanova ovakvih parova estica-antiestica e
    imati pozitivnu, dok e drugi lan imati negativnu energiju. Jedna stvarna estica u blizini
    nekog masivnog tela ima manje energije nego to bi imala kada bi se nalazila podalje od njega
    zato to bi troila energiju na suprotstavljanje gravitacionom privlaenju tela. Energija estice
    u blizini crne rupe je jo uvek pozitivna, premda je gravitaciono polje u crnoj rupi tako snano
    da tu ak i stvarna estica moe imati negativnu energiju. Stoga je mogue da virtuelna
    estica sa negativnom energijom, koja upadne u crnu rupu, postane stvarna estica ili
    antiestica. U ovom sluaju, ona vie ne mora da se potre sa svojim partnerom, koji moe i
    sam da dospe u crnu rupu ili poto ima pozitivnu energiju, takoe moe i da pobegne iz
    blizine crne rupe kao stvarna estica ili antiestica. Udaljenom posmatrau bi izgledalo da je
    ovu esticu emitovala crna rupa. to je crna rupa manja, to je kraa razdaljina koju estica sa
    negativnom energijom mora da pree pre nego to postane stvarna estica, te je tako i vei
    obim emitovanja, kao i prividna temperatura crne rupe. Takoe, to je manja masa crne rupe,
    to je via njena temperatura. Tako e sa postepenim isparavanjem crne rupe, dolaziti do
    poveavanja njene temperature i brzine emitovanja, pa e ona sve bre i gubiti masu. Ipak,
    jedna crna rupa ija masa samo nekoliko puta premauje Sunevu masu, imala bi temperaturu
    od nekoliko milionitih delova stepena iznad apsolutne nule, to je znatno manje od
    temperature mikrotalasnog zraenja koje ispunjava Kosmos (oko 2,73 K) pa e ovakve crne
    rupe emitovati manje energije nego to apsorbuju sve dok se Kosmos ne ohladi tako da
    temperatura pozadinskog zraenja postane manja od temperature crne rupe. Naravno, smatra
    se da bi i u tom sluaju, bilo potrebno oko 10
    66
    godina da bi crna rupa potpuno nestala.

    - Ako svetlost nema masu, kako onda ne moe da napusti crnu rupu?

    Svetlost se sastoji od malih kvanata ili talasno-estinih paketia pod imenom fotoni.
    Svaki foton poseduje svoju frekvenciju kojom osciluje njegovo elektromagnetno polje u
    prostor-vremenu. Fotoni se kreu brzinom svetlosti, a poznato nam je da se samo stvari koje
    nemaju masu mogu kretati tano ovom brzinom. Ako bismo eleli da budemo jo precizniji,
    onda bismo rekli da fotoni ne poseduju masu mirovanja, odnosno masu koju poseduje telo
    kada se ne kree. Galileo Galilej je u svom uvenom eksperimentu ispustio sa krivog tornja u
    Pizi dva predmeta razliitih masa i video da oni istovremeno padaju na Zemlju. Iz ovoga je
    izveo uveni princip ekvivalencije, po kome gravitacija podjednako deluje na sva tela
    nezavisno od njihove mase, jer se sa padanjem tela, gravitaciona masa koja odreuje intenzitet
    gravitacione sile koja deluje na telo potire sa inercijalnom masom (koja je jednaka
    gravitacionoj masi, to je i sutina principa ekvivalencije) koja odreuje silu reakcije tela na
    silu gravitacije. Albert Ajntajn je zatim dopunio princip ekvivalencije time to je dejstvo
    gravitacione sile izjednaio sa ubrzavanjem tela u odnosu na dati referentni sistem. Kada
    zvezdana svetlost prolazi pored neke masivne zvezde, ona biva savijena ka njoj, jer je privlai
    sila gravitacije. Isto tako i svetlost koja se penje sa Zemljine povrine gubi neto malo svoje
    energije, jer Zemlja svojom gravitacijom pokuava da je vrati ka sebi. Ajntajnova Opta
    teorija relativnosti nam prua potvrdu istinitosti principa ekvivalencije. Naime, po ovoj teoriji,
    gravitacija predstavlja posledicu zakrivljenosti prostor-vremena. Prostor-vreme se zakrivljuje
    u blizini velikih masa, pa iako tela privuena gravitacijom slede pravu putanju u
    etvorodimenzionalnom zakrivljenom prostor-vremenu, nama u trodimenzionalnom prostoru
    izgleda kao da se njihova putanja krivi i pada ka velikoj masi. Sva tela, teka, lagana ili ak i
    ona koja ne poseduju masu kao npr. fotoni, prolaze kroz prostor-vreme sledei pri tome
    najkrai put koji nama, s obzirom da sve to posmatramo iz manje-dimenzionalnog sveta,
    izgleda teko zamislivo. Crne rupe predstavljaju podruja beskonane zakrivljenosti prostor-
    vremena, pa stoga za sva tela koja u njih upadnu, vreme prestaje da tee, jer se sve estice u
    njime ukljuujuu u svetlosne fotone mogu samo kretati po zatvorenoj zakrivljenoj prostorno-
    vremenskoj putanji.

    - ta su to bele rupe?

    Bele rupe predstavljaju hipotetika nebeska tela sa osobinama koje su matematiki
    inverzne (suprotne) osobinama crnih rupa. Njihovo postojanje bi nam pruilo objanjenje o
    tome ta se deava sa materijom koja upadne u crnu rupu. Prema dananjim shvatanjima,
    materija koja dospe u crnu rupu, stapa se sa njenim singularitetom (takom beskrajne gustine)
    enormno velike mase i gravitacije. S druge strane, prema teoriji o belim rupama, materija koja
    bi upala u rotitajuu crnu rupu (tzv. Kerova rupa za razliku od nerotirajuih varcildovih
    rupa), izala bi iz nje kroz belu rupu u nekom drugom prostor-vremenu, tj. u nekom drugom
    delom Kosmosa. Transfer materije bi mogao da se izvri preko ogromnih udaljenosti veliine
    i po nekoliko miliona ili milijardi svetlosnih godina, a u sasvim siunom vremenskom
    intervalu. Naime, ukoliko postoje, bele rupe su povezane sa crnim rupama putem Rozen-
    Ajntajnovih tunela (crvotoina) kroz koji materija prolazi trenutno, odnosno bre nego to se
    prostire svetlost. Kada materija izae na drugom kraju Rozen-Ajntajnovog tunela, ona se
    iznenada ponovo pretvara u obinu materiju i pri tome emituje mlazeve energetskih talasa, tj.
    onu energiju koja je bila zarobljena u crnoj rupi. Tako, bele rupe predstavljaju prostorno-
    vremenske pandane crnim rupama, sa tom razlikom to ne gutaju okolnu materiju ve emituju
    materiju koju je prethodno progutala neka crna rupa. Eventualno postojanje belih rupa bi
    podrazumevalo i mogunost trenutnih putovanja u neke udaljene delove Kosmosa, kao i u
    prolost ili budunost, naravno pod uslovom da su putnici u stanju da izdre tako veliku
    gravitaciju kao onu koja vlada u blizini crne rupe. Ipak, danas se smatra da je zvezda koja
    kolabira u rotirajuu crnu rupu zadrala oko seben prsten neutrona koji bi stvarao dovoljno
    veliku centrifugalnu silu kako bi se spreilo poniranje progutane materije (gravitacijom
    privuene materije) u singularitet. Tako bi putovanje u jednu ovakvu crnu rupu bilo bezbedno,
    jer ne bi postojala enormno velika gravitaciona sila dovoljna da zdrobi sve predmete koji se
    bace ka njoj. Takoe, smatra se da bi ovakvi sistemi povezanih crnih i belih rupa koristili neki
    vid egzotine materije (materija negativne energije) radi potiskivanja materije i energije od
    crnih ka belim rupama. Pristalice hipoteze o belim rupama smatraju da su i kvazari, daleki
    kosmiki objekti malih dimenzija, ali iji sjaj prevazilazi sjaj itavih Galaksija, nita drugo do
    bele rupe.

    - Kako se otkrivaju planete van Sunevog sistema?

    Sve do 1991. godine, kada je astronom Aleks Volan otkrio dve planete koje orbitiraju
    oko pulsara u sazveu Device, Sunce nam je bila jedina poznata zvezda koja poseduje
    planete oko sebe. Po definiciji, planete predstavljaju velika nebeska tela koja krue oko
    zvezda i sa svojih povrina reflektuju zvezdanu svetlost. Poto je ovako reflektovani sjaj
    planeta izuzetno mali i zaklonjen zvezdom oko koje ona orbitira, jedini nain registrovanja
    planete je u detektovanju njenog efekta na njenu matinu zvezdu. Astronomi su do sada
    identifikovali preko 50 planeta izvan naeg Sunevog sistema, koje se zajednikim imenom
    nazivaju ekstrasolarnim planetama. Postupak otkrivanja ekstrasolarnih planeta obuhvata jednu
    od tri metode: astrometriju, Doplerova spektroskopiju ili fotometriju. Astrometrijsko
    detektovanje se sastoji u merenju kolebanja putanje zvezde oko centra Galaksije pod dejstvom
    gravitacionog privlaenja od strane planete. Merenjem perioda ovog kolebanja, moe se
    izraunati period orbite planete, oblik i poluprenik orbite planete i njena masa. Doplerova
    spektroskopija obuhvata merenje periodinog pulsiranja zvezde napred-nazad u odnosu na
    Zemlju. Naime, pod dejstvom gravitacije planete, zvezda takoe opisuje veoma malu orbitu,
    koja npr. u sluaju naeg Sunca (pod dejstvom gravitacije Jupitera) iznosi 11 metara. Dok se
    zvezda prividno pribliava ka nama, njen spektar je pomeren ka plavom kraju spektru, dok se
    tokom njenog udaljavanja od nae take posmatranja, njena svetlost pomera ka crvenom kraju
    spektra. Ovi pomaci svetlosti se nazivaju Doplerovim pomerajima, a merenjem zvezdanih
    spektara tokom vremena moemo ustanoviti prisustvo planete u njenoj orbiti. Iz perioda
    Doplerovog pomaka zvezdane svetlosti i iz podatka o masi zvezde, moemo izraunati
    poluprenik orbite planete, a iz amplitude pomaka, moemo izraunati masu planete. Takoe,
    moe se desiti da planeta tokom svog orbitiranja oko svoje zvezde, na trenutke delimino
    zakloni (za 2-5 % smanji njen sjaj) zvezdanu svetlost koju posmatramo, a putem konstantnog
    merenja zvezdanog sjaja tokom vremena, mogue je otkriti prisustvo planete u njenoj orbiti,
    to ini sutinu fotometrijskog naina detektovanja ekstrasolarnih planeta. Sve do sada
    otkrivene ekstrasolarne planete predstavljaju planete dinove, ija masa se kree od mase
    Saturna (95 masa Zemlje) do mase Jupitera (320 masa Zemlje), a koje orbitiraju oko svojih
    zvezda na rastojanjima od oko 3 astronomske jedinice (proseno rastojanje Zemlje od Sunca
    je jednako jednoj astronomskoj jedinici, odnosno oko 150 miliona kilometara). NASA planira
    da tokom naredne decenije lansira u orbitu sistem teleskopa (Terrestrial Planet Finder) koji
    e biti u stanju da neutralie svetlost zvezda kako bi mogao da se detektuje infracrveni spektar
    planeta i na taj nain odredi njihov sastav. Oblik infracrvenog spektra planete e nam
    ukazivati na temperaturu planete (i da li je voda ili neka druga ivotna tenost na njoj u
    tenom stanju tako da je mogu ivot na planeti), jaka traka ugljen dioksida e ukazivati na
    postojanje atmosfere, ozonska traka e ukazivati na prisustvo kiseonika i ivota na planeti, a
    traka vode e ukazivati na prisustvo mora i okeana na njenoj povrini.

    - ta je to SETI?

    SETI predstavlja inicijale projekta koji se zove Search for Extra-Terrestrial
    Intelligence, to u prevodu znai ''potraga za vanzemaljskom inteligencijom''. Slino naoj
    civilizaciji koja ostatku Kosmosa otkriva svoje prisustvo jo od 30-ih godina 20. veka putem
    svakodnevnog slanja radio talasa u kosmika prostranstva, istraivai koji su pokrenuli SETI
    projekat, nadaju se da u beskrajnom Kosmosu postoji jo mnogo drugih inteligentnih
    civilizacija do ijih bismo poloaja na nebu doli na osnovu prouavanja radio talasa koji nam
    pristiu iz Kosmosa. Poto je nebo iznad nas toliko veliko, postoje dva osnovna pristupa SETI
    traganjima, a to su: potraga irokog polja (u okviru koje se pri niskoj rezoluciji pretrauju
    radio signali sa celog neba) i usmerena potraga (u okviru koje se trae ET signali sa 1000-
    2000 zvezda slinih naem Suncu, a za sada projekat Phoenix predstavlja jedini tip ovakvog
    traganja). Projekat SETI obraa posebnu panju na frekvenciju od 1,42 GHz (talasna duina
    od 21 cm) pri kojoj vibriraju atomi vodonika u molekulu vodonika, kao i na frekvenciju od
    1,65 GHZ pri kojoj vibriraju atom kiseonika i atom vodonika oko veze u hidroksilnom jonu
    (OH
    -
    jon, sastavni deo vode), jer se misli da bi vanzemaljci mogli da neku od ove dve
    frekvencije koriste kao nosei radio talas za prenos razumljivih informacija. Osim ove dve
    frekvencije, u rasponu od 1-10 GHz se nalazi drastian pad radio uma kako na Zemlji, tako i
    u Kosmosu, pa veina SETI istraivanja prouava upravo ovaj deo spektra. SETI istraivanja
    ukljuuju upotrebu veoma velikih radio-teleskopa (najee interferometrijskom metodom),
    odnosno satelitskih antena ogromnih razmera. Jedan od problema u vezi sa SETI projektom je
    taj to on zahteva ogromne kompjuterske sisteme. SETI antene su toliko velike da primaju
    signale svih radija, televizija, radara i satelita, a u svoj toj zbrci pokuavaju da prepoznaju
    radio signale neke druge civilizacije. Kompjuteri moraju analizirati svaku frekvenciju
    posebno i prosuivati da li na njoj postoji neki razumljivi signal ili samo um. Antena koju
    koristi neki od SETI projekata (npr. SERENDIP koji je 1998. godine lansiran u Australiji, a
    danas radio signale prikuplja pomou Arecibo tanjira u Portoriku, odakle pretrauje juni deo
    neba) svakoga dana prikupi 35 Gigabajta podataka, koji se skladite na magnetnoj traci ili
    kompakt disku, zajedno sa prateim podacima, kao to su datum, vreme, nebeske koordinate i
    podaci o opremi. Ovi podaci se zatim dele na manje paketie (blokove od oko 107 sekundi)
    koji se raspodeljuju na 140 000 radnih jedinica. Jednom desktop personalnom kompjuteru je
    potrebno 30 sati da bi obradio jedan paketi podataka, pa bi stoga jedan kompjuter morao da
    radi 4,2 miliona sati (ili neto vie od 479 godina) kako bi obradio podatke iz samo jednog
    dana. Poto bi ugradnja tolikog operativnog sistema bila jako skupa, SETI organizacija je
    dola na ideju da u proces obrade podataka, tj. radio signala iz kosmosa, ukljui i sve
    stanovnike Zemlje koji to ele. Ukoliko imate kompjuter, potrebno je samo da odete na sajt
    ''SETIhome'' (koji u proseku dnevno obie oko 100 000 posetilaca) i presnimite i instalirate
    istoimeni screen saver na va kompjuter. Tako e va kompjuter u radnim pauzama umesto
    crtanja ribica i leteih tostera obraivati svemirske radio signale i na taj nain tragati za
    vanzemaljskim inteligentnim biima. Ovaj screen saver je podeljen u 3 dela: prozor u kome
    se analiziraju podaci (gornji levi), prozor sa informacijama o podacima i korisniku (gornji
    desni) i analizirani grafik frekvencije signala u funkciji vremena (donji prozor). Paketi
    podataka preuzet sa nekog SETI Web sajta se deli na mnotvo kanala matematikom tehnikom
    poznatom kao brza Furijeova transformacija (FFT Fast Fourier Transformation). Ukoliko
    su podaci sluajni, tada e intenzitet signala biti isti na svim kanalima. Meutim, ukoliko je
    prisutan samo jedan ET signal, tada e jedan ili vie FFT kanala biti iznad ostalih, tj. iznad
    odreenog prosenog nivoa intenziteta svih kanala. Dalje, program analizira da li je
    frekvencija ovog (ili ovih) pikova blago pomerena ka susednim frekvencijama, to bi bilo
    uzrokovano Zemljinom rotacijom, a to bi ukazivalo na vanzemaljsko poreklo pika. Na kraju,
    poto je Arecibo tanjir stacionaran (ne prati nebeska tela zajedno sa rotacijom Zemlje), ET
    signal bi se pomerao od kraja tanjira do njegovog centra i zatim do drugog kraja, pa bi grafik
    intenziteta signala u funkciji vremena bio zvonastog oblika. Ukoliko su svi ovi kriterijumi
    ispunjeni za neke od pikova, tada program obavetava o tome SETI Web sajt, koji dalje
    nastavlja istraivanje.

    - Koja je razlika izmeu astronomije i astrofizike?

    Astronomija je nauka o Kosmosu izvan Zemljine atmosfere. Tri glavne grane
    astronomije su astrometrija, nebeska mehanika i astrofizika. Sa druge strane, astrofizika je
    grana astronomije koja se bavi prouavanjem fizikih procesa povezanim sa nebeskim telima
    i prostorom izmeu njih. Ona se pre svega bavi energijom zvezdanih sistema i vezom izmeu
    energije i evolucije makrokosmikih materijalnih sistema. Prema tome, astronomija je nauka
    koja pokriva sva nauna istraivanja Svemira izvan nae atmosfere, dok je astrofizika samo
    oblast astronomije koja se bavi fizikom planeta, zvezda i drugih nebeskih tela, njihovim
    nastankom, evolucijom i njihovom budunou. Tako, na primer, ako imate teleskop u
    dvoritu i elite da posmatrate nono nebo i napravite zvezdane karte onda ste astronom -
    amater, ali ako elite da pomou jednaina izraunate na primer koliko treba da bude velika
    zvezda da bi jednoga dana postala supernova, onda se moete predstaviti kao amater -
    astrofiziar.

    - ta je to astrologija?

    Astrologija predstavlja drevnu mudrost koja se bavi prouavanjem dejstva planeta i
    zvezda na iva bia. Ljudima je danas poznato da je astrologija kao formirana nauka postojala
    jo 5000 pre nove ere u civilizacijama Sumera i Akada, nakon ega je njeno postojanje
    oigledno i u starim egipatskim, grkim i rimskim civilizacijama. Njeni ostaci se takoe,
    nalaze okamenjeni u ruevinama Tiohuanaka, Teotihuanana, Maja i Asteka, gde je ona
    dostigla svoj veliki uspon, nakon ega je u Evropi, njena popularnost polako ustupala mesto
    Galilejevoj i Kopernikovoj postavci heliocentrinog sistema, pa je njen uticaj na naoj planeti
    danas sveden uglavnom samo na horoskope u novinama. Po astrologiji, svaka planeta, slino
    Suncu i Mesecu deluje svojim suptilnim gravitacionim poljem na nas, a uz to i sve planete
    reflektuju sebi svojstven deo Sunevog spektra, pa tako sa svake planete i zvezde dolaze
    posebni elektromagnetni talasi, koji svakako imaju uticaja na ivot na Zemlji. Nebeska sfera
    se moe podeliti na 12 delova lunog raspona od po 30
    o
    . Svaki od ovih delova neba se naziva
    zodijakom i u svakom od njih, svaka od planeta Sunevog sistema ima drugaiji intenzitet i
    spektar zraenja u razliitim vremenskim periodima, a time i drugaiji uticaj. Po zakonima
    astrologije, sve energije, koje su u trenutku naeg roenja ispunjavala vreme i prostor,
    odraavaju se u nama. Mudri astrolozi nikada nisu bili obeshrabreni dekadencijom nauke o
    astrologiji u modernoj civilizaciji, ve su uvek tvrdili da je od atoma do supergalaksija, sve
    spojeno u Jednom i Jedan je deo svega. Sve neprekidno tee od Svega ka Jednom i od Jednog
    ka Svemu. Iz Jednog se raa mnotvo, kako bi se opet pretvorilo u Jedno. I naravno, i ovek
    je deo Jednog, deo Kosmosa, njegov sastavni deo i Kosmos je u njemu. Razumevi kosmiko
    poreklo ljudskih tela, Hipokrat, osniva medicine, nauke o zdravlju, smatrao je da svi
    saoseajni lekari moraju poznavati zakone astrologije, odnosno paralele izmeu Kosmosa u
    zvezdama i Kosmosa u nama. Astrolozi se danas najvie bave prouavanjem kosmograma,
    poloaja planeta i zvezda na nebu u datom trenutku i njihovim uticajem na mikrokosmiki
    svet unutar ivih bia. Ova izraunavanja su intuitivne prirode, premda esto podrazumevaju i
    upotrebu komplikovanih matematikih prorauna.

    - Ko zvezdama daje imena?

    Da li su ljudi koji su otkrivenim zvezdama, planetama, sazveima i Galaksijama dali
    imena znali da se one stvarno tako zovu, za nas je tajna. Ipak, u razliitim zvezdanim
    katalozima, iste zvezde se skoro uvek nalaze pod razliitim imenima, odnosno brojevno-
    slovnim oznakama. Iako svako od nas moe dati zvezdama imena kakva oseamo da im
    pristaju, formalna imena astronomskih objekata sa nae planete odreuje Komisija za
    imenovanje Meunarodnog Astronomskog Udruenja (International Astronomical Union)
    koja je osnovana tek 1997. godine. Komisija za imenovanje predlae nomenklaturu planeta,
    meseca, zvezda i drugih nebeskih tela, dok samo Meunarodno astronomsko udruenje, koje
    e se prvi naredni put sastati u Sidneju 2003. godine, verifikuje ova imena. Planete van
    Sunevog sistema, od kojih je do sada registrovano 8 (a otkriveno preko 50), trenutno
    dobijaju ime korienjem zvaninim imena zvezda oko kojih krue, ali jo uvek nisu uvedena
    konkretna pravila o davanju imena planetama. A, osim u sluaju imenovanja planeta,
    poprilina zbrka postoji i u davanju imena zvezdama. Tako, neke zvezde, osim svojih
    popularnih imena, poseduju svoje nazive po Bajerovom obeleavanju, Flamstidovoj
    nomenklaturi, kao i po raznim drugim katalokim brojevima. Najsjajnija zvezda na nonom
    nebu Zemlje - zvezda Sirijus (koja je zapravo dvojna zvezda Sirijus A je sjajna zvezda koju
    vidimo, dok je Sirijus B Zemlji najblii beli patuljak ija je svetlost isuvie slaba da bismo
    mogli da je vidimo sa Zemlje) to znai malo psetance, poznata je jo i kao Alpha Canis
    Majoris, 9 Canis Majoris, BD-16 1591, SAO 151881, PPM 217626, kao i po mnogim drugim
    imenima.

    - ta je to kosmoloko naelo?

    Kosmoloko naelo nam kae da je Kosmos kakvog ga vidimo izotropan i homogen.
    Naime, ukoliko usmerimo na pogled ka bilo kom delu neba, u njemu e postojati isti broj (i
    iste vrste) Galaksija kao i u bilo kom drugom, jednako velikom nebeskom deliu. Stoga,
    kaemo da je Kosmos iz nae take posmatranje izotropan, odnosno da su Galaksije u njemu
    ravnomerno rasporeene u svim pravcima. S obzirom da se najvei broj Galaksija udaljava od
    nas (to znamo na osnovu crvenog pomaka njihovih svetlosti), lako bi moglo da nam padne na
    pamet da se naa mala planeta nalazi u centru Kosmosa. Meutim, da bi se izbeglo
    prekopernikovsko, geocentrino shvatanje po kome se Zemlja nalazi u centru sveta, moramo
    pretpostaviti da je Kosmos izotropan i u svakoj drugoj taki posmatranja, odnosno u svakoj
    taki Kosmosa. Stoga, kaemo da osim to je izotropan, Kosmos je i homogen. Oni koji
    smatraju da je Kosmos statian, odnosno da se nikada ne menja, kosmoloko naelo proiruju
    na tzv. savreno kosmoloko naelo po kome osim to je izotropan i homogen, Kosmos
    izgleda isto i u svim vremenima.

    - Zato izgleda kao da se Kosmos ubrzano iri?

    Naunici iz amerike Lorens Berkli laboratorije u Kaliforniji su 1998. godine,
    prouavajui sjaj supernovi tipa Ia doli do neobinog zakljuka da se Kosmos ubrzano iri.
    Naunici su odjednom uslikavali 50 do 100 slika nonog neba, pri emu je na svakoj slici
    bilo vidljivo oko hiljadu udaljenih Galaksija, da bi nakon nekoliko nedelja ponovo nainili
    snimke istih mesta na nebu. Sjajne take koje bi se pojavile na naknadno snimljenim slikama
    ukazivale su na pojavu supernove. Na ovaj nain je pronaeno oko 80 supernova, sjaj
    identifikovanih supernova je ukazivao na rastojanje izmeu nas i njih, a poreenjem ovog
    rastojanja sa crvenim pomakom njihovih matinih galaksija, naunici su raunali brzinu
    irenja Kosmosa u razliitim istorijskim trenucima. Naime, sjaj supernova je bio manji nego
    to se to teorijski oekivalo, to je sugerisalo da se prostor iri sve vie, pa da tako svetlost
    prelazi sve vea rastojanja od supernova do Zemlje. Ipak, osim to se pretpostavlja postojanje
    izvesne anti-gravitacione sile koja bi delovala na Galaksije i na taj nain ih ubrzavala jedne
    od drugih, u najveoj meri se smatra da zakljuci o ubrzanom irenju Kosmosa potiu iz
    svetlosne iluzije prouzrokovane esticama aksionima koje su u stanju da naprave mira
    (fatamorganu) od svetlosti tokom njenog putovanja kroz meuzvezdana prostranstva. Naime,
    neki fotoni su moda u stanju da se na svom putu do Zemlje pretvore u aksione, hipotetike
    estice ija je masa 10
    21
    puta manja od mase elektrona, tako da bi iz tih razloga na Zemlji bio
    detektovan manji broj fotona nego to se to oekuje. Smatra se da bi ukoliko postoje, aksioni
    mogli da budu povezani sa nekim od asimetrija izmeu levorukih i desnorukih stvari u
    Kosmos. Povremeno pretvaranje fotona u aksione bi pomalo podsealo na pretvaranje
    neutrina jednih u neutrine drugih ukusa, na koji nain smo i saznali da neutrini poseduju
    masu, jer barem jedna u procesu pretvaranja estica, odnosno talasa, mora posedovati masu.
    Tako se smatra da premda fotoni nemaju masu, masa aksiona iznosi oko 10
    -16
    eV.

    - ta je to veliki zid?

    Nekada se smatralo da je veliki kineski zid jedina vidljiva, ljudskom rukom izgraena
    struktura koja se moe videti iz visina na kojima orbitiraju sateliti i space shuttle-ovi oko
    Zemlje. Meutim, premda je ovaj zid zaista veoma dugaak, on nije dovoljno irok da bi
    mogao i u jednom svom delu da se vidi iz Kosmosa ili ak sa Meseca kako se nekada mislilo.
    Meutim, na zvezdanom nebu iznad nas, astronomi su nedavno u okviru posmatranja svetlosti
    pomerene ka crvenom, odnosno infracrvenom delu spektra (to je posledica udaljavanja
    svetlosnih izvora od nas, odnosno irenja Kosmosa) otkrili najveu kontinualnu nebesku
    strukturu kojoj su dali ime "veliki zid". Naime, na nebu severne hemisfere, veliki zid,
    odnosno ogromna koncentracija Galaksija koja se dijagonalno prostire na nebu pokriva
    najmanje 85 Megaparseka u deklinaciji i 215 Megaparseka u rektascenziji. Poto ova
    galaktika superstruktura jo uvek nije detaljno prouena, smatra se da je ona i vea nego to
    izgleda, jer je na jednom kraju nae galaktike ravi pokrivena meuzvezdanom i
    meugalaktikom prainom, dok sa druge strane Mlenog puta jo nije mapirana. A za razliku
    od kineskog zida koji je dugaak oko 2400 kilometara, a na svom najirem delu (oko Pekinga)
    je irok 9 metara, veliki nebeski zid je debeo oko 7 Megaparseka i dugaak preko 3 milijarde
    svetlosnih godina (da vas podsetimo, starost naeg Kosmosa se procenjuje na oko 14 milijardi
    godina). I na junoj hemisferi je otkrivena slina struktura koja je dobila naziv "juni veliki
    zid", a poto ni severni ni juni veliki zid nisu u potpunosti mapirani na nebeskoj sferi, smatra
    se da se oni na jednom delu neba povezuju i tako grade jedinstvenu nebesku strukturu.

    - Koja je zvezda severnjaa?
    Polarna zvezda (Polaris), poznatija i kao severnjaa, predstavlja najsjajniju zvezdu u
    sazveu Malog Medveda, a moe se prepoznati kao krajnja zvezda koja istovremeno lei na
    dugakoj krivoj zvezdanoj liniji ovog sazvea i formira zvezdani etvorougao zajedno sa jo
    tri zvezde ovoga sazvea. Dve take na nebu na kojima Zemljina osa rotacije preseca
    nebesku sferu, zamiljenu sferu beskonanog prenika oko Zemlje, predstavljaju take
    severnog i junog nebeskog pola. Kako Zemlja rotira oko svoje ose tokom noi (preko dana
    ne vidimo zvezde, jer ih zaklanja Suneva svetlost), tako se sve zvezde severne hemisfere
    neba okreu oko take severnog nebeskog pola. Polarna zvezda se nalazi na oko pola stepena
    udaljena od severnog nebeskog pola, pa tako nou izgleda kao da se sve zvezde okreu u krug
    oko ove zvezde, dok ona ostaje nepomina. Poto je Zemlja sferna, poloaj polarne zvezde na
    nebu zavisi od poloaja posmatraa na Zemljinoj kugli, a ugao izmeu severnog horizonta i
    poloaja polarne zvezde na nebu je jednak geografskoj irini na kojoj se nalazi posmatra.
    Tako, na primer, za posmatraa koji se nalazi na ekvatoru (0
    0
    geografske irine), polarna
    zvezda se nalazi na samom horizontu, za posmatraa koji se nalazi u Nju Orleansu ili kod
    piramida u Gizi (30
    o
    severne geografske irine), polarna zvezda zaklapa ugao od 30
    0
    u odnosu
    na horizont, dok se posmatrau koji se nalazi na samom severnom polu (90
    o
    severne
    geografske irine), polarna zvezda nalazi tano iznad glave. Zemaljski putnici, a pogotovo
    mornari, u prolosti su se oslanjali na poloaj polarne zvezde na nebu kako bi odredili
    geografsku irinu na kojoj se nalaze. Meutim, pomou polarne zvezde su samo mogli da
    znaju geografsku irinu, ali ne i geografsku duinu na kojoj se nalaze, to je bio navigacioni
    problem sve dok nisu poeli da se koriste satovi (oko 1740. godine) pomou kojih su putnici
    mogli da odravaju precizno vreme u odnosu na geografsku duinu. Trenutno ne postoji
    nijedna zvezda na junoj hemisferi koja bi se nalazila neposredno u blizini junog nebeskog
    pola, a da bi pri tome bila vidljiva golim okom. Meutim, neophodno je znati da polarna
    zvezda nije apsolutna referentna taka za merenje geografske irine na severnoj hemisferi.
    Naime, osim dvadesetetvoroasovnog rotacionog ciklusa Zemlje, njena osa rotacije
    precesuje po bonoj stranici zamiljene kupe. Stoga, projekcija Zemljine ose opisuje krug u
    severnoj (a i u junoj) hemisferi sa periodom od 26 000 godina. Kao posledica toga, pravac
    Zemljine ose rotacije se menja, a sa njom i poloaj polarne zvezde na nebu. Stoga, pre 5000
    godina, Zemljina osa rotacije nije bila usmerena ka polarnoj zvezdi, ve ka sazveu Zmaja
    (izmeu malog i velikog Medveda) i zvezda severnjaa (odnosno, zvezda koja se nalazi
    direktno iznad severnog pola) je tada bila zvezda Tuban, dok e za 12 000 godina, zvezda
    severnjaa postati zvezda Vega iz sazvea Lira.

    - Zato meuzvezdane magline izgledaju kao oblaci sa Zemlje?

    Oblaci meuzvezdane praine, poznatiji i kao magline, veoma podseaju na daleke
    oblake, premda je njihov sastav potpuno razliit od oblaka na Zemlji. Naime, meuzvezdani
    oblaci se u najveoj meri sastoje od vodonika, dok se zemaljski oblaci sastoje od vodenih kapi
    i kristala leda. Zemaljski oblaci su veoma raznovrsni. Uzmimo, na primer, kumuluse, penaste,
    bele, kupolaste oblake sa uperastim vrhovima, a ravnim osnovama. Ako paljivo
    posmatramo jedan ovakav oblak, videemo da on nije statina pojava na nebu, ve se prilino
    brzo kree, menjajui svoj oblik i poloaj na nebu. Stalno kretanje oblaka je posledica naina
    njihovog nastanka, odnosno prirodnog procesa u okviru koga Suneva toplota greje Zemljino
    tlo koje prenosi toplotu na okolni vazduh, koji se podie u visinu, gde se zatim vodena para
    rastvorena u vazduhu, kondenzuje formirajui oblake. Sa podizanjem toplog i vlanog
    vazduha, okolni atmosferski pritisak opada, omoguavajui irenje podiuih vazdunih
    struja. irenje vazduha uzrokuje adijabatsko hlaenje vazduha (odnosno, hlaenje pri kome ne
    dolazi do razmene toplote sa okolnim vazduhom) sve dok temperatura ne opadne do
    temperature stvaranja rose kada vazduh postaje prezasien sa vodenom parom. Viak vodene
    pare se tada kondenzuje formirajui vodene kapi ili eventualno, ukoliko je mnogo hladno i
    kristale leda. U procesu kondenzacije se oslobaa latentna toplota topljenja (odnosno
    kristalizacije), tako da se ciklus kondenzacije i strujanja navie nastavlja sve dok se energija u
    okviru datog vazdunog stuba ne potroi. Vodena para je providna, ali vodene kapi i kristali
    leda rasipaju Sunevu svetlost, inei tako oblake vidljivim. Stoga, oblik oblaka ne definie
    specifina zapremina atmosfere, ve granica na kojoj se odigrava fazni prelaz izmeu gasovite
    vodene pare i tene vode. Taka na kojoj se hvata rosa zavisi kako od temperature, tako i od
    pritiska, koji opet zavise od kretanja uzdiue vazdune struje. S druge strane, postoje i
    razliiti tipovi meuzvezdanih maglina i oblaka. Sa Zemlje se najlake vide one magline u
    kojima dolazi do formiranja zvezda koje osvetljavaju ove oblake praine i gasa. Jedna od
    ovakvih maglina je i maglina u sazveu Orion, gde se vide mlade, plave zvezde kako
    osvetljavaju meuzvezdane oblake iz kojih su nastale. U ovim oblastima gde se saimanjem
    materije iz oblaka gasa formiraju zvezde, one svojom ultraljubiastom svetlou zagrevaju
    magline koje se u najveoj meri sastoje od atoma i molekula vodonika. Ultraljubiasti talasi
    imaju dovoljno energije da izbiju elektrone iz vodonikovih atoma i na taj nain nastaju zone
    jonizovanog vodonika, poznate I kao H II oblasti. Jonizovani gas u ovim oblastima
    fluorescentno svetli slino jednoj dinovskoj neonskoj lampi. Kada bi meuzvezdana materija
    bila ravnomerno rasporeena, tada bi svaka zvezda oko sebe osvetljavala sfernu oblast
    prostora, to nije sluaj. Naime, kao to Suneva svetlost zagrevajui Zemljinu povrinu
    pokree atmosferu u kretanje, tako zvezdana svetlost pokree meuzvezdani gas.
    Ultraljubiasta svetlost sa zvezda je veliki izvor toplote, a mlade zvezde esto emituju i jake
    vetrove (naelektrisane estice visokih kinetikih energija), kao i mlazove materije. Kada
    masivna zvezda potroi svoje nuklearno gorivo, ona eksplodira kao supernova, oslobaajui
    ogromne koliine energije u Kosmos, a ovakvi procesi odreuju temperaturu i pritisak u
    meuzvezdanim maglinama, a na taj nain i njihov oblik. Meuzvezdana materija se slino
    zemaljskoj atmosferi nalazi u turbulentnom kretanju, premda su uslovi u kojima se nalazi
    meuzvezdana materija prilino razliiti od uslova na Zemlji. Tako, na primer, kretanja
    meuzvezdane materije su ponekad tako intenzivna da brzina materije u njima prevazilazi
    brzinu zvuka, to dovodi do velikih sabijanja. Kao posledica toga, turbulentni tokovi u ove
    dve sredine su veoma razliiti. Upak, uprkos ovome, geometrijski oblici oblaka na Zemlji i
    meuzvezdanih oblaka su i dalje veoma slini.

    - Da li postoje Galaksije sa plavim pomakom?

    Ako posmatramo svetlost koja dolazi sa veine udaljenih Galaksija, primetiemo da su
    karakteristine spektralne linije emitovane svetlosti pomerene ka veim talasnim duinama, tj.
    ka crvenom kraju spektru, kao posledica Doplerovog efekta usled njihovog udaljavanja od
    nas, to je opet posledica konstantnog irenja Kosmosa nakon njegovog nastanka u trenutku
    Velikog praska. Ukoliko neka Galaksija poseduje karakteristine spektralne linije svoje
    svetlosti pomerene ka manjim talasnim duinama, tj. ka plavom kraju svetlosnog spektra, to
    onda znai da se ta Ggalaksija pribliava ka nama. Od nekoliko milijardi vidljivih Galaksija,
    samo oko 100 Galaksija poseduje plavi pomak u odnosu na nas, a veina od tih Galaksija se
    nalaze u naoj lokalnoj grupi Galaksija u orbiti jedne oko drugih. Najvei broj ovih plavo
    pomerenih Galaksija su male Galaksije, a jedna od njih je i nama najblia Galaksija
    Andromeda, koja je ipak po broju zvezda oko 10 puta vea od naeg Mlenog puta. Brzina
    kojom se meusobno udaljavaju galaksije naziva se Hablovom brzinom udaljavanja, a svako
    pojedinano odstupanje od ove brzine naziva se individualnom brzinom Galaksije. Stoga, ako
    je individualna brzina posmatrane galaksije vea od Hablove brzine udaljavanja i uz to
    usmerena ka nama, onda e svetlost koju primamo sa te galaksije biti plavo pomerena.

    - ta su to galaktika jata?

    Grupacije Galaksija na najniem nivou se nazivaju jatima i najee obuhvataju oko
    50 Galaksija, a prenik prosenih jata iznosi oko 2 Megaparseka. Zahvaljujui zakonu
    odranja ugaonog momenta, slino kretanju planeta oko zvezda i zvezda oko centara
    pojedinanih Galaksija, i Galaksije u svakom jatu se kreu oko centra datog jata. Ukupna
    masa proseno velikih galaktikih jata iznosi oko 1013 Sunevih masa, a disperzija brzine
    (odnosno, opseg brzina pojedinanih Galaksija u okviru njihovog galaktikog jata, to je mera
    mase jata) iznosi u tipinom sluaju oko 150 km/s. Odnos mase galaktikih jata i njihove
    osvetljenosti iznosi u jedinicama Sunevih masa prema sjaju Sunca oko 260, to nam sugerie
    da najvei deo (preko 90 %, a moda i preko 99 %) mase Galaksija i galaktikih jata ini tzv.
    tamna materija, odnosno materija koju ne moemo da vidimo sa Zemlje, jer ona ne zrai
    svetlou. Mleni put, Galaksija u kojoj se nalazimo, predstavlja jednu od 30 Galaksija koje
    pripadaju tzv. lokalnom galaktikom jatu. Najvee Galaksije u ovom jatu su Mleni put i
    Galaksija Andromeda (koja se kree ka nama brzinom od oko 200 milja na sat, to ini njen
    svetlosni spektar plavo pomerenim u odnosu na nas), a dve Galaksije koje su najblie
    Mlenom putu su dva Magelanova oblaka (koji se golim okom mogu videti sa june
    hemisfere, a pomou dvogleda moemo prepoznati ak i zvezde u njima), koje su toliko male
    da zapravo predstavljaju satelitske Galaksije naeg Mlenog puta i nalaze sa na oko 200 000
    svetlosnih godina od nas. Posle Magelanovih oblaka, Galaksija Andromeda koja se nalazi na
    izmeu 2 i 3 miliona svetlosnih godina od nas i Galaksija Trougao su dve spiralne Galaksije
    koje su nam najblie. Osim naeg galaktikog jata, postoji jo oko 20 manjih galaktikih jata
    koje su nam blie od superjata Galaksija iz sazvea Device. Ovo superjato (ili superklaster,
    jer se klasterima nazivaju jata Galaksija koja sadre od 50 do 1000 lanova, odnosno oko 10
    14

    do 10
    15
    Sunevih masa, a prenik im iznosi oko 8 Megaparseka) Galaksija se nalazi na oko 16
    Megaparseka od nas i sastoji se od oko 250 velikih Galaksija i 2000 manjih Galaksija koje
    zajedno obuhvataju prostor od oko 10 x 10 stepeni na naem nebu, to odgovara irini od oko
    3 Megaparseka.

    - Kuda se kree na Mleni put?

    Mleni put, Galaksija u kojoj se nalazi nae Sunce a i mi sa njim, pod dejstvom
    gravitacionog privlaenja se kree oko Galaksija koje pripadaju naem Galaktikom jatu.
    Mleni put i Galaksija Andromeda (koja se nalazi na oko 2,2 miliona svetlosnih godina
    udaljena od nas, a kree se ka nama brzinom od 200 milja na as, to je ini jednom od retkih
    Galaksija sa plavo pomaknutim svetlosnim spektrom) predstavljaju najvee Galaksije u
    naem galaktikom jatu, a itavo nae jato Galaksija opet predstavlja samo spoljanji deo
    Galaktikog superklastera Device. Dok se nae Sunce okree oko centra Mlenog puta i sam
    Mleni put se okree oko centra lokalnog Galaktikog jata, a uz to se i kree ka centru
    galaktikog superklastera Device brzinom od milion milja na as. Galaktiki superklaster
    Device se nalazi na oko 50 miliona svetlosnih godina udaljen od nas. Jedan od naina da se
    otkrije u kom pravcu se kree Mleni sastoji se u posmatranju naeg kretanja u odnosu na
    mikrotalasno pozadinsko zraenje. Postoji zamiljeni referentni sistem u okviru koga je ovo
    zraenje izotropno, odnosno jednako u svim pravcima. Merenjem izotropnosti mikrotalasnog
    pozadinskog zraenja sa nae planete moemo da otkrijemo u kojoj meri se kreemo u odnosu
    na ovaj referentni sistem. Na taj nain je otkriveno da se Sunev sistem kree prema sazveu
    Lava brzinom od oko 380 km/s. Meutim, kada izvrimo korekcije na kretanje naeg
    zvezdanog sistema oko centra Mlenog puta i kretanje samog Mlenog Puta oko centra
    Galaktikog jata kome on pripada (ime se dodaje brzina u pravcu sazvea Labud od oko
    300 km/s), dobijamo podatak da se Mleni Put zajedno sa Galaktikim jatom kome
    pripadamo i superklasterom Device kree brzinom od oko 600 km/s ka Vodolija-Kentaur
    superklasteru Galaksija koje je poznato i kao tzv. "Veliki privlaitelj" s obzirom da se smatra
    da nas ovo supersuperjato galaksija gravitaciono privlai i da e se itavo nae Galaktiko jato
    stopiti sa njim kroz nekoliko stotina milijardi godina ukoliko do tada naravno, ve ne zapone
    veliko saimanje naeg Kosmosa. Smatra se da je masa velikog privlaitelja jednaka oko 10
    16

    Sunevih masa koncentrisanih na oko 65 Megaparseka (oko 212 miliona svetlosnih godina)
    od nas u sazveu Kentaur.

    - Gde se nalazi centar Kosmosa?

    Prostor Kosmosa u kome ivimo je trodimenzionalan, a u dvodimenzionalnoj
    analognoj predstavi, Galaksije nastale u Velikom Prasku predstavljaju flomasterom iscrtane
    takice na balonu (tj. dvodimenzionalnoj analogiji Kosmosa) koji napumpavamo.
    Naduvavanje balona je analogno irenju Kosmosa koje se trenutno deava. Sa poveavanjem
    zapremine balona, zvezde i Galaksije sa povrine balona se udaljavaju jedne od drugih.
    Ukoliko pretpostavimo da na povrini balona, odnosno u naoj dvodimenzionalnoj analogiji
    Kosmosa ivi jedan mrav, on e sa irenjem njegovog Kosmosa, morati da prevaljuje sve vea
    rastojanja izmeu Galaksija. Slina stvar se deava i u naem Kosmosu: jata Galaksija se
    udaljavaju jedna od drugih. Mrav sa povrine balona ivi u svom dvodimenzionalnom
    Kosmosu i ulima nije u stanju da opaa treu prostornu dimenziju koju mi vidimo kada
    posmatramo balon. Jedini pravac du koga se mrav moe kretati je du povrine balona. On
    nije u stanju da pokae prstom na sredite balona jer se ono nalazi u prostornoj dimenziji koju
    mrav ulima ne opaa. Stoga, mrav ivi u jednom kontinualnom, homogenom svetu u kome
    ako se dovoljno dugo kree u jednom pravcu, stii e na poetak. Slino tome, i mi opaamo
    na Kosmos kao trodimenzionalni svet. Jedini pravci koje moemo pokazati prstom su pravci
    du tri prostorne dimenzije, ali ne i pravac ka centru Kosmosa, jer se on nalazi u vioj
    prostornoj dimenziji, a samim tim se istovremeno nalazi i svuda oko nas.

    - Da li Galaksije susreu u Kosmosu?

    Za pojedinane Galaksije u naem Kosmosu se nekada smatralo da predstavljaju
    izolovana kosmika ostrva, s obzirom na to da se skoro sve Galaksije meusobno udaljavaju.
    Meutim, pomou najsnanijih, najrezolutivnijih i najosetljivijih zemaljskih x-ray
    opservatorija, odnosno rendgenskog teleskopa Chandra i letelice XMM Newton, otkriveno je
    nekoliko primera sudara Galaksija (galaktiki parovi Arp 270 koji se nalaze na 90, Arp 220
    koji se nalaze na 250, Mievi koji se nalaze na 290 i Markarian 266 koji se nalaze na 365
    svetlosnih godina od nas), a danas se smatra da su za razliku od potpuno diskolikih spiralnih
    Galaksija koje tokom svoje evolucije nakon trenutka Velikog Praska nisu prole kroz
    preklapanja sa drugim Galaksijama, dinovske eliptine (sferoidne) Galaksije i Galaksije
    meuoblika nastale kao posledice sudara po dve ili vie eliptinih Galaksija. I naa Galaksija
    Mleni put trenutno intenzivno gravitaciono interaguje sa dve bliske Galaksije pod imenima
    Mali i Veliki Magelanov oblak, a smatra se da e ove dve manje Galaksije tokom narednih
    stotinak miliona godina biti uklopljene u Galaksiju u kojoj se i mi zajedno sa naim Suncem
    sada nalazimo, nakon ega e nastaviti da putuju kroz Kosmos zajedno sa naim Mleni
    putem. Pod dejstvom bliske interakcije izmeu veoma toplih i energetskih kosmikih
    materijalnih sistema dveju Galaksija kao to su masivne zvezde, supernove, ostaci supernova,
    kolabirana tela (crne rupe i neutronske zvezde) i topli meuzvezdani gas, dolazi do snanih
    emisija X-talasa (elektromagnetni talasi koji se po energiji koju nose nalaze izmeu
    ultraljubiastih i gama talasa) koje potiu od brzih mlazeva materijala ije temperature iznose
    nekoliko miliona stepeni, a svaki ovakav mlaz se sastoji od do 10 milijardi Sunevih masa
    vrueg gasa. Uz snane emisije materije sa oboda Galaksija (odnosno sa mesta njihovog
    preklapanja) koje poinju da se deavaju veoma brzo nakon njihovog kontakta, u sreditu
    Galaksija se primeuju intenzivna formiranja mladih zvezda.

    - Kako konaan Kosmos moe da bude beskrajan?

    Danas se smatra da je Kosmos u kome ivimo konanih dimenzija. Nastao je u
    trenutku Velikog praska pre oko 14 milijardi godina kada je singularitet - taka beskrajno
    velike temperature, energije i gustine poela da se iri i da formira svemir kakav danas
    poznajemo na osnovu nae percepcije. Nekada se smatralo da je Kosmos nepromenljiv u
    svom obliku i da nasuprot privlane gravitacione sile koja tei da priblii zvezde i Galaksije
    postoji i odbojna sila (koju definie tzv. kosmoloka konstanta koju je predloio Albert
    Ajntajn, a kasnije je smatrao da je u tome pogreio) koja se suprotstvalja gravitacionoj sili i
    tako doprinosi statinoj strukturi Kosmosa. Meutim, kada je otkriveno da je svetlost koja
    dolazi do nas sa najveeg broja Galaksija na nebu pomerena ka crvenom kraju spektra (to
    znai da se ovi svetlosni izvori udaljavaju od nas), oekivalo se jo samo otkrie pozadinskog
    zraenja (koje je detektovano 1965. godine u mikrotalasnom delu elektromagnetnog spektra i
    odgovara temperaturskom ekvivalentu zraenja crnog tela od 2,73 Kelvina) da bi se
    postulirala teorija o Velikom prasku i trenutnom irenju Kosmosa. U teoriji struna,
    sputanjem u mikrosvet oko nas, primetili bismo da sve elementarne estice kao to su
    elektroni, fotoni i kvarkovi poseduju unutranju strukturu koja zapravo predstavlja razliite
    modove oscilovanja struna. Tako se itav na svet moe zamisliti kao dinovska harfa, a
    mesta na kojima strune osciluju sa veim intenzitetom odgovaraju mestima najvee
    verovatnoe nalaenja estica. U teoriji struna, na Kosmos poseduje najmanje 10 dimenzija
    (osim 3 prostorne i 1 vremenske koje ulno opaamo). Tako, strune mogu postojati u 11
    dimenzija pri emu jedna od ovih 11 dimenzija kolabira u minuskularnu liniju tako da se
    dobija 11-dimenzionalno prostor-vreme, oivieno sa obe strane sa po jednom 10-
    dimenzionalnom membranom (ili tzv. branom). Jedna od ovih brana poseduje fizike zakone
    identine onima koji vladaju u naem svetu (pri emu su 6 od 10 dimenzija sakriveni od naih
    ula), a sudar ove dve brane oznaava trenutak Velikog praska nakon koga se brane ire jedna
    od druge da bi nakon nekoliko stotina milijardi godina, njihovo irenje bilo zaustavljeno i tada
    poinje saimanje Kosmosa, odnosno ponovno pribliavanje ove dve brane. U trenutku sudara
    se deava ponovni Veliki Prasak (na svakih 10
    12
    godina, premda u singularitetu, odnosno u
    trenutku kada su dve brane spojene vreme ne postoji) i tako se nastajanje i unitenje Kosmosa,
    odnosno disanje materijalne manifestacije boanske inteligencije ije smo kreacije nastavlja
    beskrajno dugo. Jedan se pretvara u mnotvo i zatim se opet vraa u Jedan, to i jeste put
    ivota. Tako, Kosmos koji vidimo predstavlja samo jedan udisaj koji e trajati jo nekoliko
    stotina milijardi godina i tokom koga ima toliko vremena da mala bia kao to smo mi
    postavljaju pitanja o zvezdama i Kosmosu.











    9. Putovanja kroz Kosmos


    - Koji su to Njutnovi zakoni kretanja?

    Prvi Njutnov zakon kretanja, tj. zakon inercije nam kae da ako nijedna rezultujua
    sila ne deluje na telo, ono e nastaviti da miruje ili da se kree du prave linije konstantnom
    brzinom. Drugi Njutnov zakon kretanja, tj. zakon ubrzanja nam kae da ukoliko postoji
    rezultujua sila koja deluje na telo, ona e ubrzavati telo u pravcu dejstva sile. Ubrzanje je po
    ovom zakonu, tano jednako koliniku iz primenjene sile i mase tela, a za postizanje istog
    ubrzanja, masivnija tela e zahtevati veu silu, nego laka tela. Odavde sledi da je inercija kao
    otpor prema promeni brzine tela, povezana sa masom, tj. sa gravitacionom privlanou
    nekog objekta. Ovu istovetnost osobine inercije i gravitacije iskoristio je Albert Ajntajn kada
    je formulisao svoju optu teoriju relativnosti po kojoj je gravitaciono dejstvo ekvivalentno
    dejstvu ubrzavanja. Trei Njutnov zakon kretanja, tj. zakon akcije i reakcije nam kae da
    ukoliko jedno telo deluje silom na drugo telo, ovo drugo telo e delovati na prvo telo silom
    jednakog intenziteta, ali suprotnog smera. Tako, npr. kada plivamo u moru, sila kojom
    guramo more unazad je jednaka sili kojom more deluje na nas, pa se pod dejstvom povratne
    sile mora i mi kreemo unapred. Njutnov trei zakon zahteva ouvanje ukupnog impulsa
    (proizvoda mase i brzine) jednog izolovanog sistema na koga ne deluje nikakva spoljna sila.
    Jo jedan vaan zakon odranja koji proistie iz treeg Njutnovog zakona je zakon ouvanja
    ugaonog (tj. rotacionog) momenta impulsa, kao proizvoda mase rotirajueg tela, njegove
    brzine i udaljenosti od ose rotacije. Tako, npr. u sluaju skejtera koji se vrti u krug u vazduhu
    sve bre i bre, ugaoni momenat impulsa je ouvan, upkos tome to se njegova brzina
    rotiranja poveava tokom leta pri skoku. Naime, na poetku obrtanja, ruke skejtera su
    rairene, pa je tada jedan deo njegove mase na veem rastojanju od ose rotacije i brzina
    njegovog rotiranja je manja. Kada skejter priblii ruke ka sebi, time masa postaje blia osi
    rotacije, pa i njegova brzina rotacije mora da poraste kako bi vrednost ugaonog momenta
    impulsa ostala nepromenjena.

    - Koja je razlika izmeu gravitacione mase, inercijalne mase i mase
    mirovanja?

    Inercijalna masa je definisana u prvom Njutnovom zakonu, po kome sila primenjena
    na neko telo dovodi do proprocionalnog ubrzavanja tela, a konstanta proporcionalnosti je
    upravo masa tog tela. Tako se inercijalna masa odreuje putem merenja ubrzanja koje izaziva
    poznata sila. Kada astronauti mere svoju teinu u specijalnim stolicama negde u besteinskim
    kosmikim prostranstvima, oni upravo nalaze svoju inercijalnu masu. S druge strane,
    gravitaciona masa je definisana u Njutnovom zakonu gravitacije po kome je gravitaciona sila
    izmeu dva tela jednaka proizvodu njihovih masa i gravitacione konstante (6,67 10
    -11

    Nm
    2
    /kg
    2
    ) podeljene sa kvadratom njihovog meusobnog rastojanja. Stoga se gravitaciona
    masa meri putem poreenja sile gravitacije koju oko sebe stvara poznata masa sa silom
    gravitacije koju stvara merena, nepoznata masa. Premda su metode merenja inercijalne i
    gravitacione mase razliite, ove dve mase su izgleda potpuno jednake. Prilikom formulisanja
    svoje opte teorije relativnosti, Albert Ajntajn je postulirao da su ove dve mase jednake i da
    je gravitaciono ubrzanje rezultat zakrivljenosti prostor-vremena. Ipak, jedna od posledica iste
    ove Ajntajnove opte teorije relativnosti je da se masa tela poveava sa poveanjem njegove
    brzine u odnosu na posmatraa. Kada je telo u stanju mirovanja (u odnosu na posmatraa),
    posmatra bi njegovu masu izmerio kao jednaku masi mirovanja. Meutim, ukoliko se brzina
    id38047224 pdfMachine by Broadgun Software - a great PDF writer! - a great PDF creator! - http://www.pdfmachine.com http://www.broadgun.com
    tela povea, posmatra u odnosu na koga se telo kree izmerio bi neto veu vrednost mase
    tela od mase mirovanja i zakljuio bi da se masa tela poveala sa njegovom brzinom. S druge
    strane, posmatra koji npr. stoji na ovom pokretnom telu ne bi izmerio nikakvu promenu mase
    u odnosu na masu mirovanja jer se ovo telo ne kree u odnosu na njega. Masa mirovanja se
    tako moe definisati kao inercijalna masa tela kada je ono u stanju mirovanja.

    - Koja je razlika izmeu mase i teine?

    Masa nekog tela nam govori koliko u njemu postoji materije, dok nam njegova teina
    govori koliko je snano gravitaciono dejstvo na tu materiju. Masa nekog tela je ista na svim
    mestima u Kosmosu, dok njegova teina zavisi od jaine gravitacionog polja u kome se ono
    nalazi. Stoga, ukoliko biste se zaputili na Mesec, vaa teina bi postepeno opadala kako biste
    se udaljavali od Zemlje, a na Mesecu biste opet postali neto tei, ali i dalje ak 6 puta laki
    nego ovde, na Zemlji. Uzrok vae manje teine na nebeskom telu ija je masa manja od mase
    Zemlje, lei u zavisnosti gravitacionog privlaenja od mase tela. S druge strane, vaa masa bi
    i ovde i na Mesecu bila ista jer biste se i dalje sastojali od iste koliine materije. Zamislite da
    se nalazite u Kosmosu, daleko od bilo kog gravitacionog polja, a sa jednom loptom u rukama.
    Pustite loptu da pluta sama od sebe ispred vas. Poto se ne nalazi u gravitacionom polju, lopta
    nema teinu. Uzmite sada loptu i prodrmajte je napred-nazad. Primetiete da iako lopta ne
    poseduje teinu, ona i dalje poseduje otpor pri promeni kretanja, tj. inerciju. Masa predstavlja
    meru inercije tela, a inercija tela ne zavisi od gravitacije. Svaka dva tela u Kosmosu deluju
    meusobno privlanom silom izmeu sebe. Ova sila se naziva gravitacijom, a mera njenog
    intenziteta teinom.

    - ta je to besteinsko stanje?

    Ako bismo eleli da definiemo besteinsko stanje, morali bismo prvo da definiemo
    ta je to teina. Ako bismo probali da teinu definiemo kao gravitacionu silu koja deluje na
    telo, onda ne bismo mogli tako lako da definiemo besteinsko stanje, jer ak i astronauti koji
    praktino nemaju teinu dok lebde u kosmikim brodovima, poseduju silu gravitacije koja
    stalno deluje na njihova tela. Meutim, ako iskoristimo specifiniju definiciju teine, kao
    vrednost spoljanje sile potrebne da odrava telo u stanju mirovanja u njegovom referentnom
    sistemu, tada emo doi do boljeg objanjenja pojma besteinskog stanja. Naime, u skladu sa
    definicijom teine kao nagore usmerene sile koja se opire sili gravitacije, astronaut u
    svemirskoj letelici ne mora da koristi nagore usmerenu silu da bi ostao u uspravnom poloaju,
    pa se stoga i moe smatrati besteinskim telom. Slino tome, ako zaronimo u vodu, naa
    teina e biti jednaka razlici izmeu gravitacione sile koja nas vue nadole i sile potiska koja
    nas povlai navie. Stoga se telo u besteinskom stanju moe definisati kao telo u kome su
    uravnoteene sve spoljanje sile koje deluju na njega.

    - Koja je razlika izmeu centrifugalne i centripetalne sile?

    Ako se vozite u avionu koji se ubrzava i kree pravo unapred, njegova brzina se
    poveava usled sile koja deluje na njega. Tokom ubrzanja, oseate kao da vas sila povlai
    unazad ka naslonu sedita. Upravo ove dve sile, jedna usmerena u pravcu kretanja, a jedna u
    suprotnom smeru, predstavljaju ekvivalente centipetalne i centrifugalne sile u krunom
    kretanju. Ako se ovaj avion kree konstantnom brzinom, ali pri tome menja svoj pravac jer
    putuje du krive linije, onda se on i ubrzava. Ubrzavanje se deava svaki put kada se promeni
    brzina, a treba zapamtiti da brzina zavisi i od pravca kretanja. Avion menja svoj pravac
    kretanja pod dejstvom sile koja je usmerena ka centru krive linije, i naziva se centripetalna
    sila. Kada npr. zavrtite kljui oko prsta, vaa ruka snabdeva kljui sa centripetalnom silom
    te on krui oko prsta. Dok sedite u avionu koji skree, oseate centrifugalnu silu koja je
    suprotno usmerena od centripetalne sile, tj. suprotno od centra krivine i koja tei da vas
    odbaci u stranu. Centrifugalna sila se pojavljuje kao posledica inercije predmeta, tj. njegove
    tenje da ostane u stanju kretanja po pravoj liniji konstantnom brzinom, i po intenzitetu je
    uvek jednaka centripetalnoj sili.

    - Zato se zarotirani badem vrti du svoje ose rotacije?

    Osa rotacije predstavlja zamiljenu liniju oko koje rotiranjem figure za odreeni ugao
    manji od punog kruga (360
    o
    ), figura zauzima poloaj (odnosno, izgled) identian poetnom.
    Broj puta koliko se izgled figure izjednai sa poetnim izgledom tokom rotacije od punog
    kruga predstavlja red ose rotacije. Tako, figure koje se nakon rotacije od pola kruga
    poistovete sa svojim prvobitnim izgledom, poseduju osu rotacije drugog reda, one iji se
    izgled poklopi na svakih 120
    o
    sa svojim prvobitnim izgledom poseduju osu rotacije treeg
    reda itd., dok neka tela kao to su npr. valjci ili krugovi poseduju osu rotacije beskonanog
    reda s obzirom da nakon rotacije za bilo koji ugao zauzimaju stanje identino poetnom, dok
    lopta, najsimetrinija figura u prirodi poseduje beskonaan broj osa rotacije beskonanih
    redova, kao i beskonaan broj ravni simetrije. Pod osom rotacije najveeg broja voa se
    podrazumeva linija koja spaja peteljku i ispupenje (ili udubljenje) sa suprotne strane ploda.
    Ukoliko jako zavrtimo bilo badem, ili jabuku, kruku, ljivu, lenik, jagodu, pa ak i lubenicu,
    oni e se okretati upravo oko svoje ose rotacije. Razlog ove pojave je u tome to ovakvo
    kretanje tela u odnosu na okolni vazduh zahteva minimalan utroak energije, kao posledice
    stvaranja otpora vazduha kretanju tela kroz njega. Momenat inercije koji se moe smatrati
    merom tekoe rotiranja tela oko odreene ose, najmanju vrednost poseduje za osu rotacije
    tela (koja je najee ona linije kroz koju prolazi najvie taaka tela). Da bismo izraunali
    momenat inercija tela oko date ose, potrebno je da saberemo proizvode mase tela u svakoj
    njegovoj taki i kvadrata udaljenosti ovih taaka od ose rotacije. Stoga to je masa tela
    koncentrisanija u blizini ose rotacije, to e momenat inercije tela oko te ose biti manji. To je i
    razlog zato emo uvek moi bre da se vrtimo oko svoje ose ukoliko pribliimo ruke ka telu.
    to je manji momenat inercije, to je manje energije potrebno da odrava telo u stanju
    rotiranja. Dokle god je energija koju zarotirani badem utedi rotiranjem oko svoje prave ose
    rotacije vea od energije koja je potrebna da badem odrava uspravnim (nasuprot njegovoj
    teini, s obzirom da je centar mase uspravnog badema neto dalji od centra Zemlje, pa mu je
    stoga i potencijalna energija u gravitacionom polju vea), badem e rotirati u uspravnom
    poloaju.

    - ta je to kosmika brzina?

    Ako bacimo neko telo u vazduh, ono e leteti navie sve dok ga negativno ubrzanje
    usled privlane sile gravitacije ne zaustavi i zatim ne vrati na Zemlju. Meutim, intenzitet sile
    gravitacije opada sa udaljavanjem od centra Zemljine lopte. Stoga, ako bismo bacili, odnosno
    lansirali u vazduh telo sa dovoljno velikom brzinom, sila gravitacije bi usporavala telo samo
    do odreene granice, nakon ega bi telo, poto je izbeglo Zemljino gravitaciono polje,
    nastavilo da se kree kontantnom brzinom kroz Kosmos ili bi eventualno nastavilo da se kree
    u Zemljinoj orbiti. Najmanja poetna brzina koju treba da ima telo da bi savladalo Zemljino
    gravitaciono polje i odletelo u Kosmos, naziva se kosmika brzina, a sa povrine Zemlje ova
    brzina (ako zanemarimo usporavajue dejstvo trenja tela sa esticama vazduha) iznosi 11 100
    m/s, odnosno 40 200 km/h. Kosmiku brzinu sa povrine bilo kog nebeskog tela moemo lako
    da izraunamo. Dovoljno je da pomnoimo gravitacionu konstantu (6,673 * 10
    -11
    Nm/kg
    2
    ) sa
    dvostrukom masom tela, dobijeni proizvod podelimo sa poluprenikom tela, i dobijenu
    vrednost zatim korenujemo. Sa poveanjem mase nebeskog tela, poveava se i intenzitet
    gravitacione sile koja privlai tela sa povine ka njenom centru, odnosno, poveava se teina
    tela. Sa poveanjem ove sile, poveava se i kosmika brzina datog nebeskog tela. Tako npr.
    kosmika brzina na Meseevom ekvatoru iznosi samo 2,38 km/s, dok je kosmika brzina sa
    povrine Jupitera (iji je prenik 11 puta vei od Zemljinog prenika) jednaka 59,5 km/s.
    Kada kosmika brzina sa povrine jednog nebeskog tela postane vea od brzine svetlosti, tada
    to telo nazivamo crnom rupom, jer sa njega ak ni svetlost koja se kree najveom moguom
    brzinom u materijalnom svetu prirode (oko 300 000 km/s), ne moe da se otisne.

    - ta je to teorija relativnosti?

    Albert Ajntajn je poetkom 20. veka formulisao dve teorije relativnosti: specijalnu i
    optu. Specijalna teorija relativnosti se esto opisuje na primeru astronauta koji posmatra dva
    svemirska broda kako se mimoilaze ispred njega. Astronaut je najpre merio brzine ova dva
    broda u odnosu na njega. Ukoliko se jedan brod kree brzinom od 100 km/h u odnosu na
    astronauta, dok se drugi brod kree u suprotnom smeru brzinom od 75 km/h, tada e putnici
    oba broda izmeriti brzinu kretanja susednog broda kao 175 km/h. Ukoliko bi se sada ova dva
    broda ubrzali tako da brzina breg broda iznosi 240 000 km/s, dok brzina sporijeg broda
    postane jednaka 200 000 km/s, i ukoliko bismo sada probali da izmerimo brzinu kretanja
    jednog broda u odnosu na drugi, ne bismo dobili vrednost od 440 000 km/s, ve znatno manju
    vrednost (uvek manju od brzine svetlosti, a jednaku V
    ab
    =
    ) / ( 1
    2
    c V V
    V V
    b a
    b a


    , gde su V
    a
    i V
    b

    brzine dva broda u odnosu na posmatraa pri emu u sluaju da se dva broda kreu u istim
    smerovima u brojiocu ne figurie znak +, ve znak -, c je brzina svetlosti, a V
    ab
    je brzina
    broda A koju meri posmatra koji putuje zajedno sa brodom B), to je posledica toga da je
    brzina svetlosti (oko 300 000 km/s) jednaka za sve posmatrae nezavisno od njihovog
    kretanja. Posledica konstantnosti brzine svetlosti je to da ne postoji apsolutno, ve samo
    relativno vreme. Ukoliko sada zamislimo da u jednom brodu koji se kree u odnosu na
    astronauta postoji sat koji meri vreme potrebno da se vertikalna svetlost iz lampe odbije od
    ogledala i istim putem vrati nazad ka senzoru u lampi. Ukoliko se ogledalo nalazi na
    rastojanju od 0,3 metra od ogledala, tada e svetlosti biti potrebno 2 nanosekunde da pree put
    od lampe do ogledala i ponovo do lampe. Meutim, za astronauta koji posmatra ovaj svetlosni
    sat, svetlost iz sata nee prelaziti vertikalan put kao za putnika u brodu, ve e se kretati
    dijagonalno pa e tako prelaziti i dui put, pa e svetlosti biti potrebno vie vremena da pree
    isti put u astronautovim oima, odnosno u astronautovom referentnom sistemu, pa e ovu
    pojavu astronaut protumaiti kao sporije proticanje vremena u brodu, odnosno u telu koje se
    kree velikom brzinom u odnosu na njega. Takoe, sa poveanjem brzine tela, i njegova masa
    se poveava, a i duina u pravcu kretanja se smanjuje. Ipak, relativnost vremena je direktna
    posledica apsolutnog vaenja fizikih zakona u svim inercijalnim sistemima (tj. u svakom
    pojedinanom svemirskom brodu). Opta teorija relativnosti se bazira na ekvivalenciji izmeu
    ubrzanja i sile gravitacije. Naime, ukoliko se nalazimo na Zemlji i ispustimo loptu ka njoj,
    lopta e se ubrzavati brzinom od 9,81 m/s u svakoj sekundi puta. Ukoliko se sada nalazimo u
    liftu koji pluta Kosmosom daleko od planeta i zvezda, i mi i lopta emo biti besteinski i
    plutaemo u liftu. Meutim, ukoliko lift pone da se ubrzava brzinom od 9,81 m/s u svakoj
    sekundu puta, mi emo opet postati teki kao na Zemlji, a lopta koju ispustimo ka podu lifta,
    ubrzavae se istom brzinom kao na Zemlji. Ukoliko probamo da usmerimo snop svetlosti u
    liftu koji se kree konstantnom brzinom (ili miruje), tada e svetlost slediti pravolinijski put.
    Meutim, kada se lift ubrzava, snop svetlosti nee vie biti pravolinijski, ve e biti iskrivljen.
    U skladu sa principom ekvivalencije, Ajntajn je 1915. godine pretpostavio da ako se putanja
    svetlosti krivi u referentnom sistemu koji se ubrzava, ona e se kriviti i u gravitacionom polju.
    Ova Ajntajnova pretpostavka je i potvrena tokom jednog pomraenja Sunca 1919. godine
    tokom koga je primeeno da su se dve zvezde, jedna iznad, a druga ispod pomraenog Sunca
    razmakle dok je Sunce prolazilo izmeu njih, da bi se sa prolaskom Sunca opet vratile na
    poetne poloaje, to je bila oigledna posledica dejstva Suneve gravitacije na svetlost koja
    dolazi sa ovih zvezda.

    - ta su to crvotoine?

    Crvotoine su reenja Ajntajnovih jednaina gravitacionog polja, a predstavljaju
    tunele koji povezuju razliite take u prostor-vremenu, tako da bi za putovanje kroz njih bilo
    potrebno znatno manje vremena nego u sluaju putovanja kroz obini prostor. Crvotoina se
    sastoji iz dva ulaza povezana grlom, odnosno Ajntajn-Rozenovim mostom koji predstavlja
    put koji je topoloki razliit od ostalih moguih puteva koji povezuju dve ulazne take.
    Topoloki identini putevi predstavljaju razne puteve koje crv moe prei izmeu dve take
    na jabucu puzei po povrini kore, dok bi topoloki razliit put u odnosu na povrinske puteve
    predstavljao put kroz unutranjost jabuke. U naunoj fantastici, pojam crvotoina se najee
    odnosi na preicu puta, dok se u teorijskoj fizici, ova preica moe ispostaviti ponekad i kao
    dui put od konvencionalne rute. Crvotoine su se najpre pojavile kao reenja Ajntajnovih
    jednaina za crne rupe, ali se one u ovom sluaju najverovatnije ne bi mogle koristiti za
    putovanja jer bi usled svoje nepostojanosti kolabirale pre nego to bi neki svemirski brod ili
    ak i zrak svetlosti mogao da proe kroz njih. Stoga bi crvotoine kroz koje bi moglo da se
    putuje morale da budu dovoljno dugo otvorene kako bi signal mogao da proe kroz njih.
    Ovakve otvorene, statine i u vremenu nepromenljive crvotoine morale bi da sadre tzv.
    egzotinu materiju, odnosno materiju negativne gustine energije i velikog negativnog pritiska.
    Neki naunici smatraju da na materijalni svet pri dimenzijama Plankove duine (10
    -35

    metara) poseduje mnogo crvotoina koji bi mogli da nas povezuju sa drugim Kosmosima.

    - ta su to Mah i Mahov princip?

    Mah je uobiajena jedinica za merenje brzine aviona i predstavlja odnos brzine tela, tj.
    aviona i brzine zvuka u neometanoj sredini kroz koju telo putuje. Kada avion leti brzinom
    jednakoj brzini zvuka (u vazduhu 332 metra u sekundi ili 1195 kilometara na as) kaemo da
    se kree brzinom od jednog Maha, a im prekorai ovu granicu, kaemo da se kree
    supersoninom brzinom. Ukoliko mu je brzina jednaka dvostrukoj brzini zvuka u vazduhu,
    onda avion leti brzinom od dva Maha. Najbri putniki avioni su danas jo uvek Concord-i
    koji krstare na visinama od oko 18 km brzinom od 2 Maha, dok veina putnikih aviona (npr.
    Boeing 747) leti na visinama od oko 10 km brzinom od priblino 0,8 Maha. Sve brzine vee 5
    Maha nazivaju se hipersoninim brzinama. Interesantno je da je ugao zvune kupe koju iza
    sebe ostavlja telo koje leti kroz fluid jednako dvostrukoj recipronoj vrednosti sinusa
    reciprone vrednosti brzine tela u odnosu na okolni fluid u Mahovima. Inae, ime ove
    relativne jedinice brzine potie od austrijskog filosofa i fiziara Ernsta Maha, koji je smatrao
    da inercija nekog materijalnog tela (otpor koji ono prua ubrzanju) ne predstavlja neko
    unutranje svojstvo same materije, ve je mera njegove interakcije sa ostatkom Kosmosa.
    Prema Mahovom shvatanju, materija poseduje inerciju jedino stoga to u Kosmosu postoji jo
    materije. Kada neko telo rotira, njegova inercija proizvodi centrifugalne sile, sline onima
    koje se koriste u centrifugi maine za pranje rublja da bi iz mokrog vea iscedile vodu, ali se
    te sile pojavljuju jedino zato to to telo rotira u odnosu na nepomine zvezde, smatrao je
    Mah. Kada bi te nepomine zvezde odjednom iezle, s njima bi iezla i inercija i
    centrifugalne sile rotirajueg tela. Ova ideja je poznata kao Mahov princip i ona je inspirisala
    Alberta Ajntajna da konstruie svoju uvenu optu teoriju relativnosti.

    - Da li postoji anti-gravitacija?

    Premda su pre nekoliko godina, naunici tvrdili da su proizveli anti-gravitacioni efekat
    pomou rotirajueg superprovodnog diska, fiziki zakoni kakve dananja nauka poznaje kau
    nam da nestajanje gravitacione interakcije pomou bilo kog sredstva nije mogue. Mogue je
    dovesti telo u stanje lebdenja pomou neke suprotno usmerene, a po intenzitetu jednake sile
    (npr. magnetnim ili elektrostatikim odbijanjem), ali u svetu materije samu gravitaciju nije
    mogue eliminisati, jer se u skladu sa Ajntajnovom optom Teorijom relativnosti, gravitacija
    ne definie kao jedna od 4 osnovne sile u prirodi, ve kao zakrivljenost, odnosno promena u
    lokalnoj geometriji prostor-vremena u blizini neke mase ili nekog drugog oblika energije.
    Ipak, i pored ovoga, teorija relativnosti dozvoljava postojanje odbojne sile odgovarajue
    gravitaciji, to u samoj teoriji odgovara postuliranim beskonano debelim zidovima sa izrazito
    velikim povrinskim naponom koji bi bili u stanju da odbijaju svako telo ubrzano ka njemu. I
    sam Ajntajn je u svom modelu statine Vasione uveo pojam negativne gravitacije
    (uvoenjem tzv. kosmoloke konstante), kako bi objasnio postulirani nepromenljivi Kosmos.
    Iako se nakon otkria (odnosno postuliranja teorije) Velikog praska i irenja Kosmosa
    smatralo da Ajntajnov model nije ispravan, najnovija istraivanja u kosmologiji pokuavaju
    da preko anti-gravitacionog efekta na velikim udaljenostima objasne poreklo ubrzanog irenja
    Vasione, koje je nedavno otkriveno.

    - Kako se pravi vetaka gravitacija u svemirskim brodovima?

    Kao u filmu Odiseja u Svemiru: 2001, svemirske stanice bi vrlo verovatno mogle
    jednoga dana da budu oblika dinovskih rotirajuih prstenova sa vetakom gravitacijom
    usmerenom u suprotnom pravcu od ose rotacije, tako da bi glave putnika bile okrenute ka
    centralnoj osi rotacije. Jaina gravitacionog polja bi zavisila od brzine rotacije ovog sistema.
    Kada bi stanica imala prenik od 640 metara, morala bi da se okree jednom u minutu da bi
    simulirala Zemljinu gravitaciju. Za sve manje prenike svemirskih stanica ovakvog oblika,
    jaina gravitacionog polja bi bila razliita u razliitim takama putnikovih tela, to bi zavisilo
    od udaljenosti od ose rotacije. Tako, kada bi svemirska stanica bila prenika samo 20 metara,
    gravitacija bi za desetak posto bila jaa u predelu nogu, nego u predelu glave, to bi
    eventualno dovelo do blagog izduenja tela.

    - Kako se vri navigacija svemirskih brodova?

    Navigacija svemirskih brodova se vri posmatranjem kretanja broda u nekom
    koordinatnom sistemu. Pri kosmikim letovima, sever i jug ili bilo koja druga strana sveta su
    nam praktino beskorisni, a ne znae nam mnogo ni poloaji Zemlje, Sunca ili Meseca jer se
    ovi nebeski objekti stalno kreu. Umesto toga, za odreivanje poloaja svemirskog broda
    koristimo se istim nainom koji je koristio Kristofer Kolumbo i svi stari mornari: uz pomo
    zvezda. Iako se zvezde kreu u svojim lokalnim orbitama, mnoge od njih su toliko daleko da
    se za potrebe navigacije njihov poloaj u prostoru moe smatrati fiksiranim. Uz pomo malo
    trigonometrije, lako moemo odrediti orijentaciju broda i njegov pravac kretanja. Meutim,
    poto su zvezde prilino daleko, a kretanje broda u odnosu na njih vrlo sporo, na ovaj nain se
    ne moe odrediti apsolutni poloaj svemirskog broda u odnosu na Zemlju. Za ove potrebe,
    najee se koristi radio signal koji emituje brod. Primanjem radio signala na Zemlji, meri se
    ugao izmeu broda i prijemnika, kao i vreme za koje signal stigne do Zemlje, na osnovu koga
    se pomou sinhronizovanih asovnika na brodu i na zemaljskoj stanici, a i s obzirom da radio
    talasi kao i svi drugi oblici elektromagnetnih talasa putuju brzinom svetlosti, lako moe
    odrediti rastojanje od Zemlje do broda.

    - Kako gori svea u besteinskom stanju?

    Svee se sastoje od goriva (tj. nekog voska, a najee ugljovodonika parafina) i fitilja
    (tj. neke vrste upijajue tkanine). Fitilj svee mora dobro upijati tenosti (slino pekiru) ili
    mora posedovati dobre kapilarne osobine (slino staklenim vlaknastim fitiljima kod uljnih
    lampi). Ukoliko kupite u prodavnici tanki kanap za sveu, probajte da ga polijete vodom i
    primetiete da je on veoma dobro apsorbuje (upija). Ova osobina kanapa za sveu je veoma
    vana, jer na taj nain tokom gorenja svee, nit pomera vosak navie. Toplota plamena izaziva
    isparavanje voska i upravo ova para sagoreva dajui plamen i ne prekidajui reakciju. Centar
    plamena svee je ute boje, jer u ovom delu plamena, kiseonik iz vazduha nije u potpunosti
    dostupan da bi se sva para voska zapalila, ve ona samo delimino gori, pa stoga temperatura
    utog, centralnog dela plamena svee i nije toliko topla kao spoljanji, plavi deo gde je
    kiseonik u potpunosti dostupan i gde pare voska ne sagorele u utom delu plamena u
    potpunosti sagorevaju, pa je stoga i temperatura ovog, plavog dela plamena znatno vea. Ipak,
    ne bismo tako lako uspeli da zapalimo ibicu negde u vakuumu meuplanetarnog prostora ili
    na otvorenoj povrini Meseca, jer nam je za neometano gorenje svee potreban stalni dovod
    kiseonika. Stoga se za ispitivanje gorenja svee u uslovima mikrogravitacije koriste zatvoreni
    vazduni prostori space shuttle-ova tokom njihovih letova kroz Kosmos. Prilikom jednog
    ovakvog eksperimenta zapaeni su sledei karakteristini detalji: neposredno nakon paljenja
    svee plamen je bio loptast i svetlo ut. Nakon 8 10 sekundi, plamen je promenio boju u
    plavu, a oblik u poluloptast sa prenikom od oko jednog i po santimetra. Vreme trajanja
    plamena je bilo krae nego na zemlji, u rasponu od jednog do 45 minuta, jer nakon paljenja
    svee, njen odnos visine plamena i njegovog prenika konstantno opada sa vremenom. Razlog
    ovako kraeg svetljenja svee u uslovima nulte gravitacije nego na Zemlji je u tome to se u
    gravitacionim uslovima, samo mali deo osloboene energije koristi za topljenje voska i
    njegovo isparavanje, dok se u vakuumu, mala koliina osloboene energije odvodi u okolinu,
    a najvei deo energije se prenosi na vosak. Pri intenzivnijem topljenju voska, on dolazi u
    kontakt sa hladnijim svenjakom, to dovodi do pojave povrinskog napona koji potiskuje
    rastopljeni vosak du zidova svenjaka.

    - Kako se upravlja svemirskim brodom?

    Njutnov zakon akcije i reakcije nam kae da svaka sila u prirodi ima svoju jednaku, ali
    suprotno usmerenu silu. Kada se deava sagorevanje goriva u jednoj kosmikoj raketi, nastali
    izduvni gasovi se ire u svim pravcima, ali poto je dno otvoreno, oni naputaju raketu u
    smeru suprotnom od smera kretanja rakete, pa stoga, saglasno treem Njutnovom zakonu,
    raketa dobija jednaku silu u pravcu svoga kretanja. Saglasno prvom Njutnovom zakonu, sila
    proizvodi ubrzanje, pa se tako radom motora poveava brzina rakete. Poto u kosmikim
    prostranstvima uglavnom vlada skoro potpuni vakuum, nema sudaranja sa esticama koje bi
    bile u stanju da znatno uspore brod. Stoga se sa malim radom motora poveava brzina, koja
    zatim ostaje konstantna, sve dok ne odluimo da promenimo pravac kretanja ili da usporimo
    raketu. Takoe, svaki izolovani sistem u prirodi, kao to je na svemirski brod u vakuumu,
    podlee zakonu odranja impulsa. Stoga, ako se odreeni broj atoma ispali u nekom pravcu,
    brod e poveati svoju brzinu u suprotnom smeru, jer je neophodno da impuls sistema, tj.
    proizvod mase i brzine ostane konstantan. Za usporavanje letelice, najee se koriste retro-
    rakete, koje ispaljuju izduvne gasove nastale prilikom sagorevanja goriva, ali u smeru kretanja
    broda. Upravljanje svemirskim brodom znai menjanje njegove trenutne orbite ili putanje, to
    se najee izvodi korienjem malih kontrolnih raketa, kako bi se letelica prevela u smer
    kojim elimo da se kreemo, kada se ponovo ukljuuje glavni raketni motor. Na taj nain se,
    uz pomo malih kontrolnih raketa za obrtanje pravca, glavni raketni motor moe koristiti
    istovremeno i kao retro-raketni motor.

    - Zato se sve svemirske letelice lansiraju u pravcu istoka?

    Svi svemirski brodovi se lansiraju u pravcu istoka, jer se i Zemlja okree oko svoje
    ose u istom smeru, pa uzletajua raketa na taj nain koristi dodatnu energiju kretanja, koja
    potie od rotacionog kretanja Zemlje. Maksimalna brzina u pravcu istoka je dostupna na
    ekvatoru, jer je tu i brzina Zemljine rotacije najvea i iznosi oko 450 metara u sekundi ili oko
    1000 milja na as, a kako se kreemo od ekvatorijalnog prstena ka severu ili jugu, brzina
    rotiranja Zemlje opada da bi na polovima postala jednaka nuli. To je i razlog zato se Cape
    Canaveral, glavno mesto za poletanje space shuttle-ova i drugih kosmikih letelica iz SAD-a,
    izgradio na mestu gde je brzina rotiranja Zemlje skoro najvea, tj. na samom jugu SAD-a, na
    poluostrvu Floridi, veoma bliskom ekvatoru. Na taj nain, neophodna orbitalna brzina letelice
    se postie uz korienje manje koliine goriva. Izuzetak od ovog naina lansiranja su samo
    sateliti koji imaju za cilj pregledanje to vee povrine Zemlje, a koji se postavljaju u polarne
    orbite, gde Zemlja rotira ispod njih. Meuplanetarne letelice koje putuju do udaljenijih
    planeta Sunevog sistema mogu tokom poletanja iskoristiti i Zemljinu orbitalnu brzinu oko
    Sunca (oko 30 km/s), dok letelice koje putuju do bliih planeta najee moraju redukovati
    svoju brzinu dobijenu od strane Zemljine rotacije oko Sunca, kako bi uli u neku od bliskih
    eljenih orbita.

    - Zato se space shuttle-ovi prevrnu na lea neposredno nakon lansiranja sa
    Floride?

    Nekoliko sekundi nakon lansiranja, space shuttle se obre naopake tako da napadni
    ugao izmeu vetra uzrokovanog kretanjem letelice kroz atmosferu i sklad vetrova (zamiljene
    linije izmeu vodee i zadnje ivice) bude blago negativan. Na ovaj nain se postie delovanje
    male nadole usmerene sile i ublaava se optereenje strukture letelice. Na ovaj nain se pre
    svega zatiuju krila koja predstavljaju najsuptilniji deo svake kosmike letelice. Poloaj
    space shuttle-a, postignut okretanjem na lea, omoguava letelici da ponese veu masu u
    orbitu, da stigne u veu orbitu sa istom masom ili da promeni orbitu du veeg opsega nagiba
    putanje nego to bi to bila u stanju da uradi bez obrtanja unatrake. Izvrnuti poloaj broda
    omoguava posadi da nakon poletanja preduzme i neki od sloenijih manevara kao to je onaj
    prilikom vraanja na lansirnu pistu neposredno nakon poletanja. Takoe, na ovaj nain se
    postie efikasnija komunikacija radio aparata na Zemlji sa radio antenama S-opsega na space
    shuttle-ovima, a i posada je ovako u stanju da vidi horizont, to je veoma koristan orijentir
    prilikom upravljanja letelicom. Uz sve ovo, letelica se takoe orijentie tako da zaklapa mali
    ugao sa Zemljinom povrinom ispod sebe (i to najee sa nosom usmerenim ka istoku, jer se
    na taj nain koristi Koriolisova sila kao posledica Zemljine rotacije oko svoje ose od zapada
    ka istoku), to omoguava motoru da preda letelici dovoljno ubrzanja kako bi se postigao
    ispravan poloaj u Zemljinoj orbiti.

    - Kako svemirski brodovi rasipaju toplotu?

    Postoji tri naina za prenos toplote: strujanjem, difuzijom i radijacijom, tj.
    elektromagnetnim talasima. Strujajui prenos toplote se vri putem prenosa materije, a
    najee gasa. Fen kojim suite kosu predstavlja jedan od primera strujajueg tipa grejanja, jer
    ovaj aparat alje vazdune molekule visoke kinetike energije na vau kosu koji joj u
    sudarima prenose toplotu i na taj nain dovode do isparavanja molekula vode sa njene
    povrine. S druge strane, difuzija predstavlja prenos toplote kroz kontakt, kao na primer kada
    stavimo prst na kocku leda, a radijativni prenos toplote se vri putem prenosa svetlosnih i
    infracrvenih fotona. S obzirom da je materije u Kosmosu, a pogotovo u neposrednoj okolini
    svemirskog broda veoma malo, svemirske letelice u svrhu regulisanja temperature koriste
    radijacioni prenos toplote. Kada je potrebno otarasiti se vika toplote, dovoljno je okrenuti
    termalne radijatore ka tamnoj strani neba, dok se u cilju grejanja broda, ovi radijatori mogu
    okrenuti ka Suncu ili Zemlji. Takoe, i Sunce greje Zemlju iskljuivo putem radijacije.

    - ta titi svemirske letelice od prevelikog zagrevanja prilikom ulaska u
    atmosferu?

    Slino meteorima koji pod dejstvom trenja sa esticama vazduha izgore kada iz
    kosmikog vakuuma preu u Zemljinu atmosferu, postoji opasnost da se isto to desi i
    svemirskim letelicama. Da bi se letelice zatitile od preteranog zagrevanja, koriste se dve
    razliite tehnoloke dosetke. U ablativnoj tehnologiji, koju koriste svemirski brodovi Apollo,
    povrina toplotnog tita letilice se pod dejstvom trenja sa esticama vazduha topi i isparava,
    pa na taj nain odnosi viak toplote. S druge strane, u tehnologiji izolatorskih tokova,
    svemirski brodovi su zatieni specijalnim izolatorskim silicijumskim gumama. Naime, gume
    space shuttle-ova se izrauju od amorfnih silicijumskih vlakana koji se presuju i sinteruju
    tako da poseduju poroznost od ak 93 % to ih ini izuzetno laganim, pa su njihovo termiko
    irenje i toplotna provodljivost veoma niski, pa su stoga one veoma postojane pri toplotnim
    udarima, kao npr. prilikom intenzivnog trenja sa esticama atmosfere prilikom leta kroz
    vazduh. uvene su slike na kojima lanovi posade space shuttle-a u rukama dre krajeve
    toka ije je sredite zagrejano do usijanja, a to je mogue zahvaljujui izuzetnoj toplotnoj
    izolaciji silicijumskih guma. Poto vakuum predstavlja najbolju toplotnu izolaciju, tokom leta
    kroz Kosmos, postoji i opasnost da doe do pregrevanja odreenih delova letelice (oko
    elektrinih kola, gorivnih elija, raketnih motora, a i pod dejstvom Suneve toplote) usled
    nemogunosti oslobaanja toplote sa njih. Stoga se spoljni slojevi konstrukcije letelica oblau
    sa tankim slojem zlata koje je posebno po tome to izuzetno dobro reflektuje infracrvenu
    svetlost (elektromagnetne talase koji izazivaju intenzivnije vibriranje atoma u molekulima, a
    time i zagrevanje), pa na taj nain i spreava zagrevanje koje potie od elektromagnetnih
    talasa sa Sunca, a svemirske letelice su opremljene i sa radijatorima koji iskljuivo u vidu
    infracrvenih talasa (konvekcijom i strujanjem nije mogue rasipati toplotu u vakuumu, jer
    vakuum predstavlja prostor bez materije). Inae, spoljne konstrukcije modernih svemirskih
    letelica se najee izrauju od ugljeninih, odnosno grafitnih vlakana koji, osim to su
    izuzetno lagani, izuzetno su otporni i na toplotu.

    - Kako sateliti ili svemirski brodovi koriste planete za poveanje svoje
    brzine?

    Ovaj, tzv. slingshot efekat dovodi do toga da svemirska letelica zapravo ukrade malo
    energije od planete i koristi je za ubrzanje svoga kretanja. Relativna brzina svemirskog broda
    u odnosu na planetu, iju gravitaciju koristi za ubrzavanje, ista je i prilikom pribliavanja
    letelice njoj, kao i prilikom udaljavanja od nje. Meutim, relativna brzina letelice u odnosu na
    Sunce se moe poveati ili smanjiti u zavisnosti od pravca iz koga letelica dolazi. Ova
    promena brzine se pojavljuje usled toga to brod, uhvaen u blizini gravitacionog polja
    planete, moe dobiti ili izgubiti neto od svoje kinetike energije kroz uzajamno gravitaciono
    privlaenje. Da bi poveao svoju brzinu, svemirski brod mora prii planeti otpozadi, a ako eli
    da uspori svoje kretanje, mora prii planeti spreda. Poto se planeta kree, ona prenosi letelici
    neto od svog ugaonog momenta, to znai da kada se brzina letelice poveava, brzina planete
    se smanji. Naravno, ne u istoj meri, ve srazmerno svojoj masi, na osnovu zakona o odranju
    impulsa, a poto je masa planete toliko vea od mase nekog svemirskog broda, onda je efekat
    usporavanja planete zanemarljivo mali. Malo detaljnije objanjenje ovog efekta bi bilo
    sledee: Kada se satelit ili letelica pribliava planeti, njegova brzina u odnosu na Sunce je
    jednaka vektorskoj sumi brzine letelice u odnosu na planetu i brzine planete u odnosu na
    Sunce. Brzina kretanja letelice u odnosu na planetu je ista prilikom njihovog pribliavanja i
    njihovog razilaenja, ali je pravac brzine odlaska promenjen pod dejstvom gravitacije planete,
    tj. putanja letelice e se malo saviti. Kada brod naputa planetu, njegova brzina u odnosu na
    Sunce se promenila, jer se i vektorska suma brzine broda u odnosu na planetu i brzine planete
    u odnosu na Sunce promenila. Poto je kinetika energija srazmerna kvadratu brzine, dolo je
    do razmene energije izmeu satelita, planete i Sunca, ali je ukupna koliina energije, naravno
    ostala ouvana.

    - Kako svemirske letelice mogu da alju radio poruke sa velikih kosmikih
    rastojanja?

    Dve svemirske letelice tipa Voyager su imale zadatak da fotografiu planete Jupiter,
    Saturn i Neptun (kao i njihove prirodne satelite), a danas se nalaze na samim granicama
    Sunevog sistema. Voyager 1 se trenutno nalazi oko 12 milijardi kilometara (80 astronomskih
    jedinica) od Zemlje i jo uvek alje precizne radio poruke (Pioneer 10 je odavno izaao iz
    Sunevog sistema, takoe se nalazi na oko 12 milijardi kilometara od Zemlje i kree se ka
    sazveu Taurus iako e tamo stii tek za nekoliko miliona godina), iako je svakom signalu
    potrebno oko 10 sati da stigne do Zemlje. Ove letelice koriste radio odailjae snage 23 Vata,
    to je za 20 Vati vee od snage radija u mobilnom telefonu, ali i mnogo manje od nekih radio
    stanica koje koriste predajnike snage i do 10 000 Vati. Ipak, primanje signala sa ovih letelica
    je mogue jer one koriste velike antene koje su tano usmerene ka antenama prijemnika na
    Zemlji, a i frekvencije na kojima ove letelice alju svoje poruke podleu izuzetno maloj
    interferenciji sa radio signalima koji potiu sa Zemlje. Antena Voyager-a ima prenik od 3,7
    metara, a antena odgovarajueg prijemnika (koji je usmeren tano ka anteni Voyager-a) na
    Zemlji ima prenik veliine 34 metra. Osim velikih i pogodno usmerenih antena, Voyager
    sateliti koriste frekvenciju od 8 GigaHerca za prenos poruka, a na ovim frekvencijama ima
    posebno malo smetnji na Zemlji. Stoga je zemaljskim prijemnicima potreban samo mali
    pojaiva kako bi se tihi radio signal letelica mogao protumaiti. Ipak, kada Zemaljski
    predajnici alju signale letelicama, tada se koriste ogromni predajnici snage od po nekoliko
    desetina hiljada Vati, kako bismo bili sigurni da e poruka stii na svoje odredite.

    - ta su to Suneve jedrilice?

    S obzirom da 95 % teine dananjih svemirskih letelica ini gorivo, u poslednje vreme
    se ine razni pokuaji konstrukcije svemirskih brodova koji bi umesto raketnog goriva
    koristili neki laki i praktiniji izvor energije kretanja. Slino morskim jedrilicama koje
    koriste pritisak vetra za kretanje u pogodnom pravcu i smeru, tako i dizajnirane solarne
    jedrilice predstavljaju kosmike letelice budunosti koje e u svrhu pogona koristiti pritisak
    svetlosnih fotona, a njeno kretanje bi zavisilo od meusobnog dejstva tri komponente: stalne
    sile koju Suneva svetlost predaje brodu, posedovanje velikih i ultratankih ogledala, kao i
    korienje odvojenog vozila za poletanje. Svetlost predstavlja elektromagnetne talase koji
    deluju malom silom na objekte sa kojima dou u kontakt, a ovako delujua svetlost bi
    predstavljala motor jedne Suneve jedrilice. Svetlost koja bi gurala brod dolazila bi ili sa
    Sunca ili sa velikih lasera koji bi se izgradili na Zemlji ili na nekom vetakom satelitu.
    Takoe, spregom gravitacione sile Sunca (ili drugih zvezda) i pritiska svetlosnih talasa bie
    mogue upravljati kosmikom jedrilicom i menjati njenu brzinu i kurs, slino nainu na koji
    su stari moreplovci plovili morima, s tom razlikom to more ne bi nikada bilo burno i
    nepredvidljivo, ve uvek tiho i sunano. Jedra ovakve letelice bi morala biti ogromna kako bi
    bila u stanju da sakupe dovoljnu koliinu svetlosne energije, a pri tome bi morala biti veoma
    lagana (kvadratni metar jedra ne bi smeo da bude tei od 3 grama), kao i neisparljiva u
    vakuumu i temperaturno veoma postojana (u opsegu od skoro apsolutne nule do 300
    o
    C).
    Reflektujui materijal od koga bi bila napravljena jedra ne bi smeo biti deblji od jedne nae
    vlasi kose, morao bi biti izuzetno lak, a i trebao bi da ne topei se, izdri veliku toplotu sa
    Sunca. U ovu svrhu se u poslednje vreme koriste vlakna ugljenika debljine oko jednog
    mikrometra. Neki prototipi Sunevih jedara napravljenih od poliestera, poliamida ili nekih
    drugih organskih polimera, presvueni su sa jedne strane sa slojem aluminijuma koji
    reflektuje Suneve svetlosne talase, dok su sa druge strane presvueni sa slojem silicijum
    dioksida (SiO
    2
    ) koji rasejava toplotu i tako titi jedro od preteranog zagrevanja. Suneve
    jedrilice bi se lansirale u Kosmos pomou drugih letelica ili bi se u tu svrhu koristili jaki
    snopovi mikrotalasnog ili laserskog zraenja. Smatra se da bi svemirske jedrilice mogle
    dostizati brzine do 90 km/s, to je 10 puta vie od orbitalne brzine jednog space shuttle-a.
    Takoe, naunici NASA-e smatraju da bi se ugraivanjem odailjaa laserskog ili magnetnog
    snopa, mogla dostii brzina od oko 30 000 km/s, to ini jednu desetinu brzine svetlosti, a
    tada bi mogunost meuzvezdanih putovanja zakoraila u stvarnost.

    - ta su to svetlosne letelice?

    Dananji svemirski brodovi nose sa sobom izvore energije kretanja u obliku goriva.
    Cena svemirskih putovanja bi mogla biti drastino umanjena kada bi se umesto tenog goriva
    i drugih tekih komponenti koristili izvori energije u obliku veoma intenzivne laserske
    svetlosti ili mikrotalasa emitovanih sa Zemlje ili nekog vetakog planetarnog satelita u
    Sunevom sistemu. Eksperimenti koje je proteklih godina finansirala amerika administracija
    za nacionalnu aeronautiku i Svemir demonstrirali su svetlosnu letelicu koja bi se vozila na
    pulsirajuem infracrvenom laserskom zraku emitovanom sa Zemlje. Reflektivne povrine na
    letelici bi fokusirale laserski zrak u jedan prsten gde bi se grejao vazduh do temperature koja
    5 puta prevazilazi temperaturu povrine Sunca. Zagrejani vazduh bi se eksplozivno irio to bi
    prualo letelici energiju kretanja. Demonstrativne svetlosne letelice su napravljene od
    aluminijuma ili silicijum karbida (SiC) i sastoje se od prednjeg vazdunog oklopa koji pokriva
    prstenasti plat i zadnjeg dela u kome se nalaze optiki delovi, kao i irei otvor. Tokom
    atmosferskog leta, prednji odeljak bi sabijao vazduh i usmeravao ga ka ulazu motora.
    Prstenasti plat predstavlja teite vazdunog pritiska, a zadnja sekcija slui kao paraboliko
    ogledalo koje koncentrie infracrvenu lasersku svetlost u iu prstena. Istovremeno, zadnja
    sekcija prua dodatnu povrinu koja se odupire pritisku isputenog vrelog vazduha. U dizajn
    svetlosnih brodova ukljueno je i automatsko upravljanje: ako letelica skrene sa pravca
    svetlosnog snopa, pravac potiska vazduha se naginje i vraa letelicu na pravi put. Takoe,
    mlaz kompresovanog vazduha se koristi da bi zarotirao letelicu do brzine od oko 10 000
    obrtaja u minutu, to bi dodatno iroskopski stabilizovalo letelicu i dozvoljavalo joj da lake
    see vazduh kroz koji prolazi.

    - ta su to mikrotalasne letelice?

    Osim laserskog snopa koji se koristi za pogon jedna vrste laganih (ili svetlosnih)
    letelica (tzv. lightcrafts), u budunosti e biti mogua i upotreba mikrotalasa za predavanje
    energije izuzetno lakim svemirskim letelicama. Mikrotalasi su jeftiniji od laserskog snopa, ali
    e zato mikrotalasni brodovi morati da budu vei od svetlosnih letelica i po obliku e
    podseati na letee tanjire. Mikrotalasni svemirski brodovi bi se oslanjali na energiju koju bi
    ka njima usmeravale stanice koje bi orbitirale oko Sunca i prevodile Sunevu energiju u
    mikrotalase. Za razliku od svetlosnih letelica koje bi laserski snop ubrzavao u smeru
    emitovanog snopa, izvori mikrotalasa (tj. solarne stanice) bi privlaile mikrotalasne letelice ka
    sebi. Izvori mikrotalasnog zraenja u vidu solarnih stanica bi morali da imaju oko 1 kilometar
    u preniku i smatra se da bi mogle da stvaraju oko 20 GigaVata snage. Na orbiti od oko 500
    kilometara od Zemlje, stanice bi usmeravale mikrotalase ka mikrotalasnim letelicima koje bi
    bile u obliku diska od oko 20 metara u preniku, a u njih bi moglo da stane 12 ljudi. Milioni
    malih antena sa povrine letelice bi prevodile mikrotalase u elektrinu energiju. Tokom samo
    dve orbite, solarne stanice bi bile u stanju da sakupe 1800 GigaDula energije i poalju 4,3
    GigaVata snage letelici za vonju u orbiti. Mikrotalasni svemirski brodovi bi bili opremljeni
    sa po dva snana magneta i po tri motora za pogon. Solarne elije koje pokrivaju povrinu
    broda, koristile bi se za stvaranje elektrine struje prilikom poletanja. Kada poleti, letelica bi
    poela da koristi unutranje reflektore za zagrevanje vazduha i probijanje zvunog zida. Kada
    se nae na dovoljno velikoj visini, nagnula bi se na stranu kako bi dostigla hipersonine
    brzine. Polovina primljene mikrotalasne snage bi se zatim reflektovala ispred broda kako bi
    zagrevala i proreivala vazduh ispred sebe i tako doputala letelici da dostigne brzinu koja je
    25 puta vea od brzine zvuka i odleti u orbitu. Maksimalna brzina ovakve letelice bi iznosila
    oko 50 brzina zvuka (brzina zvuka u vazduhu iznosi oko 330 m/s). Druga polovina primljene
    mikrotalasne energije bi se preko antena prevodila u elektrinu struju i koristila za napajanje
    dva elektromagnetna motora koji e ubrzavati klizni tok ili vazduh koji tee oko letelice.
    Ubrzavanjem kliznog toka, letelica e biti u stanju da sprei svako probijanje zvunog zida i
    tako postane potpuno neujna iako se kree supersoninim brzinama.

    - Kako lete letelice na jonski pogon?

    Izbacivanje gasa pod visokim pritiskom kroz usku cev ne predstavlja jedini nain za
    pokretanja raketnih motora. Naime, postoje i letelice koje u svojim raketnim motorima
    izbacuju tokove naelektrisanih estica (jona) kako bi pokretale letelicu. U ovakvim letelicama
    na jonsku propulziju, materijal koji je najee iva, zagreva se tako da oformi gas. Atomi u
    ovom gasu se zatim izlau elektrinim procesima kako bi se iz njih izbili elektroni, te tako od
    neutralnih atoma nastaju pozitivno naelektrisani joni i elektroni. Poto su joni i elektroni
    raznoimeno naelektrisani, oni se privlae, a jonski motor postavlja elektrone na ekran koji
    gleda u otvoreni prostor iza broda. Joni se s druge strane ubrzavaju ka ovom ekranu i premda
    neki jone udare u elektronski ekran i na njemu se zadre, najvei broj jona prolazi kroz
    precizno dizajnirane upljine u ekranu i odlazi van letelice. Umesto da napuste letelicu
    brzinama od oko 16 000 km/h kao to topli gasovi izlaze iz mlaznog motora, joni naputaju
    letelicu na jonski pogon brzinama od oko 250 000 km/h. Kada bismo stajali na savreno
    ledenom jezeru (jezeru iji je ledeni pokriva toliko gladak da je trenje jednako nuli) i bacilli
    izmu ka obali brzinom kojom izleu joni iz jonskog motora, odleteli bismo u suprotnom
    pravcu otprilike brzinom zvuka. Zapravo, sa obinog leda bismo mogli da se otisnemo kada
    bismo bacilli zrno pirina ovom brzinom i upravo u ovome lee glavne prednosti motora na
    jonsku propulziju. Naime, veoma male koliine materijala su dovoljne za postizanje velikih
    pokretakih sila, odnosno velikih ubrzanja. Za razliku od aviona koji leti kroz vazduh i koji u
    svrhu letenja pokree okolni vazduh unazad, jedina stvar koju mogu pokretati raketni motori u
    bezvazdunom prostoru je skupo gorivo, pa stoga, to se sa veom brzinom gorivo izbacuje iz
    motora, to e shodno Njutnovom zakonu akcije i reakcije, suprotno usmerena reakciona sila
    biti vea i letelica e se efikasnije pokretati. U letelicama na jonski pogon, jonski motor dobija
    energiju za izvravanje elektrinih procesa iz solarnih elija sa povrine broda ili iz
    nuklearnog reaktora u brodu. Poto veoma tedljivo rasipa materiju (jer se adekvatna sila
    dobija izbacivanjem velike koliine goriva malom brzinom ili izbacivanjem manje koliine
    goriva veom brzinom), motor na jonski pogon se uglavnom koristi u letelicama kojima je
    potrebna viegodinja konstantna (ili priblino konstantna) propulzija. Tako, jednu letelicu na
    jonski pogon moe uz efikasnu potronju goriva nekoliko godina pokretati samo mala boica
    ive ili nekog drugog materijala.

    - Kakve su to kosmike letelice na naduvavanje?

    Kada bi itave letelice ili barem neki njeni delovi mogli da se naduvavaju, tada bi
    njihova teina bila znatno manja, a poznato je da to je tei predmet, to je vea cena njegovog
    lansiranja u Kosmos, jer se sa teinom predmeta poveava i neophodna potronja goriva.
    Tako bi cena lansiranja jednog tako laganog predmeta kao to je naduvana koarkaka lopta
    iznosila oko $12500, dok bi cena lansiranja u orbitu jednog tela slinog kosmikom teleskopu
    Hubble koji je na Zemlji teak 11 tona iznosila oko 25 miliona dolara. NASA i druge
    svemirske agencije trenutno rade na razvoju svemirskih letelica na naduvavanje koje bi mogle
    da se postave u jedan mali kanister da bi se zatim prilikom pristizanja u Kosmos naduvali
    pomou nekog inertnog gasa i specijalne opreme. Meutim, 2 i po metra visoki ARISE
    (Advanced Radio Interferometry between Space and Earth) teleskop koji e se uskoro
    (verovatno 2008. godine) postaviti u orbitu oko Zemlje bie dvostruko laki od svemirskog
    teleskopa Hubble, a posedovae 3000 puta veu rezoluciju od Hubble-a. Antena ARISE
    teleskopa, kao i njegovi oslonci bie napravljeni od naprednog, tankog polimernog materijala
    koji e moi da se savije i sklupa u mali kanister prenika 1,8 metara i visine samo 40
    santimetara, koji e zatim biti postavljen na vrh glavne letelice koja e postaviti teleskop u
    orbitu. Sama antena (odnosno reflektor) bie ispleteni u obliku mree. Kada letelica koja bude
    nosila ARISE teleskop dostigne odreenu orbitu, pletena antena se oslobaa, a tri oslonca i
    prsten oko antene e se naduvati. Da bi se ovo izvelo, Suneva energija se fokusira u
    razmenjiva toplote u letelici koji sadri teni vodonik. Suneva toplota dovodi do isparavanja
    vodonika koji u vidu gasa napumpava nosae teleskopa i prsten. Nakon samo nekoliko minuta
    od poetka procesa naduvavanja, oslonci teleskopa e postati kruti, a time e i sama antena
    postati kruta i stabilna. Space shuttle Endeavor je 1996. godine poneo sa sobom u Kosmos
    jednu probnu antenu veliine 14 metara i uspeno ju je napumpao. Ista tehnologija koja se
    danas koristi za razvoj ARISE teleskopa, mogla bi jednog dana da se koristi i za pravljenje
    Sunevih jedrilica koje koriste pritisak Suneve svetlosti za usmeravanje svog leta kroz
    Kosmos, a ije brzine e moi da iznose i oko 100 000 km/s. Takoe, NASA trenutno radi i na
    razvoju itavih mesta za stanovanje na naduvavanje. Jedan od ovih prototipa je i TransHab
    koji bi ve 2005. godine mogao da postane mesto u kome e komforno iveti posada
    Meunarodne svemirske stanice. Trospratni TransHab se moe naduvati za 10 minuta uz
    pomo mlazova gasnog azota. 30 santimetara debela opna ovog balona sastoji se od 12
    razliitih slojeva koji imaju za cilj razbijanje sitnog kosmikog kamenja u vidu meteora na
    sitne nekodljive komadie. Spoljni sloj je napravljen od mree Kevlar-a koja moe da izdri
    teret od oko 7 tona, dok su unutranji slojevi ispleteni od Nextel-a, jedne vrste keramike
    tkanine. Ovi slojevi takoe tite stanovnike TransHab-a od temperatura raspona od 120
    o
    C
    do 120
    o
    C. Prilikom lansiranja, spakovani TransHab e imati prenik od 4,3 metra, njegov
    prenik kada se naduva iznosie 8,2 metara, dok e mu zapremina iznositi 339,8 m
    3
    .
    Unutranjost 7 metara visokog svemirskog modula bie podeljena na tri sprata, pri emu e se
    na prvom spratu nalaziti galerija i stolovi za ruanje, 6 spavaih soba (svaka po 2,3 kubna
    metra) zajedno sa personalnim skladinim delom i kompjuterskim zabavnim odeljkom za
    rekreaciju i osobni rad, e biti rasporeeno na drugom spratu, dok e se na treem spratu
    nalaziti prostor za vebanje i kupatila. Ovakve kue na naduvavanje tipa TransHab e se
    moda jednog dana koristiti i prilikom prvih dugotrajnijih boravaka na naem Mesecu ili
    nekim drugim planetama i satelitima.

    - ta su to samo-leei svemirski brodovi?

    Ukoliko ljudi planiraju da krenu u velike svemirske avanture, svemirski brodovi e
    morati da ponu da se prave od naprednijih tipova materijala. Naime, male nesavrenosti u
    strukturi jednog dananjeg, kompozitnog materijala (materijala nastalog kombinacijom dva ili
    vie razliitih materijala tako da rezultujui, kompozitni materijal poseduje eljene osobine
    oba materijala) od koga se izgrauju svemirske letelice, dovoljne su da se pod dejstvom
    naprezanja pojavi mikropukotina u unutranjosti materijala koja e se vremenom proiriti do
    same povrine i dovesti do oteenja broda. Stoga bi letelice budunosti mogle da se prave od
    novih samo-leeih materijala koji slino ivim telima, imaju osobina zaleivanja pukotina
    (odnosno zaraivanja rana) koje se pojave u njemu. Naime, tri su osnovne komponente
    ovakvih samo-leeih materijala: kompozitni materijal (verovatno epoksi polimerni kompozit,
    sastavljen od polimera, tj. ugljenika, stakla ili Kevlara i neke smole, kao to je epoksi, vinil
    estar ili uretan), mikroenkapsulirani leei agens (lepak koji povezuje mikropukotine nastale u
    kompozitnom materijalu, a u sluaju materijala koji su izradili naunici sa Univerziteta iz
    Urbana empejna u Ilinojsu, to je diciklopentadien DCPD, fluid enkapsuliran u okviru
    malih mehuria raspodeljenih po celom kompozitu, sa oko 10 do 20 kapsula po kubnom
    santimetru) i katalizator (da bi polimerizovao atome u okolini pukotine, leei agens mora da
    stupi u kontakt i sa katalizatorom, to bi mogao biti Grubsov katalizator). Kada se pojavi
    mikropukotina u materijalu, ona se iri kroz njegovu zapreminu, prilikom ega ona uspeva da
    polomi odreeni broj mikrokapsula i oslobodi leei agens, koji poinje da curi niz upljinu
    pukotine, gde dolazi u kontakt sa katalizatorom, koji inicira proces polimerizacije, odnosno
    ponovnog povezivanja atoma razdvojenih pukotinom. Ovakvi materijali se nee koristiti samo
    za izradu svemirskih brodova, ve i za pravljenja raznih inenjerskih, elektronskih i
    biomedicinskih materijala, traenje nafte, izradu stubova mostova, viseih mostova itd. Svake
    godine se na naoj planeti iskoristi oko 20 miliona tona raznih tipova kompozitnih materijala.
    Takoe, smatra se da e samo-leei materijali nai svoju prvu primenu u okviru kontrolnih
    kompjutera u avionima koji e posmatrati vitalne funkcije aviona i reagovati na najmanje
    probleme koji bi ljudskom oku promakli nezapaeni.

    - Da li svemirske letelice mogu da koriste antimateriju kao gorivo?

    Sadanji motori sa unutranjim sagorevanjem nisu u stanju da pokreu bilo koje
    prevozno sredstvo brzinama veim od superlaminarnih. Meutim, motori na antimaterijski
    pogon e biti u stanju da stotinama puta bre pokreu svemirske letelice od motora sa tenim
    vodnikom koji koriste dananji svemirski brodovi. Antimaterija bi se u svemirskim
    brodovima uvala u magnetnim prstenovima, u kojima bi se konstantno vrtela u krug. Kada je
    potrebno stvaranje energije, male koliine antimaterije bi se otputale kroz otvor i usmeravala
    ka meti napravljenoj od obine materije. Kada se susretnu odreena koliina materije i
    antimaterije dolazi do pretvaranja njihove mase u gama talase (najenergetskije
    elektromagnetne talase), tako da je nastala energija gama talasa jednaka proizvodu zbira masa
    anihilirane materije i antimaterije sa kvadratom brzine svetlosti. Smatra se da e motori na
    antimaterijski pogon biti najefikasniji motori u prirodi, jer se sva masa u hemijskoj reakciji
    anihilacije pretvara u energiju, a i prilikom svog rada nee stvarati nikakve nus-produkte koji
    su tetni za okolinu. Energija osloboena u jednoj reakciji ponitavanja materije i antimaterije
    je oko 10 milijardi puta vea od energije osloboene u reakciji sagorevanja vodonika i
    kiseonika koju koriste dananje svemirske letelice. Reakcije izmeu materije i antimaterije su
    100 puta snanije od reakcija nuklearne fisije, a 300 puta snanije od reakcija nuklearne
    fuzije. Smatra se da bi samo 14 milijarditih delova grama antiprotona bilo dovoljno da doveze
    svemirsku letelicu do Marsa i nazad, i to za samo mesec dana (u poreenju sa 11 meseci
    koliko je danas potrebno letelici da stigne do Marsa). Naime, koliina energije koju tokom
    godinu dana proizvede erdapska hidroelektrana jednaka je energiji koja se dobija
    sagorevanjem 6,7 miliona tona lignita, ili nuklearnom fisijom 690 kilograma urana-235, ili
    nuklearnom fuzijom 150 kilograma smee deuterijuma i tricijuma, ili anihilacijom samo 720
    grama materije (odnosno po 360 grama materije i antimaterije). Meutim, najvei problemi su
    vezani za pravljenje i uvanje (skladitenje) antimaterije. Antimateriju ne moemo da naemo
    u prirodi, jer ona skoro uopte ne postoji oko nas. Postoje mogunosti da su neke druge
    Galaksije u Kosmosu izgraene u potpunosti od antimaterije, ali to jo uvek nije potvreno.
    Stoga bismo morali da sami pravimo antimateriju u visoko-energetskim kolajderima
    subatomskih estica. Ovi kolajderi predstavljaju dugake tunele obloene supermagnetima
    koji krue du zidova tunela kako bi ubrzali atome do brzina bliskih brzini svetlosti. U
    sudarima brzih estica sa nekom metom dolazi do stvaranja niza drugih estica, od kojih su
    neke antimaterijalne. Ovi kolajderi stvaraju nekoliko milijarditih delova grama u jednoj
    godini, a za slanje jedne letelice na antimaterijski pogon na meuzvezdana putovanja,
    neophodno je nekoliko tona antimaterije.

    - ta se nalazi u odelu za astronaute?

    Da bi zatitilo ljudsko telo od meuplanetarnog ili meuzvezdanog prostora ili od
    negostoljubivih atmosfera kao to su one na Marsu ili na Mesecu, svemirsko odelo mora:
    posedovati atmosferu pod pritiskom (kako krv i drugi telesni fluidi ne bi pri uslovima niskog
    pritiska prokljuali a zatim se zamrzli), snabdevati telo kiseonikom, uklanjati ugljen dioksid
    koji izdiemo, odravati stalnu temperaturu u okolini tela (i uprkos napornom radu i kretanju
    izmeu osunanih oblasti na kojima temperatura iznosi oko 120
    o
    C i oblasti u hladu gde je
    temperatura oko 100
    o
    C), pruati zatitu od naleta mikrometeorida (ili orbitirajuih otpadaka
    sa satelita ili letelice) i elektromagnetnog zraenja (ukljuujui i visoko-energetske
    naelektrisane estice sa Sunca ili drugih zvezda), pruati jasan vidik, dozvoljavati to je
    mogue lake kretanje i omoguavati komunikaciju (sa lanovima posade broda, kao i sa
    zemaljskom stanicom). Slino automobilskim gumama, svemirska odela predstavljaju
    napumpane balone, iji unutranji pritisak vazduha iznosi samo 0,29 atmosfera, pa se stoga
    nakon prelaska u space shuttle u ijoj unutranjosti vlada atmosferski pritisak, pritisak u
    okolini astronauta mora polako poveavati kako se ne bi desila slina stvara kao prilikom
    naglog izranjanja ronilaca. Kiseonik (ne vazduh) se dovode u astronautsko odelo ili putem
    pupanog kabla ili putem backpack life support sistema. Isti sistem koji dovodi kiseonik u
    odelo, poseduje i litijum hidroksidni kanister koji apsorbuje molekule ugljen dioksida koje
    izdie astronaut. Svemirska odela su toplotno izolovana sa slojevima tkanine (Neoprene,
    GoreTex, Dacron, Nylon, Spandex, Kevlar, Nomex) i pokrivena sa reflektivnim spoljanjim
    slojevima (Mylar ili bela tkanina) kako bi se Suneva svetlost odbijala od odela. Radi
    uklanjanja toplote koju oslobaa astronaut (jer bi u suprotnom, osloboeni znoj zamaglio
    kacigu i pored toga to se u kacigu povremeno ubrizgava supstanca-antizamagljiva, a
    astronaut bi mogao da dehidrira), odela imaju ili ventilatore ili se hlade vodom. Viestruki
    slojevi neke izdrljive tkanine kao to su Dacron ili Kevlar tite astronauta od udara
    mikrometeorida ili estica solarnog vetra, kao i od sudara sa povrinama planeta ili Meseca.
    lemovi svemirskih odela su napravljeni od providne plastike ili izdrljivog polikarbonata, a
    za lem je zakaena i svetiljka tako da astronaut moe posmatrati i predele u senci. Radi
    komunikacije, astronauti nose slualice i mikrofon koji su povezani sa radio prijemnikom i
    predajnikom koji se nalaze ili u grudnom (chestpack) ili u lenom (backpack) pakovanju.
    Ukoliko u Kosmosu gurnete neto, sami ete odleteti u suprotnom pravcu (jer Njutnov zakon
    akcije i reakcije vai iako nema trenja oko vas), pa je stoga za odravanje poloaja ili
    zarafljivanje obinog rafa u besteinskom stanju u vakuumu potrebna prava vetina.
    Moderna svemirska odela poseduju i neki izvor energije kretanja (npr. raketni motor) pomou
    koga se mogu kretati i bez obaveznog pridravanja za konstrukciju broda.

    - ta je to EMU odelo?

    EMU (Extravehicular Mobility Unit) predstavlja odelo koje astronauti trenutno koriste
    tokom svemirskih etnji u okolini space shuttle-ova ili Meunarodne svemirske stanice. Ova
    narandasta odela pod pritiskom sa ugraenim padobranom, astronauti nose i prilikom
    poletanja svemirskih brodova, kao i prilikom ulaska u atmosferu, s obzirom da u njima mogu
    skoiti iz broda u sluaju nekog kvara. Za razliku od ranijih svemirskih odela koja su u
    potpunosti bila napravljena od meke tkanine, EMU je saiven od kombinacija meke i vrste
    tkanine kako bi ispunio zahtev za nepropustljivou, pokretljivou i ugodnou. Samo odelo
    se sastoji od 13 slojeva materijala, ukljuujui unutranji hladnjaki deo (dva sloja), odelo pod
    pritiskom (dva sloja), toplotni deo koji titi astronauta od udara mikrometeorida (8 slojeva) i
    spoljanji deo (1 sloj). Materijali koji se koriste za izradu EMU-a su: Najlonski triko,
    Spandex, Najlon obloen uretanom, Dacron, Najlon obloen neoprenom, Mylar, Gortex,
    Kevlar i Nomex. Svi slojevi tkanine su uiveni i meusobno zacementirani. Za razliku od
    prethodnih vrsta svemirskih odela koja su bila ivena za svakog astronauta posebno, EMU
    poseduje sve komponente odela u razliitim veliinama, tako da se oni mogu uklopiti tako da
    pristaju astronautu. EMU je na Zemlji teak 127 kg, u njemu se odrava atmosfera od 0,29
    atmosfera, odelo bez astronauta zauzima zapreminu izmeu 0,125 i 0,153 m
    3
    , a sadanja cena
    mu iznosi oko 12 miliona dolara. EMU se sastoji od sledeih delova: MAG (Maximum
    Absorption Garment) odnosno pelene, jer je astronautima potrebno isuvie mnogo vremena
    da se prilagoavaju pritisku i sastavu atmosfere u space shuttle-u da bi mogli tokom
    svemirske etnje da odu u toalet u brodu i da se ponovo vrate napolje; LCVG (Liquid
    Cooling and Ventilation Garment) set od Najlonskog trikoa i spandeksa sa tankim
    plastinim cevima kroz koje prolazi hladna voda koja se dovodi ili sa pupanog kabla koji je
    povezan sa space shuttle-om ili sa lenog paketa odela, a koja hladi astronauta tokom
    njegovog rada; EEH (EMU Electrical Harness) nizovi komunikacionih ica i
    bioinstrumenata preko kojih se posmatraju vitalne funkcije astronauta iz broda; CCA
    (Communications Carrier Assembly) kapa od tkanine na kojoj se nalaze mikrofoni i
    zvunici koji se koriste tokom radio komunikacije bez upotrebe ruku; LTA (Lower Torso
    Assembly) sadri donji deo EMU-a, ukljuujui pantalone, zglobove odela u predelu kolena
    i stopala, izmi i struka to olakava kretanje, sadri i pertle za koje se moe privezati alat
    tako da ne odleti, a sa gornjim delom odela je povezan pomou metalnog spojnog prstena;
    HUT (Hard Upper Torso) tvrda ljuska od staklenih vlakana, oblika prsnika, sadri rukave,
    donji torzo, kacigu, leno life-support pakovanje i kontrolni modul, a moe drati i pribor sa
    alatom; rukavi; rukavice sa gumenim prstima kako bi se predmeti mogli lake drati, a
    astronauti osim ovih spoljanjih, nose i finije unutranje rukavice neposredno uz ruke; kaciga
    napravljena od providne polikarbonatne plastike otporne na udar, sadri i jastuie radi
    ugodnosti i ventil za izbacivanje ugljen dioksida u sluaju korienja kiseonika iz lenog
    pakovanja umesto iz pupane vrpce, a u kacigi, kiseonik se uvodi iza astronautove glave, ide
    preko glave i zatim se sputa do lica, a u unutranjost kacige se ubrizgava antizamagljiva
    koji spreava da se prozor lema zamagli usled vodene pare koju izdie astronaut; EVA
    (Extravehicular Visor Assembly) koji se stavlja preko kacige i sadri metalno-zlatno
    obloen vizir kako bi se filtrirala Suneva svetlost, providnu navlaku koja titi astronauta od
    toplotnih i udarnih talasa, sistem za podeavanje koliine proputene svetlosti, 4 lampe i TV
    kameru; IDB (In-suit Drink Bag) plastina torbica sa 1,9 litara vode i mala slamka
    pozicionirana u blizini astronautovih usta, kao i dep sa tanglama voa i itarica obloenih sa
    pirinanim papirom, kako bi astronaut sve mogao da proguta, tako da ne ostanu ostaci hrane
    da plutaju po kacigi; PLSS (Primary Life-Support Subsystem) leno pakovanje u kome se
    nalaze rezervoar sa 0,54 kilograma kiseonika pod pritiskom od 518 atmosfera, filteri za ugljen
    dioksid, 4,6 kg vode za hlaenje, radio aparat, izvor elektrine energije u vidu niza od 11
    cinkovih baterija, ventilator i sistem za uzbunu; SOP (Secondary Oxygen Pack) dodatni
    izvor kiseonik koji se nalazi ispod lenog pakovanja, a poseduje dva rezervoara sa ukupnom
    koliinom od 1,2 kg kiseonika pod pritiskom od 408 atmosfera; DCM (Display and Control
    Module) montiran na grudima, sadri sve prekidae, merae, ventile i LCD neophodan za
    pokretanje PLSS-a, a ovaj displej moe videti i sam astronaut uz pomo ogledala montiranih
    na rukavu. EMU sadri i neke dodatne delove, kao na primer: SCU (Servicing and Cooling
    Umbilical) pupana vrpca kroz koju se astronautu dovode voda za hlaenje, kiseonik i
    elektrina energija sa broda; AAP (Airlock Adapter Plate) okvir montiran na zidu airlock
    kabine na kome astronaut ostavlja svoju odeu nakon skidanja prilikom ponovnog ulaska u
    brod i postepenog prilagoavanja na atmosferski pritisak; svetla na lemu i kamera; i ogledala
    montirana na rukavu pomou kojih astronaut moe gledati monitor na grudima na kome se
    ispisuju uputstva za stvari koje on treba da uradi tokom svoje, najee sedmoasovne
    svemirske etnje.

    - Kako se postaje astronaut?

    Profesija astronauta je lep izbor za nekoga ko bi u svom poslu eleo da kombinuje
    tehnologije, nauku i avanture. U amerikom svemirskom programu, postoje tri tipa
    astronauta: komandir ili pilot, specijalista misije i specijalista za teret. Komandir je odgovoran
    za misiju, posadu i letelicu. Pilot pomae komandiru u upravljanju letelicom i oslobaanju
    satelita u orbitu. Specijalista za misiju uestvuje sa komandirom i pilotom u operacijama
    svemirskog broda, izvodi etnje po Svemiru i upravlja eksperimentima. Specijalisti za teret ne
    moraju biti iz NASA-e i mogu biti ne-ameriki dravljani, a izvode posebne zadatke po
    potrebi misije. Osnovne kvalifikacije koje mora imati budui astronaut u Americi su:
    ameriko dravljanstvo, Diploma o zavrenom koledu, tri godine radnog iskustva,
    sposobnost da se poloe NASA-ini svemirski fiziki testovi, vie od 1000 sati iskustva kao
    pilot aviona, kao i visina izmeu 162,5 i 193 cm za pilota i izmeu 148,5 i 192 cm za
    specijalistu za misiju. Svake druge godine, NASA vri izbor 200 kandidata za astronaute, koji
    zatim odlaze u NASA-in Johnson Space centar u Hjustonu na dvogodinji trening tokom koga
    pohaaju asove iz matematike, astronomije, fizike, geologije, meteorologije, okeanografije,
    orbitalne mehanike, navigacije, procesiranja materijala i sistema space shuttle-ova. Uporedo
    sa teorijskim radom, vre se ispiti preivljavanja na kopnu i moru, treninzi SCUBA ronjenja,
    privikavanje na stanje mikrogravitacije, visokog i niskog pritiska, kao i treniranje sa
    svemirskim odelom. Nakon dvogodinjeg vebanja, vri se izbor astronauta, koji nastavljaju
    treniranje i nauni rad pod vostvom instruktora. Poinju vebe u simulatorima za
    predpoletanje, poletanje, izlazak iz atmosfere i sletanje, a sve ove vebe traju do izbora za let.
    Astronaut koga izaberu za let, dobija poseban desetomeseni trening za misiju, koji ukljuuje
    simulaciju leta, kao i podvodne treninge simulacije svemirske etnje.

    - Da li je mogue putovati unazad kroz vreme?

    Da bi telo koje ima masu moglo da putuje unazad kroz vreme moralo bi da prekorai
    brzinu svetlosti. Brzina svetlosti u vakuumu je jednaka brzini od oko 300 000 kilometara u
    sekundi i predstavlja konstantnu veliinu to znai da se svetlosni talasi (odnosno
    elektromagnetni talasi) mogu kretati samo tolikom brzinom. Na osnovu Ajntajnove teorije
    relativnosti, sa porastom brzine kretanja tela, dolazi do usporavanja proticanja vremena u
    odnosu na referentni koordinatni sistem (sistem u odnosu na koji se meri brzina tela), a
    istovremeno dolazi i do porasta mase tela, kao i njegove duine merenih u referentnom
    sistemu, a sa dostizanjem brzine svetlosti masa tela bi postala beskonano velika. Meutim,
    da bi se masa tela pretvorila u beskonano veliku veliinu potrebna je i beskonano velika
    koliina energija, to znai da bi se sva energija koja se koristi za ubrzavanje tela nakon
    izvesne granice u sve veoj meri poela pretvarati u masu a sve manje u energiju kretanja. Iz
    ovoga sledi da se samo tela koja nemaju masu, kao npr. svetlost, mogu kretati brzinama
    jednakim ili veim od brzine svetlosti. Meutim, ukoliko u Ajntajnove jednaine u okviru
    teorije relativnosti uvedemo tela ija je masa imaginarna, odnosno predstavlja umnoak
    kvadratnog korena iz minus 1, dobiemo reenja koja nam kau da se ovakva ''imaginarna''
    tela mogu kretati samo brzinama koje su vee od brzine svetlosti, a ovakva, hipotetika tela
    imaginarne mase nazivaju se tahjonima. Takoe, uz pomo belih rupa, nebeskih tela koja
    vraaju u Kosmos materiju koju je progutala neka udaljena crna rupa, moglo bi se dospeti u
    neke udaljene kosmike predele mnogo pre nego to je i sama svetlost u stanju da tamo stigne,
    a kao to je poznato brzina svetlosti zapravo i definie tok vremena. Rozen-Ajntajnovi tuneli
    (tzv. crvotoine) koji su posledica zakrivljenosti prostor-vremena pod dejstvom gravitacije,
    predstavljaju takoe, jo jedan nain putovanja u prolost ili budunost. Naime, mase koje
    postoje u razliitim delovima Kosmosa bi se mogle pod dejstvom zakrivljenosti prostor-
    vremena nai blizu jedna drugoj, posmatrano iz vie dimenzije. Stoga bi se put izmeu njih
    mogao prei za znatno krae vreme od puta koji obuhvata kretanje kroz zakrivljeno prostor-
    vreme. Naravno, putnici u avionima i space shuttle-ovima tokom svojih letova odu za moda
    ak i itavu nano sekundu u budunost, to je posledica uvenog paradoksa blizanaca,
    odnosno prie o blizancu koji je jo mlad, zatekao svog ostarelog brata, kada se vratio sa puta
    kroz Kosmos, a to je posledica sporijeg proticanja vremena za tela koja se kreu bre u
    odnosu na sporija tela. Uz sve ovo, postoje i hipotetike kosmike strune (koje je 1991.
    godine pretpostavio Riard Got (Richard Gott) koje oblau itav Kosmos i koje se nalaze pod
    ogromnim pritiscima (milioni na milioniti stepen tona po kvadratnom santimetru). Ove strune
    su tanje od atoma, a enormnom gravitacionom silom privlae materijalna tela koja prolaze
    pored njih. Objekti koji se zakae za kosmike strune bi putovali velikim brzinama (moda
    ak i mnogo bre od brzine svetlosti), a poto ove niti svojom gravitacijom zakrivljuju
    prostor-vreme, one bi se mogle koristiti za putovanja kroz vreme. Svemirski brodovi bi mogli
    da se pretvore u vremenske maine (koje putuju kroz vreme) uz pomo gravitacije koju
    stvaraju dve bliske kosmike strune ili jedna kosmika struna i jedna crna rupa, tako da se
    prostor-vreme zakrivi toliko da formira zatvorene, dodatne putanje kroz prostor-vreme.
    Brodovi bi mogli da putuju kroz vreme ukoliko bi se obmotali oko jedne ovakve kosmike
    strune, meutim da bismo se vratili godinu dana u prolost, ova struna bi trebalo da sadri
    masu koja bi bila priblino jednaka polovini mase nae Galaksije. Stoga, kada su u pitanju
    putovanja u prolost, za sada se moramo zadovoljiti posmatranjem zvezda jer svaku zvezdu
    na nebu vidimo onakvu kakva je ona izgledala pre tano onoliko vremena koliko je potrebno
    svetlosti sa nje da stigne do naih oiju.

    - ta su to tahjoni?

    Tahjoni su teorijski postulirane estice koje putuju bre od svetlosti i imaju
    imaginarne mase (a time i imaginarne energije), tj. mase jednake proizvodu nekog broja i
    imaginarne jedinice (kvadratnog korena iz broja minus jedan), pa se stoga kreu putujui
    unazad kroz vreme. Dok se u realnom svetu, energija nekog tela poveava sa njegovom
    brzinom, kod tahjona je to obrnuto. Naime, njihova imaginarna energija opada sa poveanjem
    brzine, da bi pri beskonanoj brzini postala jednaka nuli. Tahjon sa beskonano velikom
    brzinom vie nema energiju, ve samo impuls. Iako postojanje tahjona u vidu estica koje se
    prostiru kroz vakuum nije do sada eksperimentalno potvreno, oni se smatraju kvaziesticama
    koje putuju kroz sredinu inverzne atomske naseljenosti, tj. sredinu u kojoj je vie atoma u
    pobuenom nego u osnovnom stanju, to je npr. sluaj kod nastanka laserskih talasa. Postoje
    dva razliita tipa efekta putovanja bre od svetlosti, pronaena u kvantnim optikim
    eksperimentima, a postojanje kvaziestica tahjona predstavlja trei sluaj te vrste i pojavljuje
    se kao posledica primene Maksvelovih jednaina elektromagnetnog polja na inverzno
    naseljenu atomsku sredinu. Kao prvo, pronaeno je da fotoni koji tuneliraju kroz kvantnu
    barijeru, mogu da putuju bre od svetlosti. Ova pojava je posledica principa neodreenosti, po
    kome foton ima malu, ali realnu verovatnou da se pojavi sa druge strane barijere kroz
    kvantni, tj. tunel efekat, koji je po zakonima klasine fizike nemogu. Kao drugo, pronaeno
    je da se dva fotona emitovana iz istog izvora ponaaju na usaglaen nain prilikom njihovog
    pristizanja na dva udaljena interferometra, a ovaj fenomen, koji je posledica uvenog EPR
    misaonog eksperimenta, predstavlja jedan vid signala koji putuje bre od brzine svetlosti.

    - Kako se sateliti lansiraju u orbitu?

    Danas se svi sateliti sa Zemlje lansiraju putem njihovog prenosa na raketama ili
    tovarnim ramovima space shuttle-ova. Prilikom lansiranja na raketi, raketa se najpre
    usmerava pravo navie, kako bi to je mogue bre prola kroz najgue slojeve atmosfere uz
    najmanji utroak goriva. Nakon poletanja rakete pravo navie, kontrolni mehanizam rakete
    koristi inercijalni vodini sistem (IGS Inertial Guiding System) za izraunavanje potrebnog
    pomeraja ispusnog otvora kako bi se raketa usmerila ka kursu opisanom u planu leta. U veini
    sluajeva, plan leta saoptava raketi da se okrene ka istoku, jer taj smer daje raketi dodatno
    ubrzanje jer se Zemlja okree ka istoku. Veliina ovog dodatnog ubrzanja zavisi od rotacione
    brzine Zemlje, tj. od lokacije uzletita. Poto se Zemljina povrina najbre okree na ekvatoru,
    dodatno ubrzanje e biti sve vee to smo dalje od polova i blie ekvatoru. Kada raketa
    dostigne oblasti veoma male gustine vazduha na oko 200 km nadmorske visine, raketni
    navigacioni sistem ispaljuje nekoliko malih raketa kako bi okrenuo letelicu u horizontalan
    poloaj. Tada se oslobaa satelit i raketa se jo malo ubrzava kako bi se osiguralo bezbedno
    rastojanje izmeu nje i satelita. Takoe, neophodno je podesiti ispravnu orbitalnu brzinu
    satelita, tj. brzinu potrebnu da odri ravnoteu izmeu gravitacionog privlaenja Zemlje i
    inercije satelita, tj. njegove tenje da nastavi da se kree pravolinijski. Ukoliko orbitalna
    brzina bude prevelika, satelit e odleteti u Kosmos. Opet, ako je premala, pae na Zemlju.
    Orbitalna brzina satelita zavisi od njegovog rastojanja od Zemlje. Tako, na nadmorkoj visini
    od 200 kilometara, orbitalna brzina e biti 27 400 km/h, a na visini od 35 786 kilometara
    (geostacionarna orbita u kojoj su sateliti uvek iznad iste taka na Zemlji), satelit e morati da
    orbitira brzinom od 11 300 km/h. Mesec, Zemljin jedini prirodni satelit, nalazi se na
    nadmorskoj visini od 384 400 km, a orbitalna brzina mu je jednaka 3 700 km/h. Iz ovih
    podataka, moemo primetiti da to je satelit dalje od Zemlje, to mu je potrebna manja
    orbitalna brzina kako bi savladao Zemljino privlaenje. Zapravo, kod satelita u regularnim
    orbitama oko Zemlje, centrifugalna sila je jednaka gravitacionoj sili, pa se stoga lako moe
    izraunati da je period revolucije satelita oko Zemlje jednak
    Gm
    r
    3 2
    4
    , gde je r rastojanje od
    centra Zemlje od satelita, m je masa satelita, a G gravitaciona konstanta (6,6732 10
    -11

    Nm
    2
    kg
    -2
    ). Sateliti najee zapoinju svoje orbitiranje po eliptinim putanjama. Pomou
    malih raketnih motora na satelitu, kontrolna stanica na Zemlji vri korekcije putanje satelita i
    navodi ga na krunu putanju. Paljenjem motora kada je satelit u ahelu svoje orbite, tj. u
    najudaljenijoj orbitalnoj taki od Zemlje, i primenom potiska u pravcu perihela, tj. najblie
    orbitalne take Zemlji, putanja satelita se ispravlja i polako prevodi iz eliptine u krunu.

    - ta se nalazi u obinom satelitu?

    Stvari koje se nalaze u jednom tipinom satelitu zavise od njegove namene. Tako,
    sateliti koji su danas u Zemljinoj orbiti mogu biti vremenski, komunikacioni, televizijski, tj.
    radio-difuzni, nauni, navigacioni, spasilaki i posmatraki. Vremenski sateliti obavezno
    sadre kamere koje alju slike na Zemlju, dok komunikacioni sateliti moraju posedovati niz
    radio aparata koji primaju radio talase sa Zemlje na jednoj frekvenciji, zatim ih pojaava i
    alju ka Zemlji na nekoj drugoj frekvenciji. Nauni sateliti najee sadre teleskop ili neke
    druge senzore na razna kosmika zraenja. Ipak, svi sateliti poseduju nekoliko zajednikih
    sastavnih delova. Svi sateliti su izgraeni od metalnih ili kompozitnih okvira, poznatih pod
    imenom bus. Takoe, svi imaju neki izvor energije (najee solarne elije, mada u novije
    vreme i gorivne elije ili nuklearno gorivo), kao i baterije za skladitenje energije. Svi sateliti
    imaju kompjuter koji kontrolie ceo elektronski sistem satelita, kao i radio sistem uz antenu.
    Veina satelita poseduje radio predajnik i prijemnik kako bi zemaljska kontrola mogla da trai
    statusne informacije satelita i eventualno kontrolie njegovo funkcionisanje. Tako se mnogi
    sateliti mogu kontrolisati sa Zemlje, pa se moe menjati njihova orbita ili reprogramirati
    kompjuterski sistem. Takoe, u svrhu usmeravanja radio signala uvek u istu taku na Zemlji,
    sateliti poseduju kontrolni sistem koji ih odrava usmerene u istom pravcu sve dok ne prime
    prekomandujui signal sa Zemlje.

    - Da li se neki sateliti mogu videti golim okom?

    Ukoliko vi ili va prijatelj imate satelitski tanjir u dvoritu koji skuplja televizijske
    signale, onda moete da znate gde se nalazi barem jedan satelit, jer je antena tanjira okrenuta
    tano prema njemu. Meutim, ovi televizijski sateliti se ne mogu videti golim okom jer se oni
    kreu u geosinhronim (ili geostacionarnim) orbitama koje su na oko 35 000 kilometara iznad
    nas, pa se mogu videti samo pomou nekog velikog teleskopa. Sateliti u geosinhronim
    orbitama se nalaze u istoj ravni sa ekvatorom i kreu se zajedno sa Zemljinom kuglom, pa
    stoga se uvek nalaze iznad istog mesta na Zemlji. Komunikacioni sateliti i sateliti koji prate
    vremenske prilike se najee postavljaju u geosinhrone orbite, i to sa po nekoliko satelita u
    istoj orbiti kako bi se signali koje odailju ravnomerno rasporedili po itavoj Zemljinoj kugli.
    Osim ovih satelita koji su prilino daleko od nas, postoje i sateliti koji se kreu u asinhronim
    orbitama koje su na nekih 300 do 500 kilometara iznad nas i oni se mogu videti golim okom.
    Ukoliko ivite u nekom mestu na kome nema mnogo vetakog osvetljenja, ve se nou moe
    videti Mleni put, izaberite jednu no bez Meseca, lezite na lea i posmatrajte zvezde. Ako
    primetite neto to podsea na zvezdu, ali se primetno kree po nebeskom svodu onda je to
    verovatno satelit. Sateliti u asinhronim orbitama se mogu postaviti pod nagibom u odnosu na
    ekvatorijalnu ravan. Tada e svojim kretanjem opisivati osmicu na svaka 24 sata, a veliina i
    oblik ove osmice e zavisiti od ugla pod kojim se nalazi satelit u odnosu na ekvatorijalnu
    ravan. Sateliti koji se kreu u pravcu sever-jug mogu lako biti pijunski sateliti, a svemirska
    stanica MIR je do pre februara 2001. bila najsvetliji satelit koji se mogao videti golim okom,
    ali se sada posle njenog unitenja, sa Zemlje najlake moe videti Meunarodna svemirska
    stanica, koja e bude kompletirana 2006. godine biti svetla otprilike kao Venera, koja je
    najsvetlije nebesko telo na Zemlji posle Sunca i Meseca.

    - Kakvi su to keyhole sateliti?

    Izviaki sateliti ifre Kenon iz klase keyhole satelita, krue oko Zemlje vie od 30
    godina. Koriste se za slikanje najrazliitijih fotografija Zemlje i njene atmosfere, a esto
    postavljeno pitanje je koliko precizno takvi sateliti mogu posmatrati stvari na Zemlji.
    Keyhole-12 je satelit ija je izrada kotala milijardu dolara, a podsea na svemirski teleskop
    Hubble, osim to nije usmeren ka kosmikim prostranstvima, ve je okrenut ka naoj planeti.
    Satelit je opremljen sa petnaestotonskim radarskim satelitom iz klase Lacrosse. Keyhole-12
    satelit moemo zamisliti kao jednu gigantsku digitalnu kameru, sa neverovatno velikim
    soivima na njoj. Optiki izviaki sateliti umesto fotografskih traka ili filmova koriste CCD
    (Charge Coupled Device) pomou koga skupljaju slike i sastavljaju digitalne fotografije koje
    zatim alju na Zemlju sa visine od 320 kilometara. Poto se sateliti nalaze u orbiti, odnosno u
    stalnom kruenju oko Zemlje, oni ne mogu dati sliku odreene oblasti u realnom vremenu.
    Ovakvi, izviaki sateliti se najee stavljaju u tajne orbite oko Zemlje, od strane NASA
    space shuttle-ova, a njima upravlja amerika Nacionalna izviaka sluba (NRO). Iako
    putanje ovakvih letelica nisu poznate javnosti, zna se da ih u svakom trenutku ima po
    nekoliko iznad nas. Iako ovi sateliti ne mogu proitati broj vae zgrade, sigurno mogu videti
    da li imate parkiran bicikl u dvoritu.

    - Zato sateliti u orbiti oko Zemlje slede talasaste putanje na Zemljinoj
    karti?

    Ukoliko ste nekada na displeju posmatrali kretanje satelita ili space shuttle-a preko
    Zemljine karte, sugurno ste primetili da svetlee take koje indiciraju putanju letelice nisu
    krune kao to bi se oekivale, ve sinusoidalne, odnosno talasaste. Naime, putanja satelita je
    zaista kruna, a njen talasasti izgled na mapi Zemlje je posledica toga to ova mapa (koja
    najee predstavlja tzv. Merkatorovu projekciju kod koje je rastojanje severno ili juno od
    ekvatora srazmerno sinusu geografske irine) predstavlja sfernu povrinu prilagoenu
    pravougloj povrini. Izmeu ostalih stvari, posledica ovakvog projektovanja je i da put
    izmeu dve take na mapi formiran tako to su te dve take spojene pravom linijom (npr.
    lenjirom) ne mora biti najkrai put izmeu ove dve take, ve ono to na ravnoj mapi izgleda
    kao zakrivljena putanja, na sfernoj povrini predstavlja najkrai put izmeu date dve take.
    Takoe, na sfernoj trodimenzionalnoj povrini se mogu formirati trouglovi sa tri prava ugla
    (svaki po 90
    o
    ), dok su ravne dvodimenzionalne povrine kao to je mapa iz atlasa ograniene
    na postojanje trouglova iji zbir unutranjih uglova iznosi tano 180
    o
    . Tako, na Merkatorovoj
    projekciji Zemljine lopte, polarna orbita izgleda kao prava vertikalna linija (jer putanje du
    meridijana nisu deformisane), orbita iznad ekvatora izgleda kao prava horizontalna linija, dok
    sve druge putanje koje presecaju meridijane ili paralele izgledaju talasasto, iako bi njihove
    putanje oko globusa bile krune ili eliptine. Eliptinost putanje satelita znai da se on ne
    kree konstantnom brzinom u odnosu na Zemlju, to znai da e se putanja letelice na mapi
    planete horizontalno (u pravcu istok-zapad) skupljati i iriti, s obzirom da se Zemlja ispod njih
    stalno istom brzinom okree od zapada ka istoku. Slina pojava se moe primetiti i na
    displejima na kojima se prikazuje granica terminatora, odnosno granica koja razdvaja dan i
    no na Zemlji. Iako u stvarnosti, terminator opasuje Zemlju kao pravilan krug, na mapi
    planete, ova granica slino putanjama satelita izgleda talasasto.

    - ta su to svemirski liftovi?

    Od 1961. godine kada je Juri Gagarin postao prvi ovek iz nae civilizacije koji je
    leteo Kosmosom, samo je jo oko 1000 ljudi putovalo kroz Kosmos, dok je manje od 20 ljudi
    hodalo na Mesecu. Glavni razlog zato Svemir jo uvek nije postao turistiko odredite (kao
    npr. Meseevi hoteli ili zvezdana krstarenja) predstavljaju velike cene ovakvih putovanja. Pri
    dananjem tehnolokom razvoju, cena lansiranja jednog kilograma materije u orbitu iznosi
    oko $22000. Realizacija NASA-ine ideje izgradnje svemirskog lifta definitivno bi utedela
    kvadrilione dolara u bliskoj budunosti i svemirska putovanja bi uinila znatno
    pristupanijim. Osnovne komponente svemirskog lifta bi bile: ekstremno visoka bazna kula
    na Zemlji, velika teina koja orbitira oko Zemlje, kabl koji povezuje toranj sa teinom i
    svemirska letelica koja bi preko kabla odlazila u orbitu. Teina sa kraja kabla bi se okretala
    brzinom jednakom brzini rotacije Zemlje oko svoje ose to je neophodan uslov da kabl koji
    povezuje teinu sa tornjem stalno bude zategnut. Svemirske letelice bi se vozile po ovom
    kablu slino kao to se vozovi kreu po inama. Kada bi se izgradio ovakav tip prevoznog
    sredstva, cena lansiranja letelica u orbitu bi drastino opala. Trenutno su najvei trokovi
    svemirskih putovanja povezani sa lansiranjem goriva (koje ini najvei deo mase svemirskih
    letelica) u orbitu, ali i drugi trokovi koji potiu od izgradnje i odravanja letelice, kao i od
    ugradnje potronih raketnih pobuivaa nisu zanemarljivi. Da bi uao u nisku orbitu oko
    Zemlje, svemirski brod izgori oko 1,8 miliona kilograma goriva za samo osam minuta. S
    druge strane, upotrebom svemirskih liftova, potronja goriva se potpuno eliminie, jer lift
    preuzima energiju za lansiranje iz elektrane na Zemlji. Kako bi se letelica dalje kretala na
    kablu, zahtevala bi sve manje elektrine energije, jer bi se u sve veoj meri oslanjala na
    centrifugalnu silu koju stvara orbitirajua teina. Do trenutka kada dostigne kraj kabla,
    svemirski brod bi mogao da dostigne brzinu od oko 11 km/s, to je dovoljno velika brzina
    koja bi mu omoguila da se slobodno otisne u Kosmos, i da stigne npr. do planete Mars za
    samo nekoliko dana ili nedelja umesto itavih nekoliko meseci koliko danas traje put do
    njega. Meutim, izgradnja svemirskog lifta bi predstavljala najvei i najkomplikovaniji
    graevinski projekat koji je ikada preduzet na naoj planeti. Bazni toranj na Zemlji bi morao
    biti visine od oko 50 km, to je sto puta vee od trenutno najvie zgrade na planeti (CN kula u
    Torontu). Takoe, kabl bi morao da se protee 144 000 km od ekvatora u Kosmos, to
    predstavlja treinu rastojanja od nas do Meseca. Smatra se da bi se uz pomo specijalno
    opremljenog satelita mogla vriti gradnja kabla direktno iz Kosmosa i to uz pomo
    nanomaina koje bi ugraivale jedan po jedan molekul na kabl. Jaina ovog kabla bi morala
    da bude vea od 62 GigaPaskala, pa se smatra da bi se on mogao napraviti od ugljeninih
    nanotuba koje poseduju jainu na istezanje od 200 GigaPaskala (kvarc, grafit i aluminijum
    imaju jainu na istezanje od oko 20 GigaPaskala). NASA predlae da bi se kao kontratea
    kablu mogao postaviti neki asteroid koji bi se smestio u orbitu na nekoliko hiljada kilometara
    od povrine Zemlje. Letelica bi se vozila i ubrzavala na kablu po principu elektromagnetne
    propulzije koju koriste i maglev vozovi koji lebde na inama. Izgradnjom jednog ovakvog
    transportnog sistema, let u Kosmos ne bio skuplji od leta avionom.

    - Kada bismo gurnuli vrstu nit dugaku jednu svetlosnu godinu, da li bi
    ona istog trenutka odgurnula predmet sa njene suprotne strane?

    Najvea brzina kojom mogu putovati estice u naem materijalnom svetu je jednaka
    brzini svetlosti u vakuumu (oko 300 000 km/s). Stoga, kada bismo upalili svetlo u sobi sada,
    neko sa planete udaljene 100 svetlosnih godina od nas bi to svetlo (a i nau sobu, jer svetlost
    iz nje nosi informacije o izgledu nae sobe) primetio tek za najmanje 100 godina. Kada bi
    neko sa iste te planete pomou nekog nezamislivo preciznog teleskopa mogao da nas
    posmatra sada, on ne bi primetio nas na ovom mestu, ve planetu Zemlju kakva je izgledala
    pre vremena koje je potrebno da svetlost sa Zemlje doe do teleskopa. Kada bismo gurnuli
    jednu laganu i vrstu nit dugaku svetlosnu godinu (rastojanje koje svetlost pree za godinu
    dana, to je jednako oko 9 i po triliona kilometara), mi bismo zapravo delovali silom na atome
    sa bone povrine ovog predmeta. Ovi atomi bi pod dejstvom nae sile uli u polje susednih
    atoma, njihovi elektronski oblaci bi se preklopili to bi dovelo do elektrostatikog odbijanja
    atoma, pa bi ovi drugi atomi bili odgurnuti ka narednim atomima i tako bi se stvorio talas koji
    bi putovao brzinom koja je jednaka brzini zvuka kroz materijal od koga je napravljena nit.
    Ova brzina zavisi od gustine materijala, kao i od njegove zategnutosti, odnosno krutosti.
    Brzina zvuka je oko milion puta sporija od brzine svetlosti, pa bi stoga, u sluaju idealnog
    prenosa energije sa atoma na atom (bez pretvaranja poetne sile u toplotu), bilo potrebno oko
    milion godina da sa ovom niti prenesemo signal na njen susedni kraj. Kada bi nit bila dugaka
    samo jednu svetlosnu sekundu (300 000 kilometara), tada bi mehaniki talas putovao sa
    jednog na drugi kraj niti oko 4 dana.

    - ta je to teraformiranje?

    Teraformiranje (Terra Zemlja) predstavlja proces transformisanja planeta koje nisu
    pogodne za ljudski ivot u naseljive ivotne sredine. Najpogodnijim nebeskim telima u
    Sunevom sistemu na kojima bi ljudska civilizacija mogla u budunosti da se naseli se danas
    smatraju Venera, Evropa (Jupiterov mesec), Titan (Saturnov mesec), na Mesec, neki
    asteroidi i Mars (posle Venere, nama najblia planeta, koja je za oko 50 % dalja od Sunca
    nego Zemlja). Meutim, dok je Venera isuvie blizu Sunca (prosena temperatura na njoj
    iznosi 482,2
    o
    C), Titan i Evropa su previe daleko od njega, pa se danas smatra bi se u
    doglednoj budunosti proces teraformiranja mogao obavljati samo na Marsu. Naime, na
    Marsu postoje svi elementi koji su neophodni za odravanje ivota, kao to su: voda (koja je
    najverovatnije zaleena na polarnim kapama planete), ugljenik i kiseonik u obliku ugljen
    dioksida (CO
    2
    ) koji ini 95,3 % marsovske atmosfere i azot (2,7 % atmosfere). Ipak, da bi se
    Mars pretvorio u ivotnu sredinu kao to je ova na Zemlji, neophodno je promeniti sadanju
    klimu i atmosferu na njemu tako da se njegovi pustinjski i hladni pejzai pretvore u tople,
    bujne, poumljene i morske predele u kojima bi mogli da ive ljudi, biljke i ivotinje. Do
    danas je predloeno nekoliko naina teraformiranja ukljuujui: upotrebu orbitalnih ogledala
    (prenika oko 250 km, a tekih oko 200 000 tona, koji bi stoga bili preteki da se lansiraju sa
    Zemlje, ve bi se verovatno pravili u Kosmosu, npr. na Mesecu iji se najvei deo povrine
    sastoji od stakla) koji bi reflektovali Sunevu svetlost ka Marsu (posebno ka njegovim
    polarnim kapama kako bi se otapala voda) i tako grejali njegovu povrinu; stvaranje gasova
    koji podstiu efekat zelene bate time to apsorbuju Sunevu svetlost i prevode je u toplotu; i
    sudaranja asteroida bogatih amonijakom sa Marsom kako bi se poveao efekat staklene bate
    u atmosferi planete. Na hladnim planetama bi mogla da se podignu postrojenja koja bi se
    snabdevala Sunevom energijom, a koja bi stvarala gasove koji podstiu efekat staklene bate,
    kao to su ugljen dioksid, metan, amonijak, voda ili hlorflourougljenici (CFC). Naime, naa
    civilizacija je tokom poslednjeg veka oslobodila mnotvo ovakvih gasova putem raznih
    fabrika, to je i odgovorno za globalno zagrevanje nae atmosfere, a isti efekat bi mogao da se
    postigne ukoliko bismo ovakve fabrike podigli na hladnim planetama. Ove fabrike bi na
    Marsu, koji je bogat ugljen dioksidom, mogle da imitiraju proces fotosinteze tako to bi
    konzumirale ugljen dioksid, a proizvodile kiseonik. Dananji putnici na Mars bi morali sa
    sobom da ponesu ogromne koliine kiseonika i azota, kao i odelo pod pritiskom, ali uz
    upotrebu ovakvih postrojenja, ovakva pomona sredstva putnicima na Mars ne bi vie bila
    potrebna. Bakterije koje obavljaju proces fotosinteze bi takoe mogle da se odnose na Mars
    kako bi poveavale nivo kiseonika na njemu. Predloeno je takoe i zakainjanje raketnog
    motora na neki asteroid koji bi mogao da pokree 10 milijardi tona teak asteroid brzinom od
    oko 4 kilometra u sekundi u pravcu Marsa tokom desetak godina nakon ega bi se tokom
    sudara oslobodila snaga od 130 miliona MegaVata, to je dovoljna kolIina energije koja bi
    mogla da snabdeva Zemlju decenijama, a na Marsu bi podigla temperaturu za oko 3
    o
    C, to bi
    otopilo trilione tona vode, a to bi bilo dovoljno da se stvori barem jedno jezero veliine
    amerike drave Konektikat (oko 14,3 hiljade kvadratnih kilometara). Nekoliko ovakvih
    sudara tokom 50 godina bi bilo dovoljno da 25 % povrine Marsa bude pokriveno vodom.

    - Kada e se pojaviti biljke na Marsu?

    Premda na Marsu danas najverovatnije nema ivog sveta ni u svom najskromnijem,
    jednoelijskom obliku, ukoliko sve poe po planu, 2007. godine e se 10 vrsta biljaka nai na
    putu ka ovoj crvenoj planeti Sunevog sistema, sa ciljem da nas na Zemlji, obavetavaju o
    vremenskim i zemljinim prilikama i promenama putem emitovanja fluorescentne svetlosti.
    Tim molekularnih biologa iz NASA-inog programa za Istraivanje i razvoj Kosmosa izabrali
    su za potrebe ovog eksperimenta biljke iz familije Arabidopsis senfa. Tri osobine ine ovu
    biljku idealnom za opstanak na Marsu, a to su: njena maksimalna visina od samo dvadesetak
    santimetara, ivotni ciklus od jednog meseca i potpuno poznat redosled nukleotidnih baza u
    lancu DNK. Da bi uinili biljku fluorescentno sjajnom, njenom lancu DNK je dodat niz
    sekvenci nukleotidnih baza (tzv. reporterski geni) koji e predstavljati informaciju na osnovu
    koje e se u elijama biljke stvarati druge nukleinske kiseline i proteini koji e uestvovati u
    stvaranju molekula ili itavih molekulskih lanaca koji imaju osobinu fluorescencije (osobinu
    apsorpcije svetlosti i zatim naknadne emisije svetlosti vee talasne duine). Razliiti
    reporterski geni e reagovati na razliite ekstremne uslove na Marsu. Tako e, na primer,
    jedna vrsta biljaka svetleti zeleno u sluaju preterane koliine tekih metala u zemlji, dok e
    emitovati plavi sjaj u sluaju prisustva peroksidnih jona. Naime, ovi geni koji indukuju
    fluorescentno svetljenje u plavoj boji su ekstrahovani iz lanca DNK svetlee meduze i
    pridodati lancu DNK senfa. Sline genetski modifikovane biljke su 1999. godine poslate u
    orbitu oko Zemlje, gde se pokazalo da je nedostatak gravitacije imao dosta uticaja na
    sposobnosti biljaka da crpe vodu i minerale iz zemlje u kojoj su bile posaene. Misija saenja
    ovog genetski modifikovanog, fluorescentnog senfa na Marsu e trajati 2 i po godine sa
    godinu dana zadravanja na planeti na kojoj podnevna temperatura iznosi oko 7
    o
    C, dok nona
    temperatura iznosi oko 112
    o
    C, a vlanost je jednaka samo 0,3 %, to e sve predstavljati
    pravi izazov za biljke. Do Marsa e se sa Zemlje putovati 9 meseci da bi nakon sletanja na
    crvenu planetu, roboti skupili uzorak zemlje sa povrine Marsa, koji e naunici sa Zemlje
    analaizirati putem kamera i drugih senzora na robotu. Nakon modifikovanja zemljita Marsa
    sa ubrivima, puferima i hranljivim sastojcima, roboti e zasejati seme ovih biljki i odgajati ih
    u simuliranoj staklenoj bati u letelici. Kada bi se ove i sline biljke zasadile na Marsu, one bi
    vremenom dovele do smanjenja koncentracija ugljen dioksida, a do poveanja koncentracija
    kiseonika koji je neophodan za postojanje sloenijih oblika ivota na ovoj planeti.

    - ta su to robonauti?

    Robotske sonde i roveri se ve dugo vremena koriste u svemirskim programima.
    Naime, robot Mariner IV je 1965. godine poslao na Zemlju prve slike Marsa iz njegove
    neposredne blizine, a 1997. godine, rover Pathfinder se proetao (odnosno provozao)
    povrinom Marsa i proanalizirao nekoliko uzoraka sa povrine crvene planete i iz njene
    atmosfere. Ipak, za razliku od ovih robotskih letelica i vozila, robonauti predstavljaju robotske
    astronaute koji su ljudskog oblika, poseduju glavu, dva oka, kao i po 5 prstiju na svakoj ruci.
    Meutim, struktura robonauta je svakako veoma razliita od strukture ljudskih tela. Naime,
    glava robonauta se sastoji od dve male video kamere u boji montirane tako da pruaju stereo
    vid astronautu koji upravlja robonautom. Stereolitografskom tehnikom je napravljen lem od
    epoksi smole koji pokriva i titi glavu robonauta. Glava je povezana sa vratom koji joj
    omoguava da se usmerava u svim pravcima. Grudni ko robonauta predstavlja centralnu
    jedinicu njegovog tela, jer povezuje ekstremitete sa vratom i glavom, a predstavlja i kuite
    kontrolnog kompjuterskog sistema. Za razliku od ljudi, dananji robonauti poseduju samo
    jednu nogu koja im slui kao oslonac samo kada su im obe ruke zauzete. Ruke robonauta su
    teke po 9,5 kg to im prua izvesnu jainu, imaju iri opseg kretanja od naih ruku, gusto su
    spakovani mehanikim zglobovima, poseduju po vie od 150 senzora, kao i motore za
    pokretanje aka, harmonske pogone, sigurnosne konice itd. ake i dlan robonauta
    predstavljaju njegove najimpresivnije delove, s obzirom da im sposobnost baratanja sa alatom
    nije nimalo slabija od ljudskih ruku u svemirskom odelu. Naime, glavna uloga robonauta je u
    popravljanju kvarova na svemirskim brodovima. Kada se robonaut poalje u bezvazduni
    prostor da bi uklonio kvar ili doterao sklop letelice, ljudski astronaut unutar broda bi upravljao
    njegovim pokretima. Astronaut je opremljen sa kacigom na kojoj posmatra signale sa
    robonautovih kamera, a pomou rukavica signalizira robonautu pokrete rukama. Ukoliko
    astronaut pogleda gore i robonaut e saviti vrat da uini isto. Ovaj vid daljinskog upravljanja
    se naziva tele-prisustvom, s obzirom da je astronaut u stanju da virtuelno popravlja brod
    upravljajui pokretima robonauta. Prednost robonauta u ovakvim situacijama je to su u stanju
    da izau u kosmiki vakuum za deli sekunde, to je mnogo bre od vremena koje je
    neophodno da protekne dok se obave sve pripreme za slanje ljudskih astronauta u kosmiku
    etnju. Robonauti bi takoe mogli da se koriste i na Zemlji na mestima gde ljudima nije
    mogu pristup, kao npr. u vulkanima ili nuklearnim postrojenjima. Dananji robonauti su
    opremljeni sa PowerPC procesorima koje pokree VxWorks real-time operativni sistem iji je
    software napisan u C i C++ programskim jezicima, a koriste i ControlShell software kako bi
    se postigao dodatni razvoj grafike.

    - Ko su to temponauti?

    Temponauti su astronauti koji jezde kroz Kosmos relativistikim brzinama, odnosno
    brzinama bliskim brzini svetlosti (skoro 300 000 km/s), to znai oko 10 000 puta bre nego
    to se Zemlja okree oko Sunca, oko milion puta bre od zvuka ili oko deset miliona puta bre
    od brzih automobila na auto-putu. Dananja civilizacija na Zemlji jo uvek nije u stanju da
    temponautima obezbedi odgovarajue svemirske brodove, ali ako primetimo da se tokom 20.
    veka maksimalna brzina letelica napravljenih ljudskom rukom poveala za 400 000 %,
    moemo oekivati da e se primenom nekih novih tehnologija propulzije (fuzija, spajanje
    materije i antimaterije, fotonske, jonske ili laserske rakete) uskoro napraviti relativistike
    letelice. Ukoliko bismo odluili da krenemo na put ka Proxima Centauri, najblioj zvezdi od
    Sunca udaljenoj 4,3 svetlosne godine, pomou jedne dananje vasionske sonde npr. tipa
    Voyager, put do tamo i natrag bi trajao itavih 100 000 godina. Ipak, Ajntajnova teorija
    relativnosti nam kae da se pri 96 % brzine svetlosti, zemaljski sat smanjuje na 17 minuta; pri
    97 % na 12, a pri 99 % od 60 zemaljskih minuta preostaje samo 6. Naravno, za tela koja se
    kreu brzinom jednakoj brzini svetlosti, vreme bi potpuno prestalo da tee, ali kao to nam je
    poznato, uz dilataciju vremena sa pribliavanjem brzini svetlosti, dolazi do skraivanja
    svemirskog broda u pravcu kretanja, kao i do poveanja mase, pri emu bi na osnovu
    Ajntajnovih jednaina, u trenutku dostizanja brzine svetlosti, masa svemirskog broda postala
    beskonano velika za ta bi bila potrebna beskonano velika koliina energije, to je vie od
    dostupne energije koja postoji u Kosmosu. Naravno, temponauti u svojim brodovima ne
    oseaju vreme usporenim, jer se zajedno sa usporavanjem njihovih asovnika, usporavaju i
    svi ivotni procesi (ritam otkucaja srca, disanje). Putovanje temponauta od preene jedne
    svetlosne godine brzinom od 99,9 % brzine svetlosti bi za posmatraa sa Zemlje trajalo
    godinu dana i 53 minuta. Meutim, temponautima bi isti ovaj put, usled dilatacije vremena,
    trajao samo 5 dana i jedan sat. Drugim reima, kazaljke na satovima na svemirskom brodu (ili
    oscilacije izmeu energetskih stanja atoma u atomskom satu) bi ile oko 73 puta sporije od
    istih na Zemlji. Kao posledica skraenja duine broda u pravcu leta posmatranog sa Zemlje,
    temponauti e imati utisak da se skrauje i njihov let u pravcu u kojem se kreu. Naime, za
    temponaute ubrzanje ne predstavlja nikakvo poveanje brzine, ve pre smanjivanje preenog
    rastojanja, usled sabijanja prostora kao posledice velikih brzina. Stoga, put temponauta
    brzinom od 99 % brzine svetlosti do Galaksije Andromeda, udaljene oko 2 miliona svetlosnih
    godina od Zemlje, ne bi trajao malo vie od 2 miliona godina, ve samo 28 000 godina
    (naravno, ukoliko bi se prevaziao problem prevelike gravitacije na brodu kao posledice
    velikih ubrzanja). Pri brzini od 99,999999 % brzine svetlosti, do Andromede bismo stigli za
    283 godine, a ako jednoga dana uspemo da izgradimo raketu koja e moi da se kree
    brzinom od 99,9999999999 % brzine svetlosti, put do Andromede bi trajao samo 2,8 godina.
    Naravno, poto bi se temponauti vratili sa svog estogodinjeg putovanja do Galaksije
    Andromeda, na Zemlji bi, ipak, prolo oko 4 miliona godina.

    - Da li su mogua putovanja veom brzinom od brzine svetlosti?

    Ajntajnova specijalna teorija relativnosti predvia da nijedno telo u ravnom prostor-
    vremenu ne moe prekoraiti brzinu svetlosti. Meutim, kada prostor-vreme pod dejstvom
    gravitacije postane zakrivljeno, teorija se tada primenjuje samo lokalno, tj. samo na
    oblastima prostor-vremena, dovoljno malim da bi se mogli smatrati ravnim. Osim ovoga, ako
    poredimo dva posmatraa na dovoljno velikom rastojanju u zakrivljenom prostor-vremenu, ne
    moemo vie globalno primenjivati aproksimaciju lokalnih ravnih podruja, ve e svaki od
    posmatraa moi da primenjuje specijalnu teoriju relativnosti samo u svom lokalnom
    podruju, a ne i u celom zakrivljenom prostor-vremenu koje deli posmatrae. S obzirom da se
    kao posedica ovoga, kretanje u odnosu na brzinu svetlosti moe definisati samo lokalno,
    mogue je da se rastojanje izmeu dve veoma udaljene take u Kosmosu poveava veom
    brzinom od brzine svetlosti, kao rezultat zakrivljenosti prostor-vremena izmeu njih. Stoga,
    iako nita ne moe proi kroz prostor veom brzinom od brzine svetlosti, sam prostor moe
    razdvajati stvari supersvetlosno.

    - ta se sve nalazi u Meunarodnoj svemirskoj stanici?

    Svemirske stanice predstavljaju mesta u Kosmosu u kojima ljudi mogu iveti i raditi, a
    u tu svrhu jedna svemirska stanica mora obezbeivati: kontrolu atmosfere (njen dovod i
    recikliranje), recikliranje vode, kontrolu temperature (raspodelu toplote po stanici i
    oslobaanje vika toplote), dovod hrane, uklanjanje otpada (od ienja, jedenja, rada i line
    higijene), zatitu od poara, pogon (kako bi se stanica odravala u orbiti, tj. kako se ne bi pod
    dejstvom Sunevog vetra i trenja sa veoma retkom Zemljinom atmosferom polako usporavala
    i sunovraala ka Zemlji), komunikaciju i praenje (veze sa kontrolom leta na Zemlji),
    navigaciju (kako bi se stanica orijentisala u prostoru), elektrinu struju, kompjutere (radi
    koordinacije i baratanja sa informacijama), kao i put za izbavljenje u sluaju opasnosti. Na
    Meunarodnoj svemirskoj stanici (ISS International Space Station), ruski generator
    Elektron stvara kiseonik putem elektrolitikog razlaganja vode na vodonik i kiseonik.
    Ameriki space shuttle-ovi ili ruski Progres brodovi donose azot sa Zemlje koji se zatim
    skladiti u spoljnjim rezervoarima stanice. U agregatu za kontrolu pritiska sa meaju azot i
    kiseonik u odnosu u kome su zastupljeni i na Zemljinoj atmosferi (azot - 78 %, kiseonik - 21
    %). Ugljen dioksid se apsorbuje od strane specijalnog materijala i oslobaa u Svemir ili se
    uklanja putem reakcije sa litijum hidroksidom u posebnim kanisterima. Takoe, vri se
    filterovanje vazduha od raznih isparenja u tragovima koja mogu poticati iz curenja ili
    izduvavanja nekih nepoeljnih gasova. Stanini sistem grejanja kontrolie vlanost i vri
    cirkulaciju atmosfere, a poseban analizator vri stalno merenje zastupljenosti gasova u
    staninom vazduhu. Podsistem za recikliranje vode se sastoji iz niza hladnjaka, filtera i
    preiivaa vode, a otpadna voda se skuplja iz lavaboa, tu kabina, urina, svemirskih odela,
    sistema za grejanje i hlaenje, vazduha i gorivnih elija space shuttle-ova. Ovako preiena
    voda se moe koristiti za pie i hlaenje elektrinih ureaja, a periodino se ista voda donosi
    i sa Zemlje. Sistem za kontrolu temperature na ISS-u moe biti pasivan ili aktivan. Pasivan
    sistem ukljuuje korienje izolatorskih materijala, presvlaka i boja koje smanjuju gubitak
    toplote kroz zidove; elektrinih ica sa velikim otporom koje se greju prilikom prolaska struje
    elektrona kroz njih; i toplotnih cevi u kojima protie teni amonijak koji prenosi toplotu sa
    toplijih delova stanice na njene hladnije delove (amonijak isparava na toplom delu cevi, a
    kondenzuje se na hladnom delu gde odaje toplotu, a zatim se u tenom obliku vraa u topliji
    deo cevi). Aktivni sistem ukljuuje upotrebu metalnih ploa koje apsorbuju toplotu pri
    direktnom kontaktu sa zagrejanom opremom; razmenjivaa toplote koji skupljaju toplotu sa
    ureaja uz pomo nekog fluida (najee amonijaka); niza pumpi i ventila, kao i jedinica za
    uklanjanje toplote koje slino solarnim ploama zrae apsorbovanu toplotu u Kosmos. Space
    shuttle-ovi i Progres brodovi donose hranu sa Zemlje u nekoliko oblika (dehidratisana, nisko
    vlana, toplotno-stabilisana, ozraena, prirodna i svea). Kuhinja ISS-a je opremljena sa
    odeljcima sa skladitenje hrane, grejaima hrane, prostorom za pripremu hrane, stolom sa
    vezama (trake i drai kako astronauti ne bi leteli dok ruaju), i posebnim metalnim
    posluavnicima koji spreavaju da paketi sa namirnicama lete po kuhinji. Astronauti koriste
    razne krpe (mokre, suve, deterdentne ili dezinfekcione), deterdente i usisivae za ienje
    povrina, filtera i sebe samih. ubre se stavlja u kese i zajedno sa Progres brodovima vraa
    na Zemlju radi deponovanja. vrsti otpad iz toaleta se kompaktuje, sui i smeta u kese u
    kojima se takoe vraa na Zemlju. Sistem za detekciju i gaenje poara se sastoji iz: detektora
    dima u svakom modulu kao i na svakom stalku elektrine opreme, alarma i poarnih lampica,
    netoksinih portabl aparata za gaenje poara (amerikih na bazi ugljen dioksida i ruskih na
    bazi azotovih jedinjenja), personalnog aparata za disanje (tj. maske i boce sa kiseonikom za
    svakog lana posade). ISS poseduje 2 sistema za komunikaciju sa Zemljom, a to su S-band za
    prenos glasa, komandi, telemetrijskih fajlova, kao i fajlova sa podacima; i Ku-band za prenos
    dvosmernih poruka i video fajlova. Interni audio podsistem (IAS Internal Audio Subsystem)
    obezbeuje meuraunarsku, telefonsku i alarmnu komunikaciju u okviru stanice, a pomou
    ovog podsistema se omoguuje i komunikacija sa astronautima koji su van stanice, kao i sa
    lanovima posade space shuttle-a koji pristie na stanicu. Kako bi znala gde se nalazi i koliko
    brzo se kree, ISS koristi globalni pozicioni sistem (GPS), a kako bi znala u kom pravcu je
    usmerena, ISS koristi nekoliko iroskopa. Takoe, ruski navigacioni sistem koristi i poloaje
    zvezda, Sunca i Zemljinog horizonta radi odreivanja poloaja ISS-a. Elektrina energija se
    dobija pomou 8 nizova solarnih elija. Svaki niz je dugaak 33 metra i obuhvata povrinu od
    oko 2500 m
    2
    , a na svakom nizu se nalaze dva sloja solarnih elija. Solarna energija se koristi i
    za napajanje tri nikl-vodonine baterijske stanice koje se koriste kao izvori energije kada se
    stanica nalazi u Zemljinoj senci. Kada ISS bude bila u potpunosti kompletirana (oko 2008.) na
    njoj e biti vie od 100 kompjutera koji e se koristiti za: rad ISS-a (odravanje, utovar,
    sastajanje i pristajanje), komunikaciju izmeu lanova posade (IBM Thinkpad-ovi sa 80386
    mikroprocesorima i instaliranim Windows operativnim sistemima), sigurnosne sisteme,
    prikupljanje i obradu podataka iz eksperimenata. U svrhu spaavanja posade u sluaju neke
    nezgode, NASA dizajnira i pravi 9 tona teku letelicu za povratak posade (CRV Crew
    Returning Vehicle) pod nazivom X-38, koja e biti u stanju da prenese 7 ljudi do povrine
    Zemlje. Nakon ukljuivanja u rad svog 43 tone tekog deorbitirajueg motora ove letelice, on
    e biti odbaen kada se potroi svo gorivo. Isto kao kod space shuttle-ova, keramike ploice
    e tititi letelicu od prevelikog zagrevanja prilikom ulaska u Zemljinu atmosferu. Pomou
    padobrana za usporavanja i upravljanje, letelica e sleteti na tano odreeno mesto na Zemlji.

    - Da li se Meunarodna svemirska stanica moe videti golim okom?

    Spoljanjost veine vetakih satelita, space shuttle-ova i svemirskih stanica izgraena
    je od visoko-reflektujuih materijala koji tite satelitske instrumente, tj. unutranjost satelita
    od prekomernog izlaganja Sunevoj svetlosti. Ovako reflektovana Suneva svetlost se lako
    moe videti sa Zemlje tokom vedre noi, a satelit nam se ini kao sjajna zvezda koja se
    polako kree po nebu. esto se ovakvi sateliti jo nazivaju i sjajni, tj. svetlei sateliti. Ipak, da
    bismo svetlost koju reflektuju Meunarodna svemirska stanica ili bilo koji drugi satelit videli
    golim okom, oni se moraju kretati po posmatraevom nonom nebu, ali pri tome moraju biti
    osvetljeni Sunevom svetlou. Ova dva uslova su najee ispunjena otprilike jedan sat pre
    svanue ili sat vremena nakon zalaska Sunca, jer je tada Sunce (pre nego to potpuno zae sa
    druge strane planete ili pre nego to izae sa nae strane) u stanju da svojom svetlou obasja
    satelit ili neko drugo orbitirajue telo tako da reflektovanu svetlost sa njega lako prepoznamo
    u samo zvezdama osvetljenoj noi. Inae, Meunarodna svemirska stanica orbitira na
    rastojanju izmeu 362 i 475 kilometara od povrine Zemlje, predstavlja zajedniki projekat
    SAD-a, Rusije, Evropske zajednice i Kanade, a smatra se da e biti kompletirana 2006.
    godine, kada e njen unutranji prostor biti jednak zapremini koju zauzima 747 dambo
    detova. Danas je njena relativna veliina kada reflektuje svetlost ka posmatraima na Zemlji
    jednaka 0 (to znai da su od zvezda u naim oima, samo Sunce, Sirijus, Kanopus, Alfa
    Kentaura, Arkturus i Vega svetliji od nje), dok e kada bude bila kompletirana, njen sjaj na
    Zemlji biti priblino jednak sjaju najsjajnijeg nebeskog tela posle Sunca i Meseca planeti
    Veneri ija je prividna veliina jednaka 4.

    - ta je to KEO?

    Ukoliko tokom toplih letnjih noi sa poetka 21. veka pogledate kroz teleskop nebo
    iznad nas i primetite neobian objekat koji lagano mae krilima, znajte da to nije ni ptica ni
    avion, ve KEO inspirativna vremenska kapsula, odnosno svojevrsna kosmika poruka u
    boci. Ideja o slanju poruka u boci ka dalekim kosmikim prostranstvima ipak nije nova.
    Naime, 20. avgusta 1977. godine je lansirana letelica Voyager 2, a 5. septembra iste godine i
    identina letelica Voyager 1. Obe letelice su izmeu ostalih aparata i senzora za posmatranje
    udaljenih planeta Sunevog sistema, sa sobom ponele i po jednu identinu zlatno-bakarnu
    gramofonsku plou na kojoj je snimljeno 115 slika (ukljuujui i opis dimenzija ljudskih bia
    pri emu se kao jedinina duina koristila talasna duina iz radio opsega 21 cm koju
    emituju molekuli vodonika), niz karakteristinih zvukova sa nae planete, kao i 55 pozdrava
    upuenih stanovnicima nekih dalekih zvezdanih sistema. Letelica Voyager 1 je 12. novembra
    prola pored Saturna da bi zatim skrenula na sever, izlazei tako iz ekliptike ravni (ravni u
    kojoj se nalaze Sunce i sve planete koje krue oko Sunca osim Plutona) i upuujui se ka
    drugim zvezdanim sistemima, dok je letelica Voyager 2 25. avgusta 1989. godine prola pored
    Neptuna nakon ega se otisnula na jug, takoe naputajui ekliptiku i odlazeu ka
    meuzvezdanim prostranstvima. Ipak, proi e oko 40 000 godina dok ove dve letelice ne
    dou do nekog drugog zvezdanog ili planetarnog sistema. Takoe, i lenderi Viking i
    Pathfinder koji danas stoje na Marsu, poseduju sa sobom niz mikrotakica koje predstavljaju
    informacije o naoj planeti, a i letelica Cassini koja se trenutno nalazi na putu ka Saturnu nosi
    sa sobom DVD na kome je snimljeno vie od 600 000 pozdrava sa nae planete. Za razliku od
    dve letelice tipa Voyager, vremenska kapsula letelice Cassini e ostati u Sunevom sistemu
    odakle e se jednoga dana na osnovu podataka koje ona nosi, moda rekonstruisati delovi
    prolosti nae planete, bilo od nekih vanzemaljskih kosmikih putnika ili od buduih itelja
    nae planete. Vremenska kapsula u vidu dva mikroipa na ijoj su povrini urezane fotografije
    i pisma, a koja se nalazi u letelici Stardust, ipak e se vratiti na Zemlju 2006. godine nakon
    to ova letelica 2004. godine presretne kometu Wild-2. Meutim, an-Mark Filip i Kerin
    Dastin planiraju slanje kapsule koja e sadrati ogroman broj poruka, i koja e 50 000 godina
    nakon lansiranja u orbitu oko Zemlje, sleteti na nju i doneti poruke biima koja e otprilike 52
    002. godine iveti na Zemlji. Trenutno je svako bie na Zemlj pozvano da napie pismo na 4
    stranice koje e se preneti na memoriju staklenih diskova koji e nai svoje mesto u ovoj
    kapsuli. Uz ove necenzurisane eseje, na memoriji staklenih diskova e se nai i itava
    savremena aleksandrijska biblioteka, a u ovoj boci e postojati i niz fotografija nae planete,
    dijamant koji e sadrati vodu, vazduh, zemlju i ljudsku DNK, kao i niz astronomskih
    podataka i koordinata koje e oznaavati taan trenutak lansiranja KEO letelice. Umesto da
    izgleda kao konvencionalni satelit, letelica KEO e posedovati specijalne kupaste solarne
    ploe povezane sa zglobovima nainjenim od jedne pametne legure koja je u stanju da pamti
    svoj oblik. Promene u temperaturi izazvane ulaenjem i izlaenjem letelice KEO iz Zemljine
    senke, inicirae rastezanje zglobova, to e nama sa Zemlje izgledati kao da letelica podie i
    sputa svoja krila. Svega 10 metara dugaka letelica KEO e svoju orbitu oko Zemlje zapoeti
    na visini od 1500 kilometara, tako da e za njeno posmatranje biti neophodan teleskop.
    Tokom 50 000 godina, obim orbite KEO letelice e se postepeno smanjivati tako da e se ovaj
    satelit spiralno sputati ka Zemlji. Nekoliko zatitnih slojeva e tititi letelicu od kosmikih
    zraka, meteorita i atomskog kiseonika. Danas je niska orbita oko Zemlje prepuna otpadaka
    kao to su odbaeni parii raketa i slIno, ali Filip smatra da e se budue generacije
    oveanstva pobrinuti za ienje nae neposredne kosmike okoline, jer e u suprotnom
    sluaju, KEO biti ometen estim sudarima na svom putu ka Zemlji. Kada pree u guste
    slojeve atmosfere, KEO-ov toplotni tit e se zapaliti stvarajui tako vetaku auroru koja e
    stanovnicima Zemlje staviti do znanja da se letelica KEO vratila. Jedna od najvanijih ideja
    koja stoji u osnovi plana o slanju pisama buduim stanovncima Zemlje je ta da smo svi
    pozvani da neto napiemo, tako da e se jedna do druge na staklenim diskovima ove
    kosmike boce nai poruke poglavica indijanaca i afrikih plemena, dobitnika Nobelove
    nagrade i malih deaka i devojica iz siromanih favela.









    10. Kua, grad dragulja


    - Koliko bismo solarnih elija morali da postavimo na vrh nae kue da bi
    nam one obezbedile struju u njoj?

    U jednoj solarnoj eliji, svetlosni fotoni sa Sunca pobuuju kretanje elektrona izmeu
    slojeva poluprovodnikih materijala (najee kristalni slicijum ili galijum arsenid) to dovodi
    do stvaranja elektrine struje. Koliina elektrine struje koja se moe dobiti pomou solarnih
    elija zavisi od ukupne povrine solarne ploe (niza solarnih elija) na vaem krovu, kao i od
    osvetljenosti krova vae kue. Prilikom instalacije solarne ploe na krovu, neophodno je da je
    montiramo na onoj strani krova koja je izloena veem dejstvu Suneve svetlosti tokom
    godine (ka jugu ukoliko ivimo na severnoj hemisferi ili ka severu ukoliko smo na junoj
    polulopti). Takoe, ploe bi trebalo da budu nagnute pod uglom jednakim geografskoj irini
    kue kako bi upijale maksimalnu koliinu svetlosti. Vano je voditi rauna i o senkama koje
    bacaju na krov okolne zgrade ili drvee, jer je dovoljno da samo jedna od 36 elija u solarnoj
    ploi bude zasenena, pa da proizvodnja snage ploe vie nego dvostruko opadne. Tipine
    dostupne solarne elije proizvode izmeu 7 i 12 miliVata elektrine energije po kvadratnom
    santimetru povrine. Da biste izraunali koliko bi kvadratnih santimetara solarne ploe bilo
    potrebno da biste pomou njih generisali elektrinu struju u kui, morate da znate kolika je
    prosena potronja elektrine energije u kui, kao i kako je kua postavljena u odnosu na
    Sunce (kako biste izraunali prosean broj Sunevih dana, kinih dana). Jedna prosena
    kua troi oko 600 Vati elektrine energije na sat, to iznosi oko 14 i po kiloVata na dan.
    Ukoliko pretpostavimo da solarne elije rade sa maksimalnom snagom oko 5 asova na dan
    (tj. 5 sunanih sati dnevno u proseku), moemo izraunati da e jedan kvadratni santimetar
    solarne ploe (jedna solarna elija najee poseduje povrinu od jednog kvadratnog ina,
    odnosno 6,75 cm
    2
    ) moi u proseku da stvara 12 5 = 60 miliVata na dan. Stoga bi vam za
    generisanje 14 i po kiloVata elektrine energije na dan bilo potrebno 26 kvadratnih metara
    solarne ploe na krovu (tj. kvadrat od oko 5 puta 5 metara), tj. oko 40 000 solarnih elija.
    Montiranje ovoliko velike ploe bi vas po dananjim cenama kotalo oko 16 000 dolara, a
    poto Sunce sija samo tokom pola dana morali biste da kupite baterije i inverter (koji pretvara
    jednosmernu struju iz elija u naizmeninu struju koju koriste kuni aparati) kako bi
    skladitili elektrinu energiju, a ova dodatna instalacija bi sigurno udvostruila trokove.
    Takoe, ako posedujete klima-ureaj u kui, odmah duplirajte trokove. Ako se ba odluimo
    da koristimo jo uvek veoma skupe solarne elije za generisanje elektrine energije, moda
    moemo probati sa redukcijom potronje elektrine energije. Umesto desktop kompjutera sa
    monitorom koristimo laptop, umesto tungstenovih sijalica koristimo fluorescentne lampe, a
    umesto televizora u boji naimo crno-beli TV. Uz ovako male redukcije, mogli bismo da
    smanjimo trokove na oko 100 Vati na as, pa bi nas celokupna instalacija kotala 6 puta
    manje. Meutim, ovako mala potronja elektrine energije sa elektrine mree, kotala bi nas
    samo oko 24 centa na dan, tj. oko 90 dolara godinje, pa bi ugradnja solarnih elija opet izala
    znatno skuplja. Upravo zbog ovih razloga danas ne postoji mnogo solarnih kua osim ako se
    one ne nalaze u veoma udaljenim predelima.

    - Kako je hleb tako elastian i vazduast?

    Ukoliko se paljivo zagledate u jednu kriku hleba, primetiete da je ono za razliku od
    itarica, mekano, vlano i sunerasto (jer je prepuno vazduha). Postojanje ovih osobina hleba
    je omogueno injenicom da kvasac (jednoelijske gljive) uz pomo odreenih enzima
    id38056412 pdfMachine by Broadgun Software - a great PDF writer! - a great PDF creator! - http://www.pdfmachine.com http://www.broadgun.com
    prevodi skrob (vrstu eera koja se stvara u biljkama) iz brana u maltozu, drugu vrstu eera,
    koju kvasci vole da jedu, a iz koga stvaraju alkohol (etanol) i gasoviti ugljen dioksid koji
    hlebu prua izrazitu vazduastost. Zbog prisustva proteina gluteina u peninom branu, koji
    ima sposobnost stvaranja meusobnih lananih veza, meanjem brana sa vodom, dobija se
    elastina smea koja hvata ugljen dioksid, osloboen od strane kvasca, u vidu malih mehuria.
    Stoga je veoma vano to bolje umesiti hleb kako bi se formirale to snanije veze izmeu
    susednih molekula gluteina. Kada bismo preskoili proces meenja, ugljen dioksid ne bi tako
    efikasno bio uhvaen u hlebu, ve bi uspevao u vidu mehurova da izae na povrinu hleba, pa
    hleb ne bi bio tako izdaan. Da li je hleb dobro umeen i da li su pojedinane komponente
    zastupljene u pravom odnosu, znaemo tek nakon peenja. Naime, kada kora hleba poseduje
    zlatnu boju i kada unutranjost hleba uplje odzvanja kada ga kucnemo, znaemo da je proces
    pravljenja hleba uspeno izveden.

    - Kako se pravi hleb od kiselog testa?

    Kiselo testo predstavlja jedan od drevnih naina za uvanje kvasca tokom duih
    vremenskih perioda, a razliku izmeu obinog hleba i hleba koji se pravi od kiselog testa ini
    upravo razliiti izvor kvasca. Najvei broj pekara danas koristi paketie sa ivim gljivama
    kvasca koje su prethodno osuene i deanimirane. Pod dejstvom vode, elije kvasca
    oivljavaju (zapravo, njihovi prekinuti metaboliki procesi poinju ponovo da se odigravaju) i
    one poinju da se hrane skrobom iz peninog brana i stvaraju eer (u procesu koji se zove
    fermentacija), a oslobaaju alkohol i ugljen dioksid koji dovodi do rasta hleba. S druge strane,
    u sluaju kvasca za kiselo testo, elije kvasca se stalno odravaju ivim u tenoj sredini koja
    se naziva starterom, koji upravo predstavlja supstancu koja hlebu od kiselog testa daje tako
    karakteristian ukus. Naime, pre nego to su postojali paketii osuenog kvasca, pekari su
    uzgajali kulturu kvasca u sredini sa vodom i branom. Da biste i sami napravili jednu ovakvu
    kulturu, dovoljno je samo da pomeate dve ae brana i dve ae vode u iniji koju ete
    zatim poklopiti i ostaviti da stoji. U vazduhu uvek postoji neto malo kvasca koji e nai put
    do ove inije, gde e se hraniti branom, rasti i razmnoavati. Nakon jednog dana, izvadite
    jednu au smee i dodajte jo po jednu au vode i brana. Nakon nekoliko dana, smea e
    postato pomalo penasta, jer je poela da raste populacija kvasca koja oslobaa gasove ugljen
    dioksida. Starter (ova smea) e takoe sadrati u sebi i jednu vrstu bakterija pod imenom
    lactobacilli koja stvara mlenu kiselinu kojoj se pririsuje blago kiseli ukus smee. Upravo
    alkohol koji oslobaaju kvasci i mlena kiselina koju oslobaaju lactobacilli daju starteru
    tako jedinstvenu i prepoznatljivu aromu. Ova smea je usled prisustva skroba (kao sloenog
    eera za ije razlaganje kvasci poseduju posebne enzime), alkohola i mlene kiseline prilino
    negostoljubiva za sve druge bakterije, koje bi se pojavile ukoliko bismo isti eksperiment
    isprobali npr. sa zaslaenom vodom ili sokom od pomorande. Svakodnevnim dodavanjem po
    jedne olje brana i po pola olje vode, populacija kvasca se lako moe uzgajati. Neki starteri
    koriste mleko umesto vode, a u neke se dodaju eeri (npr. u vidu krompira koji su bogati
    skrobom) ili med koji ubrzavaju fermentaciju.

    - ta je to praak za pecivo?

    Za pravljenje ajnog peciva, biskvita, kolaa i torti, umesto kvasca (koji oslobaanjem
    gasovitog ugljen dioksida uzrokuje narastanje hleba) se koristi praak za pecivo. Ovaj praak
    se sastoji iz kiseline, baze i tzv. filera ili kamenog brana. Sva ova tri sastojka moraju biti
    suva i prakasta kako bi se mogli homogeno pomeati. Tako, na primer, soda bikarbona (baza
    natrijum bikarbonat NaHCO
    3
    ), tartar (kiselina KHC
    4
    H
    4
    O
    6
    ) i kukuruzni skrob (filer)
    predstavljaju tri uobiajena sastojka praka za pecivo. Moda ste nekada izveli eksperiment
    meanja sode (baze) i sireta (kiseline) i primetili pojavu burne i penuave reakcije kiseline i
    baze u kojoj se dobija so. Slino tome, kada dodamo vodu u praak za pecivo, kiselina i baza
    u rastvoru dolaze u kontakt i zapoinju reakciju stvaranja soli (u sluaju meanja sode
    bikarbone i tartara dobija se KNaC
    4
    H
    4
    O
    6
    ) uz oslobaanje izvesne koliine mehurova ugljen
    dioksida. Praak za pecivo za jednokratnu namenu oslobaa svu koliinu ugljen dioksida kada
    se pokvasi, dok praak za pecivo dvostruke namene oslobaa mehurove ugljen dioksida
    ponovo kada se zagreje. Takoe, neki prakovi za pecivo umesto tartara sadre natrijum
    aluminijum sulfat (NaAl(SO
    4
    )
    2
    ) koji u reakciji sa natrijum bikarbonatom daje aluminijum
    hidroksid (Al(OH)
    3
    ), natrijum sulfat (Na
    2
    SO
    4
    ) i ugljen dioksid (CO
    2
    ). Mnogi recepti umesto
    praka za pecivo zahtevaju korenje samo sode. Ovakvi recepti najee podrazumevaju
    korienja i neke tene kiseline (npr. jogurta) koja e izreagovati sa sodom i tako stvoriti
    neophodan ugljen dioksid. Za razliku od kvasca kome je potrebno nekoliko sati da bi stvorio
    gasne mehurove, praak za pecivo predstavlja sredstvo za skoro trenutno narastanje testa.

    - Koja je razlika izmeu putera i margarina?

    I puter i margarin se najveim delom (oko 80 %) sastoje od masti, pri emu se masti u
    puteru dobijaju iz mleka neke ivotinje, najee krave, dok masti u margarinu vode poreklo
    iz neke biljke, kao to su npr. suncokreti, masline, repa ili neke druge itarice. Masti su
    rezervne materije koje sagorevanjem daju vie energije od proteina i ugljenih hidrata, a nalaze
    se dispergovane u citoplazmi u obliku finih kapljica, dok u elijama masnog tkiva mogu
    zauzimati skoro itave zapremine elija. Sve prirodne neutralne masti predstavljaju jedinjenja
    koja se nazivaju triacilglicerolima, a dobijaju se tako to se na mesto sva tri vodonikova
    atoma iz hidroksilnih grupa glicerola (CH
    2
    OH-CHOH-CH
    2
    OH) vezuju tri masne kiseline.
    Masne kiseline predstavljaju dugake ugljovodonine lance (sa vie od 15 ugljenikovih
    atoma) koji se zavravaju sa grupom COOH koja celom molekulu daje kiseli karakter. U
    zavisnosti od toga da li su masne kiseline koje ulaze u sastav masti, odnosno molekula
    triacilglicerola zasiene (sve veze izmeu ugljenikovih atoma su tada jednostruke, odnosno u
    kovalentnoj vezi izmeu svih pojedinanih parova ugljenikovih atoma uestvuju samo po dva
    elektrona) ili nezasiene (jedna ili vie ugljenik-ugljenik veza je dvostruka, odnosno u njoj
    uestvuje dva para elektrona), masti e biti vrste (kada su masne kiseline zasiene, kao npr.
    palmitinska sa 16 ili stearinska sa 18 ugljenikovih atoma) ili tene (kada su masne kiseline
    nezasiene, kao npr. oleinska ili linolna sa po 18 ugljenikovih atoma, pri emu linolna ima
    dve dvostruke veze, a oleinska samo jednu) pa se u ovom drugom sluaju nazivaju uljima. Da
    bi se dobio puter, kajmak sa vrha mleka se najpre pasterizuje, a zatim hladi kako bi masti
    iskristalisale. Nakon hlaenja, izdvaja se odreena koliina tenog, tzv. puterovog mleka, tako
    da finalni proizvod sadri oko 80 % masti, 18-19 % vode, dok 1-2 % ine razne vrste
    materije i mineralne soli iz mleka. S druge strane, da bi se dobio margarin, neophodno je u
    procesu hidrogenizacije vezati parove vodonikovih atoma na mesto svake dvostruke veze u
    masnim kiselinama biljnih ulja (ova ulja su prethodno zagrejana, ohlaena, obojena i
    obogaena vitaminima A i D), kako bi se omoguilo njihovo ovravanje. Postoje i neke,
    modernije vrste margarina koje umesto procesa hidrogenizacije, koriste jedan drugi proces u
    okviru koga se sve masne kiseline prevode u trans konfiguraciju (inae, sve dvostruke veze u
    molekulima masnih kiselina su cis konfiguracije), pa se na taj nain postie njihovo
    ovravanje.

    - Zato je mleko tako zdravo?

    Mleko je proizvod enki sisara, a sve bebe sisara piju mleko. Mala deca piju iskljuivo
    mleko od roenja pa dok ne napune godinu do dve dana ivota, a mleko svake vrste sisara po
    svom hemijskom sastavu i hranljivim sastojcima savreno odgovara bebama iste vrste.
    Ljudsko mleko sadri 8,5 % ugljenih hidrata (uglavnom u vidu laktoze, odnosno spoja dva
    molekula glukoze), zatim 4,5 % masti (od kojih se dobija puter) u koje spadaju i esencijalne
    masne kiseline, i 1,1 % proteina ukljuujui i pojedinane aminokiseline u tano odreenoj
    proporciji. Ljudsko mleko sadri i antitela (u sluaju kada potie direktno od majke), kao i
    druge komponente imunog sistema, sve vitamine i minerale (kalcijum, fosfor, gvoe, bakar,
    mangan, magnezijum, natrijum, kalijum, hlor, kobalt, cink i dr.) koji ine 0,2 % mase mleka.
    87,4 % ljudskog mleka je voda. Mleko razliitih vrsta sisara poseduje hranljive sastojke u
    proporciji svojstvenoj svojoj vrsti. Tako, na primer, mleko delfina sadri 14 % masti i 10 %
    proteina, dok mleko kitova (ije se bebe goje oko 90 kilograma dnevno) sadri i vie od 20 %
    masti. Kravlje mleko je po svom sastavu najslinije ljudskom mleku, s tim to sadri neto
    manje masti i eera, ali i 3 puta vie proteina nego mleko ljudi. Ipak, u mnogim delovima
    nae planete, ljudi ne piju samo kravlje mleko, ve i mleko raznih drugih ivotinja. Tako se u
    paniji i drugim junoevropskim zemljama mnogo mleka dobija od ovaca (ije mleko sadri
    vie proteina nego masti) i koza, u Arabiji od kamila, a u Egiptu se upotrebljava i mleko
    bivolica. Na Laplandu, ljudi piju mleko irvasa (koje sadri tri puta vie proteina od kravljeg
    mleka), Mongoli piju mleko kobila, Peruanci mleko lama, a u Tibetu se pije mleko jaka.

    - Zato jaja ovrsnu kada ih kuvamo?

    Jaja, a pogotovo njihova belanca, su veoma bogata proteinima, a upravo zagrevanje
    proteina izaziva ovravanje jaja tokom kuvanja. Proteini predstavljaju dugake lance
    aminokiselina povezanih peptidnim vezama (uzmite jednu NH
    2
    grupu sa kraja jedne i jednu
    COOH grupu sa kraja druge aminokiseline i odstranite im jedan molekul vode premda se u
    prirodi to spontano deava - i ove dve grupe e se povezati tako da formiraju peptidnu vezu, a
    proteini se stoga esto nazivaju i polipeptidima). Ovi dugaki polipeptidni lanci su
    meusobno izuvijani u prostoru, a osim redosleda aminokiselina u proteinu i nain ovog
    prostornog uvijanja odreuje osobine i funkciju proteina u ivom svetu. U formiranju
    sloenog trodimenzionalnog oblika proteina, osim peptidnih veza (kao tipa kovalentnih veza)
    uestvuju i vodonine veze (dodatna veza koju ostvaruje atom vodonika sa nekim
    elektronegativnom atomom, kao to je azot ili kiseonik), Van Der Valsove veze (izmeu
    dipola), kao i hidrofobne veze (privlaenje nepolarnih molekula u polarnom okruenju).
    Velianstvenost prirode se ogleda i u jednostavnoj injenici da najvei broj proteina poseduje
    oko milijardu naina da se izuvija, ali mi emo u prirodi pronai istoimene proteine sa
    apsolutno identinim nainom zauzimanja prostornih (tzv. nativnih) konformacija. Meutim,
    dovoljno je da se samo jedna polipeptidna veza u dugakom proteinskom lancu (koji u sluaju
    nekih proteina sadri i nekoliko hiljada aminokiselinskih ostataka) prekine i tada emo rei da
    je protein denaturisao, odnosno izgubio svoj jednistveni molekulski oblik, a time i svoju
    funkciju. Osim to proteini mogu denaturisati pod dejstvom hemijskih supstanci (sipajte
    vodku na belance i alkohol e raskinuti vodonine veze u proteinima, a zatim sipajte sire,
    koje e kao kiselina razgraditi kovalentne, tj. peptidne veze u molekulima proteina, a ovaj
    proces ne bi uspeo sa umancetom, jer ono sadri i dosta masti koje formiraju neku vrstu tita
    oko proteina) mehanikog pritiska (kao kada mutimo jaja, pri emu denaturisani proteini
    formiraju unakrsnu polipeptidnu mreu), intenzivnih elektromagnetnih talasa, oni mogu
    denaturisati i pod dejstvom toplote, to se deava kada kuvamo jaje. Sa poveanjem
    temperature jajeta, atomske grupe u molekulima proteina poinju sve snanije da vibriraju
    oko atomskih veza i da se sudaraju sa okolnim atomima, to najpre dovodi do raskidanja
    vodoninih veza i do odvijanja (razvijanja) sloene trodimenzionalne strukture, a zatim i do
    raskidanja peptidnih veza u molekulima proteina. Nakon toga, poinje proces nasuminog
    formiranja (jaih) kovalentnih veza izmeu razbijenih delova razliitih proteinskih molekula,
    to dovodi do formiranja stabilnije i vre strukture. Takoe, sa formiranjem novih veza,
    voda koja je okruivala molekule proteina dok je jaje bilo teno, biva istisnuta napolje, to je i
    razlog zato jaje ovrava tokom kuvanja. Za kuvanje jaja je najpogodnije koristiti umerenu
    toplotu, jer preterano topla reakcija izaziva hemijsku reakciju izmeu umanceta i belanceta
    (tanije izmeu gvoa iz umanceta i pod dejstvom preterane toplote nastalog vodonik
    sulfida iz belanceta) pri kojoj se stvara zeleni film oko umanceta koji ne predstavlja nita
    drugo do gvoe sulfid. Inae, razlog zato kuvamo jaja pre nego to ga pojedemo je u tome
    to se u naem stomaku svi proteini pod dejstvom enzima svejedno razgrauju do
    pojedinanih aminokiselina (koje zatim odlaze preko krvi do elija), pa prethodnim kuvanjem
    proteina (odnosno raskidanjem to veeg broja peptidnih veza), mi zapravo smanjujemo
    posao naem stomaku.

    - Kako se prave kokice?

    Prilikom zagrevanja kukuruznih zrna, dolazi do irenja vlage u zrnu, a kada pritisak u
    zrnu postane dovoljno veliki, zrno eksplodira stvarajui kokicu. Meutim, elatinozni skrob iz
    zrna ne eksplodira, ve se iri stvarajui male penaste mehurie. Susedni mehurovi iz zrna se
    spajaju i ovravaju formirajui trodimenzionalnu mreu koja predstavlja bele pahuljice na
    kokici. Postoji i nekoliko trikova u vezi kokica. Probajte npr. da sa iglom probuite nekoliko
    malih rupica na zrnu i videete da nee uspeti da se formira kokica, jer nee biti u stanju da se
    stvori dovoljno veliki pritisak u zrnu da bi dolo do eksplozije. Osim ovoga, i ako drite
    kukuruzna zrna nekoliko dana na Suncu videete da opet nema nita od kokica, jer je Sunce
    upilo veliku koliinu vlage iz zrna, a upravo irenje vlage u zrnu dovodi do njegove eksplozije
    i pretvaranja u kokicu.

    - ta je to ele?

    Bilo da ste u poslastiarnici naruili Jelly-o, u prodavnici kupili ele-bombone ili kod
    kue zatalasali pihtije, sigurno ste se zapitali ta je to to svim ovim stvarima daje tako
    elatinozan izgled i ponaanje. Dakle, ele se sastoji iz elatina, vode, eera, vetake
    arome i boje, a elatin predstavlja denaturisani kolagen. Kolagen je najzastupljeniji protein
    kod sisara, a ak treinu svih protein u naim telima ini kolagen. Istovremeno, etvrtina nae
    teine potie od mase kolagena. Kolagen je meuelijski protein koji prua jainu i elastinost
    koi, kostima i tetivama i poseduje slinu, vezivnu ulogu koju imaju molekuli celuloze u
    biljnom svetu. Kolagen se sastoji od tri meusobno povezana spiralna polipeptidna lanca (tzv.
    alfa heliks istog oblika kao molekulski lanci DNK i RNK) od kojih se svaki sastoji od po oko
    1000 aminokiselinskih ostataka. Denaturacija proteina predstavlja proces raskidanja peptidnih
    veza izmeu aminokiselinskih ostataka u molekulu proteina. U svrhu denaturacije kolagena,
    tj. dobijanja elatina, proizvoai najpre uzimaju vezivno tkivo krava, svinja ili ajkula koje
    izlau dejstvu jake kiseline ili baze kako bi se unitila elijska struktura i oslobodili proteini
    kao to je kolagen. Nakon toga, rezultujua smea se kuva, tokom ega se pod dejstvom
    poviene temperature, raskidaju veze unutar molekula kolagena, tj. deava se njihova
    denaturacija, a krajnji proizvod ovog procesa se naziva elatin. elatin se veoma lako izdvaja
    iz smee jer formira sloj na povrini prokuvane tenosti. Prilikom hlaenja, raskinuti
    polipeptidni lanci poinju opet da se delimino povezuju, ali se ne formiraju potpuno pravilne
    spiralne kolagenske strukture. Na nekim mestima postoje upljine u spirali, dok je negde
    izrazitija umreenost susednih polipeptidnih lanaca. Voda se zadrava u ovim upljinama
    izmeu lanaca, to prua karakteristino talasanje elatinoznog pudinga. Osim to se koristi
    kao elatinozni agens (kao npr. u ele-bombonama), elatin se moe koristiti i kao otvriva,
    emulgator ili stabilizator, a nalazi se u raznim vrstama hrane, od jogurta do vakaih guma,
    preko gumenih bombona, krem sira, kolaa, supa, soseva, piletine i unke u konzervi, pa i
    kobasica. elatin se koristi i za oblaganje pilula kako bi one mogle lake da se progutaju, a
    koristi se i u kozmetici i to u pomadama.

    - Zato nam suze oi kada seckamo luk?

    Kada seemo glavicu luka, dolazi do razaranja odreenog broja elija luka, iz kojih se
    oslobaaju enzimi, koji razlau druge elijske supstance. Jedna od ovih supstanci, amino
    kiselina sulfoksidaza, enzimskim razlaganjem stvara sumporastu kiselinu, koja ubrzo nakon
    formiranja, isparava. Ova kiselina, u gasovitom stanju, dolazi do naih oiju, gde reaguje sa
    vodom koja odrava nae oi vlanim. U ovoj reakciji, dolazi do stvaranje male koliine sin-
    propanetial-S-oksida, hemijske supstance koja iritira osetljive nervne zavretke u naim oima
    i izaziva suze. Na ovaj nadraaj, mozak reaguje tako to signalizira suzenje, tj. stvaranje vie
    vode koja e razblaiti sin-propanetial-S-oksid u oima. Mogua svesna reakcija tela bi bila
    da protrlja oi rukama, ali bi to stvari uinilo jo gorim, s obzirom da verovatno imate sok od
    luka svuda po rukama. Jedna od mera predostronosti je noenje naoara tokom seckanja
    luka, iako bi to moda izgledalo smeno nekome u blizini, a i moda se ne biste mogli
    najbolje snai u kuhinji punoj pare. ienje luka u friideru bi smanjilo koliinu isparljivih
    gasova, zbog nie temperature, a jo jedno dobro reenje je seckanje luka pod mlazom vode.
    Neki ljudi kau da ako drite u ustima ibicu, kriku limuna, pare hleba ili kocku eera, ove
    stvari mogu apsorbovati isparenja luka pre nego to dou do vaih oiju.

    - Zato se urka mora odmrzavati na ispravan nain?

    Ispravno odmrzavanje zaleene urke zahteva nekoliko dana. Ako odmrzavamo urku
    u obinoj kuhinjskoj rerni, doi e do njenog postepenog odmrzavanja od spolja ka unutra, pa
    e pojedini delovi urke dostii temperaturu od oko 20
    o
    C, to je temperatura pogodna za
    razmnoavanje bakterija. Da bi se izbegao razvoj bakterija u urki, njeno meso je neophodno
    odmrzavati ispod temperature od 4
    o
    C, a to se moe izvesti u friideru (zahteva od jednog do 5
    dana, u zavisnosti od teine urke), u hladnoj vodi (zahteva od 4 do 12 sati) ili u mikrotalasnoj
    penici (zahteva samo jedan do dva sata, ali se moe izvesti samo sa malim pariima mesa).
    Razlog zato smo pospani kada pojedemo urku, lei u tome to uree meso sadri u sebi
    amino kiselinu koja se zove triptofan. Triptofan je jedna od 10 esencijalnih amino kiselina, to
    znai da je na organizam ne moe sam sintetisati, ve je moramo redovno unositi hranom.
    Triptofan pomae telu u stvaranju niacina, jednog od vitamina B, koji opet pomae telu u
    stvaranju serotonina, supstance koja slui kao uspavljujui agens u mozgu i signalizira nam
    kada je vreme za spavanje. Triptofan je 1980. godine poeo da se koristi kao lek protiv
    nesanice, ali je desetak godina kasnije bio zabranjen zbog naknadno otkrivenih
    kontraindikacija.

    - Ako se nita ne lepi za Teflon, kako se on sam lepi na lonie i tiganje?

    Teflon predstavlja zatitni znak firme DuPont, koji se odnosi na plastini materijal
    poznat kao politerafluoretilen. Tajna tako glatke povrine Teflona lei u atomima fluora sa
    povrine ovog materijala. Naime, atomi fluora u Teflonu odbijaju sve strane atome i estice,
    spreavajui tako vezivanje bilo koje supstance za njegovu povrinu. Osim poznate primene
    za oblaganje kuhinjskog pribora kao to su tiganji ili lonii, Teflon poseduje iroko polje
    primene u industriji i to od izolatora kablova kojima se prenose komunikacioni podaci pa sve
    do uklanjanja vode i mrlja sa odee i nametaja. Postoje dva naina da se Teflon zalepi za
    neku povrinu. Prvi nain predstavlja sinterovanje, proces koji sa porastom temperature
    prethodi topljenju, a pri kome na povienoj temperaturi dolazi do spajanja estica materijala
    pri emu se smanjuje poroznost i ojaavaju veze izmeu estica, a ovako sinterovani Teflon
    se jo na visokoj temperaturi vrsto pritiska na povrinu za koju elimo da ga zalepimo.
    Meutim, kada se materijal ohladi, postoje velike anse da e Teflon otpasti sa njega. Stoga se
    uz proces sinterovanja, vri i hemijska modifikacija one strane Teflona koja bi trebalo da se
    zalepi za drugu povrinu. Ukoliko povrinu Teflona koju hoemo da uinimo lepljivom
    bombardujemo sa jonima ili plazmom u visokom vakuumu i u elektrinom polju, odvojiemo
    atome fluora sa povrine, a sa naknadnom zamenom odvojenih atoma fluora sa atomima
    kiseonika dobiemo povrinu koja je veoma lepljiva.

    - Zato pena na toplom pivu splasne bre nego na hladnom?

    Najvei broj piva predstavlja razblaene rastvore eera, gasova, organskih kiselina,
    estara i alkohola. Ugljen dioksid je gas koji daje pivu penuavost, a njegova rastvorljivost je
    blisko povezana sa temperaturom rastvaraa, u naem sluaju vode u pivu. Kao to pastrmke i
    lososi vie vole da se kupaju u planinskim potocima i rekama, jer je u hladnijim vodama
    rastvoreno vie kiseonika, isto tako se i vie ugljen dioksida, kao i svih drugih jedinjenja koji
    se nalaze u obliku gasa na sobnoj temperaturi, moe rastvoriti u hladnom nego u toplom pivu.
    Sa zagrevanjem, tj. poveanjem temperature piva, poveavaju se toplotna kretanja u pivu, to
    za posledicu ima i bre izdvajanje rastvorenih gasova, pa viak ugljen dioksida odlazi
    atmosferu u obliku mehuria.

    - ta su to vetake arome?

    Mnogo proizvedene hrane koju danas kupujemo sadre nalepnice na kojima su
    vetake arome navedene kao jedan od glavnih sastojaka. Vetake arome su hemijska
    jedinjenja ili smee koje oponaaju prirodne ukuse. Bilo koji prirodni miris je najee veoma
    sloenog sastava sa po nekoliko stotina hemijskih jedinjenja koje delujui na nae receptore u
    ustima i nosu, uestvuju u stvaranju mirisa ili ukusa. Ipak mnoge arome, a pre svega vone
    arome imaju samo jednu ili nekoliko dominantnih komponenti koje odreuju miris, odnosno
    ukus. Mnoga jedinjenja tog tipa se zovu estri. Tako je npr. estar po imenu oktal acetat glavno
    jedinjenje u aromi pomorande, a estar koji se zove izoamil acetat daje specifian ukus
    banani. Osim ovih, postoji jo stotinak jedinjenja sa karakteristinom aromom nekog voa. Na
    taj nain se arome raznih voa mogu meati u najneobinijim odnosima, a primer za smee
    vetakih aroma su razne bombone ili juicy fruit gume za vakanje.

    - Zato je sos u piti od jabuka topliji od kore?

    Temperatura predstavlja merilo toplotnog sadraja nekog sistema, a poto se i sos od
    jabuka, kao i spoljanje kore od testenine nakon dovoljno dugog peenja u pei dostigle iste
    temperaturu, moemo da kaemo da su kora i sos pite, nakon njenog vaanja iz rerne
    podjednako topli. Drugim reima, molekuli u sosu i u kori imaju jednake srednje kinetike
    energije kada pita izae iz rerne. Meutim, i pored toga e se na jezik pre opei dotaknuvi
    sos nego koru. Ukoliko zanemarimo ekanje da se pita barem malo ohladi, jer e se tada kora
    bre hladiti od sosa s obzirom da se nalazi u okruenju vazdunih struja koje efikasno odnose
    toplotu sa nje, iza pojave da emo se pre opei od sosa, nego od kore u trenutku kada su oba
    ova dela pite podjednako topli, stoje dva efekta: toplotna provodljivost i toplotni kapacitet.
    Toplotna provodljivost predstavlja meru koliko brzo se toplota prenosi kroz telo. Pasta,
    odnosno kora pite poseduje mnogo vazdunih depova u sebi, pa nije u stanju da efikasno
    prenosi toplotu sa rastojanja od nekoliko mikrometara od naeg jezika do kontaktne granice
    izmeu jezika i pite. Stoga se ravnotea izmeu hladnijih usta i tople pite uspostavlja
    postepeno na malim rastojanjima od usta, jer usled niske toplotne provodljivosti nisu mogui
    brzi prenosi toplote ka ustima. S druge strane, toplotni kapacitet materijalne supstance
    predstavlja neto slino gustini toplotne energije u njoj, s obzirom da se ova termodinamika
    veliina definie kao koliina toplote koju je potrebno da predamo telu da bi se njegova
    temperatura poveala za jedan stepen, pa stoga pomou nje moemo da odredimo koliinu
    toplotne energije koju poseduje telo na odreenoj temperaturi. Tako, na primer, poto je
    toplotni kapacitet aluminijuma vei od toplotnog kapaciteta bakra, odreena koliina
    aluminijuma e na 100
    o
    C imati vei toplotni sadraj od iste koline bakra na istoj
    temperaturi. Ukoliko dve jednako velike kockice ova dva metala potopimo u dve odvojene
    ae vode, ona sa kockicom aluminijuma u sebi e biti toplija jer e sa sniavanjem
    temperature (a dva materijalna sistema u kontaktu e se nai u termodinamikoj ravnotei tek
    kada im se temperature izjednae), aluminijum odavati vodi vie toplote od bakra. Poto
    najvei deo sosa od jabuke ini voda koja poseduje veoma veliki toplotni kapacitet za razliku
    od vazduaste kore, sos e i odavati vie toplote prilikom hlaenja do iste temperature kao i
    kora. Kao posledica veeg toplotnog sadraja sosa od toplotnog sadraja kore, dotaknuvi
    jezikom sos, on e nam predati veliku koliinu toplote, a pri tome e se malo ohladiti, dok kao
    posledica veeg koeficijenta toplotne provodljivosti sosa od vrednosti iste veliine kod kore,
    toplota e se bre predavati ustima od strane sosa, pa emo usled oba opisana efekta, za
    kratko vreme provedeno u kontaktu sa njim primiti veliku koliinu toplote.

    - Zato iseeni parii voa potamne na vazduhu?

    Prilikom seenja plodova nekog voa na krike, dolazi do razaranja elijskih zidova
    unutar ploda, to dozvoljava slobodan ulaz kiseoniku iz vazduha u unutranjost elija sa
    povrine krike. Neke od hemijskih reakcija oksidacije elijskih organskih jedinjenja
    predstavljaju i reakcije oksidacije fenolnih jedinjenja pod dejstvom enzima polifenoloksidaze,
    a oksidovani fenoli se kondenzuju u obliku braon takica na povrini kriki. Limunska
    kiselina se veoma lako oksiduje, pa se stoga esto koristi za spreavanje oksidacije voa do
    fenolnih jedinjenja braon boje. Potrebno je samo da iseene krike jabuke ili nekog drugog
    voa potopite u limunadu i parii iseenog voa e ostati bele boje.

    - Kako moemo iz banane da izdvojimo molekule DNK?

    Molekule DNK iz banane ili bilo kog drugog voa, povra, pa i ljudskih ili
    ivotinjskih elija moemo izdvojiti na veoma jednostavan nain. Za izvoenje procesa
    ekstrakcije molekula DNK iz banane, potrebni su nam: banana, so, topla voda, mealica za
    voe i povre (odnosno, seckalica za pravljenje soka, premda umesto nje moemo koristiti i
    obian mikser), teni sapun, akalice, cediljka, stakleni sud i alkohol (etanol). Najpre,
    moramo isei plod banane na tanke krike, koje emo sipati u mealicu, zajedno sa kaiicom
    soli i malo tople vode. Promeajte ovu smeu 5 do 10 sekundi vodei rauna da ona pri tome
    ne postane previe fluidna. Sipajte zatim ovu smeu kroz cediljku u stakleni sud. Dodajte
    zatim u sud i dve kaiice tenog sapuna i promeajte smeu, ali pazite da se tokom meanja
    ne pojavljuju mehurii na njoj. Zatim, paljivo uz zidove suda sipajte alkohol tako da
    udvostruite koliinu tenosti u sudu. Sipanjem alkohola, u tenosti e se formirati dva tena
    sloja: donji e predstavljati bananinu smeu, dok e gornji predstavljati alkohol. Saekajte
    zatim oko 5 minuta. Pogledajte paljivo tenost i videete da na njenoj povrini pluta tanki
    vrsti sloj. Taj sloj je sastavljen upravo od molekula DNK. Koristei se akalicom
    (dodirnuvi sloj, blago je okreite kako ne biste pokupili i teni alkohol uz DNK molekule),
    izdvojite ovaj sloj i imaete prilian broj molekula DNK jednog primerka banane.

    - Zato banana u friideru potamni bre nego u sobi?

    Premda se proces oksidacije elija koji dovodi do zatamnjivanja voa i povra u
    sluaju najveeg broja biljnih plodova usporava u hladnijoj atmosferi, ovaj sluaj ne vai i za
    tropska (pa i neka suptropska) voa, kojima pripadaju i banane. Idealna temperatura na kojoj
    e banane najdue ostati svetle iznosi 13,3
    o
    C. Poto se banane ne mogu drati u friideru,
    one se esto ubiraju kao nedovoljno zrele sa afrikih i juamerikih plantaa kako bi u
    umerene predele stigle u svojoj prirodnoj, utoj boji. Slino svim ivim biima, i banane
    podeavaju sastav svojih elijskih membrana kako bi njihovu fluidnost prilagodile temperaturi
    na kojoj se nalaze. Regulaciju fluidnosti, banane postiu putem podeavanja nivoa
    zastupljenosti nezasienih masnih kiselina u elijskim membranama, a to je vei nivo masti u
    elijama i izmeu njih, to e banana biti fluidnija, odnosno mljackavija. Stoga, ukoliko isuvie
    ohladimo bananu, koncentracija masti u njima e se poveati, pa e pojedinane elije izgubiti
    svoje individualne funkcije i stopie se meusobno. Na taj nain e se enzimi, njihovi
    supstrati i drugi elijski proteini u banani pomeati meu sobom, to dovodi do razlaganja
    polimernih molekula koji su zasluni za ouvanje biljne strukture, a to su pre svega: celuloza
    (koju razlae enzim celulaza) i pektin (koji razlae enzim pektinesteraza). Razlaganje
    ugljenog hidrata skroba od strane enzima tipa amilaze je takoe, povezano sa omekavanjem
    banane pod dejstvom vremena. Meutim, samo zatamnjivanje kore banane je povezano sa
    oslobaanjem enzima koji se zove polifenil oksidaza (PPO). Ovaj enzim uz pomo kiseonika
    iz vazduha prirodno polimerizuje fenole iz kore banane do polifenola, koji po svojoj strukturi,
    a i optikim osobinama podseaju na melanin, pigmentni molekul koji naoj koi daje tamnu
    boju kada se sunamo. Aktivnost PPO-a se smanjuje u prisustvu kiselina, to je i razlog zato
    oblaemo voe limunovim sokom ukoliko elimo da ono ne potamni na vazduhu, odnosno da
    se ne oksiduje.

    - Kako friider hladi hranu?

    Hladna sredina pomae hranljivim namirnicama da due ostanu svee, jer se pri
    niskim temperaturama usporava aktivnost bakterija (kojih ima u svakoj hrani), koji su glavni
    uzronici kvarenja hrane. Verovatno ste primetili da vas rashlauje stavljanje kapi vode na
    kou. Naime, voda koristi telesnu toplotu za isparavanje i tako vas hladi (utrljavanje alkohola
    jo vie hladi jer on isparava na nioj temperaturi nego voda). Na istom principu funkcionie i
    friider koristi isparavanje tenosti za apsorbovanje toplote. Osnovni delovi svakog friidera
    su: kompresor, vijugave cevi za razmenu toplote sa unutranjou, kao i sa spoljanjou
    friidera, ventil i tenost niske take kljuanja (nekada freoni (hlorfluorougljenici), a danas
    uglavnom amonijak koji kljua na 32
    o
    C). Kompresor (koji za svoj rad koristi elektrinu
    energiju) sabija gas supstance za hlaenje, to podie pritisak i temperaturu supstance, tako da
    cevi za razmenu toplote koje se nalaze van friidera dozvoljavaju kompresovanoj supstanci da
    rasipa svoju toplotu. Kako se ova supstanca hladi, ona se polako kondenzuje u tean oblik i
    poinje da tee kroz ventil, nakon ega prelazi iz oblasti visokog pritiska u oblast niskog
    pritiska, tako da se iri i isparava. Tokom isparavanja, supstanca (preko cevi za razmenu
    toplote koje se nalaze u friideru) apsorbuje toplotu iz unutranjosti friidera i tako je odrava
    hladnom. Hladni gas amonijaka se zatim prikuplja od strane kompresora i ciklus hlaenja (i
    cirkulisanje supstance za hlaenje) se nastavlja. Meutim, ukoliko ste nekada ili na piknik sa
    friiderom, onada sigurno znate da postoje i hladnjaci kojima za funkcionisanje nije potrebna
    elektrina energija. Ovakvi friideri (tzv. gasni ili propanski) poseduju generator koji stvara
    gas amonijaka pomou toplote dobijene sagorevanjem nekog drugog gasa (najee propana
    ili kerozina). Postoje i neki friideri iji se rad zasniva na tzv. Peltjeovom (termoelektrinom)
    efektu, tj. pojavi da se na dva prstenasta spoja razliitih metala pojavljuje razlika u
    temperaturama ukoliko elektrina struja protie kroz prsten. Vrui spoj na prstenu se stavlja
    van friidera, a hladni spoj se dri u njegovoj unutranjosti. Postoje i neki tzv. instant hladni
    paketi koje je dovoljno promukati da bi se stvari u njima skoro trenutno ohladile. Ovakvi
    hladnjci imaju izgled plastine kese ispunjene tenou, koja u ovom sluaju predstavlja vodu
    u kojoj su se nalaze jo manje kesice amonijum nitrata. Kada prodrmamo hladnjak, kesice sa
    amonijum nitratom se razbijaju i meaju sa vodom to dovodi do izrazito endotermne reakcije
    (reakcije za ije je odvijanje neophodno uloiti, odnosno utroiti toplotu, za razliku od
    egzotermnih reakcija koje oslobaaju tolpotu) koja za svoje odvijanje apsorbuje toplotu iz
    unutranjosti hladnjaka, Ime se hlade namirnice u njemu.

    - Kada bismo vrata friidera ostavili otvorena, ta bi se desilo sa
    temperaturom sobe?

    Drei vrata fridera otvorenim, soba postaje toplija. Zamislite friider kao ureaj koji
    prenosi toplotu iz svoje unutranjosti u kojoj stoje hranljive namirnice na svoju okolinu,
    odnosno sobu u kojoj se nalazi. Soba oko friidera se zagreva jer prima toplotu osloboenu iz
    unutranjosti friidera. Ako ostavite vrata otvorena, toplota iz sobe se vraa u friider i opet
    nazad u sobu. Kao rezultat osloboene toplote usled konstantnog rada motora koji tei da
    ponovo ohladi unutranjost friidera, dolazi do poveanja ukupne temperature sobe. Taj
    proces se nastavlja sve dok su vrata friidera otovorena, a da je pri tome, naravno,
    temperatura sobe vea od temperature koja tei da se postigne u unutranjosti friidera.
    Hlaenje sobe putem otvaranja vrata friidera je adekvatno ispumpavanju vode iz podruma, a
    da smo pri tome usmerili izvod pumpe nazad ka podrumu.

    - Zato se vrata friidera tee otvaraju neposredno nakon to smo ih
    zatvorili?

    Kada otvorimo vrata friidera, dozvoljavamo hladnom vazduhu koji okruuje
    hranljive namirnice da izae u sobu, dok topliji vazduh iz sobe ulazi u friider i poto je rei
    od hladnog vazduha u njemu, odmah se penje na vrh friidera. Kada zatvorimo vrata friidera,
    ovaj topliji vazduh koje je malopre uao iz sobe, hladi se, pri emu se skuplja, pa se i
    zapremina koju on zauzima smanjuje, a time i njegova gustina, kao i gustina ukupne koliine
    vazduha u unutranjosti friidera. Na ovaj nain, pod dejstvom pada pritiska u friideru,
    formira se delimini vakuum koji kao da lepi vrata ka oblasti nieg pritiska, te tako dodatno
    spreava otvaranja vrata. Ovaj efekat je posebno izraen kod zamrzivaa jer je temperatura
    vazduha u njima jo nia, pa se vazduh i bre hladi do jo manje gustine. Kada je razlika
    izmeu temperatura vazduha u sobi i u zamrzivau posebno velika, kao na primer, kada je
    napolju topli letnji dan, razlika u pritiscima izmeu vazduha van hladnjaka i u njemu je
    ponekad toliko velika da moramo da najpre blago odlepimo fleksibilnu plastinu zaptivnu
    traku, kako bi propustili toplu vazdunu struju iz sobe u friider, a ova topla struja vazduha e
    smanjiti razliku u pritscima i tako olakati otvaranje vrata. Razlog zato je znatno tee otvoriti
    vrata friidera neposredno nakon to smo ih zatvorili u odnosu na bilo koji kasniji trenutak je
    u tome to razlika u pritiscima, nagraena pod dejstvom brzog hlaenja vazduha, vrlo brzo
    opada, jer friider nikada nije hermetiki izolovan od okoline, ve uvek barem malo vazduha
    iz sobe prolazi kroz sistem koji dri vrata friidera zalepljenim, i ulazi u sam friider, ime
    smanjuju razliku u pritiscima.

    - Koji kuni aparati troe najvie elektrine energije?

    Ukoliko koristite elektrino grejanje onda je zima godinje doba kada e ovaj tip
    grejanja dati najvei doprinos vaem raunu za struju. Adekvatno velika potronja se postie i
    leti ukoliko koristite klima-ureaj (u proseku oko 15 000 Vati). Osim elektrinih grejaa, i
    bilo koji nain grejanja vode, kao npr. u bojlerima ili u sunicama za ve, troi prilino veliku
    koliinu elektrine energije (oko 4000 Vati). Proseni friider ima snagu od oko 1000 vati, to
    ga ini 15 puta manjim potroaem struje od skoro bilo koje grejalice. Snaga pumpe za vodu
    iznosi oko 3000 Vati, fena oko 1200 Vati, kuhinjske penice oko 1000 Vati, to i nisu
    zanemarljivo male veliine. S druge strane, kompjuter i monitor zajedno imaju snagu od 400
    Vati, a sijalice od 60 100 Vati, pa ih ovako mala snaga ini i relativno malim potroaima
    elektrine energije.

    - Zato nam radi telefon kada nestane struja?

    Telefon je ureaj koji putem mikrofona prevodi zvuk u elektrine signale i alje ih ka
    telefonskoj centrali, koja zatim uspostavlja dalji istovremeni i obostrani prenos informacija
    izmeu dva sagovornika. Telefonu je za normalan rad potrebna jako mala struja. Pri naponu
    od 6 do 12 Volti (najee se moe napajati baterijom od 9 Volti), a na struji od 30
    miliampera funkcionie obian telefon. Va telefon i telefonska centrala povezane su parom
    bakarnih ica koje su najee postavljene ispod zemlje tako da ih sneg ili oluje ne mogu
    presei. Ovaj par bakarnih ica prenosi elektrinu struju kojom telefonska centrala napaja va
    telefon. Osim rezervnog generatora, telefonske centrale poseduju veliki baterijski sistem koji
    snabdeva telefone sa elektrinom energijom tokom nestanka struje ili kraha elektrine mree.
    U sluaju nestanka struje, baterije i generator odravaju telefonsku centralu osvetljenom i
    omoguavaju joj funkcionisanje, a sve s obzirom da je telefonu za rad potrebna jako mala
    jaina struje.

    - Zato se telefonski kablovi sami uvru?

    Telefonski kablovi se tokom izrade oblikuju tako da formiraju oblik spirale, a ukoliko
    zarotiramo telefonsku slualicu u suprotnom pravcu od pravca pruanja spirale kabla, neki od
    sastavnih zavijutaka e se ispraviti. Meutim, ovako izvrnuti kabl ne postaje prav, ve stvara
    spiralne uvijutke suprotnog smera, a to vie obremo slualicu u istom smeru, to e duina
    ovih suprotno usmerenih spiralnih navoja biti vea. Iako nam se moe initi da se ova pojava
    deava prosto sama od sebe, njen uzrok lei u injenici da ako se ne igramo sa kablom dok
    priamo preko telefona, svaki put kada se javimo na telefon i podignemo slualicu, izvrimo
    jednu polovina navoja, dok drugu polovinu najee izvrimo kada vratimo slualicu na njeno
    postolje. Postoje i neki kablovi, kao npr. optiki Ethernet kablovi koji e prestati da
    funkcioniu kada ih dodatno uvrnemo. Naime, Ethernet kabl se sastoji od dva kabla obmotana
    jedan oko drugog, pri emu svaki kabl provodi kroz sebe irok spektar elektromagnetnih
    talasa. Kada malo uvrnemo Ethernet kabl, izazivamo promenu impedanse kabla, to e
    poremetiti talase sa njihovog puta i jedan njihov deo e se reflektovati unazad.

    - Kako radi Caller ID?
    Caller ID je jednostavan ureaj koji moemo da zakaimo za kuni telefon kako
    bismo prilikom svakog telefonskog poziva, na njegovom displeju mogli da proitamo ko nas
    zove i sa kog telefona. Naime, raniji tipovi modema su u svrhu slanja bitova digitalnih
    informacija kroz telefonsku liniju koristili metodu pod imenom Frequency Shift Keying (FSK)
    u okviru koje je jedan ton (npr. frekvencije 1200 Hz) predstavljao binarnu jedinicu, dok je
    drugi ton (npr. 2200 Hz) predstavljao binarnu nulu. Modem je menjao frekvencije tonova u
    zavisnosti od toga da li eli da alje jedinice ili nule, a brzina kojom je mogao da prelazi sa
    jedne na drugu frekvenciju je odreivala njegovu brzinu. Da bi slala ID (indentifikacione)
    informacije na kune (fiksne) telefone, telefonska centrala se koristi identinim FSK
    sistemom u okviru koga alje ASCII znakovne podatke ka Caller ID aparatu. Modemska
    poruka se alje izmeu prvog i drugog zvona. Stoga, ukoliko bismo se prikljuili na
    telefonsku vezu, odmah nakon prvog zvona, uli bismo jedan bliiiip zvuni signal u trajanju
    od oko pola sekunde. Ukoliko bismo deifrovali ovaj bliiiip, pronali bismo da sadri (u
    sluaju jednostavnijeg Caller ID sistema): niz promenljivih jedinica i nula koji pomau Caller
    ID-u da se sinhronizuje sa signalom (odnosno, da uskladi brzinu prijema podataka sa brzinom
    prenosa), niz od 180 jedinica, jedan bajt (niz od 8 bitova u sluaju Caller ID-a) koji oznaava
    tip poruke, jedan bajt koji opisuje duinu poruke, mesec, dan, as i minut predstavljeni sa po
    parom bajtova, desetocifreni telefonski broj predstavljen sa 10 bajtova i bajt koji nosi proverni
    zbir. Postoje, takoe, i mnogi napredniji Caller ID ureaji koji nam daju na uvid i ime
    prijatelja koji nas zove, kao i razne druge podatke, ali je sam princip rada identian ovde
    opisanom. Svako slovo ili broj se alju kao 8-bitni ASCII simbol kome prethodi 0 koja
    oznaava poetni bit, a zavrava se sa 1 koji oznaava zavrni bit. Caller ID sadri modem
    koji dekodira primljene podatke, malo elektrino kolo koje detektuje zvono i jednostavan
    procesor koji pokree displej na kome se ispisuju poruke.

    - Zato je selotejp lepljiv?

    Lepljive trake sadre adhezivna ili lepljiva sredstva, odnosno polimere osetljive na
    pritisak koji predstavljaju visoko-viskozne tenosti (viskoznost je unutranje trenje tenosti,
    pa je npr. med viskozniji od vode), koje su pored toga i elastine, pa se stoga jednom reju
    nazivaju viskoelasticima. Da bi lepljiva traka dobro funkcionisala, ona mora uspostaviti dobru
    adheziju u odnosu na povrinu za koju se lepi, kao i dobru koheziju, tj. jake veze izmeu
    sopstvenih polimernih lanaca. Inae, adhezija predstavlja vezivanje izmeu raznorodnih
    molekulu, u ovom sluaju izmeu lepka i povrine, dok kohezija predstavlja vezivanje izmeu
    istorodnih molekula, tj. izmeu samih polimernih lananih molekula. Za dobru adheziju je
    neophodno da viskoelastik brzo tee po povrini, a stepen ovog toka odreuje intenzitet
    adhezije. Sam stepen toka, s druge strane zavisi od razlike u povrinskim energijama izmeu
    adheziva i materijala od koga je sainjena povrina, a adhezivi osetljivi na pritisak bolje teku
    na materijalima visokih povrinskih energija, kao to su npr. metali, stakla ili plastike, a
    znatno slabije na materijalima niske povrinske energije, kao to su polietilen, polipropilen ili
    Teflon. Mehanizam adhezije ukljuuje kako mehaniku, tako i specifinu adheziju.
    Mehanika adhezija se pojavljuje kada adheziv ue u teksturu supstrata, a specifina adhezija
    ukljuuje elektrostatike i Van der Valsove sile, kao i kiselo-bazne interakcije izmeu lepka i
    supstrata.

    - emu slue elektrini osigurai?

    Elektrini osigurai se koriste u kuama kako bi spreili poar prouzrokovan
    elektrinom strujom. Naime, ukoliko bi vrua ica kroz koju protie struja sluajno dotakla
    neutralnu icu (npr. ukoliko mi progrize izolaciju ili ekserom dotaknemo icu dok
    postavljamo sliku na zid ili usisiva uvue itav strujni utika zajedno sa tekerom i presee
    ga itd.), ogromna koliina struje bi potekla kroz kolo i poela da ga zagreva slino icama na
    tosteru. Iz tog razloga, struja u kui najpre prolazi kroz osigurae koji se zagrevaju bre od
    obinih ica i pregorevaju pre nego to se ice zagreju toliko da bi mogle da prouzrokuju
    poar. Mnogi pojedinani elektrini aparati poseduju sopstvene elektrine osigurae (tzv.
    GFCI Ground Fault Circuit Interrupter) koji u ovom sluaju tite korisnika od elektrinog
    udara. Strujni utikai se najee sastoje od dve metalne elektrode i jedne rupice. Jedna od
    elektroda se naziva neutralnom, jedna vruom, a rupica se naziva uzemljenjem.
    Ukoliko, ureaj funkcionie ispravno, sva struja e prolaziti tei od toplog ka neutralnom
    kraju. GFCI je dodatni ureaj u okviru utikaa koji stalno meri protok struje izmeu ova dva
    kraja. im doe do protoka struje ka Zemlji, odnosno kroz nas kao korisnika elektrinog
    aparata (npr. ukoliko se narui izolacija, a mi stojimo na vlanom, odnosno provodnom tlu),
    dolazi do pada struje izmeu toplog i neutralnog kraja. Kada doe do promene jaine struje za
    samo 4-5 miliampera, GFCI u 1/30 delu sekunde prekida tok struje kroz utika, a time i kroz
    ureaj.

    - Kako tosteri greju sendvie?

    Tosteri su po svojoj funkciji veoma bliski sijalicama sa uarenim metalnim vlaknom
    jer se u oba sluaja koristi elektrina struja za zagrevanje metalne ice. Meutim, u tosterima
    se ne nalazi ica od tungstena, jer bi se ona u vazduhu zapalila im se dovoljno zagreje. Vrua
    ica u tosterima je napravljena od materijala koji se zove nihrom i predstavlja leguru nikla i
    hroma. ica od nihroma ne moe da se zapali u vazduhu, pa stoga ona ne mora da bude
    zatvorena u vakuumirani omot kao to je sluaj sa tungstenskom sijalicom. Meutim, nihrom
    se topi na znatno niim temperaturama od tungstena, pa stoga ne sme biti zagrevan iznad
    temperature usijanja. Od nihroma bi se dobila crvenkasta sijalica slabog sjaja, ali se zato od
    njega dobijaju odlini elementi za zagrevanje. Kada postavimo sendvi u toster i povuemo
    ruku na njemu, radimo tri stvari. Najpre, sabijamo oprugu koja e kasnije izbaciti tost,
    odnosno vrimo rad na opruzi, a jedan deo ove energije opruga skladiti i kasnije je koristi za
    lansiranje tosta. Zatim, pokreemo tok elektrine struje kroz nihromsko vlakno. Kada poluga
    dostigne dno svog putovanja, ona zatvara elektrini prekida tako da struja moe da protie od
    jednog terminala zidnog utikaa kroz metalno vlakno do drugog terminala utikaa. Prolaskom
    elektrine struje kroz provodan materijal (odnosno, materijal niskog elektrinog otpora),
    elektroni e se u maloj meri sudarati sa atomima reetke i rasipati svoju energiju u toplotu
    (odnosno u pojaano vibriranje kristalne reetke materijala). Kada elektrina struja prolazi
    kroz superprovodan materijal, tada se nimalo energije elektrona ne prevodi u toplotu, dok se
    prolaskom elektrine struje kroz materijal visokog elektrinog otpora (odnosno, male
    provodljivosti), ogroman deo energije elektrona prevodi u zagrevanje materijala, to je i sluaj
    sa nihromnom icom. Trea stvar koju radimo sa povlaenjem poluge tostera je aktiviranje
    termostata koji prekida protok elektrine struje kada temperatura nihromne ice dostigne
    odreenu veliinu. Naime, termostat se sastoji od bimetalne trake koja je pozicionirana blizu
    jedne od dve povrine tostera koje naleu na sendvi. Bimetalna traka predstavlja senzor
    temperature koji menja svoj oblik u zavisnosti od temperature. Kako tost postaje topliji i
    bimetalna traka postaje toplija i stoga se sve vie savija. Kada se dovoljno savije, ona pokree
    mehanizam koji oslobaa zategnutu oprugu koja se opet podie navie zajedno sa tostom, a
    time i otvara prekida tako da prestaje tok struje kroz metalno vlakno. Koliko topao bi trebalo
    da bude tost pre nego to iskoi iz tostera zavisi od orijentacije bimetalne trake. Kada
    pomeramo toki na tosteru kojim definiemo temperaturu tosta, mi zapravo pomeramo ovu
    bimetalnu traku tako da ona mora da bude vie ili manje savijena kako bi aktivirala oprugu.
    Najvei deo toplote kojom se zagreva tost, prenosi se od vrueg bihromnog vlakna do tosta
    putem infracrvenih talasa, pa stoga topli sendvi ima razliit ukus nego to bi bio sluaj da se
    zagrevao putem kontakta sa vruom supstancom.

    - Kako radi mikrotalasna pe?

    Mikrotalasne penice poseduju snane oscilatorne generatore magnetnog polja (tzv.
    magnetron) pomou kojih emituju elektromagnetne talase koji greju i kuvaju ili peku hranu, a
    intenzitet i vremensko trajanje emisije ovih mikrotalasa (kratkih radio talasa) se moe
    podeavati pomou potenciometara (tokia) ili tastature na pei. Grejanje i peenje hrane u
    ovim peima je mogue upravo zbog prisustva vode u svakoj hrani. Pojedinani molekuli
    vode su kao celina elektrino neutralni. Meutim, kiseonikov atom molekula vode je
    elektronegativan, dok su dva atoma vodonika elektropozitivni, to znai da raspodela oblaka
    naelektrisanja u molekulu vode nije sferno simetrino rasporeena, ve su elektronski oblaci
    neto gui u okolini jezgra kiseonikovog atoma nego oko dva protona vodonika. Zahvaljujui
    ovome, atomi koji vibriraju du vodonik-kiseonik veza predstavljaju dipole koji osciluju u
    prostoru i vremenu. Svi dipoli koji osciluju emituju elektromagnetne talase ija je frekvencija
    jednaka frekvenciji vibriranja atoma du veze dipola. Ova frekvencija je u sluaju molekula
    vode jednaka oko 2450 MHz (2 milijarde i 450 miliona oscilacija u sekundi), a i generator
    elektromagnetnih talasa u pei emituje zraenje u ovom frekventnom opsegu. Molekuli vode
    apsorbuju elektromagnetne talase koje emituje pe i poinju da vibriraju intenzivnije, to
    znai da se pri istoj frekvenciji vibriranja, amplitude oscilovanja atoma u molekulima vode
    sve vie poveavaju. U sudarima sa okolnim nevodenim atomima i molekulima, vibraciono
    pobueni molekuli vode se relaksiraju na osnovna vibraciona stanja, pri emu viak
    vibracione energije predaju atomima i molekulima sa kojima se sudaraju tako da naravno
    uvek bude ouvan zakon odranja energije. Energija predata okolnom molekulu ili atomi,
    najee predstavlja energiju kretanja, pa stoga i svi atomi i molekuli u hrani koja se greje
    poinju da se kreu bre. Srednja kinetika energija svih estica u sistemu je poznata i kao
    temperatura, pa se stoga i temperatura jela poveava, pa kad se ona povea do one koju smo
    ispisali na displeju pei (ili kada se zagreje odreeno vreme na eljenoj temperaturi), pe nam
    stavlja do znanja zvunim signalom u vazduhu ili tekstualnim signalom na displeju da je jelo
    ugrejano. Efikasnost zagrevanja u mikrotalasnoj pei zavisi najvie od sadraja vode u
    hranljivoj namirnici. Poto porcelan i staklo ne sadre skoro nimalo molekula vode u sebi, oni
    ni ne oduzimaju energiju od mikrotalasa koje emituje pe, pa se stoga ni ne zagrevaju mnogo.
    Drugi materijali kao to su papir, plastika, keramike ili karton, takoe su najee potpuno
    providni za elektromagnetne talase koje emituje pe, pa se ni oni ne zagrevaju u njoj. S druge
    strane, metali se ne smeju koristiti u mikrotalasnim peima, jer reflektuje mikrotalase, to
    moe uzrokovati neeljenu interferenciju, kao i eventualno pojaanje amplituda talasa. Drveni
    sudovi se takoe ne smeju koristiti u ovim peima jer poseduju visok sadraj vode koja bi
    apsorbovala mikrotalase i intenzivnim vibriranjem dovela do pojava pukotina, pa i do
    lomljenja drvene posude. Mikrotalasne penice su mnogo efikasnije od obinih pei jer greju
    samo hranu, ali ne i okolni vazduh.

    - ta je to bebi monitor?

    Bebi monitor predstavlja mini radio predajnik koji prevodi elektrini signal dobijen sa
    mikrofona u frekventno modulisani (FM) radio signal koji zatim emituje na jednoj frekvenciji
    (49300, 49830, 49845, 49860, 49875 ili 49890 MHz) dokle god je ukljuen. Domet
    predajnika je reda veliine razmera kue zajedno sa dvoritem, pa stoga pomou prijemnika
    bebi monitora moete uti vau bebu kada se probudi iako se pri tome nalazite, npr. u
    susednoj sobi ili u dvoritu. Bebi monitor se stoga sastoji iz jednog radio predajnika koji
    postavljamo u blizini zvuka koji elimo da sluamo, i radio prijemnika sa malim zvunikom
    koji moemo zakaiti za neki deo odee ili ga nositi sa sobom. Prenik prostiranja signala je
    najee nekoliko desetina metara, a pomou ove naprave moete npr. sluati televizijsku
    emisiju u drugoj sobi ili uti udaljeno zvonce ili telefon.

    - Da li smo stvarno neto vii kada se probudimo?

    Skoranja nauna istraivanja su pokazala da smo zaista neto vii kada se probudimo
    ujutro, a za ovaj efekat postoje dva razloga. Kod dece koja jo uvek rastu, dolazi do
    intenzivnijeg luenja hormona rasta tokom noi od strane hipofize, to dovodi do niza
    hormonski indukovanih biohemijskih reakcija koje rezultuju u produenju kostiju na njenim
    krajevima (epifizama). Ipak, kod odraslih bia, ova pojava smanjivanja visine tokom dana,
    kao i rasta tokom noi, povezana je sa dejstvom gravitacije na nau kimu. Naime, kada
    hodamo ili sedimo preko dana, dolazi do blage i jedva primetne kompresije, tj. sabijanja
    susednih kimenih prljenova pod dejstvom sile tee, dok kada spavamo u leeem poloaju
    dolazi do ponovnog izduivanja i isto tako blagog poveanja rastojanja izmeu susednih
    kimenih prljenova, pa nam je kima za itavih 16 milimetara dua ujutru.

    - Zato se majice posle pranja isprave kada ih opeglamo?

    Tekstilne tkanine se sastoje od mnotva dugakih vlakana, od kojih se svako sastoji od
    miliona dugakih molekula koji naleu jedni preko drugih tako da formiraju slabe (uglavnom
    vodonine) veze izmeu sebe. Pod dejstvom pranja, hidroksilni i vodonini joni na koje
    disosuje (razlae se) voda, izazivaju raskidanje ovih veza i njihovo uspostavljanje na drugim
    krajevima tako da koulja uz dejstvo mehanike sile, postaje izguvana. Ipak, njenim
    peglanjem, ove meumolekulske veze se rekonstituiu na svojim pravim mestima tako da
    koulja opet poprima svoj prvobitni izgled. Pamuk se sastoji od molekula celuloze koji
    predstavljaju dvodimenzionalne polimere (kod kojih se veze pruaju u dva, meusobno
    normalna pravca) glukoze. Hidroksilne grupe tre sa krajeva molekula celuloze i kae se za
    vodonine molekule iz drugih molekula celuloze putem vodoninih veza. Pod dejstvom malo
    toplote i vlage, ove veze se mogu raskinuti, a ovo se upravo i postie peglanjem. Sigurno vam
    je poznato kako se koulja ili bilo koja druga pamuna tkanina teko ispravlja peglanjem
    ukoliko je tkanina isuvie suva ili ukoliko pegla nije dovoljno topla. Naime, poviena
    temperatura ubrzava sve hemijske reakcije u prirodi, pa i reakciju raskidanja vodoninih veza
    u pamuku, koje se zatim ponovo uspostavljaju tako da se prilagoavaju utisnutom obliku.
    Naime, brzina svih hemijskih reakcija u prirodi zavisi od eksponenta negativnog kolinika
    energije aktivacije reakcije (energije koju je potrebno predati esticama sistema kako bi one
    prebrodile energetsku barijeru i prele u stabilno energetsko stanje proizvoda reakcije) i
    proizvoda Bolcmanove konstante (kada traimo brzine izvoenja pojedinanih hemijskih
    reakcija ili gasne konstante kada je re o molu, odnosno 6,02 10
    23
    estica sistema) i
    temperature na kojoj se odigrava reakcija: e
    -E/kT
    . Tako, ukoliko je negativna vrednost
    kolinika kojim se stepenuje broj e jednaka 30, reakcija e se odigrati za samo jednu
    desetinku sekunde, ukoliko je ovaj odnos jednak 50, reakcija e se odigrati za 16 meseci, dok
    kada je odnos jednak 60, reakciji e biti potrebno 30 000 godina da se odigra. U svakom
    sluaju, kada skinemo peglu sa koulje, ona postaje ravna, jer smo uspeli da uskladimo slabe
    meumolekulske veze u njoj sa oblikom donje, ravne i tople povrine pegle. Kod tkanina
    slinih pamuku, efekat koji se postie peglanjem je skoro isti, osim to meumolekulske veze
    koje se raskidaju i rekonstruiu ne moraju biti vodonine, ve mogu biti kovalentne. Tako,
    npr. vuna poseduje kovalentne unakrsne meumolekulske veze koje se raskidaju i ponovo
    formiraju na odgovarajuim mestima omoguavajui tako da se tkanina opegla pomou
    odgovarajuih hemikalija. Sintetike tkanine kao to su poliamid (najlon), poliester, acetati i
    triacetati, osetljive su na toplotu tako da se prilikom proizvodnje mogu podesiti tako da se
    same ispravljaju na odreenoj temperaturi.

    - Zato se novanice za razliku od obinog papira ouvaju kada se zajedno
    sa pantalonama operu u maini za ve?

    Obian papir kao to su papir iz svezaka, knjiga, asopisa, novina, konstrukcioni papir
    itd., pravi se od celuloze, dugakih ugljeninih polimernih molekula koji se dobijaju iz
    drvea. Od drvea se prave fine, celulozne niti koje se zatim polau u listove kako bi se dobio
    papir. S druge strane, papir od koga se izrauju novanice ili line karte, pravi se od tkanina
    biljnog ili ivotinjskog porekla. Naime, pamuna, vunena ili platnena (lanena) tkanina se
    obrauje kako bi se od nje dobila dugaka vlakna. Vunena vlakna se u najveoj meri sastoje
    od proteina keratina, dok se pamuna i platnena vlakna oblau sa slojem organskih boja kako
    bi postala nerastvorna u vodi. Papir dobijen iz ovih vlakana se esto naziva krpljenim ili
    platnenim papirom. Polimerne veze u krpljenom papiru su znatno jae od veza izmeu
    ugljeninih atoma u okviru celuloze iz obinog papira (koji sadri i lignin koji dodatno
    smanjuje jainu papira), a uz to, na papir dobijen iz krpa ne deluje voda. S druge strane,
    obian papir odlino apsorbuje vodu to dovodi do njegovog lakog cepanja nakon to ga malo
    nakvasimo.

    - ta su to belila?

    Ukoliko propustimo elektrinu struju kroz slanu vodu (tj. vodeni rastvor kuhinjske soli
    - NaCl), na jednoj elektrodi e se izdvajati gas hlor (Cl
    2
    ), a na drugoj natrijum hidroksid
    (NaOH). Meanjem ova dva proizvoda elektrohemijske reakcije dobija se natrijum hipohlorat
    (NaOCl). Kada kupimo belilo u prodavnici, onda je to najee 5,25 %-tni rastvor ove
    supstance. Drugim reima, ovom prilikom kupujemo slanu vodu koja je malo izmenjena
    prolaskom struje kroz nju. Osim to se koristi za dezinfekciju bazena i pijae vode zbog svoje
    sposobnosti da unitava bakterije i alge, hlor predstavlja odlino sredstvo za uklanjanje mrlja.
    Sve prirodne boje, pa i mrlje na odei, poseduju u svom sastavu jedinjenja ili delove
    hemijskih jedinjenja koje se nazivaju hromofore, a imaju sposobnost da apsorbuju svetlost
    odreenih talasnih duina, usled ega imaju odreene boje. Kada hlor reaguje sa vodom
    nastaju hlorovodonina kiselina i atomski kiseonik. Kiseonik lako reaguje sa hromoforama
    eliminiui deo njihove atomske strukture koji je odgovoran za apsorpciju svetlosti i stvaranje
    boje.

    - Zato predmeti ostanu na stolu ako brzo pomerimo stolnjak ispod njih?

    Ovaj trik predstavlja jedan od najeih kolskih primera Njutnovih zakona kretanja.
    Naime, prvi Njutnov zakon nam kae da e predmeti na stolu ostati nepokretni sve dok na njih
    ne pone da deluje neka spoljanja sila. Da bismo pokrenuli predmete sa stola, neophodno je
    da na njih primenimo horizontalnu silu, to u sluaju pomeranja stolnjaka predstavlja sila
    trenja izmeu stonih predmeta i stone mueme. Njutnov drugi zakon nam kae da je vrednost
    sile koja je neophodna da ubrza predmete na stolu direktno proporcionalna ubrzanju
    predmeta. Kada se stolnjak pomera polako, predmetima odgovara malo ubrzanje stolnjaka, pa
    se i oni pokreu sa njom. Kada se stolnjak brzo izvue, predmetima je potrebno vee ubrzanje
    da bi se pokrenuli zajedno sa njim, a sila koja uzrokuje izvlaenje stolnjaka je vea od
    dostupne sile trenje, pa tada predmeti ostaju na svojim mestima.

    - Kako rade aparati za regulisanje vlanosti?

    Najei tipovi aparata za regulisanje vlanosti su jednostavni isparavaki ovlaivai.
    U okviru njih, voda koja se nalazi u rezervoaru aparata prolazi pored filtera na kome se
    adsorbuje a zatim pomou ventilatora koji provodi vazdune struje iz sobe pored filtera, voda
    se i rastvara u vazduhu koji stoga postaje vlaniji. Ovakvi ureaji se najee koriste zimi
    kada je vazduh u kuama uvek neto suvlji od okolnog vazduha. Meutim, to je vea
    relativna vlanost vazduha (odnos mase vode koja je rastvorena u vazduhu i maksimalne mase
    vode koja se moe rastvoriti u istoj koliini vazduha na datoj temperaturi), to e voda tee
    isparavati sa filtera, pa su stoga aparati za regulisanje vlanosti ovog tipa najee
    samoreguliui. Naime, sa porastom vlanosti, koliina vode koja se rastvara u okolnom
    vazduhu prirodno opada. Ovakvi aparati su esto prikljueni za kune klima-ureaje, a i tada
    rade na slian nain: metalna mrea ili ekran su pozicionirani u cevi pei ili hladnjaka, voda iz
    kunih vodovodnih cevi prolazi kroz ovaj ekran, a struje vazduha (iz cevi) u prolazu zahvataju
    vlagu i prenose je u sobu. Postoje i mnogi drugi naini za poveanje vlanosti u kui. Naime,
    dovoljno je da postavimo iniju sa vodom (ili mokri pekir) na vrh toplog radijatora ili pei,
    pa e vazduh u sobi postati neto vlaniji. Na slinom principu rade i tzv. parni aparati za
    regulisanje vlanosti kao i mnogi drugi mehaniki tipovi ovih aparata, kao npr. impelerski
    ovlaivai u kojima rotirajui disk razbacuje vodu ka rasprivau oblika saa koji razbija
    vodene kapi u veoma male i fine kapljice koje plutaju u vazduhu i koje se i vide u okolini
    ovakvog aparata u vidu fine magle. Postoje i ultrazvuni ovlaivai u kojima metalna
    dijafragma potopljena u vodu vibrira pri ultrazvunoj frekvenciji kako bi formirala izuzetno
    male i fine vodene kapljice. Ultrazvuni ovlaivai su najee veoma tihi u svom stvaranju
    hladne magle, a postoje i aparati (koji su takoe samoreguliui slino isparavakim
    ovlaivaima) kod kojih neka krpa, papirni materijal ili neka pena izvlae vodu iz rezervoara,
    a fen koji duva u ovaj vlani materijal izaziva vazdune struje koje odnose vlagu u vazduh
    sobe.

    - Kako klima-ureaji hlade sobu?

    Osim to se koriste u nekim prevoznim sredstvima, klima-ureaji se mogu primetiti na
    prozorima kua, u dvoritima ili ak i na krovovima. U tipinom prozorskom klima-ureaju,
    kompresor sabija hladni gas freona, tako da on postaje vru i pod visokim pritiskom. Ovako
    zagrejani freon se zatim kree kroz niz cevi koje se nalaze sa strane spoljanjosti kue, pri
    emu rasipa toplotu i kondenzuje se u tenost. Teni freon zatim prolazi kroz irei ventil, pri
    emu isparava i ponovo postaje hladni gas koji zatim prolazi kroz drugi niz cevi koje se
    nalaze sa strane unutranjosti kue, pri emu apsorbuje toplotu i hladi vazduh u kui. Izmeu
    kraja sa toplim i kraja sa hladnim cevima postoje jo dva ventilatora, pri emu jedan ubrzava
    tok hladnog vazduha ka kui, dok drugi ubrzava vazduno strujanje toplog vazduha ka spolja.
    Klima-ureaji koji se nalaze u dvoritima poseduju mogunost razdvajanja tople i hladne
    strane ureaja, a osim to je kapacitet ovakvih klima-ureaja vei od prozorskih tipova, ne
    postoji nijedna druga bitnija razlika izmeu njih. Ipak, sistem rada klima-ureaja sa krova
    kue je neto drugaiji. Naime, ovakvi ureaji pomou freona hlade vodu do temperatura
    izmeu 4,4 i 7,2
    o
    C, a ovako ohlaena voda se zatim provodi kroz zidove kue. Meutim, u
    posebno velikim sistemima se ne koristi vazduh za rasipanje toplote iz spoljanjih cevi, ve se
    u ovu svrhu koriste tzv. hladei tornjevi koji izduvavaju vazduh kroz tok vode koji prolazi
    kroz debeli sloj plastine mree i isparava ime se voda hladi. Tako, efikasnost hlaenja
    pomou hladeih tornjeva direktno zavisi od relativne vlanosti vazduha, kao i od pritiska
    okolnog vazduha. Naime, sa smanjenjem vlanosti poveava se mogui temperaturni pad koji
    se moe izvesti pomou hladeeg tornja.

    - Da li moemo da pomou uskladitenog snega tokom zime hladimo kuu
    leti?

    Izgradnja jednog sistema koji bi nam omoguavao da pomou prikupljenog snega
    tokom zime, hladimo kuu leti, ne bi bio nimalo komplikovan posao. Sve to nam je potrebno
    je jedan veliki, toplotno izolovani sud (verovatno u obliku rupe u zemlji) sa namotajima cevi
    na svom dnu. U ovaj veliki sud bismo zimi ubacivali sneg, a zatim bismo uspostavili tok
    hladne vode ka radijatoru klima-ureaja u kui. Bila bi nam potrebna jo samo i mala pumpa
    koja bi pumpala hladnu vodu iz suda ka kui. Sledee to je potrebno da uradimo je da
    izraunamo koliko e nam uskladitenog snega biti potrebno za hlaenje kue tokom toplih
    letnjih dana. Pretpostavimo da e na klima-ureaj raditi 12 sati dnevno tokom tri letnja
    meseca, da naa kua poseduje klima-ureaj od 5 tona (60 000 BTU British Thermal Units,
    a 1 BTU je jednaka 1055 Dula ili 252 kalorije, a 1 Vat energije je jednak 3,412 BTU na as),
    kao i da e na sud skladititi sneg sa efikasnou od 50 % (drugim reima, ako se polovina
    snega otopi do i tokom leta). Stoga, ako pomnoimo 60000 BTU/as 12 asova/dan 92
    dana = 66 240 000 BTU, a ukoliko uraunamo i efikasnost od 50 %, tada je koliina toplote
    koju e morati da redukuje klima-ureaj jednaka 132 480 000 BTU. Toplota topljenja leda je
    jednaka 80 kalorija po gramu, to znai da ako imamo jedan gram leda, moraemo da mu
    predamo 80 kalorija da bismo ga preveli u teno stanje. Jedna BTU sadri 252 kalorije, pa
    nam je stoga potrebno 3,15 grama leda da bismo pomou njega apsorbovali 1 BTU toplote.
    Stoga, mnoei 132 480 000 BTU sa 3,15 grama/BTU, dobiemo 417 312 000 grama,
    odnosno 417,312 tona leda potrebnog da hladimo kuu leti. 417 tona leda priblino stane u
    zapreminu od 458 000 litara (s obzirom da se tena voda za 9-10 % proiri prilikom prelaska
    u kristalno stanje), to istovremeno predstavlja ledenu kocku stranice jednake 7 metara i 70
    santimetara. Ova varijanta letnjeg hlaenja je veoma povoljna ukoliko uzmemo u obzir da
    bismo za ekvivalentno hlaenje korienjem elektrine energije po ceni od 7,5 centi po
    kiloVat-asu, morali da platimo 1500 dolara.

    - Kako usisiva usisava prainu?

    Obini usisiva se sastoji od 6 osnovnih komponenti, a to su: otvor kroz koji se
    usisava, ispustni otvor, elektrini motor, ventilator, porozna kesa i kuite. Kada ukljuimo
    usisiva, elektrina struja pokree motor koji je zakaen za ventilator (koji podsea na
    propeler aviona). Kada se zarotira ventilator, on pokree vazduh ka ispustnom otvoru, ime se
    smanjuje gustina vazduha (a time i njegov pritisak) iza propelera, a poveava gustina estica
    ispred njega. Pad pritiska iza ventilatora je slian padu pritiska u slamici kroz koju pijemo
    milk shake. Pritisak u oblasti iza ventilatora pada ispod pritiska izvan usisivaa (tj.
    atmosferskog pritiska), to dovodi do kretanja estica vazduha iz oblasti vieg u oblast nieg
    pritiska, odnosno pravo ka kesi usisivaa. Slino vodenoj struji koja povlai sa sobom lie i
    spirane estice sa podvodnog i priobalskog kamenja, i vazduna struja usmerena ka kesi
    usisivaa povlai sa sobom lagane estice praine i male otpatke sa tepiha. Neki usisivai
    poseduju i rotirajue etke na vrhu otvora cevi usisivaa koje podiu estice praine sa tepiha
    u visinu odakle ih lake sa sobom povlai usisavana vazduna struja. Kese usisivaa u kojima
    se skuplja praina su napravljene od poroznog tkanog materijala (najee su platnene ili
    papirne) i ponaaju se kao vazduni filteri. Naime, male rupice u kesi su dovoljno velike da bi
    kroz njih prole estice vazduha, ali su isuvie male da bi i estice praine prole kroz njih.
    Snaga kojom usisiva usisava vazduh direktno zavisi od brzine rada motora koji pokree
    ventilator, eventualne blokade vazdunog toka u cevi usisivaa (kada se nagomila mnogo
    praine u cevi, otpor kretanju vazduha je vei, pa se svaka estica vazduha kree sporije usled
    poveanog trenja, a ovo je i razlog zato usisiva radi najbolje kada mu promenimo kesu) i
    veliine otvora cevi kroz koju se usisava vazduh (poto je brzina rada ventilatora konstantna,
    broj estica vazduha koji u jedinici vremena proe kroz usisiva je takoe konstantan, pa
    stoga, to je otvor ui, to e estice vazduha bre prolaziti kroz njega, pa se pomou ueg
    otvora mogu skupljati estice ija je teina isuvie velika da bi se mogle skupiti pomou
    nekog od irih otvora). Danas, osim runih usisivaa, postoje i centralni vakuumski sistemi
    koji itavu kuu pretvaraju u usisiva. Naime, ventilator iz podruma ili iz dvorita usisava
    prainu iz raznih delova kue putem cevi rasporeenih po zidovima kue. Postoje i tzv.
    ciklonski usisivai koji ne poseduju nikakvo skladite praine, ve usisavanu vazdunu struju
    ubrzavaju do visokih brzina kroz jedan ili vie cilindara du spiralne putanje. Pod dejstvom
    snane centrifugalne sile, sve estice praine se odvajaju od vazdune struje i skupljaju na dnu
    cilindra.

    - Zato je korisno provetravati posteljinu i tepihe?

    U vreme kada nisu postojali usisivai, bilo je neophodno otarasiti se nataloene
    praine i bakterija sa posteljine, ebia i tepiha putem njihovog provetravanja. Tokom jednog
    sunanog dana, spoljanji vazduh je pomean sa izvesnom dozom ultraljubiastih talasa (UV)
    koji predstavljaju odlino dezinfekciono sredstvo jer zahvaljujui svojoj visokofrekventnosti,
    odnosno visokoenergetinosti, unitava bakterije. Takoe, i jaa strujanja vazduha pod
    otvorenim nebom utiu na eliminisanje praine iz provetravane posteljine. Stoga je veoma
    korisno da se s vremena na vreme, dueci i ebii izloe dejstvu Suneve svetlosti i strujanja
    vazduha. Ultraljubiasti talasi nalazi raznu primenu kao dezinfekciono sredstvo. Tako, npr.
    mnogi bazeni koriste dezinfekcione sisteme na principu povremenog proputanja
    ultraljubiastih talasa kroz vodu. Vodovodne slube u nekim mestima radi dezinfikovanja
    pijae vode esto koriste UV talase umesto hlora. Postoje, takoe i moderni ureaji za
    dezinfekciju etkice za pranje zuba uz pomo UV talasa.

    - Zato je svetlost koja dolazi spolja iz sobe u kojoj je upaljen TV skoro
    uvek plava?

    TV u boji poseduje ekran sa fosfornim takicama u tri razliite boje: crvenoj, zelenoj i
    plavoj, a kombinacijom ove tri boje, televizijski ekran je u stanju da proizvodi sve boje iz
    svetlosnog spektra, a time i belu boju kao skup svih boja. S obzirom da svako telo u prirodi
    emituje elektromagnetne talase u zavisnosti od svoje temperature, pojam temperaturske boje
    se esto koristi za opisivanje relativnog udela razliitih boja u svetlosti koju emituje odreeni
    izvor. Na niskim temperaturama izvora, preovlaivae boje duih talasnih duina, kao to su
    uta, narandasta i crvena, dok e sa porastom temperature izvora sve vie dominirati zelena,
    plava i ljubiasta boja. Tako, na primer, obina sijalica sa icom od tungstena (tj. volframa)
    ija temperatura iznosi oko 3200 K, emituje svetlost u kojoj ima najvie fotona ija
    frekvencija odgovara utoj boji. S druge strane, katodna cev televizora koja emituje elektrone
    i usmerava ih na ekran, nalazi se na temperaturi od oko 5500 6500 K, pa stoga do izraaja
    najvie dolaze visokoenergetske, plave nijanse. Stoga, ako nou posmatramo sobu u kojoj je
    upaljen televizor, do naih oiju e najveim delom doi svetlosni fotoni manjih talasnih
    duina, pa emo i okarakterisati svetlost koja dolazi iz sobe kao plavu. Slian efekat bismo
    mogli da postignemo ako u predveerje pogledamo kroz prozor sobe u kojoj je upaljena
    sijalica. Predeo spolja e nam se uiniti plavljim nego to stvarno jeste u ta se moemo i
    uveriti ukoliko izaemo napolje. Nae oi nee vie porediti svetlost koja se odbija od
    spoljnjih predmeta sa svetlou iz sobe, i boje e povratiti svoju prirodnost i opet nam
    izgledati vie neutralne. Takoe, ako se zagledamo u svetlost koja dolazi iz sobe u kojoj je
    upaljena sijalica, primetiemo utu svetlost, jer kao to smo ve primetili, uta boja dominira
    u svetlosti sijalice od tungstena. Soba u kojoj je upaljena fluoroscentna lampa, izgledae nam
    spolja belo, jer fluoroscentni svetlosni izvori stvaraju svetlost iji je spektar najsliniji
    dnevnoj Sunevoj svetlosti.

    - Kako moemo da napravimo teleskop kod kue?

    Teleskop je uveliavajui instrument koji se koristi za posmatranje zvezda i drugih
    udaljenih objekata. Da bi uveliao sliku, teleskop prima svetlost pomou soiva objektiva ili
    primarnog ogledala, koje ovu svetlost (lik) fokusira u taku prostora u kojoj se nalazi soivo
    okulara koje uveliava posmatrani predmet i prikazuje ga oku. Da bismo sami napravili jedan
    teleskop, potrebne su nam sledee stvari: 2 uveliavajua stakla (dva konkavna soiva,
    premda je objektiv najee konveksno ispupeno, a okular konkavno udubljeno soivo)
    od po oko 2,5 3 cm u preniku (najbolje ukoliko je jedno soivo vee od drugog), kartonska
    cev kao npr. rolna toaletnog ili ukrasnog papira, ali to dua to bolja, zatim lepljiva traka,
    makaze, lenjir i list tampanog papira kao npr. nekih novina ili asopisa. Stavite jedno
    uveliavajue staklo izmeu vas i lista novina. List e izgledati zamueno. Stavite, sada drugo
    uveliavajue staklo izmeu vas i prvog stakla i pomerajte ga napred nazad dok se slova na
    listu novinu ne izotre, tj. dok ne dou u fokus (iu). Primetiete da su slova uveana i
    okrenuta naopake. Dok vi ovo drite u rukama, neka va drugar izmeri rastojanje izmeu dva
    uveliavajua stakla. Napravite zatim prorez na kartonskoj cevi, na oko 2,5 cm od prednjeg
    otvora cevi. U ovaj prorez smestite jedno uveliavajue staklo. Drugi prorez na kartonskoj
    cevi napravite tano na onom rastojanju koje je va drugar izmerio i tu stavite drugo
    uveliavajue staklo. Oba stakla zalepite za kartonsku cev pomou lepljive trake i ostavite
    oko 2,5 cm prostora od prednjeg otvora cevi do prvog stakla i oko 1-2 cm od drugog stakla do
    zadnjeg otvora cevi. Ovako ste napravili jedan jednostavni refraktujui teleskop, pomou
    koga moete posmatrati mesec, zvezde i sazvea, kao i neke zemaljske objekte, npr. ptice ili
    kue. I naravno, ne zaboravite da gledajui kroz teleskop, mi gledamo i u prolost. Naime,
    posmatrajui neko nebesko telo udaljeno milion svetlosnih godina, mi zapravo vidimo to telo
    onako kako je ono izgledalo pre milion godina, jer je toliko vremena potrebno svetlosti da sa
    njega stigne do naih oiju.

    - Kako rade solarne svetiljke u dvoritima?

    Solarne svetiljke koje se mogu instalirati u dvoritima veoma podseaju na mini-
    satelite. Naime, slino satelitima koji skupljaju solarnu energiju u baterijama kada Suneva
    svetlost pada na njih, a oslobaaju ovu energije kada Sunevu svetlost zakloni planeta, i
    solarne lampe u dvoritima skladite Sunevu energiju tokom dana, a zatim je oslobaaju
    tokom noi. Osnovni delovi ovih svetiljki su: plastini omot, solarna elija na vrhu, jedna AA
    nikl-kadmijumska baterija, mala kontrolna tabla, LED izvor svetlosti i fotootpornik kojim se
    detektuje no. Jedna solarna elija stvara maksimalan napon od 0,45 Volti, a i razliitu jainu
    struje u zavisnosti od veliine elije i koliine svetlosti koja pada na njenu povrinu. Ipak,
    tipina solarna dvorina svetiljka poseduje 4 redno povezane solarne elije koje su u stanju da
    stvore napon od 1,8 Volti i struju maksimalne jaine od 100 miliAmpera kada je dan ispunjen
    blistavom Sunevom svetlou. Solarne elije su direktno preko diode (koja spreava da struja
    iz baterije tokom noi potekne unazad ka solarnoj eliji) povezane sa standardnom nikl-
    kadmijumskom baterijom. Ova baterija stvara napon od oko 1,2 Volta i moe uskladititi
    najvie oko 700 miliamper-asova elektrine energije. Tokom dana, baterije se pune i
    popunjavaju svoj maksimalni kapacitet, osim u sluaju kratkih zimskih dana kada je i Sunce
    itav dan prekriveno oblacima. Kada fotootpornik registruje da je pao mrak, kontrolna tabla
    koja se sastoji od kola od 3 tranzistora prihvata struju sa baterije i pali LED svetiljku. LED
    svetiljka povlai oko 45 milampera sa baterije koja proizvodi napon od oko 1,23 Volti (0,055
    Vata), to je adekvatno svetlosti polovine svee. Potpuno napunjena nikl-kadmijumska
    baterija moe odravati LED lampu upaljenom tokom 15 sati. Ipak, sa ovako slabom
    svetlou, ove svetiljke se mogu videti nou, ali je njihova svetlost nedovoljna da bi se
    osvetlila Zemlja ispod njih. Cena ovakvih svetiljki danas iznosi izmeu $15 i $20. Postoje i
    solarne dvorine svetiljke koje osim LED lampi poseduju i halogene lampe. Naime, LED
    lampe su stalno upaljene tokom noi, dok se jae halogene lampe pale samo na trenutke, npr.
    kada senzor za kretanje u lampi detektuje bliskog prolaznika.

    - ta su to oscilujue batenske prskalice?

    Oscilujue prskalice imaju osobinu da prave vodenu zavesu koja se pomera u prostoru,
    tako da ravnomerno poliva vodom pravougaonik duine 9, a irine 6 metara. Kada zakaimo
    crevo za jedan kraj prskalice i sa zavrtnjem podesimo jainu mlaza, osovina se pokree
    brzinom od oko jednog obrtaja u minutu to izaziva napred-nazad oscilovanje aluminijumske
    poluge na kojoj se nalazi niz otvora za vodene mlazove. Za rotiranje osovine se ne koristi
    motor sa baterijama, ve jednostavna turbina, slina onima koje koriste hidroelektrane za
    stvaranje elektrine energije. Ulazni mlaz vode iz creva se u prskalici deli na dva dela: jedan
    deo prolazi kroz turbinu koja se obre brzinom od nekoliko stotina obrtaja u minuti, dok drugi
    nastavlja put ka polugi sa otvorima. Meutim, da bi se brzina rotiranja turbine smanjila na oko
    jedan obrtaj u minuti (kako bi se aluminijumska poluga polako okretala), prskalica koristi
    trostepeni planetarni sistem zupanika. Ovaj voz zupanika omoguuje usporavanje sa 216
    na samo 1 obrtaj u minuti. Postoje i prskalice koje umesto turbina koriste vodene mlazeve ili
    neke druge sisteme iskoriavanja energije protoka vode za stvaranje linearnog ili rotacionog
    kretanja. Teorijski, mogli bismo da zakaimo i jedan turbinski elektrini generator za crevo i
    da tako koristimo tok vode za rad sijalice koja bi nam osvetljavala okolinu dok nou zalivamo
    cvee, travu, drvee ili ivu ogradu.





    11. Radost igranja


    - Da li bi karusel mogao da se zavrti brzinom svetlosti tako da vreme stoji
    za one koji se voze na njemu?

    Poznato je da sve stvari koje poseduju masu ne mogu da se ubrzaju do brzine svetlosti,
    jer bi njihova masa (koja se poveava zajedno sa brzinom tela) tada postala beskonano
    velika, a za tako neto je potrebna beskonano velika koliina energije. Meutim, ukoliko
    bismo ivice karusela ubrzali do blizu brzine svetlosti, tada bi vreme stvarno znatno sporije
    teklo za ljude na karuselu u odnosu na okolinu karusela. Kada biste se vozili na jednom
    ovakvom karuselu i posmatrali svet koji se okree oko vas, primetili biste da dani prolaze
    veoma brzo. Na taj nain bi ovakav karusel predstavljao jednu vrstu maine za putovanje u
    budunost. Ipak, ukoliko elimo da stvarno izgradimo jedan ovakav super-ultra brzi karusel,
    najpre bismo se susreli sa problemom velike centifugalne sile koju bi ovakav karusel
    neizostavno stvarao. Verovatno najbra rotirajua tela dananjice predstavljaju zamajci.
    Zamajci visokih brzina plutaju na magnetnim leajevima u vakuumskoj komori tako da trenje
    kome su izloeni praktino i ne postoji. Ovakvi zamajci mogu dostii brzine i do 200 000
    obrtaja u minutu. Meutim, glavni problem kod zamajaca koji se okreu ovako brzo
    predstavlja dezintegracija rotora. Naime, spoljanja sila koja deluje na rotor je ogromna. Ipak,
    i ako bismo pretpostavili da se zamajac prenika oko 32 santimetra i obima jednog metra
    obre brzinom od million revolucija u minutu, tada bi se ivica zamajca kretala brzinom od
    samo 55 000 kilometara na as, to je pet i po puta manje od brzine svetlosti u vakuumu.
    Druga varijanta bi bila izgradnja izuzetno velikog karusela koji bi moda bio veliki kao
    rastojanje od Zemlje do Sunca (tj. prenika 300 miliona kilometara). Obim ovakvog karusela
    bi bio jednak oko 942 miliona kilometara i bilo bi dovoljno da se ovakav karusel okree
    brzinom od samo jednog obrtaja na as da bi se njegove ivice kretale brzinom bliskoj brzini
    svetlosti. Najjednostavniji nain putovanja u budunost bi moda bilo putovanja po pravoj
    liniji u svemirskom brodu brzinom bliskoj brzini svetlosti. Meutim, ukoliko biste eleli da se
    brod ubrzava sa npr. dvostrukom vrednou gravitacionog ubrzanja Zemlje (to znai da bi
    putnici broda bili dvostruko tei tokom procesa ubrzavanja), proces ubrzavanja bi trajao oko
    pola godine, a i potronja goriva neophodna za ovakvo ubrzanje bi bila izuzetno velika.

    - Zato nam se zavrti u glavi kada se vrtimo u krug?

    Pomou vestibularnog sistema (sistema za odravanje ravnotee), koji predstavlja
    gornji deo unutranjeg uha, nae telo osea da li se nalazi u uspravnom poloaju, da li je
    nagnuto na neku stranu, poloeno naglavake ili lei na leima, kao i da li se kree (u odnosu
    na okolni vazduh) ili miruje. Vestibularni sistem osea kretanje pomou 3 polukruna kanala
    postavljena meusobno pod pravim uglovima (jer i prostor kroz koji se kreemo poseduje tri
    dimenzije postavljene meusobno pod pravim uglovima). U ovim kanalima se osim
    vlaknastih nervnih zavretaka razliitih orijentacija nalazi i endolimfni fluid u kome su
    rastvoreni mali kristali kalcijum karbonata (krede). koji se leluja pod dejstvom kretanja glave
    i tako stimulie nervne elije koje odgovarajue impulse alju u mozak. Kada savijamo glavu,
    Zemljina sila gravitacije povlai kristale kalcijum karbonata ka sebi, odnosno ka vrhu nae
    glave, a ovi kristali stimuliu nervne elije, koje zatim alju odgovarajue elektrine impulse
    ka mozgu. Mozak prepoznaje ove signale i tumai u kom poloaju se nalazi glava. Kada se
    vrtimo u krug, fluid se kree u pravcu naeg okretanja i mozak osea da se okreemo.
    Meutim, kada stanemo, endolimfni fluid nastavlja pod dejstvom inercije da se jo neko
    id38064540 pdfMachine by Broadgun Software - a great PDF writer! - a great PDF creator! - http://www.pdfmachine.com http://www.broadgun.com
    vreme okree, pa iako stojimo, mozak jo neko vreme dobija signal okretanja u prostoru.
    Astronauti u orbiti esto oseaju vrtoglavicu jer bez prisustva Zemljine tee nemaju jasnu
    orijentaciju u prostoru, jer je sila gravitacije neophodna za funkcionisanje ula za ravnoteu u
    unutranjem uhu, pa im pojmovi kao to su ''gore'' i ''dole'' ne znae mnogo. Takoe, i ronioci
    su (usled sile potiska koja pod vodom deluje tako da slabi privlanu, ka Zemlji usmerenu silu
    gravitacije) pod vodom esto u stanju da izgube orijentaciju u prostoru. S druge strane,
    poznato je da mievi imaju odlian sistem za odravanje ravnotee s obzirom da su u stanju
    da naprave i po nekoliko hiljada obrtaja (tokom tzv. mijih igranki), a da pri tome ne izgube
    orijentaciju u prostoru.

    - Kako neke koverte sa pismima svetle u plavoj boji kada se otvore?

    Ukoliko ste nekada drali u rukama jednu od samolepljivih koverti za pisma, sigurno
    ste primetili kako se na lepku priljubljenom za kovertu pojavljuju plave iskrice svetlosti, svaki
    put kada otvorimo koverat. Naime, svi lepkovi predstavljaju polimere koji imaju sposobnost
    povezivanja dve strane lepka tako da zajedno formiraju umreenu strukturu koja dri
    zalepljene predmete u kontaktu. Kada odlepljujemo dve samolepljive povrine, ulaemo
    izvesnu mehaniku energiju neophodnu da bismo raskinuli poliemrne veze koje odravaju
    koverat zalepljenim. Prilikom toga, polimerni ugljenikovi lanci koji se pruaju u cik-cak,
    najpre se izravnjavaju spreavajui kidanje veza tako da njihova strukturna konformacija
    postaje energetski nestabilnija. Stoga, ukoliko uloimo isuvie malu koliinu energije za
    kidanje lepka, mi emo uticati na strukturu polimera, ali neemo izazvati njegovo kidanje.
    Meutim, sa poveanjem uloene sile, doi e do kidanja lanca polimera i kao posledica
    ponovnog oputanja lanaca i njihovog povratka u stabilniju energetsku konfiguraciju,
    osloboena enegrija e se u maloj meri iskoristiti i da prevede odreeni broj elektrona koji
    pripadaju atomima lanca na neku energetskiju orbitalu. Prilikom povratka elektrona sa
    pobuenog stanja na nie energetsko stanje, odnosno na orbitalu koja je blia atomu ili
    molekulu kome elektron pripada, doi e do emisije energetske razlike orbitala u vidu
    elektromagnetnog kvanta, odnosno fotona svetlosti. Slian efekat emisije svetlosti se moe
    primetiti i kod izolatorskih lepljivih traka, kao i kod mnogih drugih nalepnica i lepkova.

    - Zato je bicikl tako stabilan samo kada ga vozimo?

    Svako telo koje se obre oko svoje ose, kao npr. toak, igra ili ventilator, poseduje
    osobinu ugaonog impulsa. S druge strane, torzija predstavlja brzinu promene ugaonog
    impulsa, a moe se opisati i kao vektorski proizvod sile koja deluje na telo i rastojanja od ose
    rotacije do neke take na pokretnoj povrini rotirajueg tela. S obzirom da se torzija
    predstavlja kao proizvod dva vektora, njen pravac je normalan na ravan u kojoj se nalaze
    poluprenik rotirajueg tela i pravac sile koja deluje na telo i izaziva njegovu rotaciju. Smer
    torzije i ugaonog impulsa nam daje tzv. pravilo desne ruke. Razlog zato smo stabilni dok se
    vozimo na biciklu, potie iz zakona o odranju ugaonog impulsa kada nikakva spoljanja
    torzija ne deluje na telo. Poto je ugaoni impuls vektor, osim ouvanja njegovog intenziteta,
    vai i ouvanje njegovog pravca i smera, a to znai da e svaka promena orijentacije bicikla
    dovesti do promene vektora ugaonog impulsa. Usled ovog zakona odranja, rotirajui tokova
    tee da, dok se vozimo, ostanu stalno u istoj ravni, kako bi i pravac vektora ugaonog impulsa
    ostao nepromenjen. Meutim, ukoliko smanjimo brzinu naeg bicikla, primetiemo da nije ni
    upola lako odravati ravnoteu kao u sluaju kada se vozimo brzo, a uzrok ovoj pojavi je u
    tome to je ugaoni impuls, iji je intenzitet jednak proizvodu mase toka i brzine njegove
    rotacije, znatno manji u sluaju spore vonje, pa se stoga i pravac rotacije moe lake
    promeniti. Postoje i posebne vrste bicikala sa ugraenim dodatnim tokom koji ne dodiruje
    zemlju, ve svojom rotacijom u vazduhu samo doprinosi ukupnom ugaonom impulsu bicikla,
    pa je tada i vonja pri malim brzinama lake izvodljiva. Meutim, ako bismo ovaj dodatni
    toak zavrteli tokom vonje u suprotnom smeru od smera kretanja bicikla, verovatno bismo
    primetili da je tada bicikl skoro nemogue voziti, jer ovakvo suprotno usmereno rotiranje
    dodatnog toka dovodi do smanjenja ukupnog ugaonog impulsa bicikla, pa se stoga i
    ravnotea tee odrava. Kada je bicikl nepokretan, tada je najtee odravati ravnoteu, jer on
    tada ne poseduje svoj ugaoni momenat.

    - Zato napumpana lopta bolje odskae od podloge od ispumpane lopte?

    Kada lopta miruje u naoj ruci, ona poseduje izvesnu potencijalnu energiju kao
    posledicu odreenog poloaja u Zemljinom gravitacionom polju, ali joj je kinetika energija
    praktino jednaka nuli u naem referentnom sistemu. Kada ispustimo loptu na pod, njena
    kinetika energija poinje da raste na raun smanjenja potencijalne energije, tako da je u
    svakom trenutku njena ukupna energija (suma kinetike i potencijalne energije) jednaka. U
    trenutku udara lopte o pod, njena kinetika energija je dostigla maksimalnu vrednost, a
    potencijalna energija minimalnu. U sluaju sudara elastine lopte i dovoljno tvrde i
    neelastine podloge, doi e do prilino elastinog sudara, to znai da se nee utroiti
    preterano velika koliina energije lopte za zagrevanje podloge i same lopte, ve e podloga
    vratiti energiju lopti i ona e odskoiti navie. Naravno, ukoliko pustimo loptu da sama
    odskae, prilikom svakog sledeeg odbacivanja, visina do koje e se popeti e biti sve manja,
    jer se pri svakom sudaru neto kinetike energije lopte pretvori u toplotu. Tokom odskoka,
    lopta uva u svojoj ulubljenoj povrini neto od svoje kinetike energije. Lopta i pod
    meusobno udubljuju jedan drugog, a ovaj proces zahteva fiziki rad, odnosno prenos
    energije sa jednog mesta na drugo. Lopta i pod gube svoju brzinu jedan u odnosu na drugog i
    njihove elastine povrine primaju dodatnu energiju. Sa odskokom lopte, dve povrine se
    ispravljaju i pretvaraju energiju uskladitenu u iskrivljenoj povrini u kretanje lopte. Koliko e
    efikasno lopta uskladititi energiju zavisi od niza faktora, a pre svega od koliine vazduha
    koju lopta sadri. Slabo napumpana lopta i odskae slabo jer se njena povrina isuvie lako
    udubljuje, pa stoga ona troi isuvie mnogo energije na unutranje trenje, tj. na zagrevanje
    lopte i podloge. S druge strane, dobro napumpana lopta sa visokim pritiskom vazduha u njoj
    se veoma malo udubljuje i efikasno uva energiju u kompresovanom vazduhu u njoj. U
    optem sluaju, to je tvri materijal od koga odskae lopta, to je elastiniji materijal od koga
    je napravljena lopta i to je ona vie napumpana, odnosno to je vei pritisak vazduha u njoj,
    to e ona bolje odskakati.

    - Koliko se moe poveati skok uz pomo tramboline?

    Putem jednog skoka na trambolinu, visina skoka se u najboljem, tj. idealnom sluaju
    moe udvostruiti. Ukoliko ste skoro bili u cirkusu, verovatno ste primetili da akrobata
    najee skoi dva puta (jednom na trambolinu i jednom sa nje). Poto idealna trambolina ni
    ne daje niti oduzima energiju akrobati, maksimalne koliina kinetike energije koju akrobata
    moe imati nakon skoka sa tramboline je jednaka dvostrukoj vrednosti kinetike energije
    skoka bez tramboline. Ipak, u realnom sluaju, neto energije se potroi u trenju akrobate sa
    vazduhom i sa trambolinom, pa je kinetika energija akrobate nakon skoka sa tramboline
    uvek neto manja od udvostruene poetne energije kretanja. Takoe, ako je trambolina
    isuvie tvrda, noge akrobate ne mogu da preuzmu ukupno ubrzanje, a kada je trambolina
    isuvie meka i neelastina, kinetika energija akrobate se skoro uopte ne poveava.

    - Koji od ova tri sporta bi bilo najtee, a koji najlake igrati na Mesecu:
    koarku, fudbal ili ragbi?

    Prvo to nam je palo na pamet je to da bi igranje fudbala bilo najtee i ovaj sport bi
    zahtevao najvea dodatna prilagoavanja igraa. Poto fudbaleri utiraju loptu nogama, imali
    bi mnogo manju kontrolu nad loptom u odnosu na ragbiste ili koarkae. Na Mesecu, lopta bi
    bila podvrgnuta mnogo nasuminijem kretanju i jedva da bi bila u kontaktu sa podlogom, jer
    je gravitacija na Mesecu 6 puta slabija od gravitacije na Zemlji. U Meseevom ragbiju bi
    postojali vrlo dugi pasovi, a i hitri ragbisti koji na Zemlji pokuavaju da preskoe kompletnu
    protivniku odbrambenu liniju, na Mesecu bi verovatno probali da prave letee skokove.
    Koarkai bi na Mesecu dobili najvea poboljanja u svojoj igri, pa bismo bili u prilici da
    vidimo neka odlina zakucavanja. Videli bismo ak i zakucavanje za tri poena. Ustvari, mogli
    bismo da skoimo sa pola terena i bez problema zakucamo loptu u ko. Zbog toga to je nain
    izvoenja skok-uta isti i na Zemlji, kao i na Mesecu, igrai ne bi imali problema u
    prilagoavanju za ut spolja, a i trebalo bi im mnogo manje snage za svaki potez. Pa zar
    koarkai nisu ve zabrinuti to Zemlja ima toliku gravitaciju. Sve u svemu, koarku bi
    verovatno bilo najlake igrati, poto je gravitacija sve to koarkae i dri na Zemlji, a fudbal
    bi bio najtei sport jer je u tom sluaju gravitacija sve to dri loptu na Zemlji.

    - Na kom principu radi aparat za signaliziranje servis greke u tenisu?

    Ureaj za automatsko detektovanje servis greke u tenisu sastoji se iz generatora
    koherentnog snopa infracrvene svetlosti sa jedne strane linije i odgovarajueg prijemnika sa
    druge strane linije. Izvor alje konstantan infracrveni talas ka prijemniku sa druge strane
    linije. Kada lopta presee put infracrvene svetlosti, maina stvara pitei signal. Kod
    postavljanja ove maine, vano je da se infracrveni talas izmeu izvora talasa i njegovog
    prijemnika prostire neposredno iza bele linije, s obzirom da se servis smatra regularnim
    ukoliko loptica pogodi nju. Najnovija tehnoloka inovacija u tenisu je i elektronski sudija na
    mrei koji daje zvuni signal kada loptica prilikom servisa dotakne mreu (nec), pa na taj
    nain, sudija koji paljivo oslukuje zvuk metalne ice oko koje je obavijena teniska mrea
    polako odlazi u istoriju. Smatra se da e uskoro du svih linija teniskog terena prostirati
    infracrveni talasi, pa e tako maine na bazi inrfacrvenih talasa na velikim turnirima zameniti
    ak 11 teniskih sudija na liniji, odnosno sve sudije osim glavnog.

    - Zato loptica za bejzbol odleti najdalje kada se udari aluminijumskom
    palicom?

    Aluminijum je najlaki metal, ali je uz to i tvrd i veoma elastian, usled ega se veoma
    malo poetne kinetike energije loptice koristi za trenutnu deformaciju aluminijuma prilikom
    sudara. Aluminijumska atomska reetka se nakon sudara vraa u prvobitni poloaj i time
    vraa loptici skoro svu na trenutak izgubljenu kinetiku energiju. U poreenju sa
    aluminijumskom palicom, drvena palica je znatno manje elastina, pa se stoga u veoj meri
    deformie tokom sudara sa lopticom, a kao rezultat ovakvog sudara, loptica gubi neto vie
    svoje kinetike energije i nee biti u stanju da odleti toliko daleko kao pri sudaru istog
    intenziteta sa aluminijumskom palicom. Loptica koja se udari plastinom palicom odletee do
    najkraeg rastojanja, to je posledica skoro potpune neelastinosti plastinih materijala.

    - Od ega se sastoje palice za golf?

    Golferi uvek nose sa sobom itavu torbu palica, pri emu svaka palica poseduje svoju
    karakteristinu primenu. Tako su drvene palice najdue golf palice u torbi, a poseduju
    lukoviaste udarne delove dizajnirane tako da mogu poslati lopticu na izuzetno velika
    rastojanja i do nekoliko stotina metara, puteri slue samo za najfinije, zavrne udarce kada je
    loptica blizu rupice, dok gvozdene palice postoje u raznovrsnim oblicima, a sa njima se
    loptica moe poslati na veliko rastojanje, kao i u blizinu ali pod velikim lukom. Svaka palica
    za golf se sastoji iz 3 dela: drke, osovine i vrha. Drka palice je zaobljena i izbrazdana kako
    bi trenje sa rukom golfera bilo to izraenije, a izraena je od gume ili koe. Osovina palice,
    takoe mora posedovati sferni popreni presek, a najee se pravi od elika ili kompozitnog
    materijala na bazi ugljeninih vlakana i neke smole. Ugljenina vlakna imaju prednost u tome
    to su znatno laka od elika, a golferi kau da postoji razlika izmeu udarca palicom sa
    elinom i ugljeninom drkom to je posledica razliite elastinosti (tj. prenosa vibracija)
    ova dva materijala. Veina proizvoaa rangira palice za golf po njihovoj krutosti, pa tako
    postoje: Ladies, Seniors, Regular, Firm, ExtraFirm, Stiff. to golfer poseduje bolji zamah i
    okret, to e mu vie odgovarati krui tip palice, jer se tada minimalna koliina energije koristi
    za vibriranje osovine palice. Meutim, ukoliko vam zamah i nije toliko dobar, tada e vam
    verovatno vie odgovarati neki manje kruti tip palice koji e apsorbovati jedan deo energije
    udarca i otpustiti ga u pravom trenutku kako bi predao dodatnu energiju udarenoj loptici. Ako
    ste nekada sluali prenos golf turnira, verovatno ste uli spikera kako osim imena igraa,
    najavljuje i tip palice (drvena ili gvozdena/elina), kao i broj, koji zapravo predstavlja ugao
    koji nalije vrha palice zaklapa sa vertikalom kada se palica dri u normalnom poloaju u
    odnosu na lopticu. to je vei ovaj broj, odnosno nagib vrha nad vertikalom, to e i let loptice
    biti vei i krai. Tako, puteri imaju ugao 0
    o
    , drajveri 10
    o
    , drveni 15 ili 20
    o
    , a gvozdeni do
    56
    o
    . to je vrh palice za golf izbrazdaniji, to e loptica u letu vie rotirati (izmeu 3600 i 6000
    obrtaja u minutu). Inae, loptica se u jednom udarcu, nalazi u kontaktu sa palicom samo
    tokom 450 milionitih delova sekunde, to znai da jedan profesionalni igra golfa tokom cele
    turnirske sezone provede oko desetinku sekunde u kontaktu sa lopticom za golf.

    - emu slue rupice na lopticama za golf?

    Prve loptice za golf su bile oble i glatke, ali su igrai golfa vremenom primetili da
    stare, izigrane loptice, prepune ogrebotina i rupica bolje lete od novih, te se stoga pribeglo
    aerodinamikim dosetkama u cilju stvaranja loptica koje e podseati na stare i bolje leteti
    kroz vazduh. Mala ulegnua na lopticama za golf imaju za cilj stvaranje dodatne turbulencije
    prilikom njihovog kretanja kroz vazduh. U optem sluaju, turbulencija je nepoeljna pojava
    za jedno telo koje se kree kroz odreeni fluid. Tako, npr. pliva prieljkuje to manje
    turbulencije, jer mu ona samo poveava otpor kretanja kroz vodu. Ipak, postoje sluajevi kada
    lokalizovana i kontrolisana turbulencija moe smanjiti trenje. Ipak, hajdemo za poetak da
    malo posmatramo let loptice kroz vazduh. Rotirajua loptica u svom letu povlai za sobom
    sloj okolnog vazduha. Usled superpozicije kretanja estica vazduha i kretanja loptice, postoji
    vea brzina vazduha tamo gde se pravac rotiranja loptice poklapa sa pravcem vazdunog
    strujanja, a stoga je i nii pritisak u tim takama, pa se i loptica kree u pravcu vodee ivice.
    Ipak, osim Bernulijevog efekta, kod leta lopice prisutan je jo i Magnusov efekat, koji
    obuhvata turbulenciju i viskoznost. U optem sluaju, oblast turbulencije se nalazi u brazdi
    vazduha iza loptice, ali ukoliko se loptica obre, oblast turbulencije postaje asimetrina, pa je
    turbulencija locirana vie u kvadrantu ka kome je usmerena vodea ivica. U ovom kvadrantu
    vazduha, vei je pritisak i on deluje silom na loptica u istom pravcu kao i malopre opisani
    Bernulijev efekat. U bejzbolu, ova dva efekta mogu delovati silom koja je u stanju da bude
    velika kao treina teine loptice za bejzbol, to rezultuje u izmerenim krivinama od vie od 50
    cm. Vazduna obloga koja viskozno putuje zajedno sa lopticom naziva se graninim slojem.
    to je ovaj sloj bolje priljubljen uz povrinu loptice, to e ona bre leteti. Kod leta glatke
    loptice bez udubljenja, granini vazduni sloj se najee odvoji od povrine loptice kada
    vazduh pree pola puta od prednje do zadnje strane loptice. Streamlining efekti (dizajniranje
    tela tako da u fluidu oko njega postoje samo linijski tokovi fluida, ali ne i turbulencije) na
    loptici bi smanjivali efekte trenja i time bi omoguili znatno due opstajanje graninog sloja,
    ali loptica za golf oblika krila Boeing-a 747 bi teko pruala toliko zadovoljstvo u igranju
    golfa. Umesto toga, mala udubljenja na loptici pruaju donekle mogunost za opstankom
    graninog sloja vazduha oko povrine loptice. Navier-toksove jednaine za ovaj sluaj jo
    uvek nisu reene, pa stoga nije u potpunosti razjanjeno kako male lokalne turbulencije koje
    stvaraju jamice na povrini lopte pomau graninom sloju da due ostane prionjen uz lopticu.
    Ipak, postoji objanjenje po kome kada granini sloj odlino prione za povrinu loptice,
    usporava se i odvaja brzo. Meutim, turbulencija prua kuplovanje sa spoljnom vazdunom
    strujom i omoguava da granini sloj nastavlja da prima impuls od okolnog vazduha, pa due
    ostaje na loptici, inei tako ukupnu vazdunu brazdu loptice sa ulegnuima uom, i tada
    razlika u pritiscima izmeu prednje i zadnje strane loptice nije tako velika kao kod glatke
    loptice.

    - Zato se zafelirane loptice ne kreu pravolinijski?

    Rotiranje loptice koja se kree kroz neki fluid (npr. vazduh ili vodu) dovodi to toga da
    fluid razliito tee du dela loptice koji rotira u pravcu leta loptice i dela loptice ije je
    rotiranje suprotno usmereno. U bejzbolu se felirane loptice najee bacaju tako da se gornja
    strana loptice okree kroz vazduh, dok se donja polovina loptice okree u istom smeru u kome
    tee i vazduhu oko nje. Stoga, vazduh ispod loptice tee neto bre od vazduha iznad nje, pa
    je tokom leta i pritisak vazduha ispod loptice manji od pritiska vazduha iznad nje, to dovodi
    do krivljenja putanje loptice na dole, tj. ka onoj strani lopte koja se okree u smeru suprotnom
    od smera leta (tj. u istom smeru kao i vazduh oko loptice). Ova neravnotea sila koja uzrokuje
    krivljenje leta rotirajue loptice, naziva se Magnusovim efektom, po fiziaru Gustavu
    Magnusu koji je 1852. godine otkrio da je rotirajue telo koje se kree kroz tenost primorano
    da menja svoj pravac kretanja.

    - Zato se bumerang vraa onome ko ga baci?

    Oblik bumeranga podsea na dva avionska krila spojena u sredini. U trenutku bacanja,
    bumerang se dri vertikalno i poto se u tom pravcu i okree, gornje krilo se zapravo kree
    brze nego donje, to stvara vei pritisak na gornje, nego na donje krilo (slino podizanju
    avionskog krila), a to stvara dodatnu silu u pravcu obrtanja, a uz to i dodatni ugaoni impuls.
    Usled ovoga, bumerang se ugiba unapred, pa se i njegova putanja krivi, i pod nekim uslovima
    bacanja dobija ak i krunu putanju. Slian efekat bismo dobili kada bismo vozili bicikl i
    nagnuli se na jednu stranu. Putanja bicikla bi se slino putanji bumeranga iskrivila i vozili
    bismo se u krug.

    - Zato se jo-jo vrati nazad kada ga bacimo?

    Kada pustimo jo-jo lopticu, gravitacija deluje na njen centar mase i povlai je nadole.
    Poto je konopi jo-joa obmotan oko njegove ose, i poto je jedan kraj ovog kanapa vezan za
    na prst, jo-jo je prisiljen da rotira poto se baci. Kada jo-jo ne bi mogao da rotira oko sebe,
    on ne bi ni mogao da padne. Kao i u sluaju svakog tela koje pada u gravitacionom polju,
    brzina njegovog padanja se poveava sa vremenom, a time i brzina rotitanja jo-joa. Obe ove
    brzine su najvee kada je kanap skroz odmotan i kada jo-jo dostigne najniu taku svog
    padanja. Obrtanje jo-joa sadri izvesni ugaoni impuls (ili rotacionu kinetiku energiju)
    dobijen iz potencijalne energije jo-joa u gravitacionom polju kroz koje je jo-jo pao. Najee
    je kanap slabo obmotan oko ose jo-joa, pa jo-jo moe nastaviti da rotira kada padne na dno.
    Poto je u tom trenutku razvezeno celo klupe niti, jo-jo ne moe da pada vie i kao posledica
    toga, brzina rotiranja se ne moe vie poveavati. Ukoliko ostavimo jo-jo u ovom stanju, pod
    dejstvom trenja, rasipae se energija rotacije i ugaoni impuls jo-joa, i nakon odreenog
    vremena, jo-jo e prei u stanje mirovanja. Meutim, trenutno i hitro povlaenje niti uzrokuje
    poveanje trenja izmeu niti i take spoja, tako da ova taka vie ne klizi niz nit. Kada taka
    spoja prestane da klizi, ugaoni momenat jo-joa je dovoljan da uzrokuje namotavanje niti oko
    spoja sa jo-joom, to dovodi do penjanja jo-joa uz nit. Kako se jo-jo penje uz nit, njegov
    ugaoni impuls (ili rotaciona kinetika energija) se ponovo prevodi u potencijalnu energiju u
    gravitacionom polju. Iz ovog razloga se i brzina rotacije smanjuje sa penjanjem jo-joa u
    visinu. Kada ne bi bilo gubitaka energije usled trenja, jo-jo bi doao nazad do nae ruke tano
    u trenutku kada bi mu brzina rotacije bila jednaka nuli. Meutim, usled trenja, jo-jo ne stie
    do nae ruke pre nego to prestane da rotira. Proces sputanja i podizanja jo-joa se moe
    ponavljati sa sve manjim vraanjem u visinu sa svakim sledeim ciklusom. Naravno, mogue
    je dugo bacati jo-jo ukoliko mu kod svakog povratka u ruku predamo po jo malo dodatne
    energije, kako bi kompenzovali gubitke usled trenja. Ovo guranje nadole kada je jo-jo na vrhu
    moe se kombinovati sa povlaenjem navie kada je jo-jo na dnu, kako bi jo-jo lepo
    oscilovao. Jo-jo moemo bacati i horizontalno, a tada e kinetika energija koja se pretvara u
    energiju rotiranja nastati iz energije kojom ga bacimo, a ne iz potencijalne enegije u
    gravitacionom polju, kao to je to sluaj kod vertikalnog isputanja jo-joa.

    - Kako bilijarski sto prepoznaje belu kuglu?

    Ako ste ikada odigrali partiju bilijara na stolu u koji se ubacuju etoni, onda ste se
    sigurno zapitali kako bela kugla poto ue u jednu od rupa, ne zavri u koloni sa ostalim
    kuglama, ve biva vraena ka vama. Premda je predloeno mnotvo naina za prepoznavanje
    bele kugle, ukljuujui i primenu svetlosnih senzora koji e detektovati belu kuglu na osnovu
    njene izrazite refleksije svetlosti, kao i primenu metalnih belih kugli koje e moi da se
    detektuju od strane elektromagnetnog polja ili masivnijih (ili lakih) belih kugli, najee su
    primenjuju dva tipa belih kugli koje lako mogu biti razdvojene od ostalih obojenih kugli.
    Jedan tip su bele kugle koje imaju prenik od oko 6 santimetara, to znai da imaju za oko 2
    mm vei prenik od ostalih kugli. Dok obojene kugle prolaze kroz sve kanale u unutranjosti
    stola, bela kugla u jednom trenutku biva blokirana i vraena na poetni otvor. Drugi tip su
    bele kugle koje imaju ugraen magnet u svojoj unutranjosti. Ovakve magnetne bele kugle
    odvajaju se od ostalih kugli pomou magnetnog detektora. Prilikom prolaska magnetne kugle
    pored detektora, magnet aktivira mehanizam koji menja putanju bele magnetne kugle i vraa
    je na na otvor stola. Oba pristupa razdvajanju kugli imaju svoje mane. Profesionalnim
    igraima bilijara esto smeta kada treba da igraju sa belom kuglom ija je veliina vea od
    ostalih kugli (koje su standardne 2,25-inne, odnosno 5,08 cm veliine), dok se magnetne bele
    kugle slabije kotrljaju na stolu, a i lake e se polomiti ukoliko padnu na tvrdu povrinu.

    - Kako rade automatske maine za postavljanje kegli?

    Danas postoji mnogo razliitih vrsta kuglanja, premda je najpopularnija ona u kojoj za
    cilj imamo da sruimo 10 kegli poreanih tako da formiraju trougao iji je vrh okrenut ka
    nama. Osnovni zadatak maine za postavljanje kegli je da postavi kegle u njihov poetni
    poloaj i da skloni sruene kugle posle svakog pokuaja, a mnoge dvorane za kuglanje danas
    poseduju i kompjuterizovane staze za kuglanje iznad kojih se ispisuje skor svakog uesnika
    tokom igre. U amerikoj Nacionalnoj dvorani za kuglanje u gradu Renou u Nevadi, postoji
    osim 78 staza za kuglanje i dinovski, trenutno najvei na planeti, IMAX video ekran koji se
    prostire du vrha svih staza. Maine za postavljanje kegli izuzetno su sloene, i najee se
    sastoje iz 4 osnovna dela: istaa, podizaa, raspodeljivaa i nosaa kegli. Ove maine rade sa
    po ukupno 20 kegli, a zanimljivo je znati i da se nakon svake zarolane kugle, pokrene oko
    4000 pojedinanih delova ove maine. ista predstavlja pravougaonu metalnu plou koja se
    sputa ispred kegli nakon to senzor maine registruje da je kugla prola kroz trougao sa
    keglama, kako bi zatitila preostale kegle od dodatnih (neregularnih) pokuaja pre nego to
    maina uredi kegle. Maina zatim skuplja sve kegle, kako sruene, tako i one koje su ostale da
    stoje, nakon ega se nosa kegli koji se sastoji do 10 rupa, dovoljno velikih da se u njih mogu
    ubaciti kegle, sputa preko mesta naznaenog za postavljanje kegli. Moderne automatske
    maine za postavljanje kegli rade zajedno sa CCD skener kamerom koja se nalazi ispod staze i
    koja tano locira koje kegle su se oborile posle svakog pokuaja, a ovu informaciju dalje
    prosleuje do maine. Neke starije maine koriste odeljak koji se sputa na trougao na kome
    su stajale kegle kako bi dodirom osetio koliko ih je ostalo na svome mestu. Informacija o
    broju oborenih kegli se alje do automatskog bodovnog software-a i mali jezici se pomou
    elektrinog signala proputenog kroz odgovarajue solenoide, zatvaraju oko onolikog broja
    kegli na nosau koliko je to potrebno. Oborene kegle se pomou pokretne trake uvlae nazad
    u podiza kegli, nakon ega se koriste u sledeim ciklusima. Dva dela maine za postavljanje
    kegli koje kugla ne vidi su ubrzava kugle i podiza kegli. Ubrzava lopte putem sistema
    pokretnih traka vraa kugle na dohvat igraima. Nakon svakog pokuaja, kugla i oborene
    kegle se nalaze iza staze u tzv. pitu ispod koga se nalazi transportna traka na kojoj se kugla i
    kegle pomeraju ka podizau kegli. Meutim, pre nego to dospeju do podizaa, kugle i kegle
    prolaze kroz specijalna vrata pri emu je samo kugla dovoljno teka da aktivira senzor
    neophodan da se ova vrata otvore, a prolazei kroz njih, kugla se ubrzava i provodi kroz
    sistem pokretnih traka ispod staze nazad do igraa. Kegle koje dou do podizaa bivaju
    podignute do nivoa raspodeljivaa koji vri popunjavanje nosaa sa keglama.

    - Zato ljudi imaju brazde na prstima?

    Talasaste are na naim dlanovima i prstima doprinose boljem trenju sa predmetima
    koje drimo u rukama. Dok su glatke povrine povoljne za vrst kontakt u suvim uslovima,
    kada postanu vlane, trenje se smanjuje i dolazi do proklizavanja. S druge strane, naborane i
    izbrazdane, neravne povrine pruaju dobar i vrst kontakt sa drugim predmetima ak i u
    vlanoj sredini, jer je dodirna povrina talasastih predmeta vea od potpuno glatkih, a i voda
    moe slobodno da se kanalie izmeu brazdi, ostavljajui dovoljno suve povrine da bude
    ostvaren stabilan kontakt. Pored toga, brazde na prstima nas tite od smicajueg napona
    (prilikom hodanja ili penjanja uz drvo), koji bi u suprotnom sluaju lake razdvojio dva sloja
    koe i dozvolio spoljanjem fluidu da se nagomila unutra i napravi plik. Interesantno je da kao
    to svaki ovek na planeti ima sebi svojstven redosled nukleotida (A, G, C, T) u lancu DNK,
    isto tako, svi imamo svoj lini raspored brazdi na prstima, to policajci esto koriste prilikom
    identifikacije pomou otiska prstiju. Ipak, interesantno je da identini blizanci i klonovi
    nemaju isti raspored ara na prstima i pored toga to poseduju identine lance DNK, to se
    moe objasniti samo razliitim dejstvom sredine na identine elije u razvoju koje tako na
    kraju svog razvoja (i formiranja tela) i ne poseduju identine osobine.

    - Kako moemo da napustimo povrinu savreno ledenog jezera?

    Pod savreno ledenim jezerom se podrazumeva povrina koja je toliko glatka da je na
    njoj nemogue uspostaviti ni beskonano malu horizontalno usmerenu silu pomou koje
    bismo se pokrenuli ka obali jezera. Drugim reima, ovaj led je toliko gladak da je trenje sa
    njim ravno nuli. Ukoliko probamo da napravimo korak po ovakvoj povrini, sva sila kojom
    budemo delovali na podlogu e nam se vratiti (na osnovu treeg Njutnovog zakona kretanja
    koji nam kae da svaka sila u prirodi proizvodi jednaku, ali suprotno usmerenu silu) i ni jedan
    njen deo se nee pretvoriti u trenje, pa e tako naa brzina u odnosu na savreno ledenu
    povrinu stalno biti jednaka nuli ukoliko se ne setimo jedne dosetke. Naime, ukoliko skinemo
    jednu izmu i uzmemo je u ruke (ili neki vei predmet iz depa), a zatim bacimo na obalu
    jezera, dejstvom sile na izmu pomou koje je bacamo na obalu proizvodimo i reakcionu silu
    jednakog intenziteta, ali suprotnog smera i upravo nam ova sila predaje ubrzanje u suprotnom
    smeru od onoga u kome smo bacilli izmu. Tako, delujui silom na izmu i ona e delovati
    jednakom silom na nas, tako da emo poeti polako da klizimo ka obali. Kada stignemo na
    nju, tada emo se proetati do suprotne obale jezera i obui malopre baenu izmu.

    - Zato se na kaiki ogledamo naopake?

    Kada svetlost dotakne neku reflektujuu povrinu, ona se od nje odbija pod istim
    uglom. Metalne kaike, za razliku od plastinih kaika dosta dobro reflektuju svetlost pa na
    njima moemo posmatrati odraze predmeta oko nas, ukljuujui i odraz naeg lica. Meutim,
    dok je odraz na ispupenoj strani kaike samo malo rairen ili sabijen u zavisnosti da li se
    nalazi daleko ili blizu dna kaike, odraz sa udubljene strane kaike je obrnut naglavake.
    Naravno, slino kao to u ogledalu izgledamo kao da se nalazimo iza ogledala, tako su i na
    naoj slici na kaiki leva i desna strana izvrnute u svakom sluaju, bilo da se ogledamo na
    konkavnoj ili konveksnoj strani kaike. Naime, svetlost pada na nae lice, nakon ega se
    odbija do kaike, odakle ponovo delimino biva reflektovana ka naim oima, pa mi vidimo
    sopstveni izraz na njoj. Svetlost koja pada na ispupenu stranu kaike biva reflektovana u
    stranu, pa na taj nain lik postaje malo deformisan, ali ne i izvrnut. S druge strane, svetlost
    koja se sa naeg lica odbija do donjeg dela udubljene strane kaike biva reflektovana navie,
    dok svetlost koja pada na gornji udubljeni deo kaike biva reflektovana nadole, pa tako i lik
    postaje izokrenut. Takoe, poto je udubljena strana kaike savijena i sa bonih strana,
    svetlost koja padne na levu udubljenu stranu kaike e se reflektovati nadesno i obrnuto, tako
    da e lik na kaiki posedovati za razliku od obinih odraza u ogledalu, obrnutu levu i desnu
    stranu, pa ukoliko savijemo glavu nadesno, na odraz e se saviti na levo, a ne nadesno kao
    odraz u ravnom ogledalu. Tako, ukoliko elimo da napravimo ogledalo u kome leva i desna
    strana nee biti zamenjena kao na obinim, ravnim ogledalima, dovoljno je da sa bonih
    strana savijemo povrinu ogledala (to se moe samo raditi dok je ogledalsko staklo jo toliko
    toplo da se moe oblikovati, dok e se u suprotnom sluaju, hladno staklo usled krivljenja
    polomiti, to je posledica njegove krtosti). Slini trikovi se esto mogu primetiti u cirkuskim
    ogledalima, gde se takoe pomou ispupenosti ili udubljenosti ogledala postiu slini
    izobliavajui efekti.

    - ta je to silk screening?

    Silk screening (svilena ekranizacija) predstavlja verovatno najee primenjivanu
    metodu tampanja na majicama i drugim tkaninama. Za razliku od tampanja na papiru koje
    se moe obavljati brzinom od 10 listova u minutu, tampanje na odei se vri toliko sporije da
    je brzina tampanja od jedne majice za 5 minuta izuzetno velika, a uz to svaka od majici se
    mora runo tampati. U tradicionalnoj silk screening metodi, polazi se od komada drveta ije
    su razmere priblino jednake razmerama majice. Preko ove daske se zatim prevlai neka
    tanka tkanina (u poetku je to bila svila, odakle i potie naziv ove metode, ali se danas
    najee koristi poliester) koja predstavlja screen. Preko ove tanke tkanine se zatim stavlja
    tanki sloj plastike na kome se pomou skalpela moe ucrtati ablon koji e se pojaviti na
    majici. Mogue je kao ovaj plastini sloj koristiti i tenu plastinu prevlaku koja je osetljiva
    na ultraljubiastu svetlost, pomou koje bismo iscrtavali putanje po njoj. Pre ili posle
    ucrtavanja ablona, screen se pomou etkice premazuje sa slojem mastila eljene boje.
    Majica se zatim pritiska preko itave konstrukcije tako da mastilo sa screen-a ostavlja trag na
    majici. Za viebojni dizajn, itav proces se izvodi nekoliko puta, poev od nasvetlijih, pa do
    najtamnijih boja. Alternativa silk screening-u je nanoenje ablona pomou pegle. U
    turistikim prodavnicama za majice (pored plaa) se esto mogu kupiti ovakvi abloni, koje je
    dovoljno da ispeglamo zajedno sa majicom, da bi oni ostavili trajni trag na njoj. Naime, na
    poleini papirnatih ablona se nalazi tanki sloj termoplastinog mastila koji se pod dejstvom
    pritiska i toplote pegle, topi i delimino prenosi na povrinu majice.

    - Zato milk shake ne moe da se pije pomou slamice kada ga okrenemo
    naopake?

    Sok, mleko ili bilo koju drugu tenost pijemo kroz slamicu tako to sa zatvorenim
    ustima, blago irimo plua ime povlaimo malo vazduha iz usta ka pluima, tako da
    sniavamo pritisak u ustima, pa (teei ka izjednaavanju pritisaka) atmosferski pritisak
    istiskuje tenost iz suda kroz slamicu. Meutim, ukoliko okrenemo sud sa tenou naopake
    (pod uslovom da je sud hermetiki zatvoren i da tenost moe isticati samo kroz slamicu),
    vrh vode vie nije u dodiru sa atmosferskim pritiskom i nema sile koja bi gurala tenost uz
    cevicu. Kada izvrnemo sud, voda e veoma sporo isticati (osim ako slamica nije preterano
    velikog prenika), jer im bi poela da istie, u sudu iznad vode bi se stvorio vakuum i
    atmosferski pritisak bi gurao vodu natrag protiv sile gravitacije. Ako bismo ipak hteli po
    svaku cenu da popijemo milk shake okrenut naopake, morali bismo da eliminiemo vakuum
    iz unutranjosti suda tako to bi sa istovremenim isticanjem tenosti iz suda putali vazduh
    unutra. To se postie buenjem male rupice na povrini suda koja e omoguavati da vazduh
    ispuni prazan prostor koji je voda ostavila. To je i razlog to se uvek prave dva otvora u
    limenci ako elimo da brzo ispraznimo njen sadraj.

    - Zato neispucala zrna kukuruza padaju na dno kese sa kokicama?

    Kesa koja se sastoji od belih, penastih kokica i neeksplodiranih zrna kukuruza
    predstavlja jedan od primera smea estica razliitih prenika. Meajui jednu ovakvu smeu,
    manja, neispucala zrna e se smestiti ispod kokica u kesi, odnosno estice manjeg prenika e
    se rasporediti ispod estica veeg prenika, a precizno nauno objanjenje ove pojave,
    poznate i kao problem brazilskih lenika jo uvek nije poznato. Jo jedan primer ove pojave
    moemo izvesti ako u kesu sa prakastim deterdentom ubacimo dve metalne kugle (kao npr.
    iz kuglinih leajeva) koje su gue od okolnog praka i zatim ovu kesu dobro promeamo.
    Uprkos oekivanju da metalne kugle ostanu na dnu kese gde su se nalazile pre poetka
    meanja, one e se zapravo nalaziti na povrini prakaste mase. Fiziki princip koji utie na
    ovu pojavu nije gustina, jer bi tada metalne kugle ostale na dnu suda, ve kombinacija
    povoljnog pakovanja estica (sa meanjem smee, smanjuje se poroznost, a time i zapremina
    cele smee, ime se smanjuje rastojanje centra mase smee od centra mase Zemlje, a time se
    smanjuje i potencijalna energija u gravitacionom polju ove smee, a kao to nam je poznato,
    najpovoljnija energetska stanja prirodnih sistema su ona sa najmanje potencijalne energije) i
    inercije. Naime, meanjem smee, manje estice uspevaju da prou nadole pored veih
    estica, dok vee estice ne uspevaju da izvedu istu nadole usmerenu kretnju, jer im manje
    estice to ne dozvoljavaju. Tako e nakon svake oscilacije itave kese tokom meanja, vee
    estice prelaziti mali put navie, ali se nee moi vraati nadole, pa e zavretak meanja
    (ukoliko je ono dovoljno dugo) zavriti na samom vrhu smee. Problem brazilskih lenika je
    posebno izraen kod vibracionih mealica, jer e tada doi do oiglednog razdvajanja estica
    u smei po njihovim veliinama, pa e tako raane i ovsene pahuljice i semenke suncokreta u
    vibraciono promeanoj kesi muslija biti ispod kukuruznih pahuljica, suvih ljiva i suvih kriki
    banane, a slian problem se esto pojavljuje i u dakovima komposta.

    - Zato nam je hladno u ustima kada jedemo mentol bombone?

    Ovaj efekat hladnoe u ustima je posebno izraen ukoliko popijete au vode nakon
    jedne mentol bombone. elije za ulo ukusa na vrhu jezika su podjednako osetljive na
    temperaturu kao i na ukus, a mentol je jedna od supstanci koja podjednako deluje na receptore
    ukusa, kao i na receptore za toplotu. Naime, mentol (esencijalno ulje metvice, odnosno mente
    ili nane) ostavlja poseban oseaj hladnoe u ustima jer poseduje izvesna anestetika svojstva,
    to znai da kratkotrajno priguuje (tj. blokira) receptore za toplotu. Na taj nain, neko vreme
    ostaju aktivni samo receptori za hladnou, pa odatle potie i taj cool oseaj u ustima. Mnoge
    druge supstance poseduju slina anestetika ili anelgetika svojstva. Tako, npr. esencijalno
    ulje karanfilia priguuje receptore za bol, pa se stoga koristi kod zubobolje. Wintergreen ulje
    stvara ledeno vru oseaj u ustima, ro je posledica njegovog dejstva na receptore za toplotu
    u ustima, dok nakon neutralisanja ovih receptorskih inhibitora, ponovno aktiviranje ulnih
    elija stvara oseaj poveane toplote u ustima. ili papriice opet sadre neke od supstanci
    koje imaju suprotno dejstvo, s obzirom da ekstremno deluje na receptore za oseaj toplote u
    ustima.

    - Zato vaku ne moemo da savaemo?

    vake su i dobile svoje ime po tome to ih samo moemo vakati, ali ne i savakati.
    Naime, na telesni sistem varenja lui niz enzima koji slue da razloe sloene hranljive
    molekule do svojih gradivnih jedinica, kako bi krv lake apsorbovala hranu. Tako se proteini
    razlau do svojih sastavnih aminokiselina, masti do glicerola i masnih kiselina, a polisaharidi
    (lanci ugljenih hidrata) do monosaharida (pojedinanih molekula ugljenih hidrata). Pljuvane
    lezde u naim ustima lue enzim amilazu koji je u stanju da raskida glikozidne veze kojima
    su meusobno povezani monosaharidi u velikim molekulima polisaharida kao to je npr.
    skrob (koji predstavlja najvei deo ugljenih hidrata koje unosimo u naa tela). Na taj nain,
    hrana poinje da se rastvara ve u naim ustima. Meutim, poznato je da svi enzimi rade po
    principu klju-brava, to znai da svaki enzim raskida samo tano odreeni tip veze. Tako,
    razlog zato na sistem za varenje ne moe da svari neku hranu lei u tome to se u okviru
    njega ne lue enzimi koji bi mogli da raskinu veze koje preovlauju u nesvarljivoj hrani. U
    ovakvu, nesvarljivu hranu spadaju izmeu ostalog celuloza (a najvei deo ugljenika na naoj
    planeti se nalazi u okviru molekula celuloze) i najvei broj polimernih guma. S obzirom da u
    naim telima ne postoje supstance koje bi raskinule veze izmeu ugljenikovih atoma u
    gumama za vakanje, ovakve gume se ne mogu rastvoriti u ustima, a ukoliko ih progutamo,
    one nerazloene izlaze iz naih tela. Inae, do sredine 20. veka, gume za vakanje su se
    pravile od supstance ikle (elastini biljni sok iz drveta Sapodilla iz Centralne Amerike) koja
    se meala sa raznim aromama koje su joj davale ukus, a od sredine 20. veka, gume za
    vakanje su poele da se prave od raznih sintetikih guma, premda se ponekad prave i od
    prirodne supstance koja se zove lateks, a koja predstavlja biljni sok drvea iz tropskih uma.
    Osim gume, u sastavu vakaih guma se u najeem sluaju mogu nai i eer, kukuruzni
    sirup, omekivai (npr. biljna ulja), arome i boje. Inae, ukoliko vam se vakaa guma zalepi
    za kosu, lako je moete skinuti uz pomo malo putera od kikirikija, a ako sednete na nju,
    stavite malo leda na zalepljenu vaku, to e je ovrsnuti, pa ete lake moi da je skinete.
    Takoe, nemojte sa gumom za vakanje u depu krenuti u zemlju Singapur, jer je tamo
    zakonom zabranjena proizvodnja, uvoz i prodaja ovih guma.

    - Koje su to vake koje svetle dok ih vaemo?

    Svi vrsti eerni slatkii emituju manje ili vie svetlosti kada ih zagrizemo. Ovaj
    efekat se naziva triboluminiscencija, i predstavlja emisiju svetlosti kao rezultat lomljenja ili
    razdvajanja neega. Triboluminiscencija se javlja kada molekuli (u sluaju vake, molekuli
    eera) pod pritiskom tereta (u sluaju vakanja vake, teret su zubi) gube elektrone iz svojih
    atomskih polja. Ovi elektroni se susreu sa molekulima azota iz vazduha i predaju im deo
    svoje kinetike energije, uzrokujui intenzivnije vibriranje parova atoma azota ili prelaske
    elektrona u okviru atoma azota na via energetska stanja. Ovako energetski pobueni
    molekuli azota vraaju se u osnovno energetsko stanje emitujui ultraljubiastu, ali u manjoj
    meri i vidljivu svetlost. Usled ovog efekta, svi eerni slatkii stvaraju blago i najee
    neprimetno svetljenje prilikom grickanja u ustima. Ipak, postoje specijalne vake (npr. Wint-
    O-Green Life Savers) koje prilikom vakanja emituju svetlost koja se nou moe jasno videti.
    Ovaj efekat je postignut dodavanjem metil salicilata, tj. wintergreen ulja, koje je
    fluoroscentno, to znai da najpre apsorbuje svetlost odreen talasne duine, a zatim (nakon
    odreenog vremenskog intervala provedenog u pobuenom stanju) emituje svetlost vee
    talasne duine. Kada vaemo svetleu vaku, molekuli metil salicilata apsorbuju
    kratkotalasnu ultraljubiastu svetlost nastalu emisijom molekula azota, i zatim re-emituju ovu
    svetlost na znatno veoj talasnoj duini, koja najee odgovara plavoj boji u spektru vidljive
    svetlosti. Tako se vakanjem ovakvih svetleih vaka stvaraju plave iskrice svetlosti koje nam
    skakuu u ustima.

    - Zato se smejemo samo kada nas neko drugi zagolica?

    Veina nas ima poneku goliljivu taku na telu. Nekoga moemo da zagolicamo iznad
    kolena, nekoga iza vrata, a neko od nas pone da se smeje ako ga zagolicamo sa strane.
    Naunici kau da golicanje indicira oseaj panike koji se ispoljava kroz nekontrolisani smeh,
    a povezan je sa neprijatnou oseanja da nam neto mili po telu. Ukoliko pokuamo sami
    sebe da zagolicamo, mozak e to predosetiti i pripremie se za signal koji dolazi iz nerva
    take koju golicamo, pa nee reagovati onako nekontrolisano kao kada to ne oekuje.
    Naunici su otkrili da je cerebelum deo mozga koji nam spreava da se sami golicamo. Ovaj
    deo mozga kontrolie nae pokrete i razlikuje oekivane senzacije od neoekivanih. Premda
    ne moemo sami da se golicamo, to moe uiniti robot. Ukoliko uz pomo daljinskog
    upravljaa signaliziramo robotu da nas zagolica, a on to uradi nakon delia sekunda, efekat e
    biti skoro isto toliko neoekivan kao da je to uradila neka druga osoba.

    - Zato je aprililili ba 1. april?

    1. april je u mnogim mestima na naoj planeti poznat kao luckasti dan, a pravo poreklo
    obiaja vezanih za ovaj praznik jo uvek nije u potpunosti razjanjeno. Ipak, najprihvatljivije
    objanjenje porekla ovog praznika vodi nas u 16-ovekovnu Francusku. Kada je 1564. godine,
    kralj arls IX uveo primenu Gregorijanskog kalendara na osnovu koga nova godina poinje 1.
    januara, mnogi ljudi to nisu prihvatili ozbiljno, pa su nastavili da slave novu godinu u mesecu
    aprilu, kao to se to inilo na osnovu starog Julijanskog kalendara. U to vreme, vesti su se
    irile veoma sporo, pa je u mnogim selima, mnogo vremena nakon promene kalendara, jo
    uvek bilo ljudi koji su iz neobavetenosti slavili novu godinu u aprilu. Stoga su aprilske ale
    bile najee usmerene na one koji nisu uli da nova godina ne poinje vie u aprilu, ve u
    januaru. Prvoaprilski praznik ale se poklapa sa jo dva velika praznika. U starom Rimu,
    postojao je praznik Hilari, koji je slavio vaskrsnue boginje Atis, a danas se ovaj praznik slavi
    kao Rimski dan smeha, i naravno uvek se poklapa sa prvim aprilom. Takoe, U Indiji, 1.
    aprila se deava sveanost Holi, tokom koje se slavi dolazak prolea, a kao deo festivala, ljudi
    priaju jedni drugima ale i polivaju se bojama.

    - ta znae inicijali RSVP na nekim pozivnicama?

    Inicijali RSVP oznaavaju francusku frazu rpondez, s'il vous plat, to u prevodu
    znai ''molim vas, odgovorite''. Osoba koja alje ovu pozivnicu htela bi da zna da li ete
    prihvatiti ili odbiti njen poziv. Za domaine koji su vas pozvali na veeru, venanje ili koktel,
    verovatno je vano koliko e se pozvanih bia odazvati pozivu kako bi izraunali potrebnu
    koliinu hrane i pia, pa je zbog inicijala RSVP na pozivnici obiaj da im se po mogustvu
    istog dana javimo kako bi im stavili do znanja hoemo li doi na njihov prijem. Tako, npr.
    mnoge pozivnice za venanja dolaze sa povratnom karticom koju aljemo kao odgovor na
    poziv, a neke pozivnice imaju napisan telefonski broj na koji se moemo javiti.

    - ta je to paradoks roendana?

    Paradoks roendana je popularni naziv za fenomen da kada ste u sobi sa 22 ljudska
    bia, postoji 50 % anse da dvoje od njih imaju isti roendan. Ukoliko zaustavite nekoga na
    ulici i pitate ga za roendan, verovatnoa da e se vai roendani poklopiti iznosi 0,27 %
    (1/365), to je veoma malo. Takoe, ako pitate 20 ljudi za roendan, verovatnoa da ete
    pronai nekoga ko je roen istog datuma je manja od 5 %, to je i dalje vrlo malo. Meutim,
    uz mali raun iz teorije verovatnoe lako se moe pokazati da ako imate 23 ljudska bia u
    sobi, verovatnoa da e se dvoma od njih poklopiti roendani iznosi tano 50 %. A ako je 42
    oveka u sobi, verovatnoa je ak 90 %. I pored ovako velike verovatnoe ljudi e se uvek
    iznenaditi i obradovati kad sretnu dvoje poznanika kojima je roendan istoga dana. Ukoliko
    vam ovaj paradoks izgleda neverovatan probajte da zamislite kalendar na kome e svako ko
    ulazi u sobu zaokruiti svoj roendan. Kada druga osoba ue u sobu, verovatnoa da se
    njegov roendan nee poklopiti sa roendanom prve osobe iznosie 364/365. Kada trea
    osoba ue u sobu, postojae 363 nezaokruena dana, pa e verovatnoa da se roendan tree
    osobe nee poklopiti sa roendanima prve dve osobe iznositi 363/365. Stoga, za n ljudi,
    verovatnoa da se roendani nikome nee poklopiti iznosie 364/365 363/365 (365 n
    + 1)/365. Verovatnoa da e se roendani barem dvojice uesnika roendana poklopiti bie
    jednaka razlici broja jedan i gornjeg proizvoda. Ako uzmete da je broj n jednak broju
    prijatelja koji e doi na va roendan, uz pomo gornjeg izraza lako moete izraunati kolika
    e biti verovatnoa da e te na roendanu pronai barem dvoje prijatelja koji su se rodili istog
    datuma u godini. Paradoks roendana, ali u svom optijem smislu nalazi primenu i u drugim
    oblastima nauke, kao to su npr. kriptografija ili melanni algoritmi.

    - Zato neke sveice nikako nee da se ugase?

    Ako ste ikada videli magine roendanske sveice, onda znate da kada ih slavljenik
    ugasi duvajui u njih, one se same upale nakon nekoliko sekundi. Kada ugasimo obinu
    sveu, ar sa fitilja stvara tanak dim parafina koji se podie sa svee. Taj ar je dovoljno topao
    da bi uzrokovao isparavanje male koliine parafina, ali je nedovoljno vru da bi ponovo
    zapalio paru parafina. U specijalnim roendanskim sveama dodaje se magnezijum na fitilj
    (magnezijum gori, tj. jedini se sa kiseonikom stvarajui svetlost i toplotu na veoma niskoj
    temperaturi od samo 430
    o
    C, pa je stoga veoma pogodan za ovakvu primenu), pa ar oduvane
    svee ostaje dovoljno topao da moe ponovo zapaliti parafin od koga je napravljena svea i to
    na sledei nain. U goreem fitilju, magnezijum je okruen kiseonikom i hladi se u tenom
    parafinu, ali kada se plamen ugasi, prah magnezijuma se upali toplotom ara. Ako tada
    posmatrate ar videete male svetlee take magnezijuma kako se razleu. Jedna od njih e
    preneti aru dovoljno toplote da ponovo zapali gas parafina i plamen e opet buknuti.

    - ta su to prstenovi raspoloenja?

    Prstenovi raspoloenja su se prvi put pojavili tokom kasnih sedamdesetih godina 20.
    veka, a i danas se esto mogu primetiti. Ako stavite jedan ovakav prsten na ruku, on e vam
    indicirati vae trenutno raspoloenje. Ako mu je boja crna, znai da ste neraspoloeni,
    nervozni ili uurbani, ako mu je boja siva, znai da ste zabrinuti, zelena boja ukazuje na
    proseno raspoloenje, dok svetlo plava i tamno plava boja ukazuju na smirenost, sreu,
    romantino i radosno raspoloenje. Kameni unutar prstena predstavlja ili staklenu ljusku
    napunjenu nekim termotropnim tenim kristalom ili bistri stakleni kamen koji sedi na vrhu
    tankog sloja tenog kristala. Molekuli tenih kristala su veoma osetljivi i menjaju svoj poloaj
    ili se uvru, prepliu i raspliu u zavisnosti od temperature. Promene u njihovoj molekulskoj
    strukturi utiu na talasne duine svetlosti koje ovi molekuli apsorbuju i reflektuju, to
    rezultuje u promeni boje kamena. Tako se, na primer, sa porastom temperature, molekuli
    tenog kristala blago uvru u jednom pravcu, to uzrokuje da tenost u ovom stanju apsorbuje
    vie crvenih i zelenih fotona, a reflektuje vie plavih fotona. Tako, boja kamena postaje
    plavlja. Kada stavite prsten oko prsta, unutranja strana prstena provodi toplotu sa vaeg prsta
    do tenih kristala u kamenu. Zelena boja kamena koja predstavlja uobiajeno raspoloenje,
    kalibrisana je na tipinu temperature koe od 28
    o
    C. Ukoliko vaa povrinska temperatura
    varira manje ili vie od normalne temperature, tada e doi do promena u strukturi tenih
    kristala u kamenu i promenie se reflektovana boja svetlosti. Ukoliko skinete prsten sa ruke,
    njegova boja e postati crna, osim ako okolna temperatura nije dovoljno visoka. Iako ovi tzv.
    prstenovi raspoloenja ne moraju da ukazuju na prava i istinska oseanja u nama, oni
    predstavljaju indikator nesvesne fizike reakcije naih tela na odreena raspoloenja. Kada se
    nalazimo u ushienom raspoloenju, tada se kapilari pribliavaju povrini koe i oslobaaju
    toplotu, to dovodi do blagog poveanja temperature nae koe.

    - Kako se pravi magla u diskotekama?

    U disko-klubovima se koristi jedan od dva mogua naina za pravljenje magle. Postoje
    dimne maine koje zagrevaju neku tenost koja isparava i emituje paru u okolinu. Kada
    zaboravite da ste stavili tiganj sa uljem na ukljuenoj ringli, neto slino se desi. Kuhinja se
    napuni dimom koji u sluaju ulja za prenje i nije ba prijatan za disanje. S druge strane, u
    dimnim mainama se koriste najee ulja glicerina ili glikola pomeana sa vodom. Tako, npr.
    jedna od estih komercijalnih dimnih maina koristi tenosti propilen glikol i trieltilen glikol
    pomeane sa 20 % vode. Druga esta varijanta za pravljenje magle ukljuuje korienje suvog
    leda, tj. vrstog ugljen dioksida, koji nije skup i moe se nabaviti u veini postrojenja za
    proizvodnju leda. Kada ubacite komad suvog leda u toplu vodu, stvara se izuzetno gusta
    magla koja pada na dno sobe. Ovakva magla sastoji se od ugljen dioksida i vode, a pada na
    dno jer molekuli ova dva gasa imaju veu masu od molekula kiseonika i azota iz vazduha, pa
    ih i Zemljina gravitacija vie privlai.

    - Zato neki ljudi trljaju oi kada im se spava?

    Iako trljanje oiju nije naroito dobra stvar, jer unosimo prainu u oi, mnogi ljudi
    kada su pospani, imaju prosto neodoljivo potrebu da protrljaju oi pre nego to utonu u san.
    Trljanjem oka vrimo pritisak na oni mii, kao i na krvne sudove u onoj jabuici, to deluje
    stimulativno na nerv vagus, usled njegove bliske veze sa nervima oiju. Vegetativni ili
    parasimpatiki nervni sistem kontrolie nesvesne pokrete u telu, pa se time i objanjava
    njegova uloga u naprezanju i oputanju onog miia. Stoga, dejstvom pritiska na oni mii,
    dolazi i do stimulacije celokupnog parasimpatikog nervnog sistema, to se ogleda u
    usporavanju brzine otkucaja srca, a to dovodi do potpunog telesnog oputanja, koje nas
    uvodi u miran san.

    - Zato ljudi zevaju?

    Zevanje predstavlja nehotinu radnju kojom iroko otvaramo usta i duboko udiemo,
    pri emu se ritam srca ubrzava za oko 30 %. Postoji nekoliko teorija koje objanjavaju zato
    zevamo. Po fiziolokoj teoriji, zevamo da bismo uneli u sebe vee koliine kiseonika, a
    izbacili viak ugljen dioksida. Na taj nain, ova teorija objanjava zevanje u grupama, tj.
    pojavu da ako zevnete u drutvu, oko polovina vaih sagovornika e tokom narednih 5 minuta
    zevnuti za vama. Ipak, po ovoj teoriji bismo trebali da najvie zevamo dok vebamo neku
    sportsku aktivnost, to se u stvarnosti nikada ne deava. Po teoriji evolucije, zevanje je navika
    koju smo genetski nasledili od predaka, a koja predstavlja uroeni signal koji bi trebalo da
    nam stavi do znanja da promenimo aktivnost (ili da ponemo neto da radimo), dok je po
    teoriji dosade, zevanje izazvano dosaivanjem, umorom i pospanou. Iako ee zevamo
    kada smo umorni, ova teorija ne objanjava zato olimpijski atletiari zevaju neposredno pred
    poetak takmienja. Istraivanja su pokazala da ljudi zevaju jo u majinom stomaku (kao
    desetonedeljni fetusi), a osim nas i make, psi, pa ak i ribe zevaju to nas dovodi do ideje da
    je zevanje oblik komunikacije koji je pod dejstvom nekog dela mozga iju funkciju jo uvek
    nismo prouili.

    - Kako neke igrake svetlucaju u mraku?

    Verovatno ste nekada videli npr. jo-jo lopticu koja svetli u mraku, ili moda svetlei
    sat, mobilni telefon, lutku, a postoji ak i pidama koja svetli u mraku. Ovakve stvari najee
    moraju biti drane izvesno vreme na svetlu kako bi upile energiju koju zatim koriste za
    svetljenje u tami. Ovo svetljenje, odnosno tzv. luminiscencija traje izmeu 10 minuta i
    nekoliko sati u zavisnosti od osobina svetlee supstance. Karakteristino za sve stvari
    ovakvog tipa je da sadre neku fosforescentnu supstancu koja moe emitovati vidljivu svetlost
    nakon to je upila izvesnu koliinu svetlosne energije. Osobina fosforescencija potie od
    osobine fosfora, koji se sam najee primenjuje za izradu televizijskih ekrana, kao i
    kompjuterskih monitora i fluorescentnih svetiljki. Naime, TV ekran sadri na hiljade malih
    fosfornih takica koje mogu emitovati crvenu, plavu ili zelenu boju, dok fluoroscentne lampe
    sadre osim fosfora i neki izvor ultraljubiaste svetlosti koji fosforu predaje energiju
    neophodnu za svetljenje. Danas, osim fosfora, postoji na hiljade supstanci koje poseduju
    osobinu fosforescencije, a sve ove supstance se razlikuju na osnovu: tipa energije koji
    zahtevaju kako bi poeli da svetle, boje vidljive svetlosti koju stvaraju i vremenske duine
    svetljenja tokom dranja u mraku. Dve fosforescentne supstance koje se esto koriste na
    svetleim igrakama jer imaju veoma dug period svetljenja u mraku su: cink sulfid (ZnS) i
    stroncijum aluminat (SrAl
    2
    O
    4
    ). U cilju pravljenja svetleih igraaka, fosforescentna supstanca
    se u tenom stanju mea sa plastikom, a ova smea se zatim hladi u kalupima koji daju oblik
    igraki. Ponekad se mogu primetiti i svetlei predmeti kojima kao da ne treba nikakav izvor
    energije. Jedan od ovakvih primera bi mogli da budu stalno svetlei runi satovi. Meutim, u
    ovom sluaju je sama fosforescentna supstanca pomeana sa malom koliinom nekog
    radioaktivnog elementa (npr. radijuma) koji emituje radioaktivno zraenje koje prenosi
    energiju fosforescentnoj supstanci i dovodi do njenog kontinualnog svetljenja.

    - Kako neke igrake mogu da priaju bez baterija?

    Smatra se da je Tomas Edison na naoj planeti 1877. godine napravio prvi ureaj za
    snimanje i reprodukciju zvuka. U Edisonovom fonografu, mogli smo neto priati ili svirati,
    a talasi pritiska (zvuk) su se prenosili na dijafragmu koja je direktno kontrolisala iglu koja je
    urezavala analogni signal na tankoj cilindrinoj foliji. Emil Berliner je 1887. godine,
    koristei se Edisonovim izumom, pomou ravne ploe sa spiralnom putanjom, napravio prvu
    gramofonsku plou. Popularne SeenSay igrake koriste se upravo istom ovom
    gramofonskom tehnologijom za stvaranje zvukova. Naime, srce svake SeenSay igrake
    predstavlja plastini disk na kome su isto kao i na gramofonskoj ploi, jedan za drugim
    urezani svi zvukovi koje igraka moe reprodukovati (najee izmeu 10 i 26 reenica).
    Navijanjem igrake zateemo oprugu, a postepeno oputanje ove opruge izaziva kretanje
    metalne igle po povrini male gramofonske ploe. Metalna igla se vozi na jednoj od spiralnih
    putanja na ploi, i vibracije ugravirane u ploi se prenose na plastini kupasti zvunik. Zvuk
    koji ujemo iz igrake predstavlja zapravo vibriranje ove plastine kupe.

    - Kako neke igrake mogu da se voze pomou daljinskog upravljaa?

    Sigurno ste nekada videli vozie ili male automobile, a moda ak i robote, avionie
    ili brodie koji se mogu voziti pomou daljinskog upravljaa. Naime, ovakve igrake se
    ponekad nazivaju radio kontrolisanim igrakama, a ovaj naziv potie iz toga to dete drei u
    ruci mali radio predajnik alje radio talase ka prijemniku (antena i integrisano kolo) koji se
    nalazi u igraki, a koji aktivira motor u igraki u skladu sa naredbom koja je poslata sa
    predajnika. Najvei broj radio predajnika za igrake poseduju u svrhu napajanja jednu
    bateriju od 9 Volti, a alju radio signal na frekvenciji od 27 ili 49 MegaHerca. Naime, ove
    dve frekvencije su dodeljene potroakim aparatima kao to su otvarai vrata od garae,
    voki-tokii i daljinske igrake. Mnogi proizvoai igraaka prave parove igraaka koji rade
    odvojeno na ove dve frekvencije kako tokom trke ili igranja ne bi dolo do interferencije
    signala sa dva predajnika. Kada pritisnemo neko dugme na upravljau, izazivamo zatvaranje
    elektrinog kola na odreenom mestu integrisanog kola, to signalizira predajniku da poalje
    odreen broj pulseva na radio frekvenciji signala. Radio prijemnik u igraki se sastoji od
    kristala koji osciluje na odreenoj frekvenciji, induktora i antene. Primljeni radio signal se u
    prijemniku prevodi u elektrini signal koji se zatim odvodi do integrisanog kola koje upravlja
    motorom uz pomo baterija.

    - ta je to dunking ducky?

    Dunking ducky znai u prevodu gnjurajue pae, to je popularan naziv za malu uplju
    staklenu igraku oblika paeta koje se klati napred-nazad i uranja svoj kljun u au vode
    ispred sebe. U staklenom paetu se nalazi tenost sa niskom temperaturom isparavanja. Kada
    ovo pae samo sedi u sobi, temperatura u njegovoj glavi i telu je ista i nita neobino se ne
    deava. Meutim, ako mu pokvasite kljun, voda sa povrine kljuna e koristiti toplotu paje
    glave za isparavanje, to e dovesti do sniavanja temperature glave paeta i neto pare
    tenosti iz unutranjosti paeta e se kondenzovati na unutranjim zidovima njegove glave.
    Stoga, opadae i vazduni pritisak unutar glave, to znai da tada pritisak vazduha u telu
    postaje vei od pritiska u glavi, to podstie izjednaavanje pritiska u glavi i telu, pa se pare
    tenosti iz tela podiu ka glavi i deluju na nju tako da se ona povija unapred. Ako se ispred
    paeta nalazi aa sa vodom, onda e se ceo ovaj proces njegovog klaenja ponavljati sve dok
    kljun paeta bude dosezao vodenu povrinu u ai. Vazduni pritisak u telu paeta moete
    podii i ako ga drite u ruci neko vreme. Toplota sa vaeg dlana dovodi do dodatnog
    isparavanja tenosti to izaziva tok pare u paetovu glavu, a samim tim i inicira njegovo
    klaenje.

    - Da li vie pokisnemo kada trimo ili kada hodamo po kii?

    Moja drugarica i ja smo sproveli test po ovom pitanju. Stavili smo jedan karton iznad
    naih glava i proetali se na kii du prostora od tri metra. Kia je sipila, tako da smo bili u
    mogunosti da tano vidimo broj kinih kapi koje su pale na karton. Ispostavilo se da je
    koliina kinih kapljica koje su pale na karton priblino ista bilo da tri ili da hoda, samo da
    je vreme koje provede na kii isto. To takoe znai da e osoba koja tri jedan kilometar
    nasuprot osobi koja isto rastojanje prepeai mnogo manje pokisnuti zbog manjeg vremena
    koje joj je potrebno da pree jednako rastojanje.

    - ta je to roller coaster?

    Na prvi pogled, roller coaster (u prevodu talasasti brod uz obalu) podsea na obian
    putniki voz. Sastoji se od niza povezanih kola koja se kreu po inama. Meutim, za razliku
    od putnikog voza, roller coaster ne poseduje motor niti bilo kakav drugi sopstveni izvor
    energije. Tokom najveeg dela vonje, roller coaster se kree samo pod dejstvom sila inercije
    i gravitacije. Jedini utroak energije se vri tokom poetnog uspinjanja na prvi (najvei) breg,
    to se najee vri pomou lanca (koji je povezan u petlju izmeu vrha i dna prvog brega, a
    koji pokree motor sa dna brega) ili katapulta (linearni indukcioni motori koji pomou
    elektromagneta stvaraju dva magnetna polja - jedno ispred, a jedno iza voza). Svrha ovog
    podizanja je da se voziu preda odreena koliina potencijalne energije. Naime, to se roller
    coaster popne u veu visinu, to je vee rastojanje du koga ga nadole moe povuu
    gravitacija. Potencijalna energija roller coaster-a se pretvara u kinetiku energiju im voz
    pone da se sputa niz breg i on se tada ubrzava. Na dnu prvog brega, sva potencijalna
    energija steena podizanjem na prvo brdo se pretvorila u kinetiku energiju, koja se penjui se
    uz sledee, manje brdo, ponovo delimino pretvara u potencijalnu energiju. Roller coaster je
    specifian i po svojim tzv. loop-to-loop deonicama tokom kojih se voz okree naopake, pri
    emu putnici pod dejstvom sopstvene inercije bivaju privueni navie (odnosno ka dnu voza
    koje je tada okrenuto naopake), pa ne mogu da ispadnu. Naime, u trenutku ulaska u loop-to-
    loop deonicu, voz poseduje vie kinetike nego potencijalne energije, pri emu se potencijalna
    energija ponovo nagradi na vrhu ove uvrnute deonice, da bi se na izlasku iz nje, opet
    preobrazila u kinetiku energiju. U skoro svim roller coasterim-a, svaki naredni breuljak
    posle poetnog je sve manji i manji, jer se rezervoar potencijalne energije napunjen penjanjem
    uz prvi breg polako rasipa pod dejstvom trenja (odnosno stvaranja toplote) izmeu vozia i
    ina, kao i izmeu vozia i vazduha. U zavisnosti od strukture ina, postoje dva tipa roller
    coaster-a: drveni (metalni tokovi se obru na metalnoj ipci koja je zabravljena za snane
    ine napravljene od lameliranog drveta) i moderniji elini roller coaster-i (eline ine se
    sastoje od para dugakih elinih cevi, a tokovi voza su napravljeni od poliuretana ili
    najlona).

    - Zato imamo udan oseaj u stomaku kada se ljuljamo na ljuljaci ili
    vozimo na roller coaster-u?

    Gde god da se nalazimo na Zemlji, sila gravitacije nas uvek privlai ka njoj. Meutim,
    shodno Njutnovom zakonu akcije i reakcije, sila koju zapravo oseamo (tj. teina) nije
    povlaenje nadole, ve sila usmerena nagore koja potie od zemlje ispod nas koja nas
    spreava da pod dejstvom Zemljine gravitacije propadnemo do centra planete. Ova sila gura
    naa stopala koja guraju noge, koje guraju karlicu i tako sve do glave. Dok se klackamo na
    klackalici, ljuljamo na ljuljaci ili vozimo na roller coaster-u, osim sile gravitacije, na nas
    deluje i ubrzanje. Mi nismo u stanju da osetimo da se kreemo nekom brzinom, ve smo
    osetljivi samo na promene brzine, tj. na ubrzavanje ili usporavanje. im se nae kretanje (u
    odnosu na neki referentni sistem, npr. neku taku na naizgled nepokretnoj Zemlji ispod nas) u
    roller coaster-u ubrza ili uspori oseamo da smo privueni ka seditu voza ili ka zatitnom
    kaiu. Ovu silu privlaenja kao posledice ubrzanja oseamo zahvaljujui razlici u inerciji
    izmeu nas i voza (ili izmeu nas i ljuljake). Njutnov prvi zakon kretanja nam kae da telo
    nastavlja da se kree odreenom brzinom i u odreenom pravcu sve dok neka spoljanja sila
    ne pone da deluje na njega i ne promeni mu pravac kretanja i brzinu. Kada se ubrzavamo u
    vozu, sedite nas gura napred, ubrzavajui nae kretanje. Meutim, mi ne oseamo da nas
    sedite gura unapred, ve da nas neto gura ka seditu. Drugim reima, isto kao u sluaju
    gravitacije, silu koja nam predaje ubrzanje uvek oseamo u suprotnom smeru od onog u kome
    nas sila ubrzava. Kada se kola usporavaju, naa tela imaju pod dejstvom inercije tenju da
    nastave da se kreu unapred, pa nas zatitini pojas gura unazad, usporavajui nae kretanje.
    Mi opet, ne oseamo da nas pojas gura unazad, ve kao da nas sila iza nas gura unapred. Kada
    se brzo sputamo nadole, gravitacija nas privlai nadole, dok izgleda kao da nas sila koja nam
    predaje ubrzanje, gura navie. Kada ubrzanje dostigne odreenu veliinu, ove dve sile se
    izjednauju i mi postajemo besteinski (slino putnicima u liftu koji pada). Meutim, ukoliko
    ubrzanje nadole postane jo vee, tada emo imati oseaj da smo privueni navie. Ukoliko se
    ubrzavamo navie, sila koja nam predaje ubrzanje i sila gravitacije nas zajedno povlae
    nadole i imamo oseaj da smo tei nego normalno. Kada bismo na sedite ljuljake (ili roller
    coaster-a) postavili vagu, videli bismo kako nam se teina stalno menja tokom ljuljanja.
    Upravo ova promena teine izaziva udna oseanja u stomaku, jer su nai unutranji organi
    navikli da pritiskaju jedan drugog stalnim intenzitetom pod dejstvom sile gravitacije
    intenziteta kao kada se kreemo zajedno sa Zemljom. Kada se ubrzavamo (ili usporavamo),
    svaki od sastavnih delova naih tela se odvojeno ubrzava (ili usporava) shodno svojoj inerciji,
    to dovodi do talasanja u stomaku. Kada rezultujua sila koja deluje na nas postane manja
    (pod dejstvom ubrzanja nadole) od sile gravitacije tokom mirovanja na Zemlji, na stomak
    postaje laki nego obino, to najee opisujemo kao jedinstveni oseaj propadanja u
    stomaku.

    - ta su to bazeni sa talasima?

    Naa moderna civilizacija je prepuna imitacija prirode. Ljudi ukraavaju kue sa
    vetakim boinim drveem, nose vetaku kosu, igraju igre na vetakoj travi, grade
    zooloke vrtove od vetakog kamenja, pravimo vetaka srca, a postoje ak i vetake obale
    mora, odnosno bazeni u kojima se na svakih nekoliko minuta pojavljuju talasi, kao kada na
    moru proe brod. Sve to nam je potrebno da bismo napravili bazen sa talasima je naravno
    bazen napunjen vodom i neto pomou ega bismo stvarali talase pritiska u vodi, kao npr.
    jaka vazduna struja du povrine vode, rotirajue krilo (kao na parobrodima) ili oscilirajui
    ronilac. U vodenom parku Emerald Pointe u gradu Grinsboro u Severnoj Karolini, postoji
    bazen sa talasima koji koristi vazduh pod pritiskom radi stvaranja malih talasia. Naime, u
    sobi koja je ispod nivoa bazena, nalazi se pumpa, kao i brzo rotirajui ventilator koji duva
    vazduh u metalnu cev iji je izduvni otvor na dnu dela bazena odakle kreu talasi. Na sredini
    pumpe se nalazi leptirasti ventil, iroki disk sa metalnom ipkom koja se obre du ose
    rotacije diska. Kada se ipka okree na jednu stranu, disk zauzima normalan poloaj u odnosu
    na zidove cevi, blokirajui tok vazduha. Meutim, kada se ipka okrene na drugu stranu, disk
    se pomera paralelno sa zidovima suda tako da vazduh nastavlja put kroz cev ka dnu bazena.
    Hidraulini klip okree ipku napred i nazad, omoguavajui tako kratkim naletima vazduha
    pod pritiskom da prou kroz izlazni otvor cevi. Nagomilani vazduh u cevi naglo predaje
    energiju vodi, slino kao kada bacimo kameni u vodu, i dolazi do stvaranja talasa. Na ovaj
    nain se mogu stvarati mali talasii, ali da bismo pravili talase na kojima bismo mogli da
    surfujemo, koristimo se drugaijom tehnikom. Umesto da guramo vodu pomou vazduha ili
    vesla, talasni sistem u ovom sluaju isputa veliku zapreminu vode u dubokom kraju bazena,
    a talas se iri sve do obale bazena, nakon ega se nivo vode ponovo uravnoteava. Ovakvi
    bazeni sa talasima se sastoje od: sistema za pumpanje vode, rezervoara za vodu, niza
    otpustnih ventila na dnu rezervoara, dinovskog bazena i povratnog kanala koji vodi od plae
    bazena do sistema za pumpanje vode. Sistem pumpi povlai vodu iz povratnog kanala u
    rezervoar, a kada nivo vode u njemu postane dovoljno veliki, sistem otvara otpustne ventile sa
    dna rezervoara i voda se isputa u bazen stvarajui veliki talas koji ide sve do obale na kojoj
    se preliva i odlazi kroz povratne cevi do rezervoara itd. Thunder Bay iz Emeralde Pointe
    parka je jedan od bazena ovakvog tipa, u dubljem delu bazena je dubok 26 metara, dugaak je
    126 metara, sadri 7,6 miliona vode, a pri stvaranju talasa se isputa 341 000 litara vode.

    - ta su to vodena klizalita?

    Za razliku od ledenih klizalita na kojima se pomou klizaljki (ili i bez njih) moemo
    klizati ili igrati hokej, vodena klizalita predstavljaju viestruke tobogane koji poseduju iste
    principe putovanja kao i roller coaster-i, samo to su mokri, nemaju sedita, a ni sigurnosne
    pojaseve. Vozie na roller coaster-u pokree gravitacija. Kada se uspnemo na prvi breg,
    poveavamo nau potencijalnu energiju u gravitacionom polju Zemlje, koja se sputanjem ka
    Zemlji prevodi u kinetiku energiju, koja se zatim opet prevodi u potencijalnu tokom
    uspinjanja na sledei breg itd. S druge strane, na vodenim klizalitima se ne uspinjemo na
    breg, ve se penjemo uz stepenice kako bismo poveali nau potencijalnu energiju, koja se
    zatim prevodi u energiju kretanja im skliznemo niz tobogan. Za razliku od vozia coaster-a
    koja poseduju tokie kako bi se smanjilo trenje izmeu voza i ina (kako bi voz mogao da se
    kree), kroz vodena klizalita se stalno proputa vodena struja koja tee od poetka do dna
    klizalita, a koja ima za cilj da smanji trenje izmeu nas i klizalita, kako bismo mogli da
    klizimo du staze. Mali tobogani koji se mogu videti u parkovima ili dvoritima napravljeni
    su od glatkih staklenih vlakana koja su izlivena u obliku tobogana koji se odrava na
    metalnom okviru. I veina vodenih klizalita iz vodenih parkova irom planete, napravljena je
    od istog materijala, samo to je oblik ovih klizalita izuzetno raznovrstan. Slino delovima
    dejih eleznica koje se uklapaju jedan u drugi, i posebno izliveni delovi ovih klizalita se
    kae jedan za drugi kako bi se dobile dinovske konstrukcije kroz koje se vozimo na vodi i po
    nekoliko minuta. Konstrukcija klizalita se oslanja na eline grede. Najvei broj vodenih
    klizalita stvara konstantnu struju vode du klizalita uz pomo pumpe, koja se nalazi u zgradi
    ispod nivoa klizalita. Motor pumpe okree osovinu koja je vezana za propeler. Rotirajua
    krila propelera pokreu vodu unapred, na slian nain kao to avionski propeler pokree
    estice vazduha. Pumpa povlai vodu iz dna bazena gde se sliva voda iz klizalita i gura je
    nagore du uske cevi sve do vrha klizalita. Tokom svog recikliranja, voda prolazi i kroz filter
    u vidu velikog suda ispunjenog peskom ispod koga se nalazi sloj ljunka. Naime, otre ivice
    zrnaca peska zahvataju i vezuju na svojoj povrinu estice praine iz vode i na taj nain je
    iste. Nou, uvari parka putaju vodu kroz filtere u suprotnom smeru. Na taj nain se filteri
    iste, a ova nona voda odlazi u kanalizacionu cev. Poto svaki bazen stalno gubi vodu putem
    filterovanja, isparavanja i odnoenja na telima i odei kupaa, koliina vode se i u ovom
    sistemu stalno mora obnavljati putem dovoenja ili iz bunara ili iz gradske vodovodne mree.
    Jedan od najnovijih tipova vodenih klizalita su i vodeni coaster-i u kojima sistem pumpi na
    nekoliko mesta du staze stvara mlazova vode koji nas podiu u visinu do sledeeg brega
    staze. Na ovaj nain se slino roller coaster-u omoguava vonja du nekoliko krugova oko
    staze, bez potrebe da se na kraju staze usporimo i spljutimo u bazen.




    12. U vazduhu


    - Zato je nebo plavo?

    Kada ne bi bilo Zemljine atmosfere izmeu nas i Sunca, nebo bi preko dana, kao i
    preko noi bilo crno, a Sunce bi bilo samo jo jedan takasti izvor svetlosti zajedno sa svim
    drugim zvezdama na nebu. Meutim, za razliku od ostalih planeta Sunevog sistema, na naoj
    planeti postoji vazduh (tj. gasoviti sloj atmosfera sa 78 % azota, 21 % kiseonika i 0,9 %
    argona to odgovara sastavu vazduha), a upravo je on taj koji nebu daje plavu boju. Naime,
    postoji prirodna pojava koja se zove Rejlijevsko rasejanje svetlosti, a koja predstavlja
    rasipanje svetlosti (njeno skretanje od prvobitnog pravca prostiranja i odbijanje na sve strane)
    prilikom njenog prolaska kroz estice iji je prenik priblino jednak jednoj desetini talasne
    duine upadne svetlosti. Suneva svetlost se sastoji iz svih boja, ali usled toga to elementi iz
    atmosfere, a pre svega kiseonik i azot od svih boja iz spektra najbolje prelamaju svetlost
    malih talasnih duina, to u vidljivom spektru odgovara plavim nijansama, mi onda i nebo
    vidimo u plavoj boji.

    - Zato se oblaci i ozon nalaze u atmosferi iznad vazduha?

    Iako nam sa Zemlje izgleda kao da oblaci vodene pare plutaju na vazduhu, oni u stvari
    bivaju noeni vetrom. Gustina gasa na odreenom pritisku i temperaturi srazmerna je njegovoj
    molekulskoj masi. Molekuli vodene pare imaju molekulsku masu od 18 grama po molu (jedan
    mol sadri 6,02 10
    23
    molekula), i laki su od svih drugih glavnih sastojaka atmosfere
    (kiseonik-32, azot-28, ugljen dioksid-44, ozon-48). Vodena para je u stanju da se na dovoljno
    niskoj temperaturi kakva vlada u visokim slojevima atomosfere, kondenzuje stvarajui
    kapljice tene vode i kristalie leda koji zajedno sainjavaju oblake. Kapi vode su gue od
    okolnog vazduha i tee padanju ka Zemljinom tlu pod dejstvom gravitacije, ali trenje sa
    vazduhom spreava padanje oblaka velikom brzinom. Brzina padanja oblaka je najee
    manja od brzine podizanja okolnog toplog i vlanog vazduha iz koga je oblak i nastao, pa
    stoga oblak i ne uspeva da bude privuen gravitacionom silom Zemlje. Meutim, ukoliko
    kapljice vode porastu vezivanjem okolnih molekula vode za svoju zapreminu ili
    sjedinjavanjem sa drugim kapljicama, nadole upravljena sila gravitacije (koja je
    proporcionalna sa masom vodenih kapi, odnosno sa r
    3
    , gde je r poluprenik kapi) postae
    intenzivnija od nagore upravljene sile trenja (proporcionalne sa r
    2
    ) i kapljice e pasti na
    zemlju u obliku kie. Ipak, koliko je jedan oblak laki od okolnog vazduha moemo lako
    izraunati. Naime, zamislimo jedan oblak na nadmorskoj visini od oko 3 kilometra, ija je
    zapremina jednaka jednom kubnom kilometru, a gustina vodenih kapljica iznosi oko 1 gram
    po kubnom metru. Stoga, ukupna masa ovakvog oblaka iznosi oko million kilograma, dok bi
    masa vazduha u istoj ovoj zapremini koju zauzima oblak bila 1000 puta vea. Razlog ovako
    male gustine vode u oblacima je naravno, u malim razmerama vodenih kapljica (od hiljaditog
    do nekoliko stotih delova milimetra u polupreniku) i ledenih estica izmeu kojih se nalazi
    prilino veliki razmak. Ozon nastaje u veoma visokom sloju atmosfere koji se zove stratosfera
    (iznad visine od 120 km), u procesu disocijacije kiseonika pod dejstvom ultraljubiaste
    svetlosti sa Sunca, ali je njegova brzina razlaganja i ponovnog nastajanja isuvie brza da bi
    stigao da pod dejstvom gravitacije padne na zemlju.

    - Zato avion ima krila?

    id38074228 pdfMachine by Broadgun Software - a great PDF writer! - a great PDF creator! - http://www.pdfmachine.com http://www.broadgun.com
    Krila su avionu neophodna, jer se pomou njih energija koju proizvodi motor aviona
    prevodi u njegovo podizanje u visinu. Avioni su pomou svojih krila u stanju da se penju u
    visinu, kao i da ostaju na njoj pomou dva fizika efekta, a to su: Bernulijev efekat i prenos
    impulsa u vazdunom toku. Da bi se izvelo podizanje pomou Bernulijevog efekta, popreni
    presek avionskog krila se oblikuje do oblika suze, sa iskrivljenom gornjom, a ravnom donjom
    povrinom, pa je tako rastojanje od prednjeg do zadnjeg kraja krila due iznad nego ispod
    njega. Sa kretanjem aviona, vazduh prolazi kako iznad tako i ispod oba krila. Zbog veeg
    rastojanja koje estice vazduha prelaze du gornje povrine krila, one se po njoj moraju kretati
    bre, a to se bre kree vazduh, to je manji njegov tangencijalni pritisak, pa je stoga vazduni
    pritisak manji iznad, nego ispod avionskog krila. Ova razlika u pritisku izmeu vrha i dna
    avionskih krila, rezultuje u nagore usmerenoj sili, tj. u podizanju krila. Podizanje, takoe,
    moe biti izvedeno i pomou dinamikog transfera impulsa sa vazdune struje, a u ovom
    sluaju, nagib krila, tj. ugao izmeu njegove ravni i pravca kretanja aviona, dovodi do
    skretanja estica vazduha koje udaraju u donju povrinu krila u letu, to dovodi do predavanja
    nadole usmerenog impulsa esticama vazduha. U skladu sa Njutnovim zakonom akcije i
    reakcije, pod dejstvom nadole usmerene sile, pojavljuje se i kompenzujua sila koja je
    usmerena nagore i jednaka brzini promene impulsa. Ovaj isti princip stvara dovoljno jaku
    nagore usmerenu silu kod skijaa na vodi. I Bernulijev efekat i efekat transfera impulsa zavise
    od glatkoe laminarnog toka vazduha oko krila. Nasuprot nagore usmerene sile podizanja
    aviona, postoji stalna nadole usmerena sila gravitacije, a isto tako, kretanju aviona se
    suprotstavljaju estice vazduha, to stvara trenje, tj. silu koja je usmerena u suprotnom pravcu
    od kretanja aviona. Takoe, razliiti faktori mogu dovesti do pojave turbulencije u vazduhu,
    to smanjuje podizanje i poveava trenje, a to dovodi do smanjenja ukupne efikasnosti
    avionskog leta.

    - Kako ptice mogu da lete?

    Ptice predstavljaju ivotinje sa perjem i krilima, a premda skoro sve vrste ptica mogu
    da lete, postoje i neke vrste koje ne umeju da lete, kao npr. nojevi (najvee i najtee zemaljske
    ptice koje mogu da tre brzinama i od 65 km/h) ili pingvini. Iako postoje insekti koji poseduju
    krila, ptice su jedine pernate ivotinje. Ptice se nalazi na svim mestima na naoj planeti
    ukljuujui i arktike tundre, Saharu i puinu hiljadama kilometara udaljenu od najblieg
    kopna (premda moraju doi na kopno kako bi podigli mlade), s obzirom da mogu da prelete i
    preko najveih planina, a neke ptice mogu da zarone u more do dubina veih od 250 metara.
    Ptice i ljudi su veoma slini po tome to se i jedni i drugi vie oslanjaju na ula vida i sluha,
    nego na ulo mirisa kao to je sluaj sa ostalim ivotinjskim vrstama. Ipak, za razliku od ljudi,
    ptice su svojim telesnim osobinama predodreene da provode svoje vreme letei kroz vazduh.
    Naime, ptije kosti nisu ispunjene kotanom sri, ve su uplje to ih ini veoma laganim za
    letenje, kao i pogodnim za lako rasipanje toplote tokom leta. Takoe, ptice poseduju jadac
    (odnosno, spojeni levi i desni analog ljudske kljune kosti) koji tokom leta apsorbuje udarne
    talasa mahanja krila i ponaa se slino elastinoj opruzi tako da omoguava ptici da die dok
    leti, a ptice umesto zuba i vilice poseduju samo kljun, to im znatno smanjuje teinu. Ptice
    imaju i veoma brz metabolizam (hemijske reakcije u kojima se oslobaa energija iz hrane),
    to im omoguava letenje koje zahteva velike koliine energije. Da bi odrale ovako visok
    metabolizam, ptice su veoma tople (oko 40 do 42
    o
    C), a i veoma brzo diu kako bi unosile to
    vie kiseonika u telo. Naime, od svih ivih bia na Zemlji, ptice najbre diu, pa tako npr.
    golubovi udahnu vazduh oko 450 puta u minutu. Takoe, i krv se veoma brzo pumpa kroz
    krvotok, jer velika ptija srca kucaju veoma brzo i to izmeu 400 i 1000 otkucaja u minutu.
    Osnovna pera na krilima ptice su privrena za bone strane grudne kosti pomou miia
    koji su za samu kost privreni tetivom, dok su ostala pera koja slue kao oslonac osnovnim
    perima, na isti nain vezana sa gornjim delom grudne kosti. Svako pero raspolae svojim
    sopstvenim miiem (koja se sva nalaze u grudnom delu ptice), tako da ptica tokom leta moe
    da upravlja svakim pojedinanim perom. Ptice postiu podizanje u visinu pomou
    potiskivanja vazduha ispod krila nadole, to u skladu sa Njutnovim zakonom akcije i reakcije
    izaziva reakcionu silu koja gura krila ptice, a time i samu pticu navie. Efektu podizanja
    doprinosi i oblik krila koji je takav da je gornja povrina blago konveksna, dok je donja
    povrina blago konkavna. Deo krila koji je blizu grudima ptice, pomera se gore dole, dok se
    istovremeno vrh krila pomera po krunoj putanji ubrzavajui pticu unapred. Oblik ptijih krila
    definie njen nain leta, pa tako ptice dugakih i usmerenih krila (kao npr. galebovi ili
    albatrosi) mogu da klize (odnosno plutaju) kroz vazduh ili da lebde u njemu, dok male ptice
    hitro mau krilima tokom leta. Skoro sve ptice imaju i pernati rep koji im znatno pomae
    prilikom odravanja ili menjanja pravca leta, kao i prilikom sletanja kada se rep usmerava
    nadole tako da se ponaa kao konice. Inae, ptice umeju veoma lepo da pevaju, a neke vrste
    ptica pevaica, kao to je npr. umski kos, mogu istovremeno da otpevaju dva razliita tona, s
    obzirom da za razliku od ljudi, mogu dve glasovne membrane u grlu da pokreu nezavisno
    jednu od druge.

    - Zato najbolje lete papirni avionii sa malim krilima?

    Svako telo u prirodi moe posedovati aerodinamike osobine, odnosno sposobnost
    podizanja u vazduhu, ukoliko se baci pravilno. U skladu sa drugim Njutnovim zakonom, sila
    (u sluaju aviona, ta sila je aerodinamiko podizanje) je jednaka brzini promene impulsa tela
    (proizvoda njegove mase i brzine), odnosno matematiki reeno, prvom izvodu impulsa po
    vremenu. Ukoliko se papirnati avion ne baci tako da linija koja povezuje njegov nos i rep
    bude nagnuta pod uglom u odnosu na pravac leta, avion nee moi da se podigne. Meutim,
    ukoliko je nos aviona nagnut pod uglom u odnosu na pravac leta, tada e se vazduh koji udara
    o donju stranu krila (sila akcije) odbijati nadole, to e stvarati odgovarajue podizanje (sila
    reakcije) aviona. Veina papirnih aviona tei da se izoblikuje tako da najvei deo teine bude
    skoncentrisan u zadnjem delu aviona, to izaziva sputanje ovog, zadnjeg dela, a time i
    povoljno naginjanje aviona u odnosu na pravac leta. Ipak, krila aviona najee ine najvei
    deo njegove teine, to se suprotstavlja tenji ka teem zadnjem delu aviona. Meutim, list
    papira ne moemo da bacimo toliko daleko kao kamen iste teine, usled trenja koje
    predstavlja kombinaciju otpora vazduha i izazvane turbulencije kretanjem kroz vazduni fluid.
    Otpor koji vazduh prua kretanju naziva se viskoznou i srazmeran je povrini poprenog
    preseka tela koje putuje kroz vazduh. Turbulencija nastaje kao posledica skretanja vazdunih
    struja i formiranja virova oko pokretnog tela. Turbulencija je takoe proporcionalna povrini
    tela, ali se znatno smanjuje oblikovanjem tela tako da struje fluida to je mogue vie
    pravolinijski teku pored njega (ovaj efekat se postie dobro oblikovanim krilima). Idealan
    oblik je u ovom sluaju izduen i tanak, a slino streli, suen u pravcu leta, sa to je mogue
    manjom povrinom za datu teinu. Takoe, donja povrina avionia bi trebalo da bude to
    ravnija. Kod pravih aviona, dugaka i suena krila na sredini trupa su uravnoteena sa malim,
    horizontalnim krilima u blizini repa. Ipak, papir je isuvie tanak i lagan materijal za ovakav
    dizajn, pa bi se prilikom lansiranja isuvie preoblikovao, to bi dovelo do gubljenja
    aerodinaminih karakteristika. Avioni od papira se najee prave sa jednim krilom oblika
    slova delta (), mada su sa samo jednim presavijanjem papira, krila prevelika, kao i trenje sa
    vazduhom, to dovodi do usporavanja aviona. Manja krila, napravljena putem viestrukog
    presavijanja papirnog lista, znatno bolje zadravaju svoj oblik tokom poletanja i mogu biti
    napravljena sa blagom konveksnom (ispupenom) zakrivljenou na gornjoj povrini kako bi
    se povealo podizanje. Takoe, manje, zbijenije strukture koncentriu masu kako bi se
    poveao impuls tokom lansiranja sa to manjim prateim poveanjem trenja. Jedan od naina
    za postizanje ovog efekta je da pomerimo -krila to je mogue vie napred, a da
    uravnoteimo podizanje sa dugakim ravnim trupom, a sve sa repom savijenim u obliku slova
    V kako bi se spreilo skretanje tokom leta.

    - Kako avioni mogu da se okreu naopake u vazduhu?

    Motorni sistem svih automobila ili aviona zavisi od gravitacije koja povlai gorivo iz
    rezervoara (lociranog u krilima kod aviona) u motor. Za razliku od visokokrilnih jednokrilaca,
    koji bi se blokirali ukoliko bi pokuali da se obru u vazduhu, moderni aerobatski avioni su u
    stanju da lete naopake i da prave osmice i petlje u vazduhu. Postoje dva naina za izvoenje
    dovoda goriva u motor pri obrnutom letu. Kod aerobatskih aviona visokih performansi kao to
    su aerobatski dvokrilci, rezervoar sa gorivom se nalazi u trupu aviona ispred pilotovih kolena,
    a u unutranjosti rezervoara se nalazi elastino crevo sa tegom koji je zakaen za slobodni kraj
    creva. Kada se avion okrene naopake, ovo crevo, zbog svoje teine, pada na vrh rezervoara i
    uvlai gorivo sa njegovog vrha. Kada se avion ponovo vrati u normalni poloaj, crevo zbog
    tega koji je vezan za njega, opet pada na dno i nastavlja proces uvlaenja goriva. Ovo je
    veoma praktian dizajn, jer koristi samo jedan rezervoar, i motor ima pristup gorivu bilo da je
    avion okrenut ulevo, udesno ili skroz naopake. Drugo reenje problema dovoda goriva u
    motor, koristi se uglavnom u visokokrilnim jednokrilcima, kao to je Super Decathlon. U
    ovom tipu aviona, glavni rezervoar sa gorivom se nalazi u krilima, koja su znatno iznad
    motora. Za potrebe aerobatskih letova, u avion se ugrauje dodatni rezervoar koji je u visini
    pilotovih nogu, i koji je povezan sa usisavajuom stranom gorivne pumpe. Kada se avion
    okrene naopake, pomoni rezervoar se, za razliku od glavnog, nalazi iznad motora i pod
    dejstvom gravitacije, gorivo iz njega tee ka gorivnoj pumpi. U ovim avionima, postoji i
    kontrolni ventil u liniji koja povezuje glavni i pomoni rezervoar, i slui da spreava isticanje
    goriva iz pomonog rezervoara u glavni kada je avion okrenut naopake. U Decathlon-u,
    pomoni rezervoar sadri dovoljno goriva za oko dva minuta leta naglavake.

    - Kako neki avioni piu po nebu?

    Poto piloti koji upravljaju avionima koji piu slova po nebu, istovremeno i prolaze
    kroz svoje reenice, oni stoga nisu u stanju da precizno sagledavaju ta piu, ve se najee
    koriste unapred odreenim planom leta koji je ispisan na monitoru u pilotskoj kabini. Kada
    piemo olovkom na papiru, naa slova se pojavljuju jedno po jedno sa leve na desnu stranu
    (osim ako nismo Arapi). S druge strane, piloti su najee prinueni da iscrtavaju slova
    redosledom za koji je potrebno provesti najmanje vremena u vazduhu, a poto avion ne moe
    ba tako naglo da se okree kao naa ruka koja pie po papiru (jer su avioni masivniji od naih
    ruku, pa je stoga i njihova inercija vea), a i ne bi trebalo da prolee kroz ve iscrtana slova ili
    delove slova, tako avioni ispisuju slova drugaije nego mi. Slova se u atmosferi mogu
    ispisivati i unazad kada je vetar takav da preti da oduva iscrtana prednja slova, a slova se
    mogu ispisivati i na razliitim nadmorskim visinama kako bi pilot jasnije sagledavao ta je
    ve ispisano. U posebnom rezervoaru ovakvih aviona nalazi se ulje koje se po komandi pilota
    automatski uvodi u ispustnu struju mlaznog motora aviona, gde isparava, stvarajui beli oblak
    koji je prilino postojan na visinama izmeu 2500 i 4000 metara na kojima se izvodi ovakvo
    pisanje. Slova su veliine oko jednog kilometra, a poto avion tokom pisanja leti brzinama
    izmeu 125 i 250 km/h, potrebno mu je oko 20 sekundi za iscrtavanje jedne dugake crte u
    slovu (pri emu, pilot paljivo odrava smer igle na kompasu, kako bi linija bila potpuno
    prava). Piloti moraju da imaju neki orijentir na Zemlji, u koju svrhu oni najee koriste
    automobilski put ili vozne ine, a itava poruka se mora ispisati za to manje vremena,
    pogotovo ukoliko na visini slova postoji jak vetar. Meutim, moderni sistemi za pisanje po
    nebu, koriste se specijalnom radio opremom koja po programu proizvodi kratke pulseve para
    ulja koji u vazduhu formiraju male bele loptice, tako da ovakav sistem podsea na iscrtavanje
    pojedinanih piksela prilikom tampanja na papiru. Naime, 7 aviona lete uporedo, a centralni
    avion poseduje radio opremu koja sinhronizuje rad ostalih 6 aviona, pa njihov zajedniki rad
    zaista podsea na rad jednog dinovskog tampaa, s obzirom da avioni prebrisuju sve linije
    na imaginarnom ekranu, a dati natpis se formira pomou kratkih uljnih pulseva, tako da se na
    ovaj, moderniji nain i due poruke za krae vreme mogu smestiti na znatno manjem prostoru
    nego to je to bio sluaj sa starim avionima, a i manja vetina prilikom upravljanja je potrebna
    nego kod starog tipa crtanja.

    - Zato nam se zapue ui kada se vozimo avionom?

    Nae uho se sastoji iz spoljanjeg, srednjeg i unutranjeg uha. Spoljanje uho se opet
    sastoji iz une koljke i spoljanjeg unog kanala. Kada zvuni talasi iz vazduha ili vode uu u
    koljku, oni dalje putuju kroz ovaj kanal, a na kraju kanala se nalazi tanka membrana koja se
    naziva bubnom opnom i koja razdvaja spoljanje uho od unutranjeg uha. Spoljanjost nae
    bubne opne je stalno izloena pritisku vazduha koji je najee priblino jednak jednoj
    atmosferi, odnosno 101 325 Paskala. Gde god se nalazili, prostor unutar bubne opne je obino
    na istom pritisku kao i okolina. Ova regulacija pritiska se izvodi pomou jedne cevi koja se
    naziva Eustahijevom trubom, a iji se jedan otvoreni kraj nalazi u srednjem uhu, dok je drugi
    u zadnjem delu grla i najee je blago stisnut, odnosno samo blago otvoren. Svaki put kada
    gutamo ili zevnemo, ovaj kraj se otvori taman toliko da bi propustio vazduh do izjednaenja
    unutranjeg pritiska sa spoljanjim. Kada se penjemo u visinu, npr. avionom, onda odlazimo u
    oblast niskog vazdunog pritiska. Vazduh u uhu je na veem pritisku od vazduha spolja pa
    oseamo da su nam ui zapuene, sve dok viak vazduha ne uspe da izae kroz Eustahijevu
    trubu u grlo ponovo izjednaujui unutranji pritisak sa spoljanjim. Slina stvar se dogaa i
    kada sleemo avionom, odnosno kada prelazimo iz oblasti nieg u oblast vieg vazdunog
    pritiska, a premda je oigledno zato se ova pojava deava pod otvorenim nebom, postavlja se
    pitanje odakle potiu ove promene pritiska ukoliko se unutranjost putnikog aviona nalazi
    pod pritiskom. Naime, avioni lete na nadmorskoj visini od oko 12 km gde je pritisak vazduha
    5 puta manji od vazdunog pritiska na nivou mora (atmosferskog pritiska), a nadmorska
    visina od 5 km predstavlja granicu niskog pritiska do koje moemo funkcionisati bez upotrebe
    boce za disanje. Kada bi se u avionu odravao stalno pritisak od jedne atmosfere (koji postoji
    na nivou mora), tada bi postojala opasnost da visok unutranji pritisak (u odnosu na nizak
    spoljanji pritisak) raznese trup aviona. Stoga se na visini krstarenja Boeing aviona odrava
    minimalan pritisak koji je jednak onome koji vlada na nadmorskoj visini od oko 2500 metara.
    Jedna od prednosti Concord aviona, osim vee brzine krstarenja od Boeing-a je i posedovanje
    veoma snanog trupa usled ega je unutranji pritisak na velikim visinama stalno jednak
    pritisku koji vlada na nadmorskoj visini od 900 metara.

    - Zato avioni lete tako visoko?

    Nadmorska visina krstarenja Boeinga 747-400 iznosi 10 688 metara, Concord-a 18
    300 metara, a budue sonine krstarice 13 000 metara. Gustina atmosfere eksponencijalno
    opada sa nadmorskom visinom, pa to se avion popenje u veu visinu, to e biti okruen sa
    manje estica vazduha, pa e stoga trenje sa njima biti manje i avion e lake moi da plovi
    vazduhom. Uticaj nadmorske visine na brzinu leta aviona se najee opisuje uporednim
    merenjem dve avionske brzine: vazdune brzine sa pokazivaa (Pitoove tube) i stvarne
    vazdune brzine. Naime, na nivou mora ove dve brzine su jednake. Meutim, to se vinemo u
    veu visinu, to e vazduh tamo gore biti rei. Stoga e i mera brzine aviona uvek pokazivati
    manju brzinu od stvarne brzine, a na visini krstarenja, brzina aviona koju daje pokaziva e
    biti dvostruko manja od stvarne brzine aviona. Stoga, ukoliko se penjemo u visinu sa istom
    brzinom na pokazivau, mi emo zapravo ubrzavati nae kretanje u odnosu na Zemlju. Motori
    komercijalnih aviona su dizajnirani tako da najefikasnije rade na visini krstarenja. Mlazni
    motori postiu propulziju aviona putem zagrevanja okolnog vazduha, a poto je vazduh na
    veim nadmorskim visinama hladniji, tada postoji vea temperaturska razlika izmeu okolnog
    vazduha i mlaza, tako da se postie vea efikasnost motora. Takoe, letei na visinama od
    preko 10 kilometara, avioni ostavljaju ispod sebe sloj troposfere u kome se deavaju oluje,
    grmljavine, meanje vazdunih struja i turbulencije vazduha. Razlog zato se avion ne penje u
    jo vee visine je u tome to bi u sluaju isuvie male gustine vazduha i pritisak iznad krila
    bio nedovoljan da odrava avion u stabilnom poloaju. Takoe, iznad nadmorske visine od
    oko 8 i po kilometara, stvarna brzina aviona postaje ograniena brzinom zvuka. Najvei broj
    modernih komercijalnih aviona poseduje maksimalnu brzinu leta od 0,8 do 0,9 Maha (1 Mah
    je jednak brzini zvuka u vazduhu), a u uobiajenom sluaju krstare brzinom od izmeu 0,78 i
    0,85 Maha. Ukoliko avion prekorai brzinu od jednog Maha, tada vazduh oko njega poinje
    da se kree veom brzinom od zvuka to moe dovesti do naglih podizanja aviona, to
    oteava upravljanje njime. Brzina zvuka u vazduhu zavisi od njegove temperature, a poto se
    sa porastom nadmorske visine, temperatura vazduha smanjuje, tako e i brzina zvuka opadati,
    pa e stoga opadati i maksimalna brzina leta aviona.

    - Ako kruimo avionom iznad neke oblasti na Zemlji, zato se kroz pola
    dana ne nalazi ispod nas druga strana planete?

    Ovo pitanje je slino pitanju zato se Zemlja ne pomeri ispod naih nogu kada
    skoimo u vis. Ako se nalazimo u avionu koji krui iznad nekog mesta, ili u helikopteru koji
    samo stoji u jednom mestu, u oba sluaja se naa letelica nalazi u vazduhu, koji se pomera
    zajedno sa Zemljom ispod nas. Probajte da dok sedite u toj letelici, bacite npr. ping-pong
    lopticu u vis, i naravno videete da nee biti odneena unazad, ve e u skladu sa zakonom o
    odranju impulsa, pasti isto onako kao da se nalazite u nekom nepokretnom sistemu. I zaista,
    loptica i vi u avionu ste u slinom inercijalnom sistemu, kao i avion i vazduh na Zemlji.
    Drugim reima, Zemlja i njena vazduna atmosfera se zajedno vrte u krug oko Zemljine ose
    rotacije. Prvi Njutnov zakon kae da tela u kretanju nastavljaju da se kreu sve dok ih neke
    spoljne sile ne ubrzaju ili uspore. U sluaju naeg radoznalog skakaa, ping-pong loptice ili
    aviona/helikoptera koji krui ili stoji u mestu, njihovo poetno horizontalno kretanje (tj.
    ugaono kretanje zajedno sa celom Zemljom) traje ak i kada napuste Zemljinu povrinu i vinu
    se u visine. Zemljin ekvator je dugaak oko 38 miliona metara, pa ako podelimo ovu duinu
    sa 24 asa, dobiemo brzinu rotiranja Zemlje na ekvatoru koja iznosi oko 460 metara u
    sekundi. Uragan dostie brzine od oko 70 metara u sekundi, pa samo zamislite kakav bi to bio
    vetar kada se vazduh iznad Zemlje ne bi okretao istom brzinom kao i Zemlja ispod. Ovaj
    efekat ouvanja impulsa, je i razlog zato se sateliti skoro uvek lansiraju u pravcu istoka i u
    blizini ekvatora, jer tada im Zemljino kretanje prua najvie slobodnog impulsa i pre nego
    to se raketa otisne u vazduh.

    - Koliko brzo bismo trebali da letimo oko Zemlje da bi Sunce bilo uvek pod
    istim uglom iznad nas?

    Pretpostavimo da se nalazimo u avionu koji putuje u pravcu zapada, du ekvatora.
    Vremenske zone se menjaju na svakih 1609 km, pa ako elimo da na svakih sat vremena
    vraamo kazaljku na satu za po jedan sat unazad ili da slobodno zaustavimo kretanje kazaljke
    na satu, brzina kojom bi se kretao na avion, a i mi u njemu, trebalo bi da bude jednaka brzini
    od 1609 km/h. U ovome sluaju, naa brzina kretanja u odnosu na Zemlju bi bila jednaka
    brzini rotacije Zemlje oko svoje ose, s tom razlikom to bi bila usmerena u suprotnom pravcu,
    tako da se Sunce nalazi uvek na istom delu neba. Ako bi na avion ovako leteo nekoliko dana,
    osim to bismo pomerali kazaljku za jedan sat unazad na svakih sat vremena, morali bismo
    promeniti datum svaki put kada preletimo Meunarodnu datumsku liniju, koja predstavlja
    meridijan (povezuju Zemljin severni i juni pol) koji prolazi kroz Tihi Okean, a nalazi se na
    suprotnoj strani od Grinia. Jo je portugalski pomorac Ferdinand Magelan primetio da je
    tokom trogodinje plovidbe oko nae planete kreui se od istoka ka zapadu propustio jedan
    dan u svom brodskom dnevniku (suprotno od onoga to se desilo junaku il Vernove knjige
    Put oko sveta za 80 dana). Naravno, neto kasnije je shvatio da je usled obilaska Zemlje u
    pravcu zapada, video po jedan izlazak i zalazak Sunca manje od svojih prijatelja koji su to
    vreme proveli u jednom mestu. Inae, kada bi dva aviona poletela u obilazak Zemlje jedan u
    pravcu istoka, a drugi u pravcu zapada, asovnik koji se bude kretao u pravcu izlazeeg Sunca
    e pokazivati manje vreme za itavih 207,4 nanosekunde, to je posledica relativistikog
    uticaja Zemljine rotacije na tok vremena.

    - Kako avion meri svoju brzinu?

    Vazduna brzina je merilo brzine aviona u odnosu na vazduh koji ga okruuje. Pitouov
    statiki cevni sistem je ureaj koji koriste avioni i brodovi za merenje brzine kretanja unapred.
    Ovaj aparat je slian diferencijalnom merau pritiska, a njegovo ime potie od pronalazaa
    Henrija Pitooa koji ga je konstruisao 1732. godine. Otvoreni kraj Pitoove tube, najee je
    montiran na krilu aviona i okrenut je u pravcu priliva vazduha (ili vode u sluaju brodova).
    Indikator vazdune brzine zapravo meri razliku izmeu statikog senzora koji nije u struji
    vazduha i senzora koji je izloen strujanju vazduha, tj. Pitoove tube. Kada avion miruje,
    pritisak (mera sudara izmeu estica sistema) je isti u obe tube i indikator pokazuje da se
    avion ne kree. Nalet vazduha tokom leta uzrokuje razliku u pritisku izmeu statike i Pitoove
    tube. Razlika u pritisku dovodi do kretanja kazaljke na indikatoru brzine aviona. Porast brzine
    aviona poveava istovremeno i pritisak na otvorenom kraju Pitooove cevi, a ovaj vazduni
    pritisak zauzvrat pomera fleksibilnu membranu (dijafragmu) koja pokree mehaniki
    pokaziva na naliju indikatora brzine u pilotskoj kabini. Merenje brzine postaje preciznije
    kada se izvedu i korekcije na nadmorsku visinu i temperaturu vazduha, to se ini pomou
    elektronskih kola u avionu. Isti ovakvi sistemi merenja brzine se koriste i na paraglajderima,
    ultra lakim avionima, vazdunim surferima, a esto se koriste i u air condition sistemima za
    merenje protoka vazduha.

    - Koliko goriva troe putniki avioni?

    Jedan avion, kao to je Boeing 747 potroi oko 4 litre goriva u svakoj sekundi leta.
    Stoga, tokom jednog desetoasovnog leta, avion potroi oko 150 000 litara goriva. S druge
    strane, Boeing 747 sagori oko 12 litara goriva tokom svakog preenog kilometra puta. Ovo
    nam moe zazvuati kao prilino slab odnos preenog puta i potroenog goriva, pogotovo ako
    znamo da je jednom automobilu dovoljan litar goriva da pree put od desetak kilometara.
    Meutim, ako uzmemo u obzir da Boeing 747 moe da primi 568 putnika, lako moemo
    izraunati da u sluaju primljenih 500 putnika (avion najee ne ispuni u potpunosti svoj
    maksimalni kapacitet), avion sagoreva samo oko 0,024 litre goriva po osobi po kilometru
    preenog puta. Drugim reima, avion prelazi 42 kilometra po litri goriva po putniku. S ove
    strane, avion je to se tie potronje goriva znatno efikasnije prevozno sredstvo od automobila
    u kome se vozi samo jedna osoba, dok je efikasnost priblino jednaka sa kolima u kojima se
    voze 4 osobe. Ipak, prosean automobil se kree prosenom brzinom od oko 60-80 kilometara
    na as (u gradu jo sporije), dok Boeing 747 leti brzinom od oko 900 kilometara na as, pa
    vidimo da je vremenska efikasnost znatno na strani aviona.

    - Da li munje udaraju u avione?

    U proseku, svaki putniki avion doivi udar groma vie od jednom godinje. Zapravo,
    avione veoma esto pogaaju munje prilikom njihovog leta kroz veoma naelektrisane oblake,
    a u ovakvim sluajevima, usled sudara toka elektrona sa avionom nastaje bljesak svetlosti koji
    se iri u suprotnim pravcima od pravca udara munje. Iako putnici i posada mogu videti bljesak
    svetlosti i uti glasan tutanj kada munja udari u avion, nita ozbiljno se ne moe desiti zbog
    paljive zatite osetljivih komponenti aviona, kao to su npr. rezervoar sa gorivom ili nos
    aviona u kome se nalaze radar i drugi instrumenti za let. Najee, munja udari u neki
    ekstremitet aviona, kao to su njegov nos ili krila, nakon ega, tokom odreenog vremenskog
    intervala, avion postaje deo elektrinog kola izmeu oblaka i suprotno naelektrisane
    povrine aviona. Struja zatim prolazi kroz provodnu spoljanju konstrukciju aviona i izlazi
    kroz neki drugi ekstremitet, kao to je npr. rep. Nakon udarca munje, piloti najee
    izvetavaju o povremenim svetlucanjima, kao i kratkotrajnim interferencijama instrumenata.
    Povrina veine aviona se sastoji od provodnog aluminijuma, pa je stoga vano osigurati
    nepostojanje prekida u eventualnom toku struje kako bi elektroni ostali na spoljanjosti
    aviona. S druge strane, kod nekih modernih aviona koji se ne sastoje od aluminijuma, ve od
    nekih manje provodnih materijala, neophodno je ugraivanje sloja provodnih vlakana koji
    bezbedno prenose tokove elektrona.

    - Da li vetar utie na brzinu leta aviona?

    Avioni su uvek u prednosti kada se kreu zajedno sa vetrom poto oni rasipaju svoju
    energiju odbacujui se od vazduha kroz koji lete, a brzina leta se meri uvek u odnosu na
    Zemlju. Avion koji se kree brzinom od 900 km/h krzo vazdunu struju koja se kree brzinom
    od 100 km/h u pravcu i smeru leta aviona posedovae rezultujuu brzinu od 1000 km/h u
    odnosu na Zemlju. Isto tako, let aviona kroz vetar koji duva ka njemu, usporavae ga pa e
    avion morati da potroi vie goriva na raun suprotstavljanja vazdunoj struji. Takoe, svaki
    avion poseduje odreenu brzinu koju ne sme prekoraiti pa e stoga let nasuprot smera vetra,
    izmeu ostalog i oduiti put. U Americi su preteni vetrovi uglavnom orijentisani od zapada
    ka istoku, pa su stoga znatno ekonominiji letovi ka istoku.

    - Zato se avionske gume pune azotom, a ne vazduhom?

    Vazduh uvek sadri u sebi rastvorenu odreenu koliinu vlage (odnosno, molekula
    vode H
    2
    O), koju je veoma teko u potpunosti ukloniti. Kada bi se avionske gume napumpale
    vazduhom, tokom leta bi dolo do stvaranja leda unutar guma, jer temperatura na visini leta
    iznosi oko 35
    o
    C, to je znatno nie od temperature na kojoj kristalie voda. Sletanje sa
    ledom u gumama bi dovelo do porasta pritiska u gumama i velika je verovatnoa da bi se one
    i zapalile. S druge strane, azot prelazi u teno stanje tek pri temperaturama niim od 173
    o
    C,
    a uz to i ist azot skoro uopte ne poseduje vlagu. Takoe, ukoliko bi se tokovi pregrejali i
    zapalili, azot ne bi goreo, dok bi s druge strane, kiseonik iz vazduha samo jo vie pojaao
    vatru.

    - Zato ivin termometar ne sme da se unosi u avion?

    iva je jedna od hemijskih supstanci koje se nalaze na listi ''opasne robe'' sastavljenoj
    od strane Meunarodne civilne avijatiarske organizacije (ICAO), koja je deo Ujedinjenih
    Nacija. U skladu sa ovim propisom, nijedna od ovih ''opasnih'' supstanci, ukljuujui ak i
    uljane boje (koje se usled pregrevanja mogu proliti i nagristi polimerne zaptivae i rafove) i
    ivin termometar, ne sme se unositi u avion. iva je jedini metal koji je tean na sobnoj
    temperaturi, a poznato je da su svi metali, pogotovo u tenom stanju, vrlo reaktivni. Avioni su
    izgraeni od aluminijuma, koji reaguje sa kiseonikom iz vazduha stvarajui tanki i stabilni
    zatitni sloj oksida na povrini. iva, usled svoje velike reaktivnosti, ima sposobnost da
    probije ovaj zatitni oksidni sloj i rastvori aluminijum, stvarajui korozivni amalgam
    (jedinjenje ive sa metalom), koji stvara upljine u aluminijumskoj strukturi. Amalgam se
    veoma sporo iri pa bi se avion, u kome bi se prolila iva, morao radi bezbednosti staviti van
    upotrebe, a avionska kompanija bi verovatno naplatila trokove od putnika koji je bio
    neoprezan i nije potovao pravila. Inae, plombe koje nosimo na zubima sastoje se upravo do
    amalgama koji se pravi meanjem prakaste legure srebra, kalaja i bakra sa ivom.

    - Zato avioni ostavljaju beli trag iza sebe?

    Dugaki beli oblaci koje ostavljaju za sobom mlazovi aviona tokom jednog vedrog
    dana, nazivaju se kondenzacioni tragovi (contrails). Nekada avioni ostavljaju ovakve bele
    staze po itavom nebu, a tokom nekih dana, bele staze su ue, dok su nekada skoro
    neprimetne. Mlazno avionsko gorivo se sastoji od atoma ugljenika i vodonika u okviru
    molekula ugljovodonika, a prilikom njegovog sagorevanja, tj. sjedinjavanja sa kiseonikom,
    glavni produkti ove reakcije su ugljen dioksid (CO
    2
    ) i voda (H
    2
    O) u obliku nevidljive pare.
    Vazduh koji izdiemo sastoji se u velikom delu od vodene pare. Sigurno ste primetili da
    tokom hladnih zimskih dana ovaj vazduh stvara kondenzacioni oblak ispred nas. Tokom
    toplih letnjih dana, ovaj oblak se naravno ne vidi. Razlog njegove pojave je u tome to hladan
    vazduh moe da sadri znatno manje vlage nego topli vazduh, pa se vlaga koju izdiemo zimi
    kondenzuje u vidljivi oblak. Slina stvar se deava kada avion izbacuje svoju vodenu paru.
    Ukoliko su temperatura, vetrovi i vlanost u gornjim slojevim atmosfere pogodni, iza aviona
    e se prilikom kondenzovanja izduvnih gasova stvarati dugake bele staze.

    - ta su to glajderi?

    Glajderi su svi avioni koji nemaju motor. Glajderi su veoma mali i lagani i u njima se
    najee moe voziti najvie dva oveka. Pilotska kabina glajdera je takoe veoma mala, a
    umesto da piloti u njima sede kao na stolici, oni zapravo sede na podu sa horizontalno
    ispruenim nogama. I glajderi su, slino obinim avionima, izdizajnirani tako da im je
    povrina to je mogue vie glatka kako bi to lake klizili kroz vazduh. Prvi tipovi glajdera
    su se pravili od drveta obloenog platnom, dok su se kasniji tipovi izraivali od aluminijuma.
    Ipak, moderni glajderi se prave od ugljeninih i staklenih vlakana, ime se omoguava izrada
    povrine koja pravi znatno manje trenja sa vazduhom od aluminijuma. Ukoliko biste postavili
    glajder i obian avion jedan pored drugog primetili biste oiglednu razliku u izgledu krila jer
    su krila glajdera znatno ua i dua od krila obinog aviona. Naime, efikasnost krila se moe
    poveati putem poveanja odnosa raspona krila i njihove irine. Inae, glajderi koriste iste
    kontrolne povrine (pokretni delovi krila i repa) kao i obini avioni, a poseduju samo jedan
    toak za sletanje koji je montiran direktno ispod kabine. Naravno, od odnosa teine aviona,
    trenja sa vazduhom i podizanja zavisie visina i vremensko trajanje krstarenja glajdera.
    Poletanje glajdera se izvodi putem aero-noenja, postupka u kome avion sa motorom odnosi
    glajdera u visinu pomou dugakog kanapa. Pilot glajdera bira pogodnu nadmorsku visinu na
    kojoj otputa kanap i samostalno nastavlja let. Drugi popularni metod poletanja glajdera
    podrazumeva mehaniko vuenje pomou dugakih kablova. U trenutku kada glajder pone
    da se podie, pilot otputa kanap i samostalno nastavlja let. Sa poveanjem brzine leta
    glajdera, poveava se kako podizanje, tako i trenje. Poto glajder ne poseduje motor, on
    dobija brzinu na sledei nain: savijanjem krila nadole i avion poinje da se sputa prilikom
    ega se smanjuje njegova nadmorska visina, ali i poveava brzina, koja se zatim koristi za
    podizanje aviona. Tako e tei avioni uz vie manevrisanja i bre leteti. Stoga, glajderi u
    okviru svog tereta uvek nose oko 250 kg vode, pri emu se ona moe i isputati kroz ventile
    ukoliko je neophodno trenutno podizanje. Performans glajdera se odreuje njegovim odnosom
    klizanja (glajdinga). Moderni glajderi poseduju odnos klizanja od 60:1, to znai da e ovakav
    glajder preleteti 60 kilometara ukoliko zapone let na nadmorskoj visini od jednog kilometra.
    U poreenju sa glajderima, obini avioni poseduju odnos klizanja od samo 17:1. Slino
    paraglajderima, i glajderi se koriste navie usmerenim vazdunim strujama (termalnim
    strujama, koje postoje iznad delova Zemljine povrine koje odlino apsorbuju Sunevu
    toplotu asfalt, tamne njive, kameni predeli, a i oblasti ispunjene pticama koje retko mau
    krilima i oblaci u nastajanju ukazuju na eventulano postojanje struja toplih vazduha; strujama
    odbijenim od breuljaka ili planina; i talasnim strujama koje nastaju na strani planine koja je u
    zavetrini) za poveanje visine leta.

    - Zato se zastave lepraju na vetru?

    Isti proces koji je zasluan za lepranje zastava i drugih tkanina na vetru, odgovoran je
    i za stvaranje peanih dina u pustinjama, kao i talasa na morima. Naime, ak i kada bi brzina
    vetra bila konstantna u svakoj taki zastave, povrina zastave sasvim sigurno nije podjednako
    savrena. Ukoliko ste nekada pogledali fotografiju i najglae keramike ploice snimljene na
    visokorezolucionom elektronskom mikroskopu, verovatno ste se zaudili koliko stepeniastih
    nepravilnosti postoji na ovako naizgled glatkoj povrini. Tako, najmanje odstupanje od
    uglaanosti povrine po kojoj duva vetar, bilo da je to zrno peska na ravnom pustinjskom
    podu ili ispupeno vlakno tkanine na povrini zastave, formirae turbulenciju u vazdunoj
    struji i vir vazduha u svojoj okolini. U sluaju zastave, turbulencija e uzrokovati najpre malu
    deformaciju zastave, to e dovesti do stvaranje jo vee turbulencije, koja e dovesti do
    stvaranja jo vee deformacije itd. U sluaju istog procesa u peanim pustinjama i
    okeanskom podu, usled odstupanja od idealne uglaanosti pojavljuju se dine i talasi. Ukoliko
    zakaimo zastavu sa leve i desne strane za po jedan barjak i orijentiemo je tako da vetar duva
    paralelno sa njenom povrinom, primetiemo sline talasie na njenoj povrini. Meutim,
    zastava je samo na jednom svom kraju zakaena za barjak, pa se stoga na njoj ne formiraju
    talasi, ve se ona itava lepra na vetru. Probajte da gurnete olovku u kadu napunjenu vodom
    na ijoj povrini postoji i malo sapuna i jasno ete videti male virove koji se pojavljuju u
    brazdi koju u vodi iza sebe ostavlja olovka i koji se podjednako kreu nalevo i nadesno. Slini
    virovi stvaraju naizmenine padove pritiska iza ivica zastave izazivajui tako njeno lepranje.

    - Kako je Dordan uspevao tako dugo da ostane u vazduhu kada je skakao
    da zakuca loptu u ko?

    Ustvari, on se nije zadravao u vazduhu nita due od bilo kog drugog koarkaa. To
    nam se samo ini tako. Kada se odrazi od zemlje, Dordan podlee istim zakonima fizike kao
    i bilo ko od nas. Koliko e skoiti zavisi od toga koliku silu upotrebi za odraz nogama od
    zemlje, a to koliko e se on zadrati u vazduhu zavisi od toga koliko je visoko skoio. to vie
    skoi, vie ostaje u vazduhu. Vertikalni skok od 120 santimetara znai zadravanje u vazduhu
    od jedne sekunde. To je neuobiajeno visok skok i ispostavilo se da veina koarkaa,
    ukljuujui i Majkla Dordana, ne skae toliko visoko. Skok od 90 santimetara znai ''letenje''
    od 0,8 sekundi i svi majstori zakucavanja se u vazduhu zadravaju otprilike toliko. Dakle, 0,8
    sekundi. Izgledalo je da Dordan due ostaje u vazduhu zato to je, pre nego to zakuca ili
    utira, drao loptu due od bilo kog koarkaa, a putao ju je tek kad krene nazad ka zemlji.
    Njegova navika da savije noge u kolenima pri skoku takoe je inila da izgleda da on ostaje u
    vazduhu due nego ostali koarkai.

    - Zato se najvie oluja sa grmljavinom deava tokom leta?

    Na naoj planeti se u svakom trenutku deava oko 1800 oluja sa grmljavinom. Najvei
    broj oluja traje oko 30 minuta, to znai da se na Zemlji tokom jedne godine desi oko 16
    miliona oluja, a prosean raspon oluja na Zemlji iznosi oko 25 kilometara u preniku. Dva
    kljuna elementa u nastajanju olujnih oblaka su vlaga i brze struje uzdiueg toplog vazduha.
    Tokom leta je temperatura vazduha najvea, a tada i vlanost moe dostii maksimalne
    vrednosti, a visoka vlanost i topli vazduh stvaraju masivne koliine toplog i vlanog vazduha
    koji se penje navie i stvara oblake. U sudarima vodenih kapljica oblaka i vodene pare koja se
    kondenzuje prilikom podizanja, dolazi do oslobadjanja elektrona, koji se skupljaju pri dnu
    oblaka, koji tako postaje negativno naelektrisan, za razliku od vrha oblaka koji postaje
    pozitivno naelektrisan. Struja elektrona sa dna oblaka moe nai put do pozitivno
    naelektrisane oblasti na Zemlji, to predstavlja munju. Kombinacija brzog zagrevanja vazduha
    pod dejstvom udara visokoenergetske munje i brzog hlaenja vazduha, stvaraju talase
    vazdunog pritiska koje ujemo kao grmljavinu, ije tutnjanje potie od reflektovanja snanog
    zvuka od strane oblaka i Zemlje.

    - emu slue narandaste lopte na nekim strujovodima?

    Narandaste lopte koje su zakaene za strujovode koriste se najee na visinskim
    strujnim kablovima (izmeu bandera, dalekovoda i drugih visokonaponskih stubova) koji se
    nalaze u blizini aerodroma. Naime, piloti koji upravljaju avionom ili nekim drugim leteim
    prevoznim sredstvom iz visine lako mogu primetiti ove svetle lopte iako su tanki strujni
    kablovi za njih nevidljivi. Takoe, poto su narandaste lopte koje se koriste u ovu svrhu i
    metalne, one se mogu primetiti pomou radara u nosu aviona. Sline, premda malo masivnije
    lopte se esto nalaze i na seoskim strujovodima, a tada se one postavljaju kako bi spreile
    preterano talasanje kabla na jakom vetru, to u suprotnom esto dovodi do presecenja
    strujovoda.

    - ta su to sprajtovi?

    Sprajtovi predstavljaju ogromne atmosferske trake crvene i plave svetlosti irine do
    10, a visine do 30 kilometara koje se pojavljuju i nestaju toliko brzo da ih ljudsko oko tek
    ponekad moe primetiti. Sprajtovi se pojavljuju u tankim i hladnim slojevima atmosfere na
    nadmorskim visinama izmeu 40 i 90 kilometara, a iako njihovo stvarno poreklo do danas
    nije u potpunosti razjanjeno, smatra se da su njihove pojave izazvane munjama u olujama
    ispod njih. Premda najvei broj munja potie iz negativno naelektrisanih dna oblaka, ak
    jedna od 5 munja potie iz pozitivno naelektrisanog dna oblaka, to ne rezultuje u sputanju
    elektrona ka Zemlji, ve u njihovom uspinjanju sa Zemlje ka oblaku. Negativno naelektrisana
    dna oblaka predstavljaju ono to fiziari nazivaju kvazi-elektrostatikim (QE) poljem
    intenzivnim elektrinim poljem koje se prostire visoko u atmosferu. Vrednost kritinog
    napona preko koga dolazi do elektrinog pranjenja, u velikoj meri zavisi od gustine
    vazduha. Na veoma visokim nadmorskim visinama (iznad 75 kilometara) gde je gustina
    vazduha mala, QE polje premauje vrednost kritinog napona za vazduh, to dovodi do
    elektrinog pranjenja i jonizacije (oslobaanja elektrona) molekula azota i kiseonika. Pod
    dejstvom QE polja, elektroni se ubrzavaju nagore, a pozitivni joni azota i kiseonika nadole. U
    mnogobrojnim sudarima izmeu jona i elektrona sa drugim atomima i molekulima iz
    atmosfere dolazi do nastanka lavine naelektrisanih estica. Kada se visoko-energetski
    elektroni sudare sa molekulom azota u vazduhu, oni prenose deo svoje kinetike energije
    elektronima u atomu azota, ime se oni pomeraju na via energetska stanja u atomu, a pri
    povratku na osnovna stanja, relaksirani atomi azota emituju crvenu ili plavu svetlost u
    zavisnosti od energetske razlike izmeu energetskih nivoa elektrona u atomu. Na niim
    nadmorskim visinama gde je vazduh gui, naelektrisane estice ne mogu da preu dug put
    pre nego to se sudare sa nekim atomom ili molekulom iz vazduha, ali u visokim slojevima
    atmosfere gde je gustina vazduha mala, QE polje moe ubrzati elektrone do veoma velikih
    brzina pa u sudarima sa molekulima azota, naelektrisane estice poseduju dovoljno energije
    da pobude elektrone iz atoma azota, a time i da izazovu emisiju svetlosti. Jedan sprajt ima
    vreme trajanja od samo nekoliko hiljaditih delova sekunde, ali QE polja traju znatno due,
    to se moe registrovati pomou radio prijemnika na frekvencijama izmeu nekoliko Herca i
    nekoliko kiloHerca. Jedna ovakva pojava je prvi put fotografisana 1989. godine, a poznato je
    da sprajtovi dovode do stvaranja azotovih oksida.

    - ta je to terminalna brzina?

    Ako posmatramo telo koje pada, primetiemo da na njega deluju dve sile: nadole
    usmerena sila gravitacije i nagore usmerena sila trenja. Osim to uvek deluju suprotno pravcu
    kretanja, sila trenja kao posledica sudaranja i prenoenja energije na okolne estice sredine
    kroz koju prolazi telo u velikoj meri zavisi i od kvadrata brzine tela. Kada telo poinje da
    pada, njegova brzina je mala, pa je stoga i sila trenja mala. Meutim, poto pod dejstvom
    gravitacionog ubrzanja telo u svakoj sekundi dobija u brzini za dodatnih 9,81 m/s, njegova
    brzina se poveava, a stoga se poveava i sila trenja. U jednom trenutku, sila trenja ipak
    dostie dovoljno veliku vrednost da poniti delovanje sile gravitacije i dalje ubrzanje se ne
    deava, ve telo nastavlja da pada konstantnom brzinom, koja se naziva terminalna brzina.
    injenica da se sila trenja poveava sa brzinom tela, a sila gravitacije ne, ima za posledicu
    postojanje terminalne brzine tela koje pada kroz neki fluid. Terminalna brzina je razliita za
    razliita tela, a osim brzine tela, terminalna brzina zavisi i od gustine fluida kroz koji se telo
    kree, od povrine dela tela koje se kree direktno kroz fluid, kao i od koeficijenta trenja
    (bezdimenziona veliina koja zavisi i od oblika tela).

    - Zato padobrani imaju otvor na vrhu?

    Premda se smatra da je Leonardo da Vini nacrtao prvi prototip padobrana, u Kini su
    se padobrani koristili za skakanje sa visina jo tokom 12. veka, a prvi padobran je napravljen
    1780. godine da bi 1785. godine aeronaut an Pjer Blanar (Jean Pierre Blanchard) spustio
    jednog psa sa padobranom iz balona iznad Pariza. Padobrani predstavljaju kupolu oblikovanu
    od tkanine, koja slui za usporavanje tela koje pada kroz vazduh ka Zemlji tako da skaka
    najee pada brzinom od oko 5,2 metra u sekundi udarajui u tlo silom koja je jednaka sili
    kojom bi delovao na tlo da je bez padobrana skoio sa visine od tri metra, odnosno otprilike
    sa visine obrua koa (3,05 metara). Tipini padobrani imaju prenik od oko 7,3 metara, mada
    postoje neki sa prenikom i od po oko 30 metara, a u optem sluaju, sastavljeni su od 25
    ploastih vezova najlona ili svile. Padobran poseduje i mali otvor na vrhu kupole koju
    oblikuje kada se otvori, a ovaj otvor ima za cilj proputanje vazduha kako bi se stabilisao
    poloaj padobrana usled poetnog udara vazduha koji izaziva usporavanje. Naime, bez ovog
    otvora, vazduh bi isuvie naglo izazvao otvaranje padobrana, tako da bi moglo da doe do
    izvesnih oteenja na strukturi padobrana usled velikog napona (sile po jedinici povrine) koji
    deluje na njega i izaziva znatna istezanja tkanine. Takoe, tokom padanja, gustina vazduha, a
    time i pritisak kojim on deluje na strukturu padobrana se poveavaju, pa je ovaj vazduh
    neophodno oslobaati iz zapremine koju obuhvata padobranska kupola. Nekada padobrani
    nisu posedovali ovaj otvor tako da se vazduh mogao oslobaati iz zapremine koju obuhvata
    tkanina padobrana samo du njenih ivica, pa je stoga bilo neophodno naginjati padobran na
    jednu stranu kako bi vazduh mogao da napusti unutranjost padobrana. Ovo je izazivalo
    naginjanje padobranca na jednu stranu, a kada bi se padobran vratio u uspravan poloaj, vie
    vazduha bi poelo da cirkulie sa suprotne strane tako da bi se padobranac sada nagnuo na
    drugu stranu, pa bi se tako uspostavilo pravilno oscilovanje njegovog poloaja, slino
    oscilovanju klatna. Cirkulisanje vazduha kroz mali otvor na vrhu padobrana spreava ove
    oscilacije i ini sletanje i prizemljivanje znatno bezbednijim i preciznijim.

    - ta je to perpetuum mobile?

    Perpetuum mobile predstavlja hipotetinu i nikad ostvarljivu mainu koja bi u jednom
    izolovanom sistemu (u kome ne razmenjuje energiju sa okolinom) radila veno. Posle
    vievekovnih pokuaja da se napravi ovakva vena maina, sa otkriem zakona
    termodinamike koji upravljaju naim Kosmosom dolo se i do saznanja da bi postojanje
    perpetuum mobile-a znailo naruavanje zakona termodinamike, pa se stoga iz sveopteg
    vaenja ovih zakona u naem materijalnom svetu, zakljuilo da postojanje ovakve maine
    nije mogue. Ipak, svako klatno koje osciluje ili toak koji se obre predstavljali bi perpetuum
    mobile, ali samo kada ne bi postojalo trenje. Zavrtite jedan toak u kosmikom vakuumu i on
    e se obrtati sve dok ga neka spoljanja sila (estice ili elektromagnetni talasi) ne zaustavi.
    Ovakav toak bi se u jednom hipotetikom, izolovanom sistemu beskonano dugo obrtao.
    Meutim, toak koji se okree na povrini Zemlje, okruen je molekulima vazduha koji se
    sudaraju sa atomima toka, tokom ega se kinetika energija toka postepeno predaje
    atomima vazduha, a ova pojava je poznata kao trenje, odnosno pretvaranje energije kretanja
    toka u toplotu, odnosno zagrevanje okolnog vazduha. Stoga, ako bismo eleli da napravimo
    mehanizam koji se nikada ne bi zaustavio, morali bismo da odstranimo svaki otpor kretanju,
    kao to je trenje na osovini, otpor vazduha i sl. Meutim, neko bi rekao da je dovoljno
    konstruisati ureaj koji bi pretvarao toplotu (nastalu pod dejstvom trenja) u mehaniku
    energiju i vraao je toku. Na taj nain, zakon o odranju energije (koji kae da se energija ne
    moe ni stvoriti ni unititi, ve samo moe menjati svoj oblik) bi bio ouvan, a perpetuum
    mobile ostvarljiv. Prevesti toplotu u energiju kretanja ak i nije tako teko svaka parna
    maina to radi. Meutim, dok i najsavrenija toplotna maina uspeva da prevede u rad samo
    jedan deo toplote kojom raspolae, u sluaju perpetuum mobile-a, ona bi trebalo da prevede
    svu nastalu toplotu, bez ikakvog ostatka. I to je mogue, ali kako nam kae termodinamika,
    samo ako se toplotna maina nalazi na temperaturi apsolutne nule (0 K, tj. 273.16
    o
    C), jer joj
    se jedino tako moe oduzeti (i zatim pretvoriti u mehaniki rad) sva toplota kojom raspolae.
    A apsolutnu nulu je, kako nam kae trei, poslednji zakon termodinamike, neizvodljivo
    dostii u konanom broju koraka. Drugim reima, i za postizanje apsolutne nule bismo morali
    da imamo 100 % efikasnu mainu, slinu onoj koju teimo da napravimo, pa se tako vraamo
    u krug.

    - Zato moderne vetrovske turbine poseduju po tri krila?

    U 7. veku nove ere je u Persiji energija vetra na naoj planeti prvi put poela da se
    prevodi u druge tipove korisne energije, a odavde se ideja o otelotvorenju maina koje rade na
    vetar ubrzo prenela i do Kine i srednje Azije, da bi se u 12. veku prve vetrenjae pojavile u
    Francuskoj i Engleskoj, a zatim i u ostalim vetrovitim delovima Evrope. Tadanje vetrenjae
    su posedovale izmeu 4 i 8 krila koji su bili povezani sa osovinom koja se obrtala pod
    dejstvom okretanja krila na vetru, a ovaj rad osovine se zatim koristio ili za pumpanje vode,
    mlevenje penice (kada maine na vetar ovo rade, one se tada nazivaju vetrenjaama ili
    vetrovnim mlinovima), testerisanje drveta, pravljenje papira, presovanje ulja iz semenki, a u
    novije vreme i za stvaranje elektrine energije u kom sluaju se ovakve maine nazivaju
    vetrovnim turbinama. Krila modernih vetrovnih turbina su oblikovana kao krila aviona, tako
    da osim to ih pokree vetar, ona se i aerodinamino podiu pod dejstvom vazdunih
    strujanja. Kada je osovina vetrovskih turbina paralelna sa zemljom, one se tada uglavnom
    koriste za stvaranje elektrine energije i poseduju izmeu jednog i tri krila, dok se moderne
    turbine kod kojih je osovina normalna na zemlju uglavnom koriste za pumpanje vode i one
    najee poseduju znatno vie krila (10 do 20). Premda maksimalna teorijska efikasnost
    vetrovskih turbina iznosi 59 %, mnogi naunici smatraju da bi se do sredine 21. veka, oko 10
    % elektrine energije na naoj planeti moglo proizvoditi putem vetrovskih turbina, a najbolja
    mesta za njihovo montiranje su ona kod kojih je prosena brzina vetra vea od 21 km/h. Ove
    turbine se najee postavljaju u tzv. vetrovnim farmama, a najvea ovakva farma se danas
    nalazi u Kaliforniji gde stvara energiju snage 1,12 GigaVata (tipino nuklearno postrojenje
    stvara energiju snage 1,22 GigaVata), a najuspenije pojedinane vetrovske turbine danas
    stvaraju energiju snage izmeu 100 i 400 kiloVata. Razlog zato moderne vetrovske turbine
    za stvaranje elektrine energije poseduju po tri krila je u tome to se efikasnost konverzije
    energije jedne vetrovske turbine smanjuje ukoliko krila rotiraju isuvie sporo (tako, npr.
    turbina sa samo jednim krilom mora da rotira znatno bre od turbine sa dva ili tri krila kako bi
    postgla istu efikasnost konverzije energije vetra) ili kada je razmak izmeu njih preveliki
    (tada e mnogo vazduha prolaziti izmeu krila, pa e i efikasnost biti manja), dok kada su
    krila isuvie zbijena, tada e turbulencija prouzrokovana kretanjem jednog krila kroz vazduh
    interferirati sa vazduhom koji prolazi pored susednog krila, tako da e se i tada smanjiti
    iskoriena snaga. Teorijski, dodavanje krila turbini sa tri krila sve do beskonanog broja
    krila, poveava njenu efikasnost ali samo za nekoliko procenata kada stignemo do
    beskonanog broja krila. Stoga se uzimanjem u obzir i porasta cene sa dodavanjem svakog
    dodatnog krila turbini, ispostavlja da je broj tri u ovom sluaju dobra aproksimacija
    beskonanosti.

    - Kako nastaju vetrovi?

    Uzrok pojave vetrova, tj. vazdunih strujanja je neravnomerno zagrevanje Zemljine
    povrine, kao i razliite toplotne osobine kopnenih i morskih povrina. Atmosfera se u
    najveoj meri zagreva indirektno, tj. preko Zemlje, kao i putem isparavanja vode. Naime,
    molekuli vode su laki od molekula vazduha, pa se stoga penju u visinu i na dovoljno niskim
    temperaturama se kondenzuju predajui toplotu okolnom vazduhu. Zemljina povrina u
    tropskim oblastima prima znatno vie Suneve energije od polarnih oblasti, usled ega je
    vazduh du ekvatora laki i penje se ka visokim slojevima troposfere (sloj atmosfere koji se
    protee od Zemljine povrine do visine od 10-17 km kada temperatura dostie vrednosti od
    oko 55
    o
    C) formirajui ekvatorijalni pojas niskog pritiska. Okolni vazduh iz oblasti izmeu 5
    i 30
    o
    geografske irine tei da zauzme upranjeno mesto ekvatorijalnog vazduha i stoga se
    kree ka ekvatoru u vidu tzv. pasatnih vetrova koji zauzimaju pravac severoistok-jugozapad,
    odnosno jugoistok-severozapad kao posledica Zemljine rotacija, tj. Koriolisovog efekta.
    Vazduh koji se podigao sa ekvatorijalnog pojasa niskog pritiska kree se du gornjih slojeva
    troposfere ka severu i jugu sve dok ne pone da se hladi i tone stvarajui pojaseve visokog
    pritiska na geografskim irinama izmeu 5 i 30
    o
    . Na ovaj nain se zatvara krug cirkulisanja
    pasatnih vetrova. Meutim, iz ovih oblasti visokog pritiska nastaju i vetrovi koji se kreu ka
    srednjim geografskim irinama Zemlje u vidu pretenih zapadnih vetrova koji dominiraju u
    oblastima izmeu 40 i 60
    o
    geografske irine. Iznad polova, hladan i teak vazduh tone i kree
    se ka niim geografskim irinama i skree ka zapadu pod dejstvom Koriolisovog efekta. Ovi
    vetrovi se susreu sa pretenim zapadnim vetrovima negde oko polarnog pojasa formirajui
    niz oblasti niskog pritiska koji se nazivaju cikloni i koji u velikoj meri utiu na vremenske
    prilike u naim predelima. Uz ovaj planetarni sistem pretenih vetrova, postoje takoe i
    lokalni vetrovi (kao to su uragani ili vetrovi koji prate oluje) koji znatno utiu na klimu
    manjih oblasti. Mnogi lokalni vetrovi su takoe i sezonski, to znai da zavise od kretanja
    vetrova u zavisnosti od godinjeg doba, a mnogi od njih zavise i od lokalnog rasporeda
    zemljanih i vodenih masa. Tipian primer sezonskih vetrova su monsuni koji se pojavljuju
    kao rezultat nejednako brzog zagrevanja i hlaenja zemljanih i morskih povrina, a posebno
    su izraziti u Aziji, Indijskom Okeanu, kao i u zapadnom Pacifiku. Naime, centralna Azija se
    leti zagreva i zimi hladi znatno bre od okolnih okeana. Tokom leta, topao vazduh se podie
    sa kontinenta i vlaan vazduh sa Okeana donosi kiu Indiji i Jugoistonoj Aziji. S druge
    strane, tokom zime, hladan vazduh iz Sibira se kree ka moru i na kopnu tada preovlauje
    suva klima.

    - Kako se putuje pomou balona sa toplim vazduhom?

    Putovanja pomou balona ija je unutranjost napunjena toplim vazduhom mogua su
    zahvaljujui injenici da je topli vazduh laki od hladnog vazduha. Naime, ukoliko poveamo
    temperaturu jedne kubne stope vazduha za 37,7
    o
    C, njegova teina e se smanjiti za 7 grama
    (pod uslovom da sud sa vazduhom, naravno, nije hermetiki zatvoren). Poto je jedna kubna
    stopa (1 stopa je jednaka 30,48 cm) hladnog vazduha teka oko 28 grama, svaka kubna stopa
    toplog vazduha u balonu, moi e da podigne teret od 7 grama. Da bismo podigli teret od 453
    kg, potrebno je da napunimo balon sa 65 000 kubnih stopa (1,8 miliona litara) toplog
    vazduha. Za balon su osim korpe u kojoj putujemo, vezane jedna ili nekoliko pei koje tokom
    leta odravaju temperaturu vazduha u balonu kostantnom. Moderni baloni zagrevaju vazduh
    putem sagorevanja propana koji se u kompresovanom tenom obliku uva u laganim
    cilindrinim rezervoarima postavljenim u korpi sa putnicima. Omota balona se najee
    pravi od dugakih najlonskih niti, ojaanih umreenim avovima. Niti, koje se prostiru od dna
    do vrha balona sainjavaju niz malih tkanenih ploa. Naravno, topli vazduh ne naputa balon
    kroz otvoreno dno, jer ga sila potiska povlai navie. Premda se sa zagrevanjem vazduha
    pomou grejaa izaziva podizanje balona (postoji oko pola minuta razmaka izmeu paljenja
    grejaa i poetka podizanja balona), postoji i odreena nadmorska visina preko koje sila
    potiska postaje isuvie mala da bi dalje podizala balon. Poto je sila potiska jednaka teini
    istisnutog vazduha od strane balona, vei balon e moi da dostigne i veu nadmorsku visinu.
    Putovanje u balonu je izuzetno smireni doivljaj, jer se balon uvek pomera zajedno sa strujom
    vazduha, pa u balonu uopte ne oseamo vetar.

    - Koliko balona napunjenih helijumom je potrebno da nas ponese u visinu?

    Jedan litar vazduha sa nivoa mora poseduje teinu od oko 1,25 grama, dok helijum
    koji zauzima istu zapreminu pri istom pritisku poseduje teinu od oko 0,18 grama. Molekuli
    helijuma su znatno laki od molekula azota i kiseonika koji ine najvei deo vazduha, pa sila
    gravitacije slabije deluje na njih, te stoga oni imaju tenju da se podiu iznad vazduha.
    Razlika u masama izmeu boce napunjene vazduhom i boce napunjene hel ijumom iznosie
    oko jedan gram, pa e stoga, helijum u vazduhu posedovati podiuu silu od jednog grama po
    litru. Tako, ako imate balon napunjen sa 5 litara helijuma, za njegovu vrpcu biste mogli da
    zakaite kockicu okolade (teine do 5 grama) i ona bi poletela u visinu zajedno sa balonom.
    Jedan balon iz zabavnog parka moe imati oko tridesetak santimetara u preniku. Poluprenik
    balona je dvostruko manji od njegovog prenika (tj. 15 cm), a ako podignemo vrednost
    poluprenika u decimetrima na trei stepen, pomnoimo dobijeni broj sa 4/3 i sa brojem
    (3,14) dobiemo zapreminu balona u litrima. Za balon poluprenika 15 santimetara,
    izraunali smo da e imati zapreminu od oko 14 litara, pa e on uz pretpostavku da su mase
    njegove opne i konia zanemarljivo male, moi da podigne teinu od 14 grama. Ako ste na
    Zemlji teki 50 kilograma, tj. 50 000 grama, podelimo vau teinu sa 14 grama po balonu i
    dobiemo broj od 3571,42 balona, potrebnih da biste se samo uz njihovu pomo podigli u
    visinu. Ako elite da se podiete nekom pristojnom brzinom, morali biste da veete za sebe i
    dodatnih oko 500 balona. Ako, ipak, uspete da nabavite specijalni balon prenika oko tri
    metra, u njemu bi moglo da stane oko 1000 puta vie gasa nego u balonu iz zabavnog parka
    pa bi tako za podizanje tereta od 50 kilograma bilo potrebno hiljadu puta manje ovakvih
    balona, tj. oko etiri balona. Balon napunjen helijumom prenika oko 30 metara bi mogao da
    ponese teret od oko 14 tona.

    - ta su to teretni diriabli?

    Sve do otkria aviona, diriabli su predstavljali jedinu alternativu brodskim
    prekookeanskim putovanjima, a danas se oni uglavnom koriste kao letee reklame iznad nekih
    veih sportskih takmienja ili velikih gradova. Meutim, teretni diriabli e uskoro moi da
    zalaze u predele gde kamioni ili vozovi nisu u stanju da dou, a pri tome e moi da prenose
    mnogo vei teret (do 160 tona) od dananjih aviona. CL 160, prvi planetarni model teretnog
    diriabla, dugaak je 260 metara, a napunjen je sa 550 000 kubnih metara nezapaljivog gasa
    helijuma. Glavni delovi CL 160 su: omota, koji predstavlja vieslojni film debljine 1,6 mm,
    koji podsea na gumenu tkaninu; nosna kupa prenika 26 metara povezana je sa omotaem i u
    sebi sadri male raketne motore (kojima se postie efikasno manevrisanje diriablom),
    konopaste dizalice, kameru, kontrolne zupanike i komunikacioni sistem za kontakt sa
    Zemljom; 250 metara dugaka kobilica koja oblae ceo pod diriabla i za koju se vezuje teret;
    repna jedinica koja se sastoji od 4 kormilarska peraja (sa samim kormilom), ija je funkcija da
    odravaju stabilnost i pravac krstarenja; i 16 turbinskih motora koji e dozvoljavati diriablu
    da pree 10 000 kilometara brzinom od 90 km/h pre nego to dosipanje goriva bude
    neophodno. Teretni okvir diriabla je zakaen za kobilicu, a tokom faze utovarivanja, diriabl
    se odrava na oko 100 metara visine, dok se teretni okvir sputa ka zemlji pomou dizalica
    instaliranih na kobilici. Da bi se diriabl odravao stabilnim tokom utovarivanja, 4 vodea
    kabla se sputaju do zemlje i kae za pilone. Istovarivanje diriabla je neto komplikovaniji
    proces, jer kada bi diriabl naglo ispustio svoj teret, naglo bi se i vinuo u nebo. Stoga, da bi
    ostao stabilan, diriabl se na istovarnom doku povezuje sa sistemom koji upumpava u diriabl
    vodu kako bi iskompenzovao gubitak teine usled istovarivanja i tako spreio odletanje
    diriabla. Takoe, teret se ne sputa potpuno do zemlje, ve se pomou dizalica sputa do
    visine od oko 40 metara. Kablovi sa teretne platforme se zakainju za zemlju kako bi
    stabilizovali platformu, a teret se zatim pomou njih sputa do same zemlje. Inae, itav
    proces istovarivanja e trajati oko dva sata.

    - Kako rade mlazni motori?

    Od kada je mlazna propulzija poela da se koristi na naoj planeti, avioni i rakete su
    poeli da uz pomo ove tehnologije lete mnogo veim brzinama i na znatno veim
    nadmorskim visinama, ime su postala mogua i putovanja u Kosmos. Sam pojam mlazna
    propulzija se odnosi na rad koji se stvara u procesu izbacivanja materije u vidu mlaza. Tako,
    na primer, u obinoj raketi za vatromet, paljenje goriva rezultuje u hemijskoj rekaciji koja kao
    proizvode stvara toplotu i gasove koji se ire, izlaze iz rakete i uzrokuju njeno pomeranje u
    suprotnom smeru od smera u kome mlaz naputa raketu. Kiseonik koji je neophodan za
    sagorevanje goriva, nosi se u samoj raketi ili u nekom posebnom sudu ili se uva u njoj u
    obliku jedinjenja, tako da raketa ne mora da bude vezana za atmosferu. Postoje i neki drugi
    propulzioni ureaji u okviru kojih se dodatne zalihe kiseonika dovode direktno iz vazduha.
    Nakon oslobaanja toplote usled sagorevanja goriva, topli gasovi se ubrzavaju kroz motor,
    tako da je njihova izlazna brzina vea od brzine vazdunog toka pri ulazu. Kako u raketama
    koje sa sobom nose kiseonik, tako i u tzv. raketama koje diu vazduh, propulzija (mlazni
    pogon) je srazmerna masi izbaenog materijala u jedinici vremena, kao i porastu brzine
    izbaene mase. Stoga, podjednaka propulzija se moe postie ili putem izbacivanja velike
    koliine materije niskom brzinom tokom odreenog vremenskog perioda (to se postie u
    turbopropelerskim motorima) ili putem izbacivanja male mase materije velikom brzinom (to
    se postie u turbomlaznim ili ramjet motorima). Dva izvora izbacujue mase su propelant, tj.
    gorivo i oksidaciono sredstvo, tj. kiseonik ili vazduh. Tokom sagorevanja goriva, oslobaa se
    velika koliina energije uskladitene u jakim kovalentnim vezama izmeu ugljenikovih atoma
    u molekulima ugljovodonika, a jedan deo ove energije se prevodi u rad koji pokree vozilo
    unapred. Drugi deo energije odnose vrui molekuli u mlazu i rasipaju je u atmosferu ili
    nastavljaju da se kreu kroz bazvazduni prostor. Upravo, ovaj deo rasute energije u najveoj
    meri minimiziraju veoma efikasni turbopropelerski motori koje koriste dananji putniki
    avioni. U tu svrhu, oni blago poveavaju brzinu mlaza u poreenju sa velikom masom
    vazduha koju provlae kroz motor u jedinici vremena. S druge strane, turbomlazni i ramjet
    motori ispunjavaju zahteve za supersoninim brzinama, ali su zato, manje efikasni u odnosu
    na turbopropelerske motore. U turbomlaznim motorima, uneeni vazduh prolazi kroz
    kompresor koji ga sabija, te mu tako poveava pritisak, nakon ega vazduh odlazi u komoru
    za sagorevanje, a zatim prolazi kroz turbinu pre nego to se ubrza kroz ispustnu cev. Ramjet
    motor, s druge strane, ne poseduje pokretne delove, s obzirom da se u njemu stvara porast
    pritiska putem usporavanja brze vazdune struje u samoj unosnoj cevi. Meutim, ramjet
    motori mogu da funkcioniu samo pri supersoninim brzinama (brzinama veim od brzine
    zvuka), pa stoga zahtevaju dodatni ureaj koji e ih lansirati i ubrzati do dovoljno velikih
    brzina, a u tu svrhu se najee koriste dodatna raketa ili turbomlazni motor. Meutim, na
    velikim nadmorskim visinama, gustina vazduha postaje isuvie mala, i mlazna propulzija je
    tada mogua samo ukoliko raketni motor poseduje sopstveno oksidaciono sredstvo sa sobom.
    Raketni motori koriste ili vrsta ili tena goriva. Rakete sa vrstim gorivom predstavljaju
    najstarije tipove raketa i njihova tela sadre komoru za sagorevanje, kao i smeu vrstog
    goriva i oksidacionog sredstva, a paljenjem goriva nastali proizvodi se ubrzavaju kroz usku
    cev tako da izazivaju pokretanje vozila u istom pravcu, ali u suprotnom smeru, dok su kod
    raketa sa tenim gorivom, gorivo i oksidaciono sredstvo razdvojeni i u kontrolisanim
    koliinama se unose u komoru za sagorevanje.

    - Zato su repovi mlaznih i raketnih motora razliitog oblika?

    Mlazni i raketni motori imaju razliite izduvne cevi, jer koriste razliite vrste
    sagorevanja, a ovi ispusti gasova su znatno ui kod mlaznih motora. Izduvna cev raketnog
    motora je oblika otvorene kupe, to dozvoljava spoljno irenje vruih gasova koji deluju
    pritiskom na raketu u njenom letu. S druge strane, mlazni motor vri svo sagorevanje unutar
    motora, a uske ispustne cevi kod ovog tipa motora imaju isti efekat kao kada stavimo kupastu
    suavajuu cev na crevo peraa ulica, provodei tako istu koliinu tenosti kroz manju
    povrinu, to poveava brzinu tenosti, a stoga dozvoljava da snaga motora bude jo vie
    usreditena.

    - ta su to rakete koje diu vazduh?

    Istraivai NASA-e su nedavno konstruisali novi raketni motor koji nema potrebu za
    oksidacionim sredstvom u okviru letelice, ve u tu svrhu izdvaja kiseonik iz vazduha i koristi
    ga za sagorevanje goriva uz pomo ega raketa poveava svoju brzinu leta. U
    konvencionalnom raketnom motoru, teno oksidaciono sredstvo i gorivo se upumpavaju u
    gorivnu komoru gde sagorevaju stvarajui struje toplih gasova velike brzine i visokog pritiska
    koje se dodatno ubrzavaju (od 8 do 16 km/h) prilikom prolaska kroz izlazne cevi odakle i
    naputaju motor, a tokom ovog procesa raketa dobija energiju kretanja u smeru suprotnom od
    smera izbacivanja izduvnih gasova. Jednom space shuttle-u je danas potrebno oko 615 tona
    tenog kiseonika. S druge strane, prazan space shuttle je teak 74,75 tona, spoljni rezervoar je
    teak 35 tona, a dva raketna pobuivaa (koji su neophodni pri poletanju) tee 168 tona, to
    ukupno daje teinu od 278 tona za space shuttle bez goriva. Kada u njega sipamo oksidaciono
    sredstvo i gorivo, njegova teina se povea do 2000 tona. Korienjem motora koji bi umesto
    tenog oksidansa sa broda koristio kiseonik iz vazduha, teina space shuttle-a bi se smanjila
    do 1400 tona, to bi znatno smanjilo trokove lansiranja letelice, a i bilo bi znatno lake
    manevrisati sa jednom ovakvom raketom. Popularna raketa koja die vazduh je veoma
    slina mlaznom motoru kod koga se vazduh uvlai u motor pomou turbine. Meutim, mlazni
    motori se ne mogu koristiti za postizanje veih brzina od 3-4 Maha, jer se delovi motora lako
    pregreju. S druge strane, kod scramjet raketa, vazduni otvori uvlae vazduh koji se zatim
    usporava i kompresuje dok se letelica ubrzava kroz atmosferu. Gorivo se, u vidu tenog
    vodonika ili nekog ugljovodonika, dodaje supersoninom toku vazduha, to dovodi do
    njihovog meanja i sagorevanja goriva. Ipak, sa efikasnou koju danas poseduju, ove rakete
    na vazduh ne mogu da obezbede dovoljno veliku energiju za poletanje. U tu svrhu se koriste
    ili turbomlazovi ili dodatne rakete koje se stavljaju u vod kroz koji ulazi vazduh i koje pri
    brzinama veim od 2-3 Maha naglo poveavaju brzinu oksidacije goriva sa vazduhom iz
    atmosfere, to dovodi do poveanja brzine letelice do oko 10 Mahova, nakon ega ova
    specijalna raketa preuzima svoju uobiajenu funkciju. Takoe, ovakve rakete bi mogle da se
    lansiraju pomou nekog sistema maglev voza, kakav je npr. svemirski lift.

    - ta je to probijanje zvunog zida?

    Efekat probijanja zvunog zida koji ponekad dostie glasnou i do 130 Decibela javlja
    se kada avion putuje supersoninim brzinama, odnosno. brzinama veim od brzine zvuka koja
    u vazduhu iznosi 332 metra u sekundi ili 195 kilometara na as. Kada se avion kree manjom
    brzinom od brzine zvuka (zvuk je talas pritiska), zvuk aviona se rasprostire u svim pravcima.
    Meutim, pojedinani zvuni talasi bivaju kompresovani ispred aviona i dalje se ire iza
    njega, slino brazdama koje na vodi ostavlja pokretni gliser. Ovaj efekat poznat je kao
    Doplerov efekat i njime se objanjava smanjenje frekvencije zvuka aviona kada avion odlazi
    od nas, i obrnuto, poveanje frekvencije brujanja njegovog motora kada se on pribliava ka
    nama. Kada se avion kree sporijom brzinom od brzine zvuka u vazduhu, zvuni talasi se
    prostiru kako iza, tako i ispred aviona. Meutim, kada se avion kree bre od brzine zvuka,
    onda se on zapravo kree bre od sopstvenog zvuka. Kao rezultat toga, stvara se talas pritiska
    oblika kupe, iji je vrh na nosu aviona, a baza iza njega. Ugao koji zaklapaju stranice kupe u
    odnosu na bazu zavisi od brzine kojom se kree avion (to je vea brzina aviona to je manji
    ugao izmeu bonih stranica kupe), a kompletan zvuni pritisak aviona je sadran u ovoj
    kupi. Sada, zamislite ovaj avion na nivou leta. Pre nego to avion proe pored vas, vi ga
    moete videti, ali ne i uti, jer je kupa sa pritiskom jo uvek iza aviona. U trenutku kada vae
    ui preseku ivicu kupe postaete izloeni talasu pritiska i uete veoma glasan zvuk koji
    opisujemo kao tzv. probijanje zvunog zida. Veina supersoninih aviona (ukljuujui
    Concord avione i space shuttle-ove) proizvodi dva buma, jedan koji potie sa nosa i jedan
    koji potie sa repa aviona (premda i sve druge isturene strukture na avionu kao to su npr.
    krila, stvaraju kupaste talase pritiska), ali koji su najee toliko bliski da ih ujemo kao jedan
    glasan zvuk.

    - Kako nastaju mlazni vetrovi?

    Zemljina atmosfera sadri dva glavna mlazna toka (po jedan na svakoj hemisferi), koji
    znatno utiu na putanje niskog i visokog pritiska, a osim to je poznavanje poloaja mlaznih
    vetrova esencijalno za preciznu vremensku prognozu, i piloti aviona su uvek obaveteni o
    poloaju, nadmorskoj visini i jaini mlaznih tokova, kao i o posledicama prolaska aviona
    kroz njih. Po definiciji, mlaz u dinaminom fluidu predstavlja tok fluida koji se kree veom
    brzinom u odnosu na okolne oblasti fluida, a vazduni mlazevi u Zemljinoj atmosferi su
    prirodna posledica temperaturske razlike izmeu ekvatorijalnih i polarnih oblasti.
    Centrifugalni efekti usled Zemljine rotacije, poznati i kao Koriolisova sila, skreu transport
    toplote sa pravca sever-jug ka pravcu istok-zapad, a relativna jaina, odnosno brzina mlaznih
    vetrova je direktno proporcionalna gradijentu temperature, tj. razlici u temperatura izmeu
    hladnih polarnih i toplih ekvatorijalnih oblasti, koja je najvea tokom zimskih meseci, pa su
    tada ovi vetrovi i najjai. Nadmorska visina mlaznih vetrova je funkcija vertikalne i
    horizontalne raspodele temperature u Zemljinoj atmosferi. Troposfera predstavlja atmosferski
    sloj Zemlje najblii njenoj povrini, a protee se do visine od 9 km na polovima i 16 km na
    ekvatoru, iznad ega se sve do visine od 45-50 km nalazi sloj stratosfere. Temperatura
    vazduha u troposferi opada sa poveanjem visine, dok u stratosferi temperatura raste sa
    porastom visine. Stoga se najhladniji delovi atmosfere nalaze na prelazu izmeu troposfere u
    stratosferu, a ba na ovim nivoima obitavaju mlazni vetrovi. Takoe, i topografija Zemlje
    utie na poloaje ovih vetrova, jer se kontinenti greju i hlade razliitim brzinama u odnosu na
    vodene povrine.

    - Kako nastaju uragani?

    Uragani predstavljaju jednu vrstu tropskih ciklona (oblast niskog atmosferskog
    pritiska okruena vetrovima koji se u severnoj hemisferi kreu u smeru suprotnom od smera
    kretanja kazaljke na satu). Tropski cikloni se dele na: tropske depresije (sistem oblaka i oluja
    sa maksimalnom brzinom vetra do 60 km/h), tropske oluje (sistem snanih oluja sa
    maksimalnom brzinom vetra od 60 do 117 km/h) i uragane (ija brzina vetra prekorauje 117
    km/h). U zapadnom Pacifiku, uragani se nazivaju tajfunima, u Indijskom Okeanu ciklonima, a
    ponegde i orkanima. Pod dejstvom Suneve toplote, dolazi do isparavanja vode sa povrine
    mora i okeana, a od temperature vazduha zavisi koliina vodene pare koju on moe sadrati.
    Tako, na primer, na temperaturi vazduha od 30
    o
    C, u 1m
    3
    vazduha moe biti rastvoreno 30
    grama vode, dok na temperaturi vazduha od 20
    o
    C, u 1m
    3
    vazduha moe biti rastvoren samo
    1 gram vode. Topao vazduh zasien vodenom parom se podie navie i na izvesnoj visini
    upada u veoma hladne slojeve atmosfere, ija je temperatura znatno nia od 0
    o
    C. Vodena para
    se burno kondenzuje (vodena para se pretvara u tenu vodu i estice leda) uz izdvajanje velike
    koliine toplote. Kada izdvojena koliina toplote postane dovoljno velika, gornji deo vihora
    odvlai za sobom donje slojeve atmosfere i tako nastaje uragan. Povrina obuhvaena
    uraganom ima prenik od nekoliko stotina kilometara, a u centru uragana naglo opada
    pritisak. Poput mrka, ova surla uragana uvlai topao vazduh sa povrine okeana. Svake
    godine iznad istonog Pacifika (tokom maja), Atlantskog Okeana, Karibskog Mora i
    Meksikog zaliva (tokom juna) nastane desetak tropskih oluja koje se pretvore u uragane.
    Najvei broj nastalih uragana ostane iznad mora, ali oko dva uragana godinje se preseli na
    ameriki kontinent gde izaziva jake vetrove, tornade (vazdune virove koji povezuju olujne
    oblake sa Zemljom), kie i talase. Ponekad, za vreme uragana, u levak naglo opalog
    atmosferskog pritiska ulazi voda sa povrine mora i nastaje ciklon vodeni stub koji je spojen
    sa donjim delom oblaka. Cikloni podiu u vazduh znatne koliine vode zajedno sa njihovim
    stanovnicima ribama i koljkama, koje zatim esto padaju na kopno. Interesantno je da je
    sam centar uragana, njegovo tzv. oko, relativno mirno u odnosu na oblasti atmosfere koje
    ga okruuju. Naime, na visini oka od oko 15 km najvei deo vazduha se ubrzava van oka,
    ime se poveava navie usmerena brzina vazduha. Meutim, neto vazduha nalazi put ka
    oku stvarajui tako oblast bez oblaka. Uragani se najee kreu putanjama koje podseaju
    na parabolu. Na severnoj hemisferi, oluja pod dejstvom pretenih vetrova najpre putuje u
    pravcu severozapada i na veim geografskim irinama pod dejstvom mlaznih vetrova skree
    ka severoistoku. Na junoj hemisferi, uragani se najpre kreu ka jugozapadu, a zatim skreu
    ka jugoistoku.

    - Kako frizbi moe tako dugo da leti?

    Slino kao to pravi ili papirnati avioni moraju da lete tako da im nos bude uspravljen
    u odnosu na pravac leta ukoliko ele da se podiu u vazduhu ili opstaju na odreenoj visini,
    tako se i frizbi mora baciti tako da njegova donja, udubljena strana bude izloena sudarima sa
    veim brojem molekula i estica vazduha nego njegova gornja strana. Ovako izvedeno
    aerodinamiko podizanje spreava da frizbi padne na zemlju, ali upravo njegova rotacija
    spreava da se on prevrne u vazduhu. Naime, precizno baen frizbi se brzo okree oko svoje
    vertikalne ose oko koje u tom stanju poseduje i visoku vrednost ugaonog momenta. Sve dok
    vazduh kroz koji leti frizbi ne deluje torzijom (torzija je u sluaju rotacionog kretanja
    adekvatna sili u sluaju linearnog kretanja) na njega, frizbi e se okretati oko svoje ose i nee
    se prevrnuti. Oblik pravog frizbija je takav da vazduh veoma malom torzijom deluje na njega.
    Naime, centar pritiska autentinog frizbija, odnosno taka u kojoj deluju sve aerodimanike
    sile, nalazi se veoma blizu centra mase frizbija. Bez ijednog kraka poluge izmeu centra
    pritiska i centra mase frizbija, vazduni pritisak i ne moe da deluje torzijom na njega.
    Meutim, imitacije frizbija ne poseduju uvek tu osobinu da im se centri pritiska i centri mase
    poklapaju. esto se deava da ovakvi frizbiji zahvate vetar na pogrenim mestima i imaju
    centar pritiska koji nije na istom mestu kao i centar mase, pa se stoga prevrnu tokom leta jer
    torzija kojom deluje vazduh postepeno menja pravac ugaonog momenta frizbija. Izuzetak od
    ovog pravila se aerobiji, ravni, prstenasti letei diskovi koji lete jo bolje od samih frizbija.
    Slino frizbiju, i aerobijev centar pritiska se nalazi na istom mestu kao i njegov centar mase,
    pa se stoga on ne prevre u vazduhu. U frizbiju, izjednaavanje ovih centara se postie
    pomou turbulencije u okolini dna frizbija, dok se u sluaju aerobija, ovaj efekat postie
    pomou malog otvora na spoljanjosti prstena. frizbi, zahvaljujui korienju efekta
    turbulencije doivljava znatno vie trenja i najee ne leti tako daleko kao aerobi.

    - Koliko je teka Zemljina atmosfera?

    Masu Zemljinog gasovitog omotaa moemo izraunati pomou poznate vrednosti
    pritiska na Zemljinoj povrini. Naime, proseni pritisak u naem okruenju iznosi jednu
    atmosferu, to je jednako pritisku od 101 325 Paskala, a to je opet na naoj planeti jednako
    pritisku od 10 335 kilograma po kvadratnom metru povrine. Ovaj pritisak znai da je kolona
    vazduha iznad svakog kvadratnog metra Zemljine povrine teka 10,335 tona. Mnoenjem
    ukupne povrine Zemljine lopte sa ovim pritiskom dobiemo ukupnu teinu vazduha nae
    planete. Srednji poluprenik Zemljine lopte je jednak 6,37 miliona metara, tj. 6 370 hiljada
    kilometara, a priblinu povrinu Zemljine sfere moemo izraunati ako kvadriramo Zemljin
    poluprenik i pomnoimo dobijeni broj sa 4. Tako smo izraunali da Zemljina lopta ima
    povrinu od oko 510 miliona kvadratnih kilometara, odnosno 510 10
    12
    kvadratnih metara.
    Pomnoimo sada 510 10
    12
    sa 10 335 i dobiemo da je ukupna teina Zemljine atmosfere
    jednaka 5,26 10
    18
    kilograma, odnosno 5,26 kvadriliona tona.

    - ta je apsolutna, a ta relativna vlanost?

    Apsolutna vlanost predstavlja odnos mase vodene pare i mase vazduha u odreenoj
    zapremini vazduha i na datoj temperaturi. to je vazduh topliji, to vie vode moe sadrati u
    sebi. To je i razlog zato se zimi vlaan vazduh koji izdiemo kondenzuje u vazduhu u vidu
    vidljive pare, s obzirom da je rastvorljivost vode u vazduhu znatno manja na niskim
    temperaturama. Relativna vlanost je odnos apsolutne vlanosti u datom trenutku i najvee
    mogue apsolutne vlanosti (koja zavisi od trenutne temperature vazduha). Relativna vlanost
    od 100 % znai da je vazduh u potpunosti zasien sa vodenom parom, to verovatno dovodi
    do kie. Stopostotna relativna vlanost postoji u oblacima, a opada sa pribliavanjem Zemlji.
    Kada je vlanost velika, znoj sa naeg tela tee isparava, pa se na istoj temperaturi vazduha
    oseamo mnogo toplije ukoliko je vlanost vea. S druge strane, ako je vlanost niska,
    oseaemo se neto hladnije, jer e znoj lake isparavati. Najpogodnija vlanost za ljudska
    bia je oko 45 %. Toplotni indeks koji esto spominju meteorolozi na vestima, uzima u obzir
    temperaturu vazduha, kao i njegovu vlanost i izraunava kolika bi bila temperatura vazduha
    u sluaju da je vlanost vazduha jednaka 25 %, to predstavlja veoma suv vazduh.

    - Zato ptice lete u formaciji latininog slova V?

    Tokom leta jata ptica, ptica predvodnica ima najtei posao jer prva probija vazduh koji
    prua otpor letu jata ptica. Ba kao to brod koji plovi po moru, ostavlja brazdu oblika
    latininog slova ''V'' na vodi iza sebe, tako i ptica predvodnica ostavlja iza sebe vazduni vir
    istog oblika, pa je ostalim pticama mnogo lake da lete u viru vodee ptice, u kome je pritisak
    vazduha znatno manji od pritiska kome je izloena ptica predvodnica. Naime, svaki put kada
    ptica predvodnica mahne krilima, stvore se dva vazduna vira, po jedan iza svakog krila. Ove
    virove moemo zamisliti kao oblasti u kojima se gornji sloj vazduha okree unapred, a donji
    unazad. Pritisak nekog sistema predstavlja meru sudara estica koje sainjavaju taj sistem sa
    esticama iz svoje okoline, a adekvatno tome, pritisak vazduha je srazmeran broju sudara
    ptice sa esticama vazduha. Tako, npr. pri normalnom atmosferskom pritisku od jedne
    atmosfere (to je jednako 101325 Paskala), svaki kvadratni metar nae povrine je izloen sili
    od ak 101325 Njutna. to se tie naih ptica, isto tako moemo tvrditi da se ptice iz pozadine
    sudaraju sa manjim brojem estica vazduha u odnosu na pticu predvodnicu. Naime, deo
    molekula vazduha u viru se za razliku od okolnog vazduha, kree u pravcu pticinog leta, to
    joj smanjuje neophodan utroak energije za let. Ako budete paljivo posmatrali ptiiju ''V''
    formaciju primetiete da svaka od ptica ne ostaje u vodeem poloaju veoma dugo, ve svoje
    mesto esto menja sa nekom od odmornijih ptica. Kada ptica koja leti za pticom
    predvodnicom, mahne krilima u vazdunom viru koji je stvorila prva ptica, promena impulsa
    vazduha zahvaljujui kojoj se ptica odbacuje od vazduha je vea nego kada ptica mae krilima
    van vira, pa je stoga ptici koja leti za drugom ptica potrebno manje energije za jednako
    podizanje. Kada se ptice rasporede tako da formiraju slovo V, tada svaka sledea ptica mae
    svojim krilima u virovima koje je mahanjem krila stvorila ptica ispred nje. Eksperimenti na
    guskama su pokazali da one mogu da preu 70 % dui put kada lete sa drugim pticama u V
    formaciji nego kada lete same. Takoe, merenjem otkucaja srca pelikana prilikom leta van i u
    okviru V formacije, dolo se do zakljuka da je brzina kucanja srca ovih ptica znatno manja
    prilikom leta u ptiijoj formaciji, najvie usled produenje vremena lebdenja u vazduhu kao
    posledice letenja u viru drugih ptica.

    - Kako lete paraglajderi?

    Paraglajder predstavlja padobran trouglastog oblika sa fleksibilnim krilima,
    napravljenim od najlona ili Dacron tkanine. Trouglasti oblik ove tkanine se odrava pomou
    krutih aluminijumskih cevi i kablova, a ceo sistem je izdizajniran tako da dozvoljava vei
    protok vazduha ispod povrine krila kako bi omoguio poletanje. Da bi poleteo, pilot mora da
    tri niz padinu tako da brzina kretanja vazduha ispod krila dostigne brzinu izmeu 24 i 40
    km/h. U jednom trenutku, podizanje pod dejstvom vazduha prevazilazi silu gravitacije i
    paraglajder polee. Kada poleti, gravitacija (tj. teina pilota i paraglajdera) vue glajdera ka
    Zemlji i ubrzava ga unapred, to izaziva poveanje protoka vazduha ispod krila i dodatno
    podizanje. Uz horizontalno kretanje vazduha, paraglajderi se mogu podii i pod dejstvom
    navie usmerenih struja toplog vazduha (tzv. termalno podizanje), navie odbijenog vazduha
    od okolne topografije (planina i bregova) ili struje vazduha izmeu dva planinska brega (tzv.
    talasne struje). Meutim, sa poveanjem brzine kretanja paraglajdera, poveava se i trenje sa
    esticama vazduha to dovodi do usporavanja leteeg tela. Od odnosa ove tri sile (podizanja,
    gravitacije i trenja) zavisi koliko e dugo paraglajder ostati u vazduhu (trenutni rekord je 38
    sati) i koliko daleko e odleteti (trenutni rekord je 483 km). Pilot, pomeranjem centra svoje
    mase vri skretanje na stranu, dok se podizanjem i sputanjem moe upravljati pomou
    menjanja ugla koje krilo zaklapa sa horizontom.

    - Kako se postie nulta gravitacija u avionima?

    Osoba u liftu koji pada nadole ima oseaj besteinskog stanja, jer se lift u kome se ona
    nalazi ubrzava ka Zemlji istom brzinom kao i predmeti u njemu. Brzina padanja lifta, kao i
    brzina padanja predmeta u njemu poveavaju se za 9,81 m/s u svakoj sekundi puta. Prilikom
    obuke astronauta, uslovi nulte gravitacije se postiu u avionima koji izvode slian efekat kao
    u liftu koji pada, samo to se padanje aviona nadole kombinuje sa njegovim kretanjem
    unapred, pa rezultujua putanja aviona postaje parabolika. Naravno, efekat nulte gravitacije
    opstaje sve dok se avion ne priblii isuvie Zemlji, kada poinje njegovo ponovno vraanje na
    visinu leta, a tokom ponovnog penjanja, gravitacija u avionu je naravno, neto vea od nama
    poznatih 9,81 m/s
    2
    pomnoenih sa masom tela. Ukoliko astronaut u ovako padajuem,
    besteinskom avionu ne gleda kroz prozor, on naravno nee oseati da pada, ve da pluta, tj.
    da lebdi, dok e posmatraima sa zemlje, ipak izgledati kao da avion pada.

    - Kako nas ventilatori i lepeze hlade?

    Odgovor: Tokom toplih letnjih dana, hlaenje lepezom ili ventilatorom je uobiajena pojava i
    pored toga to rad ventilatora u sobi zapravo greje vazduh u njoj. Naime, radom krila
    ventilatora, prenosi se energija molekulima vazduha koji se ubrzavaju to poveava
    temperaturu (merilo srednje kinetike energije estica u sistemu, tj. sobi) vazduha u sobi, te
    on postaje topliji. Takoe, i motor koji pokree krila sasvim sigurno nije stopostotno efikasan,
    pa se odreeni deo elektrine energije koja ga pokree prevodi i u toplotu, koja se prenosi na
    vazduh u sobi. Drugim reima, ukoliko uzmemo u obzir i toplotne gubitke motora usled
    trenja, sva elektrina energija koja pokree ventilator, prevodi se direktno u toplotu. Meutim,
    stvaranjem intenzivnijih vazdunih strujanja u naoj bliskoj okolini, lepeza i ventilator ipak
    postiu kod nas efekat hlaenja, a razlog tome je to se poveava broj sudara molekula
    vazduha sa nama, a ei sudari dovode do breg isparavanja znoja sa nae koe, to nam
    prua oseaj hlaenja. Naime, dve treine toplote naih tela se prenosi na vazduh oko nas
    putem elastinih sudara izmeu atoma i molekula pri emu se estice toplijeg tela (najee
    nas) usporavaju, dok se estice hladnijeg tela ubrzavaju, dok se jedna treina nae toplote
    odnosi sa nas putem isparavanja znoja sa nae koe. Po veoma toplim danima kada je
    temperatura vazduha jednaka ili vea od nae telesne temperature, prenos toplote putem
    elastinih sudara potpuno prestaje, pa naa tela emituju toplotu samo putem isparavanja znoja.
    to su vea vazduna strujanja iznad nae koe, to e kapi znoja bre isparavati i tako nas
    hladiti. Razlog zato nam se ini da je vazduh u celoj sobi postao hladniji kada ukljuimo
    ventilator je u tome to intenzivnija vazduna strujanja podstaknuta okretanjem krila
    ventilatora meaju vazdune slojeva u sobi. Naime, topli vazduh je rei od hladnog, pa se
    stoga nalazi na vrhu sobe, dok hladniji vazduh pluta iznad poda. Iz istog razloga su ventilatori
    koji se nalaze na plafonima visokih soba korisni ak i zimi, jer potiskuju topli vazduh sa vrha
    sobe ka njenom dnu gde se on mea sa hladnijim vazduhom inei tako itavu sobu malo
    toplijom.

    - Zato vazduh lepo mirie posle kie?

    Mirisi koje povezujemo sa kiom mogu biti uzrokovani razliitim pojavama. Jedan od
    najprijatnijih mirisa posle kie stvaraju bakterije aktinomicete koje rastu u vrstoj i toploj
    zemlji. Kada se zemlja sui, bakterije stvaraju spore u zemlji. Kine kapi rasturaju ove male
    spore u vazduh, gde one zajedno sa vodenim kapima stvaraju aerosol (sprej, odnosno
    raspreni vodeni rastvor neke supstance u vazduhu). Na taj nain, zajedno sa vlanim
    vazduhom udiemo i malo spora ovih bakterija koje nam daju tako karakteristian i prijatan
    miris koji nas asocira na kini vazduh i umu. U gradovima, miris vazduha posle kie esto je
    neprijatan i tada on potie od kiselosti kie. Usled raznih hemikalija u atmosferi iznad gusto
    naseljenih gradova, kia postaje kisela i u kontaktu sa organskim otpacima na zemlji stvaraju
    se reakcije pri kojima se oslobaaju razne arome. Kisele kie mogu oslobaati minerale iz
    zemlje koji zatim reaguju sa benzinom iz vazduha i daju mu jo otriji miris, koji nije ni
    najmanje prijatan kao miris aktinomiceta. Miris kiselih kia je najuoljiviji kada nakon dueg
    sunog perioda padne kia. Razlog tome je to nataloene hemikalije na Zemlji ne podleu
    istoj reakciji u svom vrstom, kao u ve jednom rastvorenom stanju. Postoje takoe i mirisi
    koji potiu od isparljivih ulja koje oslobaaju razne vrste biljaka i drvea. Ove arome se
    taloe na povrinama Zemljinog kamenja, a kia spira ove mirisne molekule i prenosi ih u
    vazduh. Ovi mirisi su najee veoma prijatni, pa se esto i prodaju u vidu prirodnih parfema.
    Osim ovih mirisa, postoje jo i razne druge vrste aroma koje se prenose kroz vlaan vazduh
    posle kie, s obzirom da je vlaan vazduh znatno pogodniji od suvog vazduha za prenoenje
    aroma kroz atmosferu.

    - Zato senka aviona na Zemlji nestaje sa letom u visinu?

    Kada avion leti iznad Zemlje na malim visinama tako da na Zemlji ispod njega postoje
    mesta sa kojih bi avion potpuno zaklanjao Sunce, na ovim mestima e avion bacati svoju
    senku, koja e se, naravno, pomerati sa kretanjem aviona. Meutim, kada avion dostigne
    visinu od nekoliko stotina metara, njegova senka na Zemlji nestaje, jer posmatrano sa Zemlje,
    avion obuhvata manji prostor u naem vidnom polju od Sunca, pa stoga i ne uspeva da zakloni
    Sunce i da ostavi senku na Zemlji. esto se deava da se privremeno nestala senka opet pojavi
    na padinama nekog breuljka, a i tada moemo biti sigurni da u svakom sluaju, sa mesta na
    kome vidimo senku, avion u potpunosti zaklanja Sunce. Ukoliko ste nekada iz aviona
    posmatrali kako senka nestaje sa poveanjem visine aviona, sigurno ste primetili i da u
    jednom trenutku, senka biva zamenjena belom svetlou na Zemlji. Ova svetlost koja
    zamenjuje senku nastaje kada avion sa Zemlje zaklapa blizak, ali neto manji ugao u vidnom
    polju od Sunca i tada reflektovana svetlost sa aviona ostavlja tragove na Zemlji. Padobranci
    esto vide kako senka na bliskom bregu pored koga lete biva zamenjena poljem svetlosti, a
    ova pojava da je povezana sa vizuelnom iluzijom u okviru koje se na mestu preseka dveju
    ortogonalnih tamnih pruga pojavljuje centralna svetlost. Nauka jo uvek nije objasnila ovu
    pojavu, a premda se zna da ona nije povezana sa difrakcijom (rasipanjem svetlosti prilikom
    prolaska kroz mali otvor), odnosno interferencijom svetlosti, smatra se da je povezana sa
    mehanizmom pootravanja ivica predmeta u mrenjai oka.






















    13. Svet kristala


    - ta su to kristali?

    Danas se smatra da svaka materija u prirodi moe da postoji u 4 agregatna stanja, a to
    su: plazma, gasovito, teno i vrsto stanje. Kada su materijalni sistemi veoma topli, odnosno
    kada je njihova temperatura visoka, tada se pojedinane estice u sistemu veoma brzo kreu i
    intenzivno se sudaraju. Pod dejstvom veoma estih sudara, atomi se stalno jonizuju i gube
    elektrone iz svojih atomskih polja. Ovakvo stanje visokoenergetske materije u kojoj su
    elektroni odvojeni od atomskih jezgara naziva se plazmom i ona je prisutna u svim sjajnim
    zvezdama. Sa postepenim hlaenjem plazme, sve e manje biti slobodnih jona i elektrona, da
    bi se u jednom trenutku, svi elektroni vezali za jone formirajui neutralne atome. Meutim,
    intenzivnost kretanja estica u ovakvom sistemu je i dalje veoma velika, jer esti sudari i sada
    onemoguavaju opstanak estica na energetski najpovoljnijim meusobnim rastojanjima.
    Ovakav sistem se naziva gasom pod uslovom da zauzima oblik suda u kome se nalazi, dok
    ukoliko to nije sluaj, nazivamo ga tenou. Atomi i molekuli tenosti se nalaze na znatno
    manjim meusobnim rastojanjima, nego to je to sluaj kod estica gasa, ali je i dalje usled
    dovoljno velikih kinetikih energija atoma i molekula, nemogu prelazak u kristalno stanje.
    Ipak, sa daljim oduzimanjem toplote sistemu, on e prei u kristalno stanje, odnosno u stanje
    u kome su atomi u prostoru pravilno rasporeeni i formiraju simetrian poredak, tako da se
    pojedinane estice, kao i itavo kristalno telo nalaze u stanju minimalne potencijalne
    energije. Malo je vrstih stvari u naem svetu koje nisu kristalne, premda su najvei broj
    kristala polikristali, to znai da se sastoje od mnogo malih kristalia razliitih orijentacija.
    Prisustvo kristala u nekom svetu moemo poistovetiti sa prisustvom ureenosti, jer je
    savreno kristalno stanje (monokristal bez ikakvih defekata u vidu upljina na vorovima
    kristalne reetke, odnosno mestima na kojima bi trebalo da se nalaze atomi kristala, kao i
    postojanja atoma u meuvornim pozicijama) stanje minimalne entropije za dati materijalni
    sistem. Atomi se u kristalu kreu samo u vidu vibracionog kretanja, odnosno oscilovanja oko
    svojih ravnotenih poloaja (poloaja sa minimalnom vrednou potencijalne energije, kao
    posledice prisustva okolnih atomskih, odnosno elektronskih polja) koje se odigrava ak i na
    apsolutnoj nuli. Jedan idealan kristal se moe zamisliti kao da nastaje beskonanim
    ponavljanjem identinih paralelopipeda u prostoru. Ovi paralelopipedi koji se preslikavaju u
    prostoru i ijim uglovima (tzv. vorovima) odgovaraju prostorni poloaji atoma, nazivaju se
    elementarnim elijama kristala i njih, u odnosu na sve ostale paralelopipede u kristalu
    karakteriu maksimalan broj pravih uglova, minimalna zapremina, kao i simetrija identina
    simetriji itave kristalne strukture. Ovakve elementarne elije se nazivaju Braveovim
    reetkama i u dvodimenzionalnom prostoru ih ima 5 (paralelogram, kvadrat, romb,
    pravougaonik i centrirani pravougaonik, odnosno pravougaonik koji u centru poseduje jo
    jedan vor, odnosno atomski poloaj), dok ih u trodimenzionalnom prostoru ima 14
    (triklinina reetka, kod koje ose nisu paralelne, a nisu ni jednakih duina; monoklinina
    reetka, kod koje duine osa nisu jednake, ali su dve od tri ose meusobno normalne;
    povrinski centrirana monoklinina reetka, koja poseduje jo dva vora na dvema osnovama;
    rombina reetka, kod koje ose nisu jednakih duina, ali su sve meusobno normalne;
    zapreminski centrirana rombina reetka, sa jednim vorom u centru romba; povrinski
    centrirana rombina reetka, sa vorovima na centrima svih strana; bono centrirana rombina
    reetka, sa dvema vorovima na dvema bonim stranama romba; trigonalna reetka, kod koje
    su sve tri ose jednakih duina, dok su i uglovi izmeu osa jednaki, ali nejednaki pravom uglu;
    tetragonalna reetka, kod koje dve ose moraju biti jednake, a sve tri ose su meusobno
    id38082917 pdfMachine by Broadgun Software - a great PDF writer! - a great PDF creator! - http://www.pdfmachine.com http://www.broadgun.com
    normalne; heksagonalna, kod koje dve ose jednakih duina zaklapaju ugao od 120
    0
    , a
    normalne su na treu osu; i kubina reetka, kod koje su sve ose jednakih duina i meusobno
    su normalne). Ovih 7 kristalnih sistema, zajedno sa 32 takaste grupe simetrije daju nam 230
    razliitih prostornih grupa simetrije. Pravilna rasporeenost atoma u prostoru kristala se
    potvruje konstruktivnom interferencijom elektrona, neutrona, ili rendgenskih talasa
    (neophodno je da talasna duina ovih talasa bude bliska rastojanju izmeu atoma kristala, to
    je reda veliine angstrema 10
    -10
    metara) difraktovanih na kristalnim ravnima, nakon
    usmeravanja snopa talasa pod odreenim uglom (ili uglovima) ka kristalu. Interesantno je i da
    su oscilacije izmeu atoma kristala anharmonine, to znai da srednje rastojanje tokom
    oscilovanja estice ne odgovara njenom ravnotenom poloaju. Drugim reima, estice se
    tokom svake oscilacije vie udaljavaju jedna od druge, nego to se pribliavaju, odnosno
    amplituda svake oscilujue estice nije jednaka na obe strane oko ravnotenog poloaja. Ova
    pojava je veoma znaajna za na svet, jer ona za posledicu proizvodi konanu toplotnu
    provodljivost kristala, kao i pojavu toplotnog irenja (slino inama vozova koje se leti
    proire). Naime, kada bi oscilacije izmeu atoma u kristalu bile harmonijske slino
    oscilovanju ljuljake ili klatna, tada bi toplotna provodljivost kristalnih tela bila beskonana,
    jer sa poveanjem temperature tela, odnosno sa poveanjem amplitude oscilovanja estica, ne
    bi dolazilo do njihovog poklapanja i rasejavanja, ve bi one oscilovale nezavisno jedne od
    drugih.

    - ta su to teni kristali?

    1888. godine je Fridrih Rejnicer (Friedrich Reinitzer) ispitujui supstancu holesterol
    benzoat, primetio da ona poseduje dve razliite take topljenja. Sa zagrevanjem je prvo
    prelazila u neprozirnu tenost, dok je sa daljim zagrevanjem prelazila u providnu tenost.
    Neprozirna tena faza je okarakterisana kao teno kristalna faza ove supstance. Veina tenih
    kristala poseduje nekoliko zajednikih odlika: njihovi molekuli su dugaki, imaju vrste
    lanane produetke i veliki dipolni momenat (ili veliku polarizabilnost). Ovi, dugaki
    molekuli se mogu usmeravati u pojedinim pravcima dajui tako izvesnu simetriju molekulima
    tenosti, pa stoga ovakve tenosti smatraju polu-kristalima. Primeri tenih kristala mogu biti
    nematina faza u kojoj su svi molekuli usmereni u istom pravcu, ali pri tome ne postoji
    neka posebna simetrija u njihovoj strukturi, i smektina faza, u kojoj osim usmerenosti
    molekuli, postoji i oigledan simetrini poredak molekula. Primer smektinog tenog kristala
    bi mogle biti elijske membrane, koje se sastoje od dva sloja molekula masti, gde su njihove
    nepolarne strane okrenute ka unutranjosti membrane, dok su polarni krajevi ugljovodoninog
    lanca jednog sloja okrenuti ka spoljanjosti, a drugog ka unutranjosti elije. Slino strukturi
    molekula lipida (masti), mnogi teni kristali predstavljaju polimere organskih jedinjenja, iji
    su glavni atomski sastojci naravno atomi azota, ugljenika, kiseonika i vodonika. Tako npr. i
    mehurovi od sapunice predstavljaju tene kristale sapuna, odnosno deterdenta (koji su po
    strukturi slini dugakim molekulima masti, osim to umesto COOH atomske grupe na kraju
    molekula poseduju neki metalni jon, kao to je npr. natrijumov), pomeane sa molekulima
    vode. Teni kristali se zbog svojih optikih osobina sve vie koriste u optiko-elektronskim
    tehnologijama, a koriste se npr. za izradu LCD displeja u kojima se izmeu dva sloja
    polarizatora nalazi ureeni teni kristal, koji menja svoj orijentaciju, a time i transparentnost u
    zavisnosti od primenjenog elektrinog polja.

    - Koliko ima atoma u zrnu soli?

    Merenje broja atoma u zrnu soli zavisi od toga koliko je veliko zrno soli koje smo
    izabrali kao reprezentativni uzorak, pa e stoga ovaj raun biti taan u opsegu reda veliine, tj.
    vie ili manje za faktor deset. Prvi korak je, naravno, da procenimo koliko je veliko zrno soli.
    Istresli smo nekoliko zrna soli na sto i izmerili da kada se tri zrna soli poreaju jedno pored
    drugog, onda je njihova zajednika duina otprilike jednaka jednom milimetru. Stoga,
    moemo pretpostaviti da je nae tipino zrno soli jedna slana kockica stranice duine 0,3
    milimetra. Gustina natrijum hlorida je oko 2,156 g/cm
    3
    , a uz pretpostavljenu kubinost
    kristala i izraunatu zapreminu od 0,027 mm
    3
    , mnoenjem gustine i zapremine dobijamo
    masu kockice od 5,85 10
    -5
    grama. Zrno kuhinjske soli se sastoji od atoma natrijuma i atoma
    hlora. Atomska masa natrijuma iznosi 23 grama po molu, dok je atomska masa hlora jednaka
    35,5 grama po molu, a prosena atomska masa kuhinjske soli e iznositi 29,25 grama po
    molu. Jedan mol bilo koje supstance sadri 6,02 10
    23
    atoma (ili molekula), pa emo broj
    atoma u naem zrnu soli dobiti lako ako podelimo masu zrnca sa prosenom atomskom
    masom i Avogadrovim brojem (6,02 10
    23
    ). Ovako smo dobili broj od 1,2 10
    18
    atoma u
    samo jednom zrnu soli. Naravno, pola su atomi natrijuma, a pola atomi hlora.

    - Zato se dodaje so u sladoled?

    Sladoled je prvi put napravljen negde na istoku. Slavni mletaki istraiva Marko Polo
    video je kako tamo ljudi jedu sladoled i doneo tu ideju sa sobom u Italiju, a iz Italije ona je
    preneta u Francusku. U Francuskoj je sladoled ubrzo postao omiljena poslastica meu
    plemstvom i uputstva za pravljenje sladoleda uvana su u tajnosti. Ali, nedugo zatim,
    nairoko je bila otkrivena tajna sladoleda, pa je on ubrzo postao poznat irom nae planete.
    Prva fabrika sladoleda otvorena je u Americi 1851.godine, a danas se tamo godinje pojede
    dve milijarde litara sladoleda. Ukoliko ste nekada probali i sami da napravite sladoled, vrlo je
    verovatno da on i nije ispao onakav kako ste oekivali, jer su kristali leda u njemu bili
    preveliki. Da biste napravili gladak i kremast sladoled, nepohodno je zalediti celu smeu tako
    da se u njemu formiraju veoma mali kristali leda. Led koji se topi poseduje temperaturu od
    0
    o
    C. Kada prenosimo toplotu ledu na toj temperaturi, on ne postaje nimalo topliji (ne
    poveava mu se temperatura), ve primljenu toplotu koristi za fazni prelaz u tenu vodu.
    Meutim, ukoliko ledu dodamo so, tada emo podstai proces topljenja tako da e led poeti
    da koristi svoju unutranju toplotnu energiju za transformaciju u vodu. Tada e temperatura
    topljenja leda pasti znatno ispod 0
    o
    C. U jednom trenutku, pad temperature e se zaustaviti i
    led i slana voda e dostii ravnoteu, ali e temperatura smee biti znatno manja od 0
    o
    C
    (negde oko 10
    o
    C). Da bismo istoplili jo vie leda, moramo uloiti neto toplote u smeu.
    Kada stavimo tean krem u blizini, toplota poinje da tee iz krema u led i slanu vodu, a kao
    rezultat, sve vie leda se topi, a teni krem postaje sve hladniji. Dalje meanje smee je
    neophodno jer se time dodatno smanjuju razmere malih kristala leda, a i osigurava se
    ravnomerna raspodela zaleenog krema.

    - Koji molekuli imaju oblik fudbalske lopte?

    ist ugljenik se uvek nalazi u jednoj od etiri alotropske modifikacije (razliitog
    strukturnog rasporeda atoma u kristalnoj reetki to dovodi i do razliitih osobina razliitih
    modifikacija istog elementa) grafit, dijamant, amorfni ugljenik i fuleren. Dijamant je jedan
    od najtvrih, dok je grafit jedan od najmekih poznatih materijala, to potie iz razliite
    strukture ove dve modifikacije ugljenika. Naime, u dijamantu su ugljenici tetraedarski
    povezani izmeu sebe, dok u grafitu postoje slojevi ugljenika izmeu kojih je razmak vei od
    razmaka izmeu atoma ugljenika u slojevima. Ugalj, a i koks predstavljaju oblike amorfnog
    ugljenika (koji se sastoji od malih kristalia grafita izmeu kojih se nalaze razni strani
    elementi), koji je prilino zastupljen na naoj planeti za razliku od dijamanta kome su za
    nastajanje neophodni uslovi izuzetno visokog pritiska, pa se stoga smatra da je prirodno
    nastajao na dubinama od 200-300 kilometara ispod povrine Zemlje gde vladaju izuzetno
    visoki pritisci. 1985. godine je zagrevanjem grafita do visokih temperatura napravljena nova
    alotropska modifikacija ugljenika koja je dobila ime po amerikom arhitekti Bakminster
    Fuleru (Buckminster Fuller), arhitekti koji je konstruisao geodezijski svod koji predstavlja
    loptu koja se sastoji ne od petouglova i estouglova, ve od trouglova. U
    bakminsterfulerenima (ija je molekulska formula C
    60
    ), atomi ugljenika formiraju kristalne
    reetke oblika fudbalskih lopti. Kao to se fudbalska lopta sastoji od 20 pravilnih estouglova
    i 12 pravilnih petouglova, istu takvu strukturu poseduje i jedan molekul fulerena. Svaki atom
    ugljenika se nalazi na taki preseka petougaonika i estougaonika. Osim bakminsterfulerena
    (C
    60
    ), naunici su otkrili i druge vrste fulerena ukljuujui i nanotube (kristalne strukture u
    okviru kojih atomi ugljenika formiraju male, uplje cilindre), C
    70
    , C
    20
    i dr. Tek poto su
    fulereni otkriveni u laboratoriji, molekuli oblika fudbalskih lopti su pronaeni u kamenju na
    Novom Zelandu, kao i u nekim meteoritima. Fulereni predstavljaju odline provodnike
    (postaju superprovodni na niskim temperaturama), a i predstavljaju izuzetno vrste materijale.
    Tako se smatra da bi potpuno ist C
    60
    bio dvostruko jai od dijamanta.

    Najpopularnija metoda
    za dobijanje fulerena predstavlja metodu lunog pranjenja izmeu dve grafitne elektrode u
    atmosferi helijuma. 1991. godine je otkriveno da plamena a nastala prilikom sagorevanja
    ugljovodonika, kao to su benzol, toluol i acetilen, sadri male koliine C
    60
    , a najbolji
    saopteni prinos koji je postignut nisko-temperaturnim sagorevanjem benzola u laminarnom
    plamenu na 1800
    o
    C iznosi 20 %. Naunici smatraju da se fulereni nalaze i u Kosmosu i to
    posebno u blizini crvenih dinova. Kada budu poeli da se proizvode u veim koliinama,
    polje primene fulerena e biti izuzetno iroko, od fuleren-hidridnih baterija i jakih
    elektromagneta i magnetnih superprovodnika, preko mikroskopski malih kuglinih leajeva,
    odnosno maziva za superbrze rotore, pa sve do raketnih goriva, super akumulatora (sa
    povezanim atomima litijuma i fluora unutar fudbalske lopte koji tite C
    60
    od kiseonika iz
    vazduha), memorija, nanomaina, materijala desetostruko veih zateznih jaina od elika
    (nanotube cevaste fulerenske strukture ija je duina viestruko vea od prenika, a u okviru
    kojih je svaki atom ugljenika u sloju vezan za tri susedna ugljenikova atoma preko sp
    2

    hibridizovanih orbitala), ukljuujui i mnoge druge primene u nanotehnologijama budunosti.

    - ta je to aerogel?

    Aerogel predstavlja vrstu materiju na bazi silicijuma dioksida, ali koja je toliko
    porozna da ak 99,8 % njene zapremine ini prazan prostor, odnosno vazduh. Aerogel je
    providna, plava supstanca koja drei se u rukama izgleda kao kockica plave, zaleene magle.
    Aerogel je 1000 puta rei od stakla (jo jednog materijala na bazi silicijuma dioksida, istog
    jedinjenja od koga se sastoje zrna peska sa plae), otkriven je 1930. godine na Univerzitetu u
    Stenfordu i danas predstavlja najlaku (najreu) vrstu materiju. Aerogel poseduje niz
    razliitih primena zahvaljujui svojim neobinim osobinama u koje spada i sposobnost
    izdravanja veoma visokih temperatura. Tako, NASA-ina laboratorija za mlazni pogon u gradu
    Pasadeni u Kaliforniji je koristila aerogel za toplotno izolovanje elektronskih kutija u roveru
    Pathfinder koji se 1997. godine proetao po povrini Marsa i tom prilikom je proanalizirao, a
    istu funkciju e aerogel imati i prilikom izolacije baterija na roveru koji e istraivati Mars
    2003. godine. Iako aerogel izgleda kao kockica plave magle, ukoliko na vrh ove kockice
    postavimo ibice, a dno izloimo plamenu, ibice e biti u potpunosti izolovane od toplote
    plamena i nee se zapaliti, to je posledica izuzetno niske toplotne provodljivosti aerogela, to
    ga ini 39 puta boljim izolacionim sredstvom od staklenih vlakana. Takoe, letelica Stardust
    koja se trenutno nalazi na putu ka kometi Wild-2 koristie aerogel za zahvatanje estica
    praine sa ove komete, kao i zvezdane praine koju e doneti na Zemlju 2006. godine. Kada
    letelica Stardust susretne kometu, estice praine koje su manje od zrnaca peska kretae se
    brzinom od oko 3 km/s, a aerogel e ove estice postepeno usporavati tokom njihovog
    prolaska kroz njegovu strukturu, tako da one nimalo ne promene njegov oblik ili hemijski
    sastav. Kockice aerogela koje se nalaze u ovoj letelici su manje guste na povrini koja je
    izloena udarcima estica, ali se gustina kockica poveava sa pomeranjem ka njihovom
    sreditu, a upravo na ovaj nain se izaziva postepeno usporavanje i zaustavljanje kosmikih
    estica u aerogelu. Kockice aerogela su u letelici Stardust poreane u ramu oblika jednog
    teniskog reketa, pri emu e jedna strana reketa biti okrenuta kometi koju e presresti, dok e
    druga strana reketa tokom ostatka sedmogodinjeg putovanja kroz Kosmos biti okrenuta u
    pravcu leta letelice tako da prikuplja kosmike estice u prolazu. Kada estica ue u aerogel,
    ona ostavi trag koji je oko 200 puta vei od dimenzija estice. Usled svojih jedinstvenih ne
    samo toplotnih, ve i akustikih, optikih i elektronskih osobina, smatra se da e aerogel
    nalaziti veliku primenu na Zemlji budunosti.

    - ta su to pametni materijali?

    Pamenje je jedna od osnovnih osobina ivog sveta. elije se smatraju najmanjim
    inteligentnim jedinicama, ali kada priamo o pametnim materijalima, tada govorimo o
    pamenju onog to ljudi esto nazivaju neivom prirodom kristalima. Jo pre 70 godina,
    primeena je poveana rastvorljivost oksida u kiselinama koje odgovaraju solima iz kojih su
    ovi oksidi dobijeni. Tako se npr. aluminijum oksid (Al
    2
    O
    3
    ), dobijen arenjem aluminijum
    sulfata, najbolje rastvara u sumpornoj, a slabije u hlorovodoninoj, azotnoj ili siretnoj
    kiselini. Analogna pojava je ustanovljena i kod oksida dobijenih arenjem hlorida, nitrata i
    acetata, a objanjena je injenicom da su u dobijenim oksidima sauvani delii polaznih soli
    sposobni da se prisete svoje polazne strukture, to i olakava stvaranje tih soli delovanjem
    odgovarajuih kiselina na okside. Efekat pamenja kod materijala moe biti raznovrstan.
    Tako, neki materijali poseduju sposobnost pamenja oblika i ukoliko ih zagrejemo iznad neke
    tano definisane temperature, oni e se transformisati u oblik koji mu je prethodno namenjen.
    Ovakav efekat pamenja je prvi put primeen 1932. godine kod nekih zlato-kadmijum legura,
    a 1938. godine i kod nekih bakar-cink mesinga. Meutim, 1962. godine je u amerikoj
    mornarikoj laboratoriji otkriveno da i legura titana i nikla u odnosu pola-pola poseduje
    potpuno povratan proces pamenja koji se moe ponavljati tokom hiljada ciklusa, bez imalo
    tragova senilnosti. Pri tom prelazu dolazi do znaajnih naprezanja koja se neposredno mogu
    prevesti u mehaniki rad, to je iskorieno u izradi toplotne maine na bazi nitinola (kako je
    ova pametna legura nikla i titana dobila ime sa dodatkom inicijala amerike mornarike
    laboratorije). Osim nitinola i mnoga druga intermetalna jedinjenja kod kojih dolazi do
    martenzitnog prelaza (kristalna struktura u kojoj su susedni slojevi malo pomereni jedan u
    odnosu na drugi) poseduju efekat pamenja. Naime, kada se pametno intermetalno jedinjenje
    hladi, njegova kubna struktura se ne smie u jednu od dve istovetne (jednakoenergetske)
    trodimenzionalne paralelogramske martenzitne strukture, ve se dobijaju jednake koliine dva
    blizanca oblika tanke paralelopipedne ploice istegnute u jednom pravcu, sloene sa ploama
    koje su njihova slika u ogledalu, jer su orijentisane u drugom pravcu (tzv. riblja kost). Pod
    dejstvom naprezanja u nisko-temperaturnom stanju, sistem e prei samo u jednu od strukture
    blizanaca. Sa zagrevanjem, materijal prelazi u svoj originalni, visoko-temperaturni oblik, pri
    emu materijal pamti ovaj oblik koji mu je bio dat iznad oblasti faznog prelaza. Pametni
    materijali danas nalaze razliite primene: kao zaptivai za spajanje cevi (koje se ohlaene
    nametaju, a na sobnoj temperaturi se ire to omoguava dobro zaptiven spoj), kao
    samoizvlaee antene na satelitima (koje su u poetnom stanju skupljene, da bi se u Kosmosu
    ispravile zagrevanjem iznad kritine temperature), ploice na odei (koje se mogu prati u ve
    maini da bi zatim povratile svoj prvobitni oblik), kao okviri naoara (kada se iskrive, stavimo
    ih pod mlaz tople vode i one ponovo poprimaju svoj originalni oblik), u toplotnim mainama
    (koje prevode toplotu u rad na bazi irenja i skupljanja nitinola ili nekog drugog pametnog
    materijala oko kainika potopljenog u vruu i hladnu vodu), a u budunosti e se moda od
    njih praviti i automobilske karoserije, koje e biti dovoljno da stavimo pod tu tople vode da
    bi se ispeglale.

    - ta su to biomaterijali?

    U jednoj egipatskoj mumiji, staroj nekoliko hiljada godina, koja se danas paljivo
    uva u londonskom British Museum-u, deo lobanje bio je zamenjen zlatnom ploicom.
    Detaljna ispitivanja su pokazala da je zlatna ploica bila implantirana u ivo ljudsko telo, to
    svedoi da je i medicina drevnih civilizacija tragala za biomaterijalima koji bi bili
    kompatibilni sa telima ivih bia. Za razliku od biolokih materijala koji predstavljaju sve
    materijale biolokog porekla, biomaterijali su svi oni materijali, bilo prirodnog ili vetakog
    porekla, koji su predodreeni da stupe u fiziki kontakt sa unutranjim tkivima ivih tela.
    Stoga se naoare ili sluni aparati najee ne smatraju biomaterijalima jer stupaju u kontakt
    samo sa koom, dok kontaktna soiva, vetake kosti, zubi, sintetiki krvni sudovi, srani
    zalistci i razna druga medicinska pomagala predstavljaju primere biomaterijala. Biomaterijali
    mogu biti neresorbilni (u telu zadravaju svoj prvobitni oblik i strukturu) ili resorbilni (u telu
    se rastvaraju na raun stvaranja novog tkiva), kao i bioaktivni (kada se formiraju veze
    izmeu biomaterijala i tkiva) ili bioinertni, a obavezne osobine svih biomaterijala su:
    biokompatibilnost (sklapanje prijateljstva sa telom domaina), visoka otpornost na koroziju
    (u sluaju metalnih implanata), i odgovarajue mehanike osobine (zatezna jaina, otpornost
    na zamor i habanje). Hidroksiapatit (Ca
    10
    (PO
    4
    )
    6
    (OH)
    2
    ), kolagen (koji zajedno ine 89 %
    kostiju) i mnogi polimeri (na primer poli-L-laktid, poliglikolid) nalaze danas primenu kao
    komponente koje ulaze u sastav biomaterijala, a u sve veoj meri se u ljudska bia ugrauju i
    ipovi (mikroelektronska kola) koji u zavisnosti od elektrinih osobina svoje okoline
    iniciraju luenje korisnih lekova. Stoga, izgleda da kiborzi (spojevi maine i oveka) i
    androidi (maine koje misle ili oseaju) vie nisu retki sluajevi iz SF pria, ve i deo sveta
    dananjice.
    - ta je to holografska memorija?

    Ureaji koji koriste svetlost za uvanje i itanje podataka postoje na naoj planeti od
    ranih osamdesetih godina 20. veka kada su se na tritu prvi put pojavili kompakt diskovi
    (CD) koji omoguavaju uvanje 783 miliona bajtova na disku prenika oko 12 santimetara i
    debljine oko 1,2 milimetra. 1997. godine se na tritu pojavila unapreena verzija CD-ova u
    obliku DVD-ova (Digital Versatile Discs) na ijim povrinama se mogu uvati itavi
    dugometrani filmovi. Naime, jedan dvoslojni i dvostrani DVD moe uvati 15,9 Gigabajta
    podataka, to znai da na njemu moe biti snimljeno 8 sati filma. Meutim, CD-ovi, DVD-
    ovi, kao i magnetni zapisi skladite podatke na povrini ureaja, a naunici danas intenzivno
    istrauju nove naine optikog skladitenja podataka, koji se nazivaju holografskom
    memorijom, i koji e ukljuivati snimanje podataka po celoj zapremini ureaja, a ne samo na
    njegovoj povrini. Ovakvo, trodimenzionalno skladitenje podataka e omoguiti uvanje
    vee koliine informacija na manjem prostoru, kao i bri pristup uskladitenim podacima.
    Holografska memorija nudi mogunost uvanja jednog Terabajta podataka (1000 Gigabajta ili
    trilion bajtova) na telu veliine zrna soli. Poetkom sedamdesetih godina 20.veka, naunici iz
    RCA laboratorije su prvi demonstrirali tehnologiju holografskog materijalnog pamenja
    putem skladitenja 500 holograma u kristalu litijum-niobata, kao i 550 holograma u jednom
    svetlosno osetljivom polimernom materijalu. Danas se u osnovne komponente holografskom
    sistema za skladitenje podataka (Holographic Data Storage System) ubrajaju: plavo-zeleni
    argonski laser, delilac laserskog snopa, ogledala koja usmeravaju laserske snopove, LCD
    ploa (prostorni modulator svetlosti), soiva koja fokusiraju laserski snop i kristal litijum-
    niobata ili neki fotopolimer, kao i CCD (Charge Coupled Device) fotokamera. Kada plavo-
    zeleni argonski laser ispali koherentni svetlosni snop, delilac deli snop na dva dela. Jedan
    snop (tzv. signalni snop) se zatim odbija od jednog ogledala i putuje kroz prostorni modulator
    svetlosti (LCD ploa) koji prikazuje stranice binarnih podataka kao naizmenine svetle i
    tamne bljeskove. Informacija sa stranice binarnog koda se prenosi putem signalnog snopa do
    svetlosno osetljivog kristala litijum-niobata (ili nekog fotopolimera). Drugi odvojeni snop
    (tzv. referentni snop) se suprotnim putem dovodi do kristala. Kada se dva snopa sretnu,
    nastala interferenciona putanja skladiti podatke doneene od strane signalnog snopa u
    odreenu oblast kristala. Svaka stranica informacija se uva u odreenom delu kristala, u
    zavisnosti od ugla pod kojim je referentni snop osvetljavao kristal. Da bismo proitali
    zapisane podatke, dovoljno je da osvetlimo kristal referentnim snopom pod istim onim uglom
    pod kojim je padao na kristal kada je zapisivao date podatke. Referentni snop se difraktuje od
    kristala dozvoljavajui rekonstrukciju zapisane stranice, koja se zatim projektuje na CCD
    kameru, koja interpretira i prosleuje digitalnu informaciju kompjuteru. Stoga, kljuna
    komponenta svakog holografskog skladitenja podataka je ugao pod kojim sekundarni
    referentni snop osvetljava stranicu prilikom zapisivanja (i itanja) podataka. Razlika od samo
    jednog hiljaditog dela milimetra e rezultovati u meanju holograma i u neuspenom itanju
    zapisanih podataka. Naunici iz IBM-a smatraju da e se prvi desktop kompjuteri sa
    holografskom memorijom pojaviti u prodaji tokom 2003. godine, kada e imati kapacitet od
    125 Gigabajta i brzinu prenosa podataka od 40 Megabajta u sekundi, a smatra se da e nedugo
    zatim, njihov kapacitet dostii 1 Terabajt, dok e se brzina prenosa podataka poveati do
    jednog Gigabajta u sekundi, to e biti dovoljno za prebacivanje itavog DVD filma za samo
    30 sekundi.

    - Zato su dijamanti tako dragoceni?

    Ugljenik je jedan od 4 esencijalna atoma koji su neophodni za izgradnju ivog sveta
    (uz vodonik, kiseonik i azot) a ak 18 % naih tela ine atomi ugljenika. Ukoliko u prirodi
    naiemo na isti (ili barem priblino isti) kristalni ugljenik, moramo znati da je to ili meki
    grafit (sa heksagonalnom kristalnom reetkom) ili vrsti dijamant (ija se kristalna reetka
    sastoji od dve povrinski centrirane kubine reetke ugljenikovih atoma koje su pomerene za
    etvrtinu velike dijagonale jedna u odnosu na drugu) ili veoma retki fulerit (mineral koji se
    sastoji od loptastih molekula pri emu se svaka od ovih lopti sastoji od 60 ugljenikovih
    atoma). Dijamanti nastaju u Zemljinom omotau na dubinama od oko 160 km (Zemljina kora
    je debela 100 km, a Zemljin omota 2900 km ispod ega se nalazi Zemljino jezgro) u
    uslovima visokog pritiska i visoke temperature. Naime, za nastajanje dijamanta, ugljenik se
    mora izloiti dejstvu pritiska od oko 30 tona po cm
    2
    (tj. 30 kilobara) i temperaturi od najmanje
    400
    o
    C. Na dubinama od preko 50 km, postoje pritisci i do 50 kilobara, kao i temperature koje
    prevazilaze 1200
    o
    C. Najvei broj prirodnih dijamanata koje primeujemo oko sebe, nastali su
    pre vie miliona (ili milijardi) godina, a snane vulkanske erupcije su ih iznele na povrinu
    formirajui kimberlitne cevi (koje su dobile ime po gradu Kimberliju u Junoj Africi gde su
    ovakve cevi prvi put pronaene), a najvei broj ovakvih erupcija se desio u rasponu od pre
    1100 miliona godina pa sve do pre 20 miliona godina. Naime, vulkanska magma koja je
    proticala kroz sada ovrsle kimberlitne cevi poticala je iz veoma velikih dubina i iznosila je ka
    povrini raznovrstan sastav minerala iz Zemljinog omotaa ukljuujui i dijamante.
    Hlaenjem magme u ovakvim cevima formirale su se plave kimberlitne stene bogate
    dijamantom. Pod dejstvom erozije, dijamant je sa kimberlitnog kamenja oticao u neke reke,
    pa se sada nalazita dijamanta u renim izvorima mogu nalaziti i po vie hiljada kilometara od
    svoje izvorne kimberlitne stene. Danas se najvie dijamanata nalazi u Australiji, Borneu,
    Brazilu, Rusiji i nekim afrikim zemljama ukljuujui Junu Afriku i Zair. Dijamant je
    najtvri poznati mineral i nekoliko desetina ili stotina puta moe biti tvri od korunda,
    sledeeg najjaeg minerala na Zemlji. Prirodni kristali dijamanta se brue (seku) du
    najslabije vezanih kristalografskih ravni, ime se dobijaju oblici i nalija koja imamo priliku
    da sretnemo u draguljarnicama. 100 % isti dijamant je potpuno providan i bezbojan, premda
    se u prirodnim dijamantima uvek nalaze i neke neistoe koje im mogu davati razne boje.
    Inae, dijamanti nekada nisu bili nita cenjeniji od drugih dragih kamenia, ali je razlog
    njihove dananje skupocenosti u tome to skoro svi dijamanti danas potiu iz samo jednog
    kartela (De Beers Consolidated Mines) u Junoj Africi. De Beers kontroliu 2/3 itavog
    planetarnog trita dijamanata i ograniavajui njihovu ponudu, odravaju cenu dijamanta
    visokom. Inae, najvei nebrueni dijamant na svetu je bio tzv. Cullinan koji je bio teak
    3106 karata (1 karat je teak 200 miligrama) i pronaen je 1905. godine u Transvalu u Junoj
    Africi nakon ega je bio iseen na 9 delova, od kojih je jedan, poznatiji i kao zvezda Afrike
    izloen u Londonskoj kuli.

    - ta je to karat?

    Karat je jedinica za teinu dijamanata i drugog dragog kamenja, a jedan karat je
    jednak masi od 200 miligrama, tj. 0,2 grama ili 0,007 unci. Istovremeno, karat je i jedinica
    kojom merimo istou zlatnih predmeta. Dvadesetetvorokaratno zlato je isto zlato, ali se
    usled velike mekoe ovako istog zlata, zlatni nakit najee pravi meanjem zlata sa nekim
    drugim metalom, npr. sa bakrom ili sa srebrom. Tako na primer osamnaestokaratni zlatni
    predmet sadri tri etvrtine istog zlata, a jednu etvrtinu neke primese, dok u
    dvanaestokaratnom zlatnom predmetu polovinu sadraja ini zlato, a polovinu neki drugi
    metal.

    - Kako se odreuje tvrdoa kamenja?

    U mineralogiji se nikada ne meri tvrdoa kamenja, ve samo tvrdoa minerala. Naime,
    skoro svaki kamen u prirodi poseduje nekoliko razliitih mineralnih sastojaka. Skalu tvrdoe
    minerala postavio je mineralog Fridrih Mos (Friedrich Mohs) 1820. godine i na njoj se svi
    minerali oznaavaju vrednostima izmeu 1 i 10. Tako, tvrdou jednaku 1 poseduje talk (a
    ovako mekani minerali su veoma masni tako da se tope pod dodirom), gips poseduje tvrdou
    jednaku 2, nai nokti bi na ovoj skali zauzeli vrednost od 2,5, kalcit 3, bakarni novi 3,5,
    fluorit 4, apatit 5, staklo sa prozora 5,5, feldspar 6, ovreni elik 6,5, kvarc (pesak sa plae)
    7, topaz 8, korund (kao npr. safir ili rubin) 9, a dijamant (koji je najtvri poznati mineral, pa
    se stoga i koristi za izradu testera i drugih abrazivnih i brueih aparata, a ak 5 puta je tvri
    od korunda, to znai da je razlika u tvrdoi izmeu dijamanta i korunda vea od razlike u
    tvrdoi izmeu korunda i talka) 10. Nain na koji se odreuje tvrdoa minerala na Mosovoj
    skali se sastoji u odreivanju najmekeg minerala sa ove skale koji e prilikom trenja
    napraviti ogrebotinu na analiziranom mineralu (odnosno mineral - uzorak e ostaviti svoj trag
    po ovom mineralu), kao i najtvreg minerala sa opisane skale koji e prilikom trenja biti
    zagreben naim mineralom (odnosno, ovim mineralom e moi da se pie po mineralu -
    uzorku). Na mineral e zauzeti mesto na skali tano izmeu najslabijeg minerala po kome
    moemo da piemo sa naim mineralom i najtvreg minerala kojim moemo da piemo po
    naem mineralu.

    - ta je to princip gustog pakovanja?

    Johanes Kepler je 1611. godine pokuao da pronae nain za najefikasnije reanje
    pomorandi na gomilu, te je tako formulisao danas jedan od najvanijih matematikih i
    kristalografskih principa. Naime, atomi u kristalnom telu se mogu u odreenoj vizuelnoj
    aproksimaciji zamisliti kao sfere koje se uvek reaju pravilno, ali samo dva naina njihovog
    postavljanja pruaju minimalnu zapreminu tela za dati broj atoma. Ove dva kristalna sistema
    nastaju beskonanim ponavljanjem u prostoru u jednom sluaju povrinski centrirane kubine
    reetke, a u drugom sluaju heksagonalne povrinski centrirane reetke. Ako pojedinane
    slojeve sfera obeleimo kao A, B i C, tada pravilnost kubinog najgueg pakovanja moemo
    da predstavimo kao ABCABCA, a heksagonalnog kao ABABANaime, postavimo ili
    nacrtajmo identine sfere na podu i videemo da izmeu njih ostaje izvestan prazan prostor.
    Tanije, izmeu svake sfere, okruene sa 6 drugih, identinih sfera, postoji 6 odvojenih
    praznih prostora. Ukoliko od centralnih taaka ovih praznina formiramo dva jednakostranina
    trougla, jedan usmeren nadole, a jedna nagore, tada emo postavljanjem sfera narednog sloja
    u temenima jednog, a sfera treeg sloja u temenima drugog trougla dobiti slojeve B i C,
    odnosno prva tri sloja kubinog najgueg pakovanja, koje se dalje moe graditi u visinu
    ponavljanjem ova tri sloja. Ovakav nain pakovanja je identian onome koji koriste prodavci
    prilikom slaganja piramida pomorandi i na taj nain se u sluaju identinih sfera, postie
    gustina pakovanja od 74,05 %, to znai da 25,95 % zapremine koje zauzimaju sfere ini
    prazan prostor. S druge strane, kada bismo reali slojeve po principu AAAA, odnosno tako da
    se svaki sledei sloj rea direktno iznad drugog, dobili bismo gustinu pakovanja od samo 53
    %. S druge strane, heksagonalno najgue pakovanja, ija je ispunjenost prostora kao i kod
    kubinog najgueg pakovanja jednaka 74,05 %, moe se prikazati kao ABABA ili
    ACACA. Ipak, i pored toga to je prola 391 godina od kada je formulisan ovaj problem,
    matematiari jo uvek nisu uspeli da dokau da je gustina od 74,05 % najvea mogua gustina
    pakovanja, ve je do danas samo dokazano da maksimalna efikasnost pakovanja ne moe
    prekoraiti gustinu od 77,97 %.

    - Koliko atoma je debela aluminijumska folija?

    Da biste izraunali atomsku debljinu aluminijumke folije, isecite jedno etvrtasto
    pare ove folije, izmerite lenjirom duine njenih stranice, pomnoite duinu i irinu pareta
    folije kako bi izraunali njenu povrinu, i zatim, izmerite masu ovog pareta na nekoj
    osetljivoj vagi. Gustinu aluminijuma moete pronai u svakom priruniku iz Hemije, a
    deljenjem izmerene mase i teorijske gustine aluminijuma dobiemo zapreminu naeg pareta
    aluminijuma. Ukoliko, sada, podelimo malopre izraunatu zapreminu folije sa njenom
    prethodno izraunatom povrinom, dobiemo debljinu folije, koja je u sluaju naeg merenja
    iznosila 0,0286 mm. Prenik atoma aluminijuma iznosi oko 1,46 angstrema, a jedan angstrem
    je jednak 10
    -10
    metara. Podelimo sada debljinu folije sa prenikom atoma aluminijuma i uz
    pretpostavku da su svi atomi aluminijuma poreani jedan iznad drugog, dobiemo koliko
    atoma je debela aluminijumska folija, to je u sluaju naeg merenja iznosilo 193 000 atoma.
    Naravno, postoje razliiti tipovi aluminijumskih folija, a mi smo nau uzeli iz omota jedne
    okolade. Inae, ukoliko ste nekada zagrizli aluminijumsku foliju, sigurno ste primetili da to
    nije ba prijatno iskustvo, pogotovo ako imate plombu na nekom od zuba, a razlog ovome je u
    tome to se kontaktom izmeu dva raznorodna metala (sa razliitim elektrohemijskim
    potencijalom) aluminijumom i metalom iz plombe ili zlatom iz zlatnog zuba, u vlanoj i
    slanoj sredini (usled prisustva pljuvake) formira tok elektrona izmeu metala, odnosno
    elektrina struja, koja stimulie nervne zavretke u korenima zuba u ustima.

    - Kako fluor iz zubne paste spreava karijes?

    Kiseline u ustima uzrokuju gubitak minerala iz zuba, to predstavlja proces pod
    imenom demineralizacija koji rezultuje u raspadanju zuba. Stvaranje malih upljina u zubima,
    odnosno karijesa moe biti spreeno remineralizacijom, tj. ponovnim deponovanjem minerala
    u prethodno oteenu oblast zuba. Akutni fluor, ukoliko se esto primenjuje i u malim
    koncentracijama, poveava brzinu rasta, kao i veliinu kristala zubne glei. Ubrzani rast
    kristala zubne glei u povreenom zubu inicira remineralizaciju zuba. Takoe, vei kristali
    zubne glei su otporniji na napade kiselina. Fluor koji se unosi u krv putem hrane, utie na
    jaanje zuba tokom njihovog rasta. Fluor se putem krvi prenosi do zuba u razvoju, gde
    interakcijom sa rastuim kristalima inicira zamenu hidroksiapatita iz zubne glei sa
    fluoroapatitom, koji je znatno otporniji na karijes, jer se slabije rastvara u kiselinama. Smatra
    se da fluor izmeu ostalog i direktno deluje na mikroorganizme iz zubnog kamenca, tako to
    smanjuje njihovu sposobnost stvaranja kiselina. Inae, fluor se ne nalazi samostalno u prirodi,
    ve uvek ulazi u sastav minerala, odnosno kamenja i stena. Spirajui minerale, voda odnosi i
    odreenu koliinu fluoridnih jona u reke, mora i okeane. U mnogim zemljama se fluor dodaje
    u pijau vodu i to u koncentracijama izmeu 0,7 i 0,12 milionitih delova (ppm), to ini
    optimalni nivo zastupljenosti fluora koji pogoduje zdravlju zuba.

    - Kako izgledaju kristali leda?

    U tenji da zauzmu najnie mogue energetsko stanje, molekuli vode u ledu i snegu
    formiraju meusobno slabe, tzv. vodonine veze i tako stvaraju ureenu, periodinu kristalnu
    strukturu sa heksagonalnom simetrijom. U stvarnosti postoje snene pahuljica raznih oblika,
    to u irem smislu zavisi od atmosferskih prilika, temperature i vlanosti, a u uem smislu od
    razliite brzine kojima se molekuli vode iz vazduha prisajedinjavaju ve postojeem kristalu
    snega u razliitim orijentacijama. Ipak, najea povrinska orijentacija snenih kristala
    odgovara obliku estostrane prizme. Povrine kristala koje su najravnije, najsporije rastu.
    Zapravo ne rastu povrine, ve se prilikom rasta kristala, njegove povrine polako pomeraju u
    pravcu normalnom na njihov poloaj. Novi molekuli se tee vezuju za glatku nego za hrapavu
    povrinu, jer glatke povrine nude manje mesta na kojima se ovi novi molekuli mogu
    jednovremeno vezati za nekoliko povrinskih molekula. Baze heksagonalnih kristala leda u
    obliku estostranih prizmi, glae su od bonih strana ovih prizmi, pa se novi molekuli vezuju
    za ivice bonih strana kristalne prizme formirajui tako heksagonalne ploe ili tzv. dendrite.
    Rast dendrita se deava na temperaturama od oko 15
    o
    C, dok na drugim temperaturama,
    bone strane ledenih prizmi rastu sporije i kristali postaju stubasti, dok simetrija u svakom
    sluaju ostaje heksagonalna. Takoe, postoji jo jedan razlog za ovakav rast kristala snega. Za
    formiranje kristala leda u obliku estostranih prizmi koriste se molekuli vode iz vazduha, to
    dovodi do suenja okolnog vazduha. Vodeni molekuli iz okolnog, vlanijeg vazduha, poinju
    zatim da difuzijom prodiru kroz sloj suvog vazduha koji okruuje rastui kristal, a njihov put
    je najkrai za bone ivice kristalnih prizmi, pa se oni tu i nadograuju u kristalnu reetku, to
    dovodi do prestanka rasta prizme i poetka rasta dendrita.

    - Zato oblik kristala leda utie na brzinu njegovog topljenja?

    Brzina kojom se topi komad nekog vrstog materijala zavisi od povrine materijala
    koja je u direktnom kontaktu sa toplijom sredinom. Tako, ako uzmemo jednu kockicu leda,
    jedan polucilindar leda, jednu ledenu loptu i piramidu, lako moemo da izraunamo da iako
    njihove zapremine, gustine i mase mogu biti jednake, njihova povrina koja zavisi od
    prostornih dimenzija ovih figura (duina, irina, visina, poluprenik), nije jednaka. Naime,
    kocka leda poseduje 6 stranica oblika kvadratia, pri emu je povrina svakog od ovih
    kvadratia jednaka kvadratu duine stranice, pa je ukupna povrina kocke jednaka
    estostrukom kvadratu duine ivice kocke. S druge strane, povrina polucilindra se sastoji od
    povrine dva polukruga (proizvod kvadrata poluprenika osnove i broja ), povrine
    pravougaonika (jednake proizvodu visine polucilindra i prenika osnove) i povrine
    zakrivljenog pravougaonika (jednake proizvodu poluprenika osnove, visine cilindra i broja
    ). Povrina lopte je jednaka etvorostrukom proizvodu kvadrata poluprenika lopte i broja ,
    dok je povrina jedne etvorostrane piramide jednaka a
    2
    + 2a
    4
    2
    2
    a
    h , gde je a jednako
    duini ivice kvadrata osnove piramide (ukoliko je u osnovi pravougaonik, tada je njegova
    povrina jednaka proizvodu duina dveju ivica razliitih duina), dok je h jednako visini
    piramide, odnosno duini najkrae linije koja spaja osnovu piramide sa njenim vrhom. Ako je
    teina sve 4 ledene figure jednaka po 12 grama, a gustina po 0,917 g/cm
    3
    , tada je zapremina
    svih figura jednaka po 11 cm
    3
    . Ako izvedemo trei koren iz ove zapremine dobiemo duinu
    stranice kocke, odnosno 2,22 cm, pa e povrina kocke tada biti jednaka estostrukom
    kvadratu ove duine, odnosno 29,68 cm
    2
    . Ako pretpostavimo da je poluprenik osnove
    polucilindra jednak 1 cm, tada e njegova visina morati da bude jednaka 7 cm (uzimajui
    druge vrednosti za poluprenik polucilindra, u manjoj meri e se promeniti i njegova
    povrina, to isto vai i za sluaj piramide, ali ne i za sluaj kocke ili lopte koje za jednu
    vrednost zapremine poseduju samo jednu vrednost povrine), odakle lako moemo
    proraunati da je povrina naeg poluvaljka jednaka 39,12 cm
    2
    . Iz zapremine lopte, moemo
    da izraunamo i poluprenik lopte koji je jednak 1,38 cm, pa je povrina ove lopte zapremine
    11 cm
    3
    , jednaka 23,9 cm
    2
    . to se tie piramide, ukoliko uzmemo da je duina ivice njene
    osnove jednaka 2 cm, tada e visina piramide morati da bude visoka 8,25 cm, a povrina
    ovakva piramide je jednaka 37,24 cm
    2
    . Stoga, poto je povrina poluvaljka vea od povrine
    piramide, koja je vea od povrine kocke, dok je i ona vea od povrine lopte, ove ledene
    figure e se istim ovim redosledom i topiti prilikom ravnomernog predavanja toplote figurama
    u svim njenim takama. Kada bismo iste ove figure grejali samo sa jedne strane (kao npr. na
    ringli kada telo zagrevamo samo odozdo), tada bi brzina topljenja zavisila najvie od povrine
    tela koja je izloena prijemu toplote.

    - Kako se pravi providan led?

    Moda ste nekada primetili razliku izmeu bezbojnih i providnih kockica leda koje se
    slue u restoranima i belih i neprozirnih ledenih kockica koje ste sami zamrzli u zamrzivau.
    Ukoliko ivite u predelima gde se tokom zime stvaraju ledenice, verovatno ste primetili da su
    one najee bistre i prozirne. Razlog tome je to one nastaju od iste vode u obliku
    istopljenog snega, a ne od mineralizovane vode kao to je voda sa esme, a osim toga,
    providne ledenice nastaju u slojevima. Voda kaplje niz ledenicu i umesto da se odjednom
    zamrzne, ona ovrava u vidu rastuih slojeva. Ovim procesom se izbegava zadravanje
    vazdunih mehuria unutar ledenice, to takoe, predstavlja jedan od razloga zato je led iz
    zamrzivaa neproziran. Ako ste ikada videli kafansku mainu za led, moda ste primetili da
    ona takoe pravi led u slojevima. Naime, hladna voda tee preko mreaste ploe na kojoj se
    formira led i ledene kocke (u nekim mainama ledeni diskovi) rastu u slojevima. Stoga, ako
    elite da kod kue napravite providan led, ponite sa destilovanom vodom (koja ne sadri
    minerale) i prokuvajte je kako biste eliminisali rastvorene gasove. Metoda koju koristi najvei
    broj postrojenja za proizvodnju velikih ledenih blokova sastoji se u stavljanju cevi u centar
    posude sa vodom koja e se zalediti. Kroz ovu cev se zatim u mehuriima uvodi vazduh pod
    niskim pritiskom. Cev se uklanja pre nego to se sledi sa okolnim ledom, a zatim se uklanja i
    voda koja zaostaje u centralnom delu posude, a koja sadri sve neistoe, minerale i
    rastvoreni vazduh. Ova praznina se ponekad popunjava sa sveom vodom i zamrzavanje
    hlaenjem se nastavlja. Jezgro ovakvog ledenog bloka je zamagljeno, ali je ostatak bloka
    proziran.

    - ta je to suvi led?

    Suvi led je vrsti, odnosno kristalni ugljen dioksid (CO
    2
    ). Blok suvog leda poseduje
    povrinsku temperaturu od 78,5
    o
    C, a prilikom zagrevanja na atmosferskom pritisku,
    sublimuje se, odnosno prelazi direktno u gasoviti ugljen dioksid, ne ostavljajui za sobom
    tenost. CO
    2
    se moe pretvoriti u tenost samo pri veoma visokim pritiscima. Super hladna
    temperatura suvog leda, kao i sposobnost sublimacije ine ga idealnim sredstvom za hlaenje.
    Tako, na primer, ako biste hteli da poaljete neki zaleeni predmet prijatelju u Africi ili u
    nekoj drugoj dalekoj zemlji, mogli biste poiljku upakovati u suvi led. Tako biste izbegli svu
    onu otopljenu tenost koja ostaje za obinim ledom. Suvi led se esto koristi i u aparatima za
    pravljenje dima koje ste sigurno videli na nekim pop-koncertima ili u diskotekama. Vano je
    znati da se suvi led zbog svoje veoma niske temperature sme drati samo pomou specijalnih
    rukavica.

    - ta je to aktivni ugalj?

    Aktivni ugalj predstavlja obian ugalj koji je prethodno reagovao sa kiseonikom pod
    ijim dejstvom su se otvorili milioni malih pora izmeu kristalia ugljenika. Na taj nain se
    dobija visoko porozni ugljenik, tj. tzv. aktivni ugalj koji poseduje povrinu od 300 2000
    kvadratnih metara po gramu. Ovaj, aktivirani ili aktivni ugalj se zbog svoje velike slobodne
    povrine koristi u filterima kao adsorbens miriljavih ili obojenih supstanci iz gasova i
    tenosti. Kada materijal neto adsorbuje, to znai da na svojoj povrini vezuje neke strane
    estice. Velika povrina aktivnog uglja prua ovoj supstanci veoma mnogo mesta na kojima
    se mogu adsorbovati neke druge materije, pa otuda i potie njegova izuzetna sposobnost
    adsorpcije. Aktivni ugalj je dobar za vezivanje raznih neistoa na bazi ugljenika (organskih
    hemikalija), kao i halogenih elemenata. S druge strane, neke hemikalije, kao npr. nitrati ili
    natrijum slobodno prolaze preko povrine aktivnog uglja ne zadravajui se na njoj. Ovo
    znai da su filteri na bazi aktivnog uglja visoko selektivni, tj. neke supstance adsorbuju na
    raun drugih koje proputaju. Takoe, kada se sva vezivna mesta na povrini filtera popune,
    tada se filter mora zameniti.

    - Zato se koriste polimerni kristali u pelenama?

    Dananje pelene se sastoje od pahuljica papira i teno kristalnog hemijskog
    apsorbensa, poznatog od imenom natrijum poliakrilat. Ova supstanca je u stanju da upije 200
    do 300 puta veu teinu vode od svoje teine, a apsorbovanu vodu uva u svojim porama
    formirajui gel. Natrijum poliakrilat predstavlja polimer, to znai da se sastoji od lanca
    identinih jedinica (monomera), a monomer natrijum poliakrilata ima hemijsku formulu
    CH
    2
    -CH(COONa)-. Primena kristalnih polimera u pelenama je znatno smanjila debljinu i
    teinu pelena za bebe, a ovakvi polimeri nalaze i niz drugih primena. Koriste ih graevinski
    radnici i biciklisti u vidu kapa i ogrlica. Naime, kristali se umau u upljine na odei, a
    polimerom natopljeno odelo se zatim dri nekoliko sati u vodi. aica polimernog kristala e
    se rairiti i tako pruati odlino sredstvo za hlaenje tokom toplih letnjih dana, jer e kristali u
    odei upijati sva vlana isparenja. Cveari, takoe, koriste polimerne kristale kao nain za
    skladitenje iste vode i dugotrajnije ouvanje sveine iseenog cvea. Takoe, vodovodna i
    kanalizaciona postrojenja koriste polimerne kristale u svrhu lakeg izolovanja estica
    prljavtine iz vode. Polimerni kristali nalaze primenu i u odravanju zemljita, procesovanju
    ruda, koriste se u postrojenjima za izradu papira i tekstila, kao i u proizvodnji boja, lepkova i
    trajno ispeglane tkanine.

    - ta je to silikatni gel?

    Silikatni ili silika gel se koristi kao sredstvo za suenje u raznim vrstama elektronskih
    ureaja, kao i u nizu drugih proizvoda preko boca sa vitaminima do zapakovanog povra.
    Visokoporozni silikatni gel ima tu osobinu da odlino apsorbuje vodenu paru i zadrava je u
    svojim porama. U pakovanjima povra, apsorbovanje vika vlage od strane silikatnog gela
    poveava trajnost proizvoda i spreava njegovo kvarenje. U elektronskim ureajima, silikatni
    gel spreava kondenzaciju vodene pare koja bi mogla da pokvari aparat. Takoe, ako boca sa
    vitaminima sadri neto malo vlage i ako se brzo ohladi, kondenzovana vodena para e
    upropastiti pilule. Stoga se male kesice silikatnog gela esto nalaze u svim onim proizvodima
    kojima prekoraenje odreenog nivoa vlanosti moe nakoditi. Po sastavu, silikatni gel
    predstavlja silicijum dioksid (SiO
    2
    ), a to je isto hemijsko jedinjenje od koga se sastoji kvarc.
    Drugim reima, silikatni gel predstavlja visokoporozni pesak sa plae. Silikatni gel moe
    apsorbovati vlagu u iznosu do 40 % svoje teine, a stoga moe za oko 40 %. sniziti relativnu
    vlanost u zatvorenoj posudu u kojoj se nalazi. Kada se silikatni gel zasiti, tj. kada se sve
    njegove pore ispune molekulima vode, on se moe ponovo osposobiti za upotrebu putem
    zagrevanja do temperature od preko 150
    o
    C kada e apsorbovana voda ispariti.

    - Kako moemo da prepoznamo plastike u rukama?

    Premda skoro sve plastike oko nas sadre u sebi velike koliine pigmenata,
    plastifikatora ili filera ije je prisustvo u stanju da znaajno izmeni neke karakteristine
    osobine date plastike, postoji nekoliko testova koje moete primeniti u svrhu identifikacije
    vrste plastike. Najpre, dobro osmotrite uzorak kako biste na njemu eventualno uoili
    reciklirajuu etiketu (streliasti trougao sa brojem u sredini). Broj 1 na etiketi znai da je dati
    plastini predmet napravljen od polietilen tereftalata (PET), broj 2 oznaava polietilen visoke
    gustine (HDPE), broj 3 predstavlja polivinil hlorid (PVC), broj 4 polietilen niske gustine
    (LDPE), broj 5 polipropilen, broj 6 polistiren (PS), dok broj 7 oznaava neke druge smole,
    kao to je na primer akrilonitril butadin stiren (ABS). Od PET-a se najee prave plastine
    soda boce, dok se od HDPE-a i LDPE-a prave tetrapaci, plastini omoti i sudovi hrane,
    plastine boice i razne cevi (na primer uloci za penkalo). Razlika izmeu HDPE-a i LDPE-a
    se ogleda u tome to je LDPE znatno meki i elastiniji od HDPE-a, a i topi se na niim
    temperaturama. PVC predstavlja osnovu svih vrsta vinila koje se koriste u nizu plastinoh
    proizvoda, od igraaka do sedita u automobilima i autobusima. PP predstavlja laganu
    plastiku sa prilino visokom takom topljenja, pa se stoga koristi za pravljenje torbi, tani, kao
    i nekih pakovanja za hranu. PS se takoe koristi u nizu plastinih proizvoda, od oljica za
    kafu do hladnjaka. Naravno, samo reciklirajue plastike poseduju ove trouglaste oznake na
    sebi, dok mnoge druge plastike kao to su na primer najlon ili poliuretan nisu u stanju da se
    recikliraju. Ukoliko nepoznata plastika nema na sebi oznaku, probajte da je potopite u vodu.
    Ukoliko brzo potone, plastika verovatno sadri u sebi atome hlora (kao na primer PVC), ako
    tone polako, verovatno je najlon, a ako pluta tada je najverovatnije polietilen ili polipropilen.

    - Kako moemo da razlikujemo providnu plastiku od stakla?

    Ukoliko ste nekada drali u rukama transparentnu au i niste bili sigurni da li je ona
    staklena ili plastina, postoji nekoliko naina da reite ovu dilemu. Izmerite na vagi masu
    ae, a zatim je potopite u graduisanu cev (cev na kojoj postoji zapreminska skala) napunjenu
    vodom (naravno ne do vrha) i vidite koliko e se poveati zapremina vode u cevi. Deljenjem
    mase ae sa njenom zapreminom dobiemo njenu gustinu. Gustina oksidnih stakala koja se
    koriste za izradu aa, prozora, vitrina, stolova itd. nalazi se u opsegu od 2,4 do 2,7 g/cm
    3
    ,
    dok je plastika koja nalazi slinu svakodnevnu primenu znatno rea s obzirom da njena
    gustina iznosi izmeu 0,9 i 1,2 g/cm
    3
    . Plastine providne ae se danas uglavnom prave od
    polikarbonatne plastike koja je znatno otpornija na udarce, grebanje i savijanje, a i
    fleksibilnija je od stakala koja se koriste za pravljenje aa. Stoga, ukoliko uspemo da malo
    savijemo nepoznati predmet, znaemo da je napravljen od plastike, s obzirom da se staklo
    usled svoje krtosti brzo lomi pri savijanju. Takoe, toplotna provodljivost plastike je nia od
    toplotne provodljivosti stakla. Poto je toplotna provodljivost obrnuto srazmerna vremenu
    koje protekne dok telo ne izjednai svoju temperaturu sa temperaturom okoline, ostavite neko
    vreme ovu misterioznu au u friideru zajedno sa aom za koju ste sigurni da je staklena.
    Kada nakon odreenog vremena otvorite vrata friidera i dodirnete ae, ukoliko je staklena
    aa primetno hladnija od druge ae, onda ete znati da je ova, druga aa plastina. Mnoge
    plastike takoe plutaju na vodi, dok neke veoma polako tonu u njoj. S druge strane, staklo
    veoma brzo tone kroz vodu usled vee gustine u odnosu na konvencionalne plastike. Moemo
    i zagrejati vrh igle do usijanja i pritisnuti ga na au. Ukoliko je aa plastina, igla e proeti
    da prolazi kroz materijal, dok se slina stvar nee desiti u sluaju stakla. Takoe, ako malo
    zagrebemo au, u zavisnosti od zvuka koji nastaje, moi emo da razlikujemo staklo od
    plastike. Naime, dok plastike proizvode dubok, reei ton, stakla prave piskav i
    visokofrekventni zvuk. Moemo probati i da postavimo nepoznati predmet izmeu dva
    polarizaciona filtera, kao to su npr. par 3D naoara, fotografski polarizatori ili prozori LCD
    displeja. Poto staklo nije kristalno, ve amorfno, ono nee pokazivati polarizacione efekte,
    tako da ukoliko postavimo staklo izmeu dva polarizaciona filtera i zatim jedan od njih
    zarotiramo za 90
    o
    u odnosu na drugi, eliminisaemo svu svetlost koja bi eventualno prola
    kroz oba filtera. S druge strane, mnoge plastike proputaju specifine boje kada se postave
    izmeu polarizacionih filtera, pa stvaraju lepe svetlosne efekte rotiranjem filtera.

    - ta su to elektroliti?

    Elektrolit je nauni naziv za soli, a posebno za jone. Svaki elektrolit se sastoji od jona
    koji su naelektrisani i oni mogu biti pozitivno naelektrisani katjoni i negativno naelektrisani
    anjoni. Telesni fluidi, kao npr. krv, plazma ili meuelijski fluid po svom sastavu podseaju
    na morsku vodu jer sadre velike koliine elektrolita koji se zove kuhinjska so, tj. natrijum
    hlorid (NaCl). Ovaj elektrolit se sastoji od pozitivno naelektrisanih atoma natrijuma i
    negativno naelektrisanih atoma hlora. U telesnom fluidu se osim kuhinjske soli u velikoj
    koncentraciji nalaze jo i katjoni kalijuma, kalcijuma, magnezijuma, kao i bikarbonatni,
    sulfatni i fosfatni anjoni. Elektroliti su neophodni u ishrani jer uestvuju u stvaranju razlike u
    elektrinom potencijalu spoljne i unutranje membrane elija, to ima ulogu u prenoenju
    nervnih impulsa i kontrakciji miia. Prilikom fizikog vebanja, naa tela gube elektrolite
    kroz znoj, pa se koliina elektrolita kod sportista obino nadoknauje kroz spotrska pia koja
    u odnosu na obina osveavajua pia sadre vee koliine elektrolita, a pre svega kuhinjske
    soli i kalcijum hlorida.

    - ta je to ra?

    Ra je popularno ime za hemijsko jedinjenje gvoe oksid. Interesantno je da se na
    apsolutno istom gvou nikada ne pojavljuje ra, jer je ona posledica postojanja izvesne
    koliine neistoa (tj. stranih elemenata) u gvozdenom predmetu. isto gvoe se vrlo retko
    nalazi u prirodi, a ranje gvoa ili elika predstavlja primer korozije, elektrohemijskog
    procesa koji zahteva postojanje katode (negativno naelektrisane elektrode), anode (pozitivno
    naelektrisane elektrode) i elektrolita. Kada pare metala korodira, elektrolit snabdeva anodu
    sa kiseonikom. Vezivanjem kiseonika za metal oslobaaju se elektroni koji kroz elektrolit
    teku do katode. Kao rezultat procesa korozije, metal anode nestaje stvarajui jedinjenje sa
    kiseonikom, tj. ru u sluaju nastajanja gvoe oksida. Da bi iz gvoa nastalo gvoe oksid
    potrebne su tri stvari: gvoe, voda i kiseonik. Kada kap vode padne na gvozdenu ipku, dve
    stvari se odmah dogode. Voda, koja je dobar elektrolit vezuje se sa ugljen dioksidom iz
    vazduha i stvara ugljenu kiselinu koja je jo bolji elektrolit. Kako se stvara kiselina i rastvara
    gvoe, voda poinje da se razlae na svoje sastavne komponente vodonik i kiseonik.
    Slobodni kiseonik i rastvoreno gvoe se vezuju stvarajui gvoe oksid, tj. ru. Hemijska
    jedinjenja koja se nalaze u tenostima kao to su kisele kie, morska voda ili slani sprejevi
    predstavljaju jo bolje elektrolite nego to je to voda, pa stoga dodatno ubrzavaju proces
    korozije, tj. ranja.

    - Zato nerajui elik nikad ne zara?

    elik predstavlja leguru gvoa i ugljenika, a nerajui elik sadri jo i izvesne
    koliine hroma, mangana i silicijuma, a u veini sluajeva i znaajne koliine nikla i
    molibdena. Upravo ovi elementi reaguju sa kiseonikom iz vode i vazduha i formiraju tanak i
    stabilan sloj korozionih produkata kao to su metalni oksidi i hidroksidi. Element hrom igra
    odluujuu ulogu u reakciji sa kiseonikom i stvaranju zatitnog korozionog sloja, a po pravilu
    svaki nerajui elik sadri najmanje 10 % hroma. Prisustvo zatitnog, stabilnog sloja
    predstavlja jedan vid barijere koja spreava dodatnu koroziju putem dejstva kiseonika na
    podpovrinske metalne slojeve. Ovaj zatitni film se formira veoma brzo i vrsto, a samo
    nekoliko ovakvih atomskih slojeva na povrini elika dovoljni su na redukuju unutranju
    koroziju na veoma niski nivo. Poto je ovaj zatitni sloj tanji od talasne duine vidljive
    svetlosti, on se najee i ne vidi golim okom. Uobiajeni, jeftini elik, u suprotnosti sa
    nerajuim elikom, reaguje sa kiseonikom iz vazduha i vode, stvarajui na svojoj povrini
    relativno nestabilan sloj gvoe oksida i gvoe hidroksida, ija se debljina poveava sa
    vremenom izlaganja vodi i vazduhu. S obzirom na svoju dugotrajnost i estetsku privlanost,
    nerajui elik se koristi za pravljenje raznih proizvoda, od kaika i viljuki, preko kuhinjskih
    lavaboa do modernih graevinskih konstrukcija.

    - Koji je najkrui materijal u prirodi?

    Donedavno se smatralo da je dijamant najtvri i najkrui materijal u prirodi, ali je
    krajem marta 2002. godine titulu najkrueg materijala preuzeo osmijum. Dijamant je najtvri
    poznati materijal u prirodi, s obzirom da ga ni sa im ne moemo zagrebati (jer samo sa
    tvrim materijalom moemo zagrebati manje tvrd materijal), a to je i razlog zato skoro sve
    industrijske abrazivne maine koriste dijamante za seenje drugih materijala. Poto je
    teorijskim putem veoma teko predviati tvrdou materijala na osnovu njegove atomske,
    elektronske i makro strukture (defekti kristalne reetke, granice izmeu kristalnih zrna.
    poroznost itd.), fiziari uglavnom predviaju otpor materijala na dejstvo kompresione sile.
    Dejstvom mehanikog napona (sile po jedinici povrine datog materijala) izaziva se istegnue
    materijala, a izvod napona po deformaciji predstavlja modul elastinosti koji definie krutost
    materijala. U optem sluaju, najkrui materijali su takoe i najtvri. Premda je osmijum
    veoma tvrd za jedan metal, on je ipak meki od dijamanta, ali su teorijski prorauni pokazali
    da bi trebalo da bude krui od dijamanta. Da bi eksperimentalnim putem proverili ova
    teorijska predvianja, naunici iz amerike Nacionalne laboratorije Lorens Livermor u
    Kaliforniji su izvrili merenje koeficijenta elastinosti osmijuma u tzv. dijamantskoj nakovnoj
    eliji koja se sastoji od dva kristala dijamanta razdvojena tankim metalnim filmom sa rupom
    prenika 60 mikrometara u sredini. U ovu rupu je postavljen prah osmijuma zajedno sa
    argonom kako bi se pritisak to ravnomernije raspodelio, a zatim je metalno sredite nakovne
    elije zajedno sa osmijumom u njegovom centru izloeno pritisku od 600 000 atmosfera (oko
    60 GigaPaskala). Merenjem rastojanja izmeu atoma osmijuma u njegovoj kristalnoj reetki
    pomou difrakcije X-talasa na elektronskim oblacima atoma kristala osmijuma odreen je
    modul elastinosti od 462 GPa, to je za 19 GPa vee od vrednosti iste veliine kod
    dijamanta. Rezultati ovog eksperimenta su veoma neobini jer se osmijum u mnogo emu
    razlikuje od drugih materijala visokog modula elastinosti. Dijamant i neki metalni dioksidi
    koji su takoe jaki i nekompresibilni, najee se oporavljaju (ne deformiu se trajno) nakon
    izlaganja visokim temperaturama i pritisku. Dijamant je takoe lagan materijal iji su atomi
    kovalentno vezani i poreani u prostoru tako da formiraju kubinu kristalnu strukturu, dok je
    osmijum teak (redni broj 76, a maseni 190,2 za razliku od ugljenika iji je redni broj 6, a
    maseni 12), metalan (to znai da njegovi atomi plivaju u moru najslabije vezanih elektrona) i
    poseduje heksagonalnu kristalnu strukturu. Osmijum bi mogao da poslui kao jedna od
    komponenti za pravljenje super-tvrdih materijala budunosti i to npr. u kombinaciji sa
    ugljenikom, borom, azotom ili kiseonikom koji su svi uobiajeni atomski sastojci materijala
    visoke jaine.

    - ta je to negativna krutost?

    Kada na odreeni materijal u prirodi delujemo silom, on e se deformisati upravo u
    pravcu dejstva sile. Kada bismo na y-osi dvodimenzionalnog grafika ucrtali napon (odnosno,
    silu po jedinici povrine) kojim delujemo na telo, a na x-osu istegnue materijala (ili njegovo
    sabijanje u sluaju kompresionog napona) tada bismo dobili pravolinijsku ili krivolinijsku
    zavisnost iji bi koeficijent pravca (odnosn tangens ugla koji kriva zaklapa sa x-osom) bio
    pozitivan. Nagib ove krive upravo predstavlja koeficijent elastinost za dati materijal koji
    definie krutost materijala i vrednost ovog koeficijenta je za sluaj najveeg broja materijala
    pozitivna. Meutim, kada se deformacija materijala vri u suprotnom smeru od smera dejstva
    sile, tada materijal poseduje negativnu elastinost, odnosno negativnu krutost (krutost se moe
    definisati kao mera kojom se kristal opire sabijanju). Negativnu krutost ne bi trebalo da
    meamo sa negativnim Poazonovim koeficijentom koji se odnosi na pojavu irenja kristalne
    reetke u normalnom pravcu u odnosu na pravac istezanja materijala. Negativna elastinost se
    pojavljuje kod onih materijala koji imaju izvesnu koliinu uskladitene energije (ili im se
    kontinualno dovodi energija). Meutim, ova osobina je veoma nestabilna, premda se
    teorijskim putem pokazalo da inkluzije (mali paketii, odnosno mehurii) negativne
    elastinosti mogu biti stabilizovane u okviru matrice napravljene od materijala pozitivne
    elastinosti. Istraivai sa Univerziteta u Viskonsinu u gradu Medisonu su nedavno
    eksperimentalnim putem izveli opisani postupak tako to su u matricu od istog kalaja
    ugradili negativno elastine inkluzije feroelastinog vanadijum dioksida. Rezultujui
    kompozitni materijal je pokazao odlino rasipanje energije sile koja deluje na njega. Mali
    paketii negativne elastinosti su spremno apsorbovali mehaniku energiju, ali nisu mogli da
    kolabiraju jer ih je na mestu odravala pozitivno elastina matrica. Takoe, pokazalo se da
    inkluzije nainjene od materijala negativne elastinosti doprinose krutosti rezultujueg
    kompozitnog materijala u veoj meri nego da su inkluzije napravljene od dijamanta
    (najkrueg materijala posle osmijuma). Ovakav kompozitni materijal ak 15 puta efikasnije
    priguuje vibracije od tipinih kompozitnih materijala, a smatra se da e nai primenu u
    mnogim oblastim industrije od automobilskih karoserija, preko kuita motora do ramova
    svemirskih teleskopa.

    - ta su to nanoklasteri?

    Tokom osamdesetih godina 20. veka otkriveno je da se gasoviti metalni atomi
    sjedinjuju u male globule (grupice), odnosno klastere od po nekoliko atoma pri emu je broj
    atoma u svakom klasteru isti i esto se naziva maginim brojem datog metala. Nedavno je
    otkriveno da se i prilikom naparavanja metalnih atoma na nekoj kristalnoj povrini deava
    slina pojava, pri emu se klasteri sa tano odreenim brojem atoma postavljaju na tano
    odreenom razmaku jedni od drugih. Tako se oko 10
    11
    klastera formira na povrini od
    nekoiko mm
    2
    , pri emu je poeljno da se proces naparavanja odigrava pri povienoj
    temperaturi (najee izmeu 100 i 200
    o
    C) kako bi atomi gasa posedovali dovoljno toplotno
    kretanje da bi na povrini supstrata zauzeli najstabilniju energetsku konfiguraciju (onu sa
    najmanjom slobodnom energijom). Ukoliko je kristalna povrina na koju se naparavaju
    metalni atomi isuvie hladna i ukoliko atomi gasa isuvie brzo pristiu na povrinu, tada
    nanoklasteri nee biti tako pravilno rasporeeni jedni od drugih, jer e neki od atoma biti
    uhvaeni na pogrenim mestima, a nee posedovati dovoljnu toplotnu energiju da se jo kreu
    po povrini i na njoj pronau najstabilnije energetsko stanje koje oigledno odgovara
    stvaranju klastera od po nekoliko atoma i to na tano odreenim mestima na kristalnoj reetki
    supstrata. Poto poseduju samo po nekoliko atoma, ovi klasteri imaju duinu od svega
    nekoliko nanometara, pa se stoga i nazivaju nanoklasterima. U februaru 2002. godine,
    istraivai Kineske akademije nauka u Pekingu su naparavanjem atoma indijuma na
    silicijumskoj povrini dobili trouglaste klastere od po 6 atoma indijuma, pri emu osim to su
    svi bili istog trouglastog oblika i na identinim rastojanjima jedni od drugih, svi su se nalazili
    na istoj polovini jedinine elije (najmanjeg dela kristalne reetke koji se periodino ponavlja
    u prostoru, a poseduje istu simetriju kao i cela kristalna reetka) silicijuma. Ovakvi
    nanoklasterni materijali e se koristiti u naprednim optikim i elektronskim aparatima
    budunosti, jer elektroni zatvoreni u ovakvim prostorima imaju mogunost da stvaraju fotone
    korisnih talasnih duina. Ukoliko klasteri imaju mogunost da se namagnetiu, oni e onda
    moi da se koriste kao ultra-gusti memorijski ureaji, a nalazie primenu i u spintronicima,
    kao i sloenim katalizatorima hemijskih reakcija.

    - Da li je kofa sa vlanim peskom tea od kofe sa suvim peskom?

    Ako bismo imali dve kofe jednakih zapremina napunjene do vrha, jednu sa suvim, a
    drugu sa vlanim peskom, moda bi nam na prvi pogled izgledalo da je kofa sa suvim peskom
    tea, jer bi prisustvo dodatne vode u kofi sa peskom dovelo do smanjenja gustine meavine
    peska i vode. Meutim, ovo ne bi bilo ispravno rezonovanje. Evo i zato. Probajte da sipate
    vodu u kofu punu do vrha sa suvim peskom. Primetiete da nijedno zrno peska nee ispasti iz
    kofe, to znai da voda prodire u pukotine suvog peska, uopte ne poveavajui ukupnu
    zapreminu peska. Iz ovog kratkog zapaanja lako zakljuujemo da je vlani pesak tei od
    suvog, naravno pod uslovom da zauzimaju jednake zapremine.







    14. O filmovima i TV-u


    - Koja je razlika izmeu analogne i digitalne televizije?

    U sluaju analogne televizijske transmisije, video kamera sa brzinom snimanja od 30
    slika u sekundi snima slike scene koje zatim prevodi u redove pojedinanih taaka koje se
    nazivaju pikselima. Svakom pikselu se dodeljuje odreena boja, kao i nivo osvetljenosti.
    Redovi piksela se kombinuju sa sinhronizacionim signalima (horizontalni i vertikalni) tako da
    elektronska kola u TV-u znaju kako da prikazuju redove piksela. Finalni signal koji sadri
    informaciju o boji i intenzitetu svakog piksela u nizu redova, zajedno sa horizontalnim i
    vertikalnim sinhronizacionim signalima se naziva kompozitni video signal. Zvuk se snima i
    prenosi kao odvojeni signal. Kompozitni video i zvuni signal se mogu prenositi u vidu radio
    talasa koje prima antena TV prijemnika, mogu se snimati na video traku, mogu se slati preko
    kablovskog TV sistema itd. Meutim, digitalne satelitske i digitalne kablovske sisteme ne
    treba meati sa digitalnom televizijom. Naime, satelitska ili kablovska kutija prima digitalni
    signal sa satelita ili iz kabla (koji je prethodno samo za potrebe preciznijeg prenosa signala
    bio preveden iz analognog u digitalni oblik) i prevodi ga u analogni signal, koji zatim alje na
    uobiajeni, analogni TV prijemnik. Digitalna televizija (DTV) je, s druge strane, potpuno
    digitalna, a zasniva se na digitalnim kamerama (ija je rezolucija znatno vea od rezolucije
    analognih kamera), digitalnom prenosu signala, kao i na digitalnim TV prijemnicima (ija je
    rezolucija (min. 704 x 480 piksela) takoe vea od rezolucije analognih TV-a (max. 512 x 400
    piksela). Svaka TV stanica poseduje po jedan digitalni TV kanal, koji je u stanju da prenosi
    vie pod-kanala. Naime, brzina prenosa podataka (od 19,39 Megabitova u sekundi) se moe
    podeliti u nekoliko razliitih pod-kanala, ija e suma brzina prenosa biti jednaka ukupnoj
    brzini prenosa celoga kanala. Svaki pod-kanal moe emitovati razliiti program, a razlog
    zato TV stanice stvaraju pod-kanale je u tome to digitalni TV standardi dozvoljavaju
    nekoliko razliitih rezolucija, a to su: 704 x 480, 1280 x 720 (sa 60 slika u sekundi) i 1920 x
    1080 (sa 30 slika u sekundi tzv. HDTV signal). Ukoliko stanica eli da emituje program sa
    rezolucijom koja odgovara HDTV signalu (u sluaju programa sa slikama u kojima ima
    mnogo pokretnih detalja, kao to su na primer fudbalske utakmice ili avanturistiki filmovi),
    tada e u tu svrhu ona morati da koristi svih 19,39 Megabitova u sekundi. Meutim, ako
    stanica prenosi statine vesti ili ou program kojima nije potrebna velika rezolucija, tada ona u
    tu svrhu moe koristiti minimalnu rezoluciju sa brzinom prenosa od npr. samo 3 Megabita u
    sekundi. Tako bi ostalih 16,39 Megabitova u sekundi mogla da iskoristi za emitovanje istog ili
    razliitog programa na drugim podkanalima. Mogue je izabrati i rezoluciju od 704 x 480
    piksela sa samo 30 slika u sekundi, to bi otprilike odgovaralo najkvalitetnijoj slici sa
    analognih TV-a. HDTV (High Definition TV) ima razliit aspektni odnos (odnos irine i
    duine ekrana je jednak 16:9) od analognih TV-a (4:3). Ideja o prenosu vie razliitih
    programa preko samo jednog kanala je otelotvorena zahvaljujui MPEG-2 sistemu
    kompresovanja slika u svrhu prenosa. Naime, prilikom dekodiranja programa, MPEG-2
    doputa kako biranje rezolucije ekrana, tako i biranje brzine prenosa podataka.
    - Zato se TV antene na krovovima postavljaju horizontalno?
    Posetioci iz kontinentalne Evrope su esto zaueni kada na Britanskim ostrvima
    primete da su TV antene na krovovima kua postavljene vertikalno. Naime, orijentacija jedne
    prijemne antene zavisi od polarizacije elektromagnetnih talasa koje antena prima. Svetlost
    predstavlja oscilacije elektromagnetnog polja, a u pojedinanom snopu svetlosti neki talasi
    id38091934 pdfMachine by Broadgun Software - a great PDF writer! - a great PDF creator! - http://www.pdfmachine.com http://www.broadgun.com
    mogu da osciluju gore-dole, neki bono, a neki u raznim dijagonalnim pravcima. Pravci
    oscilovanja mogu ravnomerno da budu razmeteni u krug, pri emu nijedna ravan oscilovanja
    svetlosnih talasa ne dolazi do veeg izraaja od ostalih. Suneva svetlost, kao i svetlost koja
    dolazi sa elektrine lampe, obino su ovako ustrojene i za njih kaemo da nepolarizovane.
    Zamislimo, meutim, da se svetlost (ili neki drugi vid elektromagnetnih talasa) kree kroz
    neki providni kristal. Kristal se satoji od atoma ili grupa atoma rasporeenih u pravilne nizove
    ili listove. Jedan svetlosni talas lako bi proao kroz kristal ukoliko bi se dogodilo da osciluje u
    ravni koja bi stajala izmeu dva lista atoma. Ako bi, meutim, svetlost oscilovala u ravni koja
    bi se nalazila pod nekim uglom u odnosu na atomske ravni, ona bi udarala u atome i najvei
    deo njene energije bi bio utroen na izazivanje vibriranja atoma, a takva svetlost bi bila
    delimino ili potpuno apsorbovana. Analognu pojavu moete izvesti ukoliko veete jedan kraj
    kanapa za drvo, a drugi kraj drite u ruci, a negde na otprilike pola duine, kanap prolazi kroz
    otvor izmeu dve daske na ogradi. Ukoliko zatalasate kanap gore-dole, talasi e prolaziti kroz
    ogradu i putovati od vas prema drvetu. Ako, meutim, zatalasate kanap ne gore-dole ve
    bono, tada e talasi kanapa udarati u daske ograde i nee prolaziti do drveta. Na taj nain
    neki kristali dele celokupnu energiju svetlosnih talasa u dva posebna snopa. U jednom snopu,
    svi talasi osciluju u jednoj ravni, a u drugom u ravni koja je pod pravim uglom u odnosu na
    ravan oscilovanja talasa iz prvog snopa. Kada svetlosni talasi osciluju samo u jednoj posebnoj
    ravni, za takvu svetlost kaemo da je ravanski polarizovana ili samo polarizovana. Kada je
    1808. godine, francuski naunik E. L. Malis prvi put uoio ovu pojavu, on ju je nazvao
    polarizacijom rukovodei se tadanjim pogrenim smatranjem da se svetlost sastoji od estica
    sa polovima slinim onima kod magneta. Ako je talas horizontalno polarizovan, vektor
    elektrinog polja osciluje u horizontalnoj ravni. U tom sluaju, vektor magnetskog polja koji
    je uvek normalan na vektor elektrinog polja, osciluje u horizontalnoj ravni. Pravac vektora
    elektrinog polja isti je kao smer naizmenine struje u vodu emisione antene. Ako je vod
    horizontalno postavljen, emitovani elektromagnetni talasi e biti horizontalno polarizovani i
    obrnuto. U Evropi i Americi se koristi horizontalna polarizacija televizijskih i ultrakratkih
    talasa, dok se u Velikoj Britaniji koristi vertikalna polarizacija, pa je to razlog zato su TV
    antene na krovovima kua u Engleskoj postavljene uspravno.
    - Zato se ponekad uje boing kada upalimo TV?

    Glasno boing se ponekad uje prilikom dovoenja napona na elektrode katodne cevi
    televizora u boji ili monitora usled delovanja razmagnetiueg elektrinog kola u njemu. Kada
    ukljuimo TV, katodna cev usmerava snop elektrona u fini ablon trobojnih fosfornih takica
    na ekranu televizora. Pre nego to pogode ekran, elektroni prolaze kroz izreckanu metalnu
    masku, koja proputa samo one elektrone koji su se usmerili na fosforne take ispravnih boja.
    Ova metalna maske moe postati namagnetisana tokom vremena, a kao takva ona bi
    preusmeravala elektrone u pogrenim pravcima. Da bi se ta pojava spreila, televizor
    poseduje veliki razmagnetiui kalem koji se ukljuuje svaki put kada upalimo televizor, i
    tada kolo alje snaan puls promenljive elektrine struje kroz kalem, to dovodi do
    razmagnetisavanja itave metalne konstrukcije katodne cevi usled ega dolazi do zvunog
    udara kroz kutiju televizora, a to ujemo kao glasno ili tiho boing.

    - Kako se rauna koliko je ljudi gledalo televizijsku emisiju?

    Kako bi dobili uvid ta gledaoci posmatraju i u kolikoj meri, televizijska kompanija
    pravi ugovor sa oko 5000 domainstava koji predstavljaju reprezentativni uzorak jedne
    nacionalne procene. U televizore ovih porodica se ugrauju merai koji registruju da li je
    televizor upaljen i ako jeste, koji program je ukljuen. Ova tzv. crna kutija nije nita drugo do
    kompjuter i modem koji svake noi alje informacije u centralni kompjuter televizijske
    kompanije. Na taj nain, kompanija moe dobiti procentualnu vrednost koliko ljudi posmatra
    pojedine TV emisije, a taj procentualni odnos se zatim uoptava na celokupnu televizijsku
    populaciju. Takoe, ovi podaci se esto uporeuju sa usmenim anketama kako bi se dodatno
    poveala pouzdanost podataka.

    - Zato se neke filmske serije zovu sapunice?

    Izraz ''sapunska opera'' je prvi put upotrebljen za vreme ekonomske depresije u
    Americi tridesetih godina dvadesetog veka, a odnosio se na radio dramske serije ije su
    trokove emitovanja finansirali proizvoai sapuna i prakova za pranje, kao to su bili npr.
    Proctor and Gamble. Ove petnaestominutne dramske serije, kao npr. ''Mama Perkins'' i
    ''Obina, neugledna Dejn'', govorile su o enskim biima i njihovim emotivnim svetovima, a
    izraz ''opera'' upuivao je na melodramu iz prefinjenog muzikog anra. Pretpostavljalo se da
    e, sponzorisanjem radio emisija koje se bave enama, njihovim porodicama i svakodnevnim
    dogaajima, dopreti do domaica koje e na spisak potreptina staviti i praak za pranje. Ove
    ''prie bez kraja'' postale su veoma popularne i pedesetih godina preselile su se na televiziju,
    sa epizodama produenim prvo na 25, a potom i na 60 minuta. The Guiding Light je sapunica
    koja je u Americi poela da se emituje, najpre na radiju 1937. godine, da bi zatim 1952.
    godine bila preseljena na televiziju, gde se jo uvek prikazuje. Skoro sve epizodne televizijske
    drame se i danas esto nazivaju sapunicama, pre svega zbog prisustva mnogobrojnih
    reklamnih poruka koje se prikazuju tokom kratkih pauza u emisiji pojedinanih epizoda serije,
    premda naravno, sapuni i deterdenti, kao i drugi higijenski i kozmetiki proizvodi nisu jedine
    stvari koje se reklamiraju na TV-u.

    - Zato ruka izgleda smeno kada sa njom maemo ispred TV ekrana?

    Ukoliko ste se nekada zapitali zato ruka izgleda neobino kada sa njom maemo
    ispred TV ekrana ili monitora, onda znajte da je ova pojava posledica strob efekta.
    Televizijski ekrani i monitori osveavaju svoju sliku odreenom brzinom (tzv. brzina
    osveavanja). Iako nam se ini da slika na kompjuterskom monitoru stoji, ona se konstantno
    re-emituje, odnosno osveava brzinom od izmeu 60 i 100 puta u sekundi. Nae vizuelne
    sposobnosti nam omoguavaju da primetimo brzinu treperenja od oko 25 do 30 puta u
    sekundi (odnosno 25 do 30 Herca), tako da nam svako treperenje vee od ove frekvencije, pa
    stoga i vrlo frekventno osveavanje ekrana, izgleda postojano, odnosno kao izvor svetlosti
    konstantnog intenziteta. Poznajui osetljivost ljudskog oka na brzinu pomeranja slika, znamo i
    da dobar crtani film mora imati najmanje 24 slike u sekundi kako nam kretanje animiranih
    likova ne bi izgledalo isprekidano, odnosno tako kao da se smenjuju pojedinane slike. Kada
    maemo rukom ispred monitora, TV ekrana ili bilo kog drugog stroboskopskog svetla (izvora
    svetlosti koji treperi), naa ruka e blokirati izvesnu koliinu svetlosti i videemo obrise nae
    ruke u odreenim intervalima koji zavise od brzine kretanja nae ruke, brzine osveavanja
    naeg oka i brzine osveavanja monitora. Razlika izmeu brzine osveavanja oka i brzine
    osveavanja monitora se naziva pulsnom frekvencijom. Ako sada pomeramo ruku odreenom
    brzinom veoma blizu monitora (tako da ga skoro dodirujemo), rastojanje izmeu slika ruke e
    biti jednako koliniku brzine kretanje ruke i pulsne frekvencije. Broj slika koje emo videti e
    biti jednak koliniku irine monitora i rastojanja izmeu ruke i ekrana. Tako, na primer,
    ukoliko pomeramo olovku pored ekrana brzinom od 2 metra u sekundi, a ukoliko je pulsna
    frekvencija jednaka 60 Hz, tada e rastojanje izmeu slika olovke, odnosno njenih obrisa biti
    jednako 3,33 cm. Svaka slika e biti razdvojena za po santimetar, a broj olovki koje emo
    moi da vidimo bie jednak koliniku irine ekrana (oko 40 cm) i 3,33 cm to je jednako 12.
    Takoe, osim viestrukih slika pokretnog predmeta koje se pojavljuju ispred displeja,
    moemo primetiti i da pokretni predmet izgleda kao da se malo savio. Razlog ovom savijanju
    je u tome to monitor ne osvetljava istovremeno itav ekran, ve ga zapravo skenira liniju po
    liniju, poevi od vrha ekrana i sputajui se nadole. Monitor izvri skeniranje svakog piksela
    tokom pojedinanog osveavanja veoma brzo, meutim i ovo tzv. rastersko skeniranje
    poseduje izvesnu frekvenciju. Uz pomo ve opisanih formula, moemo da odredimo i
    rastojanje izmeu obrisa predmeta u zavisnosti od ove rasterske frekvencije. Poto se slika
    osveava odozgo nadole, primetiemo savijanje naeg prsta ili olovke na vrhu u suprotnom
    pravcu od kretanja. Kada bismo sada i talasali prstom gore-dole, videli bismo da on postaje
    neto deblji. Ovakva stroboskopska svetla nalaze niz primena u svetu oko nas. Tako, npr.
    fiziari uz pomo stroboskopskih svetala mere brzine ili ubrzavanja tela ili estica, fotografiu
    veoma brze objekte, a u automehaniarskim radnjama se esto brzina rada motora odreuje uz
    pomo jednog ovakvog svetla. Naime, ucrtavanjem takice na osovini i usmeravanjem
    treperavog svetla na nju, lako moemo da odredimo kojom brzinom se ona okree.

    - Kako neki video snimci ne mogu da se presnime?

    Signali nekih video kaseta su zatieni od presnimavanja i kada napravimo kopiju
    njihovog snimka i pustimo ga preko video plejera na TV-u, slika se ili ne vidi, ili stalno
    treperi. Signal koji potie sa originalne video trake sadri posebnu vrstu uma koju TV ne
    primeuje, ali sa kojom video rekorder ne moe da barata. Ovaj umni signal zbunjuje
    komponentu video rekordera pod imenom automatic gain control (AGC) kolo, koje ne uspeva
    da presnimi ispravan signal. Kompozitni video signal sadri svetlosnu informaciju (kolika je
    osvetljenost svakog piksela na ekranu), informaciju o bojama (koje je boje svaki piksel) i
    sinhronizacionu informaciju koja kae elektronskom topu koji naslikava ekran kada da usmeri
    elektronski mlaz na levu stranu ekrana tokom svake skenirajue linije, kao i kada da
    preusmeri mlaz na vrh ekrana na kraju iscrtavanja svake slike. Ove dve informacije se
    nazivaju horizontalnim i vertikalnim sinhronizacionim pulsevima. Postoji i odreeni
    vremenski period (tzv. prazni interval) tokom koga je elektronski top ugaen, jer se tada
    elektronski mlaz preusmerava na levu stranu ili na vrh ekrana. Zatitni signal se ubacuje
    upravo u vertikalni prazni interval i sadri dodatne sinhronizacione pulseve, kao i lane video
    podatke. Poto TV ne prikazuje nita tokom praznog intervala, tada se nita neobino i ne
    deava na TV ekranu tokom gledanja filma. Meutim, video rekorder pokuava da napravi
    veran snimak celokupnog signala sa trake i stoga pokuava da presnimi i signal koji sadri
    dodatne sinhronizacione pulseve. AGC registruje dodatne sinhronizacione pulseve i lane
    video podatke i kao rezultat neispravno podeava nivo jaine signala. Stoga se prava video
    informacija presnimava na znatno niem nivou nego to bi to bio sluaj kod nezatiene trake,
    pa se na ekranu ili ne pojavljuje nita ili se vidi izdeformisana slika. Ipak, zvuni signal sa
    trake e moi verno da se presnimi jer ga presnimava potpuno odvojeno kolo video rekordera.

    - Zato upaljeni TV ne moemo da snimamo sa video kamerom?

    Ukoliko ste ikada pokuali da uz pomo video kamere snimite televizijski ekran ili
    kompjuterski monitor, sigurno znate da ete na snimku umesto TV slike dobiti samo
    podrhtavajuu sliku ili crnu traftu koja pada po ekranu. Treperenje slike na video zapisu se
    pojavljuje usled razlike u skenirajuoj frekvenciji kamere i monitora, kao i usled razlike u
    nainu na koji fosforne takice ekrana opaaju ljudske oi i senzor kamere. U televizijskom
    aparatu, mlaz elektrona skenira horizontalne linije piksela du ekrana. Pikseli se sastoje od
    fosfornih takica koje zasvetle kada ih pogodi mlaz elektrona. Za nae oi, ove fosforne
    takice svetle jedan trideseti deo sekunde nakon to ih pogodi snop elektrona i tokom ovog
    vremena mi vidimo stabilnu sliku. Meutim, senzorima video kamere ne izgleda da fosforne
    takice svetle toliko dugo kao nama. Najvei broj video kamera snima brzinom od 60 do 100
    slika u sekundi, dok se TV ekran najee osveava (mlaz elektrona ponovo prebrie sve
    piksele na ekranu) oko 30 puta u sekundi. iroka crna trafta koju vidimo na ekranu umesto
    TV slike pokazuje niz piksela koji su prestali da svetle dok je kamera pokuala da ih uslika, a
    trafta se pomera jer kamera i monitor nisu tano sinhronizovani. TV stanice poseduju
    specijalne monitore i kamere koji se mogu meusobno sinhronizovati, tako da se skeniranje
    kamere izvodi uporedo sa skeniranjem monitora. Neki kamkorderi snimaju 30 slika u sekundi
    i pomou ovih kamera je bez problema mogue snimati sliku monitora koja se osveava 60
    puta u sekundi. Drugim reima, bitno je uskladiti to je mogue niu ali prihvatljivu brzinu
    snimanja kamere sa to je mogue veom brzinom osveavanja ekrana, kako bi se izbeglo
    pojavljivanje crne trafte na ekranu.

    - ta je to blue screen tehnika?

    Blue screen tehnika (ili tzv. tehnika putujueg matea) predstavlja animacionu tehniku
    specijalnih efekata pomou koje se na primer, novinari prikazuju kao da se nalaze ispred
    nekog imaginarnog predela, prognozeri vremena ispred animirane vremenske mape prepune
    kompjuterske grafike, a ova tehnika je omoguila i poletanje deaka na biciklima u filmu
    ET. Od kada postoji filmska industrija, matei su se koristili za pravljenje specijalnih
    efekata, a jedan od najstarijih matea je tzv. dvostruko eksponirani mate. Ukoliko bismo
    pomou ovog efekta hteli da snimimo glumce ispod nekog divnog, sunanog prizora neba koji
    je daleko od filmskog studija, najpre bismo snimili scenu tako to bismo na soivo postavili
    crni papir ili traku tako da bi oblast neba bila maskirana i ostala neeksponirana na filmu.
    Scena se snima normalno, ali se samo donja polovina kadra eksponira. Nakon snimanja,
    kamerman premotava film u kameri, prebacuje tamnu traku na prethodno eksponirani deo
    filma i zatim snima odgovarajuu stvarnu ili naslikanu nebesku pozadinu. Najee su se
    oblaci u filmovima snimali usporenom brzinom, tako da izgleda da se veoma brzo kreu po
    nebu, to doarava utisak snane i dirljive scene. Danas, postoje dve varijacije ove tehnike
    statikog matea. Naime, nebo ne mora ni stvarno snimljeno, ve moe biti i kompjuterski
    iscrtano, a i dve scene mogu biti snimljene na dva odvojena dela filma i naknadnim
    projektovanjem odvojenih delova na jedan film ili digitilizovanjem i naknadnim slaganjem,
    biti ukomponovane u zajedniki film. Meutim, kada je potrebno uvesti kompletnu pozadinu
    iza glumaca tada se koristi blue screen (travellin matte) tehnika, koja nam omoguava da
    kombinujemo vie delova filma u samo jednom rezultujuem filmu. Najpre je neophodno
    snimiti eljenu pozadinu, a zatim i scenu iza koje se stavlja plavi pano po kome je ova tehnika
    i dobila ime. U odeljku za specijalne efekte se zatim koriste specijalni filteri kako bi se stvorili
    dva matea iz scene sa glumcima. Jedan mate pokazuje siluetu glumaca, dok drugi predstavlja
    negativ prvog matea. Ovi matei se veoma lako dobijaju jer kada se plava boja propusti kroz
    crveni filter, dobija se crna boja. Korienjem crno-belog filma visokog kontrasta mogue je
    izdvojiti samo siluete. Kombinovanjem dva originalna filma i dva matea, mogue je napraviti
    finalni film sa glumcima na eljenoj pozadini. Najpre se kombinuje pozadina sa siluetama
    glumaca, zatim se film premotava unazad kako bi se siluete glumaca ispunile sa njihovim
    stvarnim likovima. Ova tehnika se naziva putujuim mateom, jer je za razliku od statinog
    matea, mate razliit za svaki kadar filma. Naravno, jedna od mana ove tehnologije je u tome
    to glumac ne sme da nosi na sebi nita plavo, jer e u tom sluaju postati providan na filmu.
    Naravno, uz primenu kompjutera, blue screen scene je znatno lake snimati jer je kompjuter u
    stanju da automatski stvara matee i kombinuje kadrove.

    - Kako na nekim TV prenosima hokejakih utakmica, pak svetli u plavoj
    boji?

    FoxTrax sistem (ili Glow Pack sistem kako ga neki zovu) se prvi put pojavio 1996.
    godine na Fox prenosima hokejakih utakmica. Ova tehnologija predstavlja odgovor na
    primedbe mnogih ljudi koji nisu bili u stanju da sa potpunom preciznou vizuelno prate brzo
    kretanje tamnog paka po TV ekranu. Primenom FoxTrax sistema, pak na TV ekranu svetli u
    plavoj boji, a kada putuje brzinom veom od 100 kilometara na as, onda dobija i crveni rep
    iza sebe. Ovaj sistem se koristi ugraenim infracrvenim emiterima u paku, kao i baterijom
    koja napaja ove emitere u paku. Infracrvena svetlost koju emituje pak se detektuje pomou
    sistema od desetak infracrvenih kamera (ne zaboravite da i televizijski daljinski upravlja
    koristi infracrvenu svetlost za komunikaciju sa televizorom). Podaci koje primaju ove kamere
    se zatim prosleuju do kamiona televizijske produkcije poznatog pod imenom Puck Truck,
    gde se grafika svetla povrina dodaje na snimke sa obinih kamera koje prenose utakmicu, a
    kao rezultat se dobija slika plavo svetleeg paka na TV ekranu.

    - Kako se tokom TV prenosa fudbalskih utakmica neke linije obeleavaju
    samo na ekranu?

    Kompanija SporTVision je pre nekoliko godina izumela sistem pod nazivom 1st and
    Ten pomou koga se tokom TV prenosa utakmica engleskog ili amerikog fudbala, jedna od
    sastavnih ili virtuelnih linija terena pretvara u polje kojim prolaze razne reklamne i
    obavetavajue poruke. Takoe, du terena se postavlja virtuelna uta linija koja oznaava
    rastojanje koje igrai tima u napadu moraju prei kako bi obezbedili nova 4 pokuaja ili se
    iscrtava virtuelni krug oko prostora u koji ne sme ui ivi zid itd. Postoji niz stvari koje ovaj
    sistem mora uzeti u obzir kako se iscrtana grafika ne bi pomerala u odnosu na teren, a to su:
    poznavanje pomeranja poloaja terena u odnosu na kameru; sposobnost sistema da reaguje na
    pomeraje kamere (pomeraje, zumove, trzaje, fokusiranja); sistem, takoe, mora da urauna i
    zakrivljenost terena pa time i virtuelne linije (svaki fudbalski teren je blago zakrivljen kako bi
    kinica mogla da otie sa njega); sistem mora biti sposoban da se prilagodi na rad sa nekoliko
    kamera; i sistem mora biti sposoban da prepozna kada igra, lopta ili sudija preu preko bele
    (ili ute) linije, kako bi izgledalo kao da je linija stvarno na terenu. Da bi obezbedio sve ove
    neophodne zahteve, sistem 1
    st
    and Ten kombinuje hardware i software. Najpre, svaka kamera
    mora imati za sebe zakaen osetljivi enkoder koji ita ugao kamere, njen pomeraj i uvelianje,
    pa te informacije alje glavnom sistemu. Kompjuterski sistem mora posedovati
    trodimenzionalni model terena kako bi tano znao gde se nalazi koja linija polja. Povezujui
    informacije sa kamere sa 3D modelom terena, sistem izraunava pomeranje reklamne linije
    tokom prenosa. Nakon toga sistem koristi palete boja (boji teren piksel po piksel) kako bi
    raspoznavao teren od sudije, igraa i lopte. Za ovakav nain prenoenja sportskih takmienja,
    tj. za pretvaranje virtuelne linije na terenu u video format, sistem 1
    st
    and Ten koristi 8
    kompjutera (4 GSI-a, 1 PC i 3 specijalna pomona kompjutera), 3 seta specijalnih enkodera i
    naravno, dugake kablove koji povezuju kamere sa sistemskim kompjuterima.

    - Kako sportske televizije prikazuju rastojanje do koga bi otila loptica iako
    je udarila u prepreku?

    Najvei broj televizijskih kompanija koje tokom prenosa bejzbol utakmica (ili drugih
    sportskih takmienja) prikazuju rastojanja do koga bi otila loptica iako je na svom letu naila
    na prepreku, koristi se matematikom formulom koju je prvi put primenila kompanija IBM
    1988. godine u svom programu Tale of the Tape. Naime, kompjutersko raunanje poinje sa
    iscrtavanjem velike arhitektonske mape stadiona na kojoj su obeleena meusobna rastojanja i
    visine svih tela koja bi mogla predstavljati prepreku loptici. Rastojanje koje se ispisuje na
    ekranu predstavlja put koji bi loptica prela u sluaju da nije udarila o prepreku. Kompjuter
    najpre obeleava na virtuelnoj mapi mesto na koje je pala loptica poto se odbila od prepreke i
    izraunava njen stvarni preeni put. Nakon toga, mapa se pretvara u projekciju iznad take u
    koju je udarila loptica, pri emu se na mapi vidi i mesto sa koga je loptica poletela. Zatim, na
    osnovu poznatog izgleda poetne putanje loptice, kompjuter joj pripisuje jedan od tri tipa
    programiranog leta: linijski let, normalan let ili visoki let. Svaki od ova tri tipa leta poseduje
    svoju kotangensnu vrednost, i to: linijski let 1,2; normalan let 0,8 i visoki let 0,6.
    Kotangensna vrednost, u ovom sluaju aproksimira koliko bi metara dodatne putanje prela
    loptica za svaki metar visine take o koju se odbila. Tako, mnoenjem visine na kojoj se
    prepreka ispreila kretanju loptice i kotangensne vrednosti dobijamo dodatni put koji bi
    loptica prela da nije udarila o prepreku. Kompjuter, zatim, sabira prethodno izraunati stvarni
    put koji je prela loptica sa ovim dodatnim putem i dobijenu vrednost ispisuje na ekranu. Ipak,
    iako se koristi dosta razvijenim matematikom metodom, sistem Tale of the Tape i dalje
    predstavlja samo procenu puta koji bi loptica prela. S druge strane, kompanija SportVision je
    izumela slian postupak (tzv. True Track) za odreivanje puta loptica. Ovaj sistem koristi dve
    specijalne kamere koje prate let loptice kroz vazduh. Poto su prethodno bile kalibrisane za
    date razmere terena, kamere su u stanju da konstruiu trodimenzionalnu mreu, kao i da
    proraunaju poloaj loptice u odnosu na nju. Preeni put zamiljenog leta loptice se tada
    izraunava preko koordinata loptice na 3D virtuelnoj mrei terena.

    - Da li TV ili kompjuter mogu da se snabdevaju energijom za rad pomou
    bicikla?

    Jedan obian kompjuter sa monitorom poseduje snagu od oko 200 Vati, a i veliki
    televizor troi priblino istu koliinu snage. Jedna konjska snaga je jednaka snazi od 746
    Vata, pa bi stoga morali da okreemo pedale bicikla sa snagom od 0,27 konjskih snaga kako
    bi njegova dinama bila u stanju da prenese kompjuteru ili TV-u dovoljno elektrine energije
    za rad. Ako pretpostavimo da generator (tj. dinama) nije 100 % efikasna, tada bismo morali
    da radimo treinom konjske snage kako bismo napajali TV ili kompjuter. Proseno snano
    ljudsko bie je u stanju da proizvodi 0,1 konjske snage tokom osam asova, dok atlete mogu
    stvarati 0,4 konjske snage tokom istog vremenskog perioda. Proseno ljudsko bie se umori
    nakon 10 minuta rada pri 0,4 konjske snage. Ipak, znatno lake bi bilo snabdevati energijom
    jedan laptop kompjuter. Naime, ovakvi kompjuteri poseduju snagu od samo 15 Vati, a
    ovoliku snagu (tj. 0,02 konjske snage) bi bilo veoma lako stvarati okretanjem pedala bicikla.
    Da bi proizvelo 1 Vat, ljudsko bie potroi oko 0,85 kalorija. Tako bi za snabdevanje laptop-a
    bilo potrebno troiti oko 15 kalorija na as, to znai da bi jedna kockica okolade (od oko 60
    kalorija) bila dovoljna za etvoroasovni rad laptop kompjutera.

    - Zato TV ne sme da se baci na ubrite?

    Svi televizijski ekrani i kompjuterski monitori koji se zasnivaju na radu katodne cevi,
    sadre dosta stakla, u ijem sastavu je prisutna velika koliina hemijskog elementa olova.
    Teina stakla u jednom prosenom televizoru iznosi oko 23 kg, a od toga ak oko 2,2 kg
    pripada olovu. Pri izradi monitora, olovo se mea sa staklom jer poboljava optiki kvalitet
    stakla. Iz ovog razloga se olovo u malim koliinama dodaje i u staklo od koga se prave soiva.
    Takoe, olovo ini radijacioni zaklon, tj. titi okolinu sobe od zraenja koje potie iz
    elektronskog topa i elektronskog mlaza u katodnoj cevi. Poto je olovo teak metal, ono je
    veoma reaktivno i male koliine olova mogu dovesti do trovanja. Stoga se olovo ne sme
    deponovati na ubrina zemljita, kao i na otpadne gomile koje se spaljuju. U nekim
    zemljama je uveden program recikliranja olovnih proizvoda, koji ukljuuje recikliranje
    automobilske baterije, kao i televizijskih ekrana.

    - ta je to projekciona televizija?

    Maksimalna veliina ekrana televizora sa katodnom cevi iznosi 101 cm u dijagonali,
    pa stoga svi ekrani veih dimenzija zahtevaju neku vrstu projekcione TV tehnologije. Osim
    ekrana (npr. filmskog platna ili belog zida), kontrolne ploe (sa ulaznim VCR, DVD; i
    izlaznim ureajima audio, video, S-video) i zvunog sistema koji mogu biti unutar ili izvan
    televizora, svi projekcioni TV ureaji poseduju u sebi projektor u kome se formira slika koja
    se prenosi na vei ekran putem reflektovanja svetlosti sa nje (refleksiona projekcija) ili
    proputanja svetlosti kroz nju (transmisiona projekcija). Soivo prikuplja reflektovanu ili
    proputenu svetlost, uveava sliku i fokusira je na uveani ekran postavljen npr. na zidu ili
    plafonu sobe. U transmisionim projektorima se umanjena slika formira ili na fluoroscentnom
    ekranu katodne cevi (koja moe biti obina sa crvenim, plavim i zelenim fosfornim takicama
    na svakom pikselu, crno-bela sa brzo rotirajuim filterskim tokiima u boji postavljenim
    izmeu katodne cevi i projekcionog soiva, ili tri katodne cevi sa crvenim, plavim i zelenim
    fluoroscentnim ekranima i sa tri soiva, postavljenim tako da daju jedinstvenu sliku) ili na
    LCD-u (koji je otpozadi osvetljen sa veoma svetlom halogenom lampom). S druge strane, u
    refleksionim projektorima, slika se formira na malom, reflektivnom ipu. Kada svetlost
    obaspe ovaj ip, slika se reflektuje sa njega i kroz projekciono soivo prenosi na uveani
    ekran. Refleksioni projektori mogu biti razliitih tipova. Tako, mikroelektromehaniki sistemi
    poseduju pokretnu i deformabilnu povrinu ipa koji stvara napon kao odgovor na digitalnu
    informaciju. Ovaj napon menja oblik reflektivne povrine i na taj nain stvara sliku.
    Projektovana svetlost se odbija od ove reflektivne povrine, skuplja na projekcionom soivu i
    usmerava ka uveanom ekranu. S druge strane, digitalni mikroogledalski projektori
    predstavljaju ipove sa izmeu 800 i milion malih ogledalaca (povrine od po 16 kvadratnih
    mikrometara) povezanih sa po jednom elektrodom. Svako ogledalce se sastoji od tri fizika i
    dva vazduna sloja koji omoguavaju naginjanje ogledala za 10
    o
    (on ili off signal, tj. svetao
    ili taman piksel) pod dejstvom dovedenog napona na elektrodu datog ogledala. Svaka slika
    filma se deli na crvenu, plavu i zelenu komponentu i digitalizuje u 1 310 000 semplova u
    sekundi, a svako ogledalo kontrolie po jedan od ovih semplova. Pomou filtera za boje
    izmeu upadne svetlosti i povrine ipa, kao i variranjem vremena tokom koga su pojedini
    pikseli upaljeni (odnosno ogledalca nagnuta pod uglom od +10
    o
    ), digitalna slika u boji se
    projektuje na uveani ekran. Neki refleksioni projektori koriste reetkasti svetlosni ventil,
    odnosno ip koji se sastoji od mnogo malih traka duine jednog femtometra, a irine oko 100
    nanometara, koje se pod dejstvom primenjenog napona ispod njih, pomeraju ka ipu
    (moguom brzinom od 20 milijardi puta u sekundi) u zavisnosti od talasne duine upadne
    svetlosti formirajui tako difrakcionu reetku koju skeniraju svetlosti sa tri lasera (crvenog,
    plavog i zelenog). Takoe, postoje i refleksioni projektori sa ipovima obloenim tenim
    kristalima. Digitalni signal uzrokuje pojavu naponske konfiguracije na ipu, svetlost (crvena,
    plava i zelena) sa lampe prolazi kroz polarizator, odbija se od povrine ipa, prolazi kroz
    drugi polarizator i zatim kroz soivo koje uveava sliku i fokusira je na uveani ekran.

    - ta je to VisionStation?

    Za razliku od kompjuterskih procesora ija se brzina za poslednjih 20 godina poveala
    1000 puta, kompjuterski monitori u istom vremenskom periodu nisu doiveli praktino
    nikakve znaajnije inovacije. Ogranienost tipinih displeja se najvie primeuje u virtuelnim
    programima ili igrama koje simuliraju realno kretanje. Naime, u tom sluaju, vidno polje je
    ogranieno na pravougaoni deo prostora pravo ispred nas (oko 50
    o
    ), a sve ono to je iznad,
    ispod i sa strane ovog pravougaonika, nismo u stanju da vidimo, to znatno uskrauje realnost
    virtuelnog doivljaja. U stvarnom svetu, posedujemo i tzv. periferno vidno polje, odnosno
    sposobnost vizuelnog detektovanja kretanja u pravcima u kojima nisu direktno usmerene nae
    oi. Elumen, kompanija iz Severne Karoline, napravila je prvi displej sistem koji uzima u
    obzir i periferni vid, a zove se VisionStation. VisionStation se sastoji od velike, zakrivljene
    povrine (koja podsea na satelitski tanjir), visokog rezolucionog projektora podataka i
    projekcionog soiva sa irokim uglom, to kao rezultat stvara kompletno vidno polje od 180
    o
    .
    Osim portabl VisionStation displeja koji je namenjen za pojedinanu upotrebu, postoji i
    VisionDome u kome moe stati do 45 ljudi i u kome se mogu gledati filmovi ili TV program.

    VisionStation poseduje LCD projektor sa rezolucijom izmeu 1027 x 768 i 1365 x 1024
    piksela sa 24-bitnom bojom (16,8 miliona boja) i f-teta soivo sa vidnim poljem od 180
    o
    x
    135
    o
    i beskonanom dubinom fokusa, to znai da kada se soivo jednom fokusira, sve take
    izvan soiva su uvek u fokusu. VisionStation se smatra znatno boljim od displeja koji se
    montiraju na glavi (nosioca tzv. virtuelne stvarnosti), jer za razliku od virtuelne stvarnosti
    koja nas potpuno vizuelno izoluje od okolnog sveta, VisionStation nas i dalje ostavlja u
    kontaktu sa stvarnou, odnosno sa naim prirodnim vizuelnim okruenjem. Za stvaranje 3-D
    scena, preporuuje se tzv. proces 4 kamere u kome jedna kamera prati animaciju, a zatim se
    ovaj originalni snimak duplira 4 puta, pri emu su ostale 4 kamere zarotirane pod uglom od
    90
    o
    (na gore, na dole, ulevo u udesno) u odnosu na osu glavne kamere kako bi bile usmerene
    na razliite prostorne oblasti scene. Ova 4 razliita kadra iste scene se zatim pomou
    specijalnog programa (npr. TruFrame) kombinuju u pojedinanu scenu.

    - ta je to tele-imerzija?

    Tele-imerzija predstavlja komunikaciono sredstvo budunosti pomou koga e ljudi
    moi realno da komuniciraju sa velikih geografskih udaljenosti. Uz pomo digitalne
    tehnologije, tele-imerzija e aproksimirati iluziju da se udaljena osoba nalazi u istom
    trodimenzionalnom fizikom prostoru kao i ostali, iako ona moe stvarno biti i hiljadama
    kilometara daleko od njih. Tele-imerzija e postizati ovakve efekte putem kombinovanja
    displeja i interakcionih tehnika virtuelne stvarnosti sa novom kompjutersko vizijskom
    tehnologijom (spojem kamera i Internet telefonije). U prvim pokuajima izvoenja tele-
    imerzije, prenoena osoba ili prostor su bili snimani sa 60 kamera, a snimci su se slali do
    kompjutera gde su prolazili kroz proces detaljne obrade, nakon ega su se slali na mesto
    prenosa. Holografski efekat tele-imerzije e se postizati pomou kompjutera ija je brzina
    procesovanja podataka oko hiljadu puta bra od brzine dananjih PC kompjutera, kako ne bi
    bilo primetnog kanjenja slika. Tele-imerzija i virtuelna stvarnost se razlikuju po tome to
    nam virtuelna stvarnost doputa da se virtuelno kreemo kroz 3-D kompjutersku grafiku, dok
    tele-imerzija stvara 3-D okolinu u naem stvarnom prostoru. Sledei korak u napredku tele-
    imerzije e biti mogunost ne samo posmatranja, ve i delovanja na holografsku scenu koju
    vidimo. Raniji prototipovi tele-imerzije su podrazumevali da posmatrai nose kacige koje su
    pratile pokrete glave, kao i specijalne naoare, na kojima se na svakom staklu prikazivala
    polarizovana slika sa kamera koje su snimale sliku koja se prikazuje kao 3-D hologram.
    Naunici smatraju da bi se prenos podataka preko Interneta morao uiniti mnogo brim kako
    bi se brzina osveavanja slike na naoarima posmatraa poveala sa sadanjih 3 (to ini sliku
    prilino sporo pokretnom), na minimum 10 puta u sekundi.

    - Koji je najrezolutivniji TV ekran na naoj planeti?

    Istraivai iz amerike Nacionalne Sandia laboratorije su nedavno napravili najotriji
    TV ekran na Zemlji. Ovaj 3 metra visok i 4 metra irok TV digitalni displej sastoji se od 20
    miliona piksela, to njegovu vizuelnu otrinu ini ekvivalentnu ljudskim oima. Sa rastojanja
    od oko 3 metra, rezolucija slike u potpunosti odgovara rezoluciji koju mogu registrovati
    ljudske oi, te sa ovog rastojanja, svako dodatno poveanje rezolutivne moi ekrana, ljudsko
    oko ne bi bilo u stanju da primeti. Sloeni Sandia TV ekran se sastoji do 16 pojedinanih
    manjih displeja, poreanih po 4 u 4 reda, a ak 64 kompjutera rade usklaeno kako bi
    projektovali podatke na ekran. Slika koja se prikazuje na Sandia TV ekranu je toliko detaljna
    da se sa jednom kamerom sa rastojanja od 6400 metara moe snimati kukuruzno polje od
    4000 ari (1 ar je jednak povrini od 100 m
    2
    ), pri emu emo na ekranu moi da vidimo svaki
    klas kukuruza na njivi. Ipak, na ovom TV displeju se verovatno nee posmatrati fudbalske
    utakmice ve e se on koristiti za posmatranje dinamikih promena u sloenim sistemima kao
    to je npr. praenje poara na satelitskim snimcima ili posmatranje mikroskopskih slika
    ivoga sveta. Istraivai iz Sandia laboratorije smatraju da e uskoro, uz pomo dva dodatna
    16-projektorska niza poveati rezoluciju Sandia ekrana na 64 miliona piksela.

    - Gde je najbolje sesti u bioskopu?

    Danas su pozorita i bioskopi na naoj planeti znatno ugodniji za sedenje nego to je to
    bio sluaj pre samo nekoliko godina. Umesto vrstih sedita sa kratkim naslonom, sada su tu
    dui pokretni nasloni sa mekim seditima, visina draa za ruke izmeu sedita se moe
    poveavati ili smanjivati, a esto su ugraeni i drai za ae. Meutim, jedna od najveih
    novina u bioskopima su tzv. stadionska sedita. Umesto poda pod nagibom od 15 stepeni iz
    staromodnih bioskopa, sada su redovi poreani u serijama terasa ili stepenika, tako da je svaki
    sledei red izmeu 30 i 40 santimetara iznad prethodnog reda, pa niko ne zaklanja nikoga.
    Tehniki strunjaci najee proveravaju i usklauju zvune efekte sa centralnih sedita koja
    se nalaze na dve treine rastojanja od platna do poslednjeg reda sa seditima. Stoga, ako elite
    da doarate sebi stereo efekte zvuka u svojoj originalno zamiljenoj formi, onda je najbolje da
    sednete blizu centra (najbolje na dve treine rastojanja od platna do poslednjeg reda sa
    seditima) gde je jednaka jaina zvuka koja dolazi sa levog i desnog zvunika u sluaju
    analognih filmskih zvunih zapisa ili sa sva 4 zvunika surround zvunog sistema ili ak sa
    svih 6 ili 8 zvunika u sluaju ispravno interpretiranog digitalnog zvunog zapisa.

    - ta su to 3D naoare?

    Kada bismo posmatrali neki udaljeni predmet pomou samo jednog oka, ne bismo bili
    u stanju da mu odredimo udaljenost ni priblino precizno kao to to inimo gledajui sa oba
    oka. Filmovi koji se snimaju pomou jedne kamere ne koriste pogodnosti naeg binokularnog
    vida, ali postoje filmovi koji se umesto sa jednom, snimaju sa dve kamere uvek udaljene
    nekoliko santimetara, to je adekvatno rastojanju izmeu naih oiju. Ovakvi filmovi se radi
    specijalnih efekata mogu posmatrati pomou trodimenzionalnih naoara. Ekran ovakvih
    filmova stvara dva tipa pokretnih slika, a naoare slue kako bi proputale jedan tip slika u
    jedno oko, a drugi tip slika u drugo oko. Da bi se izveo ovaj efekat najee se koristi jedan
    od dva sistema. U filmovima koje prave Disney World i Universal Studio koristi se metod
    polarizacije. Dva sinhronizovana projektora projektuju slike razliite polarizacije na ekran, a
    levo i desno staklo naoara su razliito polarizovani tako da proputaju razliite slike
    (odnosno razliito polarizovane slike) kroz njih. Na taj nain, kroz naoare vidimo realniju
    sliku jer svako oko dobija posebne, odvojene slike, isto kao u stvarnosti. Na obinom
    televizijskom ekranu se ne moe koristiti metoda polarizacije, pa se koristi sistem
    crveno/zeleno (ili crveno/plavo). Dva sistema pokretnih slika se prikazuju na ekranu, jedan u
    crvenoj, a drugi u zelenoj (ili plavoj) nijansi, a filteri na naoarima dozvoljavaju da slike
    odreene boje ulaze u svako oko, npr. crvene u levo, a zelene u desno oko ili obrnuto. Postoji
    takoe i neto skuplji sistem, kod koga se na TV ekranu naizmenino, jedan za drugim
    prikazuju razliite slike, a specijalne sinhronizovane LCD naoare naizmenino blokiraju
    prolaz svetlosti sa televizora ka levom i desnom oku.

    - ta je to IMAX?

    Kada biste zakoraili u jedan IMAX bioskop, sigurno biste primetili da je filmsko
    platno mnogo vee od uobiajenog bioskopskog platna. Naime, u standardnim IMAX
    bioskopima, platno je iroko 22, a visoko izmeu 16 i 30 metara, to je po veliini otprilike
    jednako jednoj poloenoj osmospratnoj zgradi, dok je u IMAX dvoranama, platno
    polukrunog oblika sa prenikom od oko tridesetak metara. Takoe, trake na kojima se
    snimaju IMAX filmovi su drugaije od standardnih filmskih traka. Naime, najvei broj
    filmova se danas, snima na 35-mm trakama, to znai da se svaki kadar zauzima priblino
    kvadratasti deli trake duine 35 mm. Ipak, filmska platna u obinim bioskopima nisu
    kvadratastog, ve pravougaonog oblika sa duom irinom od visine, to znai da se
    projektovana slika iri sa strane. Neki filmovi se snimaju na 70-mm traci, ime se
    udvostruava rezolucija slike, a i u ovom sluaju se razmere nasnimljenih kadrova najee
    poklapaju sa razmerama filmskog platna. Meutim, IMAX filmovi se snimaju na 15/70
    filmskom formatu, to znai da je svaki kadar visok 70 mm, a u duini obuhvata 15
    perforacija, to znai da je 10 puta vei od standardne 35-mm filmske trake. Poto su IMAX
    filmovi isuvie teki da bi klupe moglo da ih pokree, i projektori IMAX filmova se potpuno
    razlikuju od obinih filmskih projektora. Naime, film se kree ne vertikalno, ve horizontalno,
    vakuumski sistem lepi svaku sliku za stakleno soivo, blenda je otvorena tokom dueg
    perioda vremena kako bi propustila vie svetlosti na film, a sijalica projektora predstavlja
    ksenonsku lampu jaine 15000 Vati. Cela ova aparatura ini IMAX projektor tekim oko 2
    tone, to je jednako teini jednog prosenog automobila. IMAX se koristi polarizujuim
    staklima i tehnologijom LCD zastora (blende) za stvaranje 3D efekta, filmovi se snimaju
    brzinom od 48 kadrova u sekundi, a IMAX bioskopi poseduju 6-kanalni zvuni sistem uz dva
    dodatna kanala koji se putem slualica putaju svakom pojedinanom posmatrau. Ipak,
    IMAX poseduje i neke male nedostatke. Naime, IMAX kamera je izuzetno buna dok radi, a i
    teka je 90 kg, to je 6 puta vee od teine obine filmske kamere, pa je stoga neophodna
    specijalna oprema za njeno pomeranje. Kamera je u stanju da dri samo trominutni film, dok
    sama zamena filma traje oko 20 minuta, a poto je rezolucija IMAX filmova veoma velika,
    mora se obratiti posebna panja prilikom snimanja i kompjuterske obrade svake scene, jer i
    najfiniji detalji tokom projekcija filma postaju jasno vidljivi.

    - ta su to animatronici?

    Animatronici su mehanizirane lutke koje se mogu reprogramirati ili daljinski
    pokretati. Ako se seate nenog E.T.-a ili dinosaurusa iz parka iz doba Jure, znajte da su to
    samo neki od primera animatronika u dosadanjim filmovima. Spinosaurus (najvei otkriveni
    dinosaurus mesoder) iz treeg dela parka iz doba Jure predstavlja dinovski hidraulini
    animatronik koji je velik i teak kao jedan autobus, a koji se pokree pomou 42 hidraulina
    cilindra i 671 metra hidraulinih creva. Ovaj animatronik se kree na 43 metra dugakim
    inama, a njegovim pokretima se rukovodi preko 8 daljinskih upravljaa (odvojeno se
    pokreu glava, jezik, oi, ruke, telo napred-nazad, disanje, rep i podizanje-sputanje). Prva
    dva procesa u izradi animatronika su skiciranje i pravljenje njegove makete (minijaturnog
    modela). Naravno, dobre papirne skice su najvanije, jer se celokupna naknadna izrada
    zasniva na to vernijem otelotvorenju ideje sa papira. Maketa se crta najpre u odnosu veliina
    1:16, a zatim u odnosu 1:5. Kada se napravi, maketa se nosi u poseban studio (Cyber F/X u
    Holivudu) gde se vri skeniranje modela pomou 3D digitajzera. Postoji niz metoda koje se
    mogu koristiti u 3D digitajzerima, ali jedna od najzastupljenijih je lasersko skeniranje.
    Naime, na osnovu odbijanih snopova laserske svetlosti (oko 15000 snopova u sekundi) sa
    povrine makete, kompjuterski sistem preko visoko-rezolucionih kamera postavljenih sa obe
    strane lasera, dobija precizne podatke o obliku skeniranog tela i rekonstruie kompjuterski
    model animatronika. Ovaj kompjuterizovani model se, zatim, koristi za pravljenje stvarnog
    animatronika od pene poliuretana. Kompjuterski program deli model animatronika na krike,
    a dimenzije ovih kriki se alju do vajarske maine koja od vrlo vrste pene iseca adekvatne
    komadie. Kada se naprave svi delovi animatronika, oni se poput 3D slagalice slau kako bi
    se dobio model animatronika u svojoj realnoj veliini. Iz ove skulpture se, zatim, od epoksija
    prave kalupi. Unutranjost kalupa se zatim oblae se tankim slojevima gline koji
    predstavljaju kou animatronika, u koju se zatim stavljaju staklena vlakna kako bi se stvorilo
    meko penasto jezgro animatronika. Nakon to se glina izvadi, meko penasto jezgro se sipa u
    kalup tako da se stvara razmak izmeu ove pene i detaljne povrine kalupa. Kada se ispuni sa
    gumenom penom, ovaj razmak postaje koa. Dalji proces izrade se deli u 4 kategorije:
    mehaniku (izrada zupanika i hidraulike), elektronsku (pravljenje elektronskih kola slinih
    onima koji se ugrauju u igrake koje se pokreu pomou daljinskih upravljaa), strukturnu
    (izgradnja skeleta i konstrukcije za koju se vezuje animatronik) i povrinsku (koa
    animatronika se najee pravi od lagane i suneraste, penaste gume koja se dobija
    ovravanjem smee lateksa i vazduha). Pokretanjem animatronika uz pomo telemetrijskih
    ureaja koji najee podseaju na dojstike, upravljaju ljudi. Snimljeno kretanje
    animatronika se moe dodatno doterivati raznim digitalnim efektima, a ukoliko se na ekranu
    pojavi itav animatronik od glave do pete, moete znati da je scena naknadno kompjuterski
    doterana, jer se najvei broj animatronika kree po inama.

    - Kako se boje crno-beli filmovi?

    Mnogi klasini crno-beli filmovi su se obojili kako bi mogli da se prikazuju na
    televizorima u boji. Proces dodavanja boje na filmske slike je izuzetno dugotrajan, jer neko
    mora da boji deo po deo svake od oko 170 000 slika (24 slike u sekundi) u jednom
    dvoasovnom filmu. Ipak, da bi se proces bojenja ubrzao, bojenje se vri uz pomo
    kompjutera koji koristi digitalnu verziju filma. Film se skenira na kompjuter i slikar-umetnik
    je u stanju da obrauje jednu po jednu filmsku sliku na kompjuterskom ekranu. On povlai
    konture koje obuhvata svaka pojedinana boja i kompjuter boji sliku prema ucrtanim
    konturama i oznaenim bojama u njima. Originalni crno-beli film sadri informacije o
    osvetljenosti, pa nije potrebno podeavanje gradijenta osvetljenosti. Stoga, ceo posao
    umetnika je dodavanje desetak boja na sliku. Da bi se ovaj dugotrajni proces neto ubrzao,
    primenjuje se interpolacija. U svim slikama istog kadra najee su prisutne samo male
    varijacije u poloaju objekata i glumaca, pa stoga umetnici u procesu interpolacije oboje npr.
    svaku desetu filmsku sliku i ostave kompjuteru da oboji sve ostale meuslike.

    - Kako se dodaju specijalni efekti u filmskim scenama?

    Kompanije za uvoenje specijalnih efekata u filmove kao to je npr. Centropolis FX,
    predstavljaju timove sa po oko 100 lanova. Primarni, neobraeni snimak dolazi na filmskoj
    traci koja se najpre skenira i prevodi u digitalni oblik sa kojim se moe manipulisati
    kompjuterskim putem. Skeniranje se vri sliku po sliku (bioskopski filmovi poseduju 24 slike
    u svakoj sekundi filma), a zatim se sve slike kadra kome e se dodati specijalni efekti
    skladite u memoriji kompjutera kao pojedinane full-color slike sa rezolucijom od po 4096 x
    3112 ili eventualno 2048 x 1556 piksela koje zauzimaju po 10 Megabajta prostora na
    memoriji hard diska kompjutera, to znai da sve slike proseno dugakog filma zauzimaju
    oko 1,6 Terabajta memorije. Da bi se odgovarajui trodimenzionalni CG (Computer-
    Generated) elementi intergrisali u filmsku scenu, mora se najpre na osnovu filmske scene
    napraviti 3-D model kretanja i zumiranja kamere dok je snimala datu scenu Ovaj model se
    najee stvara uz pomo enkodera u samoj kameri. Jedan od prvih koraka u dodavanju
    specijalnih efekata sceni je tzv. rotoskopiranje u okviru koga se pomou odgovarajueg
    kompjuterskog programa u svakom kadru oiviava deo slike koji e se koristiti u finalnoj
    verziji. U okviru procesa bojanje vri se stvaranje imaginarnog dela scene, a ovaj proces
    ukljuuje i tzv. vazduno etkanje, odnosno dodavanje ili oduzimanje grafikih elemenata
    scene. Na kraju, u okviru procesa kombinovanja, odgovarajui elementi razliitog porekla se
    dodaju svakoj finalnoj sceni. U procesu stvaranja virtuelnog lika koji se dodaje sceni, vri se
    najpre 3-D modelovanje, odnosno prikupljanje i konstruisanje niza oblika (sfera, cilindara,
    piramida i drugih figura) odnosno figura koje e uklopljene u celinu formirati izgled
    virtuelnog lika ili slike. U okviru procesa 3-D podeavanja, virtuelnom telu se dodaje kostur
    tako da se razliite figure u modelu kreu skladno jedne u odnosu na druge. Ponekada se
    podaci za kretanje virtuelnog lika prikupljaju snimanjem glumca, obuenog u odelo koje
    poseduje reflektivne oznake ili svetla na svakom zglobu. Glumac se pokree na specijalnoj
    bini dok 3-D kamere snimaju glumca iz niza razliitih uglova. Kompjuterski software je zatim
    u stanju da prati ove svetlosne oznake i da ih uz pomo tehnikog osoblja povee u jednu
    virtuelnu figuru koja verno imitira pokrete glumca i tako animira naknadno docrtanu figuru.

    - emu slui ono klap kod snimanja filmova?

    Ukoliko poznajete princip rada video kamkordera, onda ste se verovatno navikli da se
    zvuni i video zapis snimaju na istoj traci. Meutim, prilikom snimanja filmova, zvuk i slike
    se snimaju na dve razliite trake, pa ih je stoga kasnije, prilikom montae neophodno
    sinhronizovati. Naime, slike se snimaju na filmu kamere, dok se zvuk snima na odvojenim
    analognim magnetnim tape rekorderima (ili u novije vreme, na digitalnim trakama kao to su
    DAT trake). Crno-bela klap ploa predstavlja tradicionalni nain za upravljanje
    sinhronizacijom. Na ploi se izbrisivim flomasterom ispisuje naziv scene i broj pokuaja. Ova
    informacija se kasnije koristi za identifikovanje snimka tokom montae, a potrebno je samo
    izvriti sinhronizovanje zvuka klap sa zvunog zapisa i vizuelnog klap-a sa video trake. U
    novije vreme se znatno ee koristi digitalna tabla koja predstavlja modernu verziju klape.
    Naime, u ovom sluaju tape rekorder sadri generator vremenskog koda, koji se kontinualno
    snima na specijalnom tragu trake. Ovaj vremenski kod se, takoe, kontinualno prikazuje na
    velikom LED displeju na digitalnoj tabli. Prikazivanjem digitalne table kameri pre nego to je
    zapoela akcija, montaer poznaje tanu vrednost vremenskog koda i moe ga sinhronizovati
    sa filmom. Digitalna tabla ponekad sadri i klapu mada joj on nije naroito potreban. S druge
    strane, digitalna ploa mora posedovati mesto na kome e se ispitivati oznaka scene, jer je
    identifikovanje snimka i dalje veoma vano prilikom montae.

    - Kako se snima zvuk u filmovima?

    Ako ste ikada drali u rukama filmsku traku, verovatno ste na njoj osim filmskih slika
    primetili i tamnu traku sa belim talasastim linijama. Upravo na tim mestima je snimljen tzv.
    optiki soundtrack, odnosno filmski zvuk. Prilikom projektovanja filma, lampa osvetljava
    traku i svetlost kroz traku prolazi do fotodetektora koji na pojaiva alje elektrinu struju
    srazmernu intenzitetu svetlosti koji pada na njega. to je ira bela linija na datom mestu, to e
    intenzitet svetlosti koja pada na fotodetektor, kao i elektrina struja koju on emituje biti
    manja, jer bela boja reflektuje svu svetlost. S druge strane, tamnije nijanse sa filmske trake
    bolje proputaju svetlost, pa je i elektini signal koji njima odgovara vei od struje sa svetlijih
    nijansi. Struja sa pojaivaa pokree zvunike i tako se stvara zvuk. Na taj nain se
    promenljiva irina bele linije (u nekim sistemima promenljiva transparencija bele linije
    konstantne irine, premda u ovom sluaju zrnasta struktura filma dovodi do dosta uma) na
    filmskoj traci prevodi u vibracije zvuka. Prilikom snimanja zvuka na filmsku traku, proces je
    obrnut: vibracije zvuka se prevode u beli talasasti zapis na filmskoj traci. Ovakav optiki
    sistem se koristio u prvim zvunim filmovima (premda ne ba u prvim zvunim filmovima
    kao to je npr. Jazz Singer u kome se zvuk snimao naknadno na gramofonsku plou), da bi
    pedesetih godina optiki soundtrack bio zamenjen magnetnim zapisom, kao kod obinih
    kaseta sa magnetnom trakom. Magnetno snimanje zvuka je poboljalo kvalitet zvuka i
    omoguilo stereo reprodukciju, ali se zauzvrat smanjilo vreme trajanja zvunog zapisa,
    snimanje zvuka je postalo skuplje, a i zvuk je morao da se dodaje filmu naknadno, slino kao
    u prvim danima filma. Park iz doba Jure predstavlja prvi komercijalni film u kome je
    uveden digitalni zvuk i to u okviru tzv. DTS-a (Digital Theater System). DTS ukljuuje
    specijalni optiki vremenski kod kao deo svakog filma. Vremenski kod predstavlja niz takica
    i crtica izmeu slike i optikog (analognog) zvuka. Specijalni optiki ita se montira na
    projektoru, a filmska traka se provodi upravo kroz ovaj ita pre nego to ue u projektor.
    Slino itanju analognih zvunih zapisa, DTS ita koristi LED lampicu koja fokusira svetlost
    na soivo, kroz film i na fotoeliju. Na ovaj nain se stvara strujni puls koji ita dekodira u
    vremenski kod i kroz serijski kabl alje informacije kompjuteru koji kontrtolie zvuni sistem
    sa 3 CD plejera. Filmski zvuk se sastoji od 6 kanala (desni, levi, centralni, levi-surround,
    desni-surround i subwoofer, odnosno kanal nisko-frekventnih efekata, a svaki kanal se
    prilikom prikazivanja filma dovodi na poseban zvunik) kompresovanih na jednom ili dva
    CD-a, to zavisi od duine filma. I film i zvuni zapis poseduju identifikujui kod, a
    kompjuter osigurava da se isti kodovi emituju istovremeno, a poto zvuni zapis nije u ovom
    sluaju zapisan na samom filmu, tada se ni ne uje ono pop, kao kod analognih snimaka.
    Popularan digitalni zvuni format u filmovima je i Dolby Digital u okviru koga se za
    enkodiranje informacije koristi prostor na filmskoj traci izmeu rupica. Dolby Digital ita se
    montira na vrhu projektora i skenira filmsku traku u prolazu. Svetlost sa LED lampe prolazi
    kroz traku i pada na CCD. Slika koja se sastoji od malih pegica koje predstavljaju jedinice i
    praznih prostora koji predstavljaju nule, preko itaa se dovodi do Dolby Digital procesora
    koji binarne podatke prevodi u zvuk. Najnoviji digitalni zvuni sistem je Sonys Dynamic
    Digital Sound (SDDS) koji koristi spoljanju ivicu filmske trake za zapisivanje digitalnih
    zvunih informacija. Za razliku od svih drugih formata, SDDS sistem sprovodi i korekcije na
    greke pomou identine redundantne trake na spoljanjoj ivici trake, a i za razliku od DTS-a
    i DDS-a, poseduje 8 zvunih kanala (osim standardnih 6, jo i levi centralni i desni centralni
    kanal). SDDS ita koristi lasersku svetlost koja prolazi kroz filmsku traku i kroz soivo pri
    emu uveliava lik i zatim pada na niz fotoelija. Svaka fotoelija koja primi svetlost
    proizvee i izvesnu elektrinu struju, a SDDS ita interpretira fotoelije koje stvore struju
    kao jedinice, a fotoelije koje ne emituju struju kao nule. Prolaskom filmske trake kroz ita
    formira se binarni tok informacija koji se prevodi u zvuk.




    15. Elektrina svetlost


    - Zato sijalice svetle?

    Obine sijalice koje postoje u svim kuama sijaju usled injenice da sva tela sa
    temperaturom veom od apsolutne nule emituju elektromagnetne talase. Ovi elektromagnetni
    talasi se nazivaju termalnim, odnosno toplotnim zraenjem, a intenzitet ovog kontinualnog
    zraenja na odreenoj talasnoj duini zavisi od temperature tela. Na niskim temperaturama,
    tela emituju svetlost malog intenziteta, sa energijom niom od energije vidljive svetlosti (u
    infracrvenom i mikrotalasnom delu elektromagnetnog spektra). Meutim, na viim
    temperaturama, intenzitet vidljive svetlosti se poveava. U zavisnosti od fizikih osobina tela,
    ono moe emitovati vie ili manje vidljive svetlosti na datoj temperaturi. Glavni deo sijalice je
    tanka ica napravljena od tungstena, tj. volframa, koja prilikom zagrevanja emituje svetlost.
    Ova ica ima veoma mali popreni presek, a stoga prua veliki otpor prolasku elektrine
    struje kroz nju. Usled tako velikog otpora, ona se pod dejstvom elektrine struje vrlo brzo
    zagreva do veoma visoke temperature od oko 3000
    o
    C (tungsten se topi na 3410
    o
    C), a kao
    posledica zagrevanja emituje termalno zraenje u obliku vidljive svetlosti. ica od tungstena
    se mora nalaziti u inertnoj (kripton ili argon sa malom koliinom azota) ili vakuumiranoj
    atmosferi, jer bi u atmosferi kiseonika, metalna ica veoma brzo pregorela. Ipak, boja koja
    dominira u tungstenovim sijalicama je uta, a kada bismo uspeli da dodatno poveamo
    temperaturu metalne niti, svetlost bi postala bogatija sa plavom bojom, pa bi sve boje iz
    vidljivog spektra postale priblino ravnopravno zastupljene i boja sijalice bi bila bela.

    - Zato sijalice u kui ponekad ponu da trepere?

    Kada sijalice ponu da trepere, to znai da je dolo do naglog pada napona elektrine
    struje koja prolazi kroz vau kuu. Sijalice su podeene tako da normalno rade kada kroz njih
    prolazi struja odreenog napona, odnosno one oekuju da naelektrisanje u prolazu ostavi za
    sobom odreenu koliinu energije koju sijalica koristi za svetljenje. Kada je napon ove struje
    manji nego to je to potrebno sijalici, ona nee primati dovoljnu koliinu energije i njena
    osvetljenost e se smanjiti, pa e ona eventualno poeti i da treperi. Najei uzrok naglog
    pada napona koji izaziva treperenje sijalica predstavlja prisustvo nekog veoma snanog
    elektrinog ureaja ili u vaoj kui, ili u njenom susedstvu. Ureaji koji troe velike koliine
    energije najee poseduju motore, a poznato je da motori povlae ogromne koliine
    elektrine energije prilikom paljenja, i to posebno ako su stari i dotrajali. Strujovodi i
    transformatorski sistemi koji dovode struju u va kraj poseduju ogranieni kapacitet, pa stoga
    mogu prenositi konano veliku snagu i to uvek sa odreenim gubicima. U optem sluaju,
    bakarne ice rasipaju snagu proporcionalnu kvadratu struje koju prenose. Dok je ova utroena
    snaga u vaoj kui zanemarljivo mala, ona moe postati prilino velika kada su elektrina kola
    preoptereena. Ova izgubljena snaga u icama se manifestuje kao pad napona, odnosno kao
    gubitak energije po jedinici naelektrisanja u kunim elektrinim aparatima i sijalicama. Kada
    se ukljui neki snani aparat koji troi mnogo snage, ice poinju da troe znatno vie snage
    nego to je to normalno, pa se napon takoe smanjuje. Stoga, sijalice trepere sve dok se ne
    smanji isuvie velika potronja snage. Sledei put kada sijalice u kui ponu da trepere,
    probajte da paljivo oslunete zvuke iz okoline. Moda ete uti klima-ureaj, ventilator ili
    lift koji su se upravo pokrenuli u vaoj ili u nekoj od susednih kua. Mogue je da bi se
    zamenom motora ili leajeva ovog ureaja koji troi tako velike koliine energije, mogao
    reiti problem treperenja sijalica. Takoe, u kuama sa starijim elektrinim instalacijama,
    id38101590 pdfMachine by Broadgun Software - a great PDF writer! - a great PDF creator! - http://www.pdfmachine.com http://www.broadgun.com
    mogue je da ak i obina ringla, radijator, pe, toster ili fen za kosu izazovu treperenje
    kunih svetiljki.

    - Kako se neke lampe upale kada ih dodirnemo?

    Postoje mnogi prekidai za koje je umesto da ih pritisnemo ili prebacimo radi
    uspostavljanja mehanikog kontakta izmeu odvojenih delova, dovoljno da ih samo blago
    dodirnemo. Jedna od prednosti ovakvih prekidaa je ta da praina i vlaga ne mogu ui u njih.
    Postoji nekoliko osobina ljudskih tela na koje mogu biti osetljivi ovakvi prekidai, a to su:
    temperatura, otpornost, radio prijem ili kapacitivnost. Ljudsko telo je najee toplije od
    okolnog vazduha. Tako, mnogi liftovi koriste dugmie koji su osetljivi na toplotu ljudskog
    prsta. Takoe, postoje i razne lampe koje su osetljive na toplotu ili na infracrvene talase (koje
    emituju sva tela srazmerno svojoj temperaturi). Tako je ponegde dovoljno da sednemo pored
    lampe i ona e se sama upaliti. Takoe, naa tela sasvim dobro provode elektrinu struju.
    Tako, postavljanjem prsta izmeu dve bliske elektrode, struja elektrona e potei izmeu dve
    elektrode i prekida e aktivirati lampu. Verovatno ste primetili i da su radio i TV signali
    znatno razgovetniji i bolji kada dodirnemo antenu. Razlog ovome je u tome to naa tela
    predstavljaju prilino dobre antene. Postoje ak i mali LCD televizori koji poseduju provodni
    kai koji tokom posmatranja TV programa vezujemo za sebe, stvarajui tako od naih tela
    televizorsku antenu. Tako, neki osetljivi prekidai ekaju na promenu u prijemu radio talasa
    kako bi aktivirali aparat. Ipak, svetiljke koju su osetljive na dodir uglavnom koriste
    kapacitivnost ljudskih tela. Kapacitivnost predstavlja osobinu nekog tela da u sebi skladiti
    elektrone. Kada lampa stoji na stolu, ona poseduje odreenu kapacitivnost, to znai da kada
    bi elektrino kolo htelo da da upali lampu, ono bi najpre moralo da uskladiti u lampi izvestan
    broj elektrona (srazmerno kapacitivnosti lampe). Kada dodirnemo lampu, nae telo doprinosi
    porastu kapacitivnosti lampe, to znai da lampa u tom trenutku moe da primi vei broj
    elektrona, a elektrino kolo lampe detektuje ovu promenu kapacitivnosti i pali lampu. Mogue
    je ak nai i posebnu kutiju koja ako se zakai za bilo koju lampu, pretvorie je u lampu
    osetljivu na dodir. Mnoge lampe koje su osetljive na dodir poseduju tri nivoa osvetljenosti i
    pored toga to ne poseduju trosmerne sijalice. Naime, kolo menja osvetljenost lampe putem
    promene radnog ciklusa snage koja dolazi na sijalicu. Zamislite da naizmenino palite i
    gasite sijalice velikom brzinom (oko 100 puta u sekundi). Tada bi sijalica svetlela dvostruko
    slabije (50 %), jer je pola vremena upaljena, a pola ugaena. Ovo brzo paljenje i gaenje
    sijalice predstavlja osnovu promenljivog sjaja ovakvih lampi.

    - Zato se neke lampe same upale kada proemo pored njih?

    Postoje razliiti naini da se napravi senzor na kretanje koji je sastavni deo svake
    ovakve lampe. esta je npr. pojava da se u prodavnicama proputa snop svetlosti kroz sobu, a
    kada kupac presee snop svetlosti, fotosenzor registruje razliku u primljenoj svetlosti i
    aktivira zvono. Mnoge piljarnice i butici poseduju automatska vrata koja se otvaraju kada
    radar detektuje bliskog prolaznika. Mala kutija iznad vrata emituje radio talase i prima
    njihove refleksije. Kada prolaznik ue u polje ovih radio talasa, promeni se koliina
    reflektovane energije koju prima kutija i ona tada daje signal za otvaranje vrata. Sline stvari
    se mogu postii i pomou ultrazvunih talasa. Svi ovakvi senzori predstavljaju aktivne
    senzore, jer emituju energiju (svetlost, radio talase ili zvune talase) u okolinu kako bi
    registrovali promene u njoj. Naime, veina sigurnosnih sistema kua i prodavnica ipak koristi
    pasivne senzore koji ne emituju energiju u okolinu, ve samo registruju infracrvene talase iz
    okoline, pa se stoga nazivaju PIR (Passive InfraRed) detektorima ili piroelektrinim
    senzorima. Da bi se napravio senzor koji e detektovati ljudska bia potrebno je napraviti
    senzor koji je osetljiv na temperaturu ljudskih bia. Poto temperatura ljudske koe iznosi oko
    34
    o
    C, maksimalni intenzitet infracrvenog spektra koji emituju ljudi e se nalaziti na talasnim
    duinama izmedju 9 i 10 mikrometara. Stoga e uobiajeni pasivni senzori biti osetljivi na
    elektromagnetne talase talasnih duina izmedju 8 i 12 mikrometara. Infracrveni talasi izbijaju
    elektrone iz supstrata u ureaju, a ovi izbaeni elektroni se pojaavaju do male struje koja se
    detektuje. Verovatno ste primetili da se ovakva senzorska svetla upale kada neko proe pored
    njih, ali ne i ako stojimo mirno u njihovoj neposrednoj blizini. Razlog ove pojave je u tome
    to je senzor podeen tako da reaguje samo na nagle promene u prijemu infracrvenih talasa.
    Ovakve senzorske svetiljke poseduju veoma irok vidokrug zbog niza soiva koja pokrivaju
    senzor. Infracrveni talasi su niskoenergetski oblik svetlosti, pa ih stoga moemo fokusirati i
    savijati sa plastinim soivima. Ako u samoj kui imate ovakav alarm protiv provalnika,
    moda ste primetili da vas ovaj alarm nee detektovati ako spolja virite kroz prozor kue.
    Razlog ovome je u tome to staklo ne proputa infracrvene talase, to je i sutina efekta zelene
    bate. Naime, svetlost prolazi kroz staklo i greje unutranjost bate, ali infracrveni talasi koje
    emituju topla tela ne mogu da prou kroz staklo i izau iz bate, pa se cela bata zagreva.

    - Zato se uline svetiljke same upale kada padne mrak?

    U crtanom filmu Flintstones, jedna mala ptica sedi u nonoj svetiljci i upali je pre
    nego to poe na spavanje. U modernim gradovima, mala ptica iz ulinih svetiljki je
    zamenjena malim elektrinim kolom koje pali sijalicu u sumrak, odnosno u trenutku kada
    dnevna Suneva svetlost padne ispod odreene granice. Fotoosetljiva komponenta u ovim
    kolima je kadmijum sulfidni foto-otpornik, poznatiji kao kadmijum sulfidna elija, a osim nje,
    u kolu se nalaze relej, kao i jedan ili vie tranzistora. Esencijalna karakteristika kadmijum
    sulfidne fotoelije je da menja svoj elektrini otpor u zavisnosti od osvetljenja, odnosno
    intenziteta svetlosti (broja fotona po jedinici vremena i jednici povrine elije) koja pada na
    nju. Tokom dana, fotoelija je osvetljena Sunevom svetlou i u tom stanju je njen otpor vrlo
    nizak, pa ona proputa struju preko tranzistora do relejskog elektromagneta koji dri sijalica
    ugaenom. Tokom noi, na fotoeliju ne pada skoro nikakva svetlost i njen otpor je tada vrlo
    visok, pa ne postoji elektrina struja kroz tranzistor i relej nije aktiviran pa je tada sijalica
    upaljena.

    - Zato se oko ulinih svetiljki pojavljuju svetlosne putanje?

    Oko upaljenih ulinih svetiljki se esto mogu primetiti divergentni zraci svetlosti koji
    se ire od lampe. Naime, svetlosni fotoni u svim lampama, bilo da su one halogene,
    fluoroscentne ili poseduju usijano metalno vlakno (ili ak i svee), ne potiu sa iste take u
    prostoru, ve uvek sa odreene zapremine. Svetlosni fotoni nastali na razliitim mestima u
    sijalici e se susretati i tamo gde se bregovi njihovih talasa budu poklopili sa bregovima
    drugih talasa, pojaae se intenzitet zbirnog, rezultujueg svetlosnog talasa, dok e na
    mestima gde se preklope breg jednog i dolja drugog talasa, doi do slabljenja rezultujueg
    svetlosnog talasa. Upravo zato se na veoma bliskom rastojanju od lampe (tzv. oreol svetiljke)
    zapaaju ove svetle putanje, koje odgovaraju mestima na kojima su svetlosni fotoni
    konstruktivno interferirali, to znai da je na ovim mestima dolo do poveanja amplituda
    (odnosno, intenziteta) rezultujuih talasa nakon njihovih preklapanja u prostoru. Takoe,
    svetlost se uvek rasipa i na malim, za nae oi nevidljivim kapima vode suspendovanim u
    vazduhu. Prolazei kroz ove kapi, svetlost menja svoj pravac prostiranja i rasipa se pod nizom
    uglova koji zavise od veliina kapi i talasne duine svetlosti. Na taj nain, neto svetlosti
    menja svoj pravac i dolazi do naih oija, a poto nama izgleda kao da ta svetlost dolazi van
    lampe, mi je onda interpretiramo kao svetlosni oreol oko lampe.

    - Da li uline svetiljke utiu na globalno zagrevanje?

    None lampe predstavljaju samo jedan od puteva kojim se emituje toplota u atmosferu
    nae planete. Naime, ljudi koriste energiju za grejanje i hlaenje kua, napajanje elektrinih
    ureaja, kretanje automobila, industrijsku proizvodnju i za razna istraivanja. U svim ovim
    procesima se oslobaa toplota koja zagreva estice atmosfere. Ukupna potronja energije
    ljudske civilizacije na planeti dananjice je jednaka oko 10 TeraVati (10 miliona miliona
    Vati), a skoro sva ova energija na kraju zavri u atmosferi, poveavajui kinetike energije
    njenih estica, odnosno poveavajui ukupni toplotni sadraj atmosfere. S druge strane,
    ukupna koliina Suneve svetlosti koju apsorbuje Zemlja je jednaka oko 50 000 TeraVati, to
    je 5000 puta vee od energije koju danas koristi naa civilizacija. Efekat staklene bate je taj
    koji omoguava atmosferi da pretvara Sunevu svetlost u toplotu koji zatim prenosi na
    Zemljinu povrinu koja se zatim dodatno greje. Zahvaljujui efektu staklene bate,
    temperature na Zemlji odgovaraju postojanju ivog sveta, ali preterana koliina ugljen
    dioksida, metana, amonijaka i drugih gasova koji intenzivno apsorbuju Sunevu svetlost i
    prevode je u infracrvene talase (koji predstavljaju toplotno zraenje) poveava ovaj efekat i
    dovodi do globalnog zagrevanja. Ljudski doprinos poveanom efektu staklene bate putem
    oslobaanja ovih gasova se procenjuje na oko 300 TeraVati. Poto je ova vrednost energije i
    dalje mala u odnosu na ukupnu koliinu energije koju bi naa planeta apsorbovala bez
    zagrevanja njene povrine i atmosfere od strane ljudi (50 000 TeraVati), moemo zakljuiti da
    je poveanje efekta staklene bate vetakim putem procentualno malo. Dok drimo jednu
    sijalicu upaljenom, zagrevamo atmosferu putem prenoenja toplote sa usijanog metalnog
    vlakna, kao i putem svetlosti koju apsorbuju gasovi zelene bate i prevode je u toplotne
    infracrvene talase, ali se najvei doprinos globalnom zagrevanju vri tamo odakle potie
    energija sa napajanje ove sijalice, tj. u elektrani u kojoj se sagorevaju fosilna goriva pri emu
    se ugljen dioksid kao glavni proizvod procesa sagorevanja emituje u vazduh gde doprinosi
    poveanom efektu staklene bate, a time i globalnom zagrevanju.

    - ta su to LED svetiljke?

    Na naoj planeti se umesto tungstenovih sijalica i halogenih ili fluoroscentnih lampi
    sve vie koriste LED (Light Emitting Diode) sijalice. Za razliku od obinih sijalica, LED
    lampe nemaju metalna vlakna koja se prekidaju nakon odreenog vremena svetljenja, i
    stvaraju veoma malo toplote, pa se stoga esto nalaze u kompjuterima, automobilima,
    telefonima, igrakama i skoro svim drugim baterijskim aparatima. LED-i predstavljaju jednu
    vrstu obinih dioda (spoj dva razliita tipa poluprovodnih materijala), ija je karakteristika da
    proputaju elektrinu struju u samo jednom smeru. Meutim, LED-i poseduju i osobinu
    emitovanja svetlosti prilikom prolaska struje kroz njih. Jedan poluprovodnik LED-a je n-tipa i
    poseduje viak elektrona, a drugi je p-tipa i poseduje viak upljina (praznih mesta u
    elektronskoj strukturi na ijim bi mestima elektroni mogli da zauzmu najstabilnije energetsko
    stanje). Prilikom prolaska elektrona od n-poluprovodnika do p-poluprovodnika, dolazi do
    anuliranja elektrona i upljina uz oslobaanje kinetike energije elektrona u vidu svetlosnih
    fotona. Boja fotona (tj. njihova talasna duina) zavisi od niza faktora, a pre svega od vrste
    korienih materijala, odnosno od veliine energetske barijere koju mora prevazii elektron da
    bi sa poluprovodnika n-tipa stigao do poluprovodnika p-tipa. Male energetske barijere
    zahtevaju od elektrona i male energije, pa e tako emitovani fotoni biti niskoenergetski i
    pripadae infracrvenoj ili crvenoj boji. S druge strane, velike energetske barijere e prelaziti
    samo elektroni sa velikim energijama, ijim e se oslobaanjem dobijati fotoni veih energija
    ija e boja biti vie plava. Nekada su se bele LED lampe pravile pomou etiri razliita LED-
    a (crvenog, uto-zelenog i para svetlo plavih silicijum karbidnih dioda), dok se danas beli
    LED-i izrauju od jednog plavog LED-a presvuenog fosforom koji svetli u ukasto-beloj
    boji kada se izloi plavoj ili ljubiastoj svetlosti, a kao rezultat se dobija svetiljka na bazi
    LED-a koja svetli u plavo-beloj ili isto beloj svetlosti. U mnogim gradovima se intenzivno
    zamenjuju halogene lampe sa LED lampama, a za to postoji nekoliko razloga. Pre svega, LED
    lampe su svetlije od halogenih lampi i jednakim intenzitetom ispunjavaju svaki deo povrine
    sijalice. Takoe, LED lampe mogu trajati godinama za razliku od halogenih lampi iji radni
    vek iznosi samo nekoliko meseci, a uz sve to LED lampe troe znatno manje koliine
    energije, s obzirom da im je snaga pri istoj osvetljenosti 5-6 puta manja od snage halogenih
    svetiljki.

    - ta je to halogena lampa?

    Obina kuna sijalica se sastoji od vlakna tungstena okruenog gasom argona i/ili
    azota i obloenog tankim staklom. Elektrina struja zagreva nit tungstena do oko 2500
    o
    C, a
    svako zagrejano telo do visoke temperature kao to je ova, emituje izvesnu dozu vidljive
    svetlosti. Meutim, ovakva sijalica nije naroito efikasna jer emituje mnogo vie toplote (tj.
    infracrvenih talasa) od vidljive svetlosti, a i rok trajanja joj nije naroito veliki (od 750 do
    1000 sati upotrebe u proseku). Ovakve sijalice ne traju dugo, jer tungsten iz sijajueg vlakna
    isparava i taloi se na unutranjoj strani stakla. Postepeno tanjenje vlakna tungstena kao
    posledice njegovog isparavanja dovodi do prekida niti, tj. do pregorevanja sijalice. Halogena
    lampa, takoe, koristi vlakno tungstena, ali unutar znatno manje kvarcne ampule. Poto je
    ampula izuzetno blizu usijanom vlaknu, ona bi definitivno prsla da je napravljena od stakla.
    Gas unutar ampule je takoe razliit u odnosu na obine sijalice jer se sastoji od halogenih
    gasova, tj. gasova iz sedme grupe periodnog sistema elemenata. Halogeni gasovi imaju
    jedinstvenu osobinu da se jedine sa parama tungstena. Ovako nastali halogenidi tungstena se
    ne taloe na unutranjoj strani ampule, ve se vraaju na tungstensku nit, pa je stoga i njen
    vek trajanja znatno dui. Uz to, kod ovakvih sijalica je zbog prisustva toplotno otpornije
    kvarcne ampule, mogue zagrevanje tungstena do jo vee temperature, pa se tako moe
    dobiti jo vie vidljive svetlosti, usled ega je svetlost halogene lampe znatno belja od
    ukaste svetlosti obine sijalice.

    - Kako svetli neonska lampa?

    Za razliku od obine sijalice kod koje elektrina struja stvara toplotu, a ova toplota
    izaziva pobuivanje atoma i emisiju svetlosti, neonska svetiljka radi na principu
    elektroluminiscencije. Ovaj proces predstavlja direktno pretvaranje elektrine energije u
    svetlost, usled ega je elektroluminiscencija znatno efikasniji proces od posrednog nastanka
    svetlosti u jednoj obinoj sijalici sa uarenim vlaknom volframa. U tipinoj neonskoj lampi,
    unutar zatvorene staklene cevi smeten je gas neona, argona ili kriptona. Na oba kraja cevi
    nalazi se po jedna metalna elektroda. Kada se na elektrode dovede visoki napon, gas neona se
    jonizuje i elektroni poinju slobodno da teku kroz gas. Elektrina struja koja tee kroz gas
    predaje energiju elektronima molekula neona (N
    2
    ) koji skau na jedno od pobuenih
    energetskih stanja u okviru molekula. Prilikom vraanja u osnovno stanje dolazi do
    oslobaanja energije u obliku svetlosti. Neon emituje crvenu svetlost, dok drugi inertni gasovi
    emituju druge boje, a neonske svetiljke i druge svetiljke na bazi plemenitih gasova se najee
    koriste na svetleim reklamama.

    - Kako svetli fluorescentna lampa?

    Fluorescentne lampe su najee dugake prave cevi koje stvaraju belu svetlost.
    Ovakve svetiljke se najee nalaze u kancelarijama, uionicama, prodavnicama ili nonim
    tramvajima. U tipinoj fluorescentnoj lampi nalazi se para ive pod niskim pritiskom.
    Dovoenjem napona na elektrode na krajevima cevi dolazi do provoenja elektrine struje
    kroz paru ive, a u sudarima elektrona sa atomima, dolazi do jonizacije atoma ive, koji u
    ovako jonizovanom stanju emituju ultraljubiastu svetlost. Ljudske oi nisu osetljive na
    ultraljubiastu svetlost, pa je stoga ni ne vide. Meutim, unutranjost lampe je presvuena sa
    fosforom koji prima energiju ultraljubiastih fotona, a zauzvrat emituje vidljive fotone (ovaj
    process se naziva fluorescencijom), tj. vidljivu svetlost. U nekim vrstama fluorescentnih
    lampi se koristi i starter, tj. supstanca koja spreava pojavu kratkog spoja i dozvoljava tok
    elektrona izmeu dva usijana vlakna sa oba kraja lampe. Bez prisustva startera, odnosno
    jednog tipa prekidaa, fluorosecentne lampe esto mirkaju, to je posledica neuspostavljanja
    neprekidnog toka naelektrisanja kroz paru atoma ive.

    - Da li se moe stvoriti struja iz toplote?

    Ukoliko u vaoj okolini postoje veliki izvori toplote, moete uraditi neto slino
    onome to rade i velika energetska postrojenja koristiti toplotu za stvaranje pare koja e
    pokretati turbinu, koja e pokretati generator koji e proizvoditi elektrinu energiju. Meutim,
    ovakav pristup dobijanju elektrine struje iz toplote je veoma skup jer zahteva veliki prostor,
    kao i veliku opremu. Stvaranje manjih struja iz toplote bez mnotva pokretnih delova
    ukljuuje upotrebu termopara. Ukoliko sami elite da napravite jedan termopar, sve to vam je
    potrebno su dve gvozdene i jedna bakarna ica. Uvrnite jedna kraj bakarne ice sa krajem
    jedne od gvozdenih ica, i zatim, na isti nain poveite drugi kraj bakarne ice sa drugom
    gvozdenom icom i dobiete jedan termopar. Ako zagrevate jedan od ova dva spoja i zakaite
    dva slobodna gvozdena kraja termopara za voltmetar, moi ete da izmerite odreeni napon
    izmeu hladnog i toplog spoja. Slino tome, ako zakaite dve gvozdene ice za bateriju, jedan
    spoj e se zagrejati, dok e se drugi spoj ohladiti. Kada se dva provodnika nalaze u kontaktu,
    izmeu njih dolazi do razmene elektrona. Na osnovu zavisnosti izmeu razlike u
    temperaturama izmeu spojeva i razlike u potencijalima izmeu dva spoja, termopari se
    veoma esto koriste i za merenje temperature. Meuplanetarni sateliti koji lete ka udaljenim
    planetama Sunevog sistema ne mogu da koriste solarne elije za stvaranje elektrine energije
    jer su isuvie daleko od Sunca, ve se koriste radioizotopnim termoelektrinim generatorima.
    Ovi generatori koriste radioaktivni raspad nekog materijala (npr. plutonijuma) za stvaranje
    toplote, dok termoparovi prevode toplotu u elektrinu struju.

    - Koliko uglja je potrebno za svetljenje jedne sijalice godinu dana?

    Jedna obina sijalica (s usijanim tungstenskim vlaknom) ima snagu od 100 Vati.
    Stoga, pomnoimo 100 Vati sa brojem sati u godini, tj. sa 8760 asova i dobiemo vrednost
    od 876 kiloVat-asova elektrine energije koju potroi jedna sijalica koja svetli bez prekida
    tokom godinu dana. Sadraj toplotne energije uglja iznosi 6 150 kiloVat-asova po toni.
    Premda su generatori elektrine energije na bazi sagorevanja uglja veoma efikasni, oni su ipak
    ogranieni zakonima termodinamike, to znai da se velika koliina osloboene energije
    pretvara u toplotu koja greje maine. Stoga se samo oko 40 % toplotne energije uglja prevede
    u elektrinu energiju. Tako, dobijena elektrina energija iz procesa sagorevanja uglja iznosi
    oko 2 460 kiloVat-asova po toni uglja. Da bismo, sada, izraunali koliko je tona uglja
    potrebno da sagori u okolnoj elektrani da bi naa sijalica svetlela godinu dana, potrebno je
    samo da pomnoimo 876 kiloVat-asova sa 2460 kiloVat-asova po toni, to nam daje
    vrednost od 0,357 tona, tj. 357 kilograma uglja. Jedno proseno postrojenje za proizvodnju
    elektrine energije (na bazi sagorevanja uglja i drugih fosilnih goriva) od 500 MegaVati,
    proizvede oko 3,5 milijardi kiloVat-asova godinje, to je dovoljno energije da odrava
    neprekidno svetljenje 4 miliona sijalica tokom jedne godine. Da bi se proizvela ovolika
    koliina energije, postrojenje sagori oko 1,5 miliona tona uglja godinje, a osim elektrine
    energije stvori i oko 3,7 miliona tona ugljen dioksida - gasa ije prekomerno oslobaanje u
    atmosferu poveava efekat staklene bate i dovodi do globalnog zagrevanja, i po 10 000 tona
    sumpor dioksida i azotovih oksida, koji predstavljaju glavne uzronike smoga i kiselih kia.

    - Kako ptice mogu da sede na elektrinim strujovodima?

    Sve dok ptica sedi na neizolovanoj elektrinoj ici, kao to je strujovod i ne dodiruje
    nita drugo, nju nee udariti struja. Razlog ovoga postoji u injenici da se elektrina struja,
    tj. usmereni tok elektrona kree u pravcu najmanjeg otpora. Kada elektroni koji putuju kroz
    strujovod stignu do ptice koja sedi na njemu, pred njima se pojavljuju dve opcije: oni mogu da
    nastave svoj put kroz pticu ili kroz metal. Svi metali su dobri provodnici elektrine struje, to
    znai da elektroni putuju lako kroz njih, pa e stoga elektroni u strujovodu uvek odabrati da
    nastave svoj put dalje kroz icu, a ne kroz pticu, pa e tako i naa ptica ostati na sigurnom.
    Naravno, vano je da ptica ne dodiruje nita osim ice, jer ukoliko bi na primer stajala na ici
    i kljunom dodirnula susedno drvo, elektronima bi se pojavio novi put sa manjim otporom, pa
    bi oni kroz pticu i drvo odlazili u Zemlju, a ptica vie ne bi bila tako bezbedna.

    - ta je to elektrini luk?

    Izolatori, tj. dielektrici predstavljaju supstance koje ne provode elektrinu struju, ve
    se polarizuju pod dejstvom elektrinog polja. Polarizacija predstavlja pojavu razdvajanja
    naelektrisanja u okviru jednog neutralnog tela, tako da se pozitivno naelektrisanje koncentrie
    na jednom, a negativno naelektrisanje na drugom kraju tela. Stoga se kae da izolatorske
    supstance poseduju osobinu stvaranja kapacitivnosti (kao kod kondenzatora kod koga se dve
    paralelne ploe suprotno naelektriu), koja se karakterie pomou vrednosti elektrine
    propustljivosti (permitivnosti) koja nam kae koliko je puta elektrino polje u datoj supstanci
    slabije nego u vakuumu. Elektrini luk predstavlja pojavu iznenadnog stvaranje elektrine
    struje kroz neki izolator (npr. vazduh ili vodu) kada razlika potencijala na elektrodama
    izmeu kojih je postavljen izolator dostigne vrednost tzv. probojnog napona. Pri ovakvim
    uslovima, unutar izolatora koji je do tada spreavao prolazak struje, dolazi do naglog
    pranjenja i on poinje da provodi struju. Elektrini luk, osim pranjenja naelektrisanja,
    dovodi u najveem broju sluajeva i do prateeg pranjenja toplote i svetlosti. Osobine
    elektrinog luka ponajvie zavise od materijala kroz koji se luk provodi. Tako, npr. neonske
    lampe stvaraju svetlost uz pomo kontrolisanog elektrinog luka kroz molekule neona.
    Takoe, munja predstavlja elektrini luk koji se kree izmeu dva suprotno naelektrisana dela
    oblaka ili izmeu negativno naelektrisanog oblaka i pozitivno naelektrisane Zemlje, a pti tome
    prolazi kroz vazduh koji je izolator. Munja, tj. elektrini luk, a sa njom i pratea buka, svetlost
    i toplota nastaju kada razlika potencijala (tj. napon) izmeu dva kraja munje prevazie
    vrednost probojnog napona u vazduhu.

    - ta je to Teslin kalem?

    Teslin kalem (koji je dobio ime po svom pronalazau Nikoli Tesli) se esto moe
    primetiti u filmovima kao izvor dugakih i svetleih iskrica, a u sutini, on predstavlja visoko-
    frekventni transformator koji radi pri visokom naponu. Kao i veina transformatora, Teslin
    kalem poseduje dva odvojena kola primarno i sekundarno. Primarno kolo se sastoji iz
    kondenzatora (dve provodne ploe izmeu kojih se nalazi neki izolator) i induktora,
    povezanih tako da formiraju tzv. rezervoarno kolo. Naime, kondenzator skladiti energiju u
    svom elektrinom polju, dok induktor skladiti energiju u svom magnetnom polju. Kada se
    kondenzator i induktor poveu paralelno, njihova kombinovana energija se kree napred-
    nazad od kondenzatora do induktora. Povezivanjem primarnog Teslinog kalema sa izvorom
    naelektrisanja dobija se sistem isporuivanja naelektrisanja ija se energija u rezervoarnom
    kolu kree napred-nazad. Sekundarno kolo se sastoji od namotaja ice i nekoliko elektroda.
    Ovi namotaji se nalaze u istom delu prostora koji zauzima induktor primarnog kola.
    Promenljivo magnetno polje stvara elektrino polje koje potiskuje naelektrisanje du
    sekundarnog kalema, a kada naelektrisanje izae iz sekundarnog kalema, ono poseduje veoma
    veliku energiju, to predstavlja visokonaponsko naelektrisanje, koje se akumulira u brojnim
    elektrodama sekundarnog kalema i meusobno se potiskujui stvara brojne iskrice. Za razliku
    od veine kola koja moraju da formiraju zatvorene petlje, Teslin kalem sekundarnog kola to
    ne mora, poto je Teslin kalem u svom originalnom obliku proizvodio napon od 10-12
    miliona Volti, to je dovoljno da izazove elektrino pranjenje u vazduhu (munju) du
    etrdesetak metara. Naime, njegove krajnje elektrode odbacuju naelektrisanje u okolni
    prostor, a mnoge varnice e nai svoj put kroz vazduh ka drugim elektrodama. Poto se
    pravac struje elektrona kroz sekundarni kalem stalno menja napred-nazad, Teslin kalem
    predstavlja visoko-frekventni ureaj ije se naelektrisanje elektroda menja od pozitivnog ka
    negativnom i obrnuto i po nekoliko miliona puta u sekundi. Ova brza promena naelektrisanja,
    kao i promenljivo elektrino i magnetno polje ine Teslin kalem, izmeu ostalog i veoma
    snanim emiterom elektromagnetnih talasa.

    - ta je to magneto?

    Mnogim malim mainama za ianje trave, testerama i drugim benzinskim motorima
    ponekad nije potrebna baterija za paljenje motora, jer oni u svrhu stvaranja elektrine energije
    za rad sveica koriste magneto. Magneto se takoe, koristi i u mnogim malim avionima
    (umesto elektrinog startnog motora) jer je veoma pouzdan. Zadatak svakog sistema za
    paljenje motora je da stvori ekstremno veliki napon (reda veliine 20 000 Volti) u pravom
    trenutku. Visoki napon na sveicama uzrokuje skok varnice koja pali gorivo u motoru.
    Magneto je u osnovi, elektrini generator, ali koji ne slui u svrhu stvaranja kontinualne struje
    elektrona, ve periodinog visokonaponskog pulsa. Magneto predstavlja obratni (inverzni)
    elektromagnet. U elektromagnetu postoje namotaji ice oko gvozdene ploe (tzv. armature).
    Kada preko baterije provodimo struju elektrona kroz namotaje ice, kalem stvara magnetno
    polje u armaturi. U generatoru, ovaj proces je obrnut. Magnet se pomera pored armature to
    dovodi do stvaranja elektrine struje u kalemu. Magneto se sastoji iz pet delova: armature
    (najee oblika slova U iji su krajevi usmereni ka zamajcu motora), primarnog kalema od
    oko 200 namotaja debele ice oko jednog kraja armature, sekundarnog kalema od oko 20 000
    namotaja veoma tanke ice oko primarnog kalema, jednostavne elektronske kontrolne jedinice
    pod imenom elektronsko paljenje i para jakih stalnih magneta ugraenih u zamajac motora.
    Kada ovi jaki magneti prolete pored armature, oni u njoj indukuju magnetno polje, koje dalje
    indukuje malu koliinu struje u primarnom i sekundarnom kalemu. Meutim, iz ovako male
    struje je neophodno dobiti ekstremno veliki napon. Stoga, kada magnetno polje u armaturi
    dostigne svoj maksimum, elektronska kontrolna jedinica se otvara, to prekida tok struje kroz
    primarni kalem i uzrokuje nagli skok napona (do oko 200 Volti). Sekundarni kalem, koji
    poseduje sto puta vie namotaja od primarnog kalema, pojaava ovaj napon do oko 20 000
    Volti, a ovaj napon se dovodi na sveicu koja stvara varnicu pomou koje se pali gorivo u
    motoru.

    - Kako nastaju munje?

    U optem sluaju, munje nastaju u oblacima. Kombinovanjem strujanja vazduha i
    pomeranja estica leda i vode, u oblacima dolazi do razdvajanja pozitivnog i negativnog
    naelektrisanja. U najjednostavnijem sluaju, pozitivno naelektrisanje se skuplja blizu vrha
    oblaka, a negativno u okolini dna oblaka. Kada se pri dnu oblaka skupi dovoljno velika
    koliina negativnog naelektrisanja, na Zemlji ispod oblaka se stvaraju oblasti koncentrisanog
    pozitivnog naelektrisanja privuene, tj. indukovane od strane skoncentrisanog negativnog
    naelektrisanja na dnu oblaka. Kada je oblak dovoljno veliki i kada se na njegovom dnu skupi
    dovoljno velika koliina slobodnog naelektrisanja (elektrona i negativno naelektrisanih jona),
    struja negativnog naelektrisanja nalazi svoj put ka Zemlji. Kada ova struja prie Zemljinom
    tlu dovoljno blizu, struja pozitivnog naelektrisanja joj se penje u susret. Na mestu susreta
    dolazi do elektrinog pranjenja, odnosno rekombinovanja pozitivnog i negativnog
    naelektrisanja u neutralne estice. Ovu svetlosnu pojavu sa Zemlje opisujemo kao munju. Na
    mestu udara munje u Zemlju dolazi do naglog bogaenja zemljita sa azotom koji se oslobodi
    iz atmosfere i iz kinih kapi, a neki naunici smatraju da su munje tokom evolucije odigrale
    kljunu ulogu prilikom obezbeivanja velikih koliina energija kako bi nastale prve
    aminokiseline od kojih su zatim nastali proteini, molekuli nosioci ivog sveta.

    - ta su to kuglaste munje?

    U skladu sa statistikim ispitivanjem iz 1960. godine, oko 5 % ljudske populacije sa
    Zemlje je barem jednom u ivotu videlo loptastu munju. Premda jo uvek nije utvreno da li
    se loptaste munje, slino obinim munjama sastoje od plazme ili predstavljaju neku
    hemiluminiscentnu pojavu, one imaju oblik svetlee sfere veliine otprilike jedne fudbalske
    lopte. One se najee pojavljuju tokom oluja sa grmljavinom, mogu se pojaviti zajedno sa
    obinom munjom, ali i bez nje. Vreme trajanja ove svetlosne lopte na nebu je izmeu
    nekoliko sekundi i nekoliko minuta, premda je njeno proseno trajanje oko 25 sekundi. Vreme
    zadravanja lopte na nebu zavisi od njenog sjaja, kao i od veliine. to je loptasta munja vea
    i manje sjajna, ona due traje. Loptaste munje mogu biti razliitih boja, a narandaste i plave
    posebno dugo traju. Loptaste munje se najee kreu paralelno sa Zemljom (oko metar iznad
    njene povrine), brzinom od oko 3 metra u sekundi i sa povremenim vertikalnim skokovima.
    Ponekad ispadnu iz oblaka, a ponekad se materijalizuju na otvorenom prostoru ili u kui, a
    ponekad uu u kuu kroz vrata, otvoren ili zatvoren prozor, tanki nemetalni zid ili dimnjak.
    Loptaste munje se esto definiu kao bezelektrodno pranjenje (kod obine munje, elektrode
    su oblaci, ili je jedna od elektroda Zemlja) izazvano stojeim UHF (visokofrekventnim radio)
    talasima nepoznatog porekla. Po jednoj drugoj teoriji, loptaste munje su uzrokovane
    atmosferskim maserom mikrotalasnim laserom koji ima znatno manju energiju, a ija je
    zapremina nekoliko kubnih kilometara. Po ovoj teoriji, maser nastaje kada rotacioni
    energetski nivoi molekula vode postanu inverzno naseljeni (tj. kada je vie rotaciono
    pobuenih molekula nego to je molekula u osnovnom rotacionom stanju) pod dejstvom
    kratkotalasnih elektromagnetnih pulseva pod dejstvom olujnog pranjenja. Kroz inverzno
    naseljenu oblast vazduha, fotoni teko mogu da prolaze, jer dolazi do MASER (Microwave
    Amplification by Stimulated Emission of Radiation) efekta. Ukoliko zapremina inverzno
    naseljenog vazduha nije isuvie velika ili zatvorena (kao u sluaju aviona ili podmornica u
    kojima se ponekad pojavi ovakva munja), sudari izmeu molekula e dovesti do opadanja
    inverzne naseljenosti. Meutim, kada je zapremina inverzno naseljenog vazduha dovoljno
    velika, maser moe stvoriti lokalizovano elektrino polja ili tzv. soliton, poznatiji kao loptasta
    munja. Za razliku od loptastih munja koje se pojave u kui, gde ne prave nikakvu tetu
    ukoliko je kua dobro uzemljena, loptaste munje na otvorenom prostoru se gase ili neujno ili
    veoma eksplozivno, pri emu od sebe odbacuju uglavnom provodne materijale, ali ne i
    dielektrike.

    - Kako moemo da napravimo elektrinu bateriju?

    Kada se tapi koji je napravljen od nekog prelaznog metala, kao to je bakar, zagnjuri
    u rastvor njegovih jona (kao npr. bakar sulfat), uspostavlja se ravnotea izmeu metala u
    vrstom stanju i metala u vidu tenih jona. Kada se neto metala od koga je napravljena ipka
    rastvori, atomi metala e odavati elektrone i uspostaviti negativno naelektrisanje na povrini
    tapia. Ovakav sistem se naziva poluelijom, a veliina ovog nagraenog negativnog
    naelektrisanja zavisi od toga koliko je metal jako redukciono sredstvo (redukciona sredstva
    odaju svoje elektrone tokom reakcije, za razliku od oksidacionih sredstava koji ih primaju).
    Stoga, ako poveemo dve poluelije napravljene od dva raznorodna metalna tapia, jedan od
    njih e posedovati vei negativni potencijal od drugog i izmeu njih e se uspostaviti odreeni
    napon (tj. razlika potencijala) koja e uzrokovati kretanje elektrona sa tapia koji poseduje
    vei negativni potencijal ka tapiu manjeg negativnog potencijala. Ukoliko bakarnu
    polueliju i polueliju od cinka spojimo napraviemo jednu tzv. Danijelovu eliju koja e
    moi da stvara dovoljno intenzivnu elektrinu struju koja bi mogla da odrava sijalicu
    upaljenom. Jedan od najlakih postupaka za pravljenje jedne baterije u vidu Danijelove elije,
    izgledao bi ovako: napunite jedan bakarni sud sa rastvorom bakar sulfata; uzmite, zatim,
    jedno porozno ane (tako da elektroni mogu da prolaze kroz njega), napunite ga rastvorom
    cink sulfata i stavite u bakarni sud. Proverite da se rastvor cink sulfata, sluajno ne preliva u
    posudu sa bakar sulfatom. Potopite sada tapi od cinka u ane sa rastvorom cink sulfata,
    tako da mu vrh ostane u vazduhu. Poveite sada jedan kraj sijalice sa tapiem od cinka, a
    drugi kraj sa bakrenim sudom. Sijalica e zasvetleti jer e se uspostaviti tok elektrona izmeu
    dve elektrode baterije, a struja e prolaziti kroz vlakno sijalice.

    - Kako se neke baterije mogu ponovo puniti?

    Sve baterije izvode elektrohemijsku reakcije radi dobijanja korisne energije, a u okviru
    ovakvih reakcija, na katodi, tj. negativnoj elektrodi, deava se elektrohemijska oksidacija, dok
    se na anodi, tj. pozitivno naelektrisanoj elektrodi odigrava elektrohemijska redukcija, a
    istovremenost oba ova procesa omoguava tok elektrona od anode do katode, a oni su sa
    svojom energijom u stanju da pokreu razne ureaje. Da bi se baterije mogle ponovo napuniti,
    jedan od neophodnih preduslova je da hemijske reakcije koje se deavaju u njoj prilikom
    njenog pranjenja, mogu biti izvrene u suprotnom pravcu kada se na bateriju primeni
    suprotno usmerena elektrina struja. U nikl-kadmijumskum baterijama se tokom rada baterije
    stvaraju kadmijum hidroksid (Cd(OH)
    2
    ) i nikl hidroksid (Ni(OH)
    2
    ), koji se mogu ponovo
    preobratiti u poetne elektrodne materijale (Cd i NiOOH), prilikom ponovnog punjenja
    baterije, tj. preusmeravanja toka elektrine struje. Osim neophodne reverzibilne hemijske
    reakcije, baterija mora biti sposobna da podlee reverzibilnoj reakciji veoma efikasno, kako bi
    se mogla puniti nekoliko stotina ili hiljada puta, a alkalne baterije, koje se baziraju na
    pretvaranju MnO
    2
    i cinka u Mn
    3
    O
    4
    i ZnO predstavljaju odlian primer ovog poslednjeg
    zahteva.

    - Kako istroene baterije ponekad prorade same od sebe?

    Poveite icom jedan ugljenini tapi i jedan tapi od cinka, potopite ih jednim
    svojim krajem u rastvor sumporne kiseline i dobiete jednu bateriju. Elektroni e tei od
    tapia od cinka (anoda) kroz provodnu icu ka tapiu od ugljeniku (katoda). Poto e tapi
    od cinka (anoda) postati pozitivno naelektrisan, na njemu e se taloiti negativno naelektrisani
    sulfatni joni iz kiselog rastvora u eliji, dok e se na povrini negativno naelektrisanog
    ugljeninog tapia (katoda) izdvajati pozitivni joni vodonika. Gas vodonika e se nagraditi
    na povrini ugljenine elektrode i nakon relativno kratkog vremena e prekriti najvei deo
    njene povrine. Ovaj sloj vodonika koji oblae ugljenik e spreavati dalje odigravanje
    reakcije u eliji i mi emo zakljuiti da se baterija potroila. Meutim, ako ostavite bateriju
    neko vreme sa strane ili je malo prodrmate, malo adsorbovanog vodonika e se rastvoriti u
    kiselom rastvoru i baterija e ponovo moi da se koristi. U svakoj bateriji se moe desiti
    slina stvar, bilo da je to alkalna baterija iz none svetiljke ili olovna baterija iz automobila. U
    svakom sluaju se tokom rada baterije, reakcioni proizvodi u sve veoj meri nagomilavaju na
    krajevima baterije, to dovodi do usporavanja reakcije i slabljenja rada baterije. to je vei
    odvod baterije, to e se proizvodi reakcije bre nagomilavati na elektrodama, a ovakve
    baterije e se i u veoj meri oporavljati nakon odmaranja.

    - ta su to gorivne elije?

    Gorivne elije su elektrohemijski ureaji koji pretvaraju energiju hemijske reakcije u
    elektrinu struju, vodu i toplotu. Za razliku od elektrinih elija ili baterija, gorivne elije ne
    mogu da pregore i ne zahtevaju ponovno punjenje, ve funkcioniu sve dok se gorivo i
    oksidaciono sredstvo kontinuirano dovode u eliju. Gorivna elija se sastoji iz anode, na koju
    se dovodi gorivo (najee vodonik, ali sve ee i amonijak, hidrazin, fosforna kiselina, neki
    ugljeni hidrat ili baza, vrsti oksid ili metanol) koje joj predaje elektrone; i katode, na koju se
    dovodi oksidaciono sredstvo (najee vazduh ili kiseonik) koje preuzima elektrone,
    prethodno osloboene na anodi i provedene kroz spoljanje kolo. Izdvajanjem elektrona na
    anodi stvaraju se protoni koje privlai katoda, gde dolazi do njihovog rekombinovanja sa
    redukovanim atomima kiseonika i formiranja molekula vodene pare, jedinog nus-proizvoda
    gorivnih elija. Dve elektrode su odvojene jonskim provodnim elektrolitom, a struja elektrona
    koja protie kroz spoljanje kolo izmeu anode i katode koristi se za napajanje nekog
    elektrinog aparata ili za rad automobila ili nekog drugog vozila. Iako gorivne elije
    predstavljaju jedan od najistijih izvora energije jer ne koriste sagorevanje, osloboena
    energija iz ovakvih sistema je jo uvek dosta manja od izvora energije u vidu motora sa
    unutranjim sagorevanjem. Nekoliko planetarnih kompanija intenzivno radi na razvijanju
    gorivnih vodoninih elija koje bi trebalo da u budunosti u potpunosti zamene motore sa
    unutranjim sagorevanjem koje koriste dananji automobili. U skladu sa procenama trita,
    smatra se da e 2010. godine, oko 8 % automobila koristiti izvor energije u vidu gorivnih
    elija, a takoe, smatra se da e njihova ira upotreba znaajno smanjiti zagaenje vazduha i
    potronju nafte.

    - Kako radi elektrini motor?

    Da bi rotor elektrinog motora poeo da se okree, potrebno je na njega delovati
    torzijom (silom koja izaziva rotaciju). Torziju, najee, stvaraju magnetne sile koje deluju
    izmeu magnetnih polova rotora i magnetnih polova na stacionarnom delu motora. Privlane
    ili odbojne sile privlae ili odbijaju od sebe spoljanjost rotora, stvarajui tako torziju koja
    polako, pa zatim sve vie i vie ubrzava rotor sve dok trenje objekta koji je zakaen za njega
    ne smanji ukupnu torziju do nule. Tada, poto sila vie ne deluje na rotor, on nastavlja da se
    okree konstantnom ugaonom brzinom. Kako rotor, tako i stacionarni deo motora su
    namagnetisani. Sile izmeu ovih magneta su upravo ono to stvara torziju. Premda se
    permanentni magneti esto koriste u elektromotorima, barem neki od magneta u motoru mora
    biti elektromagnet, jer se motor moe okretati samo ukoliko neko od magnetnih polja u njemu
    stalno menja svoj polaritet dok se rotor okree. Tako, dok se rotor trudi da to je mogue vie
    priblii raznoimene magnetne polove, polovi se menjaju tako da se rotor konstantno okree
    pokuavajui da pronae optimalni poloaj polova koji naravno, odgovara minimalnom
    energetskom stanju itavog sistema, odnosno motora. Jednostavan elektrini motor moemo
    napraviti ukoliko oko rotirajueg dela naeg motora obmotamo elektrinu icu kroz koju
    emo propuitati struju i zatim ovaj rotor postavimo izmeu dva magneta, tako da su
    raznoimeni magnetni polovi ova dva magneta okrenuti blie rotoru (iznad rotora je severni, a
    ispod njega juni magnetni pol ili obrnuto). Proputajui elektrinu struju kroz namotaje ice
    na rotoru, formirae se magnetno polje oko njega, jer kao to znamo, svako naelektrisanje u
    pokretu proizvodi oko sebe magnetno polje. Meutim, tano kada magnetno polje rotora bude
    okrenulo konstrukciju rotora tako da njegov juni magnetni pol priblii severnom, a severni
    junom polu susednih magneta, promeniemo smer elektrine struje u namotajima ice oko
    rotora, tako da e se tako i severni pol njegovog magnetnog polja pretvori u juni, a juni u
    severni, pa e tako rotor teiti da se okrene za jo 180
    o
    kako bi opet postavio svoje polove u
    optimalan poloaj, ali emo mi neposredno pre nego to on bude to izveo opet obrnuti smer
    elektrine struje kroz namotaje ice oko njega i tako emo ga stalno vrteti u krug. Ukoliko za
    rotor motora zakaimo neki ureaj, kao npr. sistem traka i tokia, moi emo da energiju
    rotacije motora prevedemo u mehaniku energiju kojom emo obavljati razne poslove.

    - ta je to statiki elektricitet?

    Jedan od najpopularnijih kolskih naunih eksperimenata je onaj kada proeljamo
    kosu, a zatim sa eljem privuemo listie papira sa stola. Uzrok ovom privlaenju papira ka
    elju je upravo statiki elektricitet. Slino tome, kada protrljamo stakleni tapi sa svilenom
    tkaninom ili pare ilibara sa vunom, stvorie se statiki elektricitet koji e biti u stanju da
    privue male parie plastike ili papira (re elektron zapravo i potie od grke rei za ilibar).
    Takoe, tokom hladnih zimskih dana nam se moda desilo da se statiki elektricitet nagradi u
    naem telu i da zatim u vidu iskre skoi na neko drugo telo ili pare metala kada dodirnemo
    npr. kvaku na vratima. Naime, sva materija oko nas je sainjena od atoma, koji se priblino
    mogu zamisliti kao pozitivno naelektrisana jezgra (koja se sastoje od pozitivno naelektrisanih
    protona i neutralnih neutrona) oko kojih krue elektroni. Materija je najee neutralna, to
    znai da sadri podjednak broj protona i elektrona. Meutim, neki atomi znatno jae vezuju za
    sebe elektrone od nekih drugih materija. Koliko je najslabije vezani elektron u atomu stabilan
    definie jonizacioni potencijal atoma koji predstavlja koliinu energiju koju je potrebno
    predati atomu da bi iz njega izleteo najslabije vezani elektron. Kada protrljamo dva razliita
    materijala, pod dejstvom trenja dolazi do blsikih susreta izmeu atoma sa povrine dva
    predmeta prilikom kojih neki od atoma imaju dovoljno energije da prevaziu energetsku
    vrednost jonizacionog potencijala i da izbiju poneki elektron iz ponekog atoma. Osloboeni
    elektroni se zatim privlae ka jednom od materijala gde poveavaju njegovo ukupno
    negativno naelektrisanje koje je zatim u stanju da privlai suprotno naelektrisane predmete
    (npr. listie papira). U zavisnosti od svog jonizacionog potencijala, svi atomi nalaze svoje
    mesto na odreenom delu triboelektrine krive. Ukoliko materijal lako oslobaa svoje
    elektrone u kontaktu sa drugim materijalom, onda je on pozitivniji na ovoj krivoj i obrnuto.
    Ukoliko bismo poreali neke od svakodnevnih materijala od pozitivnom ka negativnom kraju
    triboelektrine krive, dobili bismo jedan ovakav niz: ljudske ruke (veoma pozitivne), zeje
    krzno, staklo, ljudska kosa, najlon, vuna, krzno, olovo, svila, aluminijum, papir, pamuk, elik
    (neutralan), drvo, ilibar, tvrda guma, nikl, bakar, mesing, srebro, zlato, platina, poliester,
    stiren (stiropor), saran traka, poliuretan, polietilen (kao selotejp), polipropilen, vinil (PVC),
    silicijum, Teflon (veoma negativan). Relativan poloaj dve supstance u triboelektrinom nizu
    nam kae kako e se one ponaati kada dou u kontakt. Staklo protrljano sa svilom uzrokuje
    razdvajanje naelektrisanja, jer se oni nalaze neto udaljeni u nizu, a isto vai i za ilibar i
    vunu. to je vee rastojanje u nizu, to e se vie naelektrisanja osloboditi u kontaktu dva
    materijala. Materijal koji primi osloboeno naelektrisanje putem kontakta postaje negativno
    naelektrisan, dok drugi materijal postaje pozitivno naelektrisan. Upravo ova neravnotea
    naelektrisanja se naziva statikim elektricitetom. to je vea dodirna povrina izmeu
    materijala u kontaktu i to je manja vlanost, to e vei napon (razlika elektrinih potencijala)
    izmeu materijala moi da se uspostavi, a ovaj napon je u stanju da dostigne vrednosti i od
    nekoliko desetina hiljada Volti.

    - ta je to Van de Grafov generator?

    Ukoliko ste nekada protrljali kosu sa plastinim balonom, onda znate da elektroni
    preskau sa vae kose na balon, pa ste usled ovako stvorenog elektrinog polja, mogli balon
    da nosite zalepljen za kosu. Meutim, ukoliko ste nekada dodirnuli jedan ureaj koji poseduje
    jednu kuglu veliine fudbalske lopte, montirane na postolju, a vama je tada u trenutku dodira,
    skoila kosa na glavi, onda sigurno znate da ste dodirnuli Van de Grafov generator. Ovaj
    ureaj koji stvara statiki elektricitet iji napon moe dostii i vie od 20 miliona Volti,
    izumeo je ameriki fiziar Robert Dejmson Van de Graf (Robert Jameson Van de Graaff)
    1931. godine kako bi se dodatno poveavala energija u ranim akceleratorima estica. Van de
    Grafovi generatori se esto opisuju kao elektrostatiki ureaji konstantne struje. Naime, kada
    opteretimo Van de Grafov generator, jaina struje ostaje ista, ali se menja napon. Kada
    prilazimo sferi Van de Grafovog generatora sa uzemljenim objektom, napon se smanjuje, ali
    struja ostaje ista. S druge strane, baterije su poznate kao ureaji konstantnog napona, jer
    koliko god da ih opteretimo, napon na njihovim krajevima ostaje isti. Postoje dva tipa Van de
    Grafovih generatora, jedni koji se napajaju od strane izvora visokog napona i drugi, ei tip,
    koji koristi pojaseve i valjkove za napajanje. Ovaj, drugi tip Van de Grafovih generatora se
    sastoji od motora, dva valjka, pojasa, dva skupa etkica i izlaznog terminala (najee metalne
    ili aluminijumske lopte). Kada se pokrene motor Van de Grafovog generatora, donji valjak
    (punja) poinje da okree pojas. Poto je pojas napravljen od gume, a donji valjak je obloen
    silicijumskom trakom, pod dejstvom trenja izmeu raznoimenih materijala dolazi do
    oslobaanja naelektrisanja na valjku (jer je na triboelektrinom nizu silicijum negativniji od
    gume). Poto je valjak znatno manji od trake, elektrino polje sa valjka je znatno jae na
    mestu na kome se nalaze skupovi etki. Ovo elektrino polje poinje da odbija elektrone u
    blizini skupa donjih etki (napravljenih od nekog provodnika, odnosno nekog metala) koje
    stoga postaju pozitivno naelektrisane, kao i da odvaja elektrone iz okolnih atoma vazduha,
    tako da u vazduhu izmeu valjka i etke postoje elektroni i pozitivno naelektrisani joni (ostaci
    atoma kada ih napusti jedan ili vie elektrona). Pozitivno naelektrisani atomi bivaju privueni
    ka negativno naelektrisanom valjku, ali im se na putu ispreava pokretna traka koja postaje
    dodatno prevuena pozitivno naelektrisanim esticama iz vazduha. Stoga, dokle god postoji
    vazduh u prostoru izmeu valjka i etke, pojas e se napajati naelektrisanjem. Teorijski, Van
    de Grafov generator bi ovako mogao da se napaja beskrajno dugo, premda praina u vazduhu
    uzrokuje ograniavanje nagomilavanja naelektrisanja na pojasu. S druge strane, pozitivno
    naelektrisani pojas prolazi i preko gornjeg valjka koje se nalazi u blizini gornjeg skupa etki,
    a u unutranjosti metalne sfere. Elektroni delimino naputaju etke, jer bivaju privueni
    pozitivno naelektrisanim pojasom, pa pozitivni joni iz vazduha bivaju privueni ka etki.
    Istovremeno, slobodni elektroni iz vazduha se kreu ka pojasu. Kada naelektrisano telo
    dodirne unutranjost metalne sfere, sfera preuzima svo njegovo naelektrisanje i telo postaje
    neutralno, a viak naelektrisanja se pojavljuje na spoljanjoj povrini sfere. Putem ovog
    efekta, Van de Grafov generator je u stanju da postigne napone vee od milion Volti, ali pri
    tome stvara i veoma male struje (male brzine toka naelektrisanja) pa se stoga slobodno moe
    dodirivati.

    - ta je to piezoelektricitet?

    Piezoefekat predstavlja pojavu polarizacije (razdvajanja naelektrisanja u elektrino
    neutralnim esticama tako da se pojavljuje dipolni elektrini momenat) estica nekog
    materijala pod dejstvom mehanikog naprezanja. Drugim reima, kada delujemo pritiskom na
    neke posebne supstance (feroelektrini materijali, kvarc, kao i neke keramike) doi e do
    razdvajanja naelektrisanja, pa i do stvaranja raznoimeno naelektrisanih oblasti u materijalu, pa
    stoga i do pojave napona du kristala koji u nekim sluajevima moe biti prilino visok.
    Piezoelektrine supstance se koriste kao: upaljai (na dugme) rotilja ili kamina, biperi (u
    digitalnim satovima, stereo zvunicima i mnogim drugim elektronskim ureajima sa kojih se
    uje bip), izvori zvuka u eho sonarima, delovi aparata za lociranje riba i ultrazvunih
    ureaja, fonografske igle (na gramofonima), vremenske baze u vidu kvarcnih kristala
    digitalnih satova, koriste se u kristalnim mikrofonima za prevoenje zvunog signala u
    elektrini signal itd. Tako, npr. u upaljaima za kamin ili rotilj, kada pritisnemo dugme, eki
    udara piezoelektrini kristalni materijal i proizvodi napon od nekoliko hiljada Volti du
    povrine kristala. Ovako visoki napon dovodi do pojave varnice koja pali okolni gas.
    Piezoelektrini materijali mogu raditi i u suprotnom smeru primenite napon du kristala i
    njegov oblik e se promeniti. Ova promena dimenzija kristala je najee veoma mala, ali je
    dovoljna da bi npr. mogla da pokree male zvunike.

    - ta je to Halov efekat?

    Kada u metalu postoji elektrino polje, ono dovodi do pojave slobodnog naelektrisanja
    u njemu. Elektrino polje deluje silom na naelektrisane estice koje ine struju kreui se
    izmeu dva kraja provodnog metala. Ukoliko sada postavimo jednu metalnu ipku kroz koju
    protie struja sa leva na desno u magnetno polje iji je pravac normalan na ipku, magnetna
    sila e gurati pozitivno naelektrisane estice ka vrhu ipke, a elektrone ka dnu u sluaju da se
    struja prenosi upljinama, ili e gurati elektrone ka vrhu ipke, a pozitivno naelektrisane
    estice ka dnu ipke ako se struja prenosi elektronima. U oba sluaja se uspostavlja merljivo
    elektrino polje izmeu gornje i donje povrine ipke, koje se naziva Halov potencijal, i koje
    u velikoj meri zavisi od jaine primenjenog magnetnog polja. Ovu pojavu uspostavljanja
    merljivog napona izmeu suprotnih povrina nekih materijala postavljenih u magnetno polje
    otkrio je Edvin Hal (Edwin Hall) 1879. godine. Znak razlike potencijala (+ ili -) izmeu
    gornje i donje povrine ipke odreuje da li su nosioci naelektrisanja upljine ili elektroni.
    Kod poluprovodnika, Halov efekat se najvie koristi za procenu dopingovanja i polariteta
    poluprovodnikih materijala. Elektrini pretvarai na bazi Halovog efekta se koriste u
    mnogim ureajima dananjice u svrhu merenja magnetnog polja i prevoenja ovog merenja u
    napon, a u stanju su da detektuju fluktuacije magnetnog polja reda veliine jednog stotog dela
    Gausa. Takoe, mnogi drugi moderni elektronski ureaji koriste Halov efekat. Tako, npr.
    kompjuterska tastatura koristi Halov efekat u svrhu snimanja kada je odreeni taster pritisnut,
    a antilock konice koriste pretvarae na bazi Halovog efekta radi detektovanja promene
    ugaone brzine automobila, to se zatim koristi za izraunavanje pogodnog koionog pritiska
    na svakom toku.

    - Zato je tano izmeu dva jednaka ali raznoimena naelektrisanja
    elektrini potencijal jednak nuli, a elektrino polje nije?

    Na mestima na kojima je elektrini potencijal jednak nuli, elektrino polje najee
    nije jednako nuli. Elektrini potencijal predstavlja skalarnu veliinu koja je mera elektrine
    potencijalne energije koju bi jedinino naelektrisanje (najmanje stabilno naelektrisanje u
    prirodi koje je jednako naelektrisanju koje nose jedan elektron ili jedan proton, odnosno 1,6
    10
    -19
    Kulona) posedovalo u odreenoj taki prostora. S druge strane, elektrino polje
    predstavlja vektorsku veliinu (to znai da za razliku od elektrinog potencijala kao skalarne
    veliine, poseduje kako intenzitet, tako i pravac i smer) koja je jednaka elektrinoj sili koja bi
    delovala na jedinino naelektrisanje u odreenoj taki prostora. Meutim, ove dve veliine su
    veoma bliske s obzirom da je sila jednaka negativnom izvodu (brzini rasta) potencijalne
    energije, a elektrino polje predstavlja negativan trodimenzionalni izvod elektrinog
    potencijala. Drugim reima, elektrino polje predstavlja meru brzine promene elektrinog
    potencijala, s tim to je usmereno ka maksimalnoj negativnoj promeni elektrinog potencijala.
    Premda je tano izmeu dva jednaka, ali raznoimena naelektrisanja (jedno je pozitivno, a
    drugo negativno) elektrini potencijal jednak nuli, on se veoma brzo menja ukoliko bismo
    krenuli da se pribliavamo ka jednom ili drugom naelektrisanju. Stoga, u ovoj centralnoj taki
    i elektrino polje nije jednako nuli, ve poseduje odreeni intenzitet, a po dogovoru je
    usmereno od pozitivnog ka negativnom naelektrisanju (premda se i po dogovoru
    naelektrisanje elektrona nazvalo negativnim, a protona pozitivnim). Analogni sluaj bismo
    imali u sluaju automobila na putu. Naime, nadmorska visina automobila je mera njegovog
    potencijala u gravitacionom polju Zemlja koji je analogan elektrinom potencijalu u sluaju
    elektrinog polja, a gravitaciona sila koja deluje na automobil je analogna elektrinom polju.
    Gravitaciona sila koja deluje na kola zavisi od nagiba puta (izvoda rastojanja du puta po
    nadmorskoj visini), ali ne i od nadmorske visine na kojoj se nalaze kola. Drugim reima, kada
    bi kola poela da se kotrljaju nanie, gravitaciona sila usmerena nadole bi nastavila da deluje
    na kola ak i kada bi se ona nala na nivou mora, odnosno na mestu gde je potencijal
    automobila jednak nuli. Sila koja deluje na kola, zapravo, uopte ne zavisi od nadmorske
    visine na kojoj se nalaze kola ve samo od nagiba puta.

    - Koliko se brzo kreu elektroni kroz bakarnu icu?

    Brzina kretanja elektrona kroz neki provodni materijal, npr. kroz tipinu bakarnu icu,
    definie se pomou njihove srednje brzine u pravcu kretanja struje koja se jo naziva drift
    brzinom. Pojedinani elektroni se ne kreu kroz provodnik u pravim linijama, ve se kreu u
    cik-cak pravcu, jer menjaju svoj pravac i smer svaki put kada se sudare sa nekim atomom koji
    ini materijal provodnika. Stoga je drift brzina kretanja elektrona kroz provodni materijal u
    pravcu struje veoma mala. I pored toga to je brzina kretanja pojedinanih elektrona bliska
    brzini svetlosti, drift brzina elektrona kroz bakarnu icu poprenog preseka od 3 mm
    2
    i pri
    jaini struje od 10 ampera, iznosie samo oko etvrtinu milimetra u sekundi. Ipak, elektrini
    ureaji se skoro trenutno upale kada ukljuimo struju, jer je iniciranje elektrine struje u
    provodniku analogno putanju vode kroz batensko crevo koje je ve ispunjeno vodom. im
    odvrnemo slavinu i pustimo mlaz, voda sa drugog kraja creva e potei.

    - ta je to superprovodljivost?

    Superprovodljivost je osobina nekoliko metalnih i keramikih materijala (posebno
    keramika na bazi bakar oksida) da prilikom hlaenja do temperatura izmeu apsolutne nule (-
    273
    o
    C) i oko 100
    o
    C (koliko danas iznosi rekordno visoka temperatura na kojoj je neko
    jedinjenje superprovodno), dolazi do nestanka njihovog elektrinog otpora. Prilikom kretanja
    elektrona kroz obian metal, oni se sudaraju sa vibrirajuim esticama materijala i gube
    energiju u vidu osloboene toplote. Meutim, u jednom superprovodniku, elektroni putuju u
    parovima i brzo se kreu izmeu atoma, bez ikakvog gubitka energije. Naime, kada se
    elektroni nalaze u sredini krunog oblika i to u obliku elektronskih parova, njihov kvantni
    talas (sve estice su istovremeno i talasi) koji prolee prstenom, u stanju je konstantne
    energije koju dejstvo obinog otpora ne moe da poremeti. Takvi superprovodni elektroni
    ponaaju se tada podjednako stabilno kao i elektroni koji krue oko jezgra, pa se stoga moe
    rei da su superprovodnici neto poput dinovskih, makroskopskih atoma. Niske temperature
    omoguavaju formiranje ovakvih parova elektrona, a kritina temperatura superprovodnosti
    predstavlja temperaturu ispod koje elektrini otpor supstance postaje jednak nuli. Naravno,
    svaki materijal poseduje uvek izvesnu dozu neistoa, pa stoga u stvarnosti superprovodna
    otpornost nikada nije jednaka nuli, ali u svakom sluaju, provodljivost jedne superprovodne
    ice je nekoliko redova veliine vea od provodljivosti najkvalitetnije trenutno dostupne
    konvencionalne provodne ice. Kritina temperatura superprovodljivosti, tj. temperatura na
    kojoj otpor postaje jednak nuli je razliita za razliite supstance, pa npr. za ivu iznosi 4,15 K,
    za kalaj 3,72 K, za aluminijum 1,19 K, za magnezijum diborid (MgB
    2
    ) 39 K, a za neke
    keramike materijale je vea od 50 K, te u sluaju nekih keramika dostie i temperature i od
    preko 220 K. Razne osobine superprovodnih materijala nalazie bogatu primenu u industriji
    budunosti. Tako je npr. Mejsnerov (Meissner) efekat osobina superprovodnih materijala da
    su neprobojni za sile magnetnog polja a ovaj efekat ve nalazi primenu u pravljenju super
    brzih, magnetno lebdeih vozova. Takoe, kada se dva superprovodnika spoje tankim slojem
    izolatora, dolazi do nesmetanog protoka (tuneliranja) parova elektrona sa jednog na drugi
    superprovodnik (Dozefsonov efekat), a ovaj efekat nalazi primenu u pravljenju super brzih
    elektronskih prekidaa, koje koriste minijaturni kompjuteri visokih brzina procesovanja
    podataka. Najdinaminija istraivanja u oblasti superprovodnih materijala odnose se na razvoj
    materijala koji bi bili superprovodni na sobnoj temperaturi, a i koji bi pri tome mogli lako da
    se sintetiu. Smatra se da bi ovakvo otkrie unelo revoluciju na polju elektronike i prenosa
    elektrine energije.

    - ta su to superprovodni magneti?

    Premda se i obini permanentni magneti i elektromagneti mogu koristiti za magnetno
    lebdenje, veina maglev vozova (vozovi koji lebde na inama) koristi superprovodne
    elektromagnete. Ovi specijalni elektromagneti su lagani, relativno jeftini i mogu da stvaraju
    jaka magnetna polja koja su potrebna za odravanje vozova iznad ina. Superprovodni
    materijali se zasnivaju na egzotinim materijalima poznatim i kao superprovodnici koji mogu
    da provode elektrinu struju bez ikakvih toplotnih, odnosno energetskih gubitaka. Dok su
    elektrine struje u obinim provodnim metalima podlone sudaranju sa atomima kristalne
    reetke i rasipanju energije, elektroni u okviru elektrine struje u superprovodnim
    materijalima putuju u parovima (odnosno u specifinom kvantnom stanju, tako da jedan
    elektron sledi drugog, dok parovi slede putanje elektronskih parova ispred sebe) ne rasipajui
    nimalo energije. Poto ne postoji nita to bi zaustavilo kretanje elektrona u superprovodnom
    materijalu, jednom putena struja kroz ovakav materijal e tei dokle god postoji materijal, a
    poto se prolaskom elektrine struje kroz provodnik stvara i magnetno polje (jer svaka
    naelektrisana estica u kretanju stvara magnetno polje, dok ubrzana naelektrisana estica
    stvara elektromagnetne talase), tako e i supeprovodnik kroz koji protie elektrina struja
    stvarati magnetno polje dokle god struja protie kroz njega. Tako, dok je obinom
    elektromagnetu stalno potreban dovod elektrine energije za odravanje magnetnog polja, sve
    to treba da uradimo u elektromagnetu sa superprovodnim icama je da pustimo struju kroz
    ove ice, spojimo dva otvorena kraja ice (tako da se formira petlja) i struja e kroz ice tei
    godinama. Premda ovu struju ne moemo da vidimo, magnetno polje koje je njena posledica
    lako moemo da detektujemo. Superprovodni magneti su idealni za elektrodinamiko
    levitiranje maglev vozova. Naime, elektrina struja se dovodi na superprovodne magnete voza
    jo u fazi njegove izgradnje, a kada se superprovodne ice zatvore u petlju, magnetima nije
    potreban dodatni izvor elektrine energije, naravno, sve dok se ovi magneti dre u dovoljno
    hladnoj sredini (u tu svrhu se koriste rashlaivake jedinice u vozu), jer superprovodni
    materijali poseduju superprovodna svojstva samo na niskim temperaturama (na
    temperaturama niim od 100
    o
    C, to je trenutno maksimalna temperatura ispod koje je jedan
    materijal superprovodan, premda ova temperatura zavisi od sastava i strukture materijala).

    - ta su to none naoare?

    None naoare pojaava slabu svetlost u nonim uslovima, a zasnivaju se na
    fotoelektrinom efektu, tj. pojavi da su svetlosni fotoni u stanju da izbijaju elektrone sa nekih
    metala. U optem sluaju, kada se uglaani tanjir izloi dejstvu elektromagnetnih talasa, on
    moe emitovati elektrone. Veliina emitovane struje elektrona zavisi od intenziteta i
    frekvencije svetlosti koja pada na predmet. Ovi, tzv. fotoelektroni e se emitovati samo
    ukoliko frekvencija svetlosti prelazi odreeni prag (kada energija fotona koje je jednaka
    proizvodu Plankove konstante i frekvencije fotona postane vea od maksimalne energije
    elektrona u materijalu), a vrednost ovog praga zavisi od same vrste materijala, pri emu
    metali poseduju najslabije vezane elektrone pa e najmanje energije biti potrebno da se oni
    udalje iz metala. U naoarima za nono posmatranje, fotoelektrini efekat se koristi za
    pojaavanje prisustva individualnih fotona. Naime, sistem soiva alje prikupljenu svetlost na
    staklenu plou obloenu sa fotoelektrinim materijalom. Izbijeni fotoelektroni se ubrzavaju
    kroz potencijalnu razliku od nekoliko stotina Volti nakon ega padaju na kanalnu plou
    koja se sastoji od malih rupica prenika od po nekoliko mikrona. Ove rupice poseduju
    provodnu povrinu i dodatnu potencijalsku razliku izmeu dve strane ploe. Kada
    fotoelektron udari u ovu mreastu plou, on jonizuje atome u taki sudara, to dovodi do
    stvaranja dodatnih nekoliko elektrona koji nastavljaju da se ubrzavaju du rupe i u daljim
    sudarima opet izbijaju po nekoliko elektrona. Ovaj deo ureaja se naziva fotomultiplikatorom
    i ima za cilj da povea broj elektrona u struji. Tako od jednog elektrona koji udari u rupu,
    nastane oko desetak hiljada elektrona koji napuste rupu. Ovi elektroni se dalje ubrzavaju do
    fluorescentnog ekrana gde ostavljaju trag koji nae oi mogu videti. Fotoni koji padaju na
    fotoelektrinu povrinu su diskretni i njihov broj varira sa vremenom. to je manja brzina
    pristizanja fotona, vee su fluktuacije bilo kog piksela, a ova pojava se manifestuje kao
    fluktuirajua osvetljenost ekrana ili tzv. fotonski um, koji spreava da ovaj ureaj bude
    beskonano osetljiv. Da bi se ublaio ovaj problem, dolazei fotoni se integriu za due
    vremenske periode uz pomo fluorescentnog ekrana ija se osvetljenost polako poveava i
    smanjuje. Meutim, postoje granice ovog integracionog vremena. Naime, predugo
    integraciono vreme e dovesti do razmazivanja slike po ekranu.

    - ta je to laserska svetlost?

    Laseri (Light Amplification by Stimulated Emission of Radiation) predstavljaju ureaje
    koji emituju koherentnu i monohromatsku svetlost, to znai da se ova svetlost sastoji od
    jednakoenergetskih fotona (istih talasnih duina i frekvencija) koji se kreu u fazi (bregovi i
    dolje svih talasa se poklapaju). Za razliku od svetlosti obine lampe, koja se emituje u svim
    pravcima, laserska svetlost je usmerena, to znai da se moe fokusirati du veoma uskog
    snopa, pa zbog toga i poseduje niz primena. U laserima, atomi odreene supstance (na primer,
    rubina koji emituje fotone talasnih duina od 694 nm) se pomou snopova obine svetlosti ili
    elektrinog pranjenja prevode u pobueno stanje, u kojima neki elektroni prelaze u
    visokoenergetskije atomske orbitale. Intenzivnim pobuivanjem atoma postavljenih izmeu
    dva ogledala, nakon odreenog vremena se postie inverzna naseljenost materije, odnosno
    stanje supstance u kome postoji vei broj pobuenih atoma od broja atoma u osnovnom
    stanju. Prelaskom elektrona iz vie-energetske u nie-energetsku orbitalu dolazi do
    emitovanja jednog fotona ija je frekvencija jednaka koliniku razlike u energijama izmeu ta
    dva stanja i Plankove konstante, a talasna duina fotona je jednaka koliniku brzine svetlosti i
    frekvencije fotona. Supstanca se nalazi u prostoriji sa parom paralelnih ogledala, razmaknutih
    na rastojanje jednako celobrojnom umnoku talasnih duina emitovanih fotona, kako bi se
    mogla formirati koherentna svetlost. Emitovani fotoni se odbijaju od ogledala i ponovo
    vraaju ka supstanci izazivajui pobuivanje jo veeg broja atoma, a na taj nain i za laser
    karakteristino stanje inverzne naseljenosti. Jedno od dva ogledala je posrebreno, to znai da
    se deo svetlosti koja padne na njega odbija od njegove povrine, dok se jedan deo proputa.
    Upravo ovaj proputeni deo svetlosti ini izlazni laserski snop svetlosti. U zavisnosti od tipa
    supstance koja emituje koherentnu svetlost, laseri se esto dele na: vrste (kao to su na
    primer, rubinski i neodimijumski laseri koji emituje infracrvenu svetlost na 1064 nm), gasni
    (helijumski i helijum-neonski laseri koji emituju crvenu svetlost ili ugljen dioksidni laseri koji
    emituju infracrvenu svetlost i esto se koriste za seenje ak i elinih predmeta), eksimerski
    (re koja je nastala od kombinacije rei pobuen (excited) i dimer predstavljaju smee
    nekog reaktivnog gasa kao npr. hlora ili fluora i nekog inertnog gasa kao npr. argona, kriptona
    ili ksenona, a smee u ovakvim laserima se tokom pobuivanja pretvaraju u dimere nakon
    ega emituju ultraljubiastu svetlost), poluprovodniki (tzv. diodni laseri koji emituju crvenu
    svetlost i veoma su male snage, pa se stoga koriste u svakidanjim elektronskim ureajima,
    kao to su CD plejeri ili laserski tampai), i laseri sa bojama (koji sadre rastvor neke
    organske boje, kao npr. rodamina, i mogu se podeavati tako da emituju lasersku svetlost
    raznih talasnih duina). Laseri danas na naoj planeti nalaze niz primena od merenja
    rastojanja od Zemlje do Meseca sa preciznou od manje od jednog milimetra, preko praenja
    brzine pomeranja kontinenata i oblaka, predvianja zemljotresa, oitavanja i snimanja
    kompakt diskova, pravljenja i oivljavanja holografskih zapisa, bruenja dijamanata, seenja
    metala, prenosa informacija du optikih vlakana, pa sve do pisanja po TV ekranima i
    oblacima.

    - Zato neki kablovi na sebi poseduju ogrlice?

    U jednom tipinom kompjuterskom sistemu, kablovi sa mia, tastature ili monitora
    najee poseduju du sebe postavljene cilindrine figure. Ovi cilindri se, takoe, skoro uvek
    sreu na kablovima za dovod struje kod ureaja (npr. skenera ili tampaa) koji koriste
    spoljanji transformator. Ovi cilindri se nazivaju feritnim ogrlicama ili feritnim
    priguivaima, a njihova uloga je redukovanje elektromagnetne interferencije (preklapanja
    elektromagnetnih talasa) i to posebno u radio-frekventnom opsegu. Jedna feritna ogrlica
    predstavlja nita drugo do uplji cilindar napravljen od ferita, supstance nastale meanjem
    (legiranjem) gvoe oksida sa nekim drugim metalom. Feritni cilindar je obloen slojem
    plastike koji je vidljiv spolja. Kompjuteri su elektronski ureaji koji stvaraju veliki um.
    Naime, matina ploa kompjutera poseduje oscilator koji radi na frekvenciji izmeu 300 i
    1000 MHz. Takoe, i tastatura poseduje svoj sopstveni procesor i oscilator, a i video kartica
    poseduje svoj oscilator koji pokree monitor. Svi ovi oscilatori emituju elektromagnetne
    talase ija je frekvencija jednaka frekvenciji njihovog oscilovanja, to najee pripada radio-
    frekventnom opsegu, tj. radio talasima (mada su esto prisutni i audio, kao i visoko-frekventni
    oscilatori). Ipak, najvei deo interferencije izmeu radio talasa sa ovih oscilatora se eliminie
    od strane kuita oko matine ploe i tastature. Ipak, drugi izvor radio uma kod kompjutera (i
    drugih elektronskih ureaja) su kablovi koji povezuju komponente kompjutera. Ovi kablovi se
    zapravo ponaaju kao veoma duge antene, koje usled prolaska struje kroz njih, emituju i radio
    talase u okolinu. Ovi radio talasi lako mogu da stupe u interferenciju sa signalima koje
    primaju okolni televizor, radio-aparat ili mobilni telefon. Kablovi takoe, mogu da prime
    radio signal nekog bliskog ureaja i da ga prenesu do kompjuterske komponente, gde e ovi
    neeljeni signali biti neoekivano primljeni. Stoga, feritne ogrlice oko kablova imaju osobinu
    eliminisanja nastalih radio signala du kabla. Na delu kabla na kome se nalaze, feritne ogrlice
    priguuju nastalu interferenciju izmeu radio talasa, pa se stoga one najee stavljaju na
    samim krajevima kablova. Umesto da nastave da putuju du kabla, radio signali se u feritnim
    ogrlicama prevode u toplotu.

    - Kako svetlucaju boine lampice?

    Nekada su se kao novogodinje lampice koristile male sijalice u boji ija je snaga
    iznosila oko 5 Vati, a radni napon 220 Volti, to je zahtevalo mnogo energije, a osim to su
    bile prilino skupe, ove sijalice su stvarale i velike koliine toplote tako da su lako mogle da
    istope stvari oko sebe. Meutim, prednost starih boinih lampica je bila u tome to su one
    bile povezivane paralelno, pa ukoliko bi se prekinulo usijano metalno vlakno na jednoj
    sijalici, ostale lampice bi nastavile da svetle. Sedamdesetih godina 20. veka su se prvi put
    pojavile tzv. mini-lampice koje zahtevaju napon od samo 2,5 Volti. S obzirom na ovako mali
    napon pojedinanih lampica, one su morale biti povezane redno, kako bi se mogle prikljuiti
    na zidni utika. Naime, niz od 96 2,5-Voltnih lampica daje ukupni napon ovog niza od 220
    Volti. Takoe, snaga mini-lampica je znatno nia od starih lampica (25 Vati za niz od 50
    sijalica), a i cena im je isto tako manja. Meutim, ove mini lampice su veoma osetljive na
    prekid rada samo jedne od njih. Ukoliko jedna sijalica pregori, i sve druge sijlaice u nizu e
    se ugasiti. Razlika izmeu dananjih novogodinjih lampica i mini-lampica je u tome, to se
    niz dananjih lampica nee ugasiti ukoliko jedna od sijalica pregori, ali hoe ako jednu od
    sijalica izvadimo iz njenog postolja. Uzrok ovome je u tome to dananje boine lampice
    sadre jedan specijalni prekida koji se u sluaju pregorevanja sijalice aktivira tako da
    nastavlja da provodi struju kroz sijalicu. U svakom sluaju, kod svih vrsta boinih lampica,
    mogua su dva naina za izvoenje svetlucanja. Mogue je npr. ubaciti samo jednu
    svetlucajuu lampicu u niz, tako da bi sve ostale sijalice u nizu simultano svetlucale. Ova
    svetlucajua sijalica sadri u sebi jednu bimetalnu traku kroz koju protie struja do metalnog
    usijanog vlakna. Kada se vlakno zagreje, ono prenosi toplotu do bimetalne trake koja se
    savija, prekidajui tako tok struje do vlakna i izazivajui gaenje sijalica. Kada se bimetalna
    traka ohladi, ona se ponovo ispravlja i pada na vlakno, ime se opet uspostavlja tok struje
    kroz vlakno i sijalica se ponovo pali. S druge strane, umesto upotrebe bimetalnih traka u
    sijlaicama, mogue je upotrebiti 16-funkcionalne kontrolere koji provode struju kroz eljene
    putanje. Jedan ovakav kontroler se sastoji od integrisanog kola i 4 tranzistora gde svaki
    pokree jedan od 4 niza za koje je vezan kontroler. Integrisano kolo predaje naredbe
    tranzistorima da pale 1 od 4 niza lampica. Podeavanjem redosleda paljenja ovih tranzistora
    mogue je dobiti razliite naine svetlucanja lampica.





    16. Muzika Zemlje i Kosmosa


    - Kako pevaju zvezde?

    ezdesetih godina 20. veka, astronomi su otkrili da nae Sunce vibrira kao jedan
    dinovski muziki instrument aljui oko sebe skladne note, odnosno dobro definisane zvune
    frekvencije. Energija koja pobuuje Sunce na emisiju ovih zvunih talasa potie iz
    turbulentnih strujeih oblasti neposredno ispod vidljive povrine Sunca. Ovo otkrie je dovelo
    do nastanka nove oblasti u astronomiji koja se naziva helioseizmologijom (u sluaju sluanja
    Sunca, dok se u sluaju sluanja i nekih drugih zvezda naziva astroseizmologijom) i
    primenom koje smo doli do znatno boljeg razumevanja unutranje fizike strukture Sunca.
    Naime, slino kao to detektovanjem i praenjem seizmikih talasa koji prolaze kroz Zemlju
    moemo da saznamo poneto o unutranjosti planete po kojoj hodamo, isto tako moemo i
    zvune talase sa Sunca koristiti za izuavanje detalja o Sunevoj strukturi. Turbulencijom u
    spoljanjim slojevima Sunca uzrokovani zvuni talasi dovode do oscilovanja Sunca pri
    odreenim frekvencijama, a najvie prouavan Sunev otkucaj srca traje 5 minuta. Tek
    tokom kasnog juna 2001. godine, astronomi iz La Silla opservatorije u ileu su otkrili zvuke
    sa prve zvezde van Sunevog sistema i to sa nama najblie, golim okom vidljive zvezde posle
    Sunca Alfa Kentaure A, udaljene neto vie od 4 svetlosne godine (oko 39 miliona miliona
    kilometara) od nas. Ova zvezda koja je po svojoj veliini, boji, temperaturi i starosti veoma
    slina naem Suncu, pokazuje i sline oscilacije sa sedmominutnim periodom, a njeni
    udisaji imaju amplitudu od samo 40 metara, to je veoma malo u poreenju sa njenim
    poluprenikom od 875 000 kilometara. Interesantno je i da je letelica Cassini koja se nalazi na
    svom putu ka planeti Saturn (do koje e stii 2004. godine), tokom decembra 2000. godine
    izmerila varijacije u magnetnom polju na veoma retkim esticama meuplanetarnog prostora,
    a ovi talasi koji se nalaze u radio-frekventnom opsegu, prevedeni su u zvuke, tako da se na
    ovaj nain moe zaista sluati muzika Kosmosa iz okoline Jupitera. Letelica Cassini je 8.
    decembra 2000. godine uz pomo radio-prijemnika i plazma naunog instrumenta izmerila
    ove talase na rastojanju od oko 23 miliona kilometara od Jupitera, a naunici danas smatraju
    da oni potiu usled interakcije Jupiterovog magnetnog polja sa naelektrisanim esticama
    solarnog vetra koje u Kosmos emituje Sunce. Takoe, tokom maja 2002. godine, astronomi su
    detektovali zvuke u spoljanjoj atmosferi zvezde udaljene 130 svetlosnih godina od nas. Ova
    zvezda kojoj su astronomi dali ime xi Hya nalazi se u sazveu Vodolije, poluprenik joj je
    10, a sjaj 60 puta vei od Sunevog i ona osciluje sa nekoliko perioda od po oko tri asa, a sa
    brzinama od samo do dva metra u sekundi. Duboki tonovi zvezde xi Hya su takoe otkriveni u
    La Silla opservatoriji u ileu, koja je poznata po tome to je osim zvezdane muzike, pomou
    nje otkriveno i nekoliko desetina planeta koje se nalaze van Sunevog sistema.

    - Kako se uje ding-dong kada pozvonimo na vratima?

    Srce svakog zvonceta na ulaznim vratima je elektromagnet, koji najee predstavlja
    nekoliko namotaja ice oko pareta magnetnog metala. Proputanjem elektrine struje kroz
    icu stvara se magnetno polje oko ice, a to je vie namotaja ice, to e magnetno polje u
    veoj meri da se pojaa. Kao i svako drugo magnetno polje, i polje oko elektromagneta
    poseduje svoj severni i juni pol, to privlai gvozdene i druge magnetne predmete iz okoline.
    Kada pritisnemo dugme zvonceta, mi zapravo pritiskamo jedan prekida koji u tom trenutku
    zatvara elektrino kolo i proputa struju kroz transformator (koji smanjuje napon struje sa 220
    Volti na oko 10 Volti) do elektromagneta. Strujom izazvano magnetno polje oko
    id38110825 pdfMachine by Broadgun Software - a great PDF writer! - a great PDF creator! - http://www.pdfmachine.com http://www.broadgun.com
    elektromagneta zatim pokree neki zvuni ureaj koji stvara zujei ili zvonki zvuk. Naime,
    jedan kraj ice elektromagneta je povezan sa strujom, dok je za drugi kraj preko jedne ploice
    zakaen gvozdeni teg. Kada struja poinje da prolazi kroz icu, stvara se magnetno polje koje
    privlai gvozdeni teg, a njegovo pomeranje ka elektromagnetu biva praeno pomeranjem
    ploice i prekidanjem toka struje. Usled nestanka magnetnog polja, ploica zajedno sa tegom
    pada nadole to opet uspostavlja tok struje kroz elektromagnet i ponovno privlaenje tega i
    prekidanje toka struje itd. Udaranje ploice o elektromagnet brzinom od nekoliko desetina
    puta u sekundi biva praeno zujeim zvukom. Zvonasti sistemi radi na potpuno istom
    principu, osim to je za pokretnu ploicu zakaena druga dugaka ploica (klatno zvona) koja
    sa pokretanjem prve ploice udara u pravo zvonce. Meutim, ding-dong zvonca koriste
    specijalnu vrstu elektromagneta, koja se zove solenoid i kod koje je metalna ica obmotana
    oko metalnog klipa koji se sastoji od pokretnog gvozdenog jezgra montiranog za nemagnetnu
    metalnu ipku. Kada pritisnemo zvonce, stvara se magnetno polje oko solenoida to povlai
    gvozdeno jezgro ka jednom kraju klipa gde ono udara o metalnu ipku koja pod dejstvom
    udarca poinje da vibrara u tonu ding. Kada pustimo dugmence, magnetno polje nestaje i
    gvozdeni deo klipa se vraa na drugi kraj gde udara drugu ipku koja stvara zvuk dong.
    Postavljanjem vie solenoida i zvunih ipki, mogue je praviti itave melodije na zvoncetu.
    U modernim vremenima, sve je vie kua koja imaju instalirana elektronska zvonca koja ne
    rade na principu elektromagneta, ve poseduju integrisana kola koja registruju da je neko
    pozvonio na vratima, nakon ega aktiviraju umemorisanu pesmu ili melodiju.

    - Koje su frekvencije muzikih nota?

    Postoje dva opteprihvaena standarda muzikih tonova: tzv. ameriki standard
    tonova, po kome ton A u etvrtoj klavirskoj oktavi predstavlja zvuk frekvencije 440 Hz; i
    stariji tzv. meunarodni standard tonova, po kome isti ovaj ton A4 predtavlja zvuk frekvencije
    od 445 Hz. Postoji, takoe, i tzv. nauna ili precizna skala koja je zasnovana na frekvenciji
    tona C4 jednakoj 256 Hz, ali koja se najee ne koristi u muzike svrhe. Frekvencija bilo kog
    tona je dvostruko manja od istog tog tona u narednoj, a dvostruko vea od istog tog tona u
    prethodnoj oktavi, to znai da se frekvencija svakog tona moe izraunati kao proizvod 12-
    tog kvadratnog korena iz broja 2 i frekvencije prethodnog tona u dvanaestotonskoj lestvici (C,
    C#, D, E

    , E, F, F#, G, A

    , A, B

    , B). Tako je odnos frekvencija bilo koje dve susedne tipke


    na klaviru jednak 1,05946309436. Oktava predstavlja niz od dvanaest nota, a interval izmeu
    dve susedne note se naziva polustepenom. Poto je svaki naredni prag povezan sa prethodnim
    preko umnoka jednakom
    12
    2 (tj. 2
    1/12
    ), svaka naredna oktava odgovara dvostruko veoj
    frekvenciji od prethodne. Pomou poznate frekvencije standardnog tona u skali, mogue je
    izraunati frekvenciju bilo kog drugog tona. Dovoljno je samo da prebrojimo broj polutonova
    (dirki na klaviru ili pragova na gitari) od standardnog do eljenog tona, i da zatim isto toliko
    puta pomnoimo frekvenciju standardnog tona sa
    12
    2 . Oba ova standarda definiu ono to se
    obino naziva dobro temperovanom hromatskom skalom, a to predstavlja kompromis
    prilikom korienja
    12
    2 kao faktora koji frekventno razdvaja susedne note. Tako, npr. u C-
    dur (C, D, E, F, G, A, B, C) lestvici, razmak izmeu prvog tona u lestvici, tj. C i petog tona u
    lestvici, tj. G, predstavlja kvintu, a odnos frekvencija savrene kvinte i prime (prvi ton u
    lestvici, a u sluaju C-dur lestvice to je C) iznosi tano 1,5. S druge strane, ton G je sedam
    hromatskih pragova udaljen od tona C, pa uz pomo
    12
    2 moemo izraunati odnos
    frekvencija tonova G i C na bilo kojoj standardnoj skali kao (
    12
    2 )
    7
    = 1,49830707688, pa
    stoga moemo primetiti da je ovaj odnos neto manji od odnosa jednakom 1,5 kod savrene
    kvinte. Takoe, odnos frekvencija prime i savrene terce (treeg tona u lestvici, a u sluaju
    C-dur lestvice to je E) je jednak 4/3, a poto je ton E etiri hromatska praga udaljen od tona
    C, na standardnoj skali pomou odnosa njihovih frekvencija kao umnoka
    12
    2 , raunamo
    njihov odnos kao 2
    4/12
    = 1,25992104989, to opet nije jednako odnosu savrene kvinte i
    prime od 4/3. Ovo malo smanjenje frekvencije predstavlja sutinu procesa temperovanja bilo
    kog muzikog instrumenta. Temperovanje muzikih instrumenata je neophodno jer je
    nemogue natimovati sve terce, kvinte i druge tonove u lestvici do njihovih savrenih odnosa
    sa prvim tonom u lestvici (kao to je npr. 3/2 za odnos prime i kvinte ili 4/3 za odnos kvarte i
    prime) i istovremeno ouvati odnos frekvencija izmeu prvih tonova u susednim oktavama
    jednakim tano 2.

    - Zato se razlikuju isti tonovi odsvirani na violini i flauti?

    U skladu sa muzikom teorijom, tonovi predstavljaju zvuke u kojima dominira samo
    jedna frekvencija, pa se tako oni razlikuju od svakog uma kao skupa zvukova razliitih
    frekvencija, a slinih intenziteta. Veina muzikih instrumenata proizvodi tonove, dok neki
    proizvode iskljuivo um, kao npr. bas bubanj, gong i druge udaraljke. Tonovi se stoga,
    smatraju osnovnim gradivnim jedinica muzike. Svaki ton poseduje 4 osnovne osobine, a to su:
    visina (odnosno, dominantna frekvencija), trajanje (to se u muzikoj signaturi oznaava
    pomou notnih simbola), intenzitet (odnosno amplituda zvuka) i boja. Upravo, boja zvuka ini
    zvuke razliitih instrumenata razliitim. Naime, kada bismo iz zvunog spektra koje
    proizvode razliiti instrumenti odsviravi isti ton u istom trajanju i podjednakim intenzitetom,
    odstranili sve zvuke osim dominantne frekvencije, mi bismo u sluaju svakog instrumenta
    dobili isti zvuk. Boja tona upravo definie pratei spektar tiih zvunih frekvencija u pozadini
    dominantne zvune frekvencije datog tona, i ovi pratei, tii tonovi se nazivaju overtonovima.
    Interesantno je da je najniskofrekventniji ton u zvunom spektru datog harmonskog tona uvek
    i dominantan ton, dok frekvencije svih overtonova (ostale frekvencije iz tonskog spektra)
    predstavljaju celobrojne umnoke frekvencije ovog najdubljeg, dominantnog, odnosno tzv.
    fundamentalnog tona (kod anharmonksih tonova, frekvencije overtonova ne moraju biti
    celobrojni umnoci frekvencije fundamentalnog tona). Tako e se na primer u zvunom
    spektru fundamentalnog harmonskog tona frekvencije 100 Hz, pojaviti i zvuci frekvencija 200
    Hz (1. overton), 300 Hz (2. overton), 400 Hz (3. overton) itd. Meutim, intenzitet overtonova
    je jedinstven svakom instrumentu i na svakom tonu, pa tako, na primer, zvuk violinskog tona
    E poseduje prilino intenzivan 1. overton, slabo intenzivne 2. i 3. overton, dok su svi vii
    overtonovi praktino neujni, dok violina, odsviravi ton G, stvara 1. overton izuzetno niske
    ujnosti, 2., 3. i 5. overon su podjednake srednje ujnosti, dok je 4. overton najintenziviji.
    Zvuk flaute, s druge strane, proizvodi prilino intenzivan 1. overton, slabo intenzivan 2.
    overton, dok su svi drugi overtonovi skoro neujni. Klarinet, opet, proizvodi veoma irok
    spektar overtonova, s obzirom da su 1., 3., 8., 9. i 10. overton podjednako ujni, dok se
    prilino glasno uju i 5.,7., 11. i 12. overton. Kod oboe su prva tri overtona skoro neujni, dok
    su 4., 6., a pogotovo 5. overton veoma ujni, dok kod horne, intenzitet overtonova od 1. do 4.
    stepeniasto opada.

    - ta je to decibel?

    Decibel je logaritamska jedinica za merenje jaine, odnosno glasnoe zvuka. Decibel
    skala je vrlo iroka zato to su i ljudske ui izuzetno osetljive. Nae ui mogu uti praktino
    sve zvune talase ija se jaina nalazi u rasponu od tananog klizenja prstiju preko koe pa do
    glasnog motora mlaznog aviona, koji je 1000 milijardi puta buniji od najmanjeg ujnog
    zvuka. Na skali decibela, najmanji ujni zvuk, odnosno praktino totalna tiina za nae ui
    poseduje glasnou od 0 dB. 10 puta glasniji zvuk ima snagu od 10 dB, dok 100 i 1000 puta
    glasniji zvuci imaju jaine od 20 i 30 dB, respektivno. Tako, na primer, apat ima jainu
    zvuka od oko 15 dB, normalan razgovor oko 60 dB, automobilska sirena 110 dB, a rok
    koncert ili motor mlaznog aviona su glasni oko 120 dB. Svaki zvuk od preko 85 dB moe
    izazvati smanjenu osetljivost naeg slunog instrumenta to zavisi kako od jaine zvuka, tako
    i od vremena izlaganja. 8 asova sluanja zvuka jaine 90 dB, moe dovesti do oteenja
    sluha, dok makar i trenutno izlaganje zvuku od 140 dB izaziva trenutno oteenje. Osim ove,
    apsolutne skale za merenje glasnoe zvuka, postoje i relativne skale, kao to su foni i soni, a
    koji zavise od subjektivne procene nivoa glasnosti. Ukoliko elite da prevedete jainu zvuka u
    decibelima u zvuni pritisak, dovoljno je da podelite broj decibela sa 20, logaritmujete
    dobijeni broj, a zatim ovu vrednost pomnoite sa referentnim zvunim pritiskom praga
    ujnosti koji iznosi 2 10
    -4
    mikrobara. Tako se moe izraunati da jaini zvuka od npr. 110
    dB odgovara zvuni pritisak od 63,2 mikrobara.

    - Koja je razlika izmeu reverberacije i eha?

    Kada pustimo muziku u sobi, na zvunu sliku utiu dve komponente: direktni zvuk,
    koji u pravoj liniji stie sa zvunika ili instrumenta do naih uiju; i difuzni zvuk, koji nastaje
    viestrukim reflektovanjem (ehoima) sa zidova, plafona i poda sobe. Direktna komponenta
    zvuka utie na stvaranje osnovne predstave o zvunoj slici, dok difuzni zvuk odreuje dve
    veoma vane osobine jainu i boju, na ta direktni zvuk ima uticaja samo u neposrednoj
    blizini zvunih kutija. Zvuk se praktino oblikuje na zidovima sobe i stoga, ne treba da nas
    udi to prostorija svojim akustikim osobinama odreuje njegov kvalitet. Naravno, to je
    bolja difuznost sobe, odnosno to je zvuk u njoj raspreniji, interferencija zvuka (pojava
    preklapanja razliitih talasa, pri emu u razliitim delovima sobe, neke zvune frekvencije
    dolaze do veeg, a neke do manjeg izraaja, ime zvuk nije verno interpretiran) je slabije
    izraena. Difuznost sobe se karakterie preko pojmova eha i reverberacije. Kao to smo rekli,
    eho predstavlja reflektovane zvune talase, dok je reverberacija (ili jeka) vreme potrebno da
    se u jednoj prostoriji stia odreeni zvuk (jaine 60 dB) nakon niza reflektovanja. Eho i
    reverberacija su direktno srazmerni, jer to se zvuk vie reflektuje, to on due i traje. Na
    pojavu reverberacije, koja presudno utie na kvalitet i jainu zvuka, utiu priguenost i
    veliina prostorije. Tako e jedan ton koji odsvirate u jednoj dnevnoj sobi trajati dvostruko
    due od duine odsviranog tona, dok e isti ovaj ton trajati ak est puta due ako ga
    odsvirate u koncertnoj dvorani ili crkvi. Kao posledica pojave reverberacije, sigurno ste
    primetili da je zvuk iste jaine uvek glasniji u sobi, nego u dvoritu, na ulici ili na obali mora.
    Kada tapkate koarkaku loptu u sali, znate da je zvuk tapkanja glasniji nego kada igrate
    koarku napolju. Reverberacija je osnovni razlog to se ni pomou najkvalitetnije Hi-Fi
    opreme ne moe doarati atmosfera jednog koncerta. Inae, nae uho je izuzetno osetljivo na
    detektovanje promena u reverberaciji, jer smo u stanju da registrujemo promene u jeci od
    samo 0,1 do 0,2 sekunde. Kada je prilikom snimanja nekog zvuka, neophodno da se eliminie
    njegova difuzna komponenta, tada se snimanje vri u gluvim sobama, iji zidovi apsorbuju
    skoro sav zvuk koji doe u kontakt sa njima. U najveem broju soba, difuzni zvuk je za oko
    desetak decibela glasniji od direktnog zvuka, dok je u sobama sa posebno dobro
    reflektujuim zidovima (npr. u kupatilu, iji su zidovi pokriveni keramikim ploicama),
    difuzni zvuk jo glasniji u odnosu na direktni.

    - ta je to beli um?

    Beli um (ili bela buka) predstavlja zvuk koji se dobija istovremenim kombinovanjem
    svih moguih zvunih frekvencija. Tako, ako istovremeno emitujemo sve tonove koje
    pripadaju naem ujnom opsegu, dobiemo belu buku. Ovaj um se naziva belim po analogiji
    sa belom bojom u prirodi. Naime, bela boja predstavlja zapravo kombinaciju svih boja, u ta
    se moemo i uveriti ukoliko propustimo belu boju kroz prizmu, prilikom ega e se boje iz
    bele svetlosti razdvojiti. Slino tome, kada bismo podelili beli um na zvuke razliitih
    frekvencija, dobili bismo da je intenzitet zvuka na svim frekvencijama podjednak. Poto beli
    um sadri u sebi sve frekvencije, on se esto koristi za maskiranje drugih zvukova. Tako, ako
    elite da maskirate zvuk sa televizije, moete da ukljuite ventilator, fen ili mainu za ve, jer
    veina elektrinih ureaja sasvim solidno aproksimira beli um radom svojih sastavnih
    delova. Pojam uma se esto koristi i ne vezano za zvuk. Naime, fiziari definiu um kao
    nepredvidljive promene neke veliine u vremenu (ili u prostoru). Meutim, osim belog uma
    kod koga je srednja vrednost amplitude tonova na svim frekvencijama jednaka, postoje i 1/f i
    1/f
    2
    (tzv. Braunovo kretanje koje se zapaa kada spustimo esticu praine na povrinu mirne
    vode) umovi iji su nazivi povezani sa funkcionalnom zavisnou srednje amplitude sa
    frekvencijom. Naime, kod 1/f i 1/f
    2
    umova, intenzitet zvuka opada sa njegovom
    frekvencijom, pri emu je brzina opadanja vea kod uma 1/f
    2
    nego kod uma 1/f. Poto beli
    um predstavlja najneprirodniji i najsluajniji od svih vrsta umova, on se moe proizvesti
    pomou generatora pseudo-sluajnih brojeva (na primer kompjutera), pri emu ne postoji
    nikakva korelacija od take do take. S druge strane, 1/f um predstavlja najprirodniji um, jer
    se najee sree u prirodi. Ovaj um se sree u mnogim sistemima: u skoro svim
    elektronskim komponentama poev od jednostavnih ugljenih otpornika pa do vakuumskih
    cevi i svih poluprovodnikih ureaja; kod svih ureaja za merenje vremena, od najtanijih
    atomskih satova i kvarcnih oscilatora do starih peanih satova; u strujanju mora i okeana i
    godinjem kolebanju nivoa Nila; u malim naponima na membranama nervnih elija kao
    rezultata toka natrijumovih i kalijumovih jona, pa ak i u protoku automobila na autoputu. 1/f
    um se takoe javlja i u muzici. Jedno od najuzbudljivijih otkria bilo je da skoro sve muzike
    melodije lie na 1/f um. A poto tenja muzike i jeste jedinstvo sa prirodom, ona poseduje
    isti odnos predvidljivog i neoekivanog kao 1/f um.

    - ta je to sonoluminiscencija?

    Sonoluminiscencija predstavlja zvukom izazvanu emisiju svetlosti od strane mehuria
    u tenosti. Naziv ove pojave potie od rei sono to znai zvuk i rei luminiscencija koja se
    odnosi na sve vrste svetljenja. Ova pojava je otkrivena 1934. godine prilikom jednog
    eksperimenta na Univerzitetu u Kelnu, a do danas jo uvek u potpunosti nije razjanjen uzrok
    ove pomalo neobine pojave. Danas se mogu napraviti veoma stabilni mehurovi (prenika od
    po oko 1 mikrometra) koji zahvaeni stojeim akustikim talasom emituju svetlost tokom
    svakog zvunog pulsa. Ipak, da bi jedan niskoenergetski zvuni puls mogao da izazove
    emisiju svetlosti na jednoj tako maloj zapremini kao to je mehur, on bi morao da se trilion
    puta koncentrie u delu prostora da bi njegova energija bila dovoljna da izazove prebacivanje
    elektrona u atomima na pobueno stanje, a zatim i emisiju svetlosnih fotona sa njihovim
    povratkom na osnovna energetska stanja u atomima. Uz ovo, spektar emitovane svetlosti se u
    najveem delu sastoji od fotona veoma niskih talasnih duina koji uglavnom pripadaju
    ultraljubiastoj svetlosti. to je manja talasna duina fotona, to je njihova energija vea, a
    dobijeni spektar sonoluminiscencije mehurova ukazuje da bi temperatura u njima morala
    premaivati 10 000
    o
    C, a najverovatnije bi bila jednaka oko milion
    o
    C, to bi je uinilo veoma
    interesantnom za npr. aktiviranje reakcija fuzije (za koje su potrebne ovako velike
    temperature kao to su u zvezdama). Svetlosni bljeskovi koje emituju mehurovi su veoma
    kratki, s obzirom da traju manje od 12 pikosekundi (pikosekunda je jedan trilioniti deo
    sekunde). Takoe, frekvencija svetlosnih bljeskova je veoma stabilna, ak je stabilnija i od
    oscilatora koji stvara pobuujue zvune talase. Uz sve ovo, a takoe iz jo uvek nepoznatih
    razloga, dodatak male koliine nekog plemenitog gasa (npr. helijuma, argona, ksenona ili
    neona) u gas u mehurovima, izaziva veliko poveanje intenziteta emitovane svetlosti.

    - ta je to rezonancija?

    Svako oscilatorno telo u prirodi poseduje svoju prirodnu (ili rezonantnu) frekvenciju,
    odnosno frekvenciju kojom bi oscilovao kada na njega ne bi delovala nikakva spoljanja sila.
    Tako, npr. klatno duine jednog metra, poseduje prirodnu frekvenciju od pola Herca, to znai
    da napravi jednu puno oscilaciju na svake 2 sekunde. Stoga, ako kucnemo klatno na svake dve
    sekunde, njegova amplituda e nakon odreenog vremena postati veoma velika (vie e se
    zanositi u stranu, ali e mu frekvencija ostati nepromenjena). Slino tome, svaki materijal u
    prirodi poseduje jednu ili nekoliko karakteristinih (prirodnih ili rezonantnih) frekvencija pri
    kojima vibriraju (vibracije su kvantne oscilacije) njegove elementarne estice, odnosno atomi
    du atomskih veza. Pod pojmom rezonancije se moe smatrati i prisiljena vibracija atoma u
    okviru nekog tela. Ukoliko supstanci predajemo energiju na jednoj od njegovih rezonantnih
    frekvencija, doi e do sve intenzivnijeg vibriranja estica, to u jednom trenutku moe
    dovesti i do razdvajanja estica koje moe izazvati lom predmeta. Uzmite au vina,
    protrljajte njene krajeve sa vlanim prstom i zauete blagu kripu i to ba na rezonantnoj
    frekvenciji te ae (koja zavisi od oblika ae, kao i koliine vode u njoj). Mehaniki talas
    pritiska pod dejstvom trenja predaje energiju molekulima stakla ae i uzrokuje njihovu
    rezonanciju, a vibrirajue staklo prenosi talas na okolne molekule vazduha, to ujemo kao
    zvuk. Ako predate staklu dovoljnu koliinu energije na njegovoj rezonantnoj frekvenciji, doi
    e do njegovog lomljenja. Neki pevai su u stanju da otpevaju ton ija je frekvencija jednaka
    rezonantnoj frekvenciji predmeta i tako ga slome. Rezonanca je takoe, bila uzrok kolapsa
    mnogih mostova. Naime, nekoliko puta se desilo da se frekvencije vetrova poklope sa
    rezonantnom frekvencijom mosta i da ga na taj nain prelome. Takoe, ako se vozite u kolima
    koja se tresu, onda se rezonantna frekvencija automobila verovatno poklopila sa frekvencijom
    rada motora.

    - Zato metalni predmeti odzvanjaju kada se udare?

    Predmet za koji kaemo da je sonoran odzvanja kada ga kucnemo nekim elastinim
    predmetom, jer udarcem o zvuni materijal direktno delujemo silom na atome i molekule sa
    povrine udara, dok indirektno delujemo silom i na skoro sve atome od kojih je sastavljen dati
    materijal. Naime, pod dejstvom nae sile, odgurnuli smo atome sa povrine iz svojih
    ravnotenih poloaja i isivue ih pribliili njima susednim atomima (ili molekulima) iz
    dubljeg sloja, to je dovelo do pomeranja svih atoma iz svojih ravnotenih poloaja. Ukoliko
    je materijal elastian, onda e se svi njegovi atomi vratiti u prvobitne poloaje da bi se zatim
    zaneli u suprotnom pravcu, pa se formira oscilovanje atoma napred-nazad tako da se talas
    prenosi kroz celo telo i njegove konstitutivne estice vibrirajui prenose talase na okolni
    vazduh to ujemo kao zvuk, ija amplituda kao i amplituda udarcem izazvanog pojaanog
    oscilovanja estica oko svojih ravnotenih poloaja, usled rasipanja mehanike energije (koju
    smo uloili delovanjem sile) na talase pritiska u vazduhu, polako se smanjuje tokom vremena,
    pa zvuk postaje sve tii. Skoro sve metale karakterie visok Jungov modul elastinosti (koji je
    stotinak puta vei od istog modula kod drveta ili jakih plastika) koji se definie kao kolinik
    primenjene sile po jednici povrine materijala i deformacije (kolinika odreene prostorne
    dimenzije tela pre i tokom dejstva sile) tela. to je vei modul elastinosti materijala, to e
    zvuk koji on stvara biti vee frekvencije. Tako, elik koji poseduje veoma veliku vrednost
    modula elastinosti, proizvodi veoma visok, skoro pitei zvuk, dok olovo, kalaj ili natrijum,
    iji su moduli elastinosti znatno manji (u ta se moemo uveriti ukoliko delujemo jednakom,
    ali i dovoljno velikom silom na olovo i na elik, lako emo primetiti da e se olovo mnogo
    vie deformisati) stvaraju prilino dubok zvuk. Staklo poseduje slinu vrednost modula
    elastinosti kao i aluminijum, pa oboje proizvode karakteristian zvonasti zvuk koji moemo
    uti ukoliko kucnemo au za vino (frekvencija e u ovome sluaju zavisiti i od nivoa vode u
    ai usled formiranja stojeeg talasa koji se odbija od vode i zidova ae). Duina odzvanjanja
    materijala je povezana sa mehanizmom i brzinom rasipanja energije koju smo preneli telu
    ime smo izazvali pojaano oscilovanje atoma. Metali veoma sporo rasipaju ovu energiju, pa
    stoga i zvuk njihovog odzvanjanja traje prilino dugo. Naravno, sva vrsta tela u prirodi
    zavibriraju kada se kucnu, ali ujni zvuk proizvode samo ona tela ija je frekvencija
    oscilovanja u naem ujnom opsegu (od 20 do 20 000 Hz). Takoe, to je materijal savreniji
    kristal (tj. to sadri manje odvojenih zrna, pukotina, upljina itd.), to e zvuk koji on stvara
    biti istiji. Metali se mogu zamisliti kao pozitivni joni koji su potopljeni u moru valentnih
    elektrona (elektrona koji mogu slobodno da prelaze sa atoma na atom, to metale ini
    elektroprovodnim), to im prua izvesnu homogenost, koja je neophodna kako bi materijal bio
    zvuan. Ipak, ukoliko se upljine u materijalu prave namerno, tada se mogu postii odlini
    zvuni efekti, slino bronzanim (bronza je legura kalaja i bakra) zvonima (koja se izlivaju
    odozgo to stvara naglo slivanje metala nadole i formiranje nesavrene kristalne strukture sa
    mnogo defekata), od kojih je najvei broj prepun pukotina (kao npr. Big Ben u Londonu ili
    Veliko zvono u Moskvi), ali to im ne smeta da pruaju aroban i sjajan zvuk.

    - Zato se promukana konzerva gaziranog pia nee preliti po nama
    ukoliko je kucnemo metalnim predmetom pre nego to je otvorimo?

    Kucnuvi nekoliko puta promukanu konzervu gaziranog pia sa nekim metalnim
    predmetom kao to je npr. kaika ili kljui, stvaramo pri svakom mehanikom kontaktu dva
    metala po jedan visokofrekventni talas pritiska (zvuk) koji se iri kroz tenost. Ovaj talas
    izaziva fine vibracije u piu ime se oslobaaju mehurovi iju smo nukleaciju (u ovom
    sluaju skupljanje molekula ugljen dioksida u mehurove) prethodno izazvali mehanikom
    energijom mukanja. Manji mehurovi rastvorenih gasova se kombinuju u vee mehurove koji
    se zatim skupljaju pri samom vrhu konzerve, gde se meaju na vazduhom ili ugljen dioksidom
    koji ispunjava gasoviti sloj iznad povrine tenosti. Stoga, kada otvorimo konzervu, odnosno
    kada naglo smanjimo pritisak iznad gazirane tenosti ime nestaje ravnotea izmeu gasa
    rastvorenog u tenosti i gasa iznad nje, to dovodi do tenje ka izdvajanju rastvorenih gasova
    iz tenosti, gasni mehurovi se ne oslobaaju naglo povlaei sa sobom tenost i rasprujui je
    u okolinu, ve u vidu mlaza sa povrine tenosti mirno izlaze iz konzerve. Naime, nakon to
    smo mukanjem konzerve izazvali pojavu mehuria gasova u tenosti, otvaranjem konzerve,
    rastvoreni gasovi nee imati samo jednu povrinu (onu iznad tenosti) na kojoj e se izdvajati,
    ve e i mehurii u tenosti biti povoljna mesta za rast gasne faze, to upravo dovodi do
    rasprskavanja tenosti usled naglog rasta gasnih mehuria unutar tene faze. Drugi trik za
    izbegavanja prosipanja pia kao posledice naglog izjednaavanja pritiska u konzervi i van nje,
    je da paljivo oslukujemo zvuk koji dolazi iz promukane konzerve. Ukoliko se uje tiho
    utanje, to znai da se mehurii u piu i dalje stvaraju pod dejstvom prenete energije, pa bi
    trebalo da saekamo jo malo sve dok vie ne ujemo zvuk iz nje, to znai da se ravnotea
    povratila i da mehurii ugljen dioksida vie ne nastaju u tenosti.

    - Da li se zvuk kree bre kroz vodu ili kroz drvo?

    Zvuk putuje kao poruka koja se u obliku pomeraja iz ravnotenih poloaja, prenosi sa
    atoma na atom. U najveem broju sluajeva, to je manji razmak izmeu atoma, to e se zvuk
    bre prenositi. Slino dominama, koje najbre padaju kada se nalaze na najmanjem
    meusobnom rastojanju. Stoga, iako se zvuk najee bre kree u guim nego u reim
    telima, to ne vai za sluaj drveta i vode. Samo drvo je mnogo gue od vode, ali su drvene
    daske najee veoma porozne, to znai da imaju mnogo praznina ispunjenih vazduhom u
    sebi, pa stoga, pare drveta najee pluta na vodi, jer ga prisustvo laganog vazduha u svojim
    upljinama ini znatno reim od vode. Iako je voda gua od pareta drveta, brzina zvuka u
    drvetu je vie od 3 puta vea od brzine zvuka u vodi. Drvo nije homogeno i sastoji se u
    najveoj meri od vlakana celuloze iji su atomi veoma vrsto i stabilno povezani, za razliku
    od pokretljivih i fluidnih molekula vode koji su u stalnom pokretu. S obzirom da je zvuk talas
    pritiska koji se prenosi sa atoma na atom, oigledno je da e se poruke bolje prenositi kroz
    drvenu sredinu u kojoj su atomi fiksirani i vrsto povezani, nego kroz promenljivu (fluidnu),
    vodenu sredinu. Ipak, treba znati da ne utie samo gustina, tj. bliskost estica, na brzinu
    zvuka. Tako je, npr. olovo 3-4 puta gue od aluminijuma, ali se zvuk prostire 4 puta bre u
    aluminijumu, nego u olovu. Drugi faktori koji utiu na brzinu zvuka su veliine atoma,
    privlane i odbojne sile meu njima, kao i celokupna mikrostruktura (dimenzije kristalnih
    zrna, poroznost itd.).

    - Da li se brzina zvuka u nekoj sredini moe spustiti na jedan metar u
    sekundi?

    Zvuk predstavlja talas pritiska koji se prostire kroz neku materijalnu sredinu, slino
    kao kada sruimo niz domina tako to gurnemo samu prvu od njih. Brzina kojom se prostiru
    ovi talasi od atoma do atoma u suvom vazduhu na temperaturi od 0
    o
    C iznosi 331,6 m/s, dok se
    na temperaturi od 20
    o
    C, brzina zvuka poveava do 344 m/s. S druge strane, zvuk se mnogo
    bre prostite kroz vodu i veinu drugih tenosti, dok se jo bre prostire kroz materijale, a
    posebno one sa to jaim meuatomskim vezama i sa to lakim atomima, kao to je npr.
    dijamant. Stoga bi se brzina zvuka mogla spustiti do samo jednog metra u sekundi iskljuivo
    u nekom gasu i to na veoma niskoj temperaturi. Brzina zvuka u gasu zavisi takoe i od mase
    atoma (ili estica) gasa i to tako to se sa smanjenjem njihove mase poveava brzina kojom
    one prenose zvune talase. Meutim, u sluaju kada masa estica gasa postane velika, a kada
    je temperatura mala, gas e se kondenzovati u tenost (ili u sluaju ugljen dioksida u kristal),
    pa e se u tom stanju poveati brzina zvuka kroz njega. Sobna temperatura iznosi 27
    o
    C ili 300
    K. Gasovima kao to su kiseonik ili azot moemo smanjiti temperaturu do oko 75 K, a da oni
    i dalje ostanu u gasovitom stanju. Meutim, s obzirom da je brzina zvuka u gasu srazmerna
    kvadratnom korenu iz kolinika temperature gasa i mase njegovih estica, ovako bismo
    smanjili brzinu zvuka za samo 50 %, to je i dalje vee od 100 m/s. Ako bismo koristili
    helijum, tada bismo mogli da smanjimo temperaturu do oko 4 K, ali atomi (a i molekuli)
    helijuma poseduju veoma malu masu, pa na taj nain opet neemo dobiti isuvie malu brzinu
    zvuka. Meutim, da bismo spreili prelazak gasa u tenost na temperaturi ispod njegove take
    isparavanja pri atmosferskom pritisku, moramo mu smanjiti pritisak (odnosno gustinu), a
    interesantno je da brzina zvuka skoro uopte ne zavisi od pritiska. Ipak, to opet ne znai da
    bismo mogli da smanjujemo brzinu zvuka koliko god hoemo putem smanjenja pritiska i
    temperature. Naime, pritisak gasa je mera sudara izmeu njegovih estica, a pri veoma niskim
    pritiscima, vreme koje protekne izmeu dva sudara izmeu gasnih atoma ili molekula postaje
    isuvie dugo, a zvuk moe da se prostire kroz materiju samo ako su frekvencije zvuka male u
    odnosu na recipronu vrednost prosenog vremena koje protekne izmeu dva sudara izmeu
    susednih atoma ili molekula materije tokom prenoenja zvunog talasa. Stoga, ako elimo da
    postignemo brzinu zvuka od oko jednog metra u sekundi, morali bismo da se koristimo
    materijom na veoma niskim temperaturama (manjim od 0,01 K) i veoma niskom pritisku, pri
    emu bismo kroz nju mogli da prenosimo samo veoma niske frekvencije zvuka.

    - Kako pevaju peane dine?

    Peane dine stvaraju dva razliita muziki skladna zvuka prilikom smicanja peska u
    procesu odronjavanja, a ovi zvuci se u zavisnosti od svoje frekvencije dele na tipove
    zviduueg i treskajueg peska. Visokofrekventni zvidui zvuci opsega od 500 do 2500 Hz
    pojavljuju se u pustinjskim dinama, kao i u pesku na plai, ee u vlanom nego u suvom
    pesku, a traju najee krae od sekunde. Ovaj zvuk se moe uti kada proemo rukom ili
    olovkom kroz malo peska, a jedan od preduslova za ovakvo zvuanje peska su obla i sferina
    zrna peska. Frekvencija zvunog talasa je povezana sa srednjom veliinom zrna, a oblik
    povrine zrna odreuje veliinu amplitude talasa, odnosno glasnou zvuka. Zvuk
    treskajueg peska odgovara opsegu niih frekvencija od 50 do 264 Hz i traje due nego
    zvuk zvidanja, a esta je pustinjska pojava, pa se ponegde naziva i pesmom peska. Kada se
    suvi pesak akumulira do take kada moe da se obrui, pod dejstvom vetra brzine nekoliko
    metara u sekundi dolazi do smicanja slojeva peska, to dovodi do interakcije izmeu zrna
    peska i stvaranja kako akustike (koja putuje kroz vazduh), tako i seizmike (koja putuje kroz
    Zemlju) komponente zvunog talasa. Da bi peane dine stvarale ovakve tutnjee zvuke,
    potrebno je da zrna peska budu veoma uglaana i obla.

    - Da li nas drugi uju drugaije nego mi sami?

    Ukoliko ste nekada snimali svoj glas na magnetofonu ili kompjuterskoj memoriji,
    verovatno ste primetili da vam glas ne zvui isto okako kako ga vi sami ujete. Razlog ovoj
    pojavi lei u tome to kada nas slua neko drugi, zvuk do njih dolazi samo putem vazduha,
    dok kada sluamo sebe, zvuk se prenosi kroz vazduh, ali i preko nae glave, to dovodi do
    znatno bogatijeg spektra frekvencija zvuka u ovom drugom sluaju. Kada kljockamo zubima,
    mrmljamo, pevuimo u sebi ili grickamo bombonu, zvuk se do naih uiju prenosi uglavnom
    preko kostiju. Kada se govor prenosi vazduhom, neke njegove komponente niske frekvencije
    (dublji tonovi) se gube, tako da preovlauju frekvencije iznad oko 300 Herca, pa zbog toga
    na glas zvui vie, tanje i manje snano drugima nego nama samima. Mi imamo tu prednost
    da ga ujemo provoenjem i kroz kosti i kroz vazduh.

    - Zato su ulice tako tihe kada padne sneg?

    Sve sneg apsorbuje zvune talase poput zvunih izolacionih materijala. U snegu se
    izmeu malih pahuljica nalaze milijarde sitnih upljina u koje prodiru molekuli vazduha,
    nosei zvunu energiju koja se gubi u dinovskom lavirintu mikroskopskih tunela. Zvuni
    talasi ne mogu da nau izlaz i nestaju, pretvarajui svoju energiju u toplotu. Tiina koju
    donosi sneg priguuje zvuke ljudskih naselja i doprinosi tako tihom izgledu ulica pokrivenih
    snegom. Jedini zvuk koji remeti ovako idilinu tiinu snenih predela predstavlja kripa
    snega pod naim koracima. Moda ste primetili da sneg kripi pod nogama samo kada je
    veoma hladno, dok ne kripi kada je temperatura vazduha blizu 0
    o
    C. Naime, pritisak kojim
    delujemo naom teinom na sneg, sniava taku mrnjenja vode, to znai da e voda
    postojati i na neto nioj temperaturi od 0
    o
    C. Kristali snega se usled toga, u sluaju
    nedovoljno hladnog vremena, prekrivaju tankim podmazujuim slojem vode koji spreava
    kripanje snega kao posledice trenja izmeu kristala leda. Iz istog ovog razloga je po
    nedovoljno hladnom vremenu teko napraviti snenu grudvu, jer se voda topi pod poveanim
    pritiskom.

    - Kako nastaju gromovi?

    Gromovi nastaju kao posledica munje, tj. toka elektrona izmeu dva oblaka ili izmeu
    oblaka i Zemlje. Vazduh koji okruuje svetlei tok elektrona postaje vru, to znai da
    njegove estice dobijaju velike energije kretanja i eksplozivno se ire u svim pravcima.
    Naime, vazduh oko munje dostie temperaturu od oko 10 000
    o
    C, pa se ovi vrui molekuli
    vazduha brzo, eksplozivno odbacuju u stranu ka hladnijem okolnom vazduhu. Ova eksplozija
    stvara skoro vakuumsku cev du putanje najmanjeg otpora koja prati munju kroz vazduh.
    Vazduh se u ovoj virtuelnoj cevi brzo iri i skuplja (tokom samo jednog milionitog dela
    sekunde) stvarajui tako talase pritiska, odnosno zvune talase, ije odjeke i refleksije od
    Zemljinog vrstog ili vodenog tla, objekata sa Zemljine povrine ili oblaka ujemo kao zvuk
    groma. Poto pravac du koga se prostire munja nije pravolinijski i skoro uvek zaklapa
    odreeni ugao sa vertikalom na Zemljinu povrinu, gromoglasni zvuci nastali u vazduhu oko
    iste munje, irei se u svim pravcima, stizae u razliito vreme do sluaoca, to je osim
    refleksije zvuka jo jedan razlog zato je zvuk groma razliven u vremenu i zvui tutnjee.
    Inae, gromove moemo uti i sa veoma velikih razdaljina, esto i do oko 24 km, i pored toga
    to je svetlosti munje prepreen put do nas.

    - Zato strujovodi esto bruje?

    Zvuk koji emituju visoko-naponski strujovodi potie od energetskog pranjenja koje
    se javlja kada je jaina elektrinog polja na povrini provodnog materijala vea od jaine
    proboja (tj. jaine polja neophodne da zapone tok struje) okolnog vazduha. Ovo pranjenje je
    takoe odgovorno i za um radio aparata, vidljivu svetlost u blizini provodnika, zatim tzv.
    korona pranjenje u gasu itd. Intenzitet ovog pranjenja zavisi od vlanosti i gustine vazduha,
    vetra, kie i magle. Voda poveava provodnost vazduha i tako smanjuje intenzitet pranjenja.
    Takoe, nepravilnosti na povrini provodnika, kao to su zarezi ili talozi iz vazduha,
    poveavaju intenzitet pranjenja, a samim tim i brujanje strujovoda, pa je to i razlog zato
    stariji strujovodi vie bruje od novijih.

    - Zato umi drvee?

    Pobuivanje zvuka pri susretu vazdune struje sa kronjom drveta nastaje usled
    sudaranja listova jednih sa drugim i sa granama drveta, kao i usled vrtlonog kretanja koje se
    stvara oko grana i lia, kao i etinarskih iglica. Razne vrste drvea stvaraju razliite umove.
    Duboko i potmulo mrmljanje hrasta nastaje usled meusobnog sudaranja njegovih listova i
    grana, to spada u oblast niskih zvunih frekvencija; zvidui fijuci bora stvaraju se usled
    vrtlonog kretanja oko igala ovog etinara i pripadaju oblasti viih frekvencija. U prolee, kad
    je lie na drveu mlado i neno, njihovo utanje je meke nego u jesen, kada lie postaje
    tvre.

    - Zato ljudi hru?

    Hrkanje nastaje kada postoji prepreka slobodnom proticanju vazduha kroz prolaze iza
    nosa i usta. Zvuk hrkanja nastaje kada vazduh koji se udie kroz usta tokom sna zavibrira
    meko tkivo koje se nalazi na mestu na kome jezik i gornji deo grla susreu uvulu (onaj mali
    jeziak koji slino stalaktitu visi ispred krajnika) i meku palatu. Uz pomo istog ovog mekog
    tkiva, mi gutamo, grgoemo ili priamo kao Paja Patak. Ipak, hrkanje tokom sna posledica je
    prevelike koliine ovog tkiva, koje se oputa i vibrira tokom disanja, stvarajui karakteristine
    zvune talase hrrrrk, pau, hrrrrk, pau Vibriranje ovog mekog tkiva moe izazvati i
    vibriranje usni, obraza i nozdrva, inei tako zvuk hrkanja jo intenzivnijim. Najglasnije do
    sada izmereno ljudkso hrkanje na naoj planeti je bilo jednako glasnoi od ak 93 decibela.
    Najuveniji trik za borbu protiv hrkanja je da ubacimo tenisku lopticu u arapu, i da zatim tu
    arapu veemo za lea glasnom sanjalici, kako bi bio prisiljen da se okrene na stranu, a
    poznato je da se leanjem na strani (kao i spavanjem na veem jastuku) znatno redukuje
    hrkanje.

    - Zato nam se promeni boja glasa kada udahnemo helijum?

    Zvuk nastaje kada neto sabije vazduh, tj. povea pritisak u jednoj oblasti, pa se
    povieni pritisak u talasima prenosi kroz vazduni ili neki drugi materijalni prostor. Broj
    molekula u zatvorenoj zapremini nekog gasa na datoj temperaturi i pritisku je isti, nezavisno
    od vrste gasa. Gas helijuma ima molekulsku teinu od 4 grama po molu, a u jednom molu
    postoji tano 6,02 10
    23
    molekula. Glavne komponente vazduha su tee od helijuma, a 80 %
    vazduha sainjava azot ija je molekulska masa jednaka 28 grama po molu, to znai da je
    samo azot sedam puta tei od helijuma, to opet znai da se zvuk, tj. talas pritiska bre
    prostire kroz laki helijum, nego kroz tei vazduh. Kada udahnemo helijum, tj. ispunimo naa
    plua ovim gasom, i ponemo da priamo, tada na glas, tj. niz talasa pritiska naputa helijum
    iz plua i prelazi u guu atmosferu vazduha, prilikom ega se ovaj talasni voz iznenada
    uspori, to dovodi do smanjenja talasne duine talasa (dok frekvencija zvunog talasa ostaje
    nepromenjena). Nae ui interpretiraju ovo usporavanje i iznenadno zbliavanje talasa na
    prelazu iz ree atmosfere helijuma u guu atmosferu vazduha kao vilje tonove nego kada su
    glasovni talasi pritiska normalno razdvojeni. S druge strane, kada biste se vi i va drug nalazili
    u sobu ispunjenoj helijumom, va glas bi bre stizao do prijateljevih uiju, ali promene u
    visini zvuka ne bi bilo, jer ne bi postojalo usporavanje talasa. Osim ovog objanjenja promene
    nivoa zvuka prilikom udisanja helijuma, postoji i drugo objanjenje na osnovu koga nae
    glasne ice, natimovane za atmosferu vazduha, ine isti napor kada su okruene
    helijumom, ali poto je helijum laki od vazduha i prua manji otpor oscilaciji glasnih ica,
    one e vibrirati sa neto viom frekvencijom.

    - Odakle potie zvuk puckanja prstiju?

    Ako ste ikada ukrstili prste na rukama, okrenuli dlanove od vas i zatim savili prste
    onda sigurno znate kako zvui krckanje prstiju. Ovaj zvuk potie od rasprskavanja mehuria
    tenosti koji okruuju zglobove. Dve razliite kosti su spojene vezivnim tkivom i
    ligamentima, a oblast gde se susreu dve kosti zove se zglob. Kada ispruimo koleno ili
    savijemo prste mi izazivamo istezanje zgloba, odnosno poveanje zapremine vezivnog tkiva u
    okolini zgloba. Sa poveanjem zapremine bilo kog sistema, dolazi i do sniavanja pritiska u
    njemu, a sa opadanjem pritiska u telesnom fluidu koji okruuje zglob, dolazi i do opadanja
    rastvorljivosti gasova rastvorenih u njemu, pa se oni koncentriu u vidu mehurova ije
    rasprskavanje stvara zvune vibracije koje ujemo kao karakteristian zvuk krckanja zgloba
    na prstu ili kolenu. Nakon puckanja prstima, potrebno je oko pola sata da se ovi gasovi
    ponovo rastvore u fluidu, posle ega je opet mogue puckanje. Ipak, ukoliko vam je puckanje
    zglobovima navika, moete slobodno da je se odviknete jer ona ne proizvodi nikakve korisne
    posledice.

    - Zato se uje bukanje kada istiemo vodu iz flae okrenute naopake?

    Ovaj zvuk bukanja potie od vazduha koji ulazi u flau kako bi popunio prazan
    prostor koji ostaje iznad tenosti. Kako tenost istie, tako i pritisak iznad nje opada sve dok
    vii atmosferski pritisak ne potisne vazduh u flau kako bi se izjednaili spoljanji pritisak
    vazduha i pritisak vazduha u flai. Ukoliko punu i otvorenu flau vode ne okrenemo skroz
    naopake, ve je drimo pod manjim uglom tako da na otvoru ostane otvoreni prostor za
    slobodan protok vazduha, onda neemo uti zvuk bukanja, jer e vazduh ulaziti u flau
    znatno kontinualnije, tie i mirnije.

    - Zato su vodokotlii u avionima tako buni?

    Kada aktiviramo obian kuni vodokotli, pomou male ruke povlaimo sifon i voda
    koja se nalazi u vodokotliu pod dejstvom gravitacije pada kroz olju u septiki rezervoar ili
    kanalizacioni sistem. Problem korienja ovakvih vodokotlia u prevoznim sredstvima kao to
    su avioni, autobusi ili brodovi je oigledan. Naime, svaki put kada bi se vozilo malo zatreslo,
    voda bi se razlila unaokolo. Stoga, avionski toaleti umesto pasivnih sifona koriste vakuum, pa
    se nazivaju vakuumskim toaletima. Kada povuemo vodu u avionskom toaletu, otvaramo
    ventil u kanalizacionoj cevi i vakuum iz cevi usisava sadraj olje i odvodi ga u rezervoar.
    Vakuumski toaleti koriste samo oko 2 litre vode ili plave sanitetske tenosti za dodatno post-
    vakuumsko ienje olje. Jedna od prednosti vakuumskih toaleta proistie iz veoma male
    potronje vode, a posebno ako oko dve litre potroene vode prilikom svakog korienja
    toaleta uporedimo sa 4 do 10 litara vode koje potroe tipini kuni toaleti. Takoe, prenik
    kanalizacionih cevi je znatno manji kod vakuumskih nego kod tradicionalnih instalacija.
    Poto vakuumski toaleti ne koriste gravitraciju za pomeranje vode, oni mogu istiti olju u
    svim pravcima, a ne samo odozgo-nadole. Uz sve ovo, injenica da se odvodna cev ne mora
    nalaziti ispod olje znai i da se ne mora sei pod radi ugraivanja ove cevi, ve se ona moe
    montirati u vazduhu pored olje.

    - Zato Harley Davidson motori imaju specifian brundajui zvuk?

    Obini etvorotaktni motor poseduje klip koji prolazi kroz taktove dovoda,
    kompresije, sagorevanja i ispusta tokom svake dve revolucije osovine. Kada vaa maina za
    travu radi u prazno, moete uti zvuk pop-pop-pop-pop od pojedinanih udaraca klipa.
    Ovakav zvuk potie od kompresovanih gsova u cilindru koji se oslobaaju kada se ispusni
    ventil klipa otvori, a to se deava u svakoj drugoj revoluciji osovine. U uobiajenom sluaju,
    kada motor poseduje dva cilindra, rad klipova je utempiran tako da jedan ispaljuje tokom
    jedne, a drugi tokom druge revolucije osovine, to radu motora daje oseaj uravnoteenosti.
    Kod ovakvih motora, osovina poseduje dve upljine pod uglom od 180
    o
    u koje se ubacuju
    klinovi klipova. Motor Harley Davidsona takoe poseduje dva klipa, a specifinost Harley
    motora je u tome to njegova osovina poseduje samo jednu upljinu za koju su vezana oba
    klipa. Ovakav dizajn je kombinovan sa prostornim ureenjem cilindara u obliku slova V, to
    znai da klipovi ne mogu da ispaljuju na parnim intervalima. Umesto da jedan klip ispaljuje
    na svakih 360
    o
    rotacije osovine, ispaljivanje klipova kod Harley Davidson motora ide ovako:
    prvi klip ispaljuje, nakon 315
    o
    rotacije osovine ispaljuje drugi klip, zatim se nita ne deava
    tokom obrtanja osovine za 405
    o
    , nakon ega opet prvi klip ispaljuje, a nakon 315
    o
    rotacije
    osovine opet ispaljuje drugi klip, pa opet 405
    o
    pauze itd. Kada motor radi u prazno, moemo
    uti pop-pop zvuk praen kratkim pauzama, to ispada kao pop-pop---pop-pop---pop-pop---
    , to daje tako specifian zvuk Harley Davidson motorima.

    - Kako se muzika snima na kasetama?

    Audio i video kasete, flopi diskete, hard diskovi i magnetne kreditne kartice
    predstavljaju neke od primera magnetnih memorija koje skladite informacije na svojim
    povrinama. Magnetne trake u audio i video kasetama sa sastoje od tankog plastinog
    materijala koji je presvuen sa prahom feri oksida (gvoe(III)oksida). Prilikom pravljenja
    magnetnih traka, estice feri oksida se pomou pomonog vezivnog sredstva lepe za plastinu
    povrinu trake, a zatim se traka oblae sa suvim podmazivaem kako bi se spreilo odvajanje
    estica feri oksida sa povrine trake (a time i izlizavanja magnetne glave koja zapisuje
    podatke na traku). Fero oksid (gvoe(II)oksid - FeO poznatiji kao ra) je crveno jedinjenje
    koje se sastoji od dvovalentnog jona gvoa (Fe
    2+
    ), dok se feri oksid (Fe
    2
    O
    3
    ), poznat i pod
    imenom magemit ili gama feri oksid, sastoji od trovalentnog jona gvoa (Fe
    3+
    ). Feri oksid je
    feromagnetni materijal to znai da se u magnetnom polju, magnetni momenti ovih estica
    (zapravo atoma koji ine estice) orijentiu u smeru polja i zadravaju tu orijentaciju ak i
    nakon uklanjanja polja. Upravo ova osobina magnetnih traka, prua im osobinu pamenja
    zapisanih informacija, kao i njihovog brisanja i zapisivanja novih. Kasete su patentirane 1964.
    godine i od tada su na tritu potisnule 8-kanalne magnetne trake i postale dominantan format
    magnetnog zapisa u audio industriji. Ukoliko otvorimo jednu kasetu (ili ukoliko je njen
    plastini omot providan, dovoljno je da pogledamo kroz nju) videemo da se ona sastoji od
    dva kotura i namotaja trake oko njih, dva mala valjka (jedan sa donje leve, a drugi sa donje
    desne strane, a njihova uloga je da odravaju horizontalno kretanje trake u kasetofonu, gde se
    ona kree standardnom brzinom od 4,76 santimetara u sekundi), kao i dve polovine plastinog
    omota sa nekoliko rupa i rafova koji slue da dre ove dve polovine spojenim. U jednoj
    kaseti ije trajanje iznosi oko 90 minuta, duina trake je jednaka 135 metara. Tokom snimanja
    informacija na traku, glava kasetofona, koja zapravo predstavlja jedan elektromagnet, stvara
    magnetno polje u zavisnosti od audio elektrinog signala koji se provodi kroz namotaje ice
    ovog elektromagneta. Magnetno polje izaziva trajnu magnetizaciju estica feri oksida na traci,
    a time i skladitenje eljenih informacija na njoj. Tokom emitovanja muzike sa trake,
    magnetni zapis prolaskom pored glave indukuje strujni signal u namotajima ice, a ovaj signal
    se preko pojaivaa dovodi do zvunika, ije membrane vibriraju u zavisnosti od strujnog
    signala i tako u vazduhu stvaraju odgovarajue talase pritiska koje opisujemo kao muziku. U
    uobiajenim kasetofonima, magnetna glava za itanje i snimanje informacija je podeljena na
    dva elektromagneta koji su zajedno iroki kao polovina irine trake. Svaki od ova dva
    elektromagneta snima i ita po jedan od dva stereo kanala koji se snimaju na traci i koji se
    posebno odvode jedan na levi, a drugi na desni zvunik kasetofona. Kada okrenemo stranu
    kasetu, tada dva elektromagneta na glavi dolaze u kontakt sa drugom polovinom trake na
    kojoj se mogu snimati drugi podaci. Takoe, osim glave za snimanje, kasetofoni obavezno
    poseduju i jednu glavu koja slui samo za brisanje trake. Naime prilikom presnimavanja trake,
    ona najpre prolazi pored razmagnetiue glave koja brie signal sa trake, a tek onda traka
    prolazi pored glave koja na nju zapisuje nove podatke. Danas postoje u upotrebi 4 tipa kaseta
    koje su poreane po rastuem kvalitetu snimka, a to su: tip 0 (originalna feri oksidna traka
    koja se retko gde jo moe videti), tip 1 (standardna feri oksidna traka, poznata i pod imenom
    normal bias, a bias je signal frekvencije 100 kHz koji se dodaje audio signalu tokom snimanja
    kako bi se snimljeni signal uklopio u linearni deo magnetizacione krive trake i na taj nain se
    vernije snimio zvuk), tip 2 (hromna CrO
    2
    traka, u kojoj su estice feri oksida pomeane sa
    esticama hrom dioksida) i tip 4 (metalna traka u kojoj se umesto metal oksidnih estica
    koriste metalne estice).

    - Kako radio prenosi muziku?

    Radio talasi prenose muziku, prie, slike i podatke u nevidljivom obliku kroz vazduh i
    na rastojanja od po vie miliona kilometara. Uz pomo nekoliko elektronskih komponenti
    koje sve zajedno ne kotaju vie od dolar ili dva i sami moete napraviti jednostavan
    predajnik i prijemnik radio talasa. U ranim danima radija, predajnici su predstavljali varnine
    kaleme koji su proizvodili varnice pri naponima od oko 20 000 Volti, a danas su ovakvi
    predajnici zabranjeni jer njihovo podruje emisije obuhvata ceo spektar radio talasa. Slian
    efekat stvaranja radio talasa moete postii ako kuckate metalnim noviem o terminale
    obine devetovoltne baterije ispred ukljuenog radio prijemnika, na ijim zvunicima ete
    uti iste taktove kuckanja. Svi dananji radiji koriste kontinualne sinusoidne talase za prenos
    informacija, a razliiti radio signali se razlikuju na osnovu razliite frekvencije (broja
    oscilacija u sekundi) ovih sinusnih talasa. Svaki radio aparat poseduje dva dela: predajnik i
    prijemnik. Predajnik uzima neku vrstu poruke (glas spikera, TV slika, podaci za modem),
    deifruje ih u sinusoidalne talase i alje u Svemir u obliku radio talasa. Prijemnik prima radio
    talase i deifruje poruku na osnovu primljenih sinusoidnih talasa. Jednostavno kolo koje se
    sastoji iz paralelno vezanih kondenzatora i induktora moe stvarati sinusoidni
    elektromagnetni talas koji se pojaava prolaskom kroz nekoliko tranzistora i alje na antenu
    odakle odlazi u svim pravcima. Meutim, sam sinusoidni talas ne sadri nikakvu informaciju,
    ve je u svrhu odailjanja informacije putem njega, neophodno izvriti njegovu modulaciju na
    jedan od tri naina. U pulsnoj modulaciji (PM), sinusoidni talas se jednostavno ukljuuje i
    iskljuuje. Ova modulacija je veoma retka ali se ovako npr. moduliu signali kojima se alju
    informacije svim radio satovima na planeti. Samo jedan pulsno modulisani predajnik je
    dovoljan da pokrije svojim signalom itav kontinent. U amplitudnoj modulaciji (AM), vri se
    menjanje amplitude sinusoidalnih talasa. Tako se npr. sinusoidni talasi neijeg glasa mogu
    prevui preko noseeg sinusoidnog talasa, to kao rezultat daje menjanje amplitude noseeg
    talasa. U frekventnoj modulaciji (FM) koju koristi mnotvo radio stanica i beinih
    tehnologija, vri se blago variranje frekvencije noseeg talasa u zavisnosti od talasastog
    signala informacije. Kod prenosa muzike preko radija, radio stanica vri amplitudno ili
    frekventno moduliranje nosee frekvencije sa signalom muzike, a ovako modulisani elektrini
    signal se pre odailjanja preko antene pojaava do snage od oko 50 000 Vati. S druge strane,
    na radio prijemnik kod kue poseduje antenu koja skuplja signal na podeenoj frekvenciji
    naeg radija. Okretanjem potenciometra tjunera se menja rezonantna frekvencija na kojoj
    osciluje rezonator (kolo koje se sastoji od kondenzatora i induktora) koji e dalje kroz kolo
    proputati samo ovu rezonantnu frekvenciju. Ovako proputeni signal zatim prolazi kroz
    detektor, tj. demodulator, koji se kod AM prijemnika sastoji od diode koja proputa struju
    samo u jednom smeru, pa stoga odseca jednu stranu talasa, dok kod FM prijemnika,
    detektor prevodi promene u frekvenciji signala u zvune talase. Proputeni demodulisani
    signal se dalje pojaava prolaskom kroz nekoliko tranzistora i alje na zvunike, odakle
    ujemo muziku.

    - Zato se zvuk radija u automobilu esto prekida?

    Muzika koju sluamo preko radija u automobilu esto je u stanju da se prekida jer
    dolazi do interferencije radiofrekventnih elektromagnetnih talasa koje prima na radio
    prijemnik sa elektromagnetnim talasima iz nekog drugog izvora. Interferencija predstavlja
    susretanje dva razliita talasa, pri emu se kao rezultat njihovog preklapanja, tj. sumiranja,
    pojavljuje rezultujui talas, koji u sluaju bilo kakve ne-konstruktivne interferencije ne nosi
    bilo kakav jasan signal, ve najee dovodi do utanja naih televizijskih, radio i drugih
    antenskih prijemnika. Elektromagnetni talasi sa kojima interfererira signal koji prima radio
    prijemnik u kolima moe poticati iz unutranjosti automobila ili iz njegove okoline. Najei
    izvori interferencije u kolima potiu iz elektrinog sistema automobila, i to posebno iz
    varninih ica, koje vremenom degradiraju pod dejstvom toplote motora ili hemijskog
    razlaganja motornih fluida, kao to su ulja, maziva, fluid za koenje ili antifriz. To je i razlog
    zato je interferencija radio signala izraenija kod starijih automobila. Drugi izvor
    interferentnih elektromagnetnih talasa u automobilu moe poticati iz sistema za napajanje
    automobila. Generator elektrine struje koji napaja baterije automobila predstavlja magnet
    koji se pokree kroz namotaje ice i na taj nain stvara naizmeninu elektrinu struju koja se
    pojaava uz pomo dioda, pri emu se napon prevodi u direktnu struju koja se koristi za
    napajanje baterija. Ovakav jedan sistem predstavlja izvor elektromagnetne energije, a time i
    elektromagnetnih talasa, koji su u stanju da interferiraju sa elektromagnetnim signalom koji
    prima automobilski radio. Za izolovanje automobilskog radio aparata od ovakvih izvora
    interferentnih talasa, moete obii neki auto servis ili prodavnicu elektronskih ili
    automobilskih delova, gde moete nabaviti interferentni filter. S druge strane, privremenu
    interferenciju radio prijemnika u kolima izazivaju neki spoljanji izvori elektromagnetnih
    talasa, kao to su strujovodi, transformatori, generatori i drugi radio-komunikacioni
    predajnici.

    - Zato se signali FM radio stanica uju i ispod mostova za razliku od AM
    signala?

    Ukoliko ste se nekada vozili u automobilu sluajui muziku sa radija, sigurno ste
    primetili da signal sa AM (Amplitudno Modulisanih) radio stanica prestaje da dolazi do radio
    prijemnika u kolima svaki put kada ona prolaze ispod mosta ili nadvonjaka, kroz tunel ili
    ispod veih strujovoda. Naime, svaki sistem koji se sastoji od metalnih ica predstavlja
    Faradejev kavez, odnosno strukturu koja blokira prolaz elektromagnetnim talasima ija
    frekvencija zavisi od finoe ove metalne strukture. Standardni AM signali se prenose na
    frekvenciji od 800 kHz, FM signali se nalaze u opsegu od 80-110 MHz, dok frekvencija
    kratkih radio talasa iznosi oko 10 GHz. to je vea frekvencija elektromagnetnih talasa, to je
    potrebno napraviti guu mreu metalnih niti da bi se blokirao prolaz svetlosti, to je i razlog
    zato vrata mikrotalasne penice poseduju tako finu metalnu mreu. FM talasi poseduju
    znatno veu frekvenciju od AM talasa, pa e stoga i u veoj meri prolaziti kroz mostove i
    druge metalne konstrukcije za razliku od AM talasa. Slina pojava se deava i u jonosferi,
    sloju atmosfere koji se prostire izmeu nadmorskih visina od 50 do 1000 km, i koji je
    ispunjen jonizovanim esticama kao posledicama stalnog pristizanja visoko-energetskog
    kosmikog zraenja. Naime, AM talasi se odlino refraktuju od jonosfere i odbijaju ka Zemlji
    te tako i imaju vei domet od FM talasa koji uglavnom prolaze kroz jonosferu (kao i svi
    elektromagnetni talasi ije talasne duine spadaju u opseg izmeu 8 mm i 20 m) i nastavljaju
    svoj put kroz Kosmos. Ipak, svi radio signali, kako AM, tako i FM se odlino reflektuju od
    strane svih zemaljskih predmeta, a razlog zato se FM radio ponekad slabije uje u gradu od
    postojanog AM radija je u tome to su FM signali usled vee frekvencije od AM signala
    znatno podloniji interferenciji sa drugim FM talasima odbijenim od zgrada, kua i drugih
    stvari.

    - Zato se neke radio stanice bolje uju nou nego preko dana?

    Radio talasi se kreu pravolinijski, pa bi bilo prirodno oekivati da usled zakrivljenosti
    Zemljine povrine, nijedna radio stanica nije u stanju da odailje svoje talase na rastojanja
    vea od 100 kilometara. Kratki radio talasi su ipak ponekad u stanju da obiu celu zemljinu
    kuglu, a AM radio stanice nou mogu emitovati talase i stotinama kilometara oko sebe.
    Objanjenje ove pojave bi trebalo potraiti u sloju atmosfere koji se zove jonosfera. Atomi iz
    ovog sloja atmosfere u sudaru sa fotonima Suneve svetlosti gube elektrone, postaju
    jonizovani i u tom stanju imaju sposobnost da reflektuju radio talase odreene frekvencije. Na
    taj nain, neki radio talasi obilaze celu Zemljinu kuglu odbijajui se naizmenino od Zemlje i
    jonosfere. Sastav jonosfere je razliit tokom dana i tokom noi, a po svemu sudei, izgleda da
    jonosfera u nedostatku Suneve svetlosti bolje reflektuje radio talase, pa se stoga neke radio
    stanice bolje uju nou nego danju. Takoe, tokom noi oko nas postoji znatno manje
    razliitih radio talasa, jer najvei broj radio i televizijskih stanica emituje svoje programe
    uglavnom preko dana, dok nou prave radne pauze. Stoga, tokom noi, radio signali manje
    interferiraju sa drugim talasima, pa je i njihov prijem na radio prijemnicima znatno jasniji.

    - Zato kretanje po sobi ponekad utie na jasnou prijema radio signala?

    Sigurno nam se nekada desilo da sluajui muziku preko radio prijemnika, stanemo u
    takav poloaj da se muzika sa radija pretvori u utanje ili u signal sa neke druge stanice koja
    emituje program na skoro identinoj frekvenciji. Naime, talasna duina radio talasa koji su
    stalno oko nas iznosi oko 3 metra u sluaju talasa sa FM radio stanica. Elektromagnetni talasi
    ovako velikih talasnih duina se skoro uopte ne apsorbuju u telima sa kojima dou u kontakt,
    ve se u potpunosti reflektuju ili eventualno proputaju. Tako, osim to antena naeg radio
    prijemnika prima talase direktno od antene predajnika radio stanice, ona prima i talase
    reflektovane od strane zidova sobe u kojoj se nalazi radio, kao i od nametaja i ivih bia u
    njoj. Kada se ovi reflektovani talasi susretnu, oni se sabiraju meu sobom kao i sa talasima
    koji dolaze direktno sa antene predajnika. Ovakva pojava sabiranja talasa se naziva
    interferencijom i rezultujui talas koji dolazi do antene e zavisiti od razlike u fazi i razlike u
    intenzitetima (amplitudama) talasa u susretu. Kada je razlika u fazi jednaka 180
    o
    , odnosno
    takva da se breg talasa poklopi sa doljom drugog talasa doi e do destruktivne interferencije i
    u sluaju kada su oba talasa jednakih intenziteta, rezultujui talas nee ni postojati, slino kao
    kad oduzmemo dva jednaka broja i dobijemo nulu. Meutim, kada se dva talasa jednakih
    intenziteta susretnu tako da meu njima nema razlike u fazi, amplituda rezultujueg talasa e
    biti jednaka zbiru amplituda preklopljenih talasa i dobiemo intenzivniji, rezultujui talas pa
    e i zvuk na radiju tada biti jasniji. U sluaju kada raspored nametaja ili zidova u sobi izaziva
    delimino destruktivnu interferenciju signala, tada pomeranjem antene menjamo faznu razliku
    izmeu talasa u susretu ime moemo nai poloaj antene pri kome ona prima dovoljno
    intenzivan rezultujui signal. Mnogi FM radio prijemnici poseduju posebno kolo koje skroz
    utia zvuk sa radija kada prijemni signal padne ispod odreene granice, a na taj nain se
    eliminie utanje koje nastaje usled delimino destruktivne interferencije direktnog talasa sa
    talasom reflektovanog od nas. Meutim, ovu pojavu naeg uticaja na signal sa radija kada se
    etamo po sobi ne bi trebalo da meamo sa pojavom da je signal postojan samo kada se
    nalazimo blizu radija ili kada ga dodirujemo. Ova pojava je povezana sa preplitanjem signala
    izmeu kola za automatsko pojaavanje i kola za automatsko podeavanje frekvencije. U
    ovom sluaju, kada se nalazimo blizu radija, talasi reflektovani od nas dolaze do antene, ime
    se menja jaina prijemnog signala, to podstie sam radio na fino podeavanje prijemne
    frekvencije putem posebnog kola.

    - Zato pomou ultrazvunog TV daljinskog upravljaa moemo da stiamo
    vatru u kaminu?

    Jo u 19. veku je bilo primeeno da zvuk, odnosno talasi pritiska u odreenoj
    materijalnoj sredini (kao to je npr. vazduh kada sluamo muziku) znatno utie na intenzitet
    plamen, kao i um koji plamen proizvodi. Tako je i potpuno uobiajena pojava da emitujui
    ultrazvuni signal sa starog TV daljinskog upravljaa (moderniji daljinski upravljai
    komuniciraju sa televizorom pomou infracrvenog signala) ka vatri u kaminu znatno stiamo
    zvuk njenog pucketanja. Naime, u sluaju kamina koji stvaraju vatru u reakciji sagorevanja
    plina, akustiki talasi usmereni du vrha mlaznog otvora stvaraju smetnje u ravnomernom
    protoku gasa to dovodi do formiranja virova koji dovode do irenja oblasti u prostoru koje
    pokriva ovaj mlaz, a to dovodi do ireg i stabilnijeg plamena sa znatno manje uma. Veoma
    mala koliina zvune energije je dovoljna da se postigne primetno smanjenje intenziteta uma.
    Tako, ultrazvuni daljinski upravlja koji stvara akustiku energiju koja je vie od 10 000 puta
    manja od energije plamena uspostavlja redukovanje uma od ak 5 decibela. Ultrazvuni
    sistem smanjenja buke u okolini velikih industrijksih grejaa, kao i mlaznih motora aviona,
    odavno se ispituje, a u budunosti bi mogao da nae i iru upotrebu.

    - Da li se moe napraviti telefon od jedne ice i dve konzerve?

    Ovaj nain razgovora na daljinu moe se izvesti ako je ica koja spaja dve konzerve
    (odnosno slualice) prava i zategnuta. Kada jedan od sagovornika pria u svoju konzervu, dno
    konzerve e vibrirati napred nazad pod dejstvom zvunih talasa (govornikovog glasa).
    Vibracije konzerve se prenose na vibracije ice, to nakon odreenog vremena dovodi do
    vibriranja konzerve sluaoca stvarajui zvune talase koje slualac moe uti kao glas
    govornika. Ovaj sistem razgovora nije mnogo razliit u odnosu na telefon, osim to je
    oscilujua ica zamenjena elektrinom strujom. Naime, u elektrinim telefonima, osoba
    priajui u slualicu pokree osetljivu dijafragmu, koja naizmenino sabija i oputa granule
    ugljenika menjajui pri tome njihov otpor. Struja koja prolazi kroz granule pojaava se i
    smanjuje usled promene otpora ugljenika i tako se dobija telefonski signal. Ovaj signal se
    alje do slualice drugog sagovornika, gde brze promene struje kroz zvunik slualice
    uzrokuju pomeranje dijafragme napred nazad, pa druga osoba moe uti ta je ova prva
    rekla.

    - Kakvi sve mikrofoni postoje?

    Mikrofoni pretvaraju zvuk u elektrinu struju, a svim mikrofonima na svetu je
    zajedniko postojanje osetljive membrane, tj. dijafragme koja se pokree pod dejstvom zvuka.
    Najstariji i najjednostavniji mikrofoni iz starih telefonskih slualica koriste prah ugljenika.
    Kada zvuni talas pogodi dijafragmu, ona sabija ugljenini prah, to menja njegov otpor.
    Proputanjem elektrine struje kroz ugljenik, promena otpora praha dovodi do promene jaine
    proputene struje, pa se tako dobija elektrini signal adekvatan (odnosno analogan) zvunom
    signalu. Dinamiki mikrofoni poseduju magnet koji se okree u blizini ice i na taj naini
    indukuje struju u njoj. Dijafragma pod dejstvom zvuka pomera magnet ili icu, pa se tako
    dobija elektrini signal vremenski promenljivog intenziteta. Trakasti mikrofoni koriste tanku
    traku koja visi u magnetnom polju. Zvuni talasi pomeraju traku, to menja struju koja protie
    kroz nju. Kondenzatorski mikrofoni koriste kondenzator kod koga se jedna ploa pokree pod
    dejstvom zvunih talasa. Ovi pomeraji menjaju kapacitet kondenzatora, a ove promene se
    pojaavaju kako bi se dobio merljivi signal. Najnoviji tip mikrofona su kristalni mikrofoni i
    koriste osobinu pojedinih kristala da menjaju elektrina svojstva u zavisnosti od svog oblika.
    Povezivanjem kristala sa dijafragmom, kristal e stvarati signal kad god zvuni talas pogodi
    dijafragmu. Takoe, postoje i mikrofoni sa parabolikim tanjirom, tj. tzv. zvuni teleskopi.
    Naime, paraboline povrine imaju osobinu da svi zvuni talasi koji se kreu paralelno sa
    njenom centralnom osom prevaljuju ista rastojanja do fokusa, to znai da e se zvuci koji
    potiu sa nekog udaljenog mesta odbijati od tanjira i konvergirati ka ii u fazi (sa
    poklapanjem maksimuma talasa, tako da se zvuk pojaava). Postavljanjem osetljivog
    mikrofona u iu tanjira, uemo veoma jasan i glasan zvuk sa udaljenog objekta ka kome
    smo usmerili tanjir. Interesantno je da se kod parabolikog mikrofona, samo zvuk ka ijem
    smo izvoru usmerili mikrofon pojaava, dok se svi ostali zvuci eliminiu.

    - ta je to mikrofonija?

    Mikrofonija predstavlja jedan tip povratne sprege (feedback), koja u optem sluaju
    predstavlja proces vraanja dela izlazne energija nazad ka ulazu ureaja koji vri konverziju
    energije. Da biste postigli efekat mikrofonije, morate imati mikrofon, pojaalo i barem jedan
    zvunik. Ukoliko dovoljno pribliite mikrofon zvuniku i zatim kucnete u mikrofon, zvuk e
    otii preko mikrofona kroz pojaalo u zvunik. Zvunik emituje zvuk vaeg kuckanja koje
    opet dolazi do mikrofona. Mikrofon isti zvuk alje do pojaala koje dodatno pojaava zvuk,
    alje ga opet na zvunik i tako mnogo puta sve dok ne ujete da se zvuk beskrajno pojaava
    usled mnogostrukog prolaska kroz pojaiva. Usled previe pojaanog mikrofona ili isuvie
    malog rastojanja izmeu zvunika i mikrofona nakon odreenog vremena se uje glasan
    pitei zvuk koji predstavlja posledicu efekta povratne sprege, a u sluaju pojaala kao u
    ovom primeru kada se stvara glasan zvuk, naziva se mikrofonijom. Frekvencija zvuka
    mikrofonije je najee vrlo visoka a zavisi od rastojanja izmeu zvunika i pojaala jer ovo
    rastojanje odreuje koliko e brzo zvuk napraviti jedan krug u zatvorenom sistemu. Da biste
    izbegli efekat mikrofonije, bitno je postaviti mikrofon iza zvunika, jer ukoliko zvunici
    gledaju u mikrofon, do mikrofonije e skoro sigurno doi.

    - ta su to neutralizatori buke?

    Oscilacije zvunih talasa se ire kroz elastinu sredinu (za nae ulo sluha, ova sredina
    je najee vazduh) slino talasima formiranim posle bacanja kamenia u vodu. Kada ovi
    talasi dou do naih uiju, oni izazivaju oseaj zvuka. Opseg zvunih frekvencija koje
    moemo uti se kree od 20 Hz (20 treptaja izvora u sekundi) do 20 000 Hz, a osetljivost
    naeg uha je najvea za frekvencije izmeu 2000 i 3000 Hz. Osnovna osobina talasa
    mogunost njihovog sabiranja (tj. interferencije) od presudnog je znaaja za metod
    neutralisanja buke. Naime, dva talasa koja se susretnu u prostor-vremenu, preklapaju se,
    sabiraju i daju trei, rezultujui talas. Ukoliko se, meutim, sabiraju dva talasa koji se jedan
    prema drugom odnose kao predmet i lik u ogledalu, rezultujueg zvuka nee biti, jer e se ova
    dva talasa meusobno ponititi. Neutralizatori buke predstavljaju ureaje koji primaju
    spoljanje zvuke i sa to manjim zakanjenjem emituju ponitavajue talase, tako da u sobi sa
    instaliranim neutralizatorom buke preostaje samo tiina. Moderni neutralizatori buke poseduju
    osobinu podeavanja radnog opsega frekvencija, pa se najee eliminiu samo izuzetno
    duboki zvuci (300 - 2000 Hz), kao npr. kada elimo da utiamo pneumatsku builicu koja bui
    asfalt u susednoj ulici, ventilator, mainu za pranje vea ili elisu helikoptera. U sastav jednog
    neutralizatora buke ulaze: senzor (osetljivi mikrofon koji prima zvuke iz okoline), kompjuter
    (koji prima signal iz mikrofona putem kabla ili radio veze i zatim, formira signal koji
    odgovara primljenom zvunom talasu, ali sa suprotnom fazom, koji zatim alje do zvunika) i
    zvunik (koji emituje kompjuterski obraene zvuke). Ceo sistem je najee potpomognut
    povratnom spregom. Naime, dodatni mikrofoni ugraeni u zvunike registruju ostatak zvuka i
    alju signal kompjuteru, u kome se podaci selektiraju: na pojavu signala koji odgovaraju
    onima koje prima senzor, procesor izvrava korekcije sekundarnog zvunog talasa, dok
    pojavljivanje drugih zvunih signala ne uzrokuje promene. Korekcije se vre sve dok se u
    mikrofonu registruje zvuk izvora. Neutralizatori buke se nalaze ugraeni u naslone sedita
    nekih putnikih i klipnih aviona, helikoptera, kamiona i drugih vozila, mogu se instalirati u
    bilo kojoj sobi ili ak i dvoritu, a koristi ih i nekoliko kompanija za proizvodnju papira radi
    poboljanja kvaliteta hartije. Naime, neutralisanjem vibracija koje potiu od pumpi i
    kompresora, dobija se mnogo ravniji papir.

    - Da li ploe imaju bolji zvuk od kompakt diskova?

    Odgovor na ovo pitanje lei u razlici izmeu analognog i digitalnog snimka. Vinil
    (gramofonska ploa) i magnetne trake su primeri analognih snimaka, dok CD-ovi i DVD-ovi
    predstavljaju primere digitalnog snimka. Originalni zvuk je po definiciji analogan. Prilikom
    digitalnog snimanja na CD, svaka sekunda analognog signala deli se na 44 100 delova i
    svakom delu se pridaje odreena brojna vrednost. Poto je CD 16-bitni zapis, to znai da
    postoji 65 536 razliitih brojeva kojima se vrednuju zvuci odgovarajuih odlomaka. Iz ovoga
    moemo zakljuiti da digitalno snimanje ne obuhvata itav zvuni talas, ve ga aproksimira
    nizom koraka. Pojedini zvuci koji imaju veoma brze prelaze, kao npr. udarac bubnja ili ton
    trube bie blago izoblieni (premda najee nismo u stanju da ujemo razliku) jer se menjaju
    isuvie brzo za brzinu semplovanja. Kada elite da ujete muziku sa CD-a, onda CD plejer
    prevodi digitalni zapis u analogni signal koji se pojaava u pojaivau. Pojaalo zatim
    poveava napon signala do nivoa dovoljnog da bi izazvao vibriranje membrane zvunike.
    Vinilni zapis ima urezane brazde u kojima se ogleda oblik originalnog zvunog talasa. Poto
    je ovakav zapis analogan, on se moe bez prevoenja (digitalno u analogno) slati na pojaalo,
    pa na zvunike. Iz ovoga sledi da je oblik signala sa ploe mnogo precizniji, to se i moe uti
    u bogatstvu zvuka. Sa druge strane, estice praine ili mala oteenja ploe mogu izazvati
    umove i pucketanja, dok digitalni zapisi ne propadaju sa vremenom. Glavni nain
    poboljanja kvaliteta digitalnog snimka je poveanje brzine i preciznosti semplovanja. DVD
    (digitalni video diskovi) predstavljaju novi tip digitalnog zapisa koji je znatno unapredio
    kvalitet zvunog snimka. DVD diskovi pri snimanju koriste 24-bitne semplove i brzinu
    semplovanja od 192 kiloherca to je vie od 4 puta bre od obinih CD-ova. Tako se na jedan
    DVD disk moe snimiti 74 minuta zasad najkvalitetnijeg digitalnog zvuka ili ak 7 sati
    muzike iji kvalitet odgovara standardnom CD-u (ili oko 70 sati muzike MP3 formata).
    Meutim, ploe imaju tu prednost to na njih moe stati praktino beskonano duga pesma.
    Dovoljno je samo da se poslednja brazda na ploi vrti u krug i ploa e se okretati sve dok je
    mi ne prekinemo.

    - ta je to surround zvuk?

    Za razliku od mono zvunih snimaka koji se snimaju na samo jednom kanalu (tj. u
    obliku jedne spiralne putanje na ploi ili ili samo jedne od najee 2 magnetske linije na
    traci) i stereo snimaka (standardni format TV-a, radija i savremenih muzikih ureaja) koji se
    snimaju na dva kanala (pa se emituju i preko dva zvunika), surround zvuni zapisi se
    snimaju na vie od dva, a najee na etiri kanala. Fantazija Volta Diznija iz 1941. godine
    predstavlja jedan od najranijih filmova iji je zvuk bio sniman u vidu surround zapisa.
    Razliiti delovi orkestra su snimani na 4 odvojene trake koje su prilikom emitovanja filma u
    bioskopu pokretale membrane 4 odvojena zvunika uz panning efekat, tj. stiavanje kanala na
    jednom, a pojaavanje na drugom zvuniku, tako da se stie oseaj etanja muzike (ili
    orkestra) kroz prostoriju. Dolby Stereo predstavlja najpopularniji analogni sistem surround
    zvuka, a da bi smestili 4 zvuna kanala na filmsku traku, Dolby sistem koristi 4-2-4 sistem
    procesovanja koji se jo od sedamdesetih godina 20. veka koristi u kvadrofoninim kunim
    stereo ureajima. U okviru ovog sistema, 4 toka informacija (tok A, tok B, informacija koja je
    ista u tokovima A i B i informacija koja je razliita izmeu ova dva toka) se izvode iz dva
    razliita zvuna toka (koja odgovaraju stereo zapisu, snimanom pomou dva odvojena
    mikrofona). Audio signal izaziva fluktuacije elekrine struje koje se mogu predstaviti kao
    oscilatorni talas kome amplituda odreuje veliinu pomeraja membrane zvunika, a
    frekvencije odreuju visine (odnosno, frekvencije) tonova koje u vazduhu stvara zvunik.
    Signal A se dovodi na levi, a signal B na desni zvunik. Dekoder surround sistema izabira
    identine signale u zvunim tokovima A i B u zavisnosti od njihove putanje i amplitude, i
    rezultujui signal dovodi na centralni (3.) zvunik. Jedna od osobina surround sistema je ta da
    su identini signali na tokovima A i B koji se dovode na levi i desni zvunik, meusobno
    pomereni u fazi, tako da jedan drugog ponitavaju i bivaju neujni na rastojanju koje nam
    sugerie surround sistem. Stoga, dekoder surround sistema pomera tokove A i B tako da
    njihovi identini signali postanu ponovo jednaki u fazi, a ovaj rezultujui signal se dovodi na
    surround (4.) zvunik. S druge strane u znatno modernijem, digitalnom surround zvunom
    sistemu (koji se prvi put koristio prilikom snimanja Parka iz doba Jure 1993. godine), 6
    odvojenih audio kanala se snimaju na jedan ili dva CD-a. Prilikom projekcije filma, dekoder
    deli ove kanale i puta ih na razliitim zvunicima rasporeenim po dvorani. CD je
    sinhronizovan sa filmskim slikama putem specijalnog koda u vidu niza crtica i takica du
    strane svake slike. Optiki ita montiran na projektoru alje putem LED lampe svetlost na
    film. Svetlost u prolasku kroz film pada na malu fotoeliju koja alje odgovarajue strujne
    impulse procesoru. Putanja crtica i takica na CD-u je ista kao i na filmu, a procesor se trudi
    da uskladi ove putanje tako da se one istovremeno emituju. Takoe, umesto na CD-u, digitalni
    zvuk se moe snimati i u obliku fine putanje na filmu izmeu rupica na filmskoj traci, tako da
    se ove informacije mogu itati putem prolaska svetlosti kroz film. S druge strane filma,
    svetlost pada na CCD (isti ureaj koji koriste digitalne kamere za hvatanje slike) koja zapis sa
    filma prevodi u niz jedinica i nula koje odgovaraju audio zapisu.

    - ta je to MP3?

    MPEG (Moving Picture Experts Group) je razvila kompresioni sistem video podataka.
    Tako, na primer, DVD filmovi, HDTV i DSS sateliti koriste MPEG kompresiju kako bi
    uklopili video i filmske podatke u manji prostor i na taj nain ubrzali prenos podataka, a i
    omoguili efikasnije skladitenje filmskih podataka. MPEG kompresioni sistem ukljuuje i
    podsistem za kompresiju zvuka koji se zove MPEG Audio Layer-3, a poznatiji je po svojoj
    skraenici kao MP3. MP3 format omoguava da se redukuje broj bitova koji zauzima pesma,
    a da se pri tome ne utie bitno na kvalitet njenog zvuka. Pomou MP3-a, pesma od 32 MB sa
    CD-a se kompresuje na samo 3 MB, to znai da se efikasnost MP3 kompresije kree izmeu
    faktora 10 i 14. Da bi se napravio dobar kompresioni algoritam za zvuk koristi se metoda
    poznata kao perceptualno oblikovanje uma, to znai da se MP3 kompresija koristi
    odreenim karakteristikama ljudskog uha kako bi efikasno kompresovala podatke. Na primer,
    neke zvuke ne moemo uti, neke ujemo bolje od ostalih, a u sazvuju dva tona, mnogo bolje
    ujemo glasniji ton. Stoga, MP3 format neke pesme zvui veoma slino originalnoj verziji,
    premda ne i identino. Popularizacija MP3 muzikih fajlova dovodi i do velike popularizacije
    same muzike jer je danas preko Interneta mogue nai praktino bilo koju vrstu muzike, pri
    emu je za download-ovanje jedne etvorominutne pesme potrebno oko 10-15 minuta na
    proseno brzoj vezi. Sve to nam je potrebno za download-ovanje i sluanje MP3 fajlova su
    kompjuter, zvuna kartica, zvunici, veza sa Internetom i MP3 plejer u vidu programa (npr.
    Winamp) instaliranog na kompjuteru. Takoe, ukoliko posedujemo writable CD drajv, uz
    pomo nekog programa za MP3 kompresiju (npr. Audio Catalyst) moemo najpre
    kompresovati pesme na MP3 format, a zatim ih i nasnimiti na CD.

    - ta je to MusicTeller?

    Kompanija ETC Music je nedavno napravila mainu koja po svom izgledu i mestu
    nalaenja podsea na obian ulini bankomat, ali umesto novca, korisnicima nudi pesme u
    MP3, WMA (Windows Media) i AAC (Advanced Audio Coding) formatima. Prvih nekoliko
    godina nakon pojave MP3 muzikih fajlova, njihovo korienje je bilo ogranieno na
    kompjutersku opremu. Meutim, danas postoji sve vei broj MP3 plejera, pomou kojih se
    mogu download-ovati pesme sa MusicTeller automata. Nakon to su se probne maine
    MusicTeller-a pojavile u gradu Bostonu, danas ih je sve vie na aerodromima, maloprodajnim
    trnicama, benzinskim pumpama i drugim mestima. ETC skladiti muzike fajlove na
    privatnoj, veoma brzoj kompjuterskoj mrei koja je odvojena od Interneta, a za povezivanje
    MP3 plejera na jednu od MusicTeller maina nije potreban nikakav poseban kabl ili adapter.
    Korisnici putem tehnologije dodirnog ekrana biraju pesme koje se zatim prenose na portabl
    ureaj brzinom od oko 6 pesama po minutu, a cena download-ovanja pojedinih pesama se
    kree od besplatnih do nekoliko dolara, to verovatno zavisi od popularnosti pesama. Plaanje
    se za sada vri ili putem kreditne kartice ili putem MusicTeller lanske kartice.

    - Kakvi su to visoki i tanki zvunici?

    Veina uobiajenih zvunika poseduje elektromagnet koji pod dejstvom elektrinog
    signala koji stie sa muzikog ureaja, potiskuje i pomera dijafragmu oblika kupe. Ipak,
    moda ste nekada primetili elektrostatike zvunike, koji su karakteristini po tome to su
    izuzetno vitki i visoki, a pri tome proizvode znatno precizniji zvuk od obinih zvunika.
    Umesto elektromagneta, elektrostatiki zvunici stvaraju talase pritiska u vazduhu pomou
    tanke, provodne i pokretne ploe (dijafragme) postavljene izmeu dve nepomine provodne
    ploe, koje se napajaju elektrinom strujom iz zidnog utikaa stvarajui elektrino polje sa
    pozitivno i negativno naelektrisanim krajevima. Zvuni signal pokree struju elektrona kroz
    usendvienu dijafragmu, brzo menjajui znak naelektrisanja ploe. Kada se dijafragma
    naelektrie pozitivno, ona se povlai ka negativno naelektrisanom kraju polja, a kada se
    naelektrie negativno, ona biva povuena ka pozitivnom kraju polja. Na ovaj nain,
    dijafragma veoma brzo vibrira, prenosei vibracije adekvatnih frekvencija na okolni vazduh,
    to ujemo kao muziku. Poto je masa dijafragme veoma mala, ona je u stanju da na dati
    strujni signal odgovara veoma brzo i precizno kako bi stvorila zvuni signal. Na ovaj nain se
    dobija veoma jasna i precizna reprodukcija zvuka. Meutim, dijafragma se ne pomera du
    velikih rastojanja, pa stoga nije naroito efikasna za proizvodnju dubokih tonova niskih
    frekvencija. Iz ovog razloga, elektrostatiki zvunici se esto sparuju sa woofer-om koji
    pojaava nisko-frekventni opseg zvukova.
    Ipak, izrazito tanki, ploasti zvunici mogu biti i specijalni zvunici kod kojih je izvor istoe
    zvuka plazma. Naime, jonizacijom vazduha ostvarenom pomou vie elektroda stvara se
    konstantni i nepokretni fluid (plazma mase od nekoliko stotih delova grama) koji vibrira u
    ritmu muzike modulacije.

    - Koja je razlika izmeu elektrine i akustine gitare?

    I akustina i elektrina gitara imaju po 6 ica, ivije pomou kojih se zatezanjem ica
    podeava njihova frekvencija oscilovanja, kao i metalne ispupene are na dugakom vratu,
    pomou kojih se skrauje duina ice i time dobijaju tonovi ije frekvencije mogu odgovarati
    svim notama dvanaestotonske muzike lestvice. Meutim, osnovna razlika izmeu ove dve
    vrste gitare je u tome to za pojaavanje zvuka, elektrina gitara koristi magnetne prijemnike i
    nekoliko dugmia umesto prazne rezonatne upljine koju koristi akustina gitara. Magnetni
    prijemnici elektrine gitare predstavljaju magnetne ploe obmotane sa oko 7000 navoja fine
    ice. Mehaniki talasi pritiska pod dejstvom vibriranja ice dovode do odgovarajuih
    vibracija magnetnog polja magneta, to rezultuje u isto tako oscilujuoj elektrinoj struju kroz
    ice navoja. Uz pomo dugmia, tj. potenciometara na gitari, mogue je podeavanjem otpora
    umanjiti prisustvo odreenog opsega frekvencija u signalu, koji se zatim preko elektrinog
    kabla prenosi na pojaiva, a zatim na zvunik, gde se elektrini signal ponovo pretvara u
    zvuni signal koji dalje nastavlja da putuje kroz vazduh.

    - Zato vlaan pesak kripi kada hodamo po njemu?

    Zvuk koji ostavljaju naa stopala dok koraamo po nekoj peanoj plai zavisi u
    mnogome od vrste peska koji dodirujemo. Naime, to je pesak vlaniji to e u nastalom zvuku
    biti prisutan intenzivniji spektar viih frekvencija to e initi zvuk kripeim. S druge strane,
    hodanje po suvom pesku esto ostavlja oko nas blage, mekane i nene peane tonove. Slino
    kao kada piui kredom po tabli, kreda pone da kripi jer usled trenja sa tablom njeni atomi
    poinju da vibriraju, a ove vibracije se prenose na vazduh to ujemo kao kripu, tako isto pod
    dejstvom mehanikog pritiska naih stopala, dolazi do trenja izmeu susednih zrna peska pod
    ijim dejstvom dolazi do vibriranja silicijuma i kiseonika u zrnima peska, a ove vibracije se
    prenose na estice vode i vazduha oko njih, to opet ujemo kao zvuk. Kada je pesak vlaan
    tada su zrna peska znatno bolje vezana meu sobom nego to je sluaj kod suvog peska.
    Naime, polarni molekuli vode koji okruuju zrna peska, meusobno se privlae to blago
    slepljuje zrna peska. Iz ovog razloga, naa stopala znatno vie tonu prilikom hodanja po
    suvljem pesku ija su zrna okruena vazduhom pa su i slabije slepljena. Zvuk izazvan
    dejstvom trenja izmeu susednih zrna peska u najveoj meri zavisi od efikasnosti prenosa
    mehanike energije trenja u pobuivanje vibracija atoma, a ovaj prenos e biti tim efikasniji
    to je povrina zrna peska glaa i manje pranjava. Voda koja se nalazi izmeu zrna u
    mnogome ispira njihovu povrinu, pa se trenjem izmeu dve glatke povrine lake pobuuje
    visokofrekventni zvuk. Zvuk hodanja po pesku u mnogome zavisi i od razmera malih
    kvarcnih kamenia koji ine pesak. Naime, to su ove estice manje, to e zvuk biti bogatiji.
    Tako, hodanje po bilo suvom ili vlanom ljunku koji se sastoji od prilino velikih kamenia
    ostavlja siromaan zvuni spektar za nama, dok je hodanje po sitnom pesku sa plae lep i
    bogat zvuni doivljaj.

    - Kada su to i naunici otkrili muziku Kosmosa?

    Kosmolozi nam kau da je Kosmos u kome ivimo nastao pre izmeu 12 i 15 milijardi
    godina u jednoj dinovskoj eksploziji koja se danas naziva Velikim Praskom (ili Big
    Bengom). Intenzivna toplota koja je u trenutku nastanka Kosmosa ispunila itav njegov
    prostor i danas se moe iz svih pravaca na nebu detektovati kao mali sjaj u mikrotalasnom
    delu spektra, ija frekvencija odgovara temperaturi toplotnog zraenja crnog tela od 2,73 K.
    Nakon to je pozadinsko zraenje prvi put registrovano (ime je toerija Big Benga postala
    opteprihvaena) 1965. godine, kosmolozi su oekivali da bi sve strukture u Kosmosu trebalo
    da ostave traga na ovo zraenje u vidu malih varijacija u njegovom sjaju na razliitim
    delovima neba, to bi kosmolozima prualo podatke na osnovu kojih bismo saznali neto vie
    o nastanku Galaksija, zvezda, pa i samih kosmologa. Naime, neposredno nakon prvog
    detektovanja pozadinskih talasa, ruski i ameriki naunici su izraunali da bi veliine i
    amplitude struktura nastalih u mladom Kosmosu trebalo da ostave traga u pozadinskom
    zraenju u vidu onoga to matematiari nazivaju harmonijskim nizovima, odnosno
    harmoninim varijacijama intenziteta ovih talasa du neba. NASA-in COBE satelit (COsmic
    Background Explorer) ugaone rezolucije od samo 7
    o
    je prvi 1991. godine otkrio male
    oekivane varijacije u sjaju mikrotalasnih talasa sa neba. 1998. godine je jedan
    visokorezolucioni mikrotalasni teleskop (sa ugaonom rezolucijom od 0,25
    o
    ) stavljen u balon i
    puten da leti tokom 10 i po dana na visini od 37 km iznad Antarktika snimajui intenzitet
    pozadinskog zraenja (na 2,5 % nebeske sfere) i jo nekoliko drugih parametara koji su bitni
    za kosmoloke proraune. Na slikama koje je snimio BOOMERANG teleskop, postojala su
    oigledne temperaturske fluktuacije u temperaturi pozadinskog zraenja (2,73 K) koje su bile
    reda veliine oko 100 milionitog dela stepena, a uz to, otkriveno je i postojanje harmonijskog
    odnosa u amplitudama temperaturski ekvivalentnog signala na ugaonoj skali neba. Meutim,
    detaljne analize mape neba koju je snimio BOOMERANG, otkrila su prisustvo i akustikih
    (zvunih) pikova na mapi. Otkriveno je da je mladi Kosmos (posmatrajui pozadinsko
    zraenje, mi posmatramo Kosmos iz vremena Velikog Praska) prepun zvunih talasa koji
    sabijaju i razreuju materiju i svetlost Kosmosa, slino kao to zemaljska muzika
    naizmenino sabija i razreuje (formirajui talase pritiska, odnosno zvuk) vazduh u flauti ili
    trubi. Osim to se smatra da idu u prilog inflatornom modelu Velikog Praska, harmonini
    zvuci iz ranog Kosmosa nam saoptavaju i da je Kosmos sainjen od energije koju nikada
    nismo naunim instrumentima izmerili na Zemlji.


    17. O kompjuterima


    - ta je to ip?

    ip i Dejl su veverice iz Volt Diznijevog crtanog filma, a u nauci o kompjuterima, ip
    predstavlja malo parence poluprovodnikog materijala koje sadri elektrino kolo
    sastavljeno od 100, 1000 ili ak i milion meusobno povezanih tranzistora i drugih
    mikroelektronskih komponenti, kao to su otpornici i kondenzatori. ipovi, poznati jo i kao
    integrisana kola ili mikroipovi, predstavljaju osnovne gradivne jedinice kompjutera, a
    razmere im dostiu oko 5 santimetara na svakoj strani. Dva najvanija tipa ipova koje koriste
    dananji kompjuteri su: centralna procesorska jedinica (CPU), koja predstavlja osnovu svih
    digitalnih elektronskih ureaja, a slui za obradu informacija; i memorijski ipovi, koji
    skladite informacije i mogu biti razliitih kapaciteta. Pravljenje kompjuterskih ipova
    zapoinje seenjem ultra istih kristala silicijuma na tanke ploice, koje se zatim oblau
    svetlosno-osetljivom prevlakom. Ploice poluprovodnog silicijuma zatim podleu dejstvu
    intenzivne ultraljubiaste svetlosti kako bi se iscrtale putanje komponenti kola koje e biti
    ugraene na njemu. Na osnovu iscrtanih putanji, ip se izlae dejstvu mlazova elektrona,
    gasova i jona kako bi se na njegovoj povrini formirali tranzistori. U narednom procesu
    obrade, tranzistori se povezuju pomou tankih iica metala i izolatora. Usled stalnih
    poboljanja u procesu proizvodnje ipova, broj tranzistora na ipu, kao i brzina prenosa
    signala kroz elektronske komponente mikrokola, u stalnom su porastu, dok je cena
    proizvodnje bilo kog tipa ipa u stalnom padu. Ipak, uprkos Murovom zakonu koji nam kae
    da se kao posledica ugraivanja sve manjih tranzistora u ipove, brzina procesovanja
    podataka od strane ipova udvostruuje na svakih 18 meseci, dimenzije tranzistora ipak ne
    mogu biti manje od nekoliko atoma, pa se smatra da e brzina procesovanja poluprovodnikih
    ipova pri savremenim dostupnim tehnolokim mogunostima dostii uskoro (do 2020.
    godine) svoju maksimalnu vrednost. Naime, jedan procesor brzine 1 GHz izvri milijardu
    ciklusa u sekundi, odnosno za jedan ciklus mu je potrebna jedna nanosekunda. Svetlost za
    jednu nanosekundu pree put od oko 30 cm, pa stoga dimenzije ovako brzog ipa moraju biti
    manje od 30 cm, a najoptimalnije je da budu oko 3 cm. Meutim, ukoliko zamislimo ip ija
    bi frekvenciju procesovanja iznosila oko 100 GHz, tada bi jedan procesorski ciklus trajao 0,01
    nanosekundu, svetlost za to vreme pree 3 mm, a pravljenje ipa koji bi posedovao dimenzije
    reda veliina oko 0,3 mm je isuvie mali prostor da bi se na njemu upakovali sve njegove
    elektronske komponente. Najmanje elektronske komponente koje se nalaze u dananjim
    ipovima su dimenzija od po oko 150 nanometara, a smatra se da e tranzistori uskoro dostii
    veliine od samo 50 nanometara (to e odgovarati brzini procesovanja od oko 20 GHz),
    nakon ega e u cilju daljeg poveavanja brzine procesovanja, tranzistori morati da se grade
    atom po atom.

    - ta su to tranzistori?

    Tranzistori predstavljaju osnovne komponente svih ljudskom rukom napravljenih
    elektronskih kola koji se nalaze oko nas. Nakon izuma tranzistora etrdesetih godina 20. veka,
    kompjuteri su poeli da umesto zauzimanja itavog sprata zgrade, nalaze svoje mesto na
    prostorima dimenzija stranice jedne knjige, a da pri tome mogu da izvode stotine miliona
    raunskih operacija u sekundi. Tranzistori se u elektronskim ureajima koriste kao pojaivai
    struje ili kao prekidai. Oni to postiu korienjem manje struje koja kontrolie tok vee
    struje, slino kontrolisanjem protoka vode pomou ventila. Junction tranzistori predstavljaju
    id38125677 pdfMachine by Broadgun Software - a great PDF writer! - a great PDF creator! - http://www.pdfmachine.com http://www.broadgun.com
    tzv. pnp ili npn sendvie, pri emu p predstavlja oznaku za neki poluprovodniki materijal p-
    tipa (npr. element 4. grupe periodnog sistema dopiran sa elementom tree grupe tako da u
    materijalu postoje slobodni elektroni), dok n oznaava poluprovodniki materijal n-tipa (npr.
    element 4. grupe periodnog sistema dopiran sa elementom pete grupe tako da u materijalu
    postoje slobodne upljine). Spoljanji slojevi sendvia se nazivaju emiterom i kolektorom,
    dok se usendvieni sloj naziva bazom. Slanjem struje na bazu (ne preko emitera, ve sa
    posebnog ulaza) moe se kontrolisati jaina struje koja protie od emitera ka kolektoru. Za
    funkcionisanje tranzistora kao pojaivaa struje, neophodno je da napon baze bude vei od
    napona emitera, a da napon kolektora bude vei od napona baze. Emiter je prikljuen na
    bateriju koja je izvor struje, a ovi elektroni (ili upljine u sluaju pnp spoja) se ubrzavaju ka
    pozitivno naelektrisanoj bazi u kojoj dominiraju upljine. Male promene napona baze dovode
    i do promena u jaini struje koja tee kroz tranzistor. Ovaj proces se koristi i za stvaranje
    binarnog koda u digitalnim procesorima, pri emu na bazi postoji naponski prag od oko 5
    Volti koji je neophodno probiti da bi struja nala svoj put od emitera ka kolektoru. Tako se
    tranzistori esto koriste i kao prekidai: ukoliko je napon manji od 5 Volti off (0), a kada je
    napon vei od 5 Volti on (1). Tranzistori se mogu sastojati i od samo dva sloja
    poluprovodnikih materijala i oni se tada nazivaju field-effect tranzistorima. Struja tada
    protie kroz jedan od slojeva (tzv. kanal), dok napon koji se dovodi na drugi sloj (tzv. kapiju)
    interferira sa strujom iz kanala i utie na njenu jainu. Ovakvi tranzistori su i metal oksidni
    field-effect tranzistori (MOSFET) koji se danas nalaze u skoro svim kompjuterima.

    - ta je to logika kapija?

    Na jednoj farmi ili u gradu, kapija moe sluiti za kontrolu prometa prolaznika kroz
    nju, ali u ipovima kompjutera, logika kapija kontrolie tok elektrine struje kroz kolo.
    Kapija se sastoji od tranzistora, a njih bira dizajner ipa izmeu dva osnovna tipa: PMOS i
    NMOS tranzistori (Metal Oxide Semiconductors). Struja koja protie kroz kapiju ustanovljava
    napon na odreenim takama u kolu, a ovaj napon predstavlja jedan bit informacije, to znai
    da moe biti ili visok (1) ili nizak (0). Da bi se ustanovio 1 na kolu, struja se kontrolisano
    usmerava do kola, putem paljenja PMOS tranzistora izmeu kola i pozitivnog izvora
    napajanja, iji napon najee ima standardne vrednosti izmedju 3,5 i 5 Volti. Veoma mali
    interval vremena, reda veliine nanosekunde je potreban da se ukljui logika kapija, tj. da
    struja proe od izvora napajanja kroz PMOS transistor do kola. Tok struje koji prebacuje
    napon kola na 0, odvodi se iz kola kroz razliit tip tranzistora (NMOS), vezanog izmeu kola
    i negativnog izvora napajanja, tj. zemlje. Tok struje opet menja napon u kolu, to ovoga puta
    predstavlja nulu, tj. novi bit informacije. Tako, kada logika kapija kontrolie tok struje, ona
    time kontrolie i tok informacija. Izlaz bilo koje logike kapije je napon, koji se opet moe
    koristiti za kontrolu neke druge logike kapije, a kompjuterski ipovi se stoga dizajniraju
    kako bi donosili sloene odluke u vezi sa informacijama koje prolaze kroz njih.

    - ta je to Bulova logika?

    Bulova logika (ili Bulova algebra iskaza kako se ponekad naziva) koju je razvio
    emgleski matematiar Dord Bul (George Boole) sredinom 19. veka, danas koristi
    kompjuterima u svrhu donoenja reenja svih problema i zadataka. Kompjuteri koji rade na
    principu Bulove logike koriste se kombinacijom 7 kapija (na kojima se moe promeniti
    vrednost binarnog signala koji prolazi kroz nju) u svrhu razvijanja logikog digitalnog
    kompjuterskog rasuivanja. Tako, osnovne tri kapije u Bulovoj logici su kapija NOT (koja je
    poznata i kao logika operacija negacije) koja za datu ulaznu vrednost (0 ili 1) kao izlaznu
    vrednost formira suprotnu binarnu vrednost (1 ili 0); kapija AND (koja je poznata i kao
    logika operacija konjukcije - ) koja barata sa dve ulazne vrednosti, pri emu je izlazna
    vrednost jednaka 1 samo ako su obe ulazne vrednosti jednake 1, dok je u sva tri suprotna
    sluaja jednaka 0; i kapija OR (koja je poznata i kao logika operacija disjunkcije - ) koja
    takoe funkcionie sa dve ulazne vrednosti i koja je jednaka 0 samo ukoliko su obe ulazne
    vrednosti jednake 0, dok je u sva tri suprotna sluaja jednaka 1. Sledee dve kapije su NAND
    i NOR koje su zapravo kombinacije kapija AND i OR sa kapijom NOT, tako da su iskazi ovih
    kapija suprotni od iskaza kapija AND i OR, respektivno. Poslednje dve kapije su XOR i
    XNOR, gde X oznaava ekskluzivnost ovih operacija. Izlazna vrednost XOR kapije je
    jednaka 1 samo ukoliko su vrednosti dve ulazne vrednosti razliite, dok ukoliko su njihove
    vrednosti jednake, izlazna vrednost je jednaka 0. S druge strane, izlazna vrednost kapije
    XNOR (ekvivalencije) je jednaka 1 samo ukoliko su obe ulazne vrednosti jednake, dok je u
    suprotnim sluajevima jednaka 0. Uz pomo Bulove logike se mogu napraviti jednostavne
    raunske maine (koje e za unete ulazne vrednosti izbacivati izraunati rezultat), kao i
    memorija, s obzirom da e odreeni raspored kapija moi da zapamti sve ulazne vrednosti, to
    se koristi kao osnova kod izrade RAM-a, kao i mnogih drugih elektronskih kola.
    Kompjuterska memorija se, zapravo, zasniva na principu povratne sprege. Drugim reima, u
    memoriji se izlazna vrednost prenosi unazad do ulaza kapije. Prva fizika implementacija
    Bulove logike, odnosno prvo njeno otelotvorenje u stvarnom svetu se zasnivalo na relejima,
    dok se danas umesto njih koriste sub-mikroskopski tranzistori ugraeni na silicijumskim
    ploicama.

    - ta su to bitovi i bajtovi?

    Za razliku od dekadnih brojeva koji poseduju 10 moguih cifara (0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7,
    8, 9) i heksadecimalnih brojeva koji poseduju 16 moguih cifara (uz 10 dekadnih brojeva, jo
    A, B, C, D, E i F), binarni brojevi se sastoje samo od dve mogue cifre: nule i jedinice. Svaki
    binarni (ili digitalni) broj predstavlja jedan bajt (drugim reima, bajtovi su binarni brojevi), a
    bitovi (skraenica od Binary digIT) predstavljaju cifre bajtova, odnosno binarnih brojeva. U
    dekadnom brojevnom sistemu kojim se svakodnevno koristimo, prva cifra sa desne strane u
    bilo kom broju predstavlja umnoak broja 1 (tj. 10
    0
    ), druga cifra sa desne strane predstavlja
    umnoak broja 10 (tj. 10
    1
    ), trea cifra predstavlja umnoak broja 100 (tj. 10
    2
    ), etvrta cifra sa
    desne strane dekadnog broja predstavlja umnoak broja 1000 (10
    3
    ) itd. Iz ovoga vidimo da je
    osnova svakog dekadnog broja desetka, to je i razlog zato se taj brojevni sistem naziva
    dekadnim (deka deset). Ipak, da smo se kao Diznijevi junaci rodili sa 8 prstiju na rukama,
    tada bi na brojevni sistem bio verovatno 8-cifren. Savremeni kompjuteri se koriste binarnim
    brojevima, jer se oni odlino uklapaju sa njihovim nainom razmiljanja u okviru koga su sve
    stvari ili tane ili netane (drugim reima, struja ili prolazi ili ne prolazi kroz kolo, treeg
    reenja nema). Svaki binarni broj se moe predstaviti kao umnoak broja 2. Naime, prva cifra
    (bit) sa desne strane binarnog broja (bajta) predstavlja umnoak broja 2
    0
    (tj. 1), druga cifra
    (bit) sa desne strane binarnog broja (bajta) predstavlja umnoak broja 2
    1
    (tj. 2), trea cifra sa
    desne strane binarnog broja predstavlja umnoak broja 2
    2
    (tj. 4) itd. Jedan bajt se sastoji od 8
    bitova, pa stoga, bajt moe posedovati 256 razliitih vrednosti (od 0 do 255). Prilikom
    semplovanja (odnosno pretvaranja analognog zvuka u digitalni zapis), CD koristi 2 bajta (16
    bitova), pa se stoga svakom semplu pridaje jedna od 65535 moguih vrednosti. Bajtovi se
    najee koriste sa uvanje pojedinanih slova u tekstualnim dokumentima (jednom slovu
    odgovara jedan bajt). Tako, u ASCII skupu znakova, svakoj binarnoj vrednosti izmeu 0 i 127
    se pridaje odreeni znak, a veina kompjutera i ostalim 128 vrednostima bajtova pridaje neka
    slova iz stranih jezika. Pomou ASCII kodova, kompjuter skladiti dokumente u digitalnoj
    formi u svojoj memoriji ili na hard disku. Prve 32 vrednosti (od 0 do 31) ASCII koda
    oznaavaju simbole kao to su pomak kursora i novi red, space je 32, iza ega slede !, , #, $,
    %, &, , (, ), *, od 48 do 57 se nalze dekadni brojevi, od 65 do 90 su rasprostranjena velika
    slova engleske abeceda, od 97 do 122 mala itd. Interesantno je da za razliku od dekadnog
    sistema gde prefiks kilo oznaava mnoenje sa 10
    3
    (tj. sa hiljadu), a prefiks Mega mnoenja
    sa 10
    6
    (tj. sa milion), u binarnom sistemu, kilo oznaava mnoenje sa 2
    10
    (tj. 1024), Mega
    mnoenje sa 2
    20
    (tj. 1 048 576), Giga 2
    30
    , Tera 2
    40
    , Peta 2
    50
    , Egza 2
    60
    , Zeta 2
    70
    , Jota
    2
    80
    itd. Stoga, jedan Megabajt memorije ne sadri million bajtova, ve tano 1 048 576
    bajtova.

    - Kako se klasifikuju kompjuteri?

    Iako se pojam kompjutera odnosi na bilo koji ureaj koji sadri u sebi mikroprocesor,
    mnogi ljudi smatraju kompjuterom samo aparat koji prima ulazne podatke kroz mia ili
    tastaturu, obrauje ih, i zatim alje na ekran. U zavisnosti od snage, namene i veliine,
    kompjuteri se mogu podeliti na nekoliko vrsta. Personalni kompjuteri (PC) su
    mikrokompjuteri koji su namenjeni upotrebi od strane jedne osobe. Iako je i Macintosh PC,
    mnogi ljudi povezuju pojam PC-a sa raunarskim sistemom koji pokree Windows operativni
    sistem. Desktop kompjuteri se dre na stalnom mestu (na radnom stolu kako njihovo ime
    kae), a osim vee snage i skladinog kapaciteta, jeftiniji su od portabl, tj. prenosnih
    kompjutera. Laptop kompjuteri su portabl tipa i integriu monitor, tastaturu, upravlja
    kursora, procesor, memoriju i hard disk na jedan baterijski paket, veliine knjige tvrdog
    poveza. Palmtop kompjuteri (poznati i kao PDA Personal Digital Assistant) su jo manji
    portabl raunari od laptop-ova, a koriste fle memoriju umesto hard diska. Najee nemaju
    tastaturu, ve se oslanjaju ne neki vid tehnologije dodirnog ekrana. Veoma su lagani, napajaju
    se na baterije, a manji su od depnog romana. Radne stanice su desktop kompjuteri sa znatno
    snanijim procesorom, dodatnom memorijom i poveanim sposobnostima za izvoenje
    posebnih procesa, kao to su trodimenzionalna grafika ili razvoj animacionih igara. Serveri su
    kompjuteri koji su na usluzi drugim kompjuterima kroz Internet mreu, a najee poseduju
    snane procesore, veliku memoriju i velike hard diskove, s obzirom da se upravo podaci
    zapisani u njihovoj memoriji pruaju na uslugu korisnicima Internet mree. Mainframe-ovi su
    ogromni kompjuteri koji su nekada bili u stanju da zauzmu itavu sobu ili ak itavi sprat.
    Poto su se od tog vremena, dimenzije kompjutera smanjile, a njihove snaga se poveala,
    mainframe kompjuteri se danas nazivaju enterprise serverima, koji koriste velike kompanije
    za svakodnevno procesovanje miliona transakcija. Minikompjuteri se po svojoj veliini nalaze
    izmeu mikrokompjutera (PC-a) i mainframe-ova, a najee su to serveri srednjeg opsega.
    Premda su superkompjuteri ponekad pojedinani raunarski sistemi, najee se sastoje od
    veeg broja kompjutera visokih performansi, koji rade povezani u paralelnu mreu, a njihova
    cena dostie i do nekoliko miliona dolara. Najnoviji trend u kompjuterskoj industriji su tzv.
    odevni kompjuteri, koji se ugrauju u satove, mobilne telefone, kape i odeu.

    - Zato kompjuter ne moe da radi bez sata?

    Poto je svakom logikom elementu kompjutera potrebno malo ali konano vreme da
    obavi svoj zadatak, kompjuteru je neophodno da sinhronizuje rad pojedinanih logikih
    elemenata kako bri elementi ne bi odlazili u kontinuitetu svog rada ispred sporijih. Tako, na
    primer, ukoliko kompjuter pokuava da sabere dva broja koji su sami po sebi rezultati nekih
    prethodnih prorauna, tada logiki element koji bi trebalo da izvri operaciju sabiranja mora
    da bude siguran da su prethodni rauni zavreni pre nego to sam obavi raun. Kako bi se
    uskladilo odigravanje sloenih kompjuterskih procesa, kompjuteru je neophodan
    sinhronizujui ureaj koji e rei svakom logikom elementu da moe da bude siguran da su
    svi prethodni prorauni zavreni. U svrhu sinhronizujueg ureaja, kompjuter koristi sat.
    Naime, stalni elektrini pulsevi sata kompjutera odravaju sve njegove logike elemente u
    taktu. Na poetku svakog pulsa sata, poinje novi proces raunanja. Sa sledeim pulsom, svi
    prorauni iz prethodnog takta su zavreni i poinje izvravanje sledeih operacija. Sa treim
    otkucajem sata, obe grupe prorauna iz prethodna dva takta su zavrene i otpoinje trea
    grupa logikih operacija. Sat kompjutera mora kucati u dovoljno sporom tempu kako bi bilo
    sigurno da su svi procesi u stanju da se zavre tokom razmaka izmeu dva udarca takta. Ipak,
    poto su neki zadaci isuvie sloeni da bi mogli da stignu da se obave za samo jedan takt,
    njima moe biti doputeno nekoliko taktova za izvravanje. Raunska operacija deljenja je
    upravo jedna od ovakvih sloenih operacija. Naime, kad god se aktivira element za deljenje,
    ostali logiki elementi kompjutera u optem sluaju ekaju da se zavri proces deljenja.
    Kompjuter koji je specifikovan da radi pri brzini od 100 MHz poseduje sat koji otkucava 100
    miliona puta u sekundi, to znai da postoji 10 milijarditih delova sekunde izmeu otkucaja
    sata, kao i da sva logika kola u kompjuteru moraju da obave svoje zadatke za ovo vreme.
    Satovi u modernim kompjuterima otkucavaju na svakih 2 do 20 milijarditih delova sekunde, a
    to kompjuteri postaju manjih dimenzija, to se tempo otkucaja njihovih satova poveava.

    - Koja je razlika izmeu statike i dinamike kompjuterske RA memorije?

    RAM (Random Access Memory) moe biti statiki ili dinamiki, a odnos korienja
    ova dva tipa RAM-a direktno utie na cenu kompjutera. Samo ime RAM-a nam kazuje da
    moemo imati pristup svakoj memorijskoj eliji ukoliko poznajemo broj reda i kolone koji se
    seku na njenom poloaju. Suprotnost RAM-u je SAM (Serial Access Memory) koji u
    nizovima skladiti podatke u memorijske elije u koje se moe imati pristup samo po
    odreenom redosledu (kao kod magnetne trake). Dinamiki RAM je najei tip memorije
    koju koriste kompjuteri dananjice. U jednom dinamikom RAM ipu, svaka memorijska
    elija uva jedan bit informacije, a sastoji se iz jednog tranzistora i jednog kondenzatora.
    Kondenzator se moe nalaziti u dva razliita stanja (0 ili 1) koja odgovaraju bitu informacije,
    a tranzistor se ponaa kao prekida koji kontrolisano menja stanje kondenzatora. Ovi
    kondenzatori i tranzistori su naravno toliko mali da ih jedan memorijski ip sadri oko milion.
    Kondenzatori predstavljaju dve suprotno naelektrisane paralelne ploe koje imaju osobinu da
    skladite elektrone. Kada kondenzator uva broj 1, on je napunjen elektronima, a kada uva
    nulu, onda je prazan. Jedan od problema sa kondenzatorima je to da elektroni istiu iz njih
    nakon odreenog vremena, pa je za normalno funkcionisanje dinamike memorije neophodno
    da procesor ili memorijski kontroler stalno dopunjavaju elektronima kondenzatore koji
    skladite broj 1. Stoga, kontroler memorije ita podatke i stalno ih ponovo zapisuje. Ovaj
    proces obnavljanja skladitenja informacija deava se automatski nekoliko hiljada puta u
    sekundi, a na osnovu ovog procesa, dinamiki RAM je dobio i ime. U statikoj memoriji,
    jedan oblik flip-flopa uva bit informacije. Jedan flip-flop memorijske elije sadri 4 do 6
    icama povezanih tranzistora koji ne moraju stalno iznova da se pune informacijama kao kod
    dinamikog RAM-a. Ovo ini statiki RAM znatno brim od dinamikog RAM-a, ali zbog
    vie sastavnih delova, statiki RAM zauzima vie mesta, pa ga to ini i skupljim od
    dinamikog RAM-a. Osim statikog i dinamikog RAM-a, u kompjuterima dananjice su
    esti jo i: FPM D (Fast Page Mode Dynamic) RAM koji eka tokom celog procesa lociranja
    bita podataka na preseku reda i kolone i zatim ita bit pre nego to pone sa sledeim; EDO D
    (Extended Data-Out Dynamic) RAM koji ne eka zavretak procesovanja prvog bita
    informacije da bi preao na sledei bit pa je za oko 5 % bri od prethodnog tipa; SD
    (Synchronous Dynamic) RAM koji ostaje na redu sa traenim bitom i brzo se kree kroz
    kolone itajui sve bitove na koje nailazi pa je za oko 5 % bri od prethodnog tipa i
    predstavlja jedan od najee primenjivanih tipova RAM-a u dananjim desktop
    kompjuterima; RD (Rambus Dynamic) RAM-ovi koji meusobno rade paralelno kako bi
    postizali brzinu prenosa podataka od 800 Hz; Credit Card Memory koja se moe ubaciti u
    specijalne otvore nekih kompjutera; PCMCIA memorijska kartica; FlashRAM mala
    koliina memorije koju koriste televizori, video rekorderi i automobilski radio prijemnici, a
    posledica njihovog korienja u skoro svim kunim elektronskim aparatima je to to video
    rekorder kada se iskljui iz struje i ponovo ukljui u nju, svetli 12:00 ili 00:00; i VideoRAM,
    poznat i pod imenom MPD (Multiport Dynamic) RAM, jer osim RAM-a poseduje i SAM, a
    koristi se u video adapterima, 3D akceleratorima i drugim ureajima za uvanje raznih
    grafikih informacija, kao to su 3D geometrijske figure ili teksturne mape, a koliina ove
    memorije direktno odreuje rezoluciju i dubinu boja na displeju.
    - Koja je razlika izmeu ROM-a, PROM-a, EPROM-a i EEPROM-a?
    Za razliku od podataka koji se uvaju u RAM-u (Random Access Memory), podaci iz
    ROM-a (Read Only Memory) se ili ne mogu menjati ili je za izmenu njihovog sadraja
    neophodan poseban postupak. Podaci koji se uvaju u ROM ipovima su postojani, to znai
    da nee nestati kada iskljuimo elektrino napajanje ipa. Slino RAM ipovima, i ROM
    ipovi se sastoje iz mree kolona i redova. Meutim, dok RAM ipovi na presecima kolona i
    redova poseduju tranzistore koji iskljuuju ili ukljuuju pristup naelektrisanja kondenzatoru,
    ROM na istim mestima koristi diode za povezivanje linija ili za prekidanje veze izmeu njih.
    Dioda dozvoljava prolaz struje samo u jednom pravcu i poseduje tzv. probojni prag (u sluaju
    silicijumskih ipova odgovara naponu od oko 0,6 Volti) koji definie neophodnu jainu struje
    za proputanje elektrona. Ukoliko je dioda prisutna na datom spoju reda i kolone, tada e
    struja moi da se provodi do zemlje i binarna vrednost te elije e biti jednaka 1. Meutim,
    spojevi na kojima nije prisutna dioda ne mogu proputati struju pa e binarna vrednost elija
    spojeva bez diode biti jednaka 0. Iz ovog razloga, standardne ROM ipove je nemogue
    reprogramirati. Prednosti ovakvog pravljenja ipova su izrazito niska cena (od po nekoliko
    centi po komadu) prilikom proizvodnje na veliko, kao i ogromna pouzdanost. Za razliku od
    standardnih ROM ipova, PROM (Programmable ROM) ipovi poseduju delove koji se
    mogu programirati. Jedina razlika izmeu ROM i PROM ipova je u tome to svi preseci
    redova i kolona PROM ipa poseduju po jedan osigura koji ih spaja. Novi PROM ip
    poseduje poetne vrednosti svih elija jednake 1, jer svi osigurai proputaju struju od kolona
    do uzemljenih redova. Programiranje PROM-a se sastoji u slanju odreene jaine struje kroz
    elije kojima se dodeljuje vrednost 0. Visoki napon prekida vezu izmeu datog reda i kolone
    putem pregorevanja odreenog osiguraa. PROM ipovi se mogu samo jednom programirati,
    lomljiviji su od ROM ipova, a i mali statiki elektricitet iz okoline moe uzrokovati
    pregorevanje nekog osiguraa, tj. nehotinu promenu neke jedinice u nulu. EPROM (Erasable
    Programmable ROM) ipovi se mogu nekoliko puta reprogramirati. Brisanje EPROM ipa
    zahteva specijalnu opremu koja emituje odreenu frekvenciju ultraljubiastih talasa. Na
    presecima redova i kolona EPROM ipa nalaze se elije koje se sastoje od po dva tranzistora
    (plutajue i kontrolne kapije) izmeu kojih se nalazi tanak oksidni sloj (kao fle memorija).
    Svaka plutajua kapija se povezana sa redom preko svoje kontrolne kapije. Prazan EPROM
    ip poseduje sve kapije potpuno otvorene, pa je tako vrednost svake elije u njemu jednaka
    jedinici. Da bi se vrednost elije pretvorila u 0, neophodno je sprovesti naelektrisanje (od 10-
    13 Volti) sa kolone kroz kontolnu i plutajuu kapiju elije do zemlje, ime se nagomilava
    naelektrisanje u oksidnom sloju izmeu tranzistora to blokira dalji tok naelektrisanja izmeu
    kolone i reda i data elija dobija vrednost 0. Da bi se EPROM ip reprogramirao, prethodno
    ga je neophodno obrisati, odnosno dovesti dovoljno energije koja e se probiti kroz elektrone
    koji blokiraju plutajuu kapiju. U ovu svrhu se najee koristi vieminutno dejstvo UV talasa
    frekvencije 2,537 10
    16
    Hz. Poto UV talasi ove frekvencije ne mogu da prou kroz staklo ili
    plastiku, EPROM ipovi poseduju kvarcne prozore na svom vrhu. Ukoliko EPROM ip bude
    isuvie dugo izloen dejstvu UV talasa koji briu njegovu memoriju, on moe postati pre-
    obrisan, to znai da su se plutajue kapije naelektrisale do te mere da nisu vie u stanju da
    zadravaju elektrone. Takoe, EPROM ipovi se ne mogu reprogramirati na nekim svojim
    delovima, jer nije mogue obrisati samo neke njihove delove, ve jedini nain brisanja
    podrazumeva totalno brisanje memorije ipa. Meutim, EEPROM ipovi se mogu brisati i
    reprogramirati na bilo kojem svom delu. Umesto dejstva UV svetlosti, elektroni iz elija
    EEPROM ipa se vraaju u normalno stanje (1) pomou lokalizovanog delovanja elektrinog
    polja na svaku pojedinanu eliju.

    - ta je to operativni sistem?

    Za razliku od hardware komponenti kompjutera koje predstavljaju same materijalne
    strukture kompjuterskih delova, software komponente kompjutera predstavljaju instrukcije,
    odnosno programe po kojima funkcioniu komponente hardware-a. Operativni sistem
    predstavlja software koji prvi vidimo kada upalimo kompjuter i poslednji vidimo kada ga
    ugasimo, s obzirom da upravo on otvara sve druge tipova software-a uskladitene u memoriji
    kompjutera. Meutim, nemaju svi kompjuteri operativne sisteme. Tako, na primer,
    kompjuteru u mikrotalasnoj penici, kao i svim drugim kompjuterima koji pokreu stalno
    jedan isti program nije potreban ovakav software. S druge strane, svi desktop kompjuteri
    poseduju barem po jedan operativni sistem. Osim popularnih operativnih sistema kao to su
    Windows, DOS, UNIX ili Macintosh, postoje i stotine drugih operativnih sistema opredeljenih
    za specijalne primene, kao npr. za mejnfremove, robotiku, manufakturu, real-time kontrolne
    sisteme itd. U zavisnosti od tipa kompjutera koji kontroliu i vrste programa koje podravaju,
    svi operativni sistemi pripadaju jednoj od 4 grupe, a to su: real-time operativni sistemi (koji
    kontroliu mainske pogone, nauno-istraivake instrumente i industrijske sisteme, a njihov
    cilj je obezbeivanje izvoenja procesa u tano odreenom vremenskom intervalu); single-
    user, single task operativni sistemi (koji su dizajnirani tako da jedan korisnik obavlja jednu po
    jednu stvar na njemu, a takvi su npr. Palm operativni sistemi na Palm runim kompjuterima);
    single-user, multi-tasking operativni sistemi (koji se koriste na najveem broju desktop i
    laptop kompjutera dananjice, s obzirom da omoguavaju jednom korisniku da obavlja
    nekoliko poslova istovremeno, a primeri ovakvih operativnih sistema su Windows ili MacOS)
    i multi-user operativni sistemi (koji omoguavaju veem broju korisnika da istovremeno
    izvode raunske operacije na kompjuteru, a primeri ovakvih sistema su UNIX, VMS i
    mejnfrejm operativni sistemi, kao npr. MVS). Operativni sistem ima 6 osnovnih zadataka:
    upravljanje procesorom (obezbeivanje dovoljno vremena tokom kojeg e se procesor
    posvetiti svakom pojedinanom zadatku, kao i korienje to je mogue veeg broja ciklusa
    procesora), upravljanje memorijom (tako da svaki proces dobije dovoljno memorije za svoje
    obavljanje, a da pri tome ne zakorai u memorijsku oblast koja je dodeljena nekom drugom
    procesu), upravljanje ureajima (to se izvodi putem upravljanja drajverima, programima koji
    predstavljaju prevodioce izmeu elektrinih signala hardware podsistema i programskih
    jezika operativnog sistema i drugih programskih aplikacija), aplikacioni interfejs (slino
    drajverima koji pruaju korienje hardware podsistema bez poznavanja svakog detalja u
    radu hardware-a, tako i aplikacioni interfejs programi API dozvoljavaju aplikacionim
    programerima da koriste funkcije kompjutera i operativnog sistema bez direktnog poznavanja
    svakog detalja u radu centralne procesorske jedinice) i korisniki interfejs (slino API koji
    prua konzistentan nain da aplikacije koriste resurse kompjuterskog sistema, korisniki
    interfejs predstavlja strukturu koja prua interakciju izmeu korisnika i kompjutera, a tokom
    poslednje decenije, skoro svi razvoji korisnikog interfejsa, kao programa ili niza programa
    koji sede iznad samog operativnog sistema, su bili u oblasti grafikog korisnikog interfejsa
    sa dva najpopularnija modela, Apple-ovim Macintosh-em i Microsoft-ovim Windows-om).

    - ta je to fle memorija?

    Fle memorija se koristi za lako i brzo skladitenje informacija u ureajima kao to su
    digitalne kamere ili konzole video igara. Fle memorija predstavlja jedan vid EEPROM
    ipova, koji poseduju mreu redova (wordline) i kolona (bitline) na ijim se presecima nalazi
    po jedna elija sastavljena iz dva tranzistora izmeu kojih se nalazi tanki oksidni sloj. Jedan
    od tranzistora se naziva plutajuom, a drugi kontrolnom kapijom. Svaka plutajua kapija se
    povezana sa redom preko svoje kontrolne kapije. Prazan fle memorijski ip poseduje sve
    kapije potpuno otvorene, pa je tako vrednost svake elije u njemu jednaka jedinici. Da bi se
    vrednost elije pretvorila u 0, neophodno je sprovesti naelektrisanje (od 10-13 Volti) sa
    kolone kroz kontolnu i plutajuu kapiju elije do zemlje. Sa vremenom prolaska struje,
    poveava se broj zahvaenih elektrona u oksidnom sloju izmeu dva tranzistora, koji sve vie
    predstavljaju barijeru daljem prolasku elektrona. Specijalni ureaj (elijski senzor) stalno meri
    nivo naelektrisanja koji prolazi kroz plutajuu kapiju. Ako je tok elektrona kroz plutajuu
    kapiju vei od 50 % primenjenog naelektrisanja, tada e elija imati vrednost 1. Kada udeo
    elektrona koji prou plutajuu kapiju padne ispod 50 %, elija dobija vrednost 0. Primenom
    elektrinog polja veeg napona, elektroni u eliji se mogu vratiti u normalu (1). Fle memorija
    radi znatno bre od tradicionalnih EEPROM ipova, jer umesto brisanja jednog po jednog
    bajta, ona brie ceo ip u jednom trenutku (pomou in-circuit sistema ica primenjuje
    elektrino polje na ceo ip) ili ga brie po blokovima (grupe od 512 bajtova). U fle memorije
    spadaju: kompjuterski BIOS ip, CompactFlash, SmartMedia i MemoryStick (u digitalnim
    kamerama), kao i memorijske kartice sistema video igara kao to su Nintendo, Segas
    Dreamcast, Sonys PlayStation Prednosti fle memorije u odnosu na hard disk su:
    beumnost, bri pristup podacima, manji oblik, manja teina, kao i nedostatak pokretnih
    delova. Meutim, fle memorije su znatno skuplje od hard diskova, a i njihov kapacitet je
    manji.

    - ta je to BIOS?

    Jedna od najeih primena fle memorije kompjutera je za skladitenje osnovnog
    ulazno/izlaznog sistema (Basic Input/Output System), poznatijeg i kao BIOS (izgovara se kao
    bye-ose). Na skoro svakom kompjuteru na naoj planeti, BIOS proverava da li svi drugi
    ipovi, hard drajvovi, portovi i procesor pod imenom centralna procesorska jedinica (CPU),
    funkcioniu usklaeno. Osim operativnog sistema i programskih aplikacija, BIOS predstavlja
    jo jedan tip software-a koji ima niz funkcija, a pre svega da uita, odnosno podigne
    operativni sistem. Kada ukljuimo kompjuter, mikroprocesor eli da izvri svoju prvu
    raunsku operaciju, a instrukcije za nju dolaze upravo iz BIOS-a. Naime, i sam operativni
    sistem (pomou koga se zatim podiu svi programi) je lociran negde na hard disku, pa
    mikroprocesor ne moe da doe do njega bez odreenih instrukcija koje mu stoga prua
    BIOS. Osim ovoga, BIOS izvodi jo neke zadatke ukljuujui: POST (Power On Self Test) na
    raznim komponentama hardware-a kako bi se proverilo njihovo ispravno funkcionisanje,
    aktiviranje drugih BIOS ipova na raznim karticama instaliranim na kompjuteru (npr. SCSI i
    grafika kartica, koji najee imaju svoj BIOS), izvoenje niza rutina pomou kojih se prua
    interfejs izmeu operativnog sistema i raznih komponenti hardware-a (kao npr. tastature,
    monitora, serijskih i paralelnih portova itd., a pre svega tokom podizanja sistema) i
    upravljanje nizom postavki na hard disku, satu itd. BIOS se najee nalazi u okviru fle
    memorije, premda ponekad predstavlja poseban tip ROM-a. Svaki put kada upalimo
    kompjuter, BIOS izvodi nekoliko uobiajenih radnji, a to su: provera informacija koje se
    uvaju na 64 bajta RAM-a u okviru CMOS ipa (CMOS Setup); uitavanje upravljaa
    prekida, odnosno malih paketia software-a koji predstavljaju prevodioce izmeu datih
    komponenti hardware-a i operativnog sistema (npr. svaki put kada pritisnemo neku dirku na
    tastaturi, signal se alje do upravljaa prekida koji operativnom sistemu prevodi ta je
    pritisnuto, a poto se BIOS stalno koristi za razmenu signala izmeu hardware-a i
    operativnog sistema, on se najee kopira, tj. seni na RAM-u kako bi kompjuter radio bre);
    u sluaju hladnog podizanja sistema (npr. kada smo nepravilno iskljuili kompjuter), BIOS
    izvodi test itanja i zapisivanja na svakoj memorijskoj adresi RAM-a, kao i proveru PS/2
    portova i USB portova za tastaturu i mia, trai PCI bus i ukoliko ga pronae, proverava sve
    PCI kartice; i na ekranu ispisuje detalje o sistemu, ukljuujui informacije o procesoru, flopi i
    hard drajvu, memoriji, monitoru, BIOS reviziji i datumu.

    - ta je to virtuelna memorija?

    Virtuelna memorija predstavlja uobiajeni deo veine operativnih sistema i kunih
    kompjutera. Najvei broj kompjutera dananjice koristi oko 64 ili 128 Megabajta RAM-a
    (Random Access Memory) koja je dostupna centralnoj procesorskoj jedinici (CPU Central
    Processing Unit) za korienje. Meutim, esto se deava da samo RAM nije dovoljan za
    istovremeno pokretanje vie programa. Na primer, ukoliko istovremeno uitate u RAM
    Windows operativni sistem, e-mail program, Web pretraiva i neki tekstualni procesor, 64
    Megabajta RAM-a nije dovoljno memorije da u nju stanu sve ove aplikacije. Kada ne bi
    postojala virtuelna memorija, kompjuter bi vam tada rekao da ne moe da radi istovremeno sa
    tolikim brojem programa i vi biste bili primorani da zatvorite neki od njih. Meutim, kada
    kompjuter poseduje virtuelnu memoriju, on moe pronai delove RAM-a koji se trenutno ne
    koriste i privremeno ih presnimiti na hard disk. Na taj nain, kompjuter oslobaa prostor na
    RAM-u koji se zatim koristi za uitavanje novih programa. Poto je prostor na hard disku
    znatno jeftiniji od prostora na RAM-u, virtuelna memortije prua i finansijske olakice
    kompjuterskim korisnicima. Oblast hard diska na koju kompjuter privremeno kopira podatke
    naziva se page file, a operativni sistem skoro stalno prebacuje podatke napred-nazad izmeu
    page fajla i RAM-a (ovaj proces se naziva thrashing). Naravno, brzina kojom se zapisuju
    podaci na hard disk je znatno manja od brzine zapisivanja podataka na RAM-u i stoga ukoliko
    se va operativni sistem isuvie oslanja na virtuelnu memoriju (odnosno kada koristite mnogo
    programa istovremeno) primetiete oigledno usporavanje i opadanje performansi
    kompjutera.

    - ta je to tajna memorija?

    Tajno memorisanje (caching) predstavlja tehnologiju zasnovanu na memorijskim
    podsistemima kompjutera koja dozvoljava znatno bre reavanje zadataka koji se daju
    kompjuteru. Princip rada tajne memorije moemo opisati na principu rada biblioteke sa i bez
    radne memorije. Ukoliko uemo u biblioteku u kojoj nema tajne memorije, i zatraimo
    Malog Princa, bibliotekar e otii u riznicu knjiga, pronai Malog Princa i doneti nam
    ga. Meutim, ukoliko nedugo za nama naie neko drugi ko e traiti istu knjigu, bibliotekar
    e opet morati da pree isti put do riznice i natrag kako bi pronaao i doneo eljenu knjigu.
    Meutim, u biblioteci koja poseduje tajnu memoriju, na stolu bibliotekara postoji malo
    pakovanje u koje moe da stane nekoliko najtraenijih knjiga, pa e na taj nain biti izbegnut
    dug put bibliotekara do riznice sa knjigama i natrag, pa e i cela biblioteka bre raditi. Jedini
    nedostatak tajne memorije je taj to ukoliko traena knjiga nije u specijalnom pakovanju,
    bibliotekar e izgubiti malo vremena svaki put kada pogleda u nju i ne pronae traenu
    knjigu, pa tek onda zapone put do riznice. Ipak, u svakom sluaju, ovo vreme pretrage tajne
    memorije je znatno manje od vremena koje se utedi na osnovu pronalaenja knjiga u njoj.
    Isto tako, tajne memorije kompjutera predstavljaju male i brzo pretraljive delove memorije
    ija je osnovna svrha da ubrzaju rad vee i sporije pretraljive memorije. Takoe, mogue je
    postojanje nekoliko slojeva tajne memorije (L1 cache poseduje jednu, a L2 cache dve
    odvojene tajne memorije), to bi u biblioteci odgovaralo nekolicini pakovanja sa razliitim
    knjigama. Poto u kompjuteru postoji mnogo podsistema, mogue je radi ubrzavanja rada,
    postaviti tajnu memoriju izmeu bilo kog od njih. Hard diskovi se najee koriste kao tajne
    memorije najsporijeg podsistema u kompjuteru veze sa Internetom. Tako, program za
    surfovanje Internetom koristi memoriju hard diska da bi u njoj uvao proitane Web stranice
    kako bi eventualni, povratni put do njih manje trajao. Takoe, mnogi moderni hard diskovi
    poseduju tajnu memoriju od oko 512 kilobajta. Najee L1 i L2 tajne memorije memoriu
    delove glavne memorije koja zatim tajno memorie razne periferne podsisteme kompjutera.
    Naravno, razlog zato se svi delovi kompjutera ne prave tako da rade brzinom tajne memorije
    je u tome to bi takav pristup proizvodnji bio isuvie skup.

    - ta su to grafike kartice?

    Ako se paljivo zagledate u monitor PC-a, videete da se sve slike na njemu zapravo
    sastoje od velikog broja pojedinanih takica, poznatih kao pikseli. Nekada su pikseli mogli
    imati samo jednu od dve mogue boje: crnu ili belu (kao npr. u originalnim Macintosh
    kompjuterima), dok danas neki pikseli kompjutera imaju na raspolaganju 256 moguih boja,
    dok u true-color ekranima, postoji ak 16,8 miliona raznih osenavanja, to je vie nego
    dovoljno za stvaranje realnih slika, posebno ako uzmemo u obzir da nae oi mogu da
    razlikuju oko 10 miliona razliitih boja. Grafike kartice predstavljaju kompjuterske
    komponente koje prevode digitalnu informaciju u niz signala za osvetljavanje piksela na
    monitoru. Na veini kompjutera, grafika kartica prevodi digitalne informaciju u analogne
    informacije, mada u laptop kompjuterima, grafika kartica barata samo sa digitalnim
    informacijama, jer je displej laptop kompjutera digitalan. Moderne grafike kartice su
    elektronska kola sa memorijom i procesorom, posebno dizajniranim za rukovanje grafikim
    informacijama. U memoriji grafike kartice su uskladitene sve mogue boje koje se mogu
    davati pikselima. Povezivanjem grafike kartice za matinu plou preko busa (najee AGP
    Accelerated Graphics Port koji dozvoljava direktan pristup kartice sistemskoj memoriji),
    kompjuter moe kartici slati signale pomou kojih e menjati njenu memoriju. Takoe,
    kartica mora stvarati signale koji se alju na elektronski top katodne cevi monitora, kao i
    horizontalne i vertikalne sinhronizacione signale (koji kau elektronskom topu kada da pree
    na novi red piksela, kao i kada da pone iscrtavanje nove slike). U svrhu breg rada kartice,
    na nju se dodaje i njena sopstvena centralna procesorska jedinica (CPU), koja u zavisnosti od
    tipa kartice moe biti grafiki koprocesor (koji radi simultano sa CPU-om kartice) ili grafiki
    akcelerator (koji izvrava zadatke po instrukcijama sa CPU-a kartice). Takoe, svaka
    grafika kartica poseduje na sebi i mali ROM ip koji sadri osnovne informacije o nainu
    meusobnog funkcionisanja sastavnih komponenti kartice. Digitalno-analogni konverter
    (DAC) poznat pod imenom RAMDAC uzima podatke iz RAM-a kartice, prevodi ih u
    analogni signal i alje na video interfejs, odakle se ovi signali alju na katodnu cev monitora.
    Najstarija grafika karticu koju je napravio IBM (avgusta 1981. godine) bila je 2-bojni
    Monochrome Display Adapter (MDA), a displeji koji su koristili ovu karticu, mogli su samo
    da iscrtavaju zelena ili bela slova na crnoj pozadini. Kasnije su se pojavili 4-bojna Hercules
    grafika kartica (HGC), pa 8-bojni Color Graphics Adapter (CGA), pa 16-bojni Enhanced
    Graphics Adapter (EGA), 266-bojna Video Graphics Array (VGA) kartica (1987.), da bi
    zatim nastala Super Video Graphics Array (SVGA) kojoj su razni proizvoai na razliite
    naine dodavali rezoluciju i paletu boja. Nakon toga, Video Electronics Standards
    Association (VESA) se sloila na standardnom primenjivanju SVGA kartica sa paletom od
    16,8 miliona boja i rezolucijom od 1280 x 1024 piksela. Danas, veina grafikih kartica
    podrava Ultra Extended Graphics Array (UXGA) koji osim 16,8 miliona razliitih boja
    poseduje rezoluciju od 1600 x 1200 piksela.

    - ta su to zvune kartice?

    Pre nego to su kao jednu od svojih sastavnih komponenti, kompjuteri poeli da
    koriste zvune kartice, svi zvuci koji su dolazili sa kompjutera bili su ogranieni na bi-bip
    zvuke koje su pravili mali zvunici montirani direktno na matinoj ploi. Meutim, 1989.
    godine je kompanija Creative Labs napravila prvu SoundBlaster karticu, nakon ega su i
    mnoge druge kompanije lansirale izume svojih muzikih kartica na trite. Tipina zvuna
    kartica poseduje: digitalni signalni procesor (DSP) koji barata sa najveim brojem
    informacija; digitalno-analogni konverter (DAC) iz koga zvuk izlazi iz kompjutera; analogno-
    digitalni konverter (ADC) radi prevoenja spoljanjeg zvuka u kompjuter; ROM ili Fle
    memoriju radi uvanja podataka; MIDI (Musical Instrument Digital Interface) za povezivanje
    sa spoljnom muzikom opremom, iji bi se zvuk prevodio u digitalnu informaciju; dekove za
    povezivanje sa zvunicima i mikrofonom, kao i line-in (preko koga se mogu povezati sa
    radijom, kasetofonom, CD plejerom, DAT-om ili CD-ROM drajvom) i line-out (preko koga
    se zvuk moe izvoziti na kasetofon, DAT, CD-ROM drajv ili druge zvunike); i port za
    povezivanje sa dojstikom ili gamepad-om. Zvune kartice se najee ubacuju u PCI
    (Peripheral Component Interconnect) prorez, dok neke starije kartice koriste ISA (Industry
    Standard Architecture) bus. Takoe, mnogi dananji kompjuteri poseduju ugraenu zvunu
    karticu direktno na matinoj ploi, ime se drugi otvori ostavljaju slobodnim za neke druge
    periferne ureaje. Pomou zvune kartice moemo: putati prethodno snimljenu muziku (sa
    CD-ova ili audio fajlova kao na primer WAV, MP3 ili VQF fajlova), kao i igre i DVD
    filmove; snimati zvuke sa razliitih izvora (preko mikrofona, kasetofona ili bilo kog
    elektrinog instrumenta prikljuenog na line-in ulaz); sintetizovati razliite zvuke; i
    procesovati postojee zvuke. Poto se DSP kartice orijentie na procesovanje zvuka, glavni
    kompjuterski procesor obavlja sve ostale zadatke. Nekadanje zvune kartice su se koristile
    FM sintezom radi stvaranja zvuka, u okviru koje se uzimaju tonovi razliitih frekvencija i
    kombinuju kako bi se dobila aproksimacija odreenog zvuka, kao to je na primer zvuk trube
    ili odjek harfe. Iako je FM sinteza napredovala do te mere da proizvedeni zvuci zvue prilino
    realno, kvalitet zvuka ipak ne moe da se poredi sa sistemom wavetable sinteze pri kome se
    snima mali sempl nekog instrumenta pomou koga se zatim stvaraju svi mogui tonove koje
    taj instrument moe da proizvede.

    - ta su to teno-kristalni displeji?

    Teno-kristalni displeji (LCD Liquid Crystal Display) se nalaze svuda oko nas u
    portabl kompjuterima, digitalnim satovima, mikrotalasnim penicama, CD plejerima i
    mnogim drugim elektronskim ureajima. etiri fizike injenice se koriste za izradu LCD-a, a
    to su: 1.) svetlost se moe polarizovati (tj. mogue je menjati ravan du koje se prostiru
    svetlosni talasi); 2.) teni kristali mogu prenositi i menjati pravac polarizovane svetlosti; 3.)
    struktura tenih kristala se moe menjati pod dejstvom elektrine struje i 4.) postoje providne
    supstance koje provode elektrinu struju. Da biste napravili jedan LCD, uzmite dva pareta
    polarizovanog stakla. Specijalni polimer koji stvara mikroskopske brazde na povrini, utrljava
    se na strani stakla koja na svojoj povrini ne poseduje polarizujui film. Brazde moraju biti
    usmerene isto kao i polarizujui film. Dodajte sloj nematinog tenog kristala (tzv. uvrueg
    nematika koji se pod dejstvom elektrine struje rasplie do odreenog stepena koji zavisi od
    primenjenog napona) na jedan od filtera. Brazde e dovesti do toga da se prvi sloj molekula
    usmeri isto kao i orijentacija filtera. Drugi sloj stakla se postavlja tako da je njegov
    polarizujui film pod pravim uglom u odnosu na prvo pare. Svaki sledei sloj molekula
    uvrueg nematika e postepeno da se uvre sve dok najvii sloj ne bude bio postavljen pod
    uglom od 90
    o
    u odnosu na najnii sloj, poklapajui se sa polarizujuim staklenim filterom.
    Kada svetlost pogodi prvi filter, ona se polarizuje, a svetlost zatim prolazi kroz slojeve tenog
    kristala, pri emu molekuli, takoe, menjaju ravan oscilovanja svetlosti u zavisnosti od svog
    poloaja. Kada svetlost doe do najnieg sloja teno kristalne supstance, ona e oscilovati pod
    istim uglom kao i poslednji sloj molekula. Ukoliko se orijentacija ovog, poslednjeg
    molekulskog sloja poklapa sa drugim polarizujuim staklenim filterom, svetlost e proi kroz
    filter. Meutim, kada primenimo elektrino polje na teni kristal, njegovi molekuli e se
    rasplitati, pri emu e menjati ugao pod kojim svetlost prolazi kroz njih pa se ovaj ugao vie
    nee poklapati sa uglom gornjeg polarizujueg filtera i svetlost nee moi da proe kroz tu
    oblast LCD-a, to e initi tu njegovu oblast tamnijom od okolnih (kroz koje nije proputena
    struja elektrona). Osim dva staklena polarizujua sloja, kao i jednog sloja tenog kristala,
    LCD poseduje i sloj ogledala ispod donjeg sloja stakla, kao i dve elektrode, koje se nalaze
    izmeu slojeva stakla i sloja tenog kristala. Tako, kada nema struje kroz teni kristal, svetlost
    se odbija od ogledala i vraa nazad, a dovoenje napona na elektrode dovodi do rasplitanja
    molekulskih lanaca tenog kristala to kao rezultat dovodi do zatamnjivanja te oblasti na
    ekranu. Naravno, jednom ovakvom LCD-u je za funkcionisanje potreban jo i izvor svetlosti.
    Pogledajte jedan LCD sat i primetiete da se brojevi pojavljuju tamo gde male elektrode
    napajaju teni kristal i izazivaju rasplitanje njegovih molekula tako da oni u tom stanju na
    proputaju svetlost kroz polarizujui film do reflektivne povrine. Ovakvi LCD-i koriste
    spoljanji izvor svetlosti. S druge strane, veina kompjuterskih teno-kristalnih displeja
    poseduje ugraene fluorescentne cevi iznad, pored, a ponekad i iza LCD-a, a bela difuziona
    ploa iz LCD-a preusmerava i rasipa svetlost kako bi se osigurala njena ravnomerna
    raspodela. LCD u boji poseduju na mestu svakog piksela po tri podpiksela u crvenim, zelenim
    i plavim filterima. Kombinovanjem intenziteta svakog podpiksela (koji poseduje 256 nivoa
    osvetljenosti) mogue je dobiti paletu od 16,8 miliona boja. Tipian laptop kompjuter
    poseduje rezoluciju od 1024 x 768, a ako pomnoimo 1024 kolone sa 768 redova i sa 3 (broj
    podpiksela u svakom pikselu) dobiemo 2 359 296, to predstavlja broj tranzistora koji je
    zakaen za jedan ovakav LCD.

    - Kako izgleda kompjuterski LCD?

    U kompjuterima dananjice se uglavnom koristi jedan od dva tipa teno-kristalnih
    displeja, a to su: pasivno matrini ili aktivno matrini LCD. Pasivno matrini LCD koristi
    jednostavnu mreu radi napajanja naelektrisanjem odreenog piksela na displeju. Pravljenje
    ove mree se poinje uz pomo dva staklena sloja (tzv. supstrati). Jednom supstratu se daju
    kolone, a drugom redovi napravljeni od providnog provodnog materijala (najee indijum
    kalaj oksid). Redovi i kolone se povezuju sa integrisanim kolima kompjutera koji kontroliu
    slanje naelektrisanja na odreene redove i kolone. Teno-kristalni materijal se stavlja izmeu
    dva staklena supstrata, a polarizujui film se stavlja na spoljanje strane svakog supstrata. Da
    bismo osvetlili odreeni piksel, integrisano kolo alje naelektrisanje na odgovarajuu kolonu
    na supstratu i povezuje sa zemljom odgovarajui red drugog supstrata. Svaki odreeni red i
    kolona se presecaju na odgovarajuem pikselu, pa se na taj nain dovodi napon koji rasplie
    teni kristal na tom pikselu. Pasivni matrini sistem je veoma jednostavan, ali poseduje
    nekoliko slabosti kao npr. spor odgovor i nepreciznu kontrolu napona. Spor odgovor se
    odraava u nezadovoljavajuem osveavanju slike na ekranu, to moete primetiti ukoliko
    brzo pomerate pokaziva mia po ekranu. Naime, primetiete niz odraza pokazivaa mia koji
    prate njegovu stvarnu sliku. S druge strane, neprecizna kontrola napona onemoguava LCD
    da osvetljava samo pojedinane piksele. Kada se primeni napon za osvetljavanje samo jednog
    piksela, najee se pobude i okolni pikseli, to se odraava u malo zamagljenijoj slici i
    nedovoljno dobrom kontrastu. Aktivno matrini LCD-i koriste za rad male film tranzistore,
    koji zapravo predstavljaju matrini niz tranzistora i kondenzatora. Da bi se osvetlio odreeni
    piksel na displeju, ukljuuje se odgovarajui red, a zatim se alje struja na odgovarajuu
    kolonu. Poto su svi drugi redovi koje preseca data kolona iskljueni, samo kondenzator datog
    piksela prima naelektrisanje. Kondenzator ima tu osobinu da uva naelektrisanje sve do
    sledeeg ciklusa osveavanja. Ukoliko se paljivo kontrolie koliina napona koja se dovodi
    na kristal, mogue je rasplitati molekule u minimalnoj meri neophodnoj da propuste svetlost.
    Na ovaj nain, veina dananjih displeja poseduje 256 nivoa osvetljenosti po pikselu.

    - Kako neki monitori rade na dodir?

    Ukoliko ste drali u rukama jedan palmtop na kome se biraju mogue opcije direktnim
    dodirivanjem odgovarajue slike na displeju ili ste na aerodromu ili eleznikoj stanici birali
    mogue puteve na kompjuteru sa dodirnim ekranom, sigurno ste se zapitali kako ovi monitori
    fukcioniu. Naime, postoje tri osnovna sistema koje ovakvi monitori koriste za prepoznavanje
    dodira. Prvi je otporniki sistem koji se sastoji iz obine staklene ploe pokrivene sa dva sloja
    metala jednim provodnim i jednim otpornim. Elektrina struja protie stalno kroz ova dva
    sloja dok je monitor u radu, a kada korisnik dotakne ekran, u taki dodira dolazi do kontakta
    izmeu ova dva sloja metala, to dovodi do promene elektrinog polja u koordinatama ekrana
    koje proraunava kompjuter i zatim alje operativnom sistemu u obliku razumljive
    informacije. U kapacitivnom sistemu, sloj koji skladiti naelektrisanje stavlja se na staklenu
    plou monitora. Kada korisnik dotakne monitor uz pomo prsta, dolazi do prenosa
    naelektrisanja sa ekrana na korisnika, a ovaj pad u naelektrisanju kapacitivnog sloja meri se
    pomou elektrinih kola lociranih na uglovima monitora. Iz relativne razlike u naelektrisanju
    na svakom uglu, kompjuter izraunava tanu koordinatu ekrana na kojoj je dolo do dodira i
    zatim alje informaciju touchscreen drajver software-u. Sistem povrinskih akustinih talasa
    sastoji se od dva pretvaraa, jednog prijemnog i jednog emitujueg, koji su postavljeni du x i
    y osa ploe monitora. Na ploi se takoe nalaze i reflektori koji odbijaju elektrini signal
    poslat sa jednog pretvaraa na drugi. Prijemni pretvara je u stanju da primeti prekid talasa
    pod dejstvom dodira, kao i da identifikuje taan poloaj dodira prsta sa ekranom.

    - Zato je kompjuteru potrebna baterija?

    Veina kompjutera poseduje malu bateriju, koja je najee montirana na samoj
    matinoj ploi ili se nalazi u nekom vidu draa tako da ju je lako zameniti kada se potroi.
    Kompjuteri nisu jedini elektronski ureaji koji rade na struju i poseduju bateriju - i
    kamkorderi i digitalne kamere najee imaju po jednu bateriju. Zapravo, svi elektronski
    ureaji koji vode rauna o vremenu poseduju bateriju. Baterija u kompjuteru snabdeva
    elektrinom energijom Real Time Clock (RTC) ip, koji u sutini predstavlja jedan kvarcni sat
    koji radi bez prekida bilo da je kompjuter upaljen ili nije. Ovakav, mali kvarcni sat je najee
    u stanju da pomou jedne baterije radi od 5 do 7 godina. RTC ip izmeu ostalog sadri i 64
    (ili vie) bajta RAM-a (Random Access Memory). Sat koristi 10 bajtova ove memorije, a
    ostala 54 ostaju slobodna za korienja u druge svrhe. Tako, na primer, ponekad BIOS
    skladiti razne vrste informacija u ovu memoriju, kao to su broj flopi diska i hard diska
    drajva, tipovi ovih drajvova itd. To je i jedan od razloga zato moe da se desi da kompjuter
    nee da se upali kada se baterija potroi. Stoga je sve vie kompjutera koji ne zavise od
    CMOS RAM-a, jer celu postavku operativnog sistema skladite u tzv. neisparljivom RAM-u
    kome nije potrebna baterija.

    - ta je to UPS?

    Ono to jedan kompjuter oekuje da e dobiti od elektrine mree predstavlja
    naizmeninu elektrinu struju od 240 Volti (120 Volti u Americi) koja osciluje frekvencijom
    od 50 Herca (60 Herca u Americi), to znai da struja promeni smer kretanja 100 puta u
    sekundi (120 puta u Americi). Kompjuter je najee u stanju da tolerie blage promene u
    naponu u frekvenciji struje, ali e vee promene uzrokovati pad kompjuterskog sistema. UPS
    (Uninterruptible Power Supply) predstavlja ureaj koji titi kompjuter od veeg ili manjeg
    napona od optimalnog radnog napona, od menjanja frekvencije struje, kao i od naglog
    nestanka struje. Danas se koristi jedan od dva uobiajena UPS sistema: standby UPS ili
    kontinualni UPS. Standby UPS koristi struju iz elektrine mree za rad kompjutera sve dok ne
    detektuje neku promenu u naponu ili frekvenciji struje. Tada, u veoma kratkom vremenskom
    intervalu (oko 5 milisekundi) UPS pokree invertor energije (koji prevodi jednosmernu struju
    iz baterije u dvosmernu struju koju zahteva kompjuter) pomou koga poinje da napaja
    kompjuter pomou sopstvenih baterija. S druge strane, kontinualni UPS stalno napaja
    kompjuter pomou svojih baterija koje se kontinualno pune preko elektrine mree. I sami
    veoma lako moete da napravite jedan kontinualni UPS pomou veeg punjaa baterija,
    baterije i invertora. Punja baterija stalno proizvodi jednosmernu struju, koju invertor prevodi
    u dvosmernu struju od 120 Volti. Kada nestane struja, baterija e nastaviti da snabdeva
    energijom invertor, preko koga e se elektrina energija dovoditi kompjuteru. Standby UPS
    sistemi se najee koriste kod kunih kompjutera, jer su dvostruko jeftiniji od kontinualnih
    UPS sistema koji napajaju ureaje sa veoma stabilnom snagom, pa se stoga koriste pri
    napajanju servera i vanih kompjutera velikih kompanija.

    - Zato hard disk kri dok ita podatke?

    Mnogim kompjuterima je, ukoliko kliknete na neku ikonicu sa desktop-a, potrebno
    oko 20 - 30 sekundi da otvore dati program, a za svo to vreme se iz unutranjosti kompjutera
    najee uje krei ili bukajui zvuk koji potie iz hard diska. Sastavni deo svakog hard
    drajva je ruica koja pokree glavu diska koja ita ili zapisuje podatke na povrini diska.
    Tipini hard disk ima prenik od oko 12,5 cm, a stoga se ova ruka pokree u rasponu od oko
    5 cm du nalija diska. Ova ruica je veoma lagana, a elektronsko-mehaniki sistem koji je
    pobuuje je snaan i precizan, pa ruica moe prei preko povrine diska oko stotinak puta u
    sekundi. Ipak, da bi se startovao jedan program kao to je Word ili Excel, hard disk mora osim
    samog aplikacionog programa da uita i niz DLL-a (Dynamic Link Libraries) koji podravaju
    aplikaciju. Ukupna veliina ovih razliitih fajlova iznosi od 10-20 megabajta, a svi ovi fajlovi
    su rasuti po hard disku. Uitavanje 20 Megabajta podataka zahteva dosta vremena, a hard
    disku je potrebno da nekoliko hiljada puta pree preko povrine diska kako bi pokupio sve
    delove. Takoe, najee se zajedno sa aplikacionim programom, otvara i sam fajl sa
    podacima. U tu svrhu, operativni sistem mora da pomera glavu diska do direktorijuma diska
    kako bi pronaao folder, potvrdio postojanje fajla sa odreenim imenom i zatim locirao fajl.
    Nakon toga, da bi otvorio fajl, operativni sistem mora da uita desetak traka rasutih po
    povrini hard diska. Uz sve ovo, ukoliko je fizika radna memorija (RAM) ispunjena, tokom
    procesa uitavanja, operativni sistem e morati da prebacuje podatke sa RAM-a na paging fajl
    diska. Stoga, istovremeno dok operativni sistem uitava aplikacioni program zajedno sa DLL-
    ima i fajlom sa podacima, vri se i prepisivanje miliona bajtova podataka na paging fajl kako
    bi se oslobodio prostor RAM-a za novu aplikaciju. Upravo usled ovog brzog i intenzivnog
    repozicioniranja glave diska, uje se zvuk kranja.

    - Da li je nasnimljeni hard disk tei od praznog?

    Podaci koji se uskladite na hard disku utiu na njegovu energiju, a poto masa
    predstavlja jedan vid energije, tada e sa promenom energije diska doi i do promene njegove
    mase. Ipak, nije jasno da li bi prazni ili nasnimljeni disk bio tei, jer to uglavnom zavisi od
    toga kako je namagnetisana povrina i kako su podaci uskladiteni na disku predstavljeni
    preko ove magnetizacije. Ako pretpostavimo da je prazni disk dizajniran tako da su svi mali
    permanentni magnetii orijentisani u istom pravcu (u ili van ravni diska), tada e prazan disk
    posedovati najveu vrednost magnetizacije, a stoga i najveu potencijalnu energiju. Ovakav
    prazni hard disk e stoga biti za nijansu tei od nasnimljenog diska. Ipak, ako je prazni disk
    dizajniran tako da su mu magnetii nasumino orijentisani (kao kod prazne magnetne trake),
    tada e njegova magnetizacija u ovom stanju biti jednaka nuli, pa e i potencijalna energija u
    ovom stanju biti manja od potencijalne energije nasnimljenog diska, pa e stoga i prazan disk
    biti neto laki od nasnimljenog diska. Naravno, ova razlika u teini je toliko mala da je
    pitanje da li e ikada iko biti u stanju da je detektuje.

    - ta su to modemi?

    Modemi se koriste za slanje i primanje digitalnih podataka preko telefonske linije, a
    re modem potie od kombinacije rei modulator (jer modem modulira digitalni signal kako
    bi ga uinio kompatibilnim sa telefonskom linijom) i demodulator (jer se primljeni signal
    demodulira kako bi se preveo u digitalni format, razumljiv kompjuteru). Osim uobiajenih
    modema koji se kae za telefonsku liniju, postoje i beini modemi koji digitalne signale
    prevode u radio formu i obrnuto. Modemi su prvi put poeli da se koriste ezdesetih godina
    20.veka radi povezivanja terminala (najee samo tastature i monitora) sa kompjuterskom
    bazom. Kada bi korisnik otkucao neko slovo na terminalu, ASCII kod tog slova bi se preko
    modema prenosio do kompjutera, odakle bi se slovo vraalo terminalo i ispisivalo na
    njegovom ekranu. Modemi su tada radili pri brzini od 300 bita u sekundi (300 bps) to
    odgovara prenosu od oko 30 slova u sekundi, a to je mnogo bre nego to smo u stanju da
    kucamo. Ipak. kada su kompjuteri preko svojih modema poeli da se povezuju na zajednike
    bulletin ploe, mogli su se prenositi programi i mnogo vee informacije preko kompjutera, pa
    je brzina modema poela polako da se poveava i to od 1200 bps sredinom osamdesetih,
    preko 9600 bps poetkom devedestih godina, pa sve do dananjih 56 Kbps u sluaju
    standardnih modema ili ak 10 Mbps kod ADSL modema. Modem od 300 bps predstavlja
    ureaj koji koristi FSK (Frequency Key Shifting sistem u kome se razliiti bitovi predstavljaju
    razliitim tonovima, odnosno razliitim zvunim frekvencijama) za prenos digitalnih
    informacija preko telefonske ice. Tako, u sluaju veze izmeu terminala i kompjutera,
    terminal predstavlja bit 0 frekvencijom od 1070 Hz, dok se bit 1 predstavlja sa 1270 Hz. S
    druge strane, kompjuter koji alje informaciju terminalu predstavlja 0 kao 2025 Hz, a 1 kao
    2225 Hz, a poto dva modema koji komuniciraju alju signale na razliitim frekvencijama, oni
    mogu istovremeno slati i primati podatke. Kako bi poveali brzinu modema, njihovi dizajneri
    se umesto FSK-om koriste PSK-om (Phase Key Shifting) ili QAM-om (Quadrature
    Amplitude Modulation), ime je mogue ubaciti ogroman broj informacija na obinu
    telefonsku liniju opsega frekvencija od samo 3 kHz. Naravno, danas se umesto terminala i
    terminalskih emulatora koriste ISP-evi (Internet Service Provider) za povezivanje
    kompjutera. Umesto slanja pojedinanih slova, modem prenosi TCP/IP pakete izmeu
    kompjutera i njegovog ISP-a, a za slanje ovih paketa, modemi se koriste metodom poznatom i
    kao PPP (Point-to Point Protocol) kompjuter pravi TCP/IP datagrame i daje ih modemu
    radi prenosa, a ISP prima svaki datagram i alje ih na eljeno mesto na Internetu.

    - ta je to Internet?

    Internet predstavlja planetarnu mreu kompjutera koja podjednako pripada svim
    biima - stanovnicima nae planete. Kompjuteri mogu pristupiti Internetu, tako to bi se
    preko modema povezali sa lokalnim Internet Servis Provajderom (ISP) koji je stalno povezan
    sa jo veom mreom kompjutera. ISP u svakom veem gradu poseduje po jedan POP (Point
    of Presence), odnosno mesto na kome lokalni korisnici pristupaju ISP-u, a time i Internetu.
    Pomou optikih vlakana, POP-ovi istog ISP-a iz razliitih gradova su meusobno povezani.
    Razliiti ISP-evi se meusobno povezuju kroz Network Access Points (NAP), kako bi bio
    mogu protok informacija izmeu korisnika razliitih ISP-eva. Najinteresantniji podatak u
    vezi sa Internetom je taj da kada poaljemo neki podatak sa jednog kompjutera, ta
    informacija moe obii pola planete kroz razne sisteme mrea i stii do nekog udaljenog
    kompjutera za manje od delia sekunde. Ruteri predstavljaju specijalizovane umreene
    kompjutere koji povezuju razliite mree i imaju zadatak da usmeravaju informacije na svoja
    tana odredita. Svaki kompjuter na Internetu poseduje svoj identifikacioni broj u vidu IP
    (Internet Protocol) adrese koja se sastoji od 4 decimalna broja (tzv. okteta, jer se svaki
    decimalni broj sastoji od 8 cifara) razdvojenih takama. Poto svaka od 8 cifara u jednom
    oktetu moe biti 0 ili 1, ukupan broj moguih kombinacija po oktetu je 2
    8
    = 256 (od 0 do
    255). Kombinacijom 4 okteta dobija se 2
    32
    = 4 294 967 296 kombinacija, to predstavlja
    priblian broj kompjutera koji se mogu prikljuiti na mreu. Od ovih 4,3 milijardi
    kombinacija, neke adrese su rezervisane za posebne namene, kao npr. 0.0.0.0. za default
    mreu ili 255.255.255.255. za broadcasting. Okteti se dele u dve grupe: Net i Host. Prvi broj
    u IP adresi (Net oktet) je zajedniki za sve kompjtere koji pripadaju istoj ISP mrei, dok je
    poslednji oktet (Host oktet) svojstven pojedinanom kompjuteru sa mree. Domain Name
    System (DNS) serveri predstavljaju sisteme koji prevode tekstualna imena sajtova (poznatija
    kao URL Uniform Resource Locator) i e-mail adrese u njihove IP adrese i obrnuto. Tako,
    kada u nekom Internet browser-u (programu za surfovanje Internetom, kao to su na primer
    Internet Explorer ili Netscape Navigator) otkucamo ime sajta koji elimo da virtuelno
    posetimo, browser kontaktira DNS server da bi pronaao IP adresu traenog sajta. DNS
    server vri pretragu po raznim root DNS serverima od kojih je svaki specifikovan za
    pronalaenje odreenih tipova adresa (com, net, org). Svi kompjuteri na Internetu se mogu
    podeliti na servere (koji stoje na raspolaganju drugim kompjuterima i na kojima su
    uskladitene stranice sajtova) i klijente (kompjuteri koji se koriste za uspostavljanje veze sa
    serverima). Serveri poseduju statine IP adrese, dok kuni kompjuteri kod svakog novog
    prikljuivanja na Internet od svog ISP-a dobijaju razliitu IP adresu. Svi serveri nude svoje
    usluge preko nekoliko razliitih portova, pri emu svakom portu odgovara poseban protokol
    (FTP File Transfer Protocol ili HTTP Hypertext Transfer Protocol), koji najee
    predstavlja tekstualan opis naina komuniciranja izmeu kompjutera.

    - Zato se podaci alju u paketima kroz kompjuterske mree?

    Svi podaci koji se alju preko Interneta, prenose se u vidu paketa. Tako, npr.
    kompjuteri primaju Web stranice u obliku niza paketa, a i svaka poslata e-mail poruka se alje
    do vaeg prijatelja u obliku malih paketa, od kojih svaki sadri odreeni broj bitova
    informacije. U zavisnosti od tipa mree kroz koju se prenosi poruka, paketi se jo formalno
    mogu nazivati frejmovima, blokovima, elijama ili segmentima. Tipini paket sadri oko
    1000 do 1500 bitova informacije, a svaki paket obavezno sadri IP adresu kompjutera (etiri
    broja koja predstavljaju neku vrstu identifikacionog broja kompjutera) sa koga je poslata
    poruka, IP adresu kompjutera kome je poslata poruka, poruku koja kae mrei na koliko je
    paketa razbijena originalna poruka, kao i broj paketa. Svaki paket se alje do svog odredita
    putem najdostupnije elektronske putanje, tj. putanje kojom su krenuli svi ostali paketi poruke
    ili nijedan od njih. Na ovaj nain se postie poveanje efikasnosti Interneta. Najvei broj
    paketa se deli na tri dela: header (zaglavlje ili naslov), payload (tj. telo poruke) i footer (tekst
    na dnu). Header sadri instrukcije u vezi sa podacima koji se prenose, a ukljuuju: duinu
    paketa, sinhronizaciju (paketa sa mreom), broj paketa (njegov poloaj u nizu poslatih
    paketa), protokol (definie tip informacije koja se prenosi e-mail, Web stranica, video
    zapis), IP adresu odredita i IP adresu porekla informacije. Payload paketa sadri sve
    podatke koji se prenose u njemu, a ako su paketi fiksirane duine, tada je payload dopunjen
    praznom informacijom kako bi se prilagodila (odnono korigovala) njegova veliina. Footer,
    koji se ponekad naziva i trailer, najee sadri nekoliko bitova koji kau prijemnom ureaju
    da je to kraj paketa. Footer esto sadri i neki vid provere greaka, kao to je npr. CRC
    (Cyclic Redundancy Check), koji sumira sve jedinice u payload-u paketa i rezultat uva u
    obliku heksadecimalnog broja u footer-u paketa. Prijemni ureaj takoe sabira sve jedinice u
    payload-u paketa i rezultat poredi sa uskladitenom vrednou iz footer-a. Ukoliko se dve
    vrednosti ove sume ne poklapaju, prijemni kompjuter alje zahtev kompjuteru-poiljaocu da
    ponovi slanje datog paketa.

    - Kako se e-mail poruke alju kroz Internet?

    Svakoga dana na naoj planeti, ljudi ukupno poalju i prime nekoliko milijardi e-mail
    (elektronska pota) poruka. Pre 1971. godine kada je poslata prva e-mail poruka kroz
    kompjutersku mreu, korisnici su meu sobom mogli da razmenjuju elektronske poruke samo
    ukoliko su se nalazili na istom kompjuteru. Ipak, e-mail poruke od dana svog nastanka nisu
    mnogo evoluirale, s obzirom da i dalje predstavljaju tekstualne poruke, premda se danas za
    njih mogu zakaiti razne druge vrste fajlove. Za slanje i primanje e-mail poruka, neophodno
    je posedovati e-mail klijenta koji predstavlja neki program kao to je npr. Microsoft Outlook,
    Outlook Express, Eudora ili Pegasus. Ako koristimo neki od slobodnih e-mail servisa kao to
    su oni na sajtovima Hotmail ili Yahoo, tada koristimo e-mail klijent koji se pojavljuje na
    samoj Web stranici, a ukoliko posedujemo AOL, tada koristimo njegov e-mail program. U
    svakom sluaju, e-mail klijent nam pokazuje listu svih poruka u naem potanskom sanduetu
    putem ispisivanja naslova ovih poruka, kao i imena poiljaoca i vremena i datuma kada je
    poslata svaka od poruka, kao i veliinu poruka, omoguuje nam biranje odreenog naslova i
    itanje itavih poruka, pisanje i slanje novih poruka, kao i slanje i primanje netekstualnih
    fajlova putem pripajanja (attachment-a) dodatnih fajlova originalnim tekstualnim porukama.
    Ukoliko na kompjuteru posedujemo e-mail klijenta, potreban nam je jo samo e-mail server
    (za ije korienje najee plaamo vreme kod lokalnog Internet provajdera) za koji e se e-
    mail klijent povezati. Serveri predstavljaju kompjutere koji pokreu posebne software-e i koji
    poseduju otvorene specifine portove preko kojih se ljudi ili programi mogu povezati sa
    njima. U e-mail serverima se jednostavno uvaju sve poruke koje su usmerene ka korisnicima
    ovog servera, a koje oni download-uju prilikom povezivanja na ove kompjutere putem
    specifinog porta. E-mail sistemi se danas najee sastoje iz dva razliita servera: SMTP
    (Simple Mail Transfer Protocol) servera koji usmerava poslate poruke i koji ima otvoren port
    broj 25 i POP3 (Post Office Protocol 3) servera koji usmerava pristiglu potu i iji je otvoreni
    port 110. Kad god poaljemo neku e-mail poruku, SMTP server za koji smo povezani stupa u
    kontakt sa drugim SMTP serverima putem DNS-a (Domain Name Server) od koga trai IP
    adresu SMTP servera dela adrese ka kojoj je poslata poruke iza znaka . Ukoliko na SMTP
    server nije u stanju da pronae IP adresu SMTP servera prijatelja kome aljemo poruku, tada
    poruka odlazi u red za ekanje iz koga pokuava ponovo da se poalje na svakih petnaestak
    minuta, a ukoliko ni nakon nekoliko dana poruka ne bude poslata, ona se vraa e-mail
    klijentu. Uloga POP3 servera je da sve pristigle poruke za odreenog e-mail klijenta sakuplja
    u okviru jednog odgovarajueg tekstualnog fajla. Kada elimo da download-ujemo pristiglu
    potu, mi se povezujemo za POP3 server preko porta 110, POP3 server trai od nas korisniko
    ime i lozinku, a kada se ulogujemo, POP3 server otvara na tekstualni fajl i dozvoljava nam
    pristup njemu. E-mail klijent zatim pomou niza komandi, preuzima kopije naih e-mail
    poruka koje zatim prenosi na na kompjuter. Nakon ovog prenosa, poruke sa POP3 servera
    mogu biti obrisane ukoliko je to naznaeno u instrukcijama e-mail klijentu. Za obine
    tektualne e-mail poruke se mogu zakaiti drugi tekstualni dokumenti, tablini prorauni,
    muziki i video fajlovi ili delovi software-a. U svrhu slanja dodatnih netekstualnih fajlova
    putem e-mail poruka koriste se uuencode programi koji izdvajaju po 3 bajta iz binarnog fajla i
    prevode ih u po 4 tekstualna znaka (uzimanjem 6 po 6 bitova i dodavanjem broja 32 na
    njihove vrednosti dobajaju se odgovarajui ASCII znakovi), ime se vri ifrovanje poruka.
    Ovo uuenkodiranje smo nekada morali sami da radimo pomou posebnih uuencode programa
    da bi danas veina e-mail klijenata radila to automatski.

    - ta je to ludo A ()?

    Malo, smeno slovo ''a'' sa repom koji ga okruuje predstavlja jedan od najee
    korienih znakova dananjice, iako njegovo zvanino i univerzalno ime jo uvek nije
    formulisano. Iako postoji mnotvo razliitih imena koji se pridaju ovom slovu, najei pojam
    kojim se opisuje je ''at'' ( engleski prilog koji se u zavisnosti od smisla moe prevesti kao: u,
    na, po, kod, pri, pored, ka, oko, kroz, prema, za...). Na mnogim jezicima, ovom simbolu je
    pridodato ime neke ivotinje: kod nas se esto naziva majmunom, u Holandiji majmunovim
    repom, u Danskoj slonovom surlom, u Finskoj majim repom, u Nemakoj majmunom koji
    visi, u Maarskoj crvom, u Koreji puem, u Norvekoj praseom repom, a u Rusiji malom
    kucom. Pre nego to je poeo da se koristi u nazivima adresa elektronske pote, ovaj simbol
    se koristio za oznaavanje cene ili teine neega. Tako, npr. ako ste kupili 5 pomorandi po
    ceni od po dolar, mogli ste napisati kako ste kupili 5 pomorandi1$. Pravo poreklo ovog
    simbola jo uvek je nepoznato. Koristili su ga kalueri prilikom prepisivanja knjiga na
    engleskom pre 1537. godine, u vreme kada jo nije bila izumljena tehnika tampanja. Tako se
    umesto sa tri pokreta perom, re ''at'' pisala samo sa jednim pokretom kao ''''. Nakon toga, u
    16. veku, u Italiji je uvedena oznaka kao skraenica za re amforu, koja je u to vreme
    predstavljala jedinicu koliine prilikom trgovine voem, zainima i vinom.

    - Koliko je dugaak jedan paket od 1500 bajtova?

    Kada aljemo neke informacije kroz Internet, tada se poiljka deli u niz paketa koji se
    pojedinano alju kroz kompjutersku mreu, a na njihovom odreditu se ponovo kombinuju u
    celovitu informaciju. Bilo da aljemo informacije kroz Ethernet kabl ili kroz bakarnu
    telefonsku icu, signal e putovati odreenim delom brzine svetlosti. Brzina svetlosti u
    vakuumu iznosi oko 3 10
    8
    m/s, odnosno 3 10
    5
    km/s. Kretanjem kroz staklo, svetlosni
    signal se usporava, dok se elektrini signal kroz icu kree jo neto sporije. Stoga moemo u
    aproksimaciji uzeti da u oba sluaja signal putuje brzinom od treine brzine svetlosti, odnosno
    brzinom od 10
    5
    km/s. Memorijski kapacitet jednog paketa iznosi najee 1500 bajtova, a
    brzina prenosa signala, a time i njegova fizika duina zavise od irine opsega kabla kroz koji
    prenosimo paket. Ukoliko koristimo modem koji poseduje brzinu prenosa podataka od 56
    kilobajta u sekundi, tada emo vreme prenosa paketa od 1500 bajtova moi da izraunamo
    ako podelimo 1500 sa (56 x 1024), jer u jednom kilobajtu nema 1000, ve 1024 bajta. Tako
    emo dobiti vreme prenosa od 0,026 sekundi. Mnoenjem ovog vremena sa pretpostavljenom
    brzinom prenosa signala od 10
    5
    km/s, izraunaemo duinu paketa od oko 2600 km. Ukoliko
    koristimo iri opseg prenosa, tada emo moi da izvrimo bri prenoss podataka, pa e i
    fizika duina paketa biti manja. Tako, ako koristimo kablovski modem sa brzinom prenosa
    od 1,5 Megabajta u sekundi, tada e vreme prenosa iznositi samo oko 0,001 sekundu, pa e
    paket biti dugaak samo oko 100 kilometara.

    - ta je to satelitski Internet?

    Satelitski Internet ne koristi telefonsku liniju ili kablovski modem za povezivanje
    kompjutera u raunarsku mreu, ve u tu svrhu koristi satelitski tanjir sa dvosmernom
    komunikacijom podataka (upload i download). Brzina odailjanja podataka iznosi samo jednu
    desetinu od brzine primanja podataka koja je jednaka 500 kilobita u sekundi. Stoga, kablovski
    i DSL Internet poseduju vee download brzine (brzine uzimanja podataka sa Interneta od
    strane kompjutera), ali je satelitski Internet ipak 10 puta bri od obinog modema. Sve to
    vam je potrebno da biste prikljuili va kompjuter na Internet preko satelita su: satelitska
    antena sa tanjirom, dva modema (uplink i downlink) i koaksijalni kablovi koji spajaju tanjir i
    modem. Poto se sateliti nalaze iznad oblasti ekvatora, neophodan vam je jasan pogled ka
    jugu (ukoliko se nalazite na severnoj hemisferi, a ukoliko ste na junoj hemisferi, tada vam je
    potreban jasan pogled ka severu), a kie, drvee i satelitska televizija mogu lako ometati vau
    vezu sa Internetom. Dvosmerni satelitski Internet koristi Internet protokol (IP) multikasting
    tehnologiju, to znai da vie od 5000 kanala komunikacije mogu istovremeno funkcionisati
    preko jednog satelita. IP multikasting istovremeno alje kompresovane podatke (kompresijom
    se smanjuje veliina podataka i frekventni opseg) u mnogo taaka na Zemlji. Naime,
    uobiajeni Zemljani sistemi poseduju ogranien frekventni opseg, to spreava multikasting
    na nivou satelitske veze. Ako ivite u nekom seoskom naselju, satelitski Internet je moda
    prava stvar za vas, s obzirom da je telefonska veza skuplja, a kablovsko povezivanje praktino
    neizvodljivo.

    - ta je to HALO Network?

    Nekoliko kompanija na planeti planira da uvede veoma brzo, beino povezivanje na
    Internet putem postavljanja aviona u fiksirane putanje iznad Zemlje. HALO (High Altitude
    Long Operation) bi se koristio laganim avionima koji bi kruili iznad naih glava i snabdevali
    kompjutere sa podacima znatno bre od T1 poslovnih linija. Smatra se da bi se u ovu svrhu
    mogli koristiti solarni avioni bez ljudske posade ili ak i male vazdune lae za izvianje
    morske obale. Naime, zemljani prenos podataka je ogranien samim tim to je prenik
    optikog kabla ili telefonske linije isuvie mali. HALO Internet e funkcionisati slino
    satelitskom Internetu, jer e oba sistema posedovati jednaku irinu opsega, premda e u
    sluaju HALO Interneta, signali putovati znatno krae vreme do aviona (koji e leteti na oko
    20 kilometara iznad Zemlje) i natrag, nego to je vremena potrebno signalu da ode do satelita
    (koji se nalazi na nekoliko stotina kilometara iznad povrine Zemlje) i da se vrati natrag na
    Zemlju, pa e, stoga i kanjenje HALO sistema biti zanemarljivo malo u odnosu na satelitski
    Internet. Naravno, pristup Internetu preko HALO sistema nee biti potpuno beian. Naime,
    neophodno je instaliranje antene na kui kako bi se primali signali sa aviona. Takoe, mree
    razliitih provajdera e se i dalje povezivati pomou optikih kablova. Smatra se da e se prvi
    HALO sistemi uvesti u 10 gradova tokom 2006. godine. Avioni, dizajnirani u svrhu slanja
    HALO signala e posedovati dugaka krila, kao i nisko optereenje krila, to je neophodno za
    let na velikim nadmorskim visinama. Avioni e leteti na visinama izmeu 15 i 18 kilometara,
    a svojim signalom e pokrivati krunu oblast prenika 120 kilometara. U srcu ovih aviona e
    se nalaziti tzv. airborne-network utika, pomou koga e avioni slati signale do stanica na
    Zemlji i do kunih kompjutera. Niz antena na avionu e deliti Zemljane predele ispod sebe na
    stotine virtuelnih elija kako bi bilo mogue snabdevanje nekoliko hiljada korisnika Interneta
    pomou jednog aviona. Tanjir prenika 6 metara, montiran sa donje strane aviona e se
    koristiti za reflektovanje signala sa Zemlje i usmeravanje ka kompjuterima korisnika. Svaki
    veliki grad e posedovati tri HALO aviona, pri emu e svaki provoditi po 8 sati u letu iznad
    grada. Takoe, mogue je postojanje solarnih i izuzetno laganih aviona, koji bi snabdevajui
    se Sunevom energijom mogli da lete iznad grada bez prestanka i po 6 meseci.

    - ta je to DSL?

    Ako elite da poveete kompjuter sa Internetom, moete to uraditi pomou obinog
    modema, local area network-a u kancelariji, kablovskog modema, satelitske veze ili DSL
    (Digital Subscriber Line) veze. Korienjem DSL-a moete imati vezu sa Internetom, a
    istovremeno koristiti telefonsku liniju (za koju je zakaen DSL) za glasovne razgovore.
    Takoe, dananja brzina prenosa podataka DSL-a (1,5 Megabita u sekundi) je znatno vea od
    brzine obinog modema (56 kilobita u sekundi), premda se smatra da korienjem dananje
    tehnologije, maksimalna teorijska brzina prenosa podataka putem DSL-a iznosi oko 7
    Megabita u sekundi, dok e se primenom nekih jo modernijih tehnologija, ova brzina
    dodatno uveati u budunosti. Par bakarnih ica koje su skopane za va telefon mogu
    prenositi znatno vei opseg frekvencija od onog koji stvaraju nai glasovi. DSL upravo
    koristi ovaj dodatni kapacitet telefonske linije za prenoenje informacija, a da pri tome ne
    remeti sposobnost linije da istovremeno prenosi razgovor. Ljudski glas moe stvarati zvune
    frekvencije izmeu 0 i 3400 Herca (broja oscilacija u sekundi), zvunici mogu stvarati
    frekvencije izmeu 20 i 20 000 Herca, dok je jedna obina telefonska linija u stanju da
    prenosi frekvencije i do nekoliko miliona Herca. Jedna od najpopularnijih DSL veza koju
    koristi veina kunih i kancelarijskih kompjutera predstavlja asimetrina DSL (ADSL) linija
    ija je podela dostupnih frekvencija omoguena injenicom da veina kompjutera znatno vie
    informacija prenosi na svoj kompjuter nego to ih alje drugima. Ipak, ADSL se najee
    moe koristiti samo na rastojanjima do 5,46 kilometara izmeu kompjutera i telefonske
    centrale. Razlog ovome je u tome to telefonske centrale za pojaanje zvunog signala
    koriste male pojaivae (tzv. uitavajue kaleme) koji su nekompatibilni sa ADSL signalom.

    - ta je to Ethernet?

    Tehnologije kompjuterskog umreavanja se mogu podeliti u zavisnosti od toga da li
    povezuju ureaje na manjim udaljenostima, najee u okviru jedne zgrade (LAN Local
    Area Network) ili se povezuju ureaji koji mogu biti razdvojeni po nekoliko kilometara
    (WAN Wide Area Network). Upotreba optikih kablova omoguuje povezivanje i po
    desetak kilometara razdvojenih kompjutera putem LAN tehnologije, a istovremeno
    omoguava drastino poveanje brzine prenosa podataka (do 1000 Megabita u sekundi), kao
    i pouzdanosti u okviru WAN sistema. Ethernet je LAN tehnologija koja predstavlja
    najpopularniju i najrasprostranjeniju tehnologiju umreavanja na planeti. Najvaniji pojmovi
    u Ethernet terminologiji su: medijum za koji se kae svi Ethernet ureaji (koaksijalni
    bakarni kabl ili uvrnuti par optikih kablova); segment pojedinani zajedniki medijum;
    taka gramanja ili stanica ureaj koji se kai za segment; i frejm paketi informacija koje
    razmenjuju stanice. Ethernet protokol specificira niz pravila koji se primenjuju prilikom
    konstrukcije frejmova. Tako, na primer, postoji maksimalna i minimalna duina frejma, a i
    svaki frejm mora posedovati odredinu i izvornu adresu, pomou kojih se identifikuju
    poiljalac i primalac poruke. Osobina Etherneta je da njegovi frejmovi mogu umesto obine
    odredine adrese posedovati tzv. broadcasting adresu, ime je dati frejm namenjen svim
    kompjuterima (stanicama) u mrei. Takoe, samo jedan zajedniki kabl moe sluiti kao
    osnova za stvaranje kompletne Ethernet mree. Meutim, poto elektrini signali slabe
    tokom putovanja kroz icu, kao i usled interferencije sa signalima iz drugih ureaja, duina
    Ethernet kabla je ograniena, a time i rastojanje izmeu stanica mree. Takoe, sa
    poveanjem veliine Ethernet mree pojavljuje se problem zaguenja informacionog
    saobraaja, jer nije mogue istovremeno slanje frejmova sa vie od jedne stanice. Stoga se
    esto u okviru Ethernet mree prave mostovi koji povezuju dva ili vie segmenata,
    poveavajui prenik mree i reguliui saobraaj. Jedno od najmodernijih unapreenja
    Ethernet tehnologije umreavanja je tzv. Full-Duplex Ethernet kod koja je za razliku od
    originalnog Ethernet-a, mogue istovremeno slanje podataka sa razliitih kompjutera.

    - ta su to digitalni potpisi?

    Digitalni potpis predstavlja nain za osiguravanje autentinosti elektronskog
    dokumenta (e-mail-a, tablinog prorauna, tekstualnog fajla). Autentinost dokumenta
    znai da je poznat njegov stvaralac, kao i da dokument nije u meuvremenu izmenjen od
    strane nekog drugog. Digitalni potpisi se zasnivaju na nekoliko tipova ifrovanja kako bi se
    osigurala autentinost poruke. ifrovanje predstavlja proces uzimanja podataka koje jedan
    kompjuetr alje drugom i prevoenja u formu koju e razumeti, tj. moi da deifruje samo
    ovaj drugi kompjuter. Postoji nekoliko naina da se potvrdi autentinost osobe ili informacije
    na kompjuteru. Korienje korisnikog imena i ifre predstavlja najuobiajeniju formu
    autorizovanja, odnosno overavanja. U ovom sluaju, ukucavamo korisniko ime i ifru kada
    drugi kompjuter to od vas zatrai. Ovaj par podataka se zatim proverava u odnosu na
    sigurnosni fajl, a ukoliko se ime ili ifra ne poklapaju, nije nam dozvoljen dalji pristup.
    Proverni zbir predstavlja jedan od najstarijih naina za osiguravanja ispravnosti podataka, a uz
    to predstavlja i oblik autorizovanja jer nevaei zbir ukazuje na to da su se podaci na neki
    nain izmenili. Proverni zbir se odreuje na jedan od dva naina. Ukoliko proverni zbir
    predstavlja memorijski paket duine jednog bajta, onda je njegova maksimalna vrednost 255.
    Ukoliko je suma drugih bajtova u paketu manja ili jednaka 255, onda proverni zbir poseduje
    tanu vrednost. Meutim, ako je suma drugih bajtova vea od 255, tada proverni zbir
    predstavlja ostatak ukupne vrednosti poto se ona podeli sa 256. Ciklina provera
    redundancije (CRC - Cyclic Redundancy Check) je slina konceptu provernog zbira osim to
    koristi polinomsko deljenje za odreivanje vrednosti CRC-a ija duina obino iznosi izmeu
    16 i 32 bita. CRC metod je veoma precizan. Ukoliko samo jedan bit nije ispravan, nee doi
    do poklapanja CRC vrednosti. I proverni zbir i CRC predstavljaju dobar metod za spreavanje
    sluajnih greaka prilikom prenosa podataka, ali pruaju slabu zatitu prilikom meunarodnih
    napada na zatiene podatke. Tehnike ifrovanja na bazi privatnog i javnog kljua su znatno
    bezbednije i pouzdanije. Privatni klju predstavlja tajni kod (ifru) koji koristi svaki
    kompjuter za ifrovanje paketa informacija pre nego to ih poalje na drugi kompjuter preko
    elektronske mree. Kako bi meusobno komunicirali, dva kompjutera moraju imati instalirane
    svoje privatne kljueve. ifrovanje na bazi privatnog kljua predstavlja neto slino tajnoj
    ifri koju moraju poznavati oba kompjutera kako bi deifrovala informacije. Za razliku od
    privatnog kljua koji je poznat samo vaem kompjuteru, javni klju se alje svim drugim
    kompjuterima sa kojima va kompjuter eli bezbedno da komunicira. Da bi deifrovao
    ifrovanu poruku, kompjuter mora koristiti svoj privatni klju, kao i javni klju koji mu je dao
    drugi kompjuter. Kljuevi se zasnivaju na melannoj vrednosti, tj. vrednosti koja se rauna iz
    osnovnog unosnog broja uz pomo melannog algoritma. Vana stvar je ta da je skoro
    nemogue izvesti originalni unosni broj bez poznavanja podataka koji su korieni za
    stvaranje melanne vrednosti. Za stvaranje javnih kljueva najee se koriste sloeni
    algoritmi i veoma velike vrednosti melannih vrednosti od oko 40 do 128-bitnih brojeva.
    Jedan 128-bitni digitalni broj poseduje 2
    128
    razliitih kombinacija, a to je otprilike isto onoliko
    brojeva koliko ima molekula vode u olimpijskom bazenu. Za primenu ifrovanja javnih
    kljueva na velikim elektronskim mreama, kao prilikom pristupa javnom Web serveru,
    zahteva se neto drugaiji pristup, tj. uvoenje digitalnog potpisa. Digitalni potpis, u sutini
    predstavlja bit informacije koji Web serveru kae da je poveren nezavisnom izvoru, poznatom
    kao ovlaeni autoritet, koji se ponaa kao posrednik kome se poveravaju oba kompjutera.
    Ovlaeni autoritet potvruje identitet oba kompjutera i razmenjuje javne kljueve izmeu
    ova dva kompjutera. Standard digitalnih potpisa (DSS Digital Signature Standard) je
    odobren od strane amerike vlade i zasniva se na metodi ifrovanja javnih kljueva koja
    koristi Algoritme digitalnih potpisa (DSA Digital Signature Algorithms), koji se sastoje od
    privatnog kljua koji poznaje samo vlasnik dokumenta i javnog kljua koji se sastoji iz etiri
    dela.

    - ta su to firewall programi?

    Firewall je bilo koji program (kao npr. ZoneAlarm) ili deli hardware-a (npr. Linksys
    Cable/DSL router) koji filtrira informacije koje prolaze kroz Internet vezu i stiu do vae
    kompjuterske mree ili vaeg kompjutera. Ukoliko dolazei paket informacija biva
    zaustavljen na filteru, njemu se ne doputa dalji prolaz. Slino pravi vatrenim zidovima koji
    spreavaju irenje vatre sa druge strane zida, isto tako i kompjuterski vatreni zidovi
    spreavaju pristup naim fajlovima i programima sa nekih udaljenih kompjutera. Firewall
    programi se koriste jednim ili vie od tri mogua naina za kontrolu saobraaja kroz
    kompjuter, a to su: filterovanje paketa (paketii podataka se analiziraju pomou niza filtera),
    proxy servis (informacije sa Interneta se primaju od strane firewall programa i zatim alju do
    odredinog sistema i obrnuto) ili provera stanja (u okviru koje se ne ispituje sadraj svakog
    paketa, ve se odreeni kljuni delovi paketa porede sa bazom podataka koja sadri
    informacije od poverenja). Firewall programi se mogu podeavati, to znai da im se mogu
    dodavati ili oduzimati filteri u zavisnosti od nekoliko uslova kao to su: IP adrese (firewall
    program moe npr. blokirati sav protok informacija ka kompjuteru kome odgovara data IP
    adresa), imena Web sajtova (pa firewall program moe dozvoliti ili blokirati pristup
    kompjutera odreenom broju definisanih sajtova), protokoli (kompjuteru se moe dozvoliti
    korienje samo odreenih tipova protokola, od mnogo moguih kao to su Internet Protocol,
    Transport Control Protocol, Hyper Text Transfer Protocol, File Transfer Protocol, User
    Datagram Protocol, Internet Control Message Protocol, Simple Mail Transport Protocol,
    Simple Network Management Protocol, Telnet), portovi (onemoguavanje dostupnosti
    pojedinih portova na kompjuteru) i specifine rei ili fraze (firewall program moe blokirati
    sve pakete koji sadre odreeni unapred definisani zabranjeni tekst).

    - ta je to Carnivore?

    Carnivore predstavlja treu generaciju (posle Etherpeek-a i Omnivore-a) detektivskog
    Internet software-a (kompjuterskog programa) koji od 1999. koristi FBI za nadgledanje
    sumnjivih informacija koje se prenose kroz Internet. Administratori kompjuterskih mrea ve
    godinama koriste programe pod imenom njuai paketa za nadgledanje mree, izvoenje
    dijagnostikih testova i oktlanjanje smetnji, a Carnivore predstavlja jedan tip programa
    njuaa paketa. U normalnom sluaju, kompjuter posmatra samo pakete koji su adresirani na
    njega i ignorie ostatak saobraaja na Internetu. Meutim, kada je njua paketa instaliran na
    kompjuteru, njuaev mreni interfejs je postavljen na promiskuitetni mod, to znai da
    posmatra sve to prolazi kroz njega. Naravno, koliina saobraaja u mnogome zavisi od
    poloaja kompjutera na mrei. Dok obini, kuni kompjuteri predstavljaju samo izolovanu
    granu kompjuterske mree, jer ne prolazi mnogo informacija kroz njih, kompjuterski serveri
    predstavljaju prava raskra u razmeni informacija, pa se instalacijom njuaa paketa na
    jedan ovakav kompjuter moe videti mnogo podataka. Paketi koji sadre odreene podatke
    se kopiraju u memoriju ili na hard drajv u zavisnosti od konfiguracije programa. Ove kopije
    se zatim analiziraju radi zapaanja specifinih informacija ili putanji. Takoe, poznajui
    Internet Servis Provajdera (ISP) neijeg kompjutera, njua paketa instaliran na kompjuteru
    Internet provajdera je u stanju da posmatra sve aktivnosti datog korisnika, ukljuujui i: koji
    Web sajt je posetio, ta je download-ovao i posmatrao na sajtu, kao i itave e-mail poruke
    koje je poslao ili primio. Uz pomo ovog programa se, takoe, moe tano znati koji
    kompjuteri su obilazili sajt. FBI esto postavlja Carnivore kompjutere na lokalne ISP-e kako
    bi imala pristup informacijama koje se prenose kroz dati ISP. Carnivore kompjuter se sastoji
    od: Pentium III Windows NT/2000 operativnog sistema sa 120 Megabajta RAM-a,
    komercijalnog komunikacionog software-a, C++ program koji omoguava njuenje i
    filterovanje paketa, tip fizikog blokadnog sistema koji spreava neovlaene osobe da se
    koriste kompjuterom, mreni izolacioni ureaj koji ini Carnivore sistema nevidljivim za
    kompjutere sa mree, kao i 2 Gigabajta memorije za skladitenje podataka. Naravno, dekret o
    privatnosti u elektronskoj komunikaciji (ECPA - Electronic Communications Privacy Act)
    prua zakonsku zatitu privatnosti svih vidova elektronske komunikacije, pa je za
    pijuniranje neijeg ISP-a neophodno posedovanje injenica koje ukazuju na prenos
    nemoralnih i opasnih informacija putem datog ISP-a.

    - ta su to Web kamere?

    Jednostavna Web kamera se sastoji od digitalne kamere zakaene za va kompjuter
    preko USB porta (nekada su se kamere kaile preko posebne kartice ili preko paralelnog
    porta). Deli software-a se vezuje za kameru i s vremena na vreme preuzima od nje poneku
    sliku, prevodi je u JPG fajl i alje do vaeg Web servera. Ove slike se mogu postaviti na neku
    Web stranicu odakle ih mogu posmatrati posetioci irom Interneta. Dakle, sve to vam je
    potrebno da biste napravili jednu Web kameru su: digitalna kamera, software koji preuzima
    slike sa kamere, Web server (postoje i neke kompanije koje nude slobodna mesta za
    postavljanje pokretnih slika na Internetu), sposobnost prenosa slika sa vaeg kompjutera na
    Web server (npr. putem File Transfer Protocol-a), kao i relativno postojana veza izmeu
    vaeg kompjutera i Interneta (npr. putem telefonske linije ili kablovskog modema). Trenutno
    se na Internetu mogu nai snimci sa raznih Web kamera postavljenih irom planete. Neke od
    njih posmatraju poletalita space shuttle-ova, displeje meteorolokih stanica i njihove
    vetrokaze, ulice, zgrade, semafore, pa ak i itave gradove.

    - Kako se mogu pijunirati kompjuteri?

    Postoji 5 naina na koje se mogu pijunirati kompjuteri, i to pomou: njuaa paketa,
    log fajlova, desktop programa za nadgledanje, telefona ili kamera sa zatvorenim kolom.
    Administratori kompjuterskih mrea se radi nadgledanja kompjuterske mree najee koriste
    programima pod nazivom njuai paketa, koji su u stanju da proslede do memorije sve
    informacije koje prolaze kroz mreu za koju je program vezan. Njua paketa moe raditi u
    filtrirajuem (prosleuje do hard diska samo informacije koje sadre neke unapred zadate
    ciljne podatke) ili nefiltrirajuem (memorie sve protone informacije) modu. Svaki put kada
    unosimo neku novu informaciju u kompjuter, bilo da neto kucamo na tastaturi ili otvaramo
    neki program, dolazi do prenosa elektrinih signala koji mogu biti registrovani od strane
    desktop programa za nadgledanje koji na samom kompjuteru moe biti instaliran na nivou
    operativnog sistema ili na asemblerskom nivou. Osoba koja prima ove uhvaene signale je u
    stanju da vidi praktino sve to se odigrava na ekranu pijuniranog kompjutera. Ovi programi
    se mogu instalirati fiziki (tako to neko doe do kompjutera i na njemu instalira program) ili
    daljinski (slanjem attachment-a u e-mail poruci koju pijunirani korisnik sam aktivira). Hakeri
    se esto koriste ovakvim programima radi prepoznavanja raznih personalnih informacija (ifre
    i korisnika imena ili brojevi kreditnih kartica) na osnovu ukucanih slova. Mnoge kompanije
    koriste ove programe radi pijuniranja kompjuterskih aktivnosti zaposlenih. Desktop
    replikativni software ovih programa im omoguuje da hvataju slike sa monitora kompjutera
    putem presretanja signala koji se alje do grafike kartice, a ove slike se zatim preko mree
    alju do kompjutera sa koga se vri pijuniranje. Meutim, najee nije potrebno instaliranje
    posebnog software-a da bi se videlo ta se odigrava na kompjuteru. Naime, svi kompjuteri su
    prepuni log fajlova koji pruaju dokaz o tome ta se nedavno deavalo u njemu. Log fajlovi se
    mogu nai u operativnom sistemu, Web browser-u (u vidu cache-a), programima (u vidu
    back-up-a) ili u e-mail porukama. Ukoliko je pijunski kompjuter povezan sa hard diskom
    pijuniranog kompjutera, tada se na osnovu daljinskog pregledanja log fajlova lako moe
    videti koje Web sajtove je obilazio i kakve je e-mail poruke slao pijunirani. Naravno, kada je
    u pitanju prislukivanje glasa, mikroodailjai predstavljaju najstarije sredstvo elektronske
    pijunae. Dovoljno je postaviti aparat (veliine zrna pirina) u blizini osobe koju je potrebno
    prislukivati: mikrofon transformie zvuke u elektrine impulse pa ih kao elektromagnetne
    talase emituje preko odailjaa, a ove emisije se hvataju prijemnicima koji su podeeni na istu
    frekvenciju. Mogue je takoe, usmeravati infracrvenu lasersku svetlost na neki predmet u
    sobi koji vibira pod dejstvom zvunih talasa (na primer zavesa ili abaur lampe), a pri tom je
    zatien od spoljnih umova. Najpoznatiji pijunski sistem podrazumeva diskretno instaliranje
    mikrofona i pojaivaa u telefonski aparat ili negde na telefonskom vodu. Ova pijunska linija
    se moe otvoriti jednostavnim okretanjem odgovarajueg broja sa drugog telefona, i
    naknadnim slanjem signala (uz pomo generatora frekvencija) koji blokira zvono i ukljuuje
    instalirani sistem, nakon ega se razgovor u sobi moe sluati ili snimati. Meutim, ovaj
    sistem funkcionie samo kada prislukivana osoba ne telefonira, dok se za sluanje samih
    telefonskih razgovora na telefonsku icu prikopa magnetofon pomou koga se telefonski
    razgovori mogu direktno snimati.

    - ta je to IP telefonija?

    IP (Internet Protocol) telefonija, poznata u telefonskoj industriji kao Voice-over IP
    (VoIP), predstavlja prenos telefonskih razgovora preko neke od mrea za prenos podataka,
    slinih onima od kojih je sainjen Internet. U jednom obinom telefonskom razgovoru koji se
    u svakom pravcu prenosi brzinom od oko 64 kilobita u sekundi (ili eventualno 1024 bita u
    sekundi), najvei deo prenesenih podataka je beskoristan. Na primer, dok vi priate a va
    prijatelj vas slua, polovina veze se koristi za prenos tiine ili uma. Tako se dvostrukim
    redukovanjem ovog beskorisnog prenosa, ukupan 10-minutni prenos od oko 9,4 Megabajta
    moe svesti na oko 4,7 Megabajta. Takoe, tokom dosta dugog vremena, oba sagovornika
    ute pa bi se redukovanjem i ovog uteeg vremena dodatno mogla smanjiti koliina ukupno
    preneenih podataka. Za razliku od obinih telefonskih linija, linije za prenos podataka se ne
    koriste sistemom sa prekidaima elektrinih kola kod koga je veza stalno otvorena, ve
    metodom slanja paketa kojim se minimizira trajanje otvorene veze izmeu dva sistema, ime
    se, izmeu ostalog, smanjuje i optereenje mree. Drugim reima, veza se otvara tek toliko
    da bi kroz nju bio poslat segment informacija poznat pod imenom paket. Metod slanja paketa
    je pogodan i zbog toga to doputa istovremenu komunikaciju izmeu veeg broja sistema.
    IP telefonija se upravo koristi sistemom slanja paketa informacija, ime se trostruko redukuje
    ukupan prenos podataka po razgovoru. Naravno, da bi telefoni mogli da preko linije za
    prenos podataka komuniciraju izmeu sebe kao i sa drugim ureajima (npr. kompjuterima),
    neophodno je da se sporazumevaju na istom jeziku, poznatijem po imenu protokol. Postoje
    dva protokola koje koristi IP telefonija H.323 i SIP (Session Initiation Protocol). Osim to
    oba protokola definiu nain na koji se ureaji povezuju izmeu sebe, oni ukljuuju i
    specifikaciju poznatu kao kodeks (od Coder-DECoder), koja radi prenosa prevodi zvune
    signale u digitalni oblik, a radi emitovanja primljenih informacija, primljene digitalne pakete
    prevodi u audio signal. Postoje 4 naina za voenje telefonskih razgovora putem IP
    telefonije: kompjuter kompjuter (za ovakvu, besplatnu telefoniju, potreban nam je samo
    specifikovan software kao na primer MSN Explorer, mikrofon, zvunici, zvuna kartica i
    veza sa Internetom), kompjuter-telefon (slino prethodnom nainu, potreban je samo poseban
    software kao na primer Net2Phone, a cena je razliita u zavisnosti od tarifa u dravi iz koje
    zovemo), telefon kompjuter (uz pomo specijalnih kartica, sa obinog telefona moemo
    zvati kompjuter na kome je instalirana IP telefonija) i telefon telefon (u ovom sluaju je
    neophodno najpre instalirati Private Branch Exchange PBX, ureaj koji prevodi standardni
    telefonski signal u digitalne podatke koji se dalje mogu u malim paketiima slati kroz
    Internet mreu ka drugom telefonu)

    - ta je to e-tampanje?

    E-tampanje predstavlja proces tampanja vizit-kartica, razglednica ili zaglavlja
    pisama putem Interneta, a osim znatno bogatijih mogunosti prilikom dizajniranja ablona, e-
    tampanje je znatno jeftinije od obinog tampanja na malo. VistaPrint.com predstavlja jedan
    od Web sajtova na kome se mogu dizajnirati eljeni abloni koji se zatim naruuju po veoma
    jeftinoj ceni. Naime, 250 vizit-karti u boji kota samo $5 (putni trokovi) pod uslovom da na
    poleini bude napisano VistaPrint.com. U funkcije dizajniranja ablona spadaju
    repozicioniranje ve postojeih grafikih i tekstualnih elemenata, podeavanje osvetljenosti i
    kontrasta pojedinih delova teksta, standardne Windows funkcije (boje fontova, nagnuta, deblja
    slova itd.), brzina odgovora koja odgovara jednom desktop programu, niz pozadina,
    mogunost postavljanja slika, logoa i druge grafike, kao i nekoliko stotina ve postojeih
    dizajna, razmetaja slova i slika. VistaPrint.com koristi Heidelberg Quickmaster DI 46-6
    tampae koji kotaju po $400000, a u stanju su da odtampaju 10000 listova za sat vremena
    putem standardnog offset tampanja, u okviru koga se mastilo sa metalne ili papirne ploe
    prenosi na glatki gumeni cilindar koji prenosi mastilo na papir. U ovakvim tampaima
    postoji 4 para ploa/cilindar gde svaki postavlja 4 osnovne boje: cian, magentu, utu i crnu.
    Kombinovanjem ovih boja u razliitim odnosima, praktino sve druge boje i nijanse se mogu
    izvesti. Slino kao i kod laserskih tampaa, 16 infracrvenih laserskih dioda greju vosak na
    svakom od 4 tampae jedinice tampaa, uzrokujui tako lepljenje osnovnog materijala na
    bazi poliestera radi formiranja dela slike koji koristi datu od 4 boje. Kompjuter visokih
    performansi, zasnovan na Intel Pentium III procesoru (733 MHz) pokree ceo sistem. Po
    tampanju svakog lista, oni prolaze kroz automatski sistem koji papiru skrauje veliinu do
    dizajniranog okvira. Takoe, neki listovi, kao to su broure, moraju biti savijeni to radi
    drugi automatski sistem. Putem velikog broja porudbina, VistaPrint.com je u stanju da
    efikasno amortizuje trokove skupe opreme, pa je stoga i u stanju da ponudi veoma jeftine
    cene tampanja. Takoe, VistaPrint.com je razvila i inovativni sistem po imenu VistaBridge u
    okviru koga se kombinuju sline porudbine od razliitih muterija. Tako, na primer, ako
    naruimo odreeni broj razglednica, VistaBridge e na posao odtampati zajedno sa jo oko
    150 drugih porudbina slinog tipa, to jo vie smanjuje trokove tampanja, a time i njegovu
    cenu.

    - ta je to VIOS?

    Internet na naoj planeti postoji vie od 30 godina. Tokom prve dve decenije
    postojanja, Internet je bio uglavnom tekstualan, a od surfera je zahtevao izvesno poznavanje
    kompjuterskih komandi kako bi se interagovalo sa nekim udaljenim kompjuterom. Sa
    razvojem HTML-a (HyperText Markup Language) i WWW-a (World Wide Web), Internet je
    postao dostupan svim kompjuterskim korisnicima, s obzirom da je postao vizuelniji i poto
    koristi jednostavniji interfejs (mia). Meutim, VIOS (to je skraenica od Visual Internet
    Operating System) predstavlja jo vizuelniji operativni sistem s obzirom da se putnici kroz
    Internet u okviru ovog sistema sreu u virtuelnim gradovima ili raznim drugim predelima, gde
    mogu da igraju, priaju, pecaju, igraju tenis itd. VIOS browser sadri sve one mogunosti
    kakve poseduju i dananji Web browser-i (kao npr. Internet explorer) kao to su vraanje na
    prethodnu stranicu, odeljak sa omiljenim sajtovima i istorija obienih mesta, a kroz VIOS
    cyberspace se kreemo pomou tastature ili mia. U VIOS-u postoji 420 sadrajnih oblasti, od
    kojih svaka izgleda kao 3-D svet. Postoje VIOS gradovi sa po oko 15000 Web sajtova u koje
    se moemo uetati i razgledati ih na najrazliitije naine. Tako e i kupovina stvari preko
    Interneta postati jo vizuelniji virtuelni doivljaj, jer emo moi i da se etamo pored polica i
    razgledamo artikle, priamo sa animiranim prodavcima itd. Kompanije ili pojedinci imaju
    izbor pri lociranju svojih sajtova na mapi VIOS sveta, a mesta na kojima se mogu izgraditi
    sajtovi su gradovi (u kojima postoji najvie publike), tematski paviljoni (po mogustvu u
    blizini suparnike kompanije), na vrhu planine ili du reke, gde nema drugih sajtova u blizini.
    Kada se ulogujemo na VIOS, moemo da napravimo sopstvenu linost i da je poveemo sa
    avatarom (sanskritska re koja oznaava boansku inkarnacija u svetu materije), odnosno
    naim animiranim grafikim izgledom, to moe biti ljudsko telo, ali moe biti i delfin,
    veverica, neka ptica, brod, slika, predeo ili zapravo bilo ta to poelimo. Jedna od osobina
    VIOS-a je ta da omoguava ljudima da zajedno putuju kroz virtuelni svet Interneta. Naime,
    pomou opcija lead (voditi) i follow (pratiti), korisnici se mogu nai sa svojim prijateljima na
    nekom mestu na karti VIOS-a odakle mogu zajedno obilaziti sajtove, askati i deliti iskustva
    tokom puta. VIOS trenutno nudi niz naina komunikacije ukljuujui: tekstualne poruke,
    instant poruke, sobe za askanje, video mail servis, servis za kontaktiranje prijatelja i
    porodice, privatno tekstualno askanje, liste prijatelja, personalizacione alate i opcije lead i
    follow. Sobe za askanje u VIOS-u izgledaju kao providne sobe sa mehuriima koji plutaju po
    vazduhu, a pomou funkcije build je mogue i graditi konstrukcije, a zatim im dati odreene
    osobine i funkcije. Takoe, u odeljku preferences, mogue je modifikovati razne osobine
    VIOS sveta, ukljuujui i samo nebo iznad nas.

    - ta je to sveprisutna mrea kompjutera?

    Sistem svuda prisutne kompjuterske mree dozvoljava programskim aplikacijama da
    nas prate gde god da krenemo. Naime, pomou malog radio predajnika i sistema specijalnih
    senzora, na desktop se moe nalaziti ne samo na kompjuteru sa naeg stola, ve na bilo kom
    drugom kompjuteru. Pritiskom na jedno dugme, najblii kompjuter u sobi se pretvara u na
    desktop, a slian sistem prepoznavanja se ve koristi u nekim telefonima i digitalnim
    kamerama. Da bi kompjuterski program pratio svog korisnika, istraivai su razvili sistem
    koji je u stanju da locira kako ljude, tako i ureaje. Naime, istraivai iz AT&T-a su razvili
    ultrazvuni sistem lociranja koji se sastoji od tri osnovna dela: bubica (malih ultrazvunih
    predajnika koje nose korisnici), prijemnika (detektora ultrazvunog signala, koji su ugraeni u
    plafon) i centralnog kontrolera (koji koordinira lanac bubica i prijemnika). Jedan predajnik u
    bubici emituje 48-bitni kod ka prijemnicima u plafonu, dok drugi predajnik komunicira sa
    centralnim kontrolerom pomou dvosmerne radio veze na frekvenciji od 433 MHz. Bubice
    imaju dimenzije od 7,5 cm x 3,5 cm x 1,5 cm (slino dimenzijama pejdera), a snabdevaju se
    energijom od strane jedne litijum tionil hloridne baterije od 3,6 Volti. Bubice jo sadre po
    dva dugmeta, dve LED lampice, piezoelektrini zvunik (koji im dozvoljava da se koriste
    kako kao unosni, tako i kao izlazni ureaji) i voltani monitor na kome se proverava status
    baterije. Na plafonu AT&T laboratoriji u Kembridu, na kojoj se eksperimentie sa ovim
    sistemom, 929 m
    2
    je pokriveno sa 720 prijemnika. Poloaj predajnika se (kao kod GPS
    sistema) odreuje pomou trilateracije, odnosno merenja rastojanja objekta do tri razliite
    referentne take. Kada je potrebno da bubica bude locirana, centralni kontroler alje ID bubice
    putem radio veze ka njoj. Detektujui ovaj signal, bubica alje ultrazvuni puls. Poto je
    poznata brzina zvuka kroz vazduh, mnoenjem ove brzine sa vremenom koje protekne od
    slanja pulsa do njegovog registrovanja na svakom od tri najblia prijemnika, dobijaju se tri
    rastojanja, koji predstavljaju poluprenike oko adekvatna tri prijemnika, a u taki preseka ove
    tri sfere se nalazi bubica. Svi senzori (prijemnici sa plafona) i bubice se nalaze u virtuelnoj
    mapi zgrade (jednog dana, moda i grada), a kompjuter koristi prostorni monitor kako bi
    detektovao trenutak kada se zona bubice preklopi sa zonom odreenog ureaja. Kada se ove
    zone preklope, korisnik bubice postaje privremeni vlasnik, tj. korisnik bliskog ureaja. Tako,
    na primer, ukoliko korisnik, nosei na sebi bubicu, napusti svoju kancelariju i proeta se do
    druge sobe, elektronski sistem zna gde se nalazi korisnik i svi telefonski pozivi ka njemu e
    zvoniti u sobi u kojoj se nalazi, a on e moi i da sedne za najblii kompjuter u sobi koji e
    istog trenutka preuzeti sve programe sa njegove radne stanice. Slino tome, ukoliko je u sobi
    za videokonferenciju postavljeno nekoliko kamera, sistem lociranja e automatski usmeravati
    kamere ka korisniku koji se eta po sobi.

    - ta su to Internet kolaii?

    Cookie (kolai) je kratki tekstualni zapis koji Web server moe stavljati na hard disk
    klijenata (kompjutera koji se preko datog servera povezuju na Internet), a koji omoguava
    Web serveru da uva odreene informacije na kompjuteru korisnika i da ih kasnije ponovo
    preuzme. Tako, na primer, Web server moe da napravi jedinstveni ID (identifikacioni) broj
    za svakog pojedinanog posetioca sajta i da te brojeve skladiti na kompjuterima korisnika u
    obliku cookie fajlova. Cookie fajlovi se najee nalaze u Windows direktorijumu i svaki od
    cookie tekstualnih fajlova sadri jedan ili nekoliko parova ime-vrednost (ime moe bit
    UserID, a vrednost neki jedinstveni identifikacioni broj), a uz to, najee i ime sajta koji je
    poslao cookie fajl na na kompjuter. Premda postoje neki loi Web sajtovi koji na kompjutere
    klijenata alju cookie fajlove koji omoguavaju tzv. backdoor, tj. tajni pristup naim fajlovima
    sa nekog udaljenog kompjutera, Web sajtovi najee nemaju nameru da preuzmu sa
    kompjutera korisnika nita osim sopstvenog cookie fajla, koji zapravo sam kompjuter
    korisnika alje na dati sajt u trenutku kontaktiranja sajta preko Web browser-a. Pomou
    cookie fajlova, Web sajtovi mogu da izraunaju koliko kompjutera poseuje njihov sajt, u
    kojoj meri se poveava broj novih posetilaca, kao i razne druge statistike u vezi sa
    popularnou sajta. Cookie fajlovi doputaju prilagoavanje Web stranica (menjanje boje
    pozadine ili slova itd. to kompjuter uva u cookie fajlu), kao i brzu proveru prilikom Internet
    kupovine. Postoje neki moderni infrastrukturni provajderi (npr. DoubleClick) koji su u stanju
    da naprave cookie fajlove koji su vidljivi na viestrukim sajtovima, a koji se uitavaju na
    kompjuter korisnika prolaskom kursora kroz GIF fajl veliine 1 x 1 piksel, nakon ega je
    mogue praenje kretanja korisnika kroz niz sajtova, kao i posmatranje ukucanog teksta u
    search poljima.

    - ta su to Internet arome?

    Naunici iz DigiScience Inc. iz Ouklenda u Kaliforniji su napravili prvi digitalni
    ureaj za stvaranje mirisa pod nazivom ISmell. Personalni sintisajzer mirisa ISmell se
    povezuje za kompjuter preko serijskog ili UBS porta, a sa druge strane se ukljuuje u obian
    zidni utika. U ISmell ureaju se nalazi nekoliko hiljada uskladitenih mirisa koji se pomou
    kompjutera mogu kodirati i prevesti u digitalni fajl i zatim zakaiti za Web stranicu ili za e-
    mail poruku. Korisnici sa druge strane mree koji za svoj kompjuter, takoe imaju instaliran
    ureaj za stvaranje mirisa, u stanju su da primljeni digitalni fajl prevedu u miris. ISmell
    ureaji poseduju kartride sa po 128 osnovnih mirisa, ijom se kombinacijom moe napraviti
    oko hiljadu raznovrsnih mirisa. Slino toneru tampaa, i kartridi sa mirisima se moraju s
    vremena na vreme obnavljati kako bi se osveila kolekcija mirisa. S druge strane, kompanija
    TriSenx iz Savane, najstarijeg grada u Dordiji je izumela metodu tampanja download-
    ovanih aroma sa Interneta, koji se mogu okusiti. Ova, SENX (Sensory Enhanced Net
    eXperience) maina sa dimenzijama od samo 14 x 20 x 6,4 cm, predstavlja ureaj slian
    kompjuterskom tampau koji je u stanju da na vlaknastom papiru tampa odreene arome na
    osnovu podataka programiranih u Web stranici. Dva kartrida SENX-a poseduju po dvadeset
    komora ispunjenih aromama, a kombinacijom aroma iz ovih komora se moe napraviti na
    hiljade razliitih ukusa. SENX ureaj se prikljuuje za otvoreni spoljni COM port kompjutera,
    a snabdeva se elektrinom energijom pomou baterije od 6 Volti. Uz pomo ova dva ureaja,
    uskoro e biti mogue i posmatranje DVD filma zajedno sa mirisanjem okeana ili cvea iz
    filmske scene, a i mnoge video igre e biti obogaene mirisima virtuelnih scena. Uskoro e i
    mnoge reklame sa Interneta posedovati i mirisne fajlove, pa e biti dovoljno da preemo
    kursorom preko reklame pa da sa naeg digitalnog sintisajzera aroma osetimo miris parfema,
    soka, nekog slatkia ili cvea.

    - Kako kompjuterski fajlovi mogu da se spakuju?

    Ukoliko ste nekada download-ovali neke programe ili fajlove sa Interneta, verovatno
    ste se susreli sa fajlovima ZIP formata. Ovaj, kao i drugi kompresioni sistemi (ARJ, RAR i
    dr.) dozvoljavaju smanjenje ukupnog broja bitova i bajtova u fajlu tako da se spakovani fajl
    moe bre preneti preko Interneta ili zauzeti manje prostora na hard disku. Kada download-
    ujemo spakovani fajl, kompjuter koristi program za otpakivanje fajlova (npr. WinZip) kako bi
    povratio fajl u svoje originalno, proireno stanje i na taj nain ga osposobio za upotrebu.
    Naime, najvei broj kompjuterskih fajlova je prilino redundantan, to znai da se iste
    informacije u fajlu ponovljaju po nekoliko puta. Program za kompresiju fajlova samo jednom
    izlista takve ponavljajue informacije (koje mogu biti na primer iste rei ili isti slogovi koji
    se u tekstu vie puta ponavljaju), a njeno ponovno izlistavanje zamenjuje jednostavnim
    pozivanjem na nju. Odnos memorije koju zauzimaju obini i kompresovani fajl zavisi od niza
    faktora, a pre svega od tipa fajla, njegove veliine, kao i kompresione eme, odnosno
    specifinih algoritama koje primenjuje dati kompresioni program. U veini jezika, odreena
    slova i rei se esto ponavljaju, i po odreenim pravilima, pa se memorija tekstualnih fajlova
    moe skoro dvostruko smanjiti nakon kompresije. Takoe, veina programskih jezika je
    veoma redundantna jer koristi relativno malu zbirku komandi. Meutim, fajlovi koji
    poseduju mnogo jedinstvenih informacija, kao to su grafike ili MP3 fajlovi, ne mogu se
    mnogo kompresovati. Osim ovakve kompresije bez gubitaka, postoji i kompresija sa
    gubicima koja krojei manji fajl, trajno eliminie nevane bitove informacija, to je
    veoma efikasno kod kompresije skeniranih fotografija kod koje kompresija bez gubitaka
    nije preterano efikasna. Na primer, ako veliki deo slike obuhvata plavo nebo, svaki piksel
    slike e imati svojstvenu plavu boju. Kompresioni program e uzeti piksel jedne plave boje
    kao referentni, na ta e se pozivati kod pruanja informacije za sve druge plave piksele na
    slici. Moda ste primetili da se jednobojne slike (pogotovo one sa potpuno ujednaenom
    belom ili crnom pozadinom) posebno dobro kompresuju, jer je najvei broj piksela istobojan.
    Meutim, poto kompresija sa gubicima ne poseduje opciju vraanja fajla u svoje
    prvobitno stanje, u sluaju ovakvog tipa kompresije moramo se zadovoljiti sa programskom
    reprodukcijom slike koja nije ba verna kopija originala.

    - Kako anti-virus programi uklanjaju kompjuterske viruse?

    Postoji nekoliko tipova samoreplicirajuih programa koji se ubacuju u kompjuterski
    software, a najpoznatiji od njih su virusi i crvi. Virusi su programi koji se zakae sa neki drugi
    program tako da se aktiviraju prilikom aktiviranja svog programa domaina, a slino
    biolokim virusima, oni se ne mogu replicirati bez aktiviranja programa za koji su zakaeni.
    Za razliku od njih, crvi su nezavisni programi koji se reprodukuju bez potrebe da budu vezani
    za neki drugi program. U zavisnosti od tipa, neki crvi su u stanju da se razmnoavaju po
    kompjuterovom software-u bez ikakve akcije korisnika. S obzirom na njihov razliiti princip
    samorepliciranja, u borbi protiv virusa i crva su nam potrebni i razliiti zatitni mehanizmi.
    Virus skeneri (ili anti-virus programi) su kompjuterski programi koji trae tzv. potpise
    poznatih virusa i zatim ih eliminiu. Ovi potpisi su zapravo karakteristini programski abloni
    koji se pojavljuju u svakoj kopiji virusa, a to moe biti niz znakova (kao npr. poruka koju na
    ekranu ispisuje virus kada se aktivira), binarni kompjuterski kod ili neki karakteristian niz
    bitova koji je ugraen u virus. Ove ablone pronalaze specijalni timovi strunjaka koji zatim
    pronaeni ablon, zajedno sa programskim uputstvom za njegovo ienje, postavljaju na neki
    Web sajt odakle ga svaki program za skeniranje virusa moe download-ovati. Meutim
    postoje tri mala problema u vezi sa ovakvim pristupom. Najpre, ablon koji se izabere kao
    karakteristian moe se pojaviti u nekom drugom neinficiranom fajlu. Tako, na primer, re
    hello ne bi bila dobar ablon, jer se sigurno pojavljuje u velikom broju zdravih tekstualnih
    fajlova, pa se stoga mora pronai ablon koji je jedinstven postojeem virusu. Drugi problem
    je u tome to se virusi mogu uvati u ifrovanom obliku, tako da klju za deifrovanje zavisi
    npr. od vremena i mesta aktiviranja ili od nekog dela programa za koji su zakaeni, pa su
    stoga deifrovani abloni (koje virus deifruje prilikom aktiviranja) razliiti na razliitim
    kompjuterima. Virus skeneri tada trae deo programa koji deifruje virus (ovaj kod mora biti
    neifrovan) ili udvostruavaju proces deifrovanja pre nego to izvre poklapanje ablona.
    Trei problem je u tome to se virus moe zakaiti za bilo koji program, a poto moderni
    kompjuteri poseduju na stotine ili hiljade mesta na kojima se moe zakaiti virus, skeniranje
    svakog od njih oduzima mnogo vremena. Stoga se virus skener ograniava na manju listu
    najverovatnijih programa domaina. Tako su npr. flopi diskete ili programi u
    Windows/System direktorijumu popularna ciljna mesta virusa, pa ih virus skener najpre i
    pregleda. Lista ablona na osnovu koje virus skener identifikuje viruse moe sadrati i
    karakteristina mesta vezivanja odreenih virusa. Poto su crvi nezavisni programi, njih je
    znatno lake identifikovati od virusa. Naime, poto su nezavisni, oni moraju posedovati svoj
    sopstveni fajl koji je iskonstruisan tako da ga kompjuter automatski aktivira. Stoga, u sluaju
    crva, postoje karakteristina mesta na kojima se oni mogu nalaziti i kako se mogu zvati.
    Skener jednostavno proverava ova poznata mesta i zatim primenjuje istu tehniku poklapanja
    ablona koja se koristi i kod identifikacije virusa. Poto se najvei broj crva replicira putem e-
    mail poruka, skener moe biti podeen tako da proverava svaku pristiuu (i poslatu) e-mail
    poruku ili poto stigne do korisnika ili na samom Web serveru pa se tada korisnik koji primi
    poruku obavetava o crvu u njoj. Privatni fajlovi se najee ne mogu zameniti, premda je
    mogue obrisati samo zaraeni deo programa ili ga presnimiti sa neim bezopasnim. Slino
    listi ablona koja anti-virus programu slui za detekciju, ona najee sadri i instrukcije o
    nainu ienja zaraenih fajlova.

    - ta je to parazitsko kompjutersko raunanje?

    Pouzdana komunikacija izmeu kompjutera na Internetu se obezbeuje pomou
    standardnog niza protokola koji koriste svi kompjuteri. Ovi protokoli se mogu koristiti za
    raunanja u okviru komunikacione infrastrukture, pretvarajui tako Internet u raspodeljeni
    kompjuter u kome e serveri nesvesno obavljati proraune koje im zadaje udaljeni kompjuter,
    a ova ideja ini osnovu tzv. parazitskog kompjuterskog raunanja. Naime, da bi na kompjuter
    u radnim pauzama obraivao signale iz Kosmosa i tragao za inteligentnim vanzemaljskim
    civilizacijama, potrebno je da odemo na sajt SETIhome i odatle download-ujemo specijalan
    software. Meutim, uz pomo parazitskog sistema, neko moe preuzeti na kompjuter i
    pomou njega obavljati proraune, a da mi za to uopte ne znamo niti nam je za to potreban
    specijalan software. U sutini, parazitsko kompjutersko raunanje se zasniva na deljenju
    sloenog problema na manje delove koji se alju do mnotva servera irom planete, koji e
    zatim obraivati delove problema i rezultate vraati nazad do centralnog, tzv. parazitskog
    kompjutera. Na ovaj nain bi moda mogli da se ree neki tzv. NP problemi, odnosno
    problemi koje nijedan poznati polinomsko-vremenski algoritam ne moe da rei.
    Matematiari esto izlaze na kraj sa NP problemima tako to naprave veliki broj potencijalnih
    reenja koja se zatim mogu isprobavati u idealnom sluaju odjednom ili eventualno paralelno.
    Naunici sa Notr Dam Univerziteta su nedavno dizajnirali specijalnu poruku koja se
    simultano alje Web serverima tako da deo poruke sadri mogue reenje problema. Naunici
    su ovaj sistem isprobali tako to su ciljnim serverima dali da isprobaju validnost odgovora
    putem kapitalizacije na raunu koji serveri svejedno obavljaju, a to je jednostavni proverni
    zbir u TCP-u (Transmission Control Protocol) koji u uobiajenom sluaju proverava da li se
    poruka nije sluajno izmenila tokom puta. Jedna od osobina TCP funkcije je ta da predstavlja
    dovoljno monu logiku osnovu za implementaciju Bulove logike, a time i bilo koje
    aritmetike operacije. Naunici su dizajnirali poruku tako da izabrani proverni zbir alje
    odgovor u sluaju da je provereno reenje ispravno. U suprotnom sluaju, TCP proverni zbir
    ne nalazi reenje ispravnim i kao posledica toga i ne alje odgovor. Kada su ovu ideju tzv.
    parazitskog raunanja sproveli u stvranosti i to na Web serverima du severne Amerike, Azije
    i Evrope, sve je radilo kao pod konac. Inae, parazitsko kompjutersko raunanje ne spada u
    hakerisanje, s obzirom da se primenom ove tehnike ne naruava bezbednost kompjutera, ve
    se jednostavno alju paketi ka njemu koje on nakon obrade ili odbacuje ili vraa odgovor ka
    poiljaocu.

    - Koji je to kompjuterski problem 2038. godine?

    Veina programa napisanih u kompjuterskom jeziku C relativno je imuna na problem
    2000. godine, ali umesto toga kod njih postoji problem 2038. godine. Naime, C programi
    koriste zbirku naredbi koja se zove biblioteka standardnog vremena. Ova baza podataka
    uspostavlja standardni 4-bajtni format za skladitenje vremenskih vrednosti, a takoe prua i
    niz funkcija za njihovo proraunavanje, konvertovanje i displej. U ovom standardnom 4-
    bajtnom formatu, poetak raunanja vremena podeen je na podne 1.januara 1970. godine. U
    tom trenutku, vrednost vremena je bila jednaka nuli, a svaka sledea sekunda je dodavala na
    vremensku vrednost broj jedan. Tako, vremenska vrednost od 919642718 oznaava da je
    upravo toliko sekundi proteklo od podneva, 1. januara 1970. godine to odgovara Nedelji, 21.
    februaru 1999. godine i 16:38:18 po pacifikom vremenu. Meutim, problem se javlja ako
    znamo da je maksimalna vrednost 4-bajtnog celog broja jednaka 2 147 483 648. Do ovog
    broja e se doi 19. januara 2038. godine, a zbunjeni kompjuter koji koristi neki od C
    programa sa bibliotekom standardnog vremena, verovatno e poeti da ima probleme sa
    raunanjem vremena. Ipak, ovaj problem e se lake reiti nego problem 2000. godine
    (posebno na mainframe kompjuterima), najverovatnije putem prevoenja C programa u nove
    verzije biblioteka vremena koje e koristiti 8-bajtne vrednosti za skladitenje vremenskih
    vrednosti. Inae, za IBM PC-e (PC - personalni kompjuteri) postoji jo i problem 2116.
    godine. Naime, PC raunaju poetak vremena kao 1. januar 1980. godine i od tada svaku
    novu sekundu dodaju 32-bitnom celom broju (slino UNIX vremenu). Ipak, i ovaj broj e doi
    do svoje kranje granice tokom 2116. godine. Takoe, Windows NT operativni sistem koristi
    64-bitni ceo broj za merenje vremena, pri emu svakih 100 nanosekundi (nanosekunda je
    milijarditi deo sekunde) poveava vrednost ovog broja za 1. Za njega je vreme poelo 1.
    januara 1601. godine, pa on stoga poseduje problem 2184. godine. S druge strane, Macintosh
    kompjuteri kompanije Apple su u pogledu na probleme sa merenjem vremena potpuno
    pouzdani sve do 29 940. godine.

    - Koji je najbri kompjuter na Zemlji?

    Trenutno najbri kompjuter na Zemlji je IBM-ov RS/6000 SP superkompjuter, poznat
    i pod nazivom ASCI White koji je u stanju da izvri itavih 12,3 triliona raunskih operacija u
    sekundi. Brzina ovog kompjutera koji se nalazi u amerikoj Lorens Livermor nacionalnoj
    laboratoriji na hiljade puta je vea od brzine obrade podataka jednog prosenog kunog
    kompjutera. Pentium, npr. ima sposobnost obrade podataka od oko 100 miliona raunskih
    operacija u sekundi. Meutim, svi vetaki kompjuteri sveta su i dalje neuporedivo sporiji od
    najbreg prirodnog kompjutera, odnosno naeg mozga koji u samo jednoj sekundi izvravava
    oko 10 kvadriliona operacija. Naime, i pored toga to kompjuteri dananjice imaju takt od oko
    10
    -9
    sekundi, dok proseno vreme stvaranja akcionog potencijala neurona (vreme za koje se
    izvri prenos informacije du jedne nervne elije) iznosi oko 10
    -3
    sekundi (to znai da je
    ljudski nervni sistem milion puta sporiji od elektronskog sistema kompjutera), ljudski mozak
    je i dalje superioran u odnosu na kompjutere kada su u pitanju za kompjutere komplikovani
    zadaci kao to su obrada i prepoznavanje slika, orijentacija i kretanje u prostoru promenljivih
    osobina, razumevanje govora itd., to je upravo posledica mogunosti mozga da paralelno
    obrauje informacije. Samo za proces pisanja diktata, ljudski mozak obavlja oko 100 miliona
    procesa u sekundi, a ovako jednostavan zadatak jo uvek nije u stanju da izvri ni
    najsavreniji kompjuter na svetu. Takoe, u elji da izraunaju skladini kapacitet, odnosno
    memoriju ljudskih bia, naunici su pokuali da izraunaju sve mogue naine meusobnog
    povezivanja oko 100 milijardi neurona (nervnih elija) koliko ih ima u mozgu i doli su do
    zakljuka da je potencijalna ljudska memorija praktino beskrajno velika, s obzirom da je
    procenjeno da na mozak moe da sadri u sebi mnogo vie informacija nego to ima
    elektrona u naem Kosmosu. Takoe, poto svaka veza neuron neuron moe da uestvuje u
    vie memorijskih konstrukcija, ovaj broj bi bio jo mnogo vei. Naravno, kompjuteri sa
    svakim novim danom postaju sve bri, pa je u trenutku dok ovo itate, titulu najbreg
    kompjutera na naoj planeti moda preuzeo i neko drugi.

    - ta je to PDA?

    Mnogi ljudi danas umesto sveica i agendi u kojima se zapisuju vremena zakazanih
    sastanaka ili lepe misli, u istu svrhu koriste male kompjutere koji mogu stati u aku, a
    nazivaju se Personalnim digitalnim asistentima (Personal Digital Assistants - PDA) i za
    razliku od obinih sveica mogu sami raunati, planirati, obavetavati nas na vreme
    sastanaka (putem sata ili alarma), procesovati rei, svirati muziku, putati MPEG filmove ili
    video igre i download-ovati e-mail. 1984. godine se pojavio prvi PDA pod imenom Psion 1
    koji je mogao da pamti adrese i telefonske brojeve, a uz to je posedovao i kalendar, sat i
    digitron. Svi PDA-i se mogu podeliti na one koji se mogu drati u ruci i one koji se mogu
    drati na dlanu. Ipak, svim PDA-ima je zajedniko posedovanje: mikroprocesora, operativnog
    sistema, memorije, baterija, LCD displeja, ulaznog ureaja dugmii u kombinaciji sa
    dodirnim ekranom ili tastaturom, ulazno/izlaznih portova, kao i desktop PC software-a.
    Mikroprocesor je mozak PDA, i on koordinira svim njegovim funkcijama u skladu sa
    programiranim instrukcijama. Operativni sistem sadri sve prethodno programirane
    instrukcije koje kau mikroprocesoru ta treba da radi. PDA ne poseduje hard disk, ve sve
    osnovne programe (adresar, kalendar, memo pad i operativni sistem) skladiti u ROM ipu,
    dok se naknadno dodati podaci i programi uvaju u RAM-u ureaja ija memorija iznosi oko
    32 MB. Stoga za razliku od standardnih PC-a, nije potrebno ekati odreeno vreme nakon
    paljenja ureaja da se aplikacije uitaju. Neki modeli PDA se snabdevaju pomou alkalnih
    (AAA) baterija dok neki koriste baterije koje se mogu ponovo puniti, kao npr. litijumske,
    nikl-kadmijumske ili nikl-metal hidridne baterije. Za razliku od LCD displeja desktop i laptop
    kompjutera, koji se uglavnom koriste kao izlazni ureaji, PDA koriste svoje ekrane, kako za
    iznos tako i za unos informacija. Osim aktiviranja odreenih programa dodirom, uz pomo
    posebnog penkala, mogue je direktno po ekranu ispisivati tekst koji specijalan software (na
    primer Graffiti ili Jot) prepoznaje kao slova ili brojeve i direktno ih prevodi u memoriju
    ureaja. Naime, ekran PDA predstavlja jedan vieslojni sendvi, na ijem vrhu se nalazi tanki
    plastini ili stakleni list sa otpornom presvlakom na svom dnu. Ovaj sloj pluta na tankom
    sloju neprovodnog ulja ispod koga se nalazi sloj stakla obloen sa slinom otpornom
    oblogom. Tanke ipke srebrnog mastila oblau horizontalne i vertikalne ivice stakla, a
    direktna struja se primenjuje naizmenino na svaki par ipki, stvarajui naponsko polje
    izmeu njih. Kada penkalom dodirnemo ekran, gornji i donji sloj se dodiruju (tzv.
    touchdown), to uzrokuje promenu u naponskom polju, to se registruje pomou driver-a
    touch screen software-a koji skenira ekran hiljadu puta u sekundi i alje podatke trenutno
    aktivnom programu. Takoe, neki najnoviji PDA ureaji ukljuuju i tehnologiju
    prepoznavanja glasa, gde je dovoljno da priamo u mikrofon i software e prevoditi glasovne
    talase u podatke. Poto su predodreeni da asistiraju PC-evima, PDA mogu slati podatke
    veim kompjuterima preko serijskog ili USB porta na PDA ili preko infracrvenog
    komunikacionog porta koji e na infracrvenim talasima slati informacije drugim
    kompjuterima. Inae, najlaki PDA na planeti je danas teak samo oko 50 grama.

    - ta je to Majestic?

    Kompanija Electronic Arts je nedavno napravila kompjutersku interaktivnu igru koja
    se ne odigrava samo na kompjuterskim ekranima, ve se seli i u stvarni svet. Majestic stavlja
    svoje igrae u sred spletke u vezi sa kompanijom za pravljenje kompjuterskih igara iji
    poslednji proizvod sadri agendu sa misterioznim, top-secret politikim organizacijama
    tokom ijeg razotkrivanja igra dolazi u interakciju sa drugim igraima putem uobiajenih
    sredstava svakodnevne komunikacije, kao to su mobilni telefoni, faks maine, ICQ itd. Ime
    ove igre potie iz Majestic dokumenta koji je opisivao rad tajne amerike organizacije koju je
    1947. godine osnovao tadanji ameriki predsednik Hari Truman (Harry. S. Truman) radi
    istraivanje pojava NLO-a (Neidentifikovanih Leteih Objekata) i vanzemaljskih bia i koja
    se zvala Majestic-12. Igrai Majestica interaguju sa izmiljenim likovima, razotkrivajui
    dokaze i traei odgovore koji bi reili misteriju zavere. Igra se prilagoava svakom igrau
    tokom njegovog napredovanja u reavanju misterije, a u stanju je i da primeti kada igrau ne
    polazi za rukom da prevazie odreenu prepreku, pa tada igra pomae igrau da rei igru i
    tako pree na sledei nivo. Igra se prikazuje po epizodama tokom sezona (jedna epizoda
    meseno), a prvi set od 9 epizoda je bio lansiran jula 2001. godine. Tokom igranja Majestica,
    likovi iz igre vam mogu slati poruke preko e-mail-a, telefona, faksa, AOL Instant Messenger-
    a (AIM) i svih drugih komunikacionih sredstava, a sami igrai provode vreme igranja etajui
    se po jednom od stotinak specijalizovanih Web sajtova gde trae neophodne dokaze. Sve to
    vam je potrebno za igranje Majestic-a su: kompjuter sa Windows operativnim sistemom,
    Pentium procesor od 166 MHz, 32 MB RAM-a, 3 MB slobodne memorije na hard disku,
    video kartica sa memorijom od 4 MB, modem sa minimalnom brzinom od 56 Kbps, Flash 4,
    RealPlayer 8, AOL Instant Messenger 3 ili 5, Internet browser, e-mail i program Majestic
    Alliance koji se download-uje sa jednog od dva Netscape enterprise Web servera koji rade na
    Sun Solaris operativnim sistemima. Osim ova dva servera, platformu igre Majestic ini jo
    Oracle Enterprise server sa bazom podataka u kome se nalaze svi podaci u vezi sa igrom, kao
    i sedam BEA WebLogic aplikacionih servera.

    - ta je to kompjuterizovana odea?

    Za nekoliko godina emo moda biti u prilici da nosimo pametne majice koje e
    itati brzinu otkucaja naeg srca ili pratiti ritam naeg disanja, muzike jakne koje e u
    tkanini imati ugraen itav muziki studio ili odeu sa ugraenim LED monitorima na
    kojima emo moi da gledamo TV ili neki film po izboru. Svi ovi primeri kompjuterizovane
    odee e uskoro postati prvi korak ka pravljenju portabl kompjutera i elektronskih ureaja
    koje neemo morati da vezujemo za naa tela ili nosimo u depovima da bismo ih uinili
    pokretnim. Ipak, pamuk, poliester ili vetaka svila nisu dovoljno dobri prenosnici elektrine
    energije, to je neophodan uslov da bi se odea digitalizovala. Meutim, metalna prediva se
    ve dugo koriste u industriji odee. U svrhu pravljenja digitalne odee, istraivai iz MIT
    Media laboratorije se koriste svilenom organzom, vrstom tkanine koja se itav vek koristi u
    Indiji za pravljenje raznih vrsta odee. Svilena organza je skoro idealna za proizvodnju
    kompjuterizovane odee, jer se pravi iz dve niti koje su elektroprovodne. Prvo vlakno
    predstavlja najobiniju svilu, dok se drugo vlakno, koje je postavljeno normalno na niti prvog
    vlakna, sastoji od svilenih niti obmotanih sa tankom bakarnom folijom. Upravo ovaj bakarni
    dodatak prua svilenoj organzi sposobnost provoenja elektrine struje. Zapravo, metalna
    vlakna se prave slino telefonskim icama. Isecite jedan telefonski kabl i primetiete tanku
    bakarnu icu obmotanu oko niti najlona ili poliestera. Poto metalna prediva mogu izdrati
    prilino visoke temperature, ona se mogu iti ili vesti pomou industrijskih strojeva, to
    omoguava masovnu proizvodnju kompjuterizovane odee. Kada se tkanina saije do
    eljenog oblika, u nju se moraju uiti dodatne komponente kao to su otpornici, kondenzatori
    i kalemi. Sve druge komponente kao to su LED lampice ili monitori, kristali, piezo
    pretvarai, kao i sve druge povrinske komponente e morati da se leme direktno za metalno
    predivo za ta naunici kau da nije teko izvodljiv proces. Svi dodatni elektronski ureaju bi
    se mogli zakaiti za odeu pomou specijalnih zihernadli kako bi se lako mogli skinuti pre
    pranja odee. Levi-eva muzika jakna je napravljena od svilene organze i kontrolie se
    pomou tkaninske kapacitivne tastature. Natampana kola omoguavaju da kada pritisnemo
    neku dirku sa tastature, dolazi do poveanja kapacitivnosti elektrode koju dodirujemo.
    Tastatura je povezana sa MIDI sintisajzerom koji svira tonove pritisnutih dugmia. Energija
    za snabdevanje kola bi mogla da potie iz Sunca, vetra, promene u temperaturi ili mehanikoj
    energiji pod dejstvom okretanja navoja ili samo hodanja, a u budunosti se oekuje i razvoj
    piezoelektrine tkanine koja bi mogla da stvara elektrinu energiju pod dejstvom savijanja.
    Prva pametna majica je napravljena na Georgia Tech-u, a u njoj su osim redova optikih i
    elektrinih vlakana, uiveni i specijalni senzori koji prate i daju informacije o tempu kucanja
    srca, telesnoj temperaturi, pulsu, krvnom pritisku, kao i brzini disanja.

    - ta su to tampai kompjuteri?

    tampai kompjuteri predstavljaju proizvode spajanja konvencionalne tehnologije
    tampanja sa pravljenjem kompjuterskih ipova, a sve u svrhu dobijanja jeftinijih i
    fleksibilnijih kompjuterskih komponenti. Jedno proseno postrojenje za proizvodnju
    mikroprocesora kota oko 2 milijarde dolara i potrebno mu je pune dve nedelje za izradu
    jednog jedinog mikroprocesora na bazi silicijuma. Meutim, danas se vre intenzivna
    istraivanja koja e nam jednog dana omoguiti da pravimo sopstvene kompjuterske
    komponente, ali ne na silicijumskim, ve na plastinim ploicama. Bie dovoljno da sa
    Interneta download-ujemo dizajn mikroipa i jednostavno ga odtampamo na plastinoj
    podlozi pomou desktop proizvodne maine koja po izgledu podsea na obian, ink jet
    tampa. Smatra se da e kompjuteri naredne generacije biti praktino nevidljivi, odnosno
    stopljeni sa svakodnevnim predmetima oko nas, kao npr. na odei. Pomou mastila sainjenog
    od suspenzije poluprovodnikih nanoestica (estica reda veliine jednog nanometra, odnosno
    jednog milijarditog dela metra) u tenosti, mogue je iscrtavati ili tampati komponente na
    plastinim ploicama. Neke od elektronskih komponenti dobijenih ovom metodom u
    laboratoriji MIT-a su: termalni pobuivai (kod kojih se toplota koristi za irenje komponenti i
    stvaranje pomeraja), linearni motori (kod kojih magnet ne krui oko namotaja ice kao kod
    obinih elektrinih motora, ve se kree napred-nazad slino klipu), mikroelektromehaniki
    sistemi (prekursori ili mostovi ka nanotehnologiji, a koriste se u nizu ureaja ukljuujui
    pejsmejkere, igre, akcelerometre itd. gde obavljaju razne funkcije, kao npr. oitavanje,
    raspoznavanje, komunikaciju i pobuivanje na rad). Kompanija MediaLab je takoe,
    napravila ipove pomou drugaije tamparske tehnologije. Naime, polimerni peati sa
    urezanom strukturom tranzistora su umakani u nanoestino mastlo i zatim runo pritiskani na
    supstrat. Ipak, kompanija, Bell Labs Innovations je 1997. godine napravila prvi tampani
    tranzistor. Korienjem plastinih providnih listova, teni plastini poluprovodnik se stavljao
    preko mree od nerajueg elika i tako formirao viestruke slojeve tranzistora. Nakon
    isparavanja rastvaraa iz smee, na mrei je ostajala samo plastika. Ipak, dananji desktop
    proizvodni ureaji mogu praviti plastine tranzistore reda veliine 25 mikrometara, to je
    isuvie veliko u odnosu na rezoluciju od 0,2 mikrometra koja je potrebna za izradu
    mikroprocesora. Kompanija Intel je npr. u stanju da na silicijumskom ipu spakuje oko 10
    miliona tranzistora na kvadratiu osnovice nekoliko stotina nanometara. Takoe, tampani
    plastini tranzistori su oko 100 puta sporiji od konvencionalnih silicijumskih tranzistora, ali se
    i pored toga smatra da e kroz nekoliko decenija tehnika tampanja plastinih kompjutera biti
    znatno unapreena, a oni e u svakom sluaju uskoro nai primenu u odei, etiketama,
    igrakama, jeftinijim mobilnim telefonima, viestrukim displejima, digitalnim kamerama u
    okviru biznis kartica itd.

    - ta su to DNK kompjuteri?

    DNK molekuli spiralnog oblika nalaze su u srcima svih naih ivih elija odakle
    upravljaju fukcionisanjem elija. Njihov memorijski kapacitet je toliko veliki da se procenjuje
    da se na jednom milionitom delu kubnog milimetra moe uskladititi oko milijardu bitova.
    Stoga, kada bismo uspeli da napravimo memoriju sa takvom gustinom podataka, tada bi sve
    knjige koje su ljudi napisali do danas mogle da stanu u zapreminu od 100 cm
    3
    , to je
    zapremina koja otprilike odgovara jednoj fudbalskoj lopti. Umesto silicijumskih ipova i
    elektrine struje koje koriste konvencionalni kompjuteri dananjice, DNK kompjuteri upravo
    koriste nukleotide (adenin-A, guanin-G, citozin-C i timin-T koji spojeni izmeu sebe preko po
    jednog ciklinog molekula eera dezoksiriboze i fosfatne grupe PO
    4
    formiraju dva
    meusobno obmotana spiralna lanca u okviru molekula DNK) kao memorijske jedinice, dok
    rekombinujue DNK tehnike predstavljaju osnovne raunske operacije. Ulazne i izlazne
    informacije su niti DNK, iji redosled nukleinskih kiselina predstavlja odreenu informaciju.
    Tipian program u DNK kompjuteru se izvrava nizom biohemijskih operacija, koje utiu na
    sintezu, izdvajanje, modifikaciju ili kloniranje DNK lanaca. Glavna razlika izmeu
    elektronskih i DNK kompjutera je kapacitet memorijskih jedinica. Naime, dok elektronski
    kompjuteri imaju dve razliite mogue pozicije (0 i 1), DNK kompjuteri imaju 4 dozvoljena
    poloaja (A, G, C ili T), pa je stoga njihov memorijski kapacitet znatno vei. Uz to, svaki
    molekul DNK moe sadrati istu koliinu informacija kao i itav elektronski ip, a da pri
    tome zauzima 10 000 milijardi manje prostora od jednog silicijumskog ipa. Meutim,
    raunarske biohemijske operacije su jo uvek veoma spore, a i ee su podlone grekama,
    pa se ovakvi kompjuteri jo uvek nalaze u fazi razvoja i verovatno jo uvek daleko od realne
    primene.

    - ta je to elektronski nos?

    Ljudski nos koristi sloeni sistem meusobno povezanih receptora i neurona (nervnih
    elija), koji reaguju na molekule iz pare mirisa i zatim provode adekvatan signal mozgu radi
    interpretacije. Kod elektronskog nosa, niz hemijskih senzora se koristi za imitiranje
    proteinskih receptora u ljudskom nosu. Svaki od ovih senzora odgovara specifinim signalom
    na odreeni miris, a senzori su elektronskim putem povezani sa mikroprocesorom ili
    kompjuterom, gde se vri prepoznavanje mirisa uz pomo specijalno programiranog software-
    a. Tehnologija elektronskog nosa, koju su izumeli naunici sa Kalifornijskog Instituta za
    tehnologiju koristi niz senzora, pri emu je svaki sensor sastavljen od polimera ispunjenog
    provodnim esticama. Kada senzori dou u kontakt sa parom arome, dolazi do irenja
    polimera, to dovodi do promene otpora ovog kompozitnog materijala. Elektrini signal
    srazmeran promeni otpora prenosi se na kompjuter, gde se na osnovu signala sa itavog niza
    senzora, odreuje tip, koliina i sastav registrovanog mirisa. Kao i u sluaju prirodnog nosa,
    proces uenja, odnosno navikavanja na odreene mirise i njihovog prepoznavanja, je
    neophodan.

    - ta je to magnetski RAM?

    Za razliku od televizora, koji nam prui sliku skoro istog trenutka kada ga upalimo,
    nakon paljenja kompjutera neophodno je priekati nekoliko desetina sekundi ili nekoliko
    minuta da kompjuter podigne sistem, tj. da u svoj RAM uita sve informacije, neophodne
    za funkcionisanje operativnog sistema. Meutim, magnetski RAM poseduje mogunost
    skladitenja vee koliine podataka, kao i breg pristupa podacima uz manju potronju
    energije, a i itav proces podizanja sistema e se primenom magnetskog RAM-a izvriti za
    deli sekunde. Ukoliko bi se masovnom proizvodnjom MRAM ipova uskoro ovladalo, oni bi
    mogli da se pojave u kompjuterima, mobilnim telefonima i elektronskim igrama ve oko
    2004. godine, gde e zameniti znatno skuplji i manje efikasan dinamiki RAM, kao i fle
    memoriju. Naime, svaki kompjuter poseduje BIOS (Basic Input/Output System), tip software-
    a koji izvodi niz operacija tokom procesa podizanja sistema. Osim uitavanja operativnog
    sistema u memoriju kompjutera, BIOS izvodi proces zapisivanja i brisanja podataka na svakoj
    memorijskoj adresi, a prva stvar koju radi je provera informacija zapisanih na malom delu
    RAM-a (64 bajta) pod imenom CMOS (Complimentary Metal Oxide Semiconductor) ip.
    Meutim, za razliku od dinamikog RAM-a, MRAM e radi skladitenja bitova podataka
    umesto elektriciteta, koristiti magnetizam. U MRAM ipu se samo mala koliina
    naelektrisanja koristi za skladitenja podataka i to za menjanje polariteta svake memorijske
    elije na ipu. Slino fle memoriji, a za razliku od DRAM-a, MRAM predstavlja oblik trajne
    memorije, to izmeu ostalog znai da e njegova primena dovesti i do dueg trajanja baterija
    koje napajaju ip.

    - ta su to dijamantski ipovi?

    Postoji realna mogunost da bi se mikroelektronski ipovi u budunosti mogli moda
    praviti od dijamanta, pre nego od silicijuma. Nemaki naunici sa Instituta u Ausburgu su
    pronali nain za pravljenje tankih, visoko kvalitetnih dijamantskih filmova. Poznato je da
    dijamant ne provodi elektrinu struju ba najbolje ali ako se u njegovu kristalnu reetku ubace
    strani elementi, kao na primer bor ili azot, onda se ovakvim dopingovanjem obezbeuju
    dodatni elektroni u reetci, ime dijamant postaje poluprovodnik slian silicijumu. Dobre
    osobine dijamantskih ipova u odnosu na silicijumove su npr. da su postojani sve do
    temperature od 500
    o
    C, za razliku od silicijumovih koji gube funkcionalnost ve na 150
    o
    C.
    Zatim, dijamant moe podneti znatno vei napon, pa bi dijamantski ipovi bili jo manji od
    silicijumovih, a radili bi pri istom naponu. Ove i druge prednosti ine dijamantske filmove
    veoma atraktivnim za elektroniku budunosti. Za sada postoji samo jedan problem, a to je
    nehomogenost kristalne strukture dijamantskog filma (granice izmeu kristalnih zrna), to
    onemoguuje potpuno pravolinijski tok struje elektrona kroz kristal.

    - ta su to genetiki algoritmi?

    Algoritmi u matematici predstavljaju naine reavanja problema (tj. zadataka) putem
    korienja jednostavnijeg kompjuterskog metoda, tj. jednostavnijih naredbi. Algoritmi se
    danas koriste prilikom reavanja raznih tipova problema kao jasno definisana uputstva koja
    vode reenju zadatka po redosledu koraka koje oni prikazuju. Prvi korak u pravljenju nekog
    kompjuterskog programa koji e reavati neki zadatak predstavlja pisanje algoritma, ija se
    struktura zatim prevodi na odreeni kompjuterski jezik, koji zatim sam kompjuter prevodi u
    digitalne informacije. Logiko rasuivanje kompjutera se nalazi na nivou algoritama, to
    znai da njegovi postupci uvek slede tano definisan put koji je definisan algoritmom, pa na
    taj nain za razliku od ljudskog rasuivanja, kompjuteri ne poznaju intuiciju i procene.
    Meutim, genetiki algoritmi su kompjuterski programi iju su globalnu strukturu dizajnirali
    matematiari, odnosno programeri, ali ije fine detalje odreuje sam kompjuter. Naime,
    izvesnim linijama u programu je dozvoljeno da mutiraju i evoluiraju slino pojedinanim
    genima lanca DNK. Tako, od originalno programa-majke, kompjuter moe generisati na
    hiljade programa-kerki koji se svi po neemu razlikuju usled sluajnih mutacija generisanih
    od strane kompjutera. Programe-kerke kompjuter zatim koristi za reavanje odreenih
    zadataka. Mnogi od programa-potomaka budu neuspeni u reavanju problema, ali onaj koji
    ode najdalje u reavanju problema, moe se dalje reprodukovati i kreirati novu generaciju
    mutiranih programa-kerki. Borba za opstanak se interpretira u svetlu toga koji program prie
    najblie reenju problema. Ponavljanjem ovog procesa, matematiari se nadaju da e bez
    spoljanje intervencije, genetiki algoritmi biti u stanju da evoluiraju i ree razne tipove
    problema, a u mnogim sluajevima je ovaj pristup ve postigao veliki uspeh. Ipak, kada su u
    pitanju razni matematiki dokazi koje na ovaj nain reavaju kompjuteri, potrebno je uzeti u
    obzir da dobijanje odgovora od strane kompjutera doprinosi znanju, ali esto ne doprinosi i
    razumevanju, koje je zapravo istovremeno i sutina i cilj znanja.

    - ta je to fuzzy logika?

    Standardna logika koju primenjuju digitalni kompjuteri dananjice koristi samo tri
    operacije (i, ili i ne), a primenjuje se na pojmove koji su ili potpuno istiniti, tj. imaju stepen
    istine jednak jedinici, ili su potpuno lani, tj. imaju stepen istine jednak nuli. Tzv. nejasna ili
    fuzzy logika predstavlja uoptavanje principa standardne kompjuterske logike po kome bilo
    koji pojam ili tvrdnja moe posedovati stepen istine jednak bilo kom broju izmeu nule i
    jedinice, a smatra se da e se u budunosti koristiti za kompjutersko rezonovanje u vezi
    sutinski nejasnih tvrdnji, koje se ne mogu precizno opisati putem matematikih modela, a
    takve osobine bi mogle biti npr. visina, lepota, mudrost, razboritost, znanje, mataIako ovaj
    tip logike ve nalazi primenu u jeziki kontrolisanim ureajima, kao i u svim kompjuterskim
    sistemima koji poseduju, odnosno toleriu izvestan stepen nesigurnosti ili suprotnosti, smatra
    se da ovaj tip logike nee nai vrhunac svoje primene u vetakoj inteligenciji visokog nivoa,
    ve u kontrolnim mainama niskog nivoa, a posebno u potroakim proizvodima. U Japanu se
    jo od 1980. godine zapoelo sa integrisanjem malih analognih fuzzy sistema u obinim
    digitalnim kunim aparatima, kao to su usisivai, mikrotalasne penice, vozovi, liftovi ili
    video kamere, a ovakvi aparati imaju sposobnost automatskog adaptiranja na razliite uslove.
    Tako, bi npr. usisiva sam po sebi jae usisavao prainu na prljavijim mestima na tepihu.

    - Kako kompjuteri stvaraju sluajne brojeve?

    Kompjuteri predstavljaju logike maine to znai da nijednu svoju odluku ne
    preputaju sluaju, ve sve rezultate donose na osnovu unapred precizno definisanih naredbi.
    Stoga se problemu stvaranja potpuno sluajnih brojeva prilazi na jedan od dva naina.
    Mogue je npr. napraviti neku vrstu ureaja koji posmatra neki nepredvidljivi prirodni proces
    i alje dobijene rezultate kompjuteru. Takav ureaj bi mogao biti radioaktivni materijal ispred
    Gajgerovog brojaa ili pak, sam Gajgerov broja koji uvek otkucava prisustvo jonizujueg
    kosmikog zraenja u svojoj blizini. Naime, radioaktivna estica tokom leta kroz vazduh
    svojom velikom kinetikom energijom jonizuje estice vazduha, odnosno dovodi do
    pretvaranja neutralnih atoma na pozitivno i negativno naelektrisane jone, koji zatim bivaju
    privueni ka elektrodama Gajgerovog brojaa, a kada stignu na njih, broja otkucava jedna
    impuls. Poto je radioaktivni raspad jezgra atoma ili nailazak kosmikih zraka relativno
    sluajan proces koji se nalazi izvan dananjih mogunosti ljudskog predvianja, pa stoga
    podlee zakonu verovatnoe, tako e brojevi na izlazu Gajgerovog brojaa priblino
    zadovoljavati kriterijum sluajnosti. Ipak, ovaj pristup dobijanju sluajnih brojeva je veoma
    redak, zbog svoje nepraktinosti, pa se stoga najee dizajnira formula koja stvara pseudo-
    sluajne brojeva, a njene karakteristike su sledee: neponavljanje (nizovi brojeva se ne smeju
    vrteti u krug i neprekidno ponavljati); dobra raspodela brojeva (svi brojevi od 0 do 9 bi
    trebalo da budu podjednako zastupljeni tokom dueg perioda vremena) i nedostatak
    predvidljivosti (nemogunost predvianja sledeeg broja, osim ukoliko ne znamo formulu i
    poetnu ulaznu vrednost, koja takoe mora biti sluajan broj, a za ije dobijanje se u veini
    sluajeva koriste datum i vreme). Stoga, kada sledei put budete videli kompjuterski program
    kako baca kockicu, znajte da ovaj proces ne poseduju ni priblino toliko razliitih faktora koji
    deluju presudno na dobijeni rezultat (izlaznu vrednost) kao to je sluaj prilikom stvarnog
    bacanje kockice u prirodi.

    - ta je to teksturno mapiranje?

    Najvei broj trodimenzionalnih objekata koji se dizajniraju za potrebe kompjuterskih
    igara, sastoje se od mnotva poligona. Da biste nacrtali jedan poligon, neophodno je da
    nacrtate barem tri neparalelne linije, a zatvoreni oblik koji e ove linije oiviavati
    predstavljae jedan poligon. Stranice poligona povezuju niz koordinata u trodimenzionalnom
    prostoru koji kreira kompjuter, a svaka ivica poseduje po jednu X (definie relativno
    rastojanje na desno ili na levo u virtuelnom prostoru), Y (definie relativno rastojanje na gore
    ili na dole u virtuelnom prostoru), i Z (definie relativno rastojanje ka napred ili ka nazad u
    virtuelnom prostoru) koordinatu. Kada se definie oblik svakog poligona, neophodno je i
    obojiti ga u eljenom maniru, to se moe uraditi na jedan od etiri naina. Ravno senenje
    pridaje samo po jednu boju svakom poligonu, to predstavlja veoma brz nain bojenja, ali e
    obojeni objekti izgledati pomalo vetaki. Guroovo (Gouraud) senenje se znatno ee
    koristi eljene boje se nanose na svaku od ivica pojedinanih poligona i zatim se meaju du
    povrine poligona. Poto je ivica svakog poligona povezana sa najmanje tri druga poligona,
    ovaj nain bojenja ini kompjuterske objekte znatno prirodnijim. Jo sloeniji tip senenja
    predstavlja Fong (Phong) bojenje koje se retko koristi u igrama. Naime, tamo gde se pomou
    Guroovog senenja interpoliraju boje putem usrednjavanja intenziteta boja ivica, Phong
    senenje usrednjava boju svakog piksela na bazi boje susednih piksela. Jo jedna uobiajena
    tehnika za definisanje izgleda poligona predstavlja tzv. teksturno mapiranje koje moete lako
    zamisliti kao umotavanje poklona u ukrasni papir. Poklon koji zavijamo je ustvari bezbojni
    poligon, a ukrasni papir je eljeni dizajn i izgled naeg poligona. Teksturno mapiranje zahteva
    korienje druge slike koja se presvlai preko objekta. Veina konzola za video igre i adaptera
    kompjuterske grafike sadri posebnu memoriju u kojoj se uvaju slike koje se koriste za
    teksturno mapiranje i specijalan ip pomou koga se slike primenjuju na svaki poligon u
    pokretu. Ovakav nain bojenja pokretnih i pozadinskih kompjuterskih objekata prua izuzetno
    realnu i detaljnu trodimenzionalnu animacionu virtuelnu grafiku.

    - Kako se likovi kompjuterskih igara kreu tako fluidno?

    Pokretni likovi kompjuterskih igara poseduju tzv. kosture, koji slino naem skeletu,
    predstavljaju niz skrivenih objekata koji su meusobno povezani i kreu se jedni u odnosu na
    druge. Korienjem tzv. parenting (roditeljske) tehnike, ciljni objekat - dete se dodeljuje
    drugom objektu roditelju. Svaki put kada se pokrene roditelj, pokrenue se i dete u
    skladu sa osobinama koje su mu dodeljene. Kompletna hijerarhija se postie time to svi
    pokretni objekti poseduju i svoju decu, kao i svoje roditelje. Kada se napravi skelet
    pokretnog karaktera i unesu sve njegove roditeljske kontrole, vri se animacija lika. Jedan od
    najpopularnijih naina animacije kompjuterskih likova se zasniva na inverznoj kinematici, u
    okviru koje se objekti deca pomeraju tamo gde ih postavi animator, to uzrokuje
    pomeranje i objekta roditelja kao i itavog niza drugih objekata. Druga tehnika koja je
    popularna kod kompjuterskih igara jeste tzv. hvatanje kretanja, u okviru koje igra koristi
    mnotvo senzora radi prenoenja niza koordinata kompjuterskom sistemu. Ove koordinate su
    mapirane u skeletu pokretnog virtuelnog lika i prevode se u fluidno kretanje po ekranu, a
    opseg kretanja svakog pokretnog lika je programiran u igri. Ceo proces iniciranja kretanja lika
    po ekranu bi izgledao ovako: pritiskate dugme na kontroleru signalizirajui pomeranje
    unapred; dugme kontrolera predstavlja prekida koji u trenutku pritiska dugmeta zatvara
    elektrino kolo; kontroler alje rezultujue podatke konzoli; ip kontrolera u konzoli obrauje
    primljene podatke i alje ih logikom (aplikacionom) procesoru igre koji prepoznaje odreenu
    signaliziranu akciju karakteru u tom trenutku igre (pomeranje unapred); isti logiki procesor
    analizira sve faktore ukljuene u pravljenje pokreta (senke, sudaranje ili preklapanje modela,
    promena ugla posmatranja) i zatim alje nove koordinate skeletu lika (kao i sve druge
    promene) pomonoj maini, koja tumai scenu sa novim poligonima za svaki objekat na koji
    se utie signalom sa kontrolera, ponovo iscrtavajui scenu oko 60 puta u sekundi. Naravno,
    nakon svih ovih elektronskih procesa, vidite kako se kompjuterski lik pomera unapred.

    - Kako se kreu roboti?

    Tipian robot poseduje pokretnu fiziku strukturu, motor, sistem senzora, izvor
    napajanja, kao i kompjuterski mozak koji kontrolie sve pomenute elemente. Zapravo,
    robotika definicija robota nam kae da oni zapravo predstavljaju reprogramirajue mozgove
    (kompjutere) koji pokreu telo. Po ovoj definiciji, roboti se razlikuju od drugih pokretnih
    maina, kao to su npr. automobili koji premda u novije vreme najee poseduju kompjuter,
    ne kreu se samostalno. Roboti mogu biti razliitog izgleda, oblika i funkcija, pa stoga
    mehanizam njihovog pokretanja zavisi od tipa do tipa robota. Tako, neki roboti poseduju
    motorizovane tokove, dok neki poseduju nizove pokretnih delova, napravljenih najee od
    metala ili plastike. Slino naim kostima, i pojedinani pokretni delovi tela robota su povezani
    zglobovima. Roboti okreu svoje tokove i upravljaju povezanim pokretnim segmentima uz
    pomo neke vrste pokretaa koja moe biti elektrini motor uz solenoide, hidraulini sistem,
    pneumatiki sistem (kod koga se sistem pokree dejstvom kompresovanih gasova), a veina
    robota koristi nekoliko pokretaa istovremeno. Robotu je pokretan i izvor energije za
    napajanje pokretaa, pa stoga u sluaju da se robot snabdeva elektrinom energijom, on mora
    posedovati ili baterije ili se mora ukljuiti u zidni utika. Hidraulinim robotima je takoe
    potrebna i pumpa za sabijanje hidraulinog fluida, dok je pneumatskim robotima potreban
    vazduni kompresor ili rezervoari sabijenog vazduha. Svi pokretai su povezani za elektrino
    kolo putem koga se motor i solenoidi snabdevaju elektrinom energijom, a putem koga se
    istovremeno i aktivira hidraulini sistem i to pomou elektrinih ventila. Naime, ventili
    odreuju putanju fluida pod pritiskom kroz mainu. Tako, na primer, ako eli da pomeri
    hidraulinu ruku, kompjuter robota bi otvorio ventil koji vodi od fluidne pumpe do klipnog
    cilindra zakaenog za ruku. Fluid pod pritiskom bi proirio klip, tako da se ruka isprui
    unapred. Najee, da bi pomerali svoje ruke ili noge u oba smera, roboti poseduju klipove
    koji se mogu pomerati u oba smera. Kompjuter robota kontrolie sve to je povezano sa
    elektrinim kolima u njemu. Da bi se pokrenuo robot, kompjuter pomou prekidaa aktivira
    sve neophodne motore i ventile. Takoe, veina robota je reprogramirajua da bismo
    promenili njegovo ponaanje, dovoljno je da napiemo novi program njegovom kompjuteru.
    Nemaju svi roboti senzorske sisteme, premda neki od njih mogu da vide, uju i miriu.
    Najee ulo robota je povezano sa njegovom sposobnou da posmatra sopstveno kretanje.
    Standardni dizajn ukljuuje tokie sa prorezima na svakom zglobu. LED svetiljka sa jedne
    strane svakog tokia sija svetlou koja kroz rupice pada na svetlosni senzor sa druge strane
    toka. Kada robot pokrene odreeni zglob, odgovarajui toak sa rupicama se obrne, a rupice
    na toku prekidaju kontinuitet snopa svetlosti dok se toak okree. Svetlosni senzor ita ovu
    informaciju koju nosi promenljiv intenzitet svetlosti i prenosi je do kompjutera koji stoga na
    osnovu ove putanje svetlosti tano zna koliko se pomerio zglob. Inae, isti ovaj sistem se
    koristi i u kompjuterskim mievima. Naziv robota potie od ruske rei robota to znai rad
    (premda je eki pisac Karel apek prvi uveo pojam robota u drami R.U.R. iz 1920. godine), a
    to solidno opisuje i potencijalnu primenu robota, s obzirom da je najvei broj njih
    predodreen da obavlja teke i ponavljajue proizvodne poslove. Najei industrijski robot je
    upravo robotska ruka koja se u tipinom sluaju sastoji od sedam metalnih delova povezanih
    sa est zglobova. Kompjuter kontrolie robota putem rotiranja pojedinanih stepeniastih
    motora (koji se za razliku od obinih motora pokreu u tanim razmacima, to omoguava
    preciznu koordinaciju pokreta) povezanih sa svakim zglobom (neke vee robotske ruke
    koriste i hidrauliku ili pneumatiku). Kada robotske ruke slue za premetanje predmeta (na
    svojim vrhovima, one mogu imati i svetiljke, burgije, rafcigere, sprej boje i sl.), one esto
    poseduju ugraene i senzore na pritisak koji kau njegovom kompjuteru koliko snano je ruka
    zgrabila odreeni objekat, ime se spreava isputanje noenog tereta. Da bi nauio robota
    kako da obavlja svoj posao, programer vodi njegovu ruku kroz tanu sekvencu pokreta koju bi
    robot trebalo da izvrava i to uz pomo runog kontrolera. Ovaj niz pokreta robot skladiti u
    svojoj memoriji i primenjuje ga dokle god predmati kao npr. puter od kikirikija silaze niz
    pokretnu traku ka njemu. Meutim, robotske ruke koje se kreu u ogranienom opsegu
    prostora je relativno lako napraviti u odnosu na robote koji bi trebalo da se slobodno etaju.
    Tada se kao npr. u sluaju robotskih rovera koji su se pre nekoliko godina proetali Marsom,
    tokovi ili pokretne trake pokazuju kao najpogodnija opcija (kao npr. NASA-in robot FIDO).
    Mnogi roboti sa nogama poseduju i siatem za uravnoteavanje koji se sastoji od niza
    iroskopa koji alju kompjuteru signale za uravnoteavanje poloaja. Kretanjem mnogih
    robota se upravlja pomou daljinskih upravljaa (tzv. lutkasti roboti), npr. radio signala (i
    radio prijemnika ugraenom u robotu) ili snopova infracrvene svetlosti. Ovakvi roboti su
    veoma korisni prilikom isptivanja morskih predela, unutranjosti vulkana ili drugih planeta.
    Neki roboti zahtevaju samo delimino daljinsko upravljanje u okviru koga samo moemo
    locirati mesto na koje robot treba da stigne i on e sam tamo stii bez naeg vostva. Kada
    robot naie na prepreku, udarac sa njom aktivira senzor na udarce na osnovu ijeg signala
    robot skree u stranu, zaobilazi prepreku i nastavlja svoj put. Meutim, neki roboti koriste i
    infracrvene ili ultrazvune senzore (slino radarskim ili sonarskim ureajima za lociranje)
    pomou kojih ne moraju da se sudare sa preprekom da bi je zaobili. Mnogi moderni roboti
    poseduju dve kamere koje im pruaju stereo vid pomou koga imaju dubinsko vidno polje, na
    osnovu koga mogu da iscrtavaju mape svoje okoline) a esto poseduju i mikrofone, kao i
    razne senzore za miris pomou kojih analiziraju svoju sredinu.

    - ta je to vetaka inteligencija?

    Pod vetakom inteligencijom se podrazumeva osobina nekog predmeta da obavlja
    funkcije koje su na naoj planeti samo ljudska bia u stanju da urade. Uporedo sa napretkom
    moderne nauke, mnogi naunici posveuju svoje vreme istraivanju vetake inteligencije i to
    najee se koristei jednim od dva ucrtana pravca: fiziolokim - koji se bavi prouavanjem
    tokova misli u ljudskoj svesti, i tehnolokim - koji radi na razvoju kompjutera. Pojam
    vetake inteligencije se esto odnosi na kompjuterske sisteme i programe koji su u stanju da
    obavljaju neke sloenije zadatke od samog itanja i primene programskih naredbi. Iako su
    ovakvi, vetako inteligentni programi i dalje beskrajno daleko od toka ljudskih misli,
    primetan je napredak u rezonovanju kompjutera. Tako danas postoje kompjuteri koji su u
    stanju da prepoznaju pisane ili izgovorene informacije, kao i da formiraju zakljuke (ili
    skraene opise) iz odreenih informacija, daju odgovore na specifina pitanja, ili da
    preraspodeljuju informacije meu korisnicima zainteresovanim samo za posebne oblasti date
    informacije. Vanom osobinom ovih programa se smatra njihova osobina stvaranja gramatiki
    pravilnih reenica, kao i uspostavljanje veza izmeu ideja, rei, kao i asocijacija sa drugim
    idejama. Kompjuter sa vetakom inteligencijom bi mogao da ui, rezonuje, koristi jezik i
    eventualno formulie originalne ideje (odnosno, da donosi ideje koje se nadovezuju na
    posojei napredak u datom polju nauke). Ipak, svakom kompjuteru je potreban ovek koji e
    uneti u njega ulazne informacije, a njegov sistem rada se zasniva na brzom pronalaenju
    posledica svakog dejstva i zatim predvianja koja e informacija ostaviti najpogodnije
    posledice, to se esto ilustruje na principu programa za igranje aha. Neki roboti danas
    poseduju sposobnost uenja, odnosno mogunost skladitenja informacija koje su nastale
    njegovim iskustvom, odnosno interakcijom sa okolinom putem senzora. Meutim, jo uvek se
    ne zna da li e ovakav razvoj inteligencije zaista dovesti do toga da e kompjuteri jednoga
    dana samo na bazi gomilanja znanja posedovati inteligenciju slinu naoj. Uostalom, danas ne
    postoji nijedan poznati nain da se od kompjutera naprave androidi (kompjuteri sa
    emocijama), koji bi i itavom njihovom znanju pruili smisao postojanja, kao to je sluaj sa
    ljudskim biima.

    - Kako kompjuteri mogu da igraju ah?

    Za razliku od nas, misaonih bia, koji se igrajui ah sluimo kako logikom, tako i
    intuicijom, kompjuter koji igra ah, zapravo reava niz matematikih formula koje mu
    doputaju da tako brzo pronalazi odline poteze. Iz ovako razliitih pristupa ahu izmeu
    misaonih bia i kompjutera, proizilazi da dok ljudi vie vode rauna o optoj strategiji i
    formiranju plana igre, maina poklanja panju redosledu poteza, odnosno taktici. Na poetku
    svake ahovske partije, beli ima na raspolaganju 20 moguih poteza: 8 peaka mogu
    zakoraiti za po jedno ili po dva polja unapred, a dva konja imaju po dva polja na koja mogu
    skoiti. Nakon to beli odigra svoj prvi potez, crni takoe ima na raspolaganju 20 moguih
    poteza, nakon ega se broj moguih poteza belog neto poveava i tokom cele partije,
    prosean broj moguih poteza za svakog igraa iznosi oko 38 po potezu. Kompjuter posmatra
    ahovsku partiju kao jedno drvo, ije grane su mogui potezi. Ukupan broj moguih poteza u
    jednoj ahovskoj partiji iznosi oko 10
    128
    , to je veoma veliki broj, pogotovo ako uzmemo u
    obzir da je na Kosmos star oko 10
    17
    sekundi, a da ukupan broj atoma u Kosmosu iznosi oko
    10
    75
    . Stoga, verovatno nikada nee biti napravljen kompjuter koji e biti u stanju da izgradi
    celo drvo moguih poteza i da nam da odgovor na kljuno ahovsko pitanje: ukoliko bi i beli
    i crni vukli najbolje mogue poteze, da li bi partiju dobio beli ili bi se ona zavrila remijem.
    Nekada se smatralo da e ah prestati da se igra kada se bude naao odgovor na ovo pitanje i
    kada bi se pronali potezi te savrene partije, ali kada se uzme u obzir broj od 10
    128
    ahovskih
    kombinacija, najverovatnije je da e se ah ipak jo dugo igrati. Ono to kompjuter rauna
    igrajui partiju je zapravo drvo moguih poteza za 5 do 20 poteza unapred. Poto je prosean
    broj moguih pozicija po potezu jednak 38, kompjuter koji rauna 5 poteza unapred imae
    posao da prorauna 38
    5
    = oko 80 miliona ahovskih pozicija, dok e jedan kompjuter koji
    rauna 10 poteza unapred, pamtiti 6,27 triliona pozicija. Najbri ahovski kompjuteri
    dananjice izraunavaju oko milion pozicija u sekundi. Nakon to napravi drvo moguih
    poteza, kompjuter mora da proceni svaku od pozicija, oidnosno da odredi koliko je u svakoj
    poziciji povoljan poloaj njegovih figura u odnosu na figure protivnika. Kompjuter ovo vri
    reavanjem izuzetno komplikovane funkcije procene koja za svaku proraunatu poziciju daje
    kao reenje jedan broj. to je ovaj broj vei, to je pozicija povoljnija za kompjuter i
    kompjuter e povui potez ija pozicija odgovara maksimumu funkcije procene. Kada
    protivnik odigra svoj potez, kompjuter ponovo stvara drvo moguih poteza, rauna vrednost
    funkcije procene za svaku moguu poziciju i povlai nov potez. Savremeni ahovski
    kompjuteri poseduju mogunost usavravanja funkcije procene sa svakom novom partijom,
    tako da kompjuter zahvaljujui ovoj tehnici uenja, sa svakim novim danom igra ah sve
    bolje i bolje.

    - ta su to cvetni kompjuteri?

    Najvanije komponente kompjutera budunosti se moda nalaze u laticama cvea,
    liu drvea i stabljikama svih drugih biljaka. Naime, molekuli hlorofila - biljni pigmenti koji
    apsorbuju odreene talasne duine koje uglavnom odgovaraju plavoj i narandastoj boji, te
    stoga biljkama daju zelenu boju, imaju sposobnost da razdvoje naelektrisanje, odnosno da
    stvore razliku elektrinog potencijala koja se naziva naponom, a upravo se ovaj napon koristi
    za "napajanje", odnosno predavanje energije hemijskim reakcijama u okviru kojih se od vode
    i ugljen dioksida u procesu fotosinteze stvaraju molekuli ugljenih hidrata, odnosno hranljive
    materije. Biofiziari iz amerike Nacionalne laboratorije u gradu Ouk Ridu u Tenesiju
    smatraju da bi molekuli hlorofila zahvaljujui sposobnosti razdvajanja naelektrisanja mogli da
    imaju funkciju dioda, osnovnih komponenti elektronskih kola koje proputaju elektrinu
    struju samo u jednom smeru te stoga imaju vanu ulogu u okviru implementacije tzv. Bulove
    logike kod svih digitalnih kompjutera. Ovi molekuli koji imaju sposobnost razdvajanja
    naelektrisanja su dugaki samo oko 5 nanometara (odnosno 5 milijarditih delova metra), pa bi
    stoga mogli da ine delove mikroipova koji bi bili 1000 puta manji od dananjih
    poluprovodnikih ipova. Istraivai iz laboratorije u Ouk Ridu su ve izolovali pojedinane
    molekule hlorofila iz biljnog sveta i ugradili ih u platinom presvuene ploice - baze tzv.
    cvetnih ipova budunosti. Merenjem napona koji su stvarali pojedinani molekuli hlorofila
    dolo se do vrednosti od jednog Volta po molekulu, to je vie nego dovoljan napon za
    funkcionisanje hlorofilnih dioda u buduim ipovima koji e se graditi na molekularnom
    nivou, a prvi primerci ovih zelenih ipova e se verovatno ve tokom prve decenije 21. veka
    pojaviti oko nas.

    - ta su to kvantni kompjuteri?

    Kompjuteri dananjice rade na principu manipulisanja bitovima, tj. binarnim
    brojevima koji se sastoje samo od jedinica i nula. Pokazalo se da prenoenje informacija
    putem bitovi dosta dobro odgovara nainu na koji klasina fizika vidi svet. Tako, npr.
    elektrini prekidai mogu biti otvoreni ili zatvoreni (0 ili 1), elektrina struja moe proticati ili
    ne proticati (1 ili 0), objekti mogu biti na nekom mestu ili ne (1 ili 0) itd. S druge strane,
    kvantni kompjuteri nisu ogranieni binarnom prirodom tvrenja u klasinom fizikom svetu,
    ve se zasnivaju na posmatranju stanja kvantnih bitova (tzv. qubita) koji osim to mogu da
    predstavljaju nulu i jedinicu, mogu predstavljati kombinaciju nule ili jedinice, kao i broj koji
    se nalazi negde izmeu nule i jedinice. Po zakonima kvantne fizike, ne moemo sa potpunom
    preciznou rei da li subatomska estica postoji ona, zapravo, poseduje izvesnu statistiku
    verovatnou postojanja na nekom odreenom mestu u odreenom trenutku vremena, ali ne
    postoji nain da saznamo da li je ona stvarno tamo sve dok je ne osmotrimo (tj. dok ne
    izvrimo merenje), a poto inom merenja utiemo na nau esticu, tako emo joj od nekoliko
    stanja koje ona moe zauzeti pridati samo jedno (kae se da je talasna funkcija estice iz
    superponiranih stanja vie funkcija kolabirala samo u jednu). Drugim reima, estica se
    istovremeno nalazi na svim mestima u Univerzumu sve dok ne izvrimo merenje njenog
    poloaja i ne pridamo joj izmerenu vrednost. Naunici iz IBM-a su napravili prve kvantne
    kompjutere uz pomo korienja nuklearne magnetne rezonance (NMR), tj. metode za
    merenje i menjanje spinova jezgara individualnih atoma. Elektromagnetni talasi iz radio-
    frekventnog opsega menjaju energetske nivoe atoma putem dejstva na spinove njihovih
    jezgara, a ovi atomi dalje reaguju sa drugim atomima na kontrolisan nain tako da se izmeu
    individualnih atoma uspostavlja tok informacija kojim se mogu dobiti podjednako ispravni
    odgovori i prorauni kao i uz pomo obinih, mikroprocesorskih kompjutera. Postoji itav niz
    prednosti koje e posedovati kvantni kompjuteri budunosti u odnosu na dananje
    kompjutere. Naime, atomi menjaju svoja energetska stanja veoma brzo, pa e informacije u
    kvantnim kompjuterima moi da se prenose znatno bre nego u najbrim mikroprocesorima
    dananjice. Takoe, za odreeni tip prorauna, jedan qubit e moi da zameni itav procesor,
    tj. 1000 jona nekog elementa e zauzeti mesto 1000 kompjuterskih procesora. Naalost,
    trenutno se smatra da veliki kvantni kompjuteri nee u skorije vreme nai primenu za
    procesovanje tekstova ili prenos e-mail poruka, ve e se uglavnom koristiti za kriptografiju,
    modelovanje, kao i indeksiranje velikih baza podataka. Najvei problem sa kojim se
    suoavaju graditelji kvantnih kompjutera je kako odravati jedan atom na istom mestu dok
    stalno utiemo na njega menjajui mu energetske nivoe i pravac spina. Trenutno se, u ovu
    svrhu, radi hlaenja pojedinanih jona do skoro apsolutne nule, kao i njihovog izdvajanja iz
    grupe atoma, koriste laserski snopovi. Takoe, postoji i problem posmatranja stanja atoma i
    kolabiranja njegove verovatnoe stanja u pojedinano stanje, to naruava sva meustanja
    (izmeu 0 i 1) koja su tako vana za prenos i skladitenje informacija. NMR tehnika koja se
    koristi u IBM-u predstavlja jedan od naina da se indirektno odreuje energetsko stanje jona
    (to znai da ne dolazi do kolabiranja verovatnoe) putem posmatranja efekata energetskog
    stanja jona.












    18. Automobili


    - Kako motor pokree automobil?

    Skoro svi automobili dananjice koriste tzv. etvorotaktne cikluse sagorevanja radi
    prevoenja slobodne hemijske energije goriva u energiju kretanja vozila. Ova etiri zamaha
    (takta) klipa se nazivaju: usisavajui (tj. dovodni), kompresioni (tj. sabijajui), sagorevajui i
    ispustni zamah. Na poetku rada motora, klip (koji je povezan sa obtnom osovinom motora)
    se nalazi na vrhu cilindra, dovodni ventil se otvara i klip pada nadole doputajui motoru da
    preuzme cilindar napunjen vazduhom i gorivom. Klip se zatim pomera nazad nagore kako bi
    sabio smeu goriva i vazduha. Kada se klip nae na najvioj taki zamaha, sveica emituje
    varnicu koja pali gorivo. Gorivo u cilindru eksplodira, pomerajui klip nadole. Kada klip
    dosegne svoju najniu taku zamaha, otvara se ispustni ventil i izduvni gasovi odlaze iz
    cilindra kroz izlaznu cev i auspuh (priguiva) u okolinu. Klip se ponovo penje na svoju
    najviu taku u cilindru, dovodni ventil se opet otvara i ceo etvorotaktni ciklus se nastavlja
    tokom rada motora. Poto se klip tokom ciklusa sagorevanja stalno kree gore-dole, tako se i
    menja veliina zatvorene komore u kojoj se deava sagorevanje. Razlika izmeu maksimalne i
    minimalne zapremine komore naziva se pomerajem motora i meri se u kubnim santimetrima,
    tj. kubicima. Tako, npr. ukoliko motor poseduje 4 cilindra, od kojih svaki ima pomeraj od po
    pola litre, tada je pomeraj celog motora jednak 2 litra, a od veliine pomeraja zavisi i snaga
    motora. Linearno kretanje klipa se pretvara u rotaciono kretanje pomou osovine, a njeno
    rotaciono kretanje se prevodi u rotaciju tokova. Vazduh ulazi u cilindar preko vazdunog
    filtera, a mnogi moderni automobili poseduju turbo i super punjae koji kompresuju vazduh,
    kako bi vea koliina vazduha mogla da stane u cilindar. Turbo punja koristi malu turbinu
    koja je zakaena za izlaznu cev i koja pokree kompresujuu turbinu u dovodnoj vazdunoj
    cevi, a super punjai su direktno zakaeni za motor, pod ijim dejstvom okreu kompresor.
    Gorivo se iz rezervoara dovodi u cilindar putem: karburatora (ureaja koji mea gas i vazduh)
    ili putem ubrizgavanja goriva, koje se moe vriti direktno u cilindar ili iznad dovodnog
    ventila. Automobili dananjice koriste motore sa unutranjim sagorevanjem, jer su oni:
    relativno efikasni (u poreenju sa motorima sa spoljanjim sagorevanjem, kod kojih se
    sagorevanjem nekog spoljanjeg izvora energije - drveta, uglja, ulja- proizvodi npr. para
    koja pokree motor), relativno jeftini (u odnosu na gasnu turbinu) i relativno ih je lako iznova
    puniti gorivom (za razliku od elektrinih automobila).

    - Kako petnaestak kilograma vazduha u gumama moe da nosi dve tone
    automobila?

    Ako ste se ikada zagledali u automobilske gume, sigurno ste primetili da njihova
    povrina nije glatka, ve je prepuna malih streliastih ispupenja. Dodirnu povrinu
    automobilskih guma i puta moete izmeriti ako uvuete dva lista papira ispod jedne gume, sve
    dok svaki od njih ne bude vie mogao da se zavlai. Izvucite ova dva lista i na njima ete
    primetiti are od praine, koje odgovaraju dodirnoj povrini izmeu gume i puta. Izraunajte
    povrinu jedne ovakve are, pomnoite je sa brojem ara na oba podmetnuta papirna lista,
    dobijeni broj pomnoite sa 4 (poto se automobil oslanja na 4 gume) i dobiete dodirnu
    povrinu itavog automobila sa tlom. Ukoliko sada podelite teinu automobila sa vazdunim
    pritiskom u gumama dobiete da je dobijeni kolinik priblino jednak dodirnoj povrini
    izmeu kola i puta. Ipak, u najveem broju sluajeva je dodirna povrina izmeu puta i
    automobila vea od kolinika teine kola i pritiska u gumama, a razlog ovome je u tome to
    id38134912 pdfMachine by Broadgun Software - a great PDF writer! - a great PDF creator! - http://www.pdfmachine.com http://www.broadgun.com
    pritisak kojim kola deluju na put nije veliki na prednjim i zadnjim ivicama dodirne povrine.
    U takama u kojima gume jedva da dodiruju Zemlju, skoro da se uopte ne podrava teina, a
    kako se pomeramo ka centru dodirne povrine, sve vie i vie teine se podrava. (Drugim
    reima, teina koju nose gume je precizno izbalansirana). Ukoliko smanjimo pritisak u
    gumama za jednu etvrtinu, primetiemo da se dodirna povrina nije poveala etiri puta, to
    je posledica krutosti bonih zidova ara sa povrine guma. U sluaju ovako snienog pritiska,
    struktura gume poinje da nosi jedan deo teine automobila. Gume sportskih automobila
    poseduju kratke i krute bone zidove gumenih ara, pa se stoga ovakve gume manje savijaju
    od velikih guma na tokovima putnikih automobila i kamiona. Postoje i neke gume (tzv.
    ravne gume) koje su toliko krute da mogu podravati teinu vozila bez pritiska vazduha u
    njima.

    - Koja je razlika izmeu automobila sa runim i automobila sa
    automatskim prenosom brzina?

    Kao to bicikli poseduju prenosnike brzina i po jedan slobodan toak izmeu pedala i
    zadnjeg toka, tako i automobili poseduju prenosnike brzina izmeu motora i tokova.
    Prenosnici prihvataju torziju (kao to sila menja linearnu brzinu tela, tako torzija menja
    rotacionu brzinu tela) sa motora i predaju je tokovima, premda u optem sluaju pruaju
    mehanike pogodnosti kolima (to znai da se pomou njih kola mogu popeti i na brdo), a i
    oslobaaju tokove dejstva motora kada je to neophodno (npr. kada stajemo na semaforu).
    Postoje dva tipa prenosa brzina: runi (u okviru koga voza ima zadatak da prilagodi
    mehanike prednosti kolima i da oslobodi tokove rada motora) i automatski (kod koga sam
    automobil obavlja ova dva zadatka). Kod automobila sa runim prenosom brzina, oslobaanje
    tokova dejstva motora se vri od strane kvaila koje se sastoji od dva diska, pri emu jedan
    disk pokree motor, dok drugi disk pokree tokove. U obinom sluaju, tokom vonje, ova
    dva diska su snano pritisnuta jedan uz drugi tako da im trenje izmeu njih omoguava da se
    zajedno okreu. Meutim, kada pritisnemo pedalu kvaila u kolima, pokreemo mehanizam
    koji razdvaja ova dva diska tako da oni vie nisu prislonjeni jedan uz drugi i motor se tada
    moe okretati nezavisno od tokova. Kada otpustimo pedalu, dva diska se ponovo spajaju i
    trenje izmeu njih poinje da ujednaava njihove ugaone brzine, nakon ega oni nastavljaju
    da se zajedno okreu. Izmeu ostalih stvari, kvailo doputa kolima da se pokrenu postepeno
    bez potrebe da motor zaustavi svoje obrtanje. Kvailo prenosi torziju sa motora na prenosnu
    kutiju u kojoj pridola torzija pokree niz zupanika. Svaki rotirajui zupanik e preneti
    torziju bilo kom drugom zupaniku koji se okree zajedno sa njim. Tokovi su povezani sa
    drugim nizom zupanika koji u obinom sluaju nije povezan sa obruim zupanicima.
    Meutim, pokretanjem ruke pored vozaa, ukljuuje se u rad poseban par zupanika tako da
    motor poinje da okree tokove. U tipinim kolima sa 5 stepena prenosa brzine unapred i
    jednim unazad, voza moe izvesti 5 razliitih kombinacija rada zupanika za kretanje
    unapred. Najmanji stepen prenosa (1. brzina) je ona u kojoj se motor okree mnogo bre nego
    sami tokovi. Premda se tokovi okreu polako, oni primaju veliku torziju sa prenosne kutije.
    Tako prvi stepen prenosa najee koristimo samo za pokretanje kola ili za penjanje uz strmu
    ravan. S druge strane, u najveem stepenu prenosa, tokovi se okreu podjednako brzo ili ak
    i bre nego sam motor. Dok se brzo okreu, tokovi primaju malu torziju sa prenosne kutije,
    pa stoga petu brzinu koristimo samo kada vozimo kola velikom brzinom ili kada se vozimo
    niz strmu ravan. U sluaju stepena prenosa koji odgovara rikvercu, odnosno kretanju unazad,
    tokovi se okreu u suprotnom smeru od smera obrtanja prednjih zupanika. Prenosna kutija
    ovo postie jednostavnim dodavanjem jednog ekstra zupanika izmeu motora i tokova.
    Naime, svaki put kada se okrene zupanik, zupanik koji se spojen sa njim se okrene u
    suprotnom smeru, pa se stoga dodavanjem samo jednog zupanika u niz, postie kretanje
    unazad. Kod automobila sa automatskom transmisijom, jedan ili vie fluidnih kuplunga
    zamenjuje kvailo, a prenosna kutija je dizajnirana tako da kola mogu automatski menjati
    stepene prenosa torzije. U ovom sluaju, torzija se prenosi sa motora na tokove pomou
    fluida koji cirkulie izmeu dva krilasta impelera. Motor pokree prvi impeler, koji gura
    prenosni fluid ka drugom impeleru, a pokretni fluid pokree drugi impeler koji pokree
    tokove. Ovakvo indirektno kuplovanje motora i tokova je korisno jer ne troi snagu ak i
    kada se dva impelera okreu razliitim brzinama. Kada se drugi impeler zaustavi kada
    zaustavimo kola na semaforu, prenosni fluid ne moe da izvri nikakav rad nad njim. Kada
    pokrenemo kola, drugi impeler poinje da se okree i postepeno poveava brzinu obrtanja sve
    dok se njegova ugaona brzina ne izjednai sa prvim impelerom. Tokom ovog procesa
    izjednaavanja brzina, snaga tee od prvog ka drugom impeleru i kola se lagano ubrzavaju
    unapred. Ovakav sistem rada je i razlog zato se kola sa automatskim prenosom brzina manje
    trzaju prilikom promene stepena prenosa brzina nego kola sa runim prenosom. Prenosnik
    brzina u ovom sistemu radi hidrauliki. Naime, hidraulini fluid gura ploe da se dodiruju
    tako da zaustavlja razliite delove prenosnika da se okreu. Sloeni niz zupanika se koristi
    tako da zaustavljanje jednih zupanika prenosi torziju na druge zupanike. Mehanizmi u
    kolima su osetljivi na brzinu i biraju koji e parovi ploa biti razdvojeni, a koji slepljeni. Ovi
    tanjirii odreuju relativnu brzinu rotacije izmeu osovine koja prenosi torziju ka
    automatskom prenosniku i osovine koja odnosi torziju sa nje. Postoje takoe i neki automatski
    prenosnici brzina koji kombinuju funkcije fluidnog kuplunga i delove prenosne kutije i
    predstavljaju mehanizam poznat kao konvertor torzije. Konvertor torzije je fluidni kuplung
    koji se sastoji od dva impelera (krila koja pokreu druge delove automobila) razliitog oblika.
    Prvi impeler se okree brzo, jednakom brzinom kao i motor, dok se drugi impeler okree
    sporije premda prenosi vie torzije tokovima.

    - Kako benzinska pumpa zna kada je rezervoar napunjen do vrha?

    Mehanizam punjenja automobilskog rezervoara za benzin do vrha se koristi jo od
    kada su izgraene prve benzinske stanice, pa stoga znamo da u pumpama sigurno ne postoji
    mala kamera koja snima nivo tenosti u rezervoaru i alje informacije mikroprocesoru u
    pumpi. Naime, u blizini otvora cevi pumpe kroz koju istie benzin, nalazi se mali otvor i
    jedna ua cev koja povezuje ovaj otvor sa rukom. Kroz ovu malu cev se primenjuje
    vakuumsko usisavanje uz pomo venturija, odnosno cevi koja je ua na svojoj sredini, nego
    na krajevima, tako da fluid koji tee kroz njega doivljava pad u pritisku ime se postie
    efekat usisavanja. Kada rezervoar nije napunjen do vrha, vazduh lako prolazi od otvora male
    cevi do izlaza na ruki. Meutim, kada nivo benzina u rezervoaru poraste tano toliko da
    prekrije otvor male cevi, pritisak kojim se usisavao vazduh postaje isuvie mali da bi povukao
    tenost i du male cevi se formira vakuum koji aktivira mehanizam kojim se prekida dalji
    dotok benzina kroz veliku cev pumpe.

    - Koja je razlika izmeu benzina, kerozina i dizela?

    Nafta predstavlja tenost koja sadri smeu raznih alifatinih ugljovodonika, tj.
    molekula koji su sastavljeni samo od atoma vodonika i ugljenika u kojima se ugljenikovi
    atomi meusobno povezuju gradei lanane (necikline) molekule razliitih duina.
    Ugljovodonini molekuli razliitih duina poseduju i razliite osobine i ponaanje. Tako, npr.
    metan (CH
    4
    ) predstavlja gas koji je toliko lak da pluta na helijumu. Takoe, i etan (C
    2
    H
    6
    ),
    propan (C
    3
    H
    8
    ) i butan (C
    4
    H
    10
    ) su takoe gasovi, a sa poveanjem duine ugljovodoninog
    lanca raste i taka kljuanja ugljovodonika, pa tako pri atmosferskom pritisku, metan kljua
    na 107
    o
    C, etan na 66
    o
    C, propan na 43
    o
    C, a butan na 18
    o
    C. Tako su ugljovodonici sa
    brojem ugljenikovih atoma u lancu od 5 do 19 tenosti na sobnoj temperaturi, dok se svi
    ugljovodonici sa vie od 19 ugljenikovih atoma u lancu nalaze u vrstom stanju na sobnoj
    temperaturi. Usled poveanja take kljuanja sa duinom ugljovodoninog lanca, svi
    ugljovodonici iz nafte se mogu razdvojiti destilacijom, a upravo se ovaj proces koristi u
    rafinerijama nafte prilikom njene prerade sirova nafta se zagreva i lanci razliitih duina
    jedni za drugima isparavaju sa postepenim poveanjem temperature. Tenosti sa
    ugljovodoninim sastavom izmedju C
    5
    H
    12
    i C
    7
    H
    16
    veoma su lagane i lako isparljive, a nalaze
    primenu kao rastvarai. Iz ovih tenosti se mogu napraviti brzo isparavajue tenosti za
    ienje, kao to su npr. rastvarai za boje i drugi brzo-isparavajui proizvodi. Ugljovodonici
    od C
    7
    H
    16
    do C
    11
    H
    24
    zajedno ine benzin. Svi benzinski ugljovodonici isparavaju na
    temperaturama ispod take kljuanja vode. Opseg od C
    12
    H
    26
    do C
    15
    H
    32
    sainjava smeu pod
    imenom kerozin, a svi tei ugljovodonici do C
    19
    H
    40
    sainjavaju dizel gorivo i tea gorivna
    ulja (kao to je npr. ulje za grejanje kua). Jo tee smee ugljovodonika na prelazu izmeu
    tenih i vrstih ugljovodonika na sobnoj temperaturi sainjavaju ulja za podmazivanje. Ova
    ulja ne isparavaju na uobiajenim temperaturama, pa tako npr. mainsko ulja moe ceo dan
    raditi na oko 120
    o
    C, a da pri tome ni malo ne ispari. Ova ulja se mogu kretati od veoma lakih
    (npr. 3-in-1 ulje), preko razliito gustih motornih i veoma gustih alatnih ulja do poluvrstih
    masti, u koje spada i vazelin. Ugljovodonici sa lancima od po vie od 20 ugljenikovih atoma
    predstavljaju vrste supstance, poevi od parafinskog voska, katrana i na kraju asfaltnog
    bitumena koji se koristi za pravljenje asfaltnih puteva. I tako, sve ove razliite supstance
    dolaze iz sirove nafte, a jedina razlika meu njima je u duini ugljovodoninog lanca.

    - Ako su dizel motori efikasniji i koriste jeftinije gorivo, zato onda svi
    automobili ne rade na dizel?

    Iako su dizel motori efikasniji od benzinskih motora, postoji nekoliko problema usled
    kojih oni nikada nisu postali toliko zastupljeni i korieni na naoj planeti kao benzinski
    motori. Osim to su skuplji od benzinskih motora, motori koji rade na dizel imaju i znatno
    vei odnos kompresije (20:1 za tipini dizel motor u poreenju sa 8:1 za tipini benzinski
    motor), pa su zato i tei od ekvivalentnih benzinskih motora. Usled vee teine i odnosa
    kompresije, dizel motori imaju nii maksimalni broj obrtaja osovine motora od brzine obrtaja
    benzinskih motora. Ovo doprinosi poveanoj torziji dizel motora u odnosu na konjsku snagu,
    pa se automobili sa dizel motorima sporije ubrzavaju. Takoe, u dizel motore se gorivo mora
    utrcavati, a ovakav tip unosa goriva je skuplji i nije toliko pouzdan. Dizel motori tee da
    stvaraju vie dima i udnih mirisa. Dizel motore je izmeu svega ostalog i tee upaliti zimi,
    a i ukoliko sadre svetlee sveice, neophodno je saekati neko vreme pre nego to se pokrene
    motor kako bi se svetlee sveice zagrejale. Uz sve ovo, dizel motori su znatno buniji i vie
    vibriraju od benzinskih motora, a dizel gorivo je u optem sluaju, manje dostupno od
    benzina. Ipak, tri stvari koje idu u korist dizel motorima su korienje jeftinijeg goriva, bolja
    efikasnost, kao i dui radni vek motora. Takoe, najnoviji dizel motori koriste naprednu
    kompjutersku tehnologiju kako bi redukovali neke nepovoljnosti kao to su prisustvo dima,
    buke i vibracija, a i njihova cena se nalazi u padu, pa emo u budunosti moda biti u prilici
    da vidimo vie dizel automobila na putevima.

    - Da li se kuhinjsko ulje moe pretvoriti u dizel?

    Ukoliko sipate obino biljno ulje u rezervoar dizel vozila, njegov motor e normalno
    raditi, osim to e ivotni vek motora biti neto krai, a i cena opravke vozila nakon kvara e
    verovatno biti neto vea. Meutim, kuhinjsko ulje je lako prevesti u dizel gorivo ukoliko
    moete da nabavite sve potrebne hemikalije. Proces se sastoji u transesterifikaciji triglicerida
    iz kuhinjskog ulja u estar, pri emu se mora izbei dobijanje monoacilglicerida (ija
    koncentracija mora biti ispod 0,05 %) koji e se u sluaju prisustva u vidu taloga izdvajati iz
    dobijenog goriva na niskim temperaturama. U Austriji, Novom Zelandu i jo nekim drugim
    zemljama postoje specijalna postrojenja u kojima se biljna ulja prevode u dizel gorivo.
    Najei katalizatori (supstance koje iniciraju izvoenje reakcije u vie stupnjeva ime se
    energetska barijera reakcija lake prevazilazi) koji se koriste za transesterifikaciju triglicerida
    su natrijum hidroksid (NaOH) koji je jeftiniji od ostalih, ali esto moe dovesti do stvaranja
    sapuna u reakcionoj smei, natrijum metoksid ili kalijum karbonat (K
    2
    CO
    3
    ). Pomeajte 22
    grama metanola (CH
    3
    OH) koji sadri 0,6 grama natrijum hidroksida (katalizatora) sa 100
    grama zagrejane masti ili ulja. Nakon hlaenja ove smee, izdvojite sloj glicerola i ostatku
    smee dodajte jo 0,2 grama natrijum hidroksida, nakon ega je potrebno dobro meati smeu
    oko 5 minuta (po mogustvu u mealici). Dolazi do ponovnog razdvajanja faze glicerola i faze
    estra koja se zatim ispira sa vodom kako bi se odstranili ostaci katalizatora, glicerola i
    metanola.

    - Zato je konjska snaga motora kamiona manja od konjske snage motora
    trkakih automobila?

    Sagorevanje goriva u motoru izaziva pomeranje klipa koji vri pritisak na osovinu
    koja se okree pod dejstvom pritiska klipa, to osovini, pa i samom motoru prua izvesnu
    torziju (slino sili koja svojim dejstvom menja linearnu brzinu kretanja tela, torzija svojim
    dejstvom menja rotacionu brzinu tela). Postoje tri promenljive koje utiu na torziju, a to su:
    veliina osnove klipa, pritisak kojim zapaljeno gorivo deluje na osnovu klipa i rastojanje koje
    klip pree tokom svakog zamaha, a stoga i prenik osovine to je vei prenik osovine, vea
    je i njena torzija. Kamionski dizel motori poseduju dugaak zamah, to znai da klip prelazi
    veoma dugo rastojanje gore-dole tokom svakog obrta cilindra. S druge strane, trkaki motori
    imaju veoma kratak zamah, to znai da je klip kod ovakvih motora veoma velikog prenika u
    odnosu na veliinu motora i stoga prelazi relativno malo rastojanje gore-dole tokom svake
    rotacije cilindra, zahvaljujui emu motor trkakog automobila moe raditi znatno bre do
    15 000 revolucija u minuti. Meutim, zbog kratkog zamaha klipa, motor trkakog automobila
    poseduje veoma malu torziju. Veliki kamionski dizel motori najee ne mogu raditi bre od
    2000 revolucija u minutu, ali zato imaju veliku torziju usled velikog zamaha njihovih klipova,
    a upravo visoka torzija doputa motorima da prenose veliki teret. Jedna konjska snaga je
    jednaka radu od 33 000 stopa-funti u minutu. Drugim reima, po ovakvom merilu, jedan konj
    moe da podigne 33 funte tereta na visinu od hiljadu stopa za jedan minut ili 330 funti na
    visinu od 100 stopa za jedan minut ili 3300 funti na visinu od 10 stopa za jedan minut (1 funta
    je jednaka 453,5 grama, a 1 stopa je 30,48 cm) itd. Konjska snaga motora se moe izraunati
    kao proizvod torzije i broja obrtaja osovine u minutu podeljen sa 5,252. Motori trkakih
    automobila poseduju malu torziju, ali poto se njihova osovina tako brzo obre i njihova
    izlazna konjska snaga e biti veoma velika. S druge strane, i pored velike torzije motora
    kamiona, na njihovu snagu presudno utie mala brzina rotiranja osovine to dovodi i do niske
    konjske snage.

    - Kako se moe poveati konjska snaga motora?

    Postoji mnogo razliitih naina za poveanje snage automobilskog motora. Ponekad je
    mogue poboljati performanse automobila ukoliko promenite kompjuterski ROM ip u
    kontrolnoj jedinici motora. Takoe, snaga motora e se poveati ukoliko mu olakate pristup
    vazduhu. Kako se klip pomera nadole tokom dovodnog zamaha, otpor vazduha moe
    oduzimati snagu motoru. Neki noviji automobili koriste uglaane dodirne povrine klipa kako
    bi smanjili otpor vazduha. Takoe, vei vazduni filteri i redukovano usisavanje mogu
    poveati dovod vazduha. Takoe, to se lake isputaju izduvni gasovi iz motora, to je
    njegova snaga vea. Ukoliko otpor vazduha ili povratni pritisak (nastaje ukoliko je ispustna
    cev isuvie mala ili uska ili kada priguiva, odnosno auspuh poseduje veliki otpor vazduha)
    oteavaju ispust izduvnih gasova, smanjuje se snaga motora. Veina motora poseduje po
    jedan unosni i ispustni ventil. Montiranje glave koja se sastoji od etiri ventila po cilindru,
    drastino e poveati tok vazduha u motor i iz njega, to e doprineti poveanju njegove
    snage. Zamenom paleva tokova moe se poboljati performans motora. Naravno, ukoliko
    biste mogli da nabijete vie vazduha (a time i goriva) u cilindar date veliine, mogli biste da
    dobijete vie snage iz cilindra. Tako, turbo i super punjai potiskuju i sabijaju unosni vazduh
    u cilindar, to doprinosi veoj snazi motora. Meutim, kompresovanje (sabijanje) vazduha
    poveava njegovu temperaturu, a to je vazduh u motoru topliji, to e se on i manje iriti
    prilikom sagorevanja goriva. Stoga, mnogi turbo i super punjai poseduju interkuler, tj.
    specijalni radijator kroz koji prolazi vazduh i u njemu se hladi pre nego to ue u cilindar.
    Laganiji automobilski delovi doprinose boljem performansu motora i vozila. Svaki put kada
    klip promeni svoj pravac kretanja, potrebno je uloiti energiju da se njegovo kretanje zaustavi
    i ubrza u suprotnom pravcu. Stoga, na osnovu Njutnovog zakona inercije, to je laganiji klip,
    manje e se energije troiti prilikom menjanja njegovog pravca kretanja. Takoe, laki delovi
    motora doputaju bre rotiranje njegove osovine, pa e tada i konjska snaga motora biti vea.
    Takoe, do odreene take, vei odnos kompresije stvara vie snage. Meutim, to vie
    sabijate smeu vazduha i goriva vea je verovatnoa da e se smea spontano zapaliti (pre
    nego to je sveica zapali). Visoko-oktanski benzini spreavaju ovakvu vrstu ranog
    sagorevanja, pa je to i razlog zato svi motori visokih performansi koriste ba ovaj tip goriva.
    Uz sve ovo, ukoliko poveate cilindre, poveaete i pomeraj (razlika izmeu maksimalne i
    minimalne vrednosti zapremine komore za sagorevanje goriva), to znai da e se i sama
    snaga motora poveati, jer e vea koliina goriva moi da sagori prilikom svakog obrtaja
    motora.

    - Da li postoji brzina automobila pri kojoj se postie maksimalna efikasnost
    potronje goriva?

    to brze vozimo automobil, to e njegov motor troiti vee koliine goriva. Drugim
    reima, to sporije budemo vozili automobil, to emo manje goriva potroiti u putu. Meutim,
    tada bismo moda isuvie dugo putovali, pa je stoga potrebno izvesti kompromis i pronai
    najbre mogue vreme putovanja sa potronjom najmanje koliine goriva (tzv. miljarina).
    Naime, snaga koja gura automobil niz put zavisi od brzine kretanja automobila i jednaka je:
    av + bv
    2
    + cv
    3
    . v je brzina automobila, a je konstanta koja zavisi od otpora guma pri kotrljanju
    (tj. od teine automobila) i trenja izmeu komponenata kola, kao to je trenje u konicama ili
    leajevima tokova. b je konstanta koja osim to zavisi od otpora guma pri kotrljanju i trenja u
    komponentama automobila, zavisi i od snage koju koriste razne pumpe u kolima, a c
    predstavlja konstantu koja zavisi od svih stvari koje utiu na aerodinamiko podizanje, kao
    to su prednja povrina auomobila, koeficijent trenja i gustina vazduha. Iako su ove tri
    konstante razliite za razliite tipove automobila, oigledno je da ako udvostruimo brzinu,
    moraemo vie od dva puta da poveamo snagu koja gura kola niz put. Ukoliko je brzina
    jednaka nuli i snaga guranja e biti jednaka nuli, pa bismo na prvi pogled mogli oekivati da
    emo tada troiti najmanje goriva. Ipak, situacija je obrnuta. Ukoliko je motor upaljen, a
    brzina je jednaka nuli, u takvom stanju postiemo najslabiju miljarinu (tj. putni troak,
    odnosno efikasnost potronje goriva), jer se izvesna koliina goriva koristi za kretanje
    cilindara, kao i raznih ventilatora, pumpi, generatora i farova, a mi se pri tome uopte ne
    kreemo. Ukoliko stavimo kola u pokret do brzine od jednog kilometra na sat, motor e tada
    koristiti samo neto malo vie goriva nego kada stoji, jer je snaga potrebna za guranje kola pri
    ovoj brzini veoma mala. Ova promena predstavlja drastinu promenu miljarine, jer uz samo
    malo veu potronju goriva nego kada mirujemo, mi prelazimo prilino rastojanje. Ako sada
    ubrzamo kola do brzine od dva kilometra na sat, snaga guranja se nee mnogo poveati, a mi
    emo se kretati dvostruko bre, pa e se naa miljarina dodatno poveati. Ipak, kada
    prekoraimo brzinu od oko 60 kilometara na sat, svako dalje ubrzavanje za po jedan kilometar
    na sat zahteva dodatno ulaganje mnogo vee snage nego pri malim brzinama, to znai da e
    sa daljim poveanjem brzine opadati miljarina. Stoga se kod najveeg broja automobila,
    maksimalna efikasnost potronje goriva postie u rasponu brzina od 60-90 kilomatara na sat,
    to naravno zavisi od odnosa snage potrebne da gura automobil (tj. od konstanti a, b i c) i
    efikasnosti samog motora. U optem sluaju, manji, laganiji i aerodinaminiji automobili
    postiu najbolju miljarinu pri veim brzinama, dok vei, tei i manje aerodinamini
    automobili postiu najbolju miljarinu pri manjim brzinama.

    - Da li kola deluju veim pritiskom na Zemlju kada se kreu bre ili
    sporije?

    Pritisak kojim automobil deluje na podlogu jednak je koliniku teine automobila i
    dodirne povrine izmeu njegovih guma i tla. Ovaj pritisak se, naravno, ne moe promeniti
    sve dok se bilo teina automobila ili kontaktna povrina izmeu tokova i Zemlje ne promene.
    U najveem broju sluajeva, ove dve veliine se ne menjaju sa promenom brzine automobila.
    Meutim, neki automobili poseduju spojlere na svom zadnjem kraju ija je uloga da
    spreavaju podizanje (odnosno, poletanje) automobila tokom kretanja pri velikim brzinama, a
    ove automobilske komponente su posebno primetne kod formula. Oblik spojlera je takav da
    omoguava poveani protok vazduha sa njegove gornje strane (s obzirom da je nakrivljen
    nadole u pravcu kretanje vozila), pa se tako i teina automobila poveava sa poveanom
    brzinom vazdunih strujanja oko njega. Na taj nain se teina automobila sa spojlerima
    poveava kada se ona ubrzavaju pa e se tada i pritisak kojim ovakva kola deluju na podlogu
    poveavati sa brzinom njihovog kretanja.

    - Po emu su posebne formule?

    Formule predstavljaju trkake automobile koji su predodreeni da dostiu brzine i do
    400 km/h. U formulama ima mesta samo za jedno ljudsko bie, one poseduju otvorenu
    kabinu, kao i otvorene (nezavrnute) tokove, krila koja spreavaju poletanje vozila, kao i
    motor postavljen iza vozaa. asija formula je napravljena od ugljeninih vlakana i
    aluminijumske matrice, to je ini izuzetno snanom i laganom (samo oko 455 kg bez motora
    i elektronike). Kada se fabrikoj (tzv. rolling) asiji tekoj oko 400-500 kg, dodaju
    nedostajui elementi (motor i elektronika, s obzirom da dananje formule predstavljaju prave
    kotrljajue kompjutere), ona postaje tea za oko 200 kg, dok zajedno sa teinom vozaa i
    goriva, masa itave formule iznosi oko 800-900 kg. Motor formule za samo deset sati vonje
    stvori sagorevanjem metanola (7,5 litara u minutu ili litar po kilometru) dovoljno toplote za
    grejanje kue od 200 kvadratnih metara tokom cele zime, pa su stoga formule, osim vazdune
    crpke za direktno hlaenje motora, opremljene i radijatorom montiranim za vazduni tunel
    kroz koji prolazi oko 3 miliona litara vazduha u svakom minutu. Kako bi se u to je mogue
    veoj meri smanjilo trenje, formule su izuzetno glatke kako bi vazduh to lake proticao pored
    njih. Izbrazdane gume obinih automobila su iroke oko 20 santimetara, dok su glatke, tanke i
    mekane prednje gume formula iroke 30, a zadnje 40 santimetara. Meutim, dok su gume
    obinih automobila predviene da izdre izmeu 70 i 100 000 kilometara vonje, gume
    formule su predviene da traju oko 100 km, pa se stoga oko 60 guma promeni tokom jedne
    vonje od 800 km. Kompjuter u vozilu konstantno meri 200 razliitih parametara (kao to su
    na primer brzina, temperatura motora i broj obrtaja u minuti, brzina vetra, temperatura goriva
    i razliitih delova izduvnog sistema, pritisak u gumama, visina vozila iznad staze u 4 take,
    poloaj formule na stazi...) i izmerene podatke skladiti u svojoj memoriji, a istovremeno
    poseduje 72 kanala preko kojih moe slati podatke lanovima tima koji su u pitstopu. Formula
    poseduje tri pneumatika deka integrisana u asiji koji omoguavaju da se povezivanjem sa
    izvorom azota pod pritiskom, gume napumpaju u pitstopu za deli sekunde. Motor formule
    poseduje 2-3 puta veu konjsku snagu (oko 900 konjskih snaga) od motora automobila
    visokih performansi, radi pri brzini od oko 15000 obrtaja u minuti, a poseduje 6 stepena
    prenosa brzina, kao i dugake i lagane klipove sa kratkim zamahom.

    - Zato trkaki automobili ne koriste obian vazduh za pumpanje guma?

    Mnogi timovi trkakih automobila koriste u gumama azot umesto vazduha, jer se azot
    u znatno manjoj meri skuplja i iri prilikom malih promena temperature i pritiska nego to je
    to sluaj sa obinim vazduhom. U najveem broju sluajeva, promena pritiska od samo
    etvrtine Paskala (atmosferski pritisak je jednak 101 325 Paskala) je dovoljna da se odrazi na
    promene u upravljanju vozilom, pogotovo ukoliko se ono kree velikim brzinama, kao to je
    to sluaj sa trkakim automobilima. Poto se temperatura podloge i gume menjaju tokom trke,
    male promene pritiska u gumi mogu uticati na vunu snagu i manipulisanje vozilom, pa stoga
    vozilu, odnosno gumama pogodi temperaturska postojanost azota. Pritisak azota je znatno
    stabilniji od vazdunog pritiska, jer vazduh obino sadri i odreenu koliinu vode u
    zavisnosti od vlanosti vazduha na dan trke, a upravo je voda uzrok ove nestabilnosti brzine
    irenja i skupljanja vazduha pri promenama temperature, odnosno pritiska. Korienje azota
    za pumpanje guma omoguava doslednije upravljanje vozilom, jer kada se gume vozila ne bi
    pumpale sa azotom ve sa okolnim vazduhom, postojala bi, izmeu ostalog i velika razlika u
    manipulisanju vozilom na trci koja bi se odravala na vlanoj Floridi (ili Monaku, kao i bilo
    kom drugom primorskom mestu), ili na reliju Pariz-Dakar kada bi se u gume upumpavao suvi
    pustinjski vazduh.

    - Kada e se pojaviti letea kola?

    Verovatno ste nekada tokom zastoja na nekoj gradskoj raskrsnici razmiljali kako bi
    bilo fino da moete da podignete kola u vis i preskoite raskrsnicu. Ne samo to bismo ranije
    stigli na odredite, ve to bi i sam put bio atraktivniji. Danas postoji vie od 80 amerikih
    patenata na temu leteih automobila, a mnogi od ovih, osmiljenih automobila su stvarno
    poleteli. Jo 1917. godine se pojavio prvi letei automobil pod nazivom Autoplane koji je bio
    izraen od aluminijuma, imao je tri krila raspona 12,2 metara i 4-krilni propeler na zadnjem
    delu kola. Nakon Autoplane-a su se pojavili mnogi drugi letei automobili kao npr: Arrowbile
    (1937.) trotoka koji je leteo pomou propelera; Airphibian (1946.) koji je bio zapravo
    avion (max. 200 km/h) koji se mogao i voziti po putu (max. 80 km/h) poto bi mu se
    prethodno skinula krila, propeler i rep; ConvAirCar (1940.) kola sa dvoja vrata za koja su se
    mogli zakaiti nepohodni avionski delovi; Avrocar vozilo oblika leteeg tanjira koje je
    moglo i da leti; Aerocar (1970.) najpoznatiji letei automobil obloen ljuskom od staklenih
    vlakana. I danas u prodaji postoje mnogi letei automobili kao to je npr. SkyCar (osim njega,
    popularni su jo i SkyRider i CityHawk), koji ima 4 sedita, pokree ga 8 rotirajuih motora sa
    zajednikom snagom od 720 konjskih snaga, dizajniran je da slee i uzlee vertikalno, moe
    da dostigne brzinu leta od 644 km/h, ima domet od 1449 km, a kao gorivo se mogu koristiti
    benzin, dizel, alkohol, kerozin ili propan. Kako bi se uinio bezbednim za obian drumski
    saobraaj, SkyCar je u potpunosti kontrolisan posredstvom GPS prijemnika koji je u stalnoj
    vezi sa satelitima. Ipak, dananja cena SkyCar-a iznosi oko milion dolara, premda e sa
    poetkom masovne proizvodnje, njegova cena pasti na $60000.

    - Da li automobili mogu da rade na vazduh?

    Poto benzin kao gorivo za pokretanje automobila postaje sve skuplji (jer se
    planetarne zalihe nafte iz koje se on dobija sve vie smanjuju), a i poto se njegovim
    sagorevanjem u atmosferi formiraju mnogi tetni gasovi, sve vie se vre istraivanja na
    alternativnim izvorima energije u automobilima, pa su tako 2000. godine prva dva tipa
    hibridnih automobila poela da se voze planetarnim putevima, dok se oekuje da e se za
    nekoliko godina pojaviti na putevima i prvi automobili koji e se napajati gorivnim elijama.
    Takoe, ve za par godina bismo lako mogli da vidimo na ulicama i prve automobile koji e
    raditi na vazduh, a najverovatnije e to biti e.Volution, kola na kojima rade radnici kompanije
    Zero Pollution Motors iz Brinjola u Francuskoj. Meksika vlada je ve potpisala ugovor o
    kupovini 40 000 modela ovog automobila kako bi zamenila benzinske i dizel taksije u veoma
    zagaenom Meksiko Sitiju. Ipak, i ova kola zahtevaju elektrinu energiju kako bi
    kompresovala vazduh u rezervoaru, a ova energija se dobija sagorevanjem nekog fosilnog
    goriva. e.Volution pokree dvocilindrini motor na kompresovani vazduh. Kompresovani
    vazduh se skladiti u rezervoarima od ugljeninih ili staklenih vlakana pod pritiskom od 306
    kg/cm
    2
    . Vazduh se zatim putem vazdunog injektora uvodi u motor gde otie u malu komoru
    u kojoj se vazduh iri. Prilikom irenja, vazduh potiskuje klipove koji pokreu osovinu koja
    pokree tokove. Kompanija Zero Pollution Motors radi takoe i na hibridnoj verziji ovog
    automobila koja e kombinovati unutranje sagorevanja (kao kod obinih motora) sa
    pokretanjem na bazi kompresovanja i irenja vazduha. Promene u izvoru snabdevanja
    pokretakom energijom e se automatski smenjivati elektronskim putem. Tako, kada se kola
    kreu brzinom ispod 60 km/h, ona rade samo na vazduh, dok pri veim brzinama rade na
    gorivo, kao to je benzin, dizel ili prirodni gas. Rezervoari za vazduh u kolima su u stanju da
    uskladite oko 300 litara vazduha, to je dovoljno za pokretanje e.Volution-a tokom puta od
    240 km sa maksimalnom brzinom od 95 km/h. Kada nam se rezervoar sa vazduhom skoro
    isprazni, moemo ga napuniti na najblioj ne benzinskoj, ve vazdunoj pumpi. U obinom
    sluaju, potrebno nam je oko 4 sata da se u potpunosti napuni i kompresuje rezervoar sa
    vazduhom. Meutim, uz pomo vazdunih pumpi visokog pritiska, mogue je i samo za tri
    minuta napumpati rezervoar ovog automobila. Motoru je za rad neophodna i mala koliina
    ulja od oko 0,8 litara koju je potrebno obnavljati na svakih 50 000 km preenog puta.
    Automobil je opremljen sa automatskim prenosnicima, bie teak 700 kg, dugaak 3,81
    metar, a irok 1,71 metar. Jednu drugu verziju automobila na vazduh razvijaju naunici sa
    Univerziteta u Vaingtonu koristei se konceptom parne maine, osim to u njoj nema
    sagorevanja. Naime, naunici koriste teni azot kao propelant za prototip vazdunog
    automobila pod imenom LN2000. Motor ovog automobila sadri 5 komponenti: rezervoar
    izgraen od nerajueg elika kapaciteta 90 litara, komora sa razmenjivaem toplote, pumpa
    koja pokree teni azot iz rezervoara do komore sa razmenjivaem toplote, razmenjiva
    toplote koji zagreva teni azot do kljuanja i tako stvara gas pod visokim pritiskom, i sistem
    za irenje u okviru koga se gas azota visokog pritiska prevodi u korisnu energiju. Naime, teni
    azot koji se uva na temperaturi od 196
    o
    C, isparava pod dejstvom toplote koju mu predaje
    razmenjiva toplote koji predstavlja srce kriogenog motora LN2000-a, koji je dobio ovo svoje
    ime po veoma hladnoj temperaturi na kojoj se mora drati azot da bi se nalazio u tenom
    stanju. Vazduh koji se kree oko vozila, koristi se za zagrevanja azota do take kljuanja. Gas
    azota koji se formira, zauzima 700 puta veu zapeminu od tenog azota, a ovakav gas pod
    visokim pritiskom se dovodi do sistema za irenje, gde se sila kojom molekuli azota deluju na
    zidove suda prevodi u mehaniku silu, odnosno pokretanje klipova motora. Jedini gas koji
    izlazi iz motora je azot, a poto ovaj gas ve ini 78 % vazduha, onda on, naravno, nimalo ne
    remeti sastav nae atmosfere. Meutim, slino e.Volution automobilu, i LN2000 mora
    posedovati izvor elektrine energije kako bi sabijao vazduh, a ova elektrina energija se
    najlake dobija opet sagorevanjem nekog fosilnog goriva. Naunici iz Vaingtona su napravili
    prvi prototip ovog automobila uz pomo prerade Grumman-Olson Kubyan potanskog
    kamiona iz 1984. godine. Ovaj kamion poseduje radijalni petocilindrini motor koji radei na
    teni azot poseduje snagu ekvivalentnu 15 konjskih snaga. Uz to, poseduje i runi menja sa 5
    brzina, a ovo vozilo je danas u stanju da se kree maksimalnom brzinom od samo 35,4 km/h,
    ali poto e obini automobili pokretani tenim azotom biti laki od ovog kamiona, smatra se
    da e rezervoar od 227 litara dati mogunost ovakvom automobilu da odjednom (bez
    dodatnog punjenja rezervoara) pree put od 321,8 km.

    - Kako se neka vozila mogu voziti i pod vodom?

    Da bi bilo koji motor na sagorevanje funkcionisao i pod vodom, neophodno je da
    poseduje izvor vazduha, kao i sposobnost da oslobaa izduvne gasove. Ukoliko voda nije
    isuvie duboka (do jednog metra), izduvni gasovi e se lako izbacivati jer su i dalje pod
    pritiskom. Problem unosa vazduha se esto reava putem uvoenja disaljke (kao kod maski za
    ronjenje) pomou koje se motor moe zaroniti do dubine od 1-2 metra, a naravno pod
    uslovom da su motor i ostatak vozila otporni na vodu. Da bi se napravilo jedno vodo-otporno
    vozilo, neophodno je da svi elektrini ureaji, kao to su rezervoar sa gorivom, instrumenti,
    kontrolni kompjuteri motora, drugi motori (kao npr. oni za ventilatore, air condition sistem ili
    brisae), svetla, baterije itd. budu dobro zaptiveni i da poseduju ispravno regulisane izlazne i
    ulazne ventile (po mogustvu u nivou sa disaljkom). Takoe, sve komore ili pukotine koje se
    mogu napuniti vodom, moraju posedovati drenanu cev. Najvei broj podvodnih motora
    koristi dizel gorivo za sagorevanje, a razlog tome je to motori na dizel ne poseduju sveice i
    sistem za paljenje kao benzinski motori, a ove komponente motora je veoma teko zavariti jer
    rade na visokom naponu. Takoe, mnogi dizel motori koriste mehanike pumpe za ubacivanje
    goriva u motor, kao i mehanike prenosnike, te stoga u njima nema kontrolne elektronike
    motora koju je veoma teko vrsto prikovati.

    - Kako rade brisai na vetrobranu?

    Za razliku od prvih brisaa automobilskih stakala koji su se pokretali runo putem
    pomeranja poluge u kolima napred-nazad, dananji brisai odravaju ofer-ajbnu
    nezamagljenom koristei se elektrinom strujom iz kola. Osim na vetrobranima (ofer-
    ajbnama), brisai se koriste i na nekim automobilskim farovima, avionima, pa ak i na space
    shuttle-ovima. Brisai se pokreu pomou elektrinog motora i niza zupanika koje pokree
    po jedna mala ipka sa spiralnim navojima, tako da se sa pokretanjem ipke napred-nazad,
    okree zupanik na koji nalee spiralni navoj ipke. Ovaj sistem zupanika je, inae, u stanju
    da povea impuls motora 50 puta, a da pri tome smanji izlaznu brzinu motora za istih toliko
    50 puta. Izlaz zupanika je preko spoja povezan sa brisaima koji se pokreu napred-nazad. U
    sistemu motor/zupanici, nalazi se elektronsko kolo koje je u stanju da registruje kada su
    brisai sputeni. Ovo kolo proputa elektrinu energiju do zupanika sve dok se brisai ne
    spuste, kada kolo prekida dovod energije. Za izlaznu osovinu zupanika je zakaen mali
    jeziak koji se okree zajedno sa motorom brisaa. Ovaj jeziak je povezan sa dugakom
    polugom, tako da se sa okretanjem jezika, poluga pomera napred-nazad. Ova poluga je
    povezana sa jednom jo kraom polugom koja pobuuje na kretanje brisa na vozaevoj strani
    vetrobrana. Jo jedna poluga prenosi silu sa brisaa na vozaevoj strani na brisa sa
    suvozaeve strane vetrobrana. Brisai predstavljaju tanke gumene trake koje imaju za cilj da
    sputaju vodu sa vetrobrana nadole. Najvei broj automobila poseduje po dva brisaa, premda
    npr. Mercedesovi automobili poseduju samo jedan brisa. Veina brisaa se moe podesiti da
    brie prozor sporo ili brzo, ali neki automobili poseduju i vie od 10 razliitih brzina rada
    brisaa. Naime, kada je brzina prespora u odnosu na kiu, na vetrobranu e biti previe kinih
    kapi, a kada je brzina brisanja prebrza, tada e brisai prolaziti preko jo suvog vetrobrana, pa
    e kripati. Naravno, i brzina automobila je vaan faktor, jer e sa poveanjem njegove
    brzine, vie kinih kapi padati na vetrobran, to ne vai i za krov automobila.

    - Kako se neki brisai sami pokrenu kada pone da pada kia?

    Proizvoai automobila su u prolosti teili ili da eliminiu brisae sa vetrobrana ili da
    automatski kontroliu njihovu brzinu brisanja. Neki od ranijih pokuaja su ukljuivali
    detektovanje vibracija prouzrokovanih padanjem pojedinanih kapi kie na staklo, specijalne
    prevlake stakala koje nisu dozvoljavale kapima da se dugo zadre na povrini stakla ili ak i
    ultrazvuno vibriranje vetrobrana radi razbijanja kinih kapi na manje delove koji bi se slivali
    nadole ili postali isuvie mali da bi se svetlost znaajno prelamala na njima. Ipak, svi ovi
    sistemi su bili suoeni sa nizom potekoa, pa nikada nisu postali preterano zastupljeni na
    tritu automobila. Ipak, najnoviji tip brisaa koji se aktiviraju im pone da pada kie,
    pojavio se na tritu, a jedan od njih je napravljen od strane TRW Inc. Ovaj model koristi
    optike senzore radi detektovanja vlage na vetrobranu. Senzor je montiran tako da je u
    kontaktu sa unutranjim staklom vetrobrana, blizu centralnog ogledala u kolima. On emituje
    infracrvenu svetlost ka vetrobranu pod uglom od 45
    o
    u odnosu na nju. Ukoliko je staklo suvo,
    najvei deo svetlosti e se reflektovati od stakla nazad ka senzoru. Meutim, kada se vodene
    kapi nalaze na vetrobranu, one e rasipati svetlost u razliitim pravcima, a to je vlanije
    staklo, to e se manje svetlosti odbijati nazad ka senzoru. Elektronska kola (hardware) i
    software u senzoru aktiviraju brisae kada koliina svetlosti koja se vraa ka senzoru padne
    ispod unapred odreenog nivoa. Software senzora podeava brzinu rada brisaa u zavisnosti
    od toga koliko se vlage ponovo pojavi na staklu nakon svakog obrisa. Ovaj, TRW sistem se
    nalazi na mnogim automobilima proizvedenim od strane kompanije General Motors,
    ukljuujui i sve modele Kadilaka.

    - Kako rade vazdune torbe u kolima?

    Na prednjem delu automobila postoje senzori koji su u stanju da detektuju sudar i
    poalju elektrini signal kanisteru koji sadri oko 130 grama natrijum azida (NaN
    3
    ). Elektrini
    signal detonira malu koliinu zapaljivog jedinjenja, a toplota dobijena iz njenog paljenja se
    koristi za razlaganje natrijum azida na atome natrijuma i molekule azota. Ovako formirani gas
    azota u vremenskom intervalu od 0,03 sekunde nakon sudara dostie zapreminu od oko 67
    litara, to je dovoljno da napumpa vazdunu kesu koja prihvata kinetiku energiju vozaa u
    pravcu kretanja automobila, dobijenu pod dejstvom inercije nakon naglog zaustavljanja
    automobila. Dobijeni natrijum je vrlo reaktivan metal, koji se veoma brzo vezuje za molekule
    vode gradei jaku bazu natrijum hidroksid, pa da bi se izbegla ova reakcija, poetna koliina
    natrijum azida se mea sa odreenim hemijskim jedinjenjima koji mogu da reaguju sa
    natrijumom gradei manje toksino jedinjenje.

    - Za ta se sve koristi kompjuter u kolima?

    Svi moderni automobili koji se danas proizvode sadre barem po jedan kompjuter, koji
    slui za kontrolu emisije motora i njegovo podeavanje kako bi se to je mogue vie smanjile
    emisije gasova. Ovaj kompjuter prima informacije od nekoliko razliitih senzora, a to su:
    senzor za kiseonik, senzori za temperaturu i pritisak vazduha, senzor za temperaturu motora,
    senzor za pocizioniranje auspuha, kao i senzor na mehanike udarce. Uz pomo informacija
    sa ovih senzora, kompjuter je u stanju da kontrolie razne stvari kao to su: gorivne trcaljke,
    sveice i brzina kretanja, a sve u svrhu dobijanja najboljeg i nejefikasnijeg mogueg
    performansa pri to je mogue manjim motornim emisijama. Kompjuter je u stanju da primeti
    kada se neto pokvarilo i da o tome obavesti vozaa preko Check Engine lampice. Auto-
    mehaniar se moe koristiti dijagnostikom ifrom sa kompjutera kako bi bre ustanovio i
    opravio kvar. U zavisnosti od tipa automobila, mogu biti ugraeni razni dodatni kompjuteri,
    kao to je npr. kompjuter koji kontrolie automatski prenos brzine. Takoe, kompjuter moe
    oitavati brzinu tokova i usklaivati je sa kontrolom konica, pa tako i prilagoavati brzinu
    putu. Mnogi sistemi vazdunih torbi poseduju svoje sopstvene kompjutere, a i sigurnosni
    sistem moe posedovati kompjuter koji reaguje na poseban otporniki ili mikroprocesorski
    klju za paljenje motora. Sistemi ureaja za klimatizaciju esto poseduju kompjuter, a neki
    automobili poseduju kompjutere koji pamte i podeavaju poloaje sedita i orijentacije
    retrovizora za razliite vozae na istim kolima. Takoe, svi radio i CD plejeri sa digitalnim
    displejom sadre sopstveni kompjuter, a i kontrolni sistem krstarenja koristi kompjuter.

    - Kako rade kola na struju?

    Kola koja za funkcionisanje koriste elektrinu struju sadre elektrini motor koji
    snabdeva tokove energijom, kao i baterije koje snabdevaju motor. Trenutno su na naoj
    planeti znatno zastupljeniji hibridni automobili koji osim elektrinog motora sa baterijama,
    sadre i motor na benzin, koji slui da pokree generator koji puni baterije. Elektrini motor je
    veoma mali, snage od 10 do 20 konjskih snaga, a dizajniran je za kretanje pri samo jednoj
    brzini kako bi postigao maksimalnu efikasnost. Njegova uloga je da savlauje otpor podloge i
    otpor vazduha, kao i da napaja energijom dodatne automobilske ureaje kao npr. alternator,
    pumpu za benzin i air condition sistem. Razlog zato automobili poseduju motore od 100-200
    konjskih snaga je u tome to je ovako velika dodatna snaga potrebna samo tokom poetnog
    ubrzavanja, kao i prilikom penjanja uz brdo. Zapravo, samo tokom 1 % automobilskog
    putovanja se koristi maksimalna snaga motora, dok je za savlaivanje otpora podloge i
    vazduha sasvim dovoljan elektrini motor male snage. Tokom ubrzavanja, baterije dopunjuju
    motor svojom energijom, a kada se automobil usporava ili kada miruje, baterije se ponovo
    pune. Najvei problem starijih modela hibridnih automobila je njihova velika teina, jer ona
    moraju da nose elektrini motor, generator, benzinski motor, kao i baterije. U novije vreme,
    izraeni su i znatno laki modeli hibridnih automobila koji koriste vei elektrini motor i na
    njega prikljuen benzinski motor, koji daje dodatnu snagu motoru prilikom ubrzavanja.
    Oslanjajui se vie na korienje elektrine struje, a manje na korienje sagorevanja goriva,
    moderni hinridni automobili postiu veu efikasnost goriva, kao i manju emisiju toksinih
    gasova.

    - ta su to katalitiki konverteri?

    Izduvni gasovi automobilskih motora sadre nekoliko gasova koji zagauju ivotnu
    sredinu, kao to su: ugljen monoksid koji nastaje usled nepotpunog sagorevanja goriva (tj.
    usled neispunjavanja zahteva za brzom i dovoljno dostupnom koliinom kiseonika koja bi
    izreagovala sa svim ugljenikom iz goriva); oksidi azota koji nastaju u uslovima visokog
    pritiska i temperature unutar cilindra; nesagoreli ugljovodonici; i oksidi sumpora (sumpor se
    nalazi u gorivu kao neistoa). Tokom toplih letnjih dana ovi gasovi se mogu primetiti u
    obliku smoga ili ozona blizu nivoa Zemljinog tla. Naime, azotovi oksidi i ugljovodonici se
    meaju sa vazduhom stvarajui smog, a pod dejstvom ultraljubiastog zraenja sa Sunca,
    oksidi azota otputaju jedan atom kiseonika koji reaguje sa molekularnim dvoatomskim
    kiseonikom iz vazduha stvarajui ozon (O
    3
    ) na niskim nadmorskim visinama. Katalitiki
    konverter predstavlja ureaj koji koristi odreeni katalizator radi ubrzavanja procesa reakcije
    kiseonika sa gorivom te tako dovodi do efikasnijeg prevoenja tetnih gasova u nekodljive
    supstance. Katalizator (tj. najee platina ili paladijum, premda se pokazuju kao perspektivni
    i katalizatori na bazi kobalta) se oblae oko keramikog saa ili ploica i ovakva pakovanja se
    kae za izduvnu cev izmeu motora i auspuha (priguivaa). Katalizator poveava efikasnost
    procesa prevoenja ugljen monoksida u ugljen dioksid, prevodi nesagorele ugljovodonike u
    ugljen dioksid i vodu, kao i azotove okside u azot i kiseonik, pa na ovaj nain doprinosi
    zdravijoj ivotnoj sredini.

    - emu slui termostat u kolima?

    Svi automobili koji za hlaenje motora koriste tenosti sadre i termostat, mali ureaj
    prenika oko 5 cm, koji se nalazi izmeu motora i grejaa. Uloga termostata je da spreava
    protok supstance za hlaenje do grejaa pre nego to se motor dovoljno zagreje. Kada motor
    dostigne svoju radnu temperaturu od oko 95
    o
    C, termostat se otvara. Doputajui motoru da se
    to je mogue bre zagreje, termostat redukuje troenje, depoziciju i emisije motora. Ako
    razmontirate automobil i uspete da prepoznate njegov termostat, moete ga ubaciti u kljualu
    vodu i posmatrati kako se njegov ventil polako proiruje sa zagrevanjem. Tajna
    funkcionisanja termostata lei u malom cilindru lociranom u delu termostata na strani motora.
    Cilindar je napunjen voskom koji poinje da se topi na oko 180
    o
    C. tapi povezan sa
    ventilom pritiska ovaj vosak. Kada vosak pone da se topi, izmeu ostalog se i iri i pritiska
    tapi ka spoljanjosti cilindra, te tako otvara ventil. Ista ova tehnika se koristi i kod
    automatskih ventilacionih sistema staklenih bati i staklenih krovova, samo to se tada koristi
    vosak koji se topi na niim temperaturama.

    - Zato se zimi kola teko pale?

    Postoje tri osnovna razloga zato se automobili tee pale po hladnom vremenu. Pre
    svega, benzin, kao i sve druge tenosti, znatno manje isparava na nioj temperaturi. Sipajte
    malo vode na osunani trotoar i sigurno ete primetiti kako voda u tom sluaju bre isparava
    nego da ste je prosuli na trotoar u hladu. Kada je napolju prilino hladno, benzin isparava u
    znatno manjoj meri pa se tee pali (benzin mora da isparava da bi se zapalio). Moda ste
    nekada tokom zimskih dana primetili ljude kako prskaju etar u motore automobila. Naime,
    etar bolje isparava od benzina po hladnom vremenu pa se njegovim prisustvom inicira
    paljenje smee goriva i vazduha. Takoe, ulje postaje gue i vre sa sniavanjem
    temperature. Kao to sirup ili med postanu gui kada stoje u friideru, ista stvar se deava i
    sa uljem. Stoga, kada pokuavate da upalite hladna kola, motor mora da pogura hladno i
    viskozno ulje koje znatno oteava poetak obrtanja motora. U prilino hladnim predelima,
    ljudi koriste sintetika motorna ulja koja ostaju tena i na izuzetno niskim temperaturama. Uz
    sve ovo, i baterije esto mogu predstavljati uzrok tekog paljenja hladnog motora. Naime,
    baterije predstavljaju kantu ispunjenu hemikalijama koje stvaraju elektrone, a po hladnom
    vremenu hemijske reakcije u unutranjosti baterije se odigravaju znatno sporije nego po
    toplom vremenu, pa baterije stvaraju slabiju elektrinu struju. Iz ovih razloga se automobili
    tokom hladnih dana dre u toplijim garaama ili se u njih stavljaju blok grejai koji se
    ukljuuju u struju i odravaju motor dovoljno toplim.

    - Kako neki automobili imaju plava svetla?

    Automobili sa farovima koji emituju plavu ili zelenu svetlost jo uvek nisu esta
    pojava iako ovakvi farovi stvaraju mnogo jau svetlost od obinih farova, a da pri tome
    koriste znatno manju koliinu energije. Najvei broj automobila dananjice poseduje farove u
    vidu halogenih ili nekih drugih gasnih lampi. U ovim farovima se nalazi para nekog
    plemenitog gasa, iji se atomi pobuuju na emitovanje svetlosti putem toplote. Ipak, plaviasti
    farovi koriste tehniku visokoenergetskog pranjenja pare natrijuma ili ive pod visokim
    pritiskom, a ovakve lampe se ve ponegde koriste kao ulina ili stadionska osvetljenja. Iako
    lampe na bazi pranjenja para ive ili natrijuma stvaraju vidljivu svetlost na slian nain kao i
    fluorescentne lampe (osim to je rastojanje izmeu elektroda znatno krae i svetlost se
    proizvodi direktno tako da nema potrebe za fosfornom oblogom), njihova efikasnost je
    dvostruko vea od efikasnosti uobiajenih fluorescentnih lampi. Pored halogenih i gasnih
    farova koji su za sada najzastupljeniji na tritu automobila, postoje i druge tehnologije koje
    koriste razliite vrste elektrine struje ili svetlosti za pobuivanje atoma u unutranjosti fara.
    Za sada postoji samo jedna mana plavih farova, a to je neto due vreme potrebno za paljenje
    (tzv. start-up vreme kao kod fluorescentnih lampi koje se ne upale istog trenutka kada
    dovedemo napon na njene elektrode). Ipak, mala koliina gasa ksenona u funkciji specijalnog
    regulatora lako reava ovaj problem.

    - Zato su levi i desni retrovizor na kolima razliiti?

    Na retrovizorima sa desne, suvozaeve strane automobila, esto je napisana poruka da
    su objekti posmatrani na njemu blii kolima nego to izgleda da jesu. Tokom osamdesetih
    godina 20. veka, proizvoai automobila su poeli da uvode ogledala razliitih oblika, ravna
    za levi, a zakrivljena (konveksna) za desni retrovizor. Naime, reflektujua povrina
    spoljanjeg ogledala koje se vozau nalazi sa njegove leve strane je najee ravna tako da se
    predeo iza automobila u retrovizoru ogleda to realnije. S druge strane, reflektujua povrina
    spoljnog ogledala koje se nalazi sa desne strane automobila je blago zakrivljena, tako da
    slino kao kada se ogledamo na ispupenoj strani kaike, posmatrani predmeti izgledaju malo
    ui i krai nego to stvarno jesu, pa nam stoga i izgledaju dalje nego to stvarno jesu. Naime,
    kada bismo hteli da i desno ogledalo na kolima prua podjednako dobar vidik vozau kao i
    levo ogledalo, tada bismo morali ili da ga nainimo veim od levog (jer se desno ogledalo
    nalazi dalje vozau od njegovog levog ogledala) ili da ga nekako nateramo da malo sabije
    odraz predela ispred sebe kako bi se vozau pruio podjednako dobar pregled desne pozadine
    automobila, a upravo ova druga kombinacija se postie primenom konveksnih desnih
    retrovizora. Razlog uvoenja zakrivljenih desnih retrovizora je i u tome to se pomou njih
    znatno bolje vidi onaj deo pozadine automobila sa njegove desne strane, koji je praktino
    nevidljiv pomou glavnog, sredinjeg ogledala, kao i pomou desnog retrovizora u sluaju
    kada je povrina njegovog ogledala ravna. Naime, spoljna (dalja od nas) iskrivljena strana ove
    ogledalske povrine se postavlja tako da je tano usmerena ka ovom esto nevidljivom
    predelu pored i iza automobila, a da reflektovanu svetlost alje ka naim oima.

    - Kako se na nekim ogledalima u kolima mogu eliminisati zaslepljujui
    bljeskovi?

    Kada nou stojite naspram obinog prozora u kui sa upaljenim svetlima, verovatno
    moete videti va odraz na prozoru. Ogledala u kolima koja poseduju posebnu regulaciju
    svetlosnih bljeskova koriste se istim ovim principom. Naime, povrina ogledala nije potpuno
    ravna, ve je prednja povrina stakla pod odreenim uglom u odnosu na zadnju (ogledalsku)
    povrinu. Tako, kada pogledate u ovo ogledalo bez njegovog rama, ono e biti klinastog
    oblika sa debljim krajem na vrhu. Kada se ogledalo prebaci u tzv. glare resistant mod, zadnja
    povrina ogledala postaje usmerena ka tamnijem krovu automobila, tako da ne vidimo odraz
    slike. Ipak, ono to vidimo predstavlja sliku koja je reflektovana sa prednje povrine ogledala,
    a ova slika je znatno manje svetla od potpuno reflektovane slike, pa nam po veoma sunanom
    vremenu nee zaslepiti oi svojim bljeskom. Da biste dokazali mehanizam ovog procesa,
    probajte jedne noi da sedei u kolima, usmerite svetlost iz baterijske lampe ka krovu
    automobila (ponekad je mogue i ka podu) i potpuno reflektovana slika e prekriti refleksiju
    sa prednje povrine tako da ete moi da vidite krov na ogledalu.

    - Zato su prozori na automobilima manje lomljivi od prozora na kui?

    Sigurnosno staklo je neto kroz ta esto gledamo kada se vozimo u nekom
    prevoznom sredstvu ili kada se nalazimo u nekoj javnoj zgradi. U automobilima se koriste dva
    tipa sigurnosnog stakla: lisnato (laminirano) i odgrevano. Proizvoai automobila su 1927.
    godine proizveli prvo lisnato sigurnosno staklo za pravljenje vetrobrana. Ovakvo staklo se
    sastoji iz dva sloja stakla izmeu kojih se nalazi tanki sloj elastinog i prozirnog filma
    polimera polivinil butirala (PVB), koji prua dodatnu jainu na savijanje celom prozoru. Uz
    blagu elastinost, lisnato sigurnosno staklo smanjuje prenos zvukova visokih frekvencija i
    blokira 97 % ultraljubiastih talasa sa Sunca, a koristi se jo i u: termometrima, staklenim
    batama, pregradama kancelarija i tu kabinama. Odgrevano sigurnosno staklo je obino pare
    stakla koje je prolo kroz proces odgrevanja, odnosno dranja na temperaturi koja se naalzi
    ispod temperature kristalizacije stakla, a na kojoj se deavaju strukturne transformacije u
    staklu pri emu staklo prelazi iz neravnotenog u metastabilno energetsko stanje (tzv.
    strukturna relaksacija), a pri emu dolazi do ovravanja stakla, poveavanja njegovog
    modula elastinosti, otpornosti na habanje, sposobnosti viskoznog teenja itd. Proces
    odgrevanja poveava jainu stakla za 5 do 10 puta. Kada se ovakvo staklo ipak polomi, ono se
    ne razbija na otre, zupaste parie kao obino staklo, ve biva razbijeno na male ljunkaste
    parie bez otrih ivica.

    - Zato se helijumom napunjen balon u kolima ponaa tako neobino?

    Ako ste nekada videli balon vezan za menja brzina automobila ili za bilo koji drugi
    deo njegove unutranjost, verovatno ste primetili da se sa pokretanjem automobila balon
    pomera napred, a ne unazad, a i prilikom skretanja automobila, balon se naginje na stranu ka
    kojoj skreu kola. S obzirom na ovako neobino ponaanje jednog balona, moete zakljuiti
    da je on napunjen nekim gasom koji je laki od vazduha (najverovatnije helijumom) pa kao
    takav predstavlja i najrei predmet na automobilu, pa i u najmanjoj meri odgovara na
    primenjenu silu, to kao posledicu ima ovako naizgled neobino ponaanje. Naime, kada se
    kola pokrenu unapred, inercija (koja je srazmerna masi) pokuava da sprei ubrzavanje tela,
    jer kao to znamo telo koje miruje i tei da ostane u stanju mirovanja, a i telo koje se kree
    konstantnom brzinom tei da nastavi da se kree istom brzinom. Vazduh u kolima podlee
    istom procesu ubrzavanja kao i sama kola i vi u njima. Poto mi i vazduh teimo da ostanemo
    u stanju mirovanja, kola moraju da nas guraju unapred kako bi nas ubrzali. Kako nas kola
    guraju unapred, i mi (saglasno Njutnovom zakonu akcije i reakcije) guramo sedite unazad sa
    istom silom. S druge strane, vazduh iz prednjeg dela automobila ne poseduje u svojoj okolini
    nita to bi ga poguralo unapred osim vazduha iza sebe, pa stoga ovaj vazduh tei da sabije
    vazduh iz zadnjeg dela kola, to kao rezultat dovodi do blagog pomeranja vazduha ka
    zadnjem delu automobila, odnosno da poveanja vazdunog pritiska u zadnjim delovima
    automobila u odnosu na njegov prednji deo. Poto je helijum izuzetno lagan, gustina balona je
    znatno manja od gustine okolnog vazduha. Kada kola ponu da se ubrzavaju unapred, inercija
    uzrokuje pomeranje vazduha unazad, a skoro besteinski, pa stoga i skoro bezinercijalni
    helijumski balon se pomera unapred kako bi ostavio vie mesta za vazduh koji struji unazad.
    Takoe, nastali poveani pritisak vazduha u zadnjem delu automobila dodatno potiskuje balon
    ka prednjem delu automobila. Kada kola prestanu da se ubrzavaju i kada dostignu odreenu
    stalnu brzinu kretanja, vazduni pritisak u prednjem i zadnjem delu automobila se
    izjednaava, a kao posledica toga, balon prestaje da se potiskuje unapred, pa se stoga vraa u
    svoj normalni poloaj. Prilikom usporavanja automobila, balon se naravno pomera unazad, jer
    opet kao posledica inercije, vazduh se pomera unapred, to stvara sada povieni pritisak u
    prednjem delu automobila, a to uzrokuje pomeranje balona unazad. Takoe, kada biste
    probali da ubrzavate au piva, primetili biste isti efekat - laganiji mehurii pene bi se
    pomerali unapred tokom ubrzavanja, a unazad tokom usporavanja ae, a sve to kao to smo
    ve rekli, kao posledica zavisnosti inercije tela od njegove mase.

    - Kako rade daljinski kljuevi za kola?

    Daljinski klju za kola, kao i daljinski klju od garae predstavljaju dva privezka koji
    sve vie zamenjuju tradicionalne kljueve. Oba ova daljinska kljua su radio predajnici koji
    komuniciraju sa radio prijemnikom u kolima ili na mehanizmu garae. Pedesetih godina 20.
    veka, daljinski otvarai garae su koristili signal na tano odreenoj frekvenciji, pa smo mogli
    vozei se u kolima, da otvaramo garae u prolazu. Sedamdesetih godina, daljinski otvarai
    garae su poeli da poseduju 8 dodatnih prekidaa (tj. samo 256 kombinacija) ijim se
    podeavanjem ifrirala poruka. Ipak, kontrolni ipovi u dananjim daljinskim kljuevima kola
    koriste tzv. hopping (ili rolling) kod kako bi korisnicima pruili sigurnost da ne moe bilo ko
    sa drugim daljinskim kljuem da otvori vrata njihovog automobila. Naime, predajnik
    kontrolnog ipa poseduje memoriju u kojoj su sadrani 40-bitni kodovi (odnosno digitalni
    brojevi sa 40 cifara koji poseduju 2
    10
    , tj. oko trilion kombinacija, pa je stoga verovatnoa da
    daljinski klju otvori neka druga kola jednaka 1: trilion). Kada pritisnemo dugme na kljuu,
    predajnik emituje 40-bitni kod zajedno sa funkcijskim kodom koji kae ipu u kolima ta
    treba da uradi (zakljua ili otkljua vrata, otvori gepek). Prijemnik kontrolnog ipa u
    kolima takoe poseduje memoriju sa istim 40-bitnim kodovima i ukoliko primi neki od ovih
    40-bitnih kodova, onda inicira nareenu funkciju, dok u suprotnom ne reaguje. Osim ovoga, i
    predajnik i prijemnik koriste isti generator pseudo-sluajnih brojeva. Kada predajnik poalje
    40-bitni kod, generator pseudo-sluajnih brojeva bira novi kod koji zatim postavlja u
    memoriju umesto poslatog koda. Na ovaj nain se nijedan kod ne koristi dva puta, pa je time
    onemogueno otkrivanje koda pomou radio skenera. S druge strane, kada prijemnik primi
    ispravan kod (koji ve postoji u njegovoj memoriji), on koristi isti generator pseudo-sluajnih
    brojeva (istu matematiku funkciju sa istim ulaznim podatkom) kao i predajnik da bi popunio
    upranjeno mesto u memoriji, pa tako predajnik i prijemnik ostaju sinhronizovani. Meutim,
    ako se nalazimo vie od nekoliko stotina metara od naih kola i pritisnemo dugme na kljuu,
    predajnik i prijemnik prestaju da budu sinhronizovani. Meutim, prijemnik reava ovaj
    problem tako to prihvata bilo koji od narednih 256 moguih ispravnih kodova u sekvenci
    pseudo-sluajnih brojeva. Ako 256 puta pritsnete dugme dok ste udaljeni od vaih kola, sve e
    biti u redu, ali ukoliko pritisnete dugme i 257. put, prijemnik e ignorisati sve naredne signale
    sa predajnika (doi e do potpune desinhronizacije) i jednostavno vie nee funkcionisati.
    Ipak, veina automobila poseduje odreeni nain resinhronizacije. Najee je potrebno
    okrenuti klju za paljenje automobila 8 puta za manje od 10 sekundi, ime se sigurnosnom
    sistemu signalizira da aktivira programirajui mod. Zatim, pritiskamo dugme na svim
    predajnicima (najee je 4 maksimum) koje elimo da kola prepoznaju i zatim izvuemo
    klju za paljenje.

    - Kako neki semafori snimaju kada automobil proe na crveno?

    Sve je vie gradova na planeti u kojima su semafori povezani sa tzv. red-light
    kamerama, koje su u stanju da naprave video snimak prolaska automobila kroz raskrsnicu
    uprkos signaliziranom crvenom svetlu na semaforu, a sastoje se iz: po jedne ili nekoliko
    kamera, po jednog ili vie prekidaa, kao i po jednog kompjutera. Najee se postavlja po
    jedna kamera na svakom od etiri ugla raskrsnice, na preagama visokim nekoliko metara.
    Kamere su usmerene tako da mogu fotografisati kola u trenutku prolaska kroz raskrsnicu.
    Najea tehnologija koja stoji iza prekidaa koji aktivira paljenje kamere je indukciona petlja
    (niz namotaja ice) koja se nalazi na putu ispod sloja asfalta i koja je u vezi sa kompjuterom u
    stanju da na osnovu promene u sopstvenom magnetnom polju (to menja induktivnost petlje)
    detektuje prisustvo kola na putu iznad nje. Jedan od modernijih mehanizama za
    prepoznavanje prolaska automobila kroz raskrsnicu predstavlja primena video petlje. U ovom
    sistemu, kompjuter analizira video snimak raskrsnice i na osnovu odreenih promeni na
    slikama sa video snimka, u stanju je da prepozna kada su kola prola kroz crveno. Takoe,
    radari, laseri, kao i senzori sa vazdunim tubama se esto koriste u svrhu detektovanja
    nedozvoljenog prolaska automobila kroz raskrsnicu. Kompjuter je povezan sa kamerom,
    prekidaem i elektrinim kolom samoga semafora. Prolazak automobila kroz crveno svetlo
    aktivira prekida, na ta kompjuter uzima dve slike. Prva slika pokazuje kola na uglu
    raskrsnice, dok se na drugoj slici vide kola na sredini raskrsnice. U nekim zemljama se kazna
    za ovakav prekraj naplauje vlasniku automobila, pa tada kamere najee snimaju kola
    otpozadi kako bi se jasno video njihov registarski broj, dok se u nekim zemljama kazna
    naplauje vozau koji je proao kroz crveno, a tada se kamera postavlja ispred vozila kako bi
    se na slici prepoznalo lice vozaa.

    - Kako neki semafori menjaju svetla kada im prilazi automobil?

    Veina semafora ne poseduje nikakve vrste detektora. U velikim gradovima, semafori
    najee rade na vreme, jer je u svako doba dana guva u saobraaju. Meutim, u
    predgraima i seoskim raskrsnicama, semafori sa detektorima su esta pojava. Oni mogu
    primetiti kada im kola prilaze, kada je guva ispred semafora (radi kontrole duine svetla) ili
    kada kola skreu na raskru (kako bi upalili streliastu lampicu). Premda postoji mnotvo
    patentiranih i primenjivanih tehnologija za detekciju automobila na semaforu (od lasera do
    gumenih creva napunjenih vazduhom), najei nain za detektovanje prisustva automobila u
    blizini semafora podrazumeva prisustvo indukcionog kalema ugraenog u asfalt sa povrine
    puta. Indukcioni kalem (provodna ica obmotana oko komada gvoa) detektuje promene
    induktivnosti, a osim njega u elektrinom kolu semafora postoji paralelno vezana sijalica i
    redno vezane baterija i prekida. U ovakvom kolu, sijalica se ponaa neobino. Kada
    zatvorimo prekida, sijalica jako zasvetli i zatim se njena svetlost postepeno gasi. Kada
    otvorimo prekida, sijalica zasvetli i brzo se ugasi. Razlog ovom neobinom ponaanju
    sijalice je prisustvo kalema. Kada struja pone da tee kroz kalem, stvara se magnetno polje, a
    sa porastom ovog polja, kalem zaustavlja tok struje. Meutim, kada magnetno polje dostigne
    stalnu vrednost, struja moe normalno tei kroz namotaje ice. Kada se prekida otvori,
    magnetno polje oko kalema podrava tok struje neko vreme, nakon ega polje kolabira.
    Upravo ova struja odrava sijalicu upaljenom tokom odreenog vremena ak i kada je
    prekida otvoren. Induktivnost kalema zavisi od broja namotaja ice, kao i od materijala oko
    koga je ica obmotana. Pa sada zamislite da smo napravili rupu na putu i u nju ubacili jedan
    indukcioni kalem, za njega zakaili jedan induktometar i izmerili induktivnost kalema. Ako
    saekamo da neka kola stanu blizu naeg kalema, primetiemo da se induktivnost poveala
    usled prisustva velikog elinog tela u magnetnom polju kalema. Kola parkirana pored
    kalema ponaaju se kao deo gvozdene ploe kalema i stoga menjaju njegovu induktivnost.
    Semaforski senzor koristi indukcioni kalem ugraen u put na isti ovaj nain. Konstantno
    proverava induktivnost kalema i kada registruje njen porast, zna da su kola u blizini.

    - Koliko brzo bi trebalo da se kreu kola da bi za posmatraa u njima
    crveno svetlo na semaforu izgledalo kao zeleno?

    Boje prema kojima se ovako brzi automobil kree pomerae se ka veim
    frekvencijama (tj. manjim talasnim duinama) kao posledica Doplerovog pomaka, dok e se
    boje od kojih se kola udaljavaju pomerati ka niim frekvencijama (tj. veim talasnim
    duinama). Naime, u skladu sa tzv. Lorencovim relativistikim jednainama imamo da je:
    f

    =f
    c v
    c v
    / 1
    / 1

    . f

    predstavlja frekvenciju svetlosti koju registruju posmatrai koji se


    kreu ka izvoru brzinom v, a f predstavlja frekvenciju svetlosti za posmatraa koji je u stanju
    mirovanja u odnosu na svetlosni izvor. c je naravno, brzina svetlosti (oko 300 000 km/s). Ako
    uzmemo da frekvencija crvene svetlosti iznosi oko 4,5 10
    14
    Hz, a frekvencija zelene svetlosti
    oko 5,5 10
    14
    Hz, uz malo matematike moemo izraunati da e brzina v iznositi jednu petinu
    brzine svetlosti, to je isuvie velika brzina da bi se mogla postii uz pomo savremene
    tehnologije. Naime, jedan ovakav super-brzi automobil bi za samo 3/4 sekunde mogao da
    obie itavu Zemljinu kuglu.

    - ta znae znaci sa procentima na putu?

    Kada putujete ka nekoj planini, veoma esto moete primetiti trouglaste znake pored
    puta na kojima je oznaen nagib puta u procentima. Naime, ukoliko se nadmorska visina puta
    povea za sto metara na svakom kilometru njegove duine, tada e na oznaci za nagib puta
    biti ispisano 10 % (100/1000 = 0,1 tj. 10 %), to zapravo predstavlja tangens ugla koji put
    zaklapa sa nivoom mora. I sami moete izraunati procentualni nagib puta ukoliko izmerite
    razliku u visini neke dve take na putu i zatim je podelite sa rastojanjem izmeu te dve take.
    Ukoliko elite da procentualni nagib puta prevedete u lune stepene, dovoljno je da pomou
    raunara ili trigonometrijskih tablica izraunate arctn (arkus tangens) od procentualnog
    nagiba. Tako ete saznati da nagibu od 10 % (tj. 0,1) odgovara ugao od 5,7 lunih stepeni (
    o
    ).
    Jedan od razloga zato se na putevima primenjuje procentualno oznaavanje nagiba puta je u
    lakoi raunanja. Naime, ukoliko ste preli jednu milju po putu koji je nagnut nadole za 10 %,
    onda ete znati da ste za jednu desetinu milje pribliili nivou mora.

    - Kako policajci koriste laser za merenje brzine automobila?

    Laserski pitolji koje koriste policajci za merenje brzine automobila sadre pulsni
    diodni laser. Kada policajac okine obara, laser emituje kratak puls infracrvene svetlosti, koji
    se pomou soiva fokusira tako da putuje u veoma uskom snopu. Puls se reflektuje od kola u
    pokretu, a mali deo energije poetnog pulsa prima drugo soivo i fokusira u brzi i osetljivi
    detektor, kao to je npr. neka fotodioda, nakon ega elektronsko vremensko kolo meri vreme
    koje je prolo od ispaljivanja pulsa do njegovog ulaska u detektor. Mnoenjem ovog vremena
    sa brzinom svetlosti u vazduhu i deljenjem sa 2 (zbog preenog dvostrukog puta izmeu
    lasera i automobila) dobija se rastojanje od pitolja do automobila. U sledeoj polovini
    sekunde laserski sistem ponovi jo desetak opisanih merenja rastojanja do automobila, nakon
    ega kompjuter crta grafik rastojanja od detektora do automobila u funkciji vremena
    ispaljivanja laserskog pulsa, a gde naravno, nagib krive predstavlja brzinu kretanja
    automobila.

    - Kako policija meri brzinu automobila pomou radara?

    Uz pomo radara, policija koristi Doplerov efekat da bi izraunala kojom brzinom se
    kree automobil. Doplerov efekat je pojava porasta frekvencije emitovanog zvuka ili svetlosti
    od strane izvora koji se pribliava ka nama, i smanjenje frekvencije zvuka ili svetlosti kada se
    izvor udaljava od nas. Policajac ispaljuje zrak svetlosti poznate frekvencije (iz opsega radio
    talasa) na automobil u pokretu. Ako se automobil udaljava od svetlosnog izvora, prvi talasni
    breg koji udari u automobil e se reflektovati normalno. Kada drugi talasni breg dostigne
    kola, ona e biti neto dalja, pa e se stoga ovaj drugi reflektovani breg stii do prijemnika
    neto kasnije. Sa svakim sledeim reflektovanim bregom radio talasa, desie se ista pojava, a
    kao rezultat toga, antena pored policajca e primati reflektovani talas ija e talasna duina
    biti vea, a frekvencija manja od frekvencije odaslatog radarskog impulsa, srazmerno brzini
    udaljavanja automobila. Isto tako, ukoliko se automobil pribliava izvoru radarskog
    svetlosnog izvora, prvi talasni breg koji udari u automobil, reflektovae se normalno.
    Meutim, svaki sledei reflektovani talasni breg e stii do automobila kada on bude bio neto
    blie svetlosnom izvoru, to znai da e svetlosnim talasima trebati manje vremena da se
    odbiju od automobila i stignu do prijemne antene. Kao rezultat toga, talasna duina
    primljenog svetlosnog signala e biti manja od talasne duine emitovanog signala, a isto tako
    e i frekvencija primljenog signala biti vea od frekvencije emitovanog signala, pa e
    kompjuter, koji se nalazi u sklopu opreme, moi da na osnovu zavisnosti promene frekvencije
    od brzine pribliavanja ili udaljavanja izvora izrauna brzinu kretanja automobila u odnosu na
    policajca koji dri radar.

    - Kako policajci odreuju nivo alkohola u krvi vozaa?

    Alkohol se ne vari u elucu, niti se hemijski menja u krvi. Poto krv prolazi kroz
    plua, odreena koliina alkohola prolazi kroz plune alveole u vazduh, to je posledica
    visoke isparljivosti alkohola. Koncentracija alkohola u izdahu je proporcionalna koncentraciji
    alkohola u krvi i to sa odnosom 2100:1, to znai da e 2100 mililitara izdahnutog vazduha
    sadrati istu koliinu alkohola kao 1 mililitar krvi. Ameriko medicinsko udruenje smatra da
    nivo alkohola u krvi koji je vei od 0,05 promila (tj. 0,05 grama u 100 mililitara krvi) utie na
    vozake sposobnosti. Postoji nekoliko razliitih ureaja pomou kojih policajci testiraju
    vozae na alkohol. Tako, analizator daha koristi hemijsku reakciju pri kojoj alkohol menja
    boju, intoksilajzer koristi infracrveni spektroskop kako bi detektovao alkohol, dok alkosenzor
    detektuje hemijsku reakciju alkohola u gorivnoj eliji. U analizatoru daha, voza duva vazduh
    kroz tenu smeu sumporne kiseline, kalijum dihromata, srebro nitrata i vode. Sumporna
    kiselina izdvaja alkohol iz vazduha i odvlai ga u rastvor gde alkohol reaguje sa kalijum
    dihromatom stvarajui hrom sulfat, kalijum sulfat, siretnu kiselinu i vodu. Tokom ove
    reakcije, crvenkasto-narandasti dihromatni jon prelaze u zelene hromatne jone, a stepen
    promene boje direktno zavisi od koncentracije alkohola u vazduhu. Da bi se procenila tana
    koncentracija alkohola u izdahnutom vazduhu, reakciona smea se posredstvom proputanja
    elektrine struje poredi sa delom aparature u kome se nalazi neizreagovana smea. Svi atomi u
    molekulima stalno vibriraju oko meuatomskih veza, a frekvencije ovih vibracija su jednake
    frekvenciji elektromagnetnog zraenja koje pri tome emituju i karakteristine su za svaki tip
    veze. Alkohol koji se stavlja u alkoholna pia je etanol (C
    2
    H
    6
    OH) i u njemu postoje C-C, C-
    H, C-O, kao i O-H veza gde svaka od ovih veza poseduje svoju karakteristinu vibracionu
    frekvenciju u infracrvenom delu spektra. Stoga, intoksilajzer poseduje lampu koja stvara
    kontinualni spektar infracrvenog zraenja koji se proputa kroz komoru sa izdahnutim
    vazduhom vozaa. Specijalni filter sa suprotne strane komore proputa samo zraenje onih
    talasnih duina koje postoje kod etanola, a proputena infracrvena svetlost pada na fotoeliju
    odakle se pretvara u elektrini puls. Elektrini puls se odvodi do mikroprocesora koji
    izraunava nivo alkohola u krvi vozaa u zavisnosti od apsorpcije emitovanog infracrvenog
    zraenja. Naime, ukoliko postoji alkohol u komori, on e apsorbovati jedan deo emitovanog
    zraenja i stoga e elektrini puls biti manji nego u sluaju kada nita ne stoji na putu
    svetlosti. Alkosenzori poseduju dve platinske elektrode izmeu kojih se nalazi porozni
    elektrolitiki materijal. Kada alkohol doe do gorivne elije, platina oksiduje alkohol iz
    vazduha stvarajui siretnu kiselinu, fotone i elektrone. Osloboeni elektroni se kreu kroz
    provodnu icu za koju je vezana platinska elektroda do ampermetra koji meri broj elektrona
    koji u jedinici vremena proe kroz njega, tj. jainu elektrine struje. to je vie alkohola
    prisutno u vazduhu, to e se se vea koliina alkohola i oksidovati, pa e i registrovana jaina
    struje biti vea. Mikroprocesor do koga stie elektrini impuls poredi jainu registrovane
    struje sa jainom struje u vazduhu bez alkohola i na osnovu toga odreuje nivo alkohola u
    vazduhu.

    - Zato u nekim filmovima tokovi automobila rotiraju u suprotnom smeru
    od smera kretanja automobila?

    Tokovi koje vidimo na ekranu, izgledaju nam ponekad kao da rotiraju unazad iako se
    kola kreu unapred, usled takozvanog strob efekta. Ako toak koji se okree brzinom od 50
    obrtaja u sekundi snimamo kamerom koja ima brzinu snimanja od 50 slika u sekundi, onda e
    nam na snimku izgledati kao da se toak uopte ne okree. Ako zatim malo usporimo toak,
    izgledae nam kao da se toak okree suprotno od pravog smera rotacije, jer mi na snimku ne
    vidimo kontinualno kretanje toka kao u prirodi, ve svaki pedeseti deo sekunde njegovog
    kretanja. Slinu pojavu moemo primetiti ukoliko posmatramo rotirajui toak ili propeler
    pod tano podeenom brzinom svetlosnih fleeva stroboskopa. U odreenim okolnostima,
    objekti osvetljeni nekom vrstom fluorescentne svetlosti izgledae kao da rotiraju suprotno
    pravom smeru rotacije, usled svetlucanja svetlosne lampe brzinom od oko 60 puta u sekundi,
    to je isuvie kratak interval osvetljavanja da bi ga ljudsko oko primetilo. Tako, uline
    svetiljke na bazi ivinih i natrijumovih para svetlucaju 120 puta u sekundi, to je mnogo bre
    nego to nae oi mogu da primete svetlucanje. Stoga, kada se vozimo na auto-putu, moemo
    da pogledamo tokove drugih automobila (ali, samo ukoliko mi ne vozimo), pogotovo onih
    koji nam idu u susret i primetiemo da na nekima od njih, izgleda kao da im tokovi rotiraju u
    suprotnom smeru od stvarnog smera rotacije ili ak izgleda kao da uopte ne rotiraju.

    - ta je to E-ZPass?

    E-ZPass predstavlja elektronski sistem prikupljanja putarine ijom primenom se
    znatno ubrzava funkcionisanje saobraaja. U svrhu detektovanja i elektronskog procesovanja
    putarine, E-ZPass sistem koristi pretvara koji je montiran na vozilu i koji se aktivira u
    blizini antene (tj. elektronskog itaa) postavljene na konstrukciji rampe. U pretvarau koji je
    veliine pila karata i koji se montira iza ogledala u kolima, uvaju se identifikacioni broj ili
    informacije o raunu vlasnika vozila, koje antena ita i zatim skida novanu vrednost
    putarine sa vaeg rauna. Pretvara predstavlja dvosmerni radio sa mikroprocesorom koji
    radi na frekvenciji od 900 MegaHerca, a detekciona zona antene je duga i iroka po 2-3
    metra. Neki elektronski sistemi prikupljanja putarine koriste tzv. papuice i svetlosne zavese.
    Svetlosna zavesa predstavlja snop svetlosti koji se usmerava du rampe, a kada kola preseku
    put ove svetlosti, sistem zna da su kola tu. S druge strane, papuice predstavljaju senzorske
    trake koje su ugraene u put i koje prepoznaju da li je vozilo dvo-osovinsko ili tro-osovinsko,
    kako bi se vrednost putarine prilagodila veliini vozila. Ukoliko je raun automobila validan,
    vozau se signalizira zeleno svetlo da moe da nastavi put, a neki sistemi poseduju i displeje
    na kojima se uz razne tekstualne poruke ispisuje i vrednost rauna automobila koji upravo
    prolazi kroz rampu. Brzina kojom se prolazi kroz rampu zavisi od sistema do sistema. Tako,
    neki sistemi dozvoljavaju da kola prolaze kroz njih brzinom do 86 km/h, dok neki sistemi
    zahtevaju usporavanje do oko 5 km/h. Takoe, video kamera snima kola koja prou kroz
    rampu bez pretvaraa na njima, zbog ega kasnije dobijaju novanu kaznu.

    - Koja e se goriva koristiti u automobilima budunosti?

    Glavne vrste goriva koja se koriste u automobilskoj industriji dananjice su benzin i
    dizel, koji se dobijaju izdvajanjem odreenih ugljovodonika iz nafte. Uz pomo raznih
    tehnologija na dananjoj planeti, mogue je dobijanje goriva istog hemijskog sastava (teni
    ugljovodonici) i iz raznih drugih izvora (umesto nafte), kao npr. iz itarica (npr. kukuruza).
    Pod alternativnim izvorima energije u automobilskoj industriji se danas uglavnom smatraju ili
    nefosilna goriva koja mogu koristiti i automobili koji su predodreeni da rade na benzin ili
    dizel, ili goriva (fosilna ili ne) koja zahtevaju izvesne izmene u dizajnu automobila. U
    perspektivne izvore energije za pokretanje automobila budunosti se danas ubrajaju: metanol,
    etanol, vodonik, kompresovani prirodni gas (CNG Compressed Natural Gas), petroleum,
    tzv. biodizel i vodonik, a sva ova alternativna goriva zadovoljavaju zahteve za neoslanjanjem
    na fosilna goriva kojih je inae sve manje na Zemlji, smanjenom emisijom gasova koji se
    inae javljaju kao posledica sagorevanja fosilnih foriva i ukupnim porastom efikasnosti
    goriva. Etanol i biodizel se dobijaju iz kukuruza pa tako zadovoljavaju zahtev za
    nezavisnou od fosilnih goriva, ali je njihova proizvodnja trenutno znatno skuplja od cene
    naftnih proizvoda koje bi oni potencijalno zamenjivali. Sagorevanjem CNG-a i petroleuma se
    smanjuje i koncentracija gasovitih proizvoda sagorevanja benzina i dizela, pa stoga, mnogi
    autobusi i kamioni u Evropi i Aziji koriste ova goriva. Meutim, neke od prepreka koje se
    pojavljuju u okviru pokuaja prelaska automobila na ova dva tipa goriva su: niska gustina
    uskladitene energije (odnosno miljarina po punom rezervoaru), kao i obavezno
    prilagoavanje motora sa unutranjim sagorevanjem ovim gorivima. Prelazak na gasovita
    goriva kao to je prirodni gas (plin) zahteva menjanje infrastrukture benzinskih pumpi, kao i
    poveanje mera bezbednosti u poreenju sa dananjim pumpama koje toe uglavnom benzin i
    dizel. Mogue je da bi u budunosti motori sa unutranjim sagorevanjem mogli da budu
    zamenjeni sa gorivnim elijama koje bi radile na vodonik, verovatno u kombinaciji sa
    elektrinim motorom. Postoje i neke tehnologije koje rade na razvoju procesa prevoenja
    benzina u vodonik kojim bi se hranile gorivne elije, tako da bi i benzinske pumpe ostale u
    upotrebi. Vrlo je verovatno da e se jednog dana svi automobili kretati pomou gorivnih
    elija, a benzinske pumpe nee vie prodavati ugljovodonoina goriva, ve samo vodonik. U
    svakom sluaju, smatra se da e barem do 2010. godine, automobili jo uvek raditi na benzin i
    dizel.














    19. Kovnica za budunost


    - ta spreava moderne vozne ine da se ire tokom leta?

    eleznike pruge se sastoje od para paralelnih elinih ina na rastojanju od 143,51
    santimetara, postavljenih na eleznikom pragu, odnosno podnoj konstrukciji od drveta i
    betona. Stare vozne ine su pod dejstvom toplote letnjih dana poinjale da se ire
    horizontalno, a zatim i da se ispupavaju (onog trenutka kada bi se dotakle, odnosno popunile
    prazan prostor izmeu njih). Moderne, zavarene eleznike pruge se postavljaju uz naprezanje
    tako da svaki porast temperature izaziva samo pad mehanikog napona, ali ne i termiko
    irenje. U ovom sluaju nije potreban prazan prostor izmeu ina, ali ukoliko temperatura
    nastavi da se poveava i poto napon padne na nulu, ine e poeti da se ire slino starim
    inama. Meutim, zavarene ine se pod dejstvom toplote ne ire horizontalno, ve vertikalno,
    odnosno ne u duinu, ve u visinu i to talasasto. Ukoliko ste nekada posmatrali voz dok
    prolazi preko ina, moda ste primetili kako se ine blago ugibaju pod dejstvom tereta voza,
    da bi se zatim opet podigle nakon to voz proe. Poto je krutost pruge proporcionalna njenoj
    povrini u pravcu dejstva sile, odnosno tereta voza, horizontalna krutost je oko 60 puta vea
    od vertikalne, pa se skoro svo termiko irenje ina tokom leta odigrava vertikalno, stvarajui
    tako talasie koji idu u visinu sa povrine ina. Kada doe zima, ova talasastost pruge se gubi
    i ona ponovo postaje prava i ravna. Takoe, za sluaj horizontalnog irenja ina, one se u
    razliitim duinama (od po nekoliko metara do pola kilometra) nadovezuju jedne na druge
    tako da je poetak svakog dela pruge povezan sa krajem prethodnog dela, a ine u spoju pod
    dejstvom irenja (leti) ili skupljanja (zimi) mogu kliziti jedna preko druge, pa na taj nain
    njene unutranje granice uvek ostaje na istim rastojanjima.

    - Zato mastilo prestaje da bude teno kada ga stavimo na papir?

    Mastilo iz penkala se sastoji iz tri komponente: nosaa, tj rastvaraa, od kojih se
    najee koriste glikol, glikol etar ili neki aromatini alkohol, dok se ponekad koristi i smea
    nekoliko razliitih rastvaraa; pigmentne boje, koja mora biti kompatibilna sa primenjenim
    rastvaraem, i koja ini do 50 teinskih procenata ukupne mase mastila; i aditiva, koji pruaju
    dodatne specifine osobine mastilu, i iji tajnoviti sastavi su odgovorni za niz patenata iz
    oblasti mastila. Jednom naneto na papir, mastilo se sui usled isparavanja higroskopnog
    rastvaraa (higroskopnost znai da za sebe vezuje vlagu to je neophodno kako se rastvara ne
    bi osuio dok stoji u boci, odnosno pre nego to se izlije na papir) kao i eventualne vlage koju
    sadri, a upravo otputanje ovih komponenti mastila u vazduh, doputa boji da se praktino
    trenutno inkorporira u celulozna vlakna papira, ime se spreava mrljanje mastila, odnosno
    njegovo razmazivanje po papiru. Aditivi se izmeu ostalog, dodaju u mastilo i kako bi
    usaglaavali higroskopnost rastvaraa sa njegovom tenjom ka isparavanju. Mastilo se zatim
    nakon odreenog perioda vremena potpuno isui usled isparavanja rastvaraa i penetracije
    mastila unutar mree vlakana celuloze u papiru, gde ostavlja trajni trag ispisanih slova i misli.

    - Kako piu hemijske olovke?

    Hemijske olovke predstavljaju penkala koja koriste malu rotirajuu kuglicu
    napravljenu od mesinga, elika ili tungsten karbida, koja razmazuje mastilo po povrini
    papiru. Sva penkala koja su prethodila hemijskim olovkama, bilo da su to ptija pera, metalna
    pera ili naliv-pera, koristila su vodeno, tamno, indigo mastilo koje se provodilo kroz pero
    id38145099 pdfMachine by Broadgun Software - a great PDF writer! - a great PDF creator! - http://www.pdfmachine.com http://www.broadgun.com
    putem kapilarnog dejstva (pojava podizanja nivoa tenosti u tankoj cevi kada su molekulske
    sile izmeu tenosti i zidova cevi adhezione sile vee od meumolekulskih sila u samoj
    tenosti kohezionih sila). Meutim, nedostaci nekadanjih tipova penkala su u tome to se
    mastilo neravnomerno troi, veoma sporo se sui (mastilo je izloeno vazduhu dok prolazi
    kroz kapilarnu cev, pa stoga ne moe da se brzo sui, jer bi u tom sluaju zaepilo penkalo), a
    kada ovrsne u penkalu, neophodno je pedantno ienje itavog penkala. Takoe, naliv-pera
    imaju esto obiaj da iscure dok se sa njima vozimo u avionu. Stoga, kuglica u hemijskim
    olovkama se ponaa kao neka vsrta kape, s obzirom da spreava prodor vazduha ka mastilu u
    penkalu, to bi izazvalo njegovo suenje i ovravanje, a uz to ona predstavlja i mehanizam
    pomou koga se mastilo izvozi iz patrona olovke na papir. Naime, kada ponemo da piemo
    hemijskom olovkom po nekoj podlozi, kuglica olovke poinje da se okree, a sila gravitacije
    sputa mastlo iz patrona ka kuglici, koja ga razmazuje po papiru. Upravo je to taj udesni
    mehanizam koji dozvoljava mastilu da se pomou loptice prenosi na papir, dok je
    istovremeno rezervoar sa mastilom u olovci zatien od vazduha, tako da mastilo ne moe da
    se sui. Interesantno je da i stick dezodoransi, poseduju isti mehanizam kao i hemijske olovke,
    samo sa mnogo veom kuglicom, a s obzirom da oni takoe tee da nimalo vazduha ne ue u
    rezervoar sa parfemom.

    - Kako gumica za brisanje brie slova ispisana olovkom?

    Jedna obina olovka sastoji se grafitnog cilindrinog srca okruenog drvetom, a
    prilikom pisanja po papiru, sa grafitnog srca se pod dejstvom mehanikog pritiska i trenja
    sa papirom, odvajaju granule grafita veliine oko nekoliko mikrometara i inkorporiraju u
    polimernu mreu vlakana celuloze od kojih se sastoji papirni list. Gumica za brisanje
    predstavlja najee polimer ugljenog hidrata izoprena (C
    5
    H
    8
    ), koji je nerastvoran u vodi,
    bazama i slabim kiselinama, ali se lako rastvara u benzinu. Izrazito meka gumica za brisanje
    uvlai se svojom povrinom izmeu vlakana celuloze i adsorbuje grafitne estice na svojoj
    povrini, a uz to i skida nekoliko gornjih slojeva celuloze sa papira.

    - Koliko puta se moe reciklirati papir?

    Recikliranje uzrokuje propadanje papira na dva naina: prvo, dolazi do skraivanja
    duine vlakana celuloze, to dovodi do opadanja jaine papira, kao i njegove savitljivosti,
    prozirnosti, trajanja i otpornosti na cepanje; drugo, nakupljene neistoe, a pre svih mastilo
    tampaa, ine da vie puta reciklirani papir gubi svoju prirodnu belinu. Da bi se spreilo
    cepanje vie puta recikliranog papira, tokom proizvodnje poetnoj smei staroga papira se
    dodaje oko 25-35 teinskih procenata sveih vlakana celuloze. Ipak, za izradu najkvalitetnijeg
    papira koji poseduje izvrsnu postojanost boja, najee se koristi smea od 25 % istih
    vlakana celuloze, 65 % pre-potronog otpadnog papira (tj. recikliranog papira iz mlina) i oko
    10 % izbeljenog posle-potronog otpada (tj. papira baenog u kantu za otpatke). Na ovaj nain
    se papir moe reciklirati nebrojeno puta.

    - Zato novine vremenom poute?

    Papir se pravi od drveta, a drvo se uglavnom sastoji iz bele celuloze. Meutim, drvo
    takoe sadri i dosta tamne supstance koja se zove lignin, a koja esto zavri u papiru zajedno
    sa celulozom. Izlaganje lignina vazduhu i Sunevoj svetlosti dovodi do toga da papir
    vremenom pouti. Lignin je polimerna supstanca koja povezuje celulozna vlakna i daje drvetu
    krutost i sposobnost da stoji uspravno. Bez prisustva lignina, drvea bi mogla da rastu samo
    nekoliko stopa u visinu. Proizvoai papira koriste lignin na razne naine. Kartonski papir i
    braon papir koji koriste prodavnice za voe imaju u sebi vie lignina pa su zato krutiji i vri
    od obinog belog papira. S druge strane, kvalitetniji beli papiri sadre to je mogue manje
    lignina, dok se dnevne novine najee, radi ekonominosti, tampaju na papiru koji sadri
    prilino velike koliine lignina (ali ipak manje od kartonskih kesa za voe). Kada postanu
    izloeni kiseoniku iz vazduha, molekuli lignina poinju da se oksiduju, apsorbujui vie
    svetlosti i tako postaju tamniji. Kada bi se novine mogle drati u prostoru bez kiseonika i
    Suneve svetlosti, one bi ostale bele. Meutim, nakon samo nekoliko sati na vazduhu i Suncu,
    novine ve poinju da menjaju boju.

    - Koliko listova papira se moe napraviti od jednog drveta?

    Broj papirnih listova koji se mogu dobiti iz jednog drveta najvie zavisi od veliine
    drveta. Najvei broj papirnih svezaka se pravi iz borovine. Prosene razmere borova su oko
    30 santimetara u preniku i oko metar i 80 santimetara u visini. Stoga, mnoenjem kvadrata
    poluprenika drveta sa brojem i sa visinom moemo izraunati zapreminu jednog prosenog
    bora, koja iznosi oko 1334 litara (1,334 kubna metra). Teina jednog prosenog bora iznosi
    oko 730 kilograma. Tokom proizvodnje papira, drvo se prevodi u pulpu (istu celulozu), koja
    ini oko polovine teine drveta, dok druga polovina otpada na kvrge, lignin i druge supstance
    koje ine papir nekvalitetnim. Stoga se iz jednog prosenog bora moe koristiti oko 365
    kilograma mase borovine za proizvodnju papira. Teina jednog kvalitetnog lista papira iznosi
    oko 4,5 grama, pa deljenjem efektivne teine drveta sa teinom jednog lista papira dobijamo
    vrednost od 81111,111, to predstavlja broj papira koji se moe dobiti iz jednog drveta bora
    prosene veliine.

    - Kako se pravi javorov sirup?

    Javorov sirup predstavlja verovatno jedinu marmeladu koja se dobija iz jednog
    drveta, tanije iz biljnog soka drvea iz porodice javora. Ukoliko tokom ranog prolea,
    iseemo koru odreenih vrsta javorovog drvea, bistri sok e potei iz njih. Najvei deo ovog
    soka ini voda, premda 2 % pripada eeru saharozi. Ukoliko zatim zagrevamo ovaj sok sve
    dok ne ispari najvei deo vode, dobiemo gusti javorov sirup. Najee je oko 30-40 litara
    javorovog soka potrebno da bi se dobio litar sirupa, a crpljenjem jednog javorovog drveta
    tokom 4 nedelje, moe se dobiti oko 40 litara soka. eeri iz kamenog javora (acer
    saccharum) i crnog javora (acer nigrum) daju najkvalitetnije sirupe, mada se esto koristi sok
    iz vrste crvenog javora. Pre etrdesetih godina 20. veka, javorov sok se prikupljao u kofama
    putem buenja drveta i zatim stavljanja drvene cevi kroz koju je tekao sok u kofu. Danas se u
    ovu svrhu najee koriste plastine slavine i creva kroz kojih tee sok iz vie drvea i sliva se
    u zajedniko odredite, gde se sok odliva u velike plitke posude koje se zagrevaju putem
    loenja drveta, gasa ili putem struje. Najbolji dani za prikupljanje javorovog soka su rani
    proleni dani pre pojave pupoljaka, tokom kojih je temperatura preko dana neto vea, a
    tokom noi neto nia od temperature mrnjenja vode (0
    o
    C pri atmosferskom pritisku).

    - Kako se prave olovke?

    Olovka, kako joj ime kae podrazumeva neto to se sastoji iz olova. Ipak, olovke se
    sastoje iz grafita, a ne olova, a ova zabuna potie jo iz 16. veka, kada je jedna velika oluja u
    Engleskoj sruila nekoliko stabala u kojima je pronaena izvesna koliina crne supstance za
    koju se tada mislilo da je olovo i od koje su se pravile prve drvene olovke za pisanje. Tek 200
    godina kasnije, engleski naunici su zakljuili da ta materija ustvari nije olovo ve jedna vrsta
    ugljenika kojoj su dali ime grafit, to na grkom znai pisati. Prve olovke su bili komadii
    grafita koje su koristili stolari i zanatlije kako bi obeleavali radni materijal. Zatim su se
    parii grafita poeli obmotavati najpre sa kozjim krznom, zatim sa nitima konopca, a
    italijanskim pronalazaima se pripisuje ideja pravljenja prvih drvenih olovaka. Oni su
    ubacivali grafit u prethodno napravljene rupe na drvetu kedra, a zatim su isecali gotove
    grafitne olovke. Danas se veina drvenih olovaka proizvodi iz greda kedrovog drveta, na
    kojima maina napravi nekoliko brazdi oblika poluvaljka. U ove brazde se stavlja grafit,
    nakon ega se na sve to lepi duplikat donje brazde. Poto se lepak osui, maina za seenje
    iseca gredu kako bi iz nje izdvojila olovke. Na Zemlji se svake godine napravi vie od 14
    milijardi olovki, ija bi ukupna duina mogla da obuhvati Zemljinu loptu 62 puta. Olovke se
    razlikuju po tamnoi slova, a broj odtampan na olovci odreuje vrstou srca od grafita. to
    je vei ovaj broj, to je tvri grafit, a poto vrsto srce ostavlja manje grafitno glinene smee
    na papiru, to e slova koja ispisuje vrst grafit biti manje vidljiva od mekog.

    - ta je to iverica?

    per-ploa ili iverica je jedno od esto korienih drvenih graevinskih materijala.
    Neke od prednosti iverice nad obinim daskama su: standardna veliina, niska cena, jaina,
    kao i stabilnost (savijanje i lom se deavaju samo pri neuobiajeno velikim optereenjima).
    Kada per-ploe standardne veliine ne bi postojale, verovatno bi graevinski radnici
    testerisali daske do drvenih komada jednake veliine to bi predstavljalo dodatni veliki posao
    prilikom izgradnje kue. Da bi se napravila iverica, drvena klada se najpre omekava u pari, a
    zatim se montira na strug. Dugaki no secka montirano deblo na tanke furnirne listove koji
    nakon suenja postaju veoma jaki u jednom pravcu (du ose zrna), a veoma slabi u drugom
    pravcu (kroz osu zrna). Nekoliko ovakvih tankih slojeva (najee od 5 do 7) naleu jedan na
    drugi, tako da se usmerenost drvenih zrna menja od sloja do sloja. Izmeu slojeva se stavlja i
    lepak, i niz tankih slojeva se zatim zagreva i presuje kako bi se dobila kruta ploa. Poto su
    drvena zrna u razliitim slojevima razliito usmerena, per-ploa je veoma jaka u svim
    pravcima.

    - Zato je super lepak tako super?

    Super lepak verovatno zasluuje svoje ime, jer je jedna kap ove tenosti dovoljna da
    vam trajno zalepi palac za kaiprst pre nego to kaete Ups, a nekoliko kapi su dovoljne da
    veu itavu tonu. Glavni sastojak super lepka je cianoakrilat (C
    5
    H
    5
    NO
    2
    ), akrilna smola koja
    skoro trenutno formira snane polimerne hemijske veze meu sobom. Jedina supstanca koju
    super lepak zahteva su hidroksilni joni, kojih ima na gotovo svakoj povrini u prirodi. U toku
    lepljenja, super lepak podlee procesu anjonske polimerizacije. Cianoakrilatni molekuli se u
    prisustvu vode, odnosno hidroksilnih jona (OH
    -
    ) meusobno povezuju i stvaraju lance,
    formirajui tako trajnu plastinu mreu. Lepak ovrava sve dok gumeni molekulski lanci ne
    prestanu u potpunosti da se pokreu. Razlog zato se super lepak ne zalepi za zidove tube u
    kojoj se nalazi, je u tome to unutranjost tube sadri kiseonik i nimalo vlage. Naime, dok
    voda katalizuje proces polimerizacije, kiseonik ga inhibira. Uzgred, ako vam se desi da se
    sluajno ulepite super lepkom, malo acetona za skidanje laka za nokte pomoi e vam da se
    odlepite.

    - Kako se prave polimeri?

    Sintetiki polimeri se prave u hemijskim reakcijama polimerizacije. koje
    podrazumevaju hemijsko povezivanje mnotva individualnih molekula, odnosno monomera.
    Dejstvom toplote, pritiska i katalizatora moemo uticati na formiranje veza izmeu
    monomera, a neke reakcije polimerizacije dovode do povezivanja svih monomera, dok se kod
    nekih reakcija javlja i nus-proizvod. Jedan od postupaka dobijanja linearnog polietilena (-
    CH
    2
    -CH
    2
    -CH
    2
    -CH
    2
    -), najprisutnijeg vetakog polimera na planeti, podrazumeva tri
    stupnja: inicijaciju, propagaciju i terminaciju. Na poetku procesa se odreenoj koliini
    etilena dodaje katalizator, koji je najee benzoil peroksid, koji ima osobinu da se prilikom
    zagrevanja deli na dva dela, od kojih je svaki slobodan radikal, to znai da poseduje po jedan
    nesparen electron, pa je stoga veoma reaktivan. Ovi takozvani inicijacioni molekularni
    fragmenti sa nesparenim elektronima napadaju veze izmeu dva ugljenikova atoma u
    molekulu polietilena, uzimaju elektron iz njega i na taj nain se vezuju za po jedan od
    monomernih ugljenikovih atoma. Poetni katalizatorski radikali se tada nalaze u energetski
    stabilnijem stanju, ali novoformirani slobodni radikali iz molekula etilena usled svoje
    reaktivnosti poinju da se povezuju u lance, stvarajui nove radikale i produavajui
    polimerni lanac. Ovaj stupanj se naziva propagacija, a u okviru njega moe doi i do
    povezivanja razliitih linearnih polimernih molekula u itavu razgranatu mreu polimera.
    Polimerizacija slobodnih radikala se prekida u okviru stupnja terminacije, kada ugljenini
    radikal umesto uzimanja elektrona iz dvostruko vezanog ugljenika ili iz bliskog
    propagirajueg lanca, vee za sebe itav atom vodonika sa kraja drugog lanca. Kraj polimera
    bez svog vodonikovog atoma, lako se vezuje za susedni atom ugljenika i polimerizacija se
    zaustavlja.

    - Zato se drke oljica za aj prave od plastike?

    Postoji mnogo razloga zato se drke oljica za aj prave od plastike, a ne od metala ili
    stakla. Naime, proizvodnja plastinih predmeta je znatno jeftiniji proces od pravljenja istih
    predmeta od metala, pa e stoga i sama olja moi da bude jeftinija. Zatim, najvei broj
    plastinih materijala provodi toplotu znatno slabije od metalnih ili staklenih predmeta, pa e
    stoga drka biti dovoljno hladna da se moe drati u ruci i pored toga to smo u olju sipali
    vrui aj ili mleko. Keramike se takoe odlikuju slabom toplotnom provodljivou, ali su
    znatno gue od plastike, pa su stoga i tee od nje. Plastike poseduju znatno manje gustine i
    od metala ili stakla, pa e zato i itava olja biti neto laka ukoliko se njena ruka izradi od
    to laganije plastike. Takoe, plastiku je znatno lake oblikovati od metala ili stakla, pa se
    stoga uz podjednaki rad, plastini predmeti mogu izoblikovati i obojiti detaljnije i preciznije
    od metala. Uz sve ovo, plastika se lake lomi i topi od metala, pa tako, ona ne mora biti
    baena, ve se moe reciklirati u novi plastini proizvod.

    - Kako su loptice iz kuglinih leajeva tako glatke?

    Prvi stupanj u procesu pravljenja ovih skoro savreno uglaanih i oblih loptica,
    predstavlja hladno i toplo oblikovanje. Metalna ica iji je prenik otprilike jednak preniku
    eljene lopte, provodi se kroz mainu koja na svoja dva kraja poseduje metalne upljine iji
    oblik odgovara svakoj hemisferi kugle. Procesom mainskog seenja ice dobija se metalna
    kugla sa metalnim prstenom oko sebe, te ona tada podsea na planetu Saturn. Loptica
    ovakvog oblika zatim odlazi u mainu koja je obre izmeu dve veoma vrste eline i
    izbrazdane prstenaste ploe, ime se uklanja prsten, kao i neravnine oko nje. Jedna od ove dve
    ploe je stacionarna (ne pomera se), a druga se obre. Prolaskom loptice preko izbrazdanih
    ploa, glaaju se svi njeni neravni delovi i njen oblik postaje skoro savreno sferian. Ovakvo
    gnjeenje loptice kompresuje metal i daje kuglici jo tvru povrinu. Poto su loptice metalne,
    ovaj proces stvara dosta toplote, pa se kuglice i ploe polivaju vodom kako bi se ohladili.
    Promenljive veliine u ovom procesu su pritisak pod kojim se gnjee loptice izmeu dve
    izbrazdane eline ploe, brzina obrtanja ploa, kao i vreme dranja loptice u glaajuoj
    maini. Podeavanjem ove tri promenljive, mogue je dobiti kuglice raznih veliina. Nakon
    zavrenog procesa glaanja, kuglice se izlau dejstvu toplote kako bi dodatno ovrsle.
    Meutim, tokom zagrevanja, loptice pomalo promene svoj oblik, a poto moraju biti savreno
    glatke do jednog milionitog dela ina (1 in je jednak 2,54 cm), one tada ponovo podleu
    procesu mrvljenja izmeu metalnih ploa, ali se ovoga puta umesto vode, za hlaenje koristi
    nagrizajua supstanca. Na kraju, loptice prolaze kroz proces bruenja za ta se koristi ista
    maina kao i za prethodna glaanja, ali su ovoga puta ploe napravljene od mekeg metala i
    maina koristi nii pritisak za gnjeenje loptica, a umesto vode ili nagrizajue supstance
    koristi se polirajua (glaajua) pasta. U ovom finalnom procesu se sa povrine loptica
    uklanja sav suvian metal, i one postaju savreno glatke i sjajne. Ipak, poslednji korak u
    procesu proizvodnje loptica za kugline leajeve je provera. Naime, u skladu sa standardom
    koji je postavilo Udruenje za proizvodnju leajeva protiv trenja (AFBMA Anti-Friction
    Bearings Manufacturing Association), kuglica treeg stepena mora biti sferina u okviru 3
    milionita dela ina, a prenik joj mora biti taan u 30 milionitih delova ina, to znai da bi
    trostepena loptica od etvrt ina morala da poseduje prenik izmeu 0,24997 i 0,25003 ina, a
    najmanji izmereni prenik lopte ne bi smeo da bude za vie od 3 milionita dela manji od
    najveeg izmerenog prenika.

    - ta je to kaljeno staklo?

    Kaljeno staklo je oko etiri puta jae od obinog, brzo ohlaenog (kako supstanca ne
    bi stigla da kristalie, ve ostaje u amorfnom stanju) i zatim odgrevanog (kako bi staklo prelo
    iz neravnotenog u metastabilno stanje, ime se poboljavaju njegove mehanike osobine)
    stakla i za razliku od obinog stakla koje se prilikom lomljenja pretvara u prilino velike i
    nazubljene komade, kaljeno staklo se prilikom loma rasprava u relativno male i nekodljive
    komadie. Stoga se kaljeno staklo koristi za izradu prozora putnikih vozila, ulaznih vrata u
    zgradama, tu kabina, teniskih terena, kunog nametaja, mikrotalasnih penica i staklenih
    krovova. Da bi staklo podleglo procesu kaljenja, ono se najpre mora izoblikovati. Oblikovano
    staklo se zatim pregleda radi eventualnog pronalaenja veih strukturnih nepravilnosti koje bi
    lako mogle da uzrokuju njegovo lomljenje prilikom procesa kaljenja. Nagrizajue sredstvo,
    kao npr. mirgl-papir, koristi se u svrhu skidanja otrih ivica sa povrine stakla. Nakon toga,
    zapoinje proces zagrevanja u kome staklo putuje kroz pe za kaljenje. Pe zagreva staklo do
    temperature od preko 600
    o
    C (industrijski standard je 620
    o
    C), nakon ega se staklo hladi pod
    dejstvom visokog pritiska. Tokom hlaenja koje traje svega nekoliko sekundi, vazdune struje
    visokog pritiska se kroz niz cevica u blizini stakla dovode do njegove povrine. Kaljenjem
    (to u optem sluaju podrazumeva naizmenino zagrevanje i hlaenje, a u ovom sluaju
    oznaava proces brzog hlaenja nakon zagrevanja do odreene temperature) se spoljanja
    povrina stakla hladi znatno bre nego unutranji delovi stakla. Kako se sredite stakla hladi,
    ono tei da se odmakne od spoljanje povrine. Kao rezultat, centralni delovi stakla ostaju u
    stanju napetosti, dok se spoljanja povrina kompresuje to kaljenom staklu daje izuzetnu
    jainu. Staklo se pri naprezanju lomi pet puta lake nego pri sabijanju. Obino staklo se lomi
    pri pritisku od 420 kg/cm
    2
    , dok se kaljeno staklo lomi pri pritisku od oko 1700 kg/cm
    2
    . Drugi
    pristup kaljenju stakla predstavlja tzv. hemijsko kaljenje i podrazumeva upotrebu raznih
    supstanci koje razmenjuju jone sa povrinom stakla u cilju stvaranja kompresije.

    - ta je to stereolitografija?

    Tehnika stereolitografije, poznata i kao 3-D oslojavanje ili 3-D tampanje, prua
    mogunost stvaranja stvarnih tela iz kompjuterskih crtea. Nekada je bilo potrebno nekoliko
    meseci da bi se napravio stvarni prototip nekog kompjuterski konstruisanog tela, dok je
    pomou stereolitografije danas potrebno svega nekoliko sati da bi se otelotvorio crte nacrtan
    u CAD programu. Stereolitografska maina poseduje 4 osnovna dela: rezervoar napunjen sa
    desetak litara tenog fotopolimera; izreckana platforma koja je potopljena u tenost i koja se
    tokom procesa tampanja moe pomerati gore-dole; ultraljubiasti laser; i kompjuter koji
    pokree laser i platformu. Fotopolimer predstavlja jednu prozirnu i plastinu tenost koja pod
    dejstvom ultraljubiaste svetlosti sa lasera ovrava. Nakon to napravimo 3-D model tela u
    CAD programu, software deli na CAD model u slojeve debljine od jedne petine do jedne
    desetine milimetra. Na osnovu ovih odlomaka modela, laser stereolitografske maine iscrtava
    svaki sloj putem izlaganja fotopolimerne tenosti ultraljubiastim snopovima koherentne
    svetlosti. Nakon iscrtavanja svakog sloja, platforma se sputa tano za debljinu iscrtanog
    sloja, nakon ega laser poinje da iscrtava sledei sloj. Tako, laser iscrtava itav model, sloj
    po sloj. Laseru je potrebno oko minut do dva za iscrtavanje svakog sloja. Fotopolimer koji se
    najee koristi u stereolitografiji poseduje fabriko ime CibaTool SL5170 i prodaje se po
    ceni od oko $220 po litru, to uz cenu stereolitografske maine od oko $220000 ograniava
    upotrebu ove tehnike iskljuivo na velike kompanije.

    - Kako rade laserski tampai?

    Za razliku od inkjet tampaa koji pomou malih mlazeva mastila iscrtavaju na papiru
    slova i slike, laserski tampai bre, preciznije, ekonominije, ali i skuplje iscrtavaju papir
    pomou specijalnog laserskog sistema, koji se sastoji od lasera, pokretnog ogledala i soiva.
    Pre nego to laserski tampa zapone svoj posao, on mora da primi podatke o strani, to se
    vri posredstvom printer kontrolera glavnog kompjutera u tampau, koji kroz
    komunikacioni port (paralelni ili UBS port) preuzima zadatke od kompjutera za koji je
    prikljuen. Laser, zatim prima podatke o strani (male takice koje se boje na stranici) i to
    jednu po jednu horizontalnu liniju. Sredite laserskog tampaa pripada fotoreceptoru -
    rotirajuem dobou ili valjku, koji je napravljen od svetlosno provodnog materijala, koji se
    pod dejstvom laserske svetlosti prazni emitujui elektrone. Na poetku fizikog procesa
    tampanja, naelektrisana korona ica (ili naelektrisani roler) predaje dobou pozitivno
    naelektrisanje. Kako se dobo okree, laser alje snop koherentne svetlosti du njegove
    povrine kako bi pobudio odreena polja doboa na emitovanje elektrona. Ipak, ne iscrtava
    sam laser polja na dobou, ve se njegov snop svetlosti odbija od pokretnog ogledala koje
    alje lasersku svetlost kroz niz soiva. Na ovaj nain, laser iscrtava na dobou slova i slike
    kao naelektrisane putanje, to predstavlja tzv. elektrostatiku sliku. Nakon to se postavi
    ablon na valjku, on se zatim presvlai sa pozitivno naelektrisanim tonerom finim, crnim
    prahom (koji se sastoji iz pigmenta i plastike) koji se kai za suprotno naelektrisana polja na
    dobou, ali ne i za pozitivno naelektrisanu pozadinu. Ovo pomalo podsea na ispisivanje
    konzerve sa lepkom i zatim njeno uvaljivanje u brano. Zatim se tonerom obloen valjak
    prevlai preko lista papira koji se ispod valjka pokree zajedno sa pojasom. Meutim, pre
    nego to se papir provue ispod valjka, on se pozitivno naelektrie pod dejstvom korona ice
    (ili naelektrisanog rolera). Ovo naelektrisanje je jae od negativnog naelektrisanja
    elektrostatike slike, tako da papir moe da odbacuje toner od sebe, a poto se kree istom
    brzinom kao i sam dobo, papir precizno preuzima ablon. Da bi se spreilo vezivanje papira
    za dobo, on se, im pokupi sav toner sa doboa, razelektrie pod dejstvom druge korona
    ice. Na kraju, papir prolazi kroz fuzer par zagrejanih rolera (koji su radi svoje inertnosti
    obloeni Teflonom i koji se greju pomou kvarcne cevaste lampe), pri emu se neprivreni
    prah tonera topi i spaja sa papirnim vlaknima. Prolazei kroz fuzer, odtampani papir se
    izbacuje iz tampaa, to je i razlog zato je svee laserski odtampan ili fotokopiran papir
    uvek vru. Nakon to ostavi trag tonera na papiru, itav dobo se osvetljava jakom svetlou
    ime se potpuno brie elektrostatika slika sa njegove povrine.

    - Kako se sakupljaju mirisi cvea?

    Premda je mirisanje i posmatranje ivog cvea neuporedivo lepi doivljaj od
    pravljenja koncentrata cvetnih aroma, mnogi ljudi vole da se namiriu nekim opojnim,
    cvetnim mirisom. Tradicionalni postupak ekstrakcije esencijalnih ulja i komponenti parfema
    iz rua, jasmina i drugog cvea naziva se enfleurage, to na francuskom znai namirisati
    mirisom cvea. Ovom tehnikom se moe izdvojiti znatno vie cvetnih aroma, nego u sluaju
    jednostavnog natapanja i ekstrakcije u vruoj masti, rastvarau (koji se dobija iz nafte) ili pari.
    U enfleurage procesu se koristi preiena mast ijih 40 % ini govea slanina, dok ostalih
    60 % ini salo. Ove dve masti se tope zajedno i zatim se glaaju pod hladnom vodom i
    aluminatnim rastvorom kako bi se proistili. Takoe, smei masti se dodaje benzoin kako bi
    se spreila njegova bioloka degradacija. Smea masti se zatim rasprostire na staklenoj ploi
    sa drvenim okvirom, tako da debljina masnog sloja iznosi oko 4 milimetra. Cvee se zatim
    presuje preko masnog sloja i ostavlja tako 1-3 dana. Nakon toga, na mesto ovog cvea koje je
    ispustilo u mast najvei deo svojih sokova dolazi novo cvee i nakon 30-35 ciklusa promene
    cvetnog sadraja, mast postaje zasiena sa parfemom, a ovako cvetno zasiena mast se naziva
    pomadom. Masni sloj se zatim skida sa staklene ploe, a zatim se ispira sa alkoholom kako bi
    se iz masti izdvojio parfem. Alkoholni rastvor se zatim hladi i filitrira kako bi se iz njega
    izdvojila sva rastvorena mast. Alkoholni rasvor parfema se naziva alkoholnim ekstraktom, a
    ukoliko ovaj ekstrakt ponemo da zagrevamo na ne previe visokoj temperaturi, sav alkohol
    e ispariti, dok e u vidu tenosti ostati enfleurage absolute, odnosno isti cvetni parfem.
    Inae, jedan od prvih parfema na naoj planeti je bilo ruino ulje, a potrebno je oko 4000
    kvadratnih metara leje zasejane ruama da dobijemo tonu latica rue od kojih moemo da
    dobijemo samo 500 grama esencije.

    - ta je to dinamit?

    Dinamit je jedna vrsta hemijskog eksploziva, a eksploziv je bilo koja supstanca koja
    kada se zapali, veoma brzo izgori stvarajui veliku koliinu toplog gasa koji se iri i stvara
    talase pritiska u vazduhu ili bilo koj drugoj okolnoj materiji. Dinamit predstavlja neki
    upijajui materijal, npr. piljevinu utopljenu u nitroglicerin (C
    3
    H
    5
    (ONO
    2
    )
    3
    ). Kada se ova smea
    zapali dolazi do burne reakcije kiseonika iz vazduha sa ugljenikom i vodonikom iz
    ugljovodoninih lanaca nitroglicerina pri emu se oslabaaju gas ugljen dioksida i pare vode
    (slino kao kod sagorevanja benzina ili bilo kog ugljenog hidrata), zajedno sa veoma velikom
    koliinom toplote, koja se oslobaa u vidu visokih kinetikih energija estica, proizvoda
    eksplozivnog sagorevanja. Topli gasovi se ire stvarajui talase pritiska koji su ponekad u
    stanju da raznosi stvari oko sebe, to se esto primenjuje kod iskopavanja rudnika ili
    razbijanja leda na rekama. Osim nitroglicerina, tj. dinamita, esti eksplozivi su trinitrotoluol
    (TNT), benzin, amonijum nitrat itd.

    - Kako funkcioniu stadioni sa pokretnim krovom?

    Ovakvi novi konvertibilni stadioni dozvoljavaju odravanje raznih sportskih
    nadmetanja po kinom vremenu, jer se njihov krov u tom sluaju za as moe navui ili
    ponovo otvoriti kada sine Sunce. Prvi stadion ovoga tipa izgraen na naoj planeti je Skydome
    u Torontu. Otvoren je 1989. godine i na njemu igra bejzbol tim Plave ptice (Blue jays). Iako
    su se pre njega gradili mnogi stadioni sa pokrivaima (po prototipu Olimpijskog stadiona u
    Montrealu), ovo je bio prvi izgraeni stadion sa potpuno pokretnim krovom. Sastoji se iz 4
    eline table koje se pomou 72 motora kreu po elinim inama brzinom od 21 metra u
    minutu, a potrebno im je 20 minuta da pokriju, odnosno otkriju ceo stadion. Osim ovog
    stadiona sa pokretnim krovom, u protekloj deceniji izgraeni su mnogi stadioni ovakvog tipa,
    kao npr. Bank one ballpark u Feniksu (izgraen 1998. godine, na njemu igra bejzbol tim
    Diamondbacks, a koristi sistem pokretnog mosta, gde par motora od 200 konjskih snaga
    pokree krovne ploe preko 7 kilometara kablova, pri emu je samo 4 minuta potrebno da se
    krov zatvori ili otvori), Safeco field u Sijetlu (na kome igra bejzbol tim Mariners, a izgraen
    je 1999. godine), Enron field (izgraen 2000. godine, a sastoji se od tri ploe koje se potpuno
    uklanjaju sa vrha stadiona dozvoljavajui da bejzbol loptica tima Astros moe da odleti van
    stadiona prilikom homerun-a) i Reliant stadium u Hjustonu (izgraen 2002. godine, na njemu
    igra ragbi tim Texans, a njegov krov se sastoji od dve ploe napravljene od staklenih vlakana
    presvuenih providnim Teflonom) i mnogi drugi.

    - Kako se prave travnati tepisi?

    Kada pone da se pravi travnjak koji bi trebalo da podsea na zeleni tepih kao npr. na
    fudbalskim terenima ili terenima za golf, buldoer najpre pravi rupu dubine 30 do 40 cm du
    cele povrine travnjaka. Ova rupa se iscrtava plastikom, a zatim se dodaju ljunak, cevi za
    drenau i pesak. Na taj nain, trava raste u sterilnoj peanoj sredini, a paljivo projektovanje
    povrine terena (blago zakrivljen) kao i dobro postavljene cevi za drenau stvaraju uslove da
    se nakon kie ne pojavljuju bare na povrini travnjaka. Mesto na kome se sadi trava takoe je
    vano jer zahteva to je mogue vie Suneve svetlosti i protoka vazduha, kao i velike
    koliine vode. Ipak, poto ovakva trava raste u sterilnoj peanoj sredini, njen razvoj u
    potpunosti zavisi od ljudi koji e je hraniti i zalivati. esto se travnjaku osim vode i komposta
    (prirodnog ubriva) dodaju razni herbicidi koji unitavaju korenje, pesticidi koji unitavaju
    insekte i fungicidi koji unitavaju gljive i odravaju travu zdravom. Kada trava izraste,
    poinje njeno odravanje, koje ukljuuje redovno ianje (koenje), navodnjavanje, ubrenje,
    eventualno nanoenje hemikalija, provetravanje i grabuljanje, odnosno maenje.

    - Kako se prave ahovska polja i trafte na travnjaku?

    Fudbalski tereni esto poseduju travnjake koji su oiani tako da poseduju kockice,
    dijamante, zvezde (kao na Coors Field-u u Denveru 1998. godine za potrebe All-Star
    utakmice amerikog fudbala) ili pruge razliitih nijansi na svojoj povrini. Pravljenje ovakvih
    oblika na travnjaku nije uopte mnogo komplikovano i moe se izvesti na bilo kom travnjaku
    putem tehnike tzv. trakastog koenja, za ije izvoenje su nam potrebni samo kosilica za travu
    i jedan valjak. U ovu svrhu mnogi profesionalni uvari travnjaka koriste staromodne kosilice
    sa tokiima za koje je tano ispod otrica koje seku travu zakaen valjak koji savija travu
    nadole. Neki proizvoai kosilica za travu su poeli da prave i kosilice-vozila sa valjcima za
    savijanje trave montiranim za zadnji deo vozila. Ipak, ne treba zaboraviti da koji god ablon
    eleli da napravimo na travnjaku, on e moi da se vidi tek nakon reflektovanja svetlosti sa
    njega. ahovski dizajn se postie prolaskom sa kosilicom du terena po trakama u pravcu
    sever-jug, a zatim prolaskom du pravca istok-zapad, tako da se na kockicama jedne boje
    unakrsno oiane trake presecaju, dok kod suprotno obojenih kockica to nije sluaj. Kada
    pogledamo travnjak, trake trave koje su savijene u suprotnom pravcu od nas, izgledae
    svetlije, jer se Suneva svetlost reflektuje sa itavih povrina travki. S druge strane, kod
    tamnijih kockica, travke su savijene ka nama, pa se Suneva svetlost reflektuje samo od
    vrhova travki. Razliite vrste trava se mogu koristiti u svrhu naglaavanja prelaza svetlo-
    tamno, kao npr. raana trava, fesna trava ili plava trava. Veliki kontrast se najee na
    primeuje kod trava toplih sezona, kao to su bermudska trava ili zojsija. Takoe, polivanje
    trave nakon koenja e doprineti da kontrast izmeu razliito reflektujuih traka ili kockica
    bude jo oigledniji.

    - Kako se pravi vetaki sneg?

    Maine za pravljenje snega predstavljaju standardnu opremu na skijakim i klizakim
    stazama irom nae planete. Zahvaljujui vetakom snegu, mnogi skijaki centri su otvoreni i
    po vie od etiri meseca godinje, a postoje i neke zatvorene staze na kojima moemo klizati i
    skijati tokom cele godine. Naravno, ovaj vetaki sneg se od prirodnog snega razlikuje samo
    po tome to nije nastao pod dejstvom atomsferskih prilika, ve se pravi od strane maina.
    Poto je na visinama na kojima plutaju oblaci veoma hladno ak i tokom leta, molekuli vode
    se kondenzuju u kapi vode i kristalie leda, a kada ove estice ili kapi dovoljno oteaju, one
    poinju da padaju ka Zemlji. Mnogo povezanih kristalia leda ini jednu snenu pahulju, a
    ukoliko je i na povrini Zemlje dovoljno hladno, tada se snene pahuljice ne istope i padaju u
    obliku kie, ve padaju na nas kao sneg. Tradicionalni tipovi snenih tueva stvaraju ledene
    kapi putem kombinovanja hladne vode i kompresovanog vazduha. Na mnogim skijalitima se
    mogu videti ovi sneni tuevi za koje su vezane po dve cevi kroz koje se upumpavaju voda i
    vazduh pod visokim pritiskom. Kompresovani vazduh prolaskom kroz tenu vodu dovodi do
    rasprivanja malih estica vode u vazduh (tzv. atomizacija), odnosno do stvaranja aerosola.
    Takoe, kompresovani vazduh hladi vodene kapi tokom njihovog leta. Voda se najee
    kondenzuje na esticama praine, bakterijama i raznim esticama koje plutaju atmosferom, a
    poto najee voda od koje se pravi sneg nije potpuno ista, iste stvari e posluiti i za
    nukleaciju vetakim putem dobijenog snega, premda se u vodu esto ubacuje i prirodni
    protein pod fabrikim imenom Snowmax, koji posebno dobro privlai molekule vode i time
    olakava njihovu kristalizaciju. Postoje i sneni tuevi koji ne koriste kompresovani vazduh,
    ve poseduju samo trcaljku (slino sprej bocama) pomou koje se raspruje voda. Postoje,
    opet i neki sneni tuevi koji vre atomizaciju vode pomou rada veoma brzih ventilatora.
    Voda se sporije hladi kada je u atmosferi vea vlanost, pa se stoga prilikom pravljenja snega
    vodi rauna o vlanosti okolnog vazduha. Ukoliko je vlanost dovoljno niska, moemo dobiti
    sneg kada je temperatura vazduha nekoliko stepeni ispod take mrnjenja vode (0
    o
    C). S druge
    strane, kada je relativna vlanost stoprocentna, vea je verovatnoa da emo dobiti kiu
    umesto snega jer je vazduh zasien sa vodenom parom to usporava proces isparavanja vode,
    odnosno odnoenja toplote sa nje. Tako, kada je temperatura vazduha jednaka 1
    o
    C, potrebna
    nam je niska vlanost (manje od 30 %) vazduha za pravljenje snega, dok kada je temperatura
    ispod 6,7
    o
    C, kolika god da je vlanost, moemo dobiti sneg. Za skijake staze se najee
    pravi suvi sneg, koji je lagan i vazduast, jer poseduje malu gustinu, a pogodan je jer skije
    prolaze preko njega bez zaglibljivanja u vodenu lapavicu. S druge strane, vlaan sneg je gui
    pa se stoga koristi za podizanje nivoa staza, nakon ega se povrina uvek oblae sa suvim
    snegom. Osim skijakih staza, vetaki sneg se esto koristi prilikom snimanja snenih
    filmskih scena, a esto se koristi i u zemljoradnji kao toplotno izolacioni sloj. Naime, sneni
    pokriva spreava rasipanje Zemljine toplote u atmosferu. Poto avioni lete u veoma hladnim
    oblastima atmosfere, ispitivanje dejstva hladnoe na njegove sastavne delove i konstrukciju se
    vri pomou vetakog snega. Sneni tuevi se mogu primetiti i po nekim dvoritima, jer
    pomou njih moemo napraviti sneni pokriva u dvoritu kada to poelimo, ali za pravljenje
    snega debljine 16 cm na povrini od 61 x 61 metar, potrebno nam je 285 000 litara vode.
    Jedan sistem snenih tueva na skijakoj stazi u svakoj minuti pretvori izmeu 20 000 i 40
    000 litara vode u sneg.

    - Kako se prave igloi?

    Eskimi u Severnoj Americi i na Severnom polu ive zimi u zasvoenim kolibama koje
    se nazivaju igloi (to na eskimskom znai kua), a koje su u potpunosti izgraene od vode.
    Proces graenja jednog igloa poinje oblikovanjem vrstog snega u pravilne kockice ili
    kvadre, odnosno cigle. Prve cigle se zatim reaju tako da oblikuju jednu uplju poluloptu (sa
    malim ulazom) iznad snegom pokrivene zemlje. Pukotine izmeu zakrivljenih cigli se, zatim,
    popunjavaju mekim snegom. Kada je izgradnja igloa zavrena, u njoj se naloi pe (koja
    najee sagoreva kitovo ili fokino ulje), a vrata se zatvore blokovima snega. Unutranji
    vodeni zidovi poinju da se tope pod dejstvom toplote plamena, ali je iglo oblikovan
    (zasvoen) tako da voda ne curi na njegov pod, ve se vraa u graevne blokove. Kada zidovi
    postanu raskvaeni pod dejstvom topljenja, vrata se otvore i u unutranjost igloa se puta
    hladan vazduh. Cela graevina igloa se time zamrzava u vrst led koji je dovoljno vrst da ak
    i polarni medved moe prei preko njega.

    - Zato ne moemo da napravimo Sneka Belia po mnogo hladnom
    vremenu?

    Ako u naem dvoritu ima snega, ali je uz to temperatura vazduha veoma niska,
    neemo moi da napravimo Sneka, pa ak ni grudvu snega. Sneg prosto nee da se lepi
    koliko god ga mi pritiskali. Naime, voda zauzima manje prostora kada je tena nego kad je
    vrsta. Ako led ili sneg jako pritisnemo, on je prisiljen da zauzme manje prostora, a najlaki
    nain da to izvede je da pree u tenost. Prema tome, ako je led samo malo hladniji od 0
    o
    C,
    pri snanom pritisku, jedan njegov deo e se istopiti. Upravo se to deava kada pravimo
    grudvu snega po ne mnogo hladnom vremenu. Ako je uz to vazduh ipak malo hladniji od 0
    o
    C,
    tenost koju smo tako dobili uskoro ponovo mrzne i led sada dri na okupu sneg koji se nije
    smrznuo pod pritiskom. Kao rezultat toga, imamo vrstu grudvu. Meutim, ukoliko je sneg
    mnogo hladniji od 0
    o
    C, one se skoro uopte nee topiti (i kasnije mrznuti) pod naim
    pritiskanjem, pa neemo moi ni da dobijemo grudvu. Sneg e se jednostavno rasipati i nee
    hteti da se slepi. Tako, u severnim delovima nae planete, sneg tokom zime skoro nikada
    nije dovoljno topao da bismo se mogli grudvati ili praviti snene figure.

    - Ko su to nobelovci?

    Nobelovci su dobitnici nobelove nagrade, a svake godine, poev od 1901. dodeljuje se
    po jedna nobelova nagrada u oblastima hemije, fizike, medicine, knjievnosti, ekonomije, kao
    i nagrada za mir. Nagrada je dobila ime po veaninu Alfredu Nobelu, pronalazau dinamita,
    koji je veliki deo svoje imovine poklonio u fond za dodelu ove nagrade, a eleo je da se
    nagrada da onima koji daruju oveanstvo sa najveom dobrobiti i koji su napravili
    najznaajnija otkria ili izume u oblasti fizike. Nobelove nagrade daje Nobelova fondacija u
    jesen svake godine nakon detaljnih procesa selekcije. U dobitnike Nobelove nagrade za fiziku
    spadaju Albert Ajntajn (za otkrie fotoelektrinog efekta), Nils Bor (za istraivanje strukture
    atoma i emisije svetlosti iz njih), Robert Miliken (za radove o elementarnom naelektrisanju),
    Luj De Brolj (za otkrie talasne prirode elektrona), Verner Hajzenberg (za ostvarenja na
    podruju kvantne mehanike), Volfgang Pauli (za otkrie principa iskljuivosti), Maks Born
    (za statiku interpretaciju talasne funkcije), Marija i Pjer Kiri (za zajedniki rad na
    istraivanje pojave radioaktivnosti), Maks Plank (za otkrie kvanta energije), Vilijam Brag (za
    istraivanje strukture kristala pomou x-zraka), andrasekar Venkata Raman (za istraivake
    radove na disperziji svetla), Ervin redinger (za otkrie novih puteva u atomskoj teoriji,
    odnosno za formulisanje talasne funkcije), Hideki Jukava (za dokaz o nunosti postojanja
    mezona), Lev Landau (za radove o superfluidnosti) i druga poznata imena, a novana nagrada
    danas iznosi tano milion dolara.

    - ta su to pametne zgrade?

    Destruktivna i pustoea snaga zemljotresa je u stanju da srui itave gradove u samo
    jednoj sekundi, ostavljajui iza sebe ruevine i tugu. Iz ovoga razloga, naunici pokuavaju da
    naprave nove tehnologije koje e smanjiti razarajua dejstva zemljotresa. Istraivai iz
    laboratorije korporacije Lord u saradnji sa Univerzitetom Notr Dam izneli su na svetlo dana
    novi proizvod koji bi mogao da smanji tetu uzrokovanu zemljotresom. Kompanija Lord je
    naime jedan od najveih proizvoaa supstance koja se zove magnetoreoloki fluid. Ovaj tzv.
    MR fluid ima jedinstvenu karakteristiku da pod dejstvom magnetne sile prelazi u vrsto
    stanje, a po prestanku dejstva magnetnog polja opet se vraa u teno, fluidno stanje. U
    budunosti, visoke zgrade bi se mogle praviti tako to bi se du visine zgrade montirao niz
    velikih priguivaa ispunjenih ovim fluidom. Tokom zemljotresa, MR fluid u ovim
    amortizerima bi spontano pod dejstvom magnetnog polja indukovanog potresom Zemlje
    prelazio iz vrstog u teno stanje i na taj nain dozvoljavao znatno elastinije i fleksibilnije
    talasanje zgrade prilikom potresa.

    - Kako se pravi kafa bez kofeina?

    Kofein se u prirodi nalazi u vie od 60 biljaka, ukljuujui arabiku - biljku iji su
    plodovi zrna kafe, zatim drvo Theobroma cacao - iji su zrnasti plodovi glavni sastojci
    okolade, zatim zrna kole - pomou kojih se prave kola napitci i billjku Thea sinensis - od
    ijih lia se pravi jedna vrsta aja. Kada se izdvoji iz svojih prirodnih izvora, kofein
    predstavlja beli prah gorkog ukusa, a za ovo odvajanje koristi se najee jedna od etiri
    sledee metode. Metilhlorid je vetaka hemijska supstanca koja se koristi za ekstrakciju
    kofeina (kao i mnogih drugih aroma i ulja) iz prirodnih izvora, dok je etil acetat prirodna
    supstanca koja se nalazi u mnogim voima, a koja se najee koristi za vezivanje molekule
    kofeina i njihovo izdvajanje iz sirovih materija. Slino tome, ove dve supstance se esto
    koriste kao rastvarai za ekstrakciju (izdvajanje) kofeina iz kafe. Takoe, postoji metoda po
    kojoj se vodom omekana sirova materija toplo presuje u prisustvu ugljen dioksida (CO
    2
    ). Na
    visokim pritiscima i temperaturama, CO
    2
    se nalazi u superkritinom stanju, ponaajui se
    istovremeno kao gas i kao tenost. CO
    2
    se rastvara u vodenom rastvoru sirovog materijala i
    svojom nepolarnou (ravnomernom raspodelom elektronskih oblaka du molekula) privlai
    male molekule kofeina. Poto su molekuli koji daju ukus kafi znatno vei od molekula
    kofeina, oni ostaju netaknuti od strane molekula CO
    2
    . Ipak, ekstrakcija kofeina uz pomo
    vode predstavlja najee primenjivani postupak za dekofeinizaciju kafe. Ovaj postupak
    podrazumeva kvaenje polaznog materijala u toploj vodi, a nakon toga prolazak rastvora kroz
    ugljenine filtere radi odvajanja kofeina. Voda se zatim vraa zrnima kafe radi ponovne
    apsorpcije aroma i ulja. U Swiss vodenom procesu, koristi se slian metod, samo umesto to
    se umau u vodu, zrna kafe se potapaju u rastvor supstanci koje daju ukus kafi. Kofein se ne
    moe u potpunosti ukloniti nijednom od ovih metoda, ali da bi se na jedan proizvod mogla
    zalepiti nalepnica na kojoj pie ''bez kofeina'', njegov sadraj kofeina mora biti manji od 2,5
    %. Kofein ekstrahovan iz prirodnih izvora se najee koristi u gaziranim napitcima, kao to
    je npr. koka-kola (koja osim kofeina, u jednoj limenci od oko etvrt litre poseduje 12 kafenih
    kaIica eera - svaka kaiica stvara oko 16 kalorija, a litar koka-kole sadri punu olju
    eera). Naime, manje od 5 % kofeina u koka-koli potie iz zrna kole, dok je najvei deo
    kofeina dobijen u procesu dekofeinizacije.

    - Kako se pravi pivo?

    Stari Egipani su jo pre 5000 godina poznavali recepte za pravljenje 3 razliite vrste
    piva, dok su Vavilonci 4000. godine pre nove ere pravili ak 16 razliitih vrsta piva (glinene
    ploice stare vie od 8000 godina opisuju proces pravljenja piva), Kinezi su 2300. godine pre
    nove ere pravili pie slino pivu koje se zvalo kljun, a ovo pie se spominje i u epu o
    Gilgameu, jednoj od najstarijih knjiga na naoj planeti. Za pravljenje piva, potrebna su nam 4
    osnovna sastojka: jeam (seme itarice koja podsea na penicu), voda, hmelj i kvasac. U
    prvom delu procesa, semenke jema moraju proklijati to se postie dranjem jema u vodi
    nekoliko dana, a zatim ceenjem i suenjem ove smee na oko 15,5
    o
    C tokom 5 dana. Na ovaj
    nain, ljuska semenki se otvara, i semena klica poinje da klija, a proklijali jeam se naziva
    sladom. Tokom procesa klijanja, oslobaaju se enzimi koji prevode hranljive sastojke iz
    jema (uglavnom skrob, koji predstavlja umreene lance molekula glukoze) u jednostavnije
    eere kojim se hrani biljka u rastu. Kljuna stvar u sladnom procesu je da se klijanje zaustavi
    u trenutku kada se ovi enzimi pojave, ali kada najvei deo skroba koji oni razlau ostane jo
    uvek itav. Slad se zatim sui putem postepenog podizanja njegove tempereture, a jaina
    ukusa i boja slada u najveoj meri zavise od maksimalne temperature prilikom ovog suenja.
    Zatim se svo korenje nastalo u procesu klijanja mora ukloniti, nakon ega je slad spreman za
    proces varenja. Mnoge pivare tek odavde poinju proces pravljenja piva, s obzirom da se
    snabdevaju ne klicama jema, ve sladom. Sladni jeam se zatim, najpre razbija na sitne
    komadie (to se ova zrna razbiju na sitnije komadie, to e vie eera moi da se izdvoji),
    nakon ega se izvodi njihovo potapanje u toplu vodu precizno podeene temperature. U
    sladnom jemu se nalaze dve vrste enzima: alfa amilaze koje razlau linearne veze izmeu
    molekula glukoze u skrobu i koje su najaktivnije na temperaturama izmeu 65 i 67
    o
    C, kao i
    beta amilaze koje razlau unakrsne veze izmeu molekula glukoze u skrobu, a najaktivniji su
    na temperaturama izmeu 52 i 62
    o
    C. Ova vrsto-tena smea se zatim sipa u velike sudove u
    kojima se zagreva do kljuanja, nakon ega se u sudove dodaje hmelj. Hmelj koji se dodaju
    pivu predstavlja zapravo cvetove hmelja, koji je lan biljne familije konoplje (Cannabaceae),
    a sadri kiseline koje pivu daju gorinu, kao i ulja koja doprinose njegovom ukusu. Smea
    kljua tokom 90 minuta, pri emu se hmelj dodaje opet nekoliko minuta pre zavretka
    kljuanja, s obzirom da je aroma rano dodatog hmelja davno isparila. Smea se zatim
    ispumpava iz suda i kroz tanak otvor u vidu mlaza ponovo vraa u njega tako da se u sudu
    formira vir. Ako ste nekada meali aj sa kaiicom sigirno znate da se svi vrsti, nerastvoreni
    sastojci tokom intenzivnog meanja skupljaju u blizini centra olje. Ista stvar se deava i u
    sudu sa provrelim pivom, tako da se svi vrsti sastojci kondenzuju u sreditu dna suda, pa se
    tenost lako moe ocediti. Ova tenost se zatim provodi du cevi iji se zidovi hlade vodom,
    tako da se pivo brzo hladi, nakon ega se u pivo dodaju kvasci. Kvasci predstavljaju
    jednoelijske gljive koje se hrane eerima koje su iz skroba oslobodili enzimi iz proklijalog
    jema, pri emu se ovi eerni molekuli u glikolizi, biohemijskom procesu od 10 stupnjeva,
    razlau do 2 eera (sa po 3 ugljenikova atoma), koji se nazivaju piruvatima i neto ATP-a
    (adenozin trifosfata koji predstavlja glavni izvor energije svih ivih elija), nakon ega se dva
    piruvata prevode u ugljen dioksid i etanol (CH
    3
    CH
    2
    OH - alkohol iz svih alkoholnih pia, pa i
    piva). Ovaj proces pretvaranja glukoze u etanol i ugljen dioksid se naziva fermentacijom, a u
    sluaju piva, ona traje nekoliko, a najmanje dve nedelje. Merenjem gustine piva odreuje se
    procenat alkohola u njemu, pa se tako i proces fermentacije zavrava kada gustina tenosti
    dostigne unapred odreenu vrednost. Sud u kome se odigrava fermentacija, zatvoren je i
    poseduje samo jednu usku cev sa ventilom kroz koju moe izlaziti iz suda gas ugljen diokida.
    Sa postizanjem eljene gustine, ovaj ventil se zatvara i svi molekuli ugljen dioksida koji dalje
    stvaraju kvasci, ne izbacuju se iz suda, ve se rastvaraju u pivu, ime doprinose njegovoj
    gaziranosti i penuavosti. Kada se proces fermentacije priblii kraju, kvasci se skupljaju na
    dnu suda koji je najee kupastog oblika, pa se sa njegovog dna lako izdvajaju i zatim koriste
    u sledeem ciklusu varenja (sve dok ne mutiraju i ne ponu da stvaraju pivo razliitog ukusa).
    Pivo se zatim hladi do oko 0
    o
    C, nakon ega se pretae u sledei rezervoar gde se kroz porozni
    kamen ubacuje jo CO
    2
    sve dok se ne postigne eljena gaziranost, a nakon toga pivo odlazi ili
    u krigle ili u rezervoare sa pivom ili u flae na koje se zatim lepi odreena etiketa.

    - ta su to homogenizacija i pasterizacija mleka?

    Pasterizacija mleka zahteva poluasovno dranje mleka na temperaturi od 63
    o
    C ili
    grejanje mleka do temperature od 72
    o
    C i dranje mleka samo 15 sekundi na toj temperaturi.
    Ovako vremenski ogranieno zagrevanje je dovoljno za unitavanje bakterija koje postoje u
    pomuenom mleku. Mogue je izvriti pasterizaciju mleka i na temperaturama izmeu 138 i
    150
    o
    C, pri emu tada vreme zagrevanja iznosi samo sekundu ili dve, a pri emu se dobija tzv.
    ultrapasterizovano mleko. Zapakovano u sterilne i hermetiki zatvorene posude,
    pasterizovano mleko moe stajati u friideru neto vie od nedelju dana, dok
    ultrapasterizovano mleko moe nekoliko meseci stajati van friidera. Za razliku od
    pasterizacije koju je otkrio Luj Paster (Louis Pasteur) u 19. veku, homogenizacija mleka je
    znatno skoriji postupak. Ukoliko uzmete bocu sveeg, tek pomuenog mleka i stavite je u
    friider, na povrini mleka e se izdvojiti kajmak (mlena mast), dok e ispod sloja masti
    ostati tzv. obrano mleko. Meutim, ako elimo da izdvojimo 2 %-tno mleko (mleko sa 2 %
    masti), moraemo da rastvorimo neto kajmaka u obranom mleku (koje sadri oko pola
    procenta mlenih masti). Homogenizacija predstavlja proces razbijanja globula masti (putem
    istiskivanja vrueg mleka kroz male cevice) do toliko malih razmera da one umesto da
    plutaju na povrini, ostanu ravnomerno suspendovane u mleku.

    - ta je to hidraulini eki?

    Mnoge seoske kue ispod ijeg nadmorskog nivoa se nalazi prirodni izvor vode,
    koriste hidraulini eki za pumpanje vode ka kuama. Hidraulini ekii (ili hidrauline
    pumpe) su posebni po tome to im nije potreban nikakav spoljanji izvor energije, jer ih
    napaja sila pokretne vode, a i poseduju samo dva pokretna dela. Princip rada hidraulinog
    ekia je veoma jednostavan: pumpa koristi kinetiku energiju dovoljno velike koliine
    vodenog toka da bi jednu manju koliinu vode pumpala navie. Da bismo koristili hidraulini
    eki, moramo imati izvor vode koji se nalazi ispod ekia. Na primer, ukoliko imamo jezerce
    na breuljku, moemo sprovesti cev od jezera do pumpe u podnoju brega. Pumpa poseduje
    ventil pomou koga se dozvoljava vodi da tee kroz cev i da povea svoju brzinu sputajui se
    nadole. Kada voda dostigne svoju maksimalnu brzinu, ventil se zatvara, to stvara visok
    pritisak u pumpi usled njene inercije. Poveanje pritiska izaziva otvaranje drugog ventila kroz
    koji prolazi voda pod visokim pritiskom i ulazi u cev kroz koju se voda isporuuje
    korisnicima. Pre ove cevi se najee nalazi i vazduna komora koja dozvoljava da se to je
    mogue vie vode pod visokim pritiskom prikupi tokom jednog mlaznog ciklusa. Nakon
    prolaska vode kroz drugi ventil, pritisak u pumpi opada, to izaziva zatvaranje drugog,
    ponovno otvaranje prvog ventila, proputanje vode nadole kako bi joj se poveala energija
    kretanja i itav ciklus se nastavlja. Otpustna cev (cev kroz koju se voda iz jezera ili potoka
    isporuuje korisnicima) se moe pruati u veu visinu od samog izvora vode. Tako, na primer,
    ako se hidraulina pumpa nalazi 3 metra ispod nivoa izvora, otpustna cev se moe popeti na
    oko 30 metara iznad visine izvora. Meutim, jedan od nedostataka hidraulinog ekia je taj
    da samo oko 10 % vode nae svoj put do esmi korisnika. Ostatak vode istekne iz pumpe
    tokom sputanja, odnosno poveanja energije vodenog toka. Dizajn hidrauline pumpe sa vie
    pokretnih delova bi mogao da se sastoji i u sledeem: voda padajui nadole pokree mlinski
    toak za koji je povezana neka osovinska pumpa (npr. reciprona, centrifugalna), koja
    pokree vodu navie.

    - Kako se dobijaju gvoe i elik?

    U modernoj industriji, gvoe i elik predstavljaju najvie koriene materijale jer su
    izuzetno snani u odnosu na drvo ili bakar, lako se mogu oblikovati na povienim
    temperaturama, mogu se namagnetisati i mogu izdravati visoke temperature pa se stoga od
    njih prave motori, konstrukcije svih prevoznih sredstava, mostova, zgrada, kao i skoro svi
    mainski delovi, a za razliku od aluminijuma koji je najprisutniji metal u zemljinoj kori
    (premda se nikada ne nalazi u elementarnom obliku, ve uvek u obliku jedinjenja), nije
    potrebno koristiti elektrolizu u postupku dobijanja. Gvoe se dobija iz gvozdenih ruda i to:
    hematita, (Fe
    2
    O
    3
    ), magnetita (Fe
    3
    O
    4
    ), limonita (Fe
    2
    O
    3
    H
    2
    O) i siderita (FeCO
    3
    ). Ovi minerali
    se najee nalaze u kamenju pomeani sa silicijumom. U najstarijem postupku za dobijanje
    istog gvoa, vri se sagorevanje uglja i neke gvozdene rude. Ugljenik iz uglja se jedini sa
    kiseonikom iz gvozdenih minerala i odlazi u vazduh u vidu ugljen dioksida i ugljen
    monoksida ostavljajui sirovo gvoe, odnosno smeu gvoa i silikata (koji su prisutni i u
    najistijim gvozdenim mineralima). Grejanjem i ekianjem sirovo gvoa, staklasti silikati
    se meaju sa metalom gvoa stvarajui tako kovano gvoe, koje se u kovnicama koristi za
    pravljenje orua i raznih gvozdenih predmeta i delova. Neto savremeniji nain za dobijanje
    skoro istog gvoa iz prirodnih minerala podrazumeva sagorevanje gvozdene rude, uglja i
    krenjaka (CaCO
    3
    ) u visokim peima. Kalcijum iz krenjaka se jedini sa silikatima iz
    gvozdene rude formirajui ljaku, dok se na samom dnu pei izdvaja isto vrue gvoe, koje
    se povremeno puta da istie iz pei i da se hladi u peanim leajevima. Ovako ohlaeno
    gvoe se naziva sirovim gvoem, a za dobijanje jedne tone ovakvog sirovog gvoa,
    potroi se 2 tone rude, 1 tona uglja, pola tone krenjaka i 5 tona vazduha i sve to na
    temperaturi od oko 1600
    o
    C. Meutim, sirovo gvoe sadri 4-5 % ugljenika usled ega je ono
    veoma tvrdo i krto, pa se stoga sirovo gvoe topi, mea sa ljakom i ekia kako bi se
    eliminisalo to je mogue vie ugljenika (do ispod 0,3 %) i napravilo kovano gvoe, koje se
    zatim koristi za pravljenje raznih gvozdenih predmeta. S druge strane, elik predstavlja
    gvoe koje ne sadri nimalo neistoa osim 0,5-1,5 % ugljenika. Naime, sve primese u vidu
    atoma silicijuma, fosfora ili sumpora znatno slabe elik, pa se stoga moraju ukloniti. U
    postupku dobijanja elika, u pe sa otvorenim ognjitem se stavljaju sirovo gvoe, krenjak i
    gvozdena ruda i zatim zagrevaju do oko 870
    o
    C. Krenjak i ruda formiraju ljaku koja pluta na
    povrini, a sve neistoe, ukljuujui i ugljenik se oksiduju i iz gvozdenog sloja isplivavaju na
    povrinu smee. Postoje takoe i neki jo moderniji i bri postupci za dobijanje elika
    ukljuujui i Besemerov proces, kao i sagorevanje u osnovnim kiseoninim peima.

    - Zato su dna sprej boca udubljena ka unutranjosti?

    Najvei broj sprej boca poseduje donju stranu svog metalnog okvira udubljenu ka
    unutranjosti boce, a razlog ovakvog dizajniranja je u tome to ovakav oblik prua strukturi
    boce dodatnu jainu. Kada bi boca imala ravno dno, sila kojom gas pod pritiskom deluje na
    tenost ispod sebe, a samim tim i na metalni omota boce, bila bi dovoljno velika da pone
    da savija metalno dno ka spoljanjosti boce. Zakrivljeno dno poseduje znatno bolji strukturni
    integritet, slino arhitektonskom luku ili svodu. Sa ovakvim oblikom, najvei deo sile koji se
    primeni na dno boce se provede i ravnomerno raspodeli do ivica okruglog dna. Takoe,
    ovako izoblikovano dno omoguava da se praktino i poslednja kap proizvoda izbaci u
    obliku aerosola u okolinu. Kod sprej boce sa ravnim dnom bismo morali da okreemo i
    naginjemo bocu kako bi poslednje kapi dole u blizinu otvorenog dna plastine cevice. S
    druge strane, kod boca sa udubljenim dnom, poslednje kapi tenosti se skupljaju oko ivica
    dna, tako da su uvek u blizini cevice koja ih izbacuje u vazduh.

    - Zato se savremeni tuneli izgrauju od keramikih ploica?

    Premda nisu svi moderni vetaki tuneli poploani iznutra, u novije vreme se za
    potrebe podzemnih eleznica irom planete sve vie koristi ovakav tip izrade unutranjih
    povrina tunela. Glavni razlog poploavanja tunela je slian pogodnostima ploica u kupatilu.
    Glatke keramike ploice se izrazito lako iste, jer se estice praine i ai ne inkorporiraju
    duboko u materijal, ve se skupljaju na samoj povrini ploica, pa se stoga lako skidaju samo
    uz pomo sunera (ili etke), deterdenta i vode. Otpornost na upijanje ai i vlage ini
    keramike ploice veoma trajnim i lako odrivim materijalom, a uz to one su veoma pogodne
    za oblaganje tunela bilo kojeg oblika. Dok bi se za oblaganje jednog cilindrinog tunela
    metalom morali sei ogromni metalni listovi adekvatnog oblika, pojedinane keramike
    ploice se slau jedna po jedna, pa stoga mogu pravilno oblagati povrine najraznovrsnijih
    oblika. Takoe, renoviranje tunela je znatno jeftinije nego kod metalnih obloga, jer se umesto
    ponovnog montiranja metalnog lista, pojedinane oteene ploice mogu izvaditi i zameniti sa
    novima. Uz sve ovo, povrine keramikih ploica odlino reflektuju svetlost, to doprinosi
    boljoj vidljivosti u tunelima, a time i bezbednijoj vonji.

    - Zato se mnoge graevinske konstrukcije sastoje iz trouglova?

    Graevinske strukture imaju zadatak da svaku spoljanju silu primenjenu na njih to
    bolje rasporede kroz konstrukciju do zemlje kako se ova sila ne bi nagomilavala na pojedinim
    mestima strukture, te tako eventualno dovela do loma i ruenja konstrukcije. Napon (sila po
    jedinici povrine) koji deluje na neku graevinu moe biti istezajui (kada se vue) ili
    sabijajui (kada se gura). Istezajuim naponom delujemo kada se penjemo ili vuemo kanap,
    dok sabijajuim naponom delujemo na pod kue kada hodamo preko njega i na strukture
    mostova kada se etamo ili vozimo preko njih. Elementi jedne graevinske strukture se esto
    uklapaju tako da meusobno preuzimaju i rasporeuju primenjeni napon na jednom od
    elemenata, a upravo radi stabilnosti pod dejstvom kompresionog, odnosno sabijajueg
    napona, mnogi sastavni elementi graevina su upravo oblika ttrougla, odnosno piramida.
    Uzmite jedno pare kartona i isecite od nje dve trake dugake po 3 cm, dve trake dugake po
    4 cm i jednu traku dugaku 5 cm, pri emu je irina svake od pravougaonih traka jednaka.
    Izbuite zatim po jednu rupu na krajevima svakog od kartonskih pravougaonika i od prva 4
    nainite jedan kvadar (samo sa bonim stranicama) poloen na Zemlji tako to ete kratkim
    iicama povezati susedne rupice. Primenite sada napon na ovu malu graevinu tako to ete
    prstom ili olovkom gurnuti strukturu pod pravim uglom u odnosu na neku od stranica kvadra.
    Ukoliko zatim primenite isti (ili priblino isti) napon ali ne pod pravim uglom, videete da e
    se graevina mnogo lake sruiti. A ukoliko primenite napon na uglove graevine videete da
    e se struktura najlake sruiti. Drugim reima, pravougle graevine su stabilne prilikom
    primene napona normalnog na njene zidove, meutim, postaju veoma nestabilne kada
    primenimo napon pod otrim (ili tupim) uglom u odnosu na njihove stranice. Ubacite sada
    pravougaonu traku duine 5 cm kao dijagonalu u okviru kvadarske graevine i primetiete da
    e ona postati znatno stabilnija kako na delovanje napona pod uglom na stranice, tako i pod
    delovanjem napona na spojeve strana. Razlog tome je postojanje dijagonale koja preuzima
    silu koja deluje na stranice i rasporeuje ih po sebi i prenosi zemlji, pa tako celoj graevini
    daje dodatnu krutost. A ubacivanjem dijagonale, nau graevinu smo pretvorili ne vie u
    kvadar, ve u dva trougla. Trougao, odnosno piramida predstavlja figuru koja je sama po sebi
    kruta, jer se sile kojima delujemo na bilo koji njen deo odlino rasporeuju kroz figuru i alju
    do zemlje. Upravo zato, mnoge graevine poseduju trouglove, odnosno piramide u svojoj
    konstrukciji. Tako, zgrade poseduju dijagonalne podupirae na podu koji slue za pruanje
    otpora vetru, reetkasti mostovi se sastoje od niza trouglova koji slue radi prenoenja napona
    od sredinjeg svoda do krajeva strukture. Geodezijski svod, takoe predstavlja loptu
    napravljenu od trouglova povezanih preko svojih uglova, a ova konstrukcija je posebna po
    tome to poseduje najvei odnos unutranje zapremine sa spoljanjom povrinom
    konstrukcije. Tornjevi sa vetrovskim turbinama predstavljaju piramide napravljene od po tri
    ili etiri poluge. Meutim, prostor unutar piramide nije ba toliko efikasan za ivljenje kao
    kvadar, pa se stoga sobe izuzev potkrovlja retko kada grade u obliku piramide ili kupe.

    - Kako rade nuklearni reaktori?

    U nuklearnim reaktorima se pod dejstvom kontrolisane fisije atomskih jezgara stvara
    toplota iz koje se zatim stvara elektrina energija. Svi hemijski elementi koji su tei od
    gvoa oslobaaju energiju prilikom cepanja njihovih atomskih jezgara na manje fragmente,
    to je posledica injenice da je suma masa fragmenata na koje se raspalo odreeno jezgro
    (tee od gvoa) manja od mase tog atomskog jezgra, a ova razlika u masama se u skladu sa
    Ajntajnovom jednainom E=mc
    2
    pretvara u toplotnu energiju. Nasuprot ovome, suma masa
    atomskih jezgara elemenata lakih od gvoa je uvek vea od mase jezgra koje bi nastalo
    stapanjem ovih jezgara u jedno jezgro, to je i razlog zato svi elementi laki od gvoa
    oslobaaju energiju u procesu fuzije. U sluaju kada masa fisionog materijala prevazilazi tzv.
    kritinu masu, fisija je lanana reakcija, jer se u svakom procesu fisije oslobaa nekoliko
    neutrona koji sudaranjem sa drugim atomskim jezgrima iniciraju cepanja sve veeg broja
    jezgara, pa tako dovode i do eksplozivne reakcije. Neposredno ispod kritine mase za dati
    fisioni materijal, svaka fisija pojedinanog jezgra stvara jo samo jednu fisiju, tako da se u
    tom sluaju reakcija fisije odigrava konstantnom brzinom, a upravo se ovolike koliine
    fisionog materijala odravaju u jezgrima nuklearnih reaktora. Naime, ubacivanjem ploa (tzv.
    kontrolnih ploa koja se najee sastoje od natrijum borata, jer jezgra bora odlino zahvataju
    neutrone) koje apsorbuju neutrone (koji iniciraju pojedinane procese fisije), u jezgrima
    reaktora se brzina fisije odrava konstantnom. Sa poveanjem broja kontrolnih ploa u jezgru
    reaktora, smanjuje se verovatnoa da e pojedinani neutron inicirati pojedinanu fisiju, pa se
    tako i smanjuje brzina fisije, dok se sa smanjenjem broja ovih ploa u jezgru reaktora,
    poveava verovatnoa neutronskog iniciranja fisije, a time se poveava i brzina fisije,
    odnosno brzina oslobaanja toplotne energije. Svako jezgro uranijuma-235 (koje se najee
    koristi kao fisioni materijal u nuklearnim reaktorima) tokom fisionog raspada oslobodi u
    proseku 2,47 neutrona koji za manje od hiljaditog dela sekunde indukuju novu fisiju, dok
    fisija U-235 stvara i neke atome koji se takoe radioaktivno raspadaju i oslobaaju neutrone,
    tako da fisija jednog atoma U-235 oslobodi u proseku i 0,0064 zakasnelih neutrona kojima je
    nakon fisije U-235 potrebno nekoliko sekundi ili minuta da bi se pojavili i inicirali novu
    fisiju, a upravo se o ovoj zakasneloj reakciji mora voditi rauna prilikom ubacivanja ili
    vaenja kontrolnih ploa iz jezgra reaktora jer ne moemo oekivati da e odgovor reaktora,
    odnosno brzina fisije trenutno opasti im ubacimo ploe ili trenutno porasti im izvadimo
    neke od ploa. Neki nuklearni reaktori poseduju automatsku kontrolu postavljanja ploa u
    jezgru kako bi kontrolisali brzinu odigravanja fisije. Fisioni materijal koji se nalazi u jezgrima
    najveeg broja nuklearnih reaktora na naoj planeti je prirodni uranijum (koji se sastoji od 99
    % U-238 i 0,71 % U-235, a samo U-235 lako podlee procesu fisije) i supstance koja se zove
    moderator (vodonik, deuterijum, helijum ili grafit izmeu ijih atoma se neutroni elastino
    odbijaju tako da se usporavaju i iz moderatora izlaze posedujui tzv. termalnu brzinu,
    odnosno prosenu brzinu za datu temperaturu) i koja ima zadatak da uspori neutrone koje
    oslobaaju fisiona jezgra, jer U-235 najbolje zahvata neutrone koji se kreu veoma sporo.
    Kada se ne bi koristio moderator, tada ni prirodni uranijum ne bi mogao da se koristi u
    reaktorima (ve samo isti U-235 ili eventualno prirodni uranijum obogaen sa 25-50 % U-
    235 to se i koristi u tzv. brzim fisionim reaktorima), jer U-238 znatno bolje zahvata bre
    neutrone od U-235, pretvarajui se ponekad pri tome (ukoliko su zahvaeni neutroni dovoljno
    brzi da se u zahvaenom jezgru U-238 pretvore u po jedan proton i elektron) u plutonijum-
    239, jedan od uvek prisutnih nus-produkata reakcije fisije koji je takoe sklon fisiji. Jezgro
    tipinog nuklearnog reaktora se sastoji od niza naizmenino poreanih poluga uranijum
    dioksida (UO
    2
    ) i moderatora, pri emu na svakih nekoliko poluga dolazi prazno mesto na
    kome se moe ubaciti kontrolna ploa. U najveem broju reaktora, veoma brze vodene struje
    se proputaju kroz cevi koje prolaze kroz jezgro reaktora. Voda koja se greje pod dejstvom
    toplote osloboene fisijom, pod pritiskom se odvodi iz jezgra reaktora u posebnu komoru u
    kojoj kljua (kod nekih reaktora voda kljua u samom jezgru, a ova voda tada esto
    predstavlja i sam moderator) tako da njena para pokree turbinu elektrinog generatora koja
    stvara elektrinu energiju koja se vodi direktno kod potroaa.

    - Zato je kanap jai od ukupne jaine svih pojedinanih niti u njemu?

    itav kanap je jai od ukupne jaine svih pojedinanih paralelnih vlakana u njemu,
    upravo usled njihovog uvrtanja prilikom uvijanja u kanap. Na ovaj nain se prilikom
    delovanja mehanikog napona na kanap (kao npr. kada obmotamo neki predmet njime i zatim
    ga nosimo), mehaniki napon (sila po jedinici povrine) na istezanje pretvara u napon na
    savijanje koji se veoma dobro rasporeuje po uvijenoj strukturi kanapa. Naime, pod dejstvom
    tereta, ose vlakana sa spoljanje povrine (one koja je izloena naponu) se pomeraju ka
    unutranjoj povrini za pola navoja du kanapa i obrnuto. Na ovaj nain se primenjena sila na
    kanap podjednako rasporeuje do svih vlakana u njemu, to odrava kanap zategnutim i
    jakim. Kada kanap ne bi bio uvijen (odnosno, kada bi njegova vlakna bila postavljena
    meusobno paralelno), male neravnomernosti u poloaju tereta bi dovele do toga da
    mehanika sila znatno veim intenzitetom deluje na neka vlakna, to bi dovelo do njihovog
    eventualnog pucanja na mestima gde su oni najtanji (gde sila prevazilazi meumolekulske
    privlane sile u kanapu), te tako i do slabljenja itavog kanapa. Kada su u pitanju staklena
    vlakna kojima se esto ojaavaju plastine ili betonske strukture, njihovim uvijanjem se jaina
    vlakava dvostruko poveava u odnosu na jainu paralelno postavljenih vlakana. Takoe,
    prilikom uvijanja kanapa i drugih vlakana, veoma je vano postii optimalnu uvijenost.
    Premala uvijenost e rezultovati u neadekvatnoj jaini na sabijanje, kao i nedovoljnom trenju
    izmeu vlakana ime se onemoguava kuplovanje slabih mesta na pojedinanim vlaknima,
    odnosno njihovo ojaavanje. S druge strane, prevelika uvijenost kanapa dovodi do meusobne
    orijentacije vlakana tako da se sila tereta prevodi u smicanje, to takoe, smanjuje jainu
    strukture. Kod mnogih tekstilnih tkanina se poveanje jaine na istezanje postie unakrsnim
    postavljanjem vlakana (dva meusobno normalna paralelna niza niti). I u ovom sluaju je
    slino kao kod postizanja optimalne uvijenosti niti kanapa, potrebno postii optimalnu gustinu
    umreenosti vlakana, kako bi se naao kompromis izmeu nedovoljog trenja i jaine na
    sabijanje s jedne strane kada je gustina vlakana premala i preteranog smicanja sa druge strane
    kada je gustina vlakana prevelika.

    - ta je to plavo tampanje?

    Ako ste ikada posmatrali ili uestvovali u graenju kue, sigurno ste primetili da se
    standardni metod komunikacije izmeu arhitekata i graditelja odvija preko listova papira koji
    se nazivaju plavim otiscima ili plavom tampom. Plavo tampanje predstavlja standardni
    nain za kopiranje velikih arhitektonskih i konstrukcionih nacrta, a plavo tampane skice se
    sastoje od belih linija na plavoj pozadini, ili eventualno u skorije vreme od plavih linija na
    beloj pozadini. U metodi plavog tampanja koja je izmiljena 1842. godine, nacrt koji je
    ispisan na providnom papiru, stavlja se preko papira koji sadri smeu gvoe amonijum
    citrata i kalijum ferocijanida i izlae svetlosti. Tamo gde oblasti osetljivog papira nisu
    zaklonjene linijama gornjeg crtea, svetlost dovodi do reagovanja dve hemijske supstance i do
    stvaranja plave boje. Eksponirani papir se zatim pere u vodi i na ovaj nain se dobija negativ
    crtea tamne linije na originalnom crteu pretvaraju se u bele linije na kopiji, dok se
    providna kopija originala pretvara u plavu pozadinu na kopiji. U diazotipnom metodu, tj.
    jednoj vrsti plavog tampanja koja se tek odnedavno koristi, papir se ini osetljivim na
    svetlost uz pomo dodavanja smee diazonijumovih soli (koje se koriste u proizvodnji boja),
    reagensa i kiseline koja spreava reagovanje dizonijumovih soli i reagensa. Poluprovidni
    originalni nacrt se stavlja preko osetljivog papira i izlae svetlosti. Svetlost dovodi do
    unitavanja dizonijumovih soli, a osloboeni gas ili rastvor amonijaka se koristi kao razvija
    nakon izlaganja svetlosti. Naime, amonijak neutralizuje kiselinu i dozvoljava da se ouvana
    dizonijumova so kombinuje sa reagensom pri emu se stvara plava boja i to samo na mestima
    koja nisu bila izloena Sunevoj svetlosti. Stoga se diazotipnim metodom plavog tampanja
    dobijaju kopije plavih linija na beloj pozadini. Razlog zato se plavo tampanje jo uvek
    koristi lei u njegovoj eleganciji, kao i jeftinoi. Naime, plavo tampanje je znatno jeftinije od
    kopiranja na fotokopir maini.

    - Zato su mostovi razliitih oblika?

    Ako ste ikada postavili barem jedno deblo ili niz kamenia da biste suvi preli preko
    potoka, onda ste i sami napravili jedan most. Mostovi predstavljaju puteve preko kojih se
    zaobilaze odreene prepreke, kao npr. reke, jezera, doline, putevi, ine vozova i slino. U
    optem sluaju rastojanje prepreke koju zaobilazi most definie i njegov oblik, a postoje tri
    glavna tipa mostova: ravni, luni i visei mostovi. Najvea razlika izmeu ova tri tipa
    mostova se ogleda u veliini razmaka izmeu susednih podupiraa mosta, bilo da su to
    stubovi, tornjevi ili zidovi kanjona. Tako, npr. ravni mostovi poseduju razmak izmeu
    susednih podupiraa od oko 60 metara, luni izmeu 240 i 300 metara, dok kod viseih
    mostova ovaj razmak moe iznositi i do 2100 metara. Kod dobro konstruisanih mostova ne
    dolazi do ispupenja (kada kompresiona sila prevazilazi sposobnost mosta da ovu silu
    rasporeuje do zemlje bez svoje trajne deformacije) ili do pucanja (kada zatezna sila
    prevazilazi sposobnost mosta da je rasipa du velike povrine ili prenosi do zemlje). Naime,
    rezultat kompresije na gornjem delu mosta je istezanje na donjem delu mosta, a osim ove dve
    osnovne mehanike sile, prilikom izgradnje mosta se uzimaju u obzir i druge u ne tolikoj meri
    (kao prethodne dve) znaajne sile kao npr. torzija (odnosno, uvrtanje koje uglavnom potie od
    vetra), zatim rezonantna sila (odnosno sila koja u harmoninim razmacima u odnosu na
    prirodnu frekvenciju pri kojoj vibriraju estice mosta u njegovoj kristalnoj strukturi, deluje na
    most i koja stoga dovodi do intenzivnijeg vibriranja estica mosta, to lako moe dovesti i do
    loma mosta, slino kao kada peva otpeva odgovarajui visokofrekventni ton i njime slomije
    au ili prozor, a usled ega se u mostove esto ugrauju i priguivai koji priguuju
    rezonantne talase). Ravni mostovi predstavljaju krute horizontale strukture koje lee na
    dvema stubovima na krajevima mosta. to je vea visina eline (premda su nekada bile
    drvene ili gvozdene) ploe ravanskog mosta, to e se u veoj meri rasipati napon (sila po
    jedinici povrine) na istezanje, a u svrhu poveanja visine mosta, on se esto podupire
    reetkama kroz koje se prenosi kompresiona sila kojom deluju tela koja se kreu preko mosta.
    Luni mostovi predstavljaju polukrune strukture sa potpornim zidovima na krajevima. Luni
    mostovi se nalaze uvek pod kompresijom, a ova sabijajua sila se prenosi du krive luka do
    dna potpornih zidova. S druge strane, tenzija (sila zatezanja) je u lunim mostovima
    zanemarljiva, a to je vea zakrivljenost luka (odnosno, to je vei polukrug ispod njega), to
    e zatezna sila na njemu biti vea. Luni mostovi su posebni po tome to im sam oblik prua
    jainu, a ovakvim mostovima nisu potrebni dodatni podupirai ili kablovi, a neki luni
    mostovi (kao i akvadukti) iz starog Rima su jo uvek postojani, to nam govori o njihovoj
    prirodnoj jaini koja se zasniva upravo na obliku. Visei mostovi su oni mostovi kod kojih su
    kablovi (ili kanapi ili lanci) razvueni du reke (ili neke druge prepreke za put), a platforma
    mosta visi vezana za ove kablove. Moderni visei mostovi poseduju i dva visoka tornja kroz
    koje se provlae kablovi, pa tada upravo ovi tornjevi nose teinu itavog mosta. Kompresiona
    sila gura nadole platformu mosta, ali poto je put visei, kablovi prenose kompresiju
    tornjevima koji predaju ovu energiju zemlji u kojoj su vrsto utemeljeni. Potporni kablovi koji
    se kreu izmeu uporita sa kraja mosta, primaju zateznu silu i pri tome je prenose ovim
    uporitima koja su uzemljena slino tornjevima, pa ovu primljenu energiju prenose zemlji.
    Takoe, skoro svi visei mostovi, osim kablova poseduju i sistem reetki koji ukruuje
    platformu i spreava tenju mosta da se ljulja i zanosi u stranu. Za razliku od ravnih mostova
    u okviru kojih postoji mnogo posebnih tipova i lunih mostova kod kojih postoji samo jedan
    jedini tip, visei mostovi mogu biti oblika slova M ili mogu biti manje uobiajeni mostovi
    oblika slova A kada ne poseduju dva tornja i etiri uporita, ve umesto toga, kablovi idu
    ispod puta gde su vezani za jedan jedini toranj koji odrava itav most.





    20. Moderna vremena


    - ta je to vetaki vid?

    Danas na Zemlji ivi vie od 10 miliona ljudi kojima je mrenjaa oteena i koji su
    zbog toga na putu da ulno oslepe, ali uskoro bi im se pomou ugradnje malih ipova na
    mesto mrenjae, mogao povratiti vid. Naime, kada posmatramo neke predmete u svetu oko
    nas, nae oi registruju svetlost koju ti predmeti reflektuju. Ovu svetlost soiva u naim oima
    prelamaju i fokusiraju u mrenjau, gde ih detektuju pigmentne elije oblika tapia (koje su
    osetljive na pojedinane fotone i formiraju crno-belu sliku) i kupi (koje su osetljive na boje).
    Informacija koju primaju tapii i kupe, prenosi se dalje du oko milion nervnih elija u
    mrenjai odakle se ovaj signal dalje vodi do mozga. 1988. godine, Mark Hjumazun je
    pokazao da slepi ljudi mogu videti slike iz stvarnog sveta putem stimulacije nervnih elija u
    mrenjai putem elektrine struje, ime je dokazano da ove, nervne elija funkcioniu
    normalno ak i kada su pigmentne elije u mrenjai oteene kao to je sluaj kod slepih
    ljudi. Na osnovu ove injenice, naunici danas pokuavaju da naprave biomedicinske ureaje
    koji bi nakon implantacije u mrenjai slali odgovarajue elektrine impulse ka nervnim
    zavrecima u mrenjai, a ovi bi se dalje putem nervnih vlakana prenosili do centra za vid u
    mozgu. Jedan od takvih ureaja je i vetaka silicijumska mrenjaa, koju je napravila
    kompanija Optobionics, a koja ima oblik valjka sa prenikom osnove od samo 2 mm, a sa
    visinom manjom od prenika ljudske kose. Ovaj aparat sadri oko 3500 mikroskopskih
    solarnih elija koje su u stanju da prevode svetlost u elektrine impulse (bez ikakvog
    spoljanjeg izvora energije) imitirajui na taj nain funkciju kupastih i tapiastih elija. Na
    nekoliko Univerziteta u Severnoj Karolini se trenutno razvija jedan drugi aparat koji bi mogao
    da povrati vid slepim ljudima, a njegovo ime je vetaki komponentni mrenjani ip, koji
    predstavlja silicijumski kvadar sa stranicom od 2 mm, a visinom od 0,02 mm. Meutim, ovom
    ureaju je potreban i spoljanji izvor energije, u iju svrhu se danas koristi laser koji je
    montiran na paru naoara, a koji se napaja pomou malog baterijskog pakovanja, montiranog
    takoe na okviru naoara. Ovaj aparat danas daje mogunost posmatranja slika razmera 10 x
    10 piksela, dok e se u budunosti razmera ovih slika poveati do 250 x 250 piksela to e
    sasvim sigurno omoguiti ljudima oteenog vida da itaju knjige.

    - ta je to nanotehnologija?

    Nanotehnologija se bavi nanostrukturama koje se mogu definisati kao atomski i
    molekulski sistemi dimenzija reda veliine nanometra, odnosno jednog milijarditog dela
    metra. Da vas podsetimo, jedan nanometar se prema jednom metru odnosi kao zrno groa
    prema Zemljinoj kugli, a istovremeno, jedan nanometar je duina koja je 80 000 puta tanja od
    prenika vlasi ljudske kose. Smatra se da emo tokom narednih 50 godina (ili manje, a
    najverovatnije kroz izmeu 5 i 15 godina), poeti da koristimo nanomaine koje e biti toliko
    male (ne vee od nekoliko nanometara) da e na hiljade njih moi da stane u prostor izmeu
    ove dve rei. Ove nanomaine e moi da prave razne ureaje tako to e graditi atom po
    atom (ili molekul po molekul), a naunici smatraju da e nanotehnologije preko
    minijaturizacije elektronskih (i drugih) ureaja, izvriti na nau civilizaciju slian uticaj kao
    to su tokom prolog veka izvrili pronalasci aviona, televizije ili kompjutera. Istraivai iz
    IBM-a su 1990. godine prvi uspeli da putem atomic force mikroskopa pozicioniraju logo
    IBM tako to su reali atom po atom ksenona na povrini kristala nikla. Sledei korak je
    razvoj nanoskopskih maina (tzv. asemblera) koji mogu biti programirani da manipuliu
    id38156066 pdfMachine by Broadgun Software - a great PDF writer! - a great PDF creator! - http://www.pdfmachine.com http://www.broadgun.com
    pojedinanim atomima i molekulima. Poto bi jednom asembleru bilo potrebno hiljade godina
    da sam izgradi jedan proseno veliki elektronski ureaj, ovaj posao bi zajedno obavljalo
    nekoliko milijardi asemblera kako bi se eljeni proizvod napravio u doglednom vremenu.
    Posao stvaranja asemblera bi obavljale posebne nanomaine pod imenom replikatori.
    Milijarde asemblera i replikatora e moi da stane na zapreminu od jednog kubnog milimetra,
    a da pri tome neemo biti u stanju da ih (kao skupinu) prepoznamo golim okom. Nanomaine
    e biti u stanju da repliciraju bilo ta, ukljuujui vodu, dijamante i hranu. Pomou njih e se
    napraviti i prvi molekularni kompjuteri koji e sve knjige ikada napisane na naoj planeti
    moi da uskladite na prostoru veliine kocke eera. Nanoroboti e sami moi da izvode
    sloene hirurke operacije, da uklanjaju masti iz krvotoka, naftne mrlje i otpadne materije iz
    mora ili da u vazduhu izgrauju ozonski omota nad naom planetom, a zavisnost nae
    civilizacije od neobnovljivih sredstava (npr. drvea i fosilnih goriva) bi nestala sa razvojem
    nanotehnologije, jer bi nanomaine mogle da sintetizuju bilo koju supstancu.

    - Kako neki foto-aparati sami fokusiraju sliku?

    Autofokusirajui (AF) foto-aparati (i kamere) se esto nazivaju i power-fokus
    aparatima, jer kompjuter foto-aparata pokree minijaturni motor koji fokusira soivo aparata
    umesto nas. Fokusiranje predstavlja proces pomeranja soiva napred-nazad sve dok se ne
    projektuje najotrija mogua slika na film. U zavisnosti od rastojanja od predmeta koji
    slikamo do aparata, soivo mora zauzimati odreeno rastojanja do filma kako bi slika koja
    ostavlja trag na njemu bila jasna. Na modernim foto-aparatima, autofokusiranje predstavlja
    samo jednu od nekoliko automatskih funkcija aparata koje ukljuuju jo i automatsko
    premotavanja filma, automatski blic, kao i automatsku ekspoziciju. Postoje dva tipa
    autofokusirajuih sistema: aktivni i pasivni, a neki aparati koriste i kombinaciju ova dva
    principa. Najee, jeftiniji point&shoot foto-aparati koriste aktivni sistem, dok neto skuplji
    SLR (single-lens reflex) aparati sa premetajuim soivima koriste pasivni sistem. Slino
    podmornicama i delfinima koji alju ultra-zvune talase oko sebe i na osnovu primljenih ehoa
    lociraju prepreke na putu, i prvi autofokusirajui foto-aparat je koristio isti ovaj princip
    (Polaroid, 1986.) radi podeavanja poloaja soiva. Meutim, ukoliko biste pomou jednog
    ovakvog aparata eleli da slikamo nekoga kroz prozor, aparat bi se fokusirao prema prvoj
    svojoj prepreci, tj. prozoru, pa bi slikani lik ostao mutan na slici. Ovakav sistem je klasini
    aktivni sistem, jer aparat emituje neto kako bi odredio rastojanje do predmeta koji
    fotografiemo. Dananji aparati sa aktivnim sistemom, umesto zvunih talasa, koriste
    infracrvene talase i pokazuju se odlinim za slikanje predmeta do rastojanja od 6 metara.
    Meutim, i ovakvi sistemi ponekad nailaze na potekoe. Tako, npr. neki izvor infracrvenih
    talasa (npr. roendanska sveica ili kamin) moe zbuniti infracrveni senzor u aparatu, crna
    povrina moe u potpunosti apsorbovati sve infracrvene talase koje izemituje aparat, a slino
    ultrazvunim sistemima, i infracrveni talas se moe odbiti od neega na svom putu ka
    fotografisanom objektu. S druge strane, pasivni autofokusirajui sistem odreuje rastojanje do
    predmeta koji elimo da slikamo putem kompjuterske analzie samog lika. Tipini pasivni
    autofokusirajui senzor je CCD (charge-coupled device) koji prua unosne podatke za
    algoritme pomou kojih kompjuter proraunava kontrast izmeu elemenata slike. CCD je, u
    ovom sluaju, najee jedna traka sa izmeu 100 i 200 piksela. Svetlost pogaa ove piksele i
    mikroprocesor brojevno oznaava boju i osvetljenost svakog piksela. Ukoliko je scena van
    fokusa, susedni pikseli e imati sline intenzitete. Mikroprocesor tada pomera soivo i ponovo
    procenjuje razlike u intenzitetima izmeu susednih piksela, ponavljajui ovaj proces sve dok
    ne pronae maksimalnu razliku u intenzitetima, to odgovara i najboljem fokusu. Za razliku
    od aktivnog sistema koji se moe koristiti i u mraku, pasivni sistem mora posedovati svetlost
    kako bi procenjivao kontrast lika. Pasivni sistem se, takoe, dobro snalazi prilikom slikanja
    kroz prozor, jer on za razliku od aktivnog sistema, vidi samo predmet iza prozora, a ne samo
    prozorsko staklo. Pasivni sistem najbolje reaguje na vertikalne detalje. Stoga e on malo tee
    fokusirati brod na horizontu, ali e se lako snai sa fokusiranjem motke za zastavu. Ukoliko
    ne znate koji tip fokusiranja koristi autofokusirajui foto-aparat, usmerite fokusnu oblast
    (izmeu dve pravougle zagrade) ka nebu na kome nema oblaka. Pritisnite zatim kapak aparata
    do pola puta nadole. Ukoliko dobijemo indikaciju koja kae fokus OK, onda znamo da
    aparat poseduje aktivni sistem, dok u sluaju indikacije fokus nije OK znamo da aparat
    poseduje pasivni autofokusirajui sistem, s obzirom da CCD nije u stanju da pronae kontrast,
    odnosno razliku u intenzitetima piksela na ravnomerno plavoj povrini kao to je nebeska
    sfera bez oblaka.

    - ta je to maglev voz?

    Smatra se da e isto onako kako su avioni uneli revoluciju u transportu ljudi tokom 20.
    veka, maglev vozovi predstavljati revolucionarno prevozno sredtsvo za 21. vek. Do sada su u
    nekoliko zemalja (Nemaka, Japan) uz pomo snanih elektromagneta napravljeni maglev
    (od MAGnetna LEVitacija) vozovi koji kako im samo ime kae, plutaju u vazduhu,
    odnosno lebde iznad magnetnih ina. U sistemu maglev vozova postoje tri osnovne
    komponente: veliki izvor elektrine energije, metalni kalemi koji oblau kolosek, i veliki
    magneti-vodii zakaeni za dno voza. Najvea razlika izmeu maglev vozova i vozova
    dananjice je u tome to maglev vozovi ne poseduju motor. Umesto korienja fosilnih goriva,
    kombinacijom magnetnog polja koje nastaje u naelektrisanim namotajima ice sa donje strane
    voza i koloseka, pokretae se voz. Naime, namagnetisani kalem koji je postavljen du
    koloseka (koji se naziva vodini put - guideway) e odbijati magnete voza dozvoljavajui tako
    vozu da lebdi (tj. levitira) na 1 do 10 santimetara iznad (vodinog) puta. Kada voz pone da
    lebdi, elektrina energija se dovodi na kaleme koloseka stvarajui tako jedinstveni sistem
    magnetnih polja koji e vui voz u pravcu njegovog kretanja. Elektrina struja koja se dovodi
    na kaleme koloseka stalno menja svoj pravac prostiranja kako bi menjala polaritet
    indukovanog magnetnog polja. Ove promene polariteta (sever-jug) su podeene tako da
    magnetno polje ispred voza privlai voz ka sebi, dok magnetno polje ispod i iza voza odbija
    voz od sebe. Maglev vozovi plutaju na sloju vazduha, pa se na taj nain eliminie trenje sa
    inama koje ograniava brzinu kretanja vozova, a i smanjuje efikasnost potronje goriva.
    Stoga, maglev vozovi dostiu brzine od oko 500 km/h, to je za samo 289 km/h manje od
    brzine leta Boeing-a 777. Tako biste uz pomo jednog ovakvog voza mogli da preemo
    rastojanje od Pariza do Rima za samo dva sata. Iako je ideja o Maglev transportu prvi put
    predloena pre vie od jednog veka, javni debut Maglev voza se ne oekuje pre 2005. godine.
    Nemaki naunici grade maglev vozove na principu sistema elektromagnetne suspenzije,
    poznate pod imenom Transrapid, dok japanski naunici prave maglev vozove na principu
    sistema elektrodinamike suspenzije. Kljuna razlika izmeu japanskih i nemakih maglev
    vozova je u tome to se japanski konstruktori slue super-ohlaenim superprovodnim
    elektromagnetima, dok nemaki naunici koriste standardne elektromagnete. Takoe, za
    razliku od nemakih maglev vozova koji mogu da levitiraju i u stanju mirovanja, japanski
    maglev vozovi se moraju ubrzati do odreene brzine kako bi mogli da ponu da lebde, pa
    stoga poseduju i gumene tokove, za razliku od nemakih vozova ije je dno obmotano oko
    koloseka.

    - Kako se pokreu pokretne stepenice?

    Pokretne stepenice se esto nazivaju i eskalatorima, a ovo njihovo ime je nastalo kao
    kombinacija engleske rei za lift (elevator) i latinske rei za stepenik (scala). Jezgro
    eskalatora predstavlja par lanaca obmotanih oko dva para zupanika. Elektrini motor od oko
    100 konjskih snaga na vrhu konstrukcije pokree gornji par zupanika koji zauzvrat pokree
    lananu petlju. Motor i lanani sistem su ugraeni u krovitu, metalnoj strukturi koja se
    prostire izmeu dva sprata. Umesto pomeranja ravne povrine kao kod pokretnih traka, u
    ovom sluaju lanci pokreu niz stepenika. Svaki stepenik eskalatora poseduje dva seta
    tokia, gde se svaki set vozi na po jednoj traci (lancu). Set tokia koji je blii vrhu stepenika
    je povezan za rotirajue lance i na taj nain se povlai pod dejstvom zupanika sa vrha
    stepenica. Drugi set tokia jednostavno klizi na svojoj traci, pratei prvi set. Svaki stepenik
    poseduje izbrazdanu povrinu, kako bi se uklopio sa stepenikom ispred i iza sebe prilikom
    poravnavanja na dnu i na vrhu eskalatora. Osim to pokree glavne lance eskalatora, motor
    pokree i traku za pridravanje, koja zapravo predstavlja ravnu pokretnu traku obmotanu oko
    niza tokova. Brzina kretanja ovog pojasa je precizno konfigurisana tako da se poklapa sa
    brzinom kretanja stepenica koja je najee izmeu 27 i 55 metara u minutu. Naime, eskalator
    koji se kree brzinom od 44 metara u minuti je u stanju da preveze 10000 ljudi sa sprata na
    sprat za jedan sat to je mnogo vie od kapaciteta bilo kog lifta. Meutim, sistem eskalatora
    nije toliko efikasan koliko liftovi kada je u pitanju prevoenje ljudi na rastojanja od vie
    spratova.

    - ta su to pokretne kartice?

    Pokretne kartice poseduju na svojoj povrini nekoliko razliitih slika koje vidimo ili
    ne vidimo u zavisnosti od ugla posmatranja. Nekada su se pravile kartice koje su imale
    kombinacije dve ili tri slike, npr. slike automobila i ime firme, ali se danas prave kartice koje
    poseduju vie od 20 vidljivih slika, tj. praktino itav jedan kratki video zapis. Ovakve kartice
    koriste specijalnu tehnologiju koja se zove lentikularno tampanje. U ovom procesu se uzima
    nekoliko razliitih slika koje se tampaju u naizmeninim trakama na poleini providnog
    plastinog lista. Plastini list poseduje niz iskrivljenih brazdi irokih oko 0,3 milimetra, koje
    se nazivaju lentikulama, a koje moemo osetiti na dodir. Poto svetlost proe kroz plastini
    list, dolazi do njenog reflektovanja sa glatkog belog papira koje nalazi ispod sloja plastike.
    Odbijena svetlost prolazi kroz trake slika odtampane na plastinoj ploici, a zatim kroz
    lentikulu. Svaka lentikula je napravljena tako da prelama odbijenu svetlost pod odreenim
    uglom i na taj nain uveava svaku sliku u odreenom ugaonom intervalu. Sve trake slika su
    poreane tako da se svaka slika prelama u istoj meri, ali pod razliitim uglom. Na taj nain,
    menjanjem ugla pod kojim posmatramo karticu, u nae oi e postupno stizati svetlost
    reflektovana sa razliitih slika odtampanih na kartici.

    - ta su to pametne kartice?

    Pametne kartice po svojoj veliini i obliku podseaju na kreditne kartice, samo to za
    razliku od kreditnih kartica koje za skladitenje podataka koriste magnetnu traku, pametne
    kartice u svojoj unutranjosti neposredno ispod malog zlatnog kontaktnog jastuia vidljivog
    na povrini kartice, sadre ugraen 8-bitni mikroprocesor. Pametne kartice najee poseduju
    do 1 kilobajt RAM-a, 16 kilobajta PROM-a, 24 kilobajta ROM-a, a njihov 8-bitni procesor
    radi pri brzini od 5 MegaHerca. Pametne kartice poseduju serijski interfejs, a napajaju se
    elektrinom energijom sa automata - itaa kartice. Kada se ubace u odgovarajui kompjuter
    ili automat, pametne kartice pruaju kompjuteru na uvid podatke zapisane u njihovoj
    memoriji. Magnetni zapis na obinim kreditnim karticama se moe lako prepravljati ili brisati
    uz pomo odgovarajue opreme, pa su stoga neke evropske zemlje nedavno uvele znatno
    pouzdanije i sigurnije pametne kartice koje nalaze primenu kao elektronski novac,
    identifikacione kartice, kreditne kartice, a primenjuju se i u kompjuterskim sistemima
    obezbeenja, beinoj komunikaciji, satelitskoj televiziji, mobilnim telefonima i raznim
    drugim elektronskim ureajima.

    - Kako bankomati prepoznaju raune i novanice?

    Bankomati koriste niz razliitih tehnolokih dosetki kako bi prepoznali ispravne
    raune, a i kako bi razlikovali prave novanice od falsifikovanih. Najstariji tipovi bankomata
    se koriste injenicom da se bankovni rauni u SAD-u tampaju pomou magnetskog mastila,
    pa oni stoga za prikupljanje signala sa povrine rauna koriste magnetne glave, sline onima u
    kasetofonima. Odreeni delovi novanice e stvarati signal specifine frekvencije, a detekcija
    ovih frekvencija e potvrivati valjanost novanice i odreivati njenu vrednost. Takoe,
    ispravne novanice poseduju izvesnu elektrinu provodljivost, pa stoga neki bankomati vre
    merenje upravo ove fizike veliine na novanici. Takoe, mastilo i papir poseduju razliite
    fluoroscentne osobine, a i druge optike osobine (apsorpcija ili refleksija svetlosti od strane
    odreenih delova novanice) menica ili nekih njenih karakteristinih delova mogu se meriti
    pomou osetljive fotoelije ili kamere i zatim uporeivati sa ispravnim vrednostima koje se
    uvaju u memoriji automata. Mnogi moderni bankomati se koriste kombinacijom izloenih
    principa kako bi odredili vrednost i potvrdili validnost novanica.

    - ta su to pametne etikete?

    Danas se smatra da e dugaki redovi za kasama u prodavnicama ieznuti do 2005.
    godine, jer se do tada najavljuje uvoenje pametnih etiketa koje e zameniti dananje UPC bar
    kodove na prodajnim proizvodima. Ove pametne etikete predstavljaju zapravo radio-
    frekventne identifikacione (RFID) nalepnice koje su u stanju da komuniciraju sa mrenim
    sistemom koji prati kretanje svakog proizvoda od stajanja na polici, preko ubacivanja u korpu
    i izlaska iz prodavnice, pa sve do korienja i bacanja, odnosno recikliranja njegovog omota.
    Umesto da radnik za kasom kompjuterski oitava svaki bar kod, elektronski sistem e nakon
    naeg izlaska iz prodavnice sa odreenim proizvodima koji poseduju RFID etiketu, cenu
    kupovine automatski skinuti sa naeg bankovnog rauna. Danas postoje dva osnovna tipa
    RFID etiketa, a to su: induktivno skopane RFID etikete (koje osim silicijumskog
    mikroprocesora poseduju i namotaje bakarne ili aluminijumske ice koji se ponaaju kao
    antena etikete, s obzirom da alju signal ka itau, a kalem i ip su obmotani staklenim ili
    polimernim materijalom) i kapacitivno skopane RFID etikete (koje osim silicijumskog
    mikroprocesora koji moe da skladiti 96 bitova informacija u koje spadaju ime
    proizvoaa, ime proizvoda i 40-bitni serijski broj - to je dovoljno da se jedinstveni kodovi
    pridaju trilionima razliitih proizvoda, poseduju i provodno ugljenino mastilo koje je zajedno
    sa ipom zalepljeno za papirni supstrat). Za razliku od induktivno skopanih RFID etiketa
    koje napaja magnetno polje, kapacitivno skopane RFID etikete napaja elektrino polje koje
    stvara ita, a iako su kapacitivno skopane RFID etikete dvostruko jeftinije od induktivno
    skopanih RFID etiketa, njihov domet za sada iznosi samo oko 1 santimetar, a da bi se
    napravio globalni sistem triliona komunicirajuih etiketa, potrebno je da njihov pojedinani
    domet iznosi barem jedan ili vie metara.

    - ta su to pametni prozori?

    U jednu od tehnologija ijom bi se implementacijom smanjile energetske kune
    potrebe spadaju i pametni prozori koji su u stanju da po potrebi blokiraju ili proputaju prolaz
    Suneve svetlosti ka unutranjosti kue i na taj nain smanje elektrine trokove za
    osvetljenje, kao i za grejanje tokom zime i hlaenje kue tokom leta. Do danas su se samo
    zavese i venecijaneri koristili za zatamnjenje sobi, ali Research Frontiers je trenutno jedina
    kompanija koja radi na novoj vrsti prozora koji sadre mikroskopski male estice koje su u
    stanju da apsorbuju ili proputaju svetlost u zavisnosti od toga da li postoji tok struje kroz
    njih. Ureaji na bazi ovih estica se esto nazivaju svetlosnim ventilima ili SPD-ima
    (Suspended Particle Device). Jedan pametni prozor na bazi SPD-a se sastoji od dve providne
    staklene ili plastine ploe provodnog materijala (koji oblae ove dve ploe), SPD-a (miliona
    tamnih estica rasporeenih izmeu dve ploe), tene suspenzije ili filma (koji dozvoljava
    esticama da slobodno plutaju izmeu dve ploe), kao i od kontrolnog ureaja. Kada se
    dovede struja na provodni materijal kojim su obloene dve granine ploe prozora,
    uspostavlja se tok struje kroz estice rastvorene izmeu dve ploe. Ova struja izaziva reanje
    estica du pravih linija i na taj nain, svetlost prolzi kroz prozor. Kada se iskljui dovod
    struje ka prozoru, estice u njegovom sreditu gube jednostranu orijentaciju i prestaju da
    proputaju svetlost. Napon na prozoru se moe podeavati pomou potenciometra tako da se
    intenzitet svetlosti koji proputa prozor moe podeavati. Fotoelije ili neki drugi senzori se
    mogu koristiti radi automatskog podeavanja nivoa proputene svetlosti. Osim kunih
    prozora, ovakvi pametni prozori se mogu koristiti i na sunanim krovovima, sunanim
    vizirima, retrovizorima, naoarima za skijanje i ploastim displejima kompjutera. Osim
    tehnologije SPD-a, i teni kristali se mogu koristiti u pametnim prozorima. Teni kristali se
    takoe ispravljaju i reaju paralelno pod dejstvom struje (pa tada proputaju svetlost), dok se
    sluajno rasporeuju po prostoru bez prisustva elektrinog polja (tada blokiraju prolaz
    svetlosti), ali kod njih ne postoji mogunost podeavanja intenziteta proputene svetlosti. Oni
    ili proputaju svu svetlost ili blokiraju prolaz svim fotonima. Ipak, za razliku od estine
    suspenzije i tenih kristala koji zahtevaju elektrinu energiju da bi proputali svetlost,
    elektrohromatski pametni prozori su providni bez prisustva struje, a zatamnjuju se tek kada
    provodimo struju kroz njih. Elektrohromatski prozori se prave putem usendviavanja nekoliko
    slojeva materijala izmeu dve staklene ploe, a presek jednog ovakvog prozora bi izgledao
    ovako: staklena ili plastina ploa, provodni oksid, elektrohromatska supstanca kao npr.
    tungsten oksid, jonski provodnik, odnosno elektrolit, sloj materijala koji skladiti jone, drugi
    sloj provodnog oksida i drugi stakleni ili plastini sloj. Kada se uspostavi tok struje izmeu
    dve oksidne provodne ploe, joni se kreu od sloja koji skladiti jone kroz sloj elektrolita ka
    elektrohromatskom sloju, a ovaj proces ini prozor neprozirnim. Kada prekinemo struju kroz
    prozor, joni poinju da se kreu od elektrohromatskog sloja ka sloju koji skladiti jone, to
    polako vraa prozoru njegovu providnost.

    - ta je to Power Paper?

    U bliskoj budunosti e postojati knjige iji e listovi biti digitalni papiri na kojima e
    moi da se ispisuju tekstovi bilo koje knjige na svetu koju elimo da itamo. Ove knjige, koje
    e se tampati sa elektronskim mastilom, moi e pritiskom na dugme da menjaju ispisani
    tekst, a u njima e postojati i mikroprocesori, kao i druga elektronska kola koja e obavljati
    razliite funkcije. Uz sve to, u ovom mastilu e biti ugraene male i kao papir tanke baterije
    koje se zovu Power Paper. Power Paper elija poseduje debljinu od samo pola milimetra i
    mogunost stvaranja napona od 1,5 Volti, to je otprilike jednako naponu koji stvaraju baterije
    u satovima ili digitronima. Takoe, vie Power Paper baterija je mogue povezati u niz
    kako bi se dobila vea izlazna snaga. Katoda Power Paper baterije je napravljena od cinka, a
    anoda od mangan dioksida (MnO
    2
    ). Standardne silkscreen tamparske prese se koriste za
    tampanje baterija na papir ili na neke druge supstrate, pa se na taj nain, Power Paper
    baterije integriu u same elektronske ureaje. S obzirom da se Power Paper baterije tampaju
    direktno na papir, one su mnogo fleksibilnije od bilo kojih drugih baterija. Poto se elektrode
    baterije prave od mastila koje se brzo sui, one mogu biti raznovrsnih oblika, a i za razliku od
    obinih baterija, ne moraju da poseduju metalne omotae, koje obine baterije mogu uiniti
    kodljivim. Poto u svrhu proizvodnje ne zahtevaju specijalnu opremu, cena pravljenja Power
    Paper baterija e iznositi manje od jednog centa po kvadratnom inu (1 in je jednak 2,54
    cm). Power Paper baterije se trenutno koriste u pametnim karticama, interaktivnim etiketama
    i specijalnim pozivnicama, nekim senzorskim medicinskim ureajima, kao i raznim
    elektronskim igrama.

    - ta je to elektronsko mastilo?

    Na prvi pogled, boca sa elektronskim mastilom bi mogla da izgleda potpuno isto kao i
    boca obinog mastila, premda bi paljivije ispitivanje ipak pokazalo da je elektronsko mastilo
    sasvim razliito od obinog, pigmentnog mastila. Premda razliite kompanije (E ink iz
    Kembrida, MA i Xerox iz Palo Altoa, nedaleko od San Franciska u Kaliforniji) prave razliite
    vrste elektronskog mastila, sve ove vrste ipak poseduju neke zajednike osobine koje im
    omoguavaju da se preureuju po naredbi, a to su: milioni malih mikrokapsula, mastilo ili
    neka uljana supstanca koja ispunjava ove kapsule i pigmentisani ipovi ili loptice sa
    negativnim naelektrisanjem koje pluta u njihovoj unutranjosti. Elektronsko mastilo se moe
    nanositi na iste materijale na kojima se tampa i obino mastilo, a u sluaju digitalnih knjiga,
    stranice su napravljene od ultra-tanke plastike, a elektronsko mastilo pokriva celu povrinu
    stranica, pri emu je svaka stranica podeljena na male elije koje su malim icama povezane
    sa mikroelektronikom koja je ugraena u plastini list. Ova mikroelektronika primenjuju na
    svaku eliju posebnu struju kako bi se na listu knjige pojavio eljeni tekst ili slika. U
    elektronskom mastilu kompanije E ink, milioni mikrokapsula se porede sa mnotvom
    providnih loptica za plau. U svakoj od ovih loptica za plau se nalazi po nekoliko stotina jo
    manjih ping-pong loptica, a umesto vazduhom, lopte za plau su napunjene plavom bojom.
    Kada biste ovakvu jednu lopticu za plau pogledali odozgo, videli biste ping-pong loptice
    kako plutaju u tenosti, a cela loptica za plau bi bila bela. Meutim, ukoliko biste istu lopticu
    pogledali odozdo, njena boja bi bila plava. Kada biste poreali loptice za plau na jednu
    poljanu ili prostranu peanu plau, menjanjem njihove orijentacije biste mogli da ispisujemo
    tekst na plai. U sluaju stvarnog elektronskog mastila, mikrokapsule su iroke oko 100
    mikrometara, a oko 100 000 mikrokapsula moe stati na jedna kvadratni in papira (1 in je
    jednak 2,54 cm). U svakoj od ovih mikrokapsula se nalazi oko stotinak malih pigmentisanih
    ipova. Kada se primeni elektrino polje na kapsulu, u zavisnosti od znaka polja, ipovi e
    prei na gornju ili na donju stranu kapsule. U prvom sluaju, kapsula e imati belu, a u
    drugom sluaju, plavu boju. S druge strane, kompanija Xerox radi na tzv. elektronskom papiru
    na kome su poreane loptice sa jednom tamnom i jednom svetlom polovinom, a pod dejstvom
    elektrinog polja, ove loptice rotiraju i posmatrau se pokazuju u eljenoj boji. U Xerox-ovim
    digitalnim knjigama, ove mikroskopske loptice su umoene u uljani sloj koji je povezan sa
    gumenim listom knjige. Digitalne knjige ispisane elektronskim mastilom e moi da na
    svojim listovima ispisuju tekstove bilo koje knjige na svetu. Jedna od velikih prednosti
    elektronskog mastila je da troe veoma malo struje, jer za razliku od kompjuterskih i TV
    displeja koji kontinualno obnavljaju sliku, struja se primenjuje na elektronsko mastilo samo
    kada je potrebno okrenuti stranu knjige (to zahteva oko 0,1 Vat), nakon ega napajanje
    radi odravanja ispisanog teksta nije potrebno. Takoe, prve stranice digitalnih knjiga
    poseduju rezoluciju od 200 taaka po inu (200 dpi), to je dvostruko vee od rezolucije LCD
    displeja, a to ini digitalne knjige znatno prijemivijim za itanje.

    - ta su to elektronski kljuevi?

    Mnogi moderni automobili poseduju elektronske kljueve za paljenje, a oni se mogu
    prepoznati po tome to sa obe svoje due strane poseduju ugraen modul. Premda e uskoro
    ovi moduli, kod nekih modela kljueva predstavljati ipove ili mikrokompjutere, kod PASS
    kljueva (jednog tipa popularnih elektronskih kljueva) ovaj modul predstavlja jedan obian
    mali i precizni otpornik. Kada ovakav klju ubacimo u bravu, otpornik sa njegove povrine
    postaje deo jednostavnog elektrinog kola koje ukljuuje jo tri otpornika iz automobila.
    Ukoliko klju ne poseduje otpornik ili ukoliko je vrednost otpora ovog otpornika pogrena,
    elektrino kolo blokira deo elektrinog sistema automobila kako bi se spreilo paljenje
    motora, odnosno startovanje automobila. Razlog zato se jo uvek ne ugrauju ipovi u
    kljueve je u tome to bi ovakvi kljuevi bili znatno skuplji od kljueva sa otpornikom, a i
    moralo bi znatno vie da se vodi rauna o ipu na kljuevima, to znai da nema vie noenja
    kljueva u depu punom novia, bacanja o sto ili ak i otvaranja flae sa njim, pa bi onda
    pouzdanost ovakvih kljueva brzo bila dovedena u pitanje. Kako PASS kljuevi, tako i
    kljuevi sa ipom, predstavljaju samo naine za borbu protiv krae.

    - ta su to elektronski kompasi?

    Elektronski kompasi u vidu irokompasa se koriste na naoj planeti ve 60 godina, to
    je znatno due od vremena od oko 7 godina tokom koga se koriste GPS prijemnici koji su
    takoe jedna vrsta elektronskog kompasa, ali kojima su sateliti neophodni za rad. Stoga se
    pod pojmom elektronskih kompasa danas podrazumevaju senzori magnetnog polja na bazi
    magnetootpornikog (MR) efekta. Ovakvi kompasi se mogu nai u okviru jeftinih pakovanja
    (od po nekoliko desetina dolara), a neke od njihovih povoljnih strana su te da lako stupaju u
    meuvezu sa mikroprocesorom ili drugim tipom navigacione opreme, a i njihov rad ne moe
    biti ometen visokim zgradama ili krovom iznad nas, kao to je sluaj sa GPS prijemnicima.
    Magnetootporniki (MR) efekat kojim se koriste ovi kompasi podrazumeva menjanje
    elektrine otpornosti nekog materijala sa promenom magnetnog polja u kome se on nalazi.
    Kao magnetootporniki materijal se u elektronskim kompasima koristi permalegura (legura sa
    visokom vrednou magnetne permeabilnosti odnosa magnetne indukcije i jaine
    magnetnog polja, pri maloj magnetnoj indukciji i pri malim histerezisnim gubicima) koja se
    sastoji od 19 % gvoa i 81 % nikla. Sastavni delovi jednog elektronskog kompasa su:
    dvodimenzionalni MR senzor (koji registruje promene u jaini struje kroz MR leguru),
    signalna jedinica stanja, jedinica za odreivanja pravca i displej. Na tankom filmu MR legure,
    postavljena su 4 MR senzora tako da formiraju kvadrat. Ovakvo kolo se u elektronici naziva
    mostom i predstavlja jedan od najpreciznijih naina za merenje promena u otpornosti. Poto je
    svaki od 4 MR senzora postavljen pod uglom od 90
    o
    u odnosu na susedne senzore, par
    senzora koji je usmeren du pravca sever-jug pruae maksimalan, dok e drugi par senzora
    pruati minimnalan signal. Kada kompas menja svoju orijentaciju, signalna jedinica stanja e
    pojaavati slabu MR struju, kompenzovati temperaturske efekte i slati signal do jedinice za
    odreivanje pravca koja e iz primljenih informacija izvoditi ugao pod kojim je kompas
    orijentisan u odnosu na spoljanje, Zemljino magnetno polje i ove informacije e slati na
    displej. Najjednostavniji tip displeja elektronskih kompasa se sastoji od 8 LED lampica
    poreanih tako da pokazuju 4 strane sveta, zajedno sa 4 pravca izmeu svakog od njih
    (severoistok, severozapad, jugoistok i jugozapad). U sluaju neto sloenijih displeja, na
    ekranu se ispisuje taan ugao (sa preciznou od jednog stepena) pod kojim se nalazimo u
    odnosu na linije sila magnetnog polja Zemlje koje se pruaju izmeu njenog severnog i
    junog magnetnog pola.

    - ta je to elektronski mikroskop?

    Za razliku od obinog, optikog mikroskopa koji za uveanje predmeta koristi
    svetlost, i koji postie uveanja do hiljadu puta, elektronski mikroskop koji koristi
    visokoenergetske elektrone za formiranje uveane slike posmatranih predmeta, postie
    uveanja vea od milion puta. Naime, minimalna talasna duina vidljive svetlosti iznosi oko
    300 nanometara, pa se stoga pomou nje mogu u najboljem sluaju nazirati predmeti ije su
    razmere neto vee od 300 nanometara. S druge strane, ubrzavanjem elektrona u katodnoj
    cevi, njihova talasna duina se moe uiniti znatno manjom, pa je stoga i rezolucija
    elektronskog mikroskopa (od 0,1 do 2 nm u tipinom sluaju) u proseku oko 1000 puta vea
    od rezolucije tipinog optikog mikroskopa (oko 1000 nm). Meutim, uzorci koji se
    posmatraju na elektronskom mikroskopu moraju biti paljivo pripremljeni kako bi izdrali
    visoki vakuum unutar aparature. Tako se bioloki uzorci moraju dobro osuiti kako se ne bi
    smeurali ili isparavali tokom posmatranja, a i svi posmatrani uzorci moraju biti
    elektroprovodni, to se postie naparavanjem tankog sloja zlata na njihovu povrinu. U
    suprotnom, elektroni bi se odbijali od povrine i posmatranje predmeta ne bi bilo mogue.
    Mikroskopi koji sliku objekta formiraju analizom elektronskog snopa proputenog kroz
    objekat zovu se transmisioni elektronski mikroskopi (TEM), dok postoje i skenirajui
    elektronski mikroskopi (SEM) koji formiraju lik objekta na bazi reflektovanog snopa
    upadnih ili sekundarnih elektrona (izbijenih iz atomskih polja materijala pod dejstvom
    upadnog elektronskog snopa). Elektronski mikroskopi su esto povezani sa dodacima za
    spektroskopiju rasutog rendgenskog zraenja ili elektrona izbijenih iz atoma materijala, ime
    se istovremeno sa posmatranjem uzorka, moe analizirati i njegov hemijski sastav. U jednom
    TEM-u, elektronski top emituje elektrone iz usijane volframske niti i ubrzava ih u
    elektrinom polju ija je jaina izmeu 50 000 i 100 000 Volti. Kondenzorsko soivo
    fokusira elektronski snop na objekat, a elektroni koji prou kroz objekat nose sa sobom
    informaciju o objektu u obliku intenziteta (amplituda) i faznih razlika na osnovu ega se
    posle prolaska elektrona kroz soivo objektiva rekonstruie lik objekta u vidu neto uveane
    slike (tzv. meulik). Glavno uveanje se postie pomou projekcionog soiva koje meulik
    projektuje na fluoroscentni ekran. Da bi se neka supstanca posmatrala na TEM-u, ona mora
    biti dovoljno transparentna za elektrone, to zavisi kako od energije elektrona tako i od mase
    atoma u uzorku. Tanjenje uzoraka se vri rezanjem i bruenjem, nakon ega se primenjuje
    neka jo finija metoda tanjenja kao to su na primer elektrohemijsko ili hemijsko nagrizanje
    ili jonsko bombardovanje u vakuumu. S druge strane, glavna odlika SEM-a je da se objekat u
    njemu moe posmatrati direktno u reflektovanom snopu elektrona. Naime, reflektovani
    elektroni sa povrine uzorka, hvataju se elektronskim multiplikatorom, a dobijeni naponski
    impuls se vodi na reetku katodne cevi. Ako taka koju pogaa elektronski snop dobro
    reflektuje elektrone, to preko pojaivaa elektronskog multiplikatora izaziva dobru
    propustljivost reetke katodne cevi, pa se na odgovarajuoj taki ekrana dobija jae
    osvetljenje. Postoje i skenirajui tunel mikroskop (STM), iji rad koristi injenicu da su
    povrine vrstih tela prekrivene mikroskopskom atmosferom elektrona. STM sputa
    siunu metalnu iglu do na milijarditi deo santimetra od povrine, gde se elektronske
    atmosfere vrstog tela i igle prepliu. Elektroni tada preskau (tuneliraju) izmeu igle i
    povrine, dajui elektrinu struju koja zavisi od rastojanja izmeu vrha igle i povrine i na
    osnovu koje se kompjuterski rekonstruie povrina elektroprovodnog vrstog tela. AFM
    (Atomic Force Microscope) je jedina vrsta elektronskog mikroskopa na kome se mogu
    posmatrati i povrine koje nisu elektroprovodne. Kod AFM-a, vrh igle dodiruje povrinu
    uzorka slino gramofonskoj igli koja dodiruje gramofonsu plou, samo sa milion puta
    manjim pritiskom. Prilikom skeniranja povrine, vertikalni poloaj vrha igle se stalno menja
    kako bi se pritisak na podlogu odrao konstantnim, a ova promena poloaja daje nam
    informaciju o topografiji povrine.

    - ta je to SET?

    Uz pomo ugljeninih nanotuba, holandski naunici sa Univerziteta za tehnologiju u
    Delftu su nedavno napravili prvi jednoelektronski tranzistor (SET Single-Electron
    Transistor) koji funkcionie na sobnoj temperaturi. Ovakav tranzistor e moi da u digitalnim
    kompjuterima budunosti zauzme on ili off stanje u zavisnosti od protoka samo jednog
    elektrona, a primena ovakvih tranzistora e smanjiti proizvode celokupne dananje
    kompjuterske tranzistorske tehnologije do svojih potencijalno minimalnih dimenzija. Obini
    tranzistori dananjih kompjutera se zasnivaju na protoku miliona elektrona, a kada se mnogo
    tranzistora spoji zajedno, onda se kao rezultat ovakvog kretanja proizvodi i velika koliina
    toplote. Upravo usled pojave zagrevanja raunarske konfiguracije sa zbliavanjem tranzistora,
    naunici misle da nije mogue smanjenje dimenzija postojeih kompjuterskih komponenti do
    jo manjih razmera. Ipak, jednoelektronski prekidai e biti u stanju da premoste ovu barijeru.
    Ovakvi ureaji se sastoje od metalnih ostrva odvojenih od dveju elektroda putem okruujueg
    mora materijala. Napon koji se dovodi na kapije ostrva omoguava elektronima da
    tuneliraju kroz more i da skau na ostrvo tako da formiraju on signale, kao i da skau sa
    ostrva nazad u more formirajui off signale. Meutim, i toplota je u stanju da preda
    elektronima dovoljno energije za skok na ostrvo, to je i razlog zato su svi dosadanji
    jednoelektronski tranzistori funkcionisali samo na veoma niskim temperaturama. Meutim,
    grupa holandskih naunika je prevazila ovaj problem time to je napravila veoma mali SET
    koji je jedan nanometar irok i 20 nanometara dugaak, tako da se dejstvo toplote pokazalo
    zanemarljivim. Korienjem vrha atomic force mikroskopa, oni su napravili male krivine u
    jednoj ugljeninoj nanotubi, a upravo su ove krivine u nanotubi imale ulogu mora materijala u
    preanjim ureajima, reguliui broj elektrona koji prolazi kroz SET.

    - ta su to jednomolekulska elektronska kola?

    Naunici iz IBM-a su nedavno napravili prvo jednomolekulsko kompjutersko kolo
    koje je bilo sastavljeno od jedne ugljenine nanotube. Jednu nanotubu moemo da zamislimo
    kao list meusobno povezanih ugljenikovih atoma (u fulerenskoj modifikaciji) koji je savijen
    tako da obrazuje ultra-malu slamicu. Ovakav molekul su naunici iz IBM-a pretvorili u
    naponski invertor, odnosno NOT kapiju, jednu od tri osnovne logike kapije na kojima se
    zasnivaju svi kompjuteri dananjice. Ugljanine nanotube se danas smatraju glavnim
    potencijalnim naslednikom silicijumskih ipova koji e svoje maksimalne brzine i minimalne
    dimenzije dostii za 10 do 15 godina. Primenom nanotuba kao jednoelektronskih tranzistora i
    monomolekulskih logikih kapija, dimenzije kompjutera e moi da se smanje do nezamislivo
    malih razmera. Nanotube predstavljaju jedan vid tranzistora p-tipa, odnosno struktura u
    kojima se struja ne provodi elektronima, ve upljinama, odnosno upranjenim mestima u
    elektronskoj strukturi materijala. Da biste napravili jednu NOT kapiju koja zapravo pretvara
    unosni bit informacije iz nule u jedan ili obrnuto, potreban nam je i n-tranzistor, odnosno
    struktura koja provodi struju elektronima. Ovaj problem je bio prevazien kada je otkriveno
    da se nanotube mogu jednostavnim zagrevanjem u vakuumu prevesti iz tranzistora p-tipa u
    tranzistore n-tipa. Meutim, da bi se jedna nanotuba prevela u NOT kapiju, neophodno je
    jedan deo tube prevesti iz p u n-tip, to su naunici i uspeli. Naime, nanotuba je najpre bila
    postavljena preko zlatnih elektroda kako bi se formirala redna veza dva tranzistora p-tipa.
    Preko strrukture je zatim postavljen izolacioni sloj PMMA-a, da bi se nakon toga otvorio
    prozor na krajnjem delu strukture koji je zatim bio izloen dejstvu jona kalijuma, te se tako
    jedan p-deo nanotube pretvorio u n-tranzistor. to je najvanije, struja koja izlazi iz transistora
    je za 1,6 puta jaa od struje koja ulazi u njega, to je neophodan uslov za funkcionisanje
    nanotube kao jedne logike kapije.

    - ta su to magnetski friideri?

    Za razliku od uobiajenih hladnjaka i klima-ureaja koji se koriste freonima
    (hlorofluorougljenicima) ili fosilnim gorivima (ijim sagorevanjem se u atmosferu oslobaaju
    gasovi koji dovode do pojaanog efekta staklene bae, a time utiu na globalno zagrevanje),
    magnetni hladnjaci koriste vrste magnetne materijale kao rashlaivake agense, a vodu (ili
    antifriz) ili gasoviti helijum kao prenosnika toplote. Kao to u obinim friiderima, pod
    dejstvom kompresije dolazi do zagrevanja, a pod dejstvom irenja do hlaenja freona, tako se
    u magnetnim friiderima, posebni magnetni materijal zagreva pod dejstvom magnetnog polja
    (kada se magnetni momenti usmeravaju u pravcu polja), dok se hladi u njegovom odsustvu (tj.
    kada magnetni momenti u materijalu postanu nasumino orijentisani). Kao magnetni materijal
    se koristi gadolinijum, hemijski element iz porodice retkih zemalja, ije se magnetno ureenje
    (tj. prelaz u feromagnetno stanje) deava na temperaturi od 21
    o
    C. Jedna ploa gadolinijuma se
    nalazi u magnetnom polju, pod ijim dejstvom se zagreva, dok se druga ploa nalazi izvan
    polja. Voda ili neki drugi fluid se koristi kao razmenjiva toplote izmeu ove dve ploe. Voda
    preuzima toplotu dok prolazi preko (ili kroz) magnetizirane ploe gadolinijuma, a rasipa
    toplotu (tj. hladi se) prolaskom kroz topli razmenjiva toplote. Ova emitovana toplota se
    skuplja od strane vode iz hladnog razmenjivaa toplote i zatim se ponovo rasipa tokom
    prolaska kroz demagnetizirani (hladni) sloj gadolinijuma. Ovakav, kompletan ciklus se izvri
    za oko 2 sekunde, nakon ega, gadolinijumske ploe zamenjuju mesta. Ona koja se nalazila u
    magnetnom polju, izlazi iz njega, dok se druga, razmagnetisana ploa prebacuje u magnetno
    polje. Snaga hlaenja magnetskih friidera iznosi izmeu 200 i 600 Vati u zavisnosti od jaine
    primenjenog magnetnog polja i drugih radnih parametara. Poto zapremina dve ploe iznosi
    ukupno oko 600 ml, specifina snaga hlaenja iznosi oko 1 Vat/ml.

    - ta su to isparavaki hladnjaci?

    Isparavaki hladnjaci su ureaji koji za snienje temperature okoline, tj. redukovanje
    njene toplotne energije koriste isparavanje neke tenosti, a najee vode. Sistem koji se
    sastoji od molekula vode moe postojati u tri razliite faze (vrsta, tj. led, tena, tj. voda i
    gasovita, tj. vodena para). Molekuli vode imaju vee energije kretanja u gasovitoj, nego u
    tenoj fazi, a prelaz izmeu ova dva fazna stanja vode se postie oduzimanjem toplotne
    energije iz okoline, tj. iz vazduha i iz stvari koje se nalaze u jednom ovakvom hladnjaku.
    Meutim, da bi se postiglo isparavanje vode i na niim temperaturama od 100
    o
    C, to je
    temperatura kljuanja vode pri normalnom atmosferskom pritisku, aparatura stvara nizak
    pritisak u vazduhu iznad povrine tenosti, pa molekuli vode u znatno veoj meri isparavaju i
    na temperaturama bliskim sobnoj. Voda je veoma efikasna supstanca za ovakve tipove
    rashlaivakih ureaja, jer poseduje veliku toplotu isparavanja od oko 42 kiloDula po molu.
    Takoe, isparavaki hladnjaci zahtevaju da okolni vazduh bude niske relativne vlanosti, jer
    je brzina isparavanja obrnuto proporcionalna relativnoj vlanosti. Tako, npr. pri stopostotnoj
    relativnoj vlanosti vazduha, nimalo vode ne bi isparavalo i hladnjak ne bi uopte hladio
    okolinu.

    - Zato neka piva u konzervi imaju lopticu unutra?

    Veina piva je gazirana sa ugljen dioksidom (CO
    2
    ). Dok je pivo u konzervi, jedan deo
    CO
    2
    je rastvoren u pivu, a drugi deo se nalazi na vrhu konzerve. Kada je konzerva zatvorena,
    unutranji pritisak (pritisak piva) je vei od spoljanjeg (atmosferskog pritiska), ali kada
    otvorimo konzervu, dolazi do naglog pada unutranjeg pritiska i oslobaanja CO
    2
    iji
    mehurovi naputaju tenost i privremeno se zadravaju na povrini piva, stvarajui penu.
    Meutim, Guinness piva (koja poseduju lopticu u sebi) su konzervisana sa meavinom CO
    2
    i
    azota. Azot se ne rastvara u pivu tako dobro kao CO
    2
    , pa su ova piva neto manje penuava
    jer sadre manje CO
    2
    . Kada biste sipali Guinness pivo iz konzerve u kome nema loptice, pena
    na pivu ne bi bila isuvie velika, jer bi prilina koliina CO
    2
    ostala rastvorena u pivu. Svrha
    loptice u konzervama Guinness piva je upravo da oslobodi CO
    2
    rastvoren u pivu kako bi se
    dobila pena. Ova loptica koja se stavlja u konzervu pre nego to se konzerva (ili boca) zatvori,
    predstavlja jednu plastinu sferu napunjenu azotom, sa malom rupicom na povrini. Ona pliva
    u pivu, sa rupicom malo ispod povrine piva. Pre nego to se konzerva hermetiki zatvori,
    pivu se dodaje malo tenog azota koji isparava tokom zaptivanja konzerve stvarajui dodatni
    pritisak u konzervi, a pivo (pod dejstvom poveanja pritiska) ulazi u lopticu i sabija azot u
    njoj. Kada otvorimo konzervu, dolazi do naglog pada pritiska u njoj, a sabijeni gas u loptici
    istiskuje pivo kroz mali otvor. Sa burnim izbacivanjem male koliina piva iz loptice, dolazi do
    oslobaanja CO
    2
    koji u vidu mehurova izlazi na povrinu piva gde stvara penu.

    - Kako alkohol deluje na ljude?

    Ako ste nekada primetili ljudsko bie koje je popilo malo vie nekog alkoholnog pia,
    sigurno ste primetili oiglednu promenu u njenom ponaanju. Ljudska bia sa alkoholom u
    krvi najee ne koordiniraju svojom komunikacijom ispravno, ve priaju prvo to ima
    padne na pamet, poseduju poremeenu ravnoteu i eventualno, postanu sanjivi. Alkoholi su
    providne tenosti na sobnoj temperaturi, lako se rastvaraju u vodi, poseduju niu temperaturu
    isparavanja od vode i veoma su zapaljivi, pa se mogu koristiti i kao gorivo. Alkoholi se mogu
    dobiti putem fermentacije voa ili zrnevlja (kao na primer vino ili pivo, respektivno),
    destilacijom fermentisanog voa (viski, rum, vodka ili din), hemijskom modifikacijom
    fosilnih goriva kao to su prirodni gas, nafta ili ugalj (industrijski alkohol), i reagovanjem
    vodonika i ugljen monoksida (metanol). Svim alkoholima je zajedniko posedovanje OH
    grupe u molekulu, a alkohol koji se nalazi u alkoholnim piima je etanol (C
    2
    H
    5
    OH). Kada
    popijemo au piva, oko 20 % alkohola se apsorbuje u elucu, dok se ostalih 80 % apsorbuje
    u tankom crevu. U optem sluaju, to je vea koncentracija alkohola u piu, to se alkohol
    bre apsorbuje, a rastvoreni gasovi u piu ubrzavaju apsorpciju. Nakon to se apsorbuje,
    alkohol se rastvara u krvi koja ga prenosi do drugih tkiva u telu. Nakon dolaska alkohola u
    krv, poinje eliminacija alkohola iz tela brzinom od oko 15 mililitara na sat, pri emu bubrezi
    i plua eliminiu po 5 % alkohola, dok se ostali alkohol u jetri razgradi najpre do
    acetaldehida, a zatim do siretne kiseline (CH
    3
    COOH), dva protona i dva elektrona. Siretna
    kiselina se dalje moe koristiti za stvaranje masnih kiselina ili moe biti razloena na ugljen
    dioksid i vodu. Alkohol najvie deluje na nervne elije u mozgu, smanjujui aktivnost
    pobuivakih nervnih putanja (pre svih neurotransmitera glutamina), a poveavajui aktivnost
    inhibitorskih nervnih putanja (pre svih neurotransmitera GABA), to dovodi do
    karakteristinog oseanja opijenosti. Alkohol takoe iritira zidove eluca i tankog creva, to
    dovodi do munine u stomaku; poveava priliv krvi u stomak to dovodi do poveanog
    luenja eludane kiseline (HCl); poveava priliv krvi ka koi, to uzrokuje poveani gubitak
    telesne toplote, a ljudi koji popiju previe alkohola najpre oseaju vruinu, a zatim im postaje
    hladno; a i poveava priliv krvi ka miiima, to dovodi do oseanja umora, odnosno tzv.
    mamurluka.

    - Kako kafa deluje na mozak?

    Mnogi ljudi imaju obiaj da piju kafu jer imaju utisak da ih ona razbuuje. Hemijska
    supstanca kofein koja se nalazi u kafi, blokira akciju odreenih supstanci koje signaliziraju
    mozgu da je vreme za spavanje. Vezivanje hemijske supstance adenozina za adenozinske
    receptore u mozgu usporava aktivnost nervnih elija, to interpretiramo kao stanje pospanosti.
    Vezivanje adenozina, takoe, uzrokuje proirivanje krvnih sudova u mozgu. Adenozin se u
    naim telima stvara tokom dnevnih aktivnosti (miine elije ga stvaraju tokom naprezanja, tj.
    vebe ili rada). Meutim, nervni receptori u mozgu nisu u stanju da razlikuju adenozin od
    kofeina, a vezivanje kofeina ne usporava rad nervnih elija ve ga ak i ubrzava. Kofein,
    takoe, za razliku od adenozina, uzrokuje suavanja krvnih sudova. Ako sa kofeinom
    blokiramo adenozinske receptore u mozgu, poveavamo aktivnost neurona (nervnih elija) u
    mozgu. Hipofiza posmatra sve aktivnosti u mozgu i misli kako se deava neka uzbuna pa
    stoga signalizira nadbubreenim lezdama da poveaju luenje adrenalina (epinefrina),
    hormona koji uzrokuje irenje zenica i disajnih puteva, ubrzavanje kucanja srca, priliv krvi u
    stomak, zatezanje miia, suavanje krvnih sudova na povrini tela kako bi se poveao priliv
    krvi ka miiima, kao i oslobaanje eera iz jetre u krv kako bi se obezbedila ekstra energija.
    Kofein, takoe, poveava nivo dopamina (neuroprenosnika koji aktivira centre za
    pobuivanje oseaja zadovoljstva) u mozgu, za ta se smatra da uzrokuje pojavu zavisnosti od
    kafe prilikom svakodnevnog konzumiranja. Osim neprirodno izazvanog stanja budnosti,
    kofein stvara i niz drugih neprilika tokom dugotrajnog konzumiranja. Tako, na primer, ako
    esto pijemo kafu, onda smo se verovatno navikli da vetakim putem izazivamo luenje
    adrenalina u krv, pa emo postati umorni i depresivni im nivo adrenalina u krvi opadne.
    Mnogi ljudi tada opet popiju kafu, ali dranje tela itav dan u stanju uzbune nije veoma
    zdravo, a i ini nas napetim i razdraljivim. Meutim, najvei problem u vezi sa dugotrajnim
    konzumiranjem kofeina je njegov uticaj na san. Poluivot kofeina je oko 6 sati. To znai da
    ako ste oko 3 sata popodne popili kafu od oko 200 miligrama kofeina, u 9 sati e jo oko 100
    miligrama klofeina biti prisutno u vaoj krvi. Moi ete da zaspite, ali ete propustiti
    odmaranje u stanju dubokog sna. Probudiete se ne toliko svei, i moda ete pomisliti kako
    e vas jedna jutarnja kafa sigurno razbuditi i tako e se itav krug zatvoriti i proces pijenja
    kafe nastavljati. Ovo je i razlog zato oko 90 % stanovnika nae planete svakodnevno pije
    kafu. Kada dugotrajni konzumenti kafe odlue da prestanu da je piju, mogu imati problema sa
    umorom i depresijom usled smanjenog luenja adrenalina u krv, kao i sa glavoboljom usled
    irenja krvnih sudova u glavi. Iz razloga zavisnosti kofein se naalost, stavlja i u mnoga
    osveavajua pia (npr. koka-kole, pepsi-kole) kako bi se konzumenti navikli na njih i sve
    vie ih kupovali.

    - Zato se povre pakuje?

    Razne vrste hrane koje danas kupujemo su spakovane u plastine omotae koji se
    esto nazivaju Modifikovanim atmosferskim pakovanjem (MAP), a sadre smeu gasova u
    ijem prisustvu je omogueno due ouvanje spakovane hrane. Naime, mnogo je hranljivih
    namirnica koje traju due ukoliko se ne dre u atmosferi kiseonika (O
    2
    ). Takoe, mnogi
    mikroorganizmi se znatno sporije razmnoavaju u atmosferi sa visokom koncentracijom
    ugljen dioksida (CO
    2
    ). Prema tome, ideja MAP-a se sastoji u eliminisanju kiseonika i
    dodavanju ugljen dioksida u vazduni sloj koji okruuje hranu. Tako, MAP moe produiti
    rok trajanja mesu sa 3 na 21 dan, siru sa 7 na 180 dana, a svee skuvanim pagetima sa 3 na
    60 dana. Ovakav nain pakovanja hrane mogao bi u skorije vreme dovesti do opadanja cene
    hrane, kao i do ire razmene hrane izmeu udaljenih predela nae planete. Takoe, i sezona
    odreenih vrsta voa i povra bi se mogla produiti. Sa biohemijske take gledita, pakovanje
    povra je korisno jer ovako modifikovana atmosfera sa niskom koncentracijom kiseonika i
    visokom koncentracijom ugljen dioksida: blokira akciju i biosintezu etilena, biljnog hormona
    koji dovodi do starenja; usporava proces truljenja jer spreava rast patogenih
    mikroorganizama; usporava uenje zelenog biljnog tkiva jer spreava degradaciju hlorofila;
    odrava hranljive sastojke, pre svega vitamine i eere; usporava taloenje sekundarnih
    metabolikih produkata, kao to je amonijak; i usporava degradaciju elijskih membrana. S
    druge strane, jedan od najmodernijih naina za ouvanje voa i povra se sastoji u njihovom
    oblaganju sa tankim slojem smee soja proteina, stearinske kiseline (jedne vrste masnih
    kiselina) i pululana (lepljivog eera koji stvaraju peurke).

    - Zato se aj ne zagreje, a supa ne ohladi kada se nalaze u termos-boci?

    U prirodi, toplota spontano prelazi sa toplijih na hladnija tela, pa e se stoga,
    temperatura bilo koje stvari koja je toplija ili hladnija od temperature vazduha u sobi (ili
    uopte u okolini u kojoj stoji ovaj predmet), pod dejstvom spontanog prenosa toplote,
    izjednaiti sa temperaturom vazduha u sobi. Toplota se prenosi putem sudara izmeu estica
    (pri emu se slino sudarima izmeu bilijarskih kugli, bre estice usporavaju, a sporije
    ubrzavaju, pa nakon odreenog vremena, srednje kinetike energije estica obeju materija u
    kontaktu postaju jednake), putem zraenja (atomi vibrirajui du hemijskih veza u molekulu u
    kome naelektrisanje nije sferno simetrino rasporeeno, emituju infracrvene talase, a
    primajui iste, pobuuje se njihovo intenzivnije vibriranje, a time i temperatura kao mera
    intenzivnosti kretanja konstitutivnih estica materijalnog sistema) ili putem strujanja (kada se
    zajedno sa energijom prenosi i materija od toplijeg ka hladnijem telu, pa tako i topla supa
    greje okolni vazduh, koji postavi topliji i rei od okolnog, hladnijeg vazduha poinje da se
    penje u visinu da bi na njegovo mesto doao hladniji, gui i tei vazduh, to je i razlog zato
    duvamo u toplu supu kako bi se ona to pre ohladila). Stoga, ukoliko spreimo ova tri naina
    provoenja toplote, moi emo da odravamo temperaturu tela konstantnom. Starije termos-
    boce su predstavljale staklene boce u koje se sipala tenost, a koje su bile obavijene sa
    plastinom penastom plastikom, s obzirom da su kako plastika tako i vazduh zahvaen u
    mehuriima plastike, slabi provodnici toplote. Meutim, najslabiji provodnik toplote je sam
    vakuum, pa stoga moderne termos-boce poseduju izmeu dva plastina omotaa tenosti i sloj
    sa vakuumom. Poto je staklo lomljivo, onda se staklena boca nalazi jo u plastinom ili
    metalnom pakovanju. Staklo termos-boce je takoe i posrebreno tako da nazad ka tenosti (ili
    ka spoljanjosti u sluaju posrebrene spoljanje povrine staklene boce) reflektuje sve
    infracrvene talase. Ipak, i termos-boce poseduju izvesne toplotne gubitke i to na vrhu,
    odnosno otvarau boce gde ne postoji vakuumirana izolacija, kao i na vrhu boce gde se
    sastaju unutranja i spoljanja staklena povrina.

    - ta znae brojevi i pruge na bar kodovima?

    Skoro svaki proizvod koji se moe kupiti u samoposlugama, robnim kuama ili trnim
    centrima, poseduje na sebi ili na svom omotu utisnut UPC bar kod (prugasti kod) u obliku
    niza trafti razliitih debljina i brojeva ispod njih. UPC (Universal Product Code) je osmislila
    kompanija UCC (Uniform Code Council) kako bi se izbegao proces tipkanja cene svakog
    proizvoda na kasi, i umesto toga se koristili skeneri koji znatno bre rade, elektronski itajui
    informaciju enkodiranu u bar kodu koja se zatim prenosi do centralnog POS (Point Of Sale)
    kompjutera prodavnice, gde se nalazi cena svakog bar koda koja se zatim alje nazad na kasu.
    Svaki bar kod poseduje prugasti deo koji prepoznaje kompjuter i 12-cifreni broj koji i mi
    moemo prepoznati. Kada odreeni proizvoa dobije od UCC-a dozvolu za korienje bar
    kodova, on zajedno sa uputstvom za korienja, dobija i 6-cifreni identifikacioni broj
    (proizvoaa), koji uvek predstavlja prvih 6 cifara na svakom UPC bar kodu (Coke 049000,
    Quaker Oats 030000, Del Monte 024000, ). Sledeih pet cifara na bar kodu su brojevi
    koji oznaavaju dati artikal. UPC koordinator, zaposlen od strane proizvoaa ima posao da
    obezbedi da dva proizvoda istog tipa ne dobiju isti ovaj petocifreni broj. Poslednji, 12. broj na
    UPC bar kodu predstavlja proverni broj, pomou koga skener sa kase proverava da li je
    skenirani broj ispravan ili nije. Ova, 12. cifra se moe odrediti na sledei nain: saberimo
    najpre sve cifre na neparnim poloajima u kodu (1., 3., 5., 7., 9. i 11. cifra), pomnoimo zatim
    dobijenu sumu sa 3, a dobijenom broju zatim dodajmo sumu svih cifara na parnim poloajima
    u kodu (2., 4., 6., 8. i 10. cifru). Da bi kod bio ispravan, kada se poslednja cifra doda
    dobijenom broju u prethodnom proraunu, mora dati broj deljiv sa 10. Svaki put kada se
    skenira artikal, proraunava se ispravnost ove poslednje cifre, a kada ona, dodata sumi iz
    prethodnog rauna ne daje broj deljiv sa 10, onda skener signalizira da neto nije u redu sa bar
    kodom. U okviru prvih 6 cifara koji oznaavaju proizvoaa, najvie ima nula, te se stoga,
    one esto eliminiu iz koda, pa se dobija npr. 8-cifreni kod (kao npr. na dvolitarskim flaama
    Koka Kole ili Sprajta). Prvi broj u 6-cifrenom identifikacionom broju proizvoaa, takoe,
    moe oznaavati neto. Naime, 0, 6 i 7 su standardni UPC brojevi, a prva cifra mora biti nula
    kako bi ovaj deo koda mogao da se skrati putem oduzimanja nula; 1, 8 i 9 su rezervisani
    brojevi; 2 oznaava raznovrsne proizvode (najee hranu); 3 oznaava farmaceutske
    prioizvode; 4 koriste prodavnice kada su samo one u stanju da prepoznaju kod, a 5 odgovara
    kuponima. Ipak, ako elite da deifrujete pruge na bar kodovima, uoite najpre najtanju prugu
    i uzmite da je njena debljina jedinina. Sve ostale pruge deblje od nje, poseduju
    proporcionalno veu irinu, koja moe biti dvostruko, trostruko ili etvorostruko deblja u
    odnosu na jedinino debelu prugu, a isti odnos debljina vai i za praznine izmeu pruga. Na
    poetku svakog koda se nalaze 1-1-1, to se oznaava kao crna pruga iroka jednu jedinicu,
    praena belom prugom irokom jednu jedinicu, praena crnom prugom irokom jednu
    jedinicu. Nakon poetnog dela, sve cifre iz 12-cifrenog broja ispod pruga se oznaavaju kao:
    0 = 3-2-1-1, 1 = 2-2-2-1, 2 = 2-1-2-2, 3 = 1-4-1-1, 4 = 1-1-3-2, 5 = 1-2-3-1, 6 = 1-1-1-4, 7 =
    1-3-1-2, 8 = 1-2-1-3, 9 = 3-1-1-2 (interesantno je da je suma uvek jednaka 7), pri emu se
    svaka od cifara obeleava pomou pruge, praznine, pruge i praznine odgovarajuih debljina, a
    izmeu 6. i 7. cifre se nalazi standardni kod 1-1-1-1-1 koji se naravno, sastoji od pruge-
    praznine-pruge-praznine-pruge jedininih debljina.

    - Na kom principu rade sistemi protiv krae u prodavnicama?

    Elektronsko nadgledanje artikala (EAS Electronic Article Surveillance) predstavlja
    najee primenjivani sistem protiv krae u prodavnicama. EAS sistemi rade na raznim
    principima, nisu meusobno kompatibilni, a i razliiti sistemi imaju svoje prednosti i mane u
    odnose na ostale sisteme. Tri tipa EAS sistema dominiraju u dananjoj samouslunoj
    industriji. U radiofrekventnim sistemima, etikete sadre minijaturno elektrino kolo i antenu
    koja odgovara na specifinu frekvenciju emitovanu od strane antene predajnika koja se nalazi
    na jednoj bazi na ulazu, odnosno izlazu prodavnice. Odgovor etikete se zatim skuplja na
    anteni prijemnika koja se nalazi na susednoj bazi na ulazu prodavnice. Mogue je zadati razne
    kriterijume za ukljuenje alarma na osnovu radiofrekventne veze izmeu etikete i nepokretne
    baze, a najee je to prolaz etikete izmeu dve baze. U okviru elektromagnetnog sistema,
    gvozdena, magnetska traka sa lepljivim slojem se kai na robu. Antena predajnika odailje
    niskofrekventno magnetno polje, a kada traka proe kroz prostor izmeu antena predajnika i
    prijemnika, dolazi do stvaranja karakteristinog signala frekvencija, koji prepoznaje antena
    prijemika i ukljuuje alarm. Magnetne trake se ne skidaju prilikom kupovine, ve se
    deaktiviraju pomou skenera koji koristi specifino, jako magnetno polje. Akustino-
    magnetni sistem se koristi za zatitu robe brzog kretanja kod irokih izlaza. Predajnik alje
    pulsni radiofrekventni signal, koji predaje energiju svim etiketama u zoni prolaza. Po
    zavretku pulsa, etiketa alje odgovor u obliku elektromagnetnog signala koji prima
    prijemnik. Mikrokompjuter zatim proanalizira signale frekvencija sa etiketa, i ukoliko
    ustanovi prisustvo etikete u zoni prolaza, aktivira alarm.

    - ta su to detektori lai?

    Poligrafi, poznatiji pod imenom detektori lai, predstavljaju instrumente koji snimaju
    fizioloke reakcije bia tokom iniciranja odreenih misli u njima. Poligrafi, zapravo,
    predstavljaju kombinaciju nekoliko razliitih medicinskih ureaja koji se koriste za
    nadgledanje promena koje se deavaju u odreenim delovima tela, kao to su npr. ritam
    otkucaja srca, krvni pritisak, brzina disanja, elektrostatiki naboj koe ili njena oznojenost.
    Premda poligrafi nikada ne mogu biti u stanju da sa apsolutnom sigurnou nagovetavaju
    istinitost ili neistinitost iskaza ispitivane osobe, oni su ipak esto korisni kada su u pitanju
    snimanja nevoljnih fizikih reakcija na spominjanje odreene teme ili pitanja u razgovoru.
    Prilikom poligrafskog eksperimenta, na ispitanika se postavlja nekoliko cevi i iica koje
    snimaju njegove spontane telesne reakcije. Dva pneumografa (gumene cevi ispunjene
    vazduhom) se stavljaju na grudi i stomak ispitanika. Kada se grudi ili trbuni miii proire,
    dolazi do premetanja vazduha u cevi, to je u nekadanjim analognim poligrafima delovalo
    na mehove ureaj slian harmonici koji se skuplja kada se vazduh u tubi sabije. Ovi
    mehovi su bili zakaeni za mehaniku polugu koja je pomou penkala iscrtavala promene u
    disanju na pokretnom papiru. U dananjim, digitalnim poligrafima, mehovi su zamenjeni
    pretvaraima koji promene u energije nastale pod dejstvom pomeraja vazduha u tubi prevode
    u elektrine signale. Takoe, maneta za merenje krvnog pritiska se stavlja oko gornjeg dela
    ruke ispitanika. Kako krv prolazi kroz krvne sudove u ruci, stvara se jedva ujan zvuk, a
    zvune promene pritiska pod dejstvom ovog zvuka se prenose na vazduh u cevi privrenoj
    za manetu, to se opet pomou mehova ili pretvaraa prevodi u grafik na papiru ili u
    fluktuacije elektrine struje. Uz ova dva aparata, i dva galvanometra (ureaja za merenje
    jaine elektrine struje) se stavljaju na dva prsta ispitanika, ime se meri provodljivost koe.
    Kada je koa oznojena, ona provodi struju mnogo bolje nego kada je suva, pa se merenjem
    provodljivosti koe moe znati nivo njene oznojenosti.

    - Kako rade detektori metala?

    Ukoliko nekome spomenete detektor metala, moda e prvo pomisliti na traganje za
    starim noviima ili zakopanim blagom na nekoj plai ili na traganje za zakopanim cevima i
    kablovima pre poetka izgradnje kue, pa tek onda na one svakodnevne detektore na
    aerodromima, koncertima, na ulazu javnih zgrada, kola ili stadiona koji poinju da pite
    ukoliko u depu ili u torbi nosimo neki metalni predmet, kao npr. klju. Tipini metalni
    detektori su veoma lagani, mogu se drati u ruci, a sastoje se od svega nekoliko delova:
    stabilizatora (koji spreava lelujanje aparata), kontrolne kutije (koja sadri elektronska kola,
    kontrole, zvunik, baterije i mikroprocesor), osovine (koja povezuje kontrolnu kutiju sa
    kalemom) i kalema (koji reaguje na blisko prisustvo metala). Neki detektori poseduju i male
    slualice, kao i displej, na kome se ispisuje vrsta detektovanog metala, kao i udaljenost do
    njega. Metalni detektori za svoj rad koriste jednu od tri tehnologije. Veoma nisko-frekventni
    detektori metala su najpopularniji tip i oni poseduju dva odvojena kalema: prijemni (antena) i
    predajni. Proputanjem struje kroz kalem predajnika, stvara se elektromagnetno polje u
    njegovoj okolini sa polaritetom magnetnog polja u normalnom poloaju u odnosu na kalem.
    Poto se kroz kalem proputa dvosmerna (naizmenina) struja, magnetno polje sa promenom
    smera struje menja svoj polaritet, pa stalno udara i odbija se od Zemlje, pri emu interaguje sa
    svim metalima koje susretne. Prilikom ovog susreta, stvara se magnetno polje u metalnom
    predmetu koje je suprotnog polariteta u odnosu na magnetno polje predajnika, to se detektuje
    pomou prijemnog kalema. Metali sa veom induktivnou imaju vei fazni pomeraj
    (kanjenje magnetnog polja metala u odnosu na magnetno polje detektora), dok e fazni
    pomeraj metala sa veom otpornou biti manji, pa se stoga merenjem ovog pomeraja
    pomou para elektrinih kola (fazni demodulatori) moe identifikovati tip detektovanog
    metala. Pulsno-indukovani detektori metala alju oko 100 strujnih pulseva kroz kalem, pri
    emu svaki puls stvara kratkotrajna magnetna polja koja sa zavretkom pulsa menjaju
    polaritet i nestaju pri emu nastaje otri nekoliko mikrosekundi dugaak elektrini pik koji
    zatim generie oko 30 mikrosekundi dugaak reflektovani puls itd. Ukoliko se metalni
    predmet nalazi u magnetnom polju detektora, pulsevi e stvarati suprotno usmereno magnetno
    polje u metalu, koje e dovesti do dueg trajanja reflektovanog pulsa, to e inicirati pitanje
    detektora. Tonsko-frekventni oscilirajui detektori, takoe poseduju dva kalema povezana sa
    oscilatorom koji stvara hiljade pulseva u sekundi, pri emu je frekvencija oscilovanja struje
    razliita u dva kalema. Proputanjem naizmenine struje kroz kalem stvaraju se radio signali
    koji se skupljaju na malom prijemniku na kontrolnoj kutiji koji ih prevodi u razliite tonove u
    zavisnosti od razlike u frekvencijama izmeu kalema. Indukovano magnetno polje u
    metalnom telu interferira sa frekvencijom emitovanih radio talasa to dovodi do promene
    visine tonova.

    - Kako detektori poara prepoznaju vatru?

    Poarni alarmni detektori se sastoje iz dve paralelne ploe na meusobnom rastojanju
    od oko jednog santimetra, izmeu kojih se nalazi mala koliina radioaktivnog elementa
    americijuma-241 koji emituje alfa estice, tj. jezgra helijumovih atoma koja se sudaraju sa
    atomima iz vazduha. Tokom ovih sudara, pod dejstvom prilino velikih kinetikih energija
    alfa estica, atomi i molekuli vazduha se jonizuju, prelazei tako u pozitivno i negativno
    naelektrisane estice. Na dve ploe izmeu koji se nalazi radioaktivni element, dovodi se
    napon, tako da jedna ploa (anoda) postaje pozitivno, a druga (katoda) negativno
    naelektrisana. Svaka od ove dve naelektrisane ploe privlai jonizovane vazdune estice
    suprotnog naelektrisanja, to stvara elektrinu struju u kolu nadovezanom na ploe. U sluaju
    poara, prisustvo estica dima izmeu dve ploe alarmnog detektora redukuje elektrinu
    struju u kolu, jer se estice dima sudaraju sa jonizovanim atomima iz vazduha i neutralizuju
    ih. Ovaj prestanak elektrine struje u kolu detektora poara pokree glasni alarmni
    mehanizam.

    - ta sadre vatrospremi?

    Aparati za gaenje poara sadre razliite hemijske supstance u zavisnosti od njihove
    primene. Runi vatrospremi sadre smeu azota i ugljen dioksida pod visokim pritiskom, dok
    aktivni materijal moe biti prah kalijum bikarbonata (KHCO
    3
    ), tena voda ili isparljivi
    fluorougljenik, od kojih se najefikasnijm smatra bromhlordifluormetan (CF
    2
    ClBr), poznat i
    pod nazivom halon 1211. Brom i fluor su izrazito efikasni u gaenju poara jer neverovatno
    brzo vezuju atome vodonika, koji su glavni element u lancu reakcija sagorevanja. Atomi
    broma i fluora se oslobaaju u atmosferu prilikom razgradnje halona pod dejstvom toplote
    plamena, stvarajui tako katalitiki ciklus koji ukljuuje molekule HBr i HCl, a ovaj ciklus
    pretvara aktivne atome vodonika u stabilne dvoatomske molekule vodonika, prekidajui tako
    lananu reakciju gorenja. Ipak, 1994. godine je otkriveno da haloni oslobadjaju atome fluora i
    bora koji odlaze u visoke slojeve atmosfere, gde smanjuju koncentraciju molekula ozona u
    jednom katalitikom ciklusu. I pored intenzivnih istraivanja, jo uvek se nije pronalo tako
    efikasno sredstvo za gaenje poara kao to su haloni, a da su pri tome nekodljivi za ivotnu
    sredinu. Trenutno se vre istraivanja na hidrofluorougljenicima koji slino azotu i ugljen
    dioksidu, deluju tako to apsorbuju toplotu i redukuju kiseonik iz okoline, a da pri tome ne
    unitavaju ozonski omota, ali im ipak nedostatak atoma broma i fluora ne dozvoljava da
    prekinu lananu reakciju sagorevanja i ugase vatru tako brzo kao haloni.

    - ta su to sigurnosne ibice?

    ibice koje se danas uglavnom koriste nazivaju se sigurnosnim ibicama, s obzirom da
    se mogu upaliti samo ako sa njima delujemo trenjem na tano odreenu povrinu. Tako se
    uobiajene sigurnosne ibice sastoje od drvenog tapia na ijem vrhu se nalazi antimon
    sulfid, oksidaciono sredstvo, najee u vidu kalijum hlorata, sumpor (koji se lako oksiduje
    to izaziva sagorevanje ibice), neki lepak kao vezivno sredstvo sastavnih komponenti
    palidrvca i boja. esto se sloj drveta neposredno ispod vrha ibice oblae sa parafinom koji
    znatno lake (a i na niim temperaturama) poinje da gori nego drvo. Sama ova smea nije u
    stanju da zapone reakciju sagorevanja, ve joj u tu svrhu moramo predati energiju. Ipak,
    trljanjem o bilo kakvu povrinu emo teko uspeti da joj predamo dovoljno energije za
    iniciranje reakcije sagorevanja, ve na vrh ibice moramo delovati trenjem pomou specijalne
    naborane povrine koja je prevuena fosforom, kao i staklastim prahom i lepkom koji dri
    ovaj prah i fosfor u mestu. Kada se ibica kresne, toplota trenja izaziva prelazak crvenog
    fosfora u beli fosfor, to dovodi do paljenja itavog vrha ibice, a plamen sa nje se zatim
    prenosi i na drvenu drku. Za razliku od njih, prvim drvenim ibicama koje su se dobijale
    umakanjem drvenih tapia u neku sumpornu (ili fosfornu) rastopljenu masu, za paljenje nije
    bila potrebna tano odgovarajua povrina, ve su se one mogle trenjem upaliti o bilo ta kao
    npr. o kremen, mirgl-papir, trotoar, farmerke ili ak i izmu kao u kaubojskim filmovima.
    Postoje takoe i tzv. hemijske ibice koje se prave presvlaenjem vrha drvenog tapia sa
    sumporom i smeom kalijum hromata i nekog eera, a one se pale potapanjem njihovog vrha
    u sumpornu kiselinu.

    - ta je to kamena hartija?

    Pre nego to su stari Kinezi 105. godine nove ere izumeli proces dobijanja hartije iz
    drvea (vodena smea celuloznih vlakana kore duda se prostirala preko kalupa od bambusovih
    trski, gde se nakon suenja smee nalazila meka papirna prostirka), Sumerci su pisali na
    glinenim ploicama, Egipani na papirusu, Grci na pergamentu, Rimljani na bronzi i olovu,
    Indijci na koljkama, Inke na palminom liu, srednjevekovni Evropljani na daicama
    obloenim voskom, Rusi na brestovoj koriTokom 3. veka, skupi pergament je poela da
    potiskuje jeftinija hartija koja se tada dobijala iz starih krpa, konopaca i ribarskih mrea, a
    neto kasnije iz materija bogatih celulozom (vezivnim elijskim tkivom kod biljaka u okviru
    koga se nalazi najvei deo ugljenika sa nae planete), kao to su drvea. Tek u 19. veku,
    hartija je prestala da se izliva u pojedinanim listovim, jer se izumeo proces kontinualne
    proizvodnje traka hartije koje su se namotavale na valjke. Naime, drvene daske su se
    pritiskale uz kameno tocilo, a tako dobijena kaa se kuvala u vodi i izlivala u trake. Ipak, za
    dobijanje hartije se naalost, jo uvek koriste iva drvea, koja se esto nazivaju pluima
    planete, jer bez njihov ivot ljudskih bia na Zemlji ne bi bio mogu. Meutim, postoji
    razvijena, premda i malo koriena tehnologija dobijanja hartije iz kamenja, tanije iz bazalta,
    tufa (vulkanski kamen) ili peska. Naime, iz maine u kojoj se rastapa bazalt, izvlae se
    snopovi tankih neprekidnih niti brzinom od dva kilometra u minutu. Izravnati sloj vlakana se
    impregnira (ojaava) sa jeftinim formaldehidnim smolama ime se dobija tanka traka hartije
    slina indigo-papiru, ali mrke boje. Na ovu, mrku hartiju se zatim nanosi kaolinski prah ime
    se dobija hartija sneno bele boje, pet puta tanja, ali i mnogo vra od obinog papira.
    Kamena hartija, usled svoje velike otpornosti na kidanje omoguava da se brzina rada
    tamparskih rotacionih maina povea nekoliko puta, slike na njoj su mnogo otrije, a boje su
    podjednako kvalitetne kao i na obinom papiru. Kamena hartija je na dodir svilasta i meka,
    tako da se teko moe poverovati da je dobijana iz kamena. Osim toga, kamena hartija moe
    da izdri nekoliko hiljada puta vie previjanja od obine hartije, otpornija je na vatru, dejstvo
    vode i bakterija. Zastupnici tehnologije kamene hartije smatraju da bi se uvoenjem ove
    tehnologije mogli spasti desetine miliona hektara uma, a i reke bi postale mnogo istije, jer
    se pri proizvodnji kamene hartije ne stvaraju otpadne materije. Ova nova vrsta hartija e
    moda jednog dana nai iroku primenu u svetu oko nas i to kao: dugoveni papirni
    dokumenti, tanke antikorozivne cevi, tapeti koji se mogu prati, odea, termoizolacione
    graevinske konstrukcije itd.

    - ta su to miriljave razglednice?

    Ukoliko ste nekada u potanskom sanduetu pronali razglednicu na kojoj je izmeu
    ostalog postojao i obojeni kvadrati na kome je pisalo zagrebi i pomirii onda ste se ve
    susreli sa tehnologijom mikroenkapsulacije. Naime, u okviru ove tehnologije, aromatina
    hemijska supstanca se pakuje u male elatinozne ili plastine loptice prenika nekoliko
    mikrona (hiljaditih delova milimetra). Svaki put kada zagrebemo datu povrinu, mi zapravo
    lomimo nekoliko ovih miriljavih loptica (od nekoliko miliona loptica) iz kojih se oslobaa
    isparljiva supstanca koja dolazi do naeg nosa i izaziva mirisni doivljaj. S obzirom da
    prilikom svakog grebanja otvorimo svega nekoliko kapsula sa mirisom od oko nekoliko
    miliona prisutnih kapsula, ovakvi proizvodi su u stanju da desetinama godina stvaraju mirise
    nesmanjene sveine. Mikroenkapsulaciona tehnologija se prvi put koristila za pravljenje
    indigo papira, odnosno neugljeninog papira za kopiranje. Naime, gornji sloj indigo papira je
    obloen sa mikrokapsulama koje sadre bezbojno mastilo. Kada piemo po papiru, lomimo
    odreeni broj ovih kapsula iz kojih se oslobaa mastilo koje se zatim mea sa razvijaem
    (specijalnom hemijskom supstancom) sa sledeeg sloja papira prilikom ega se stvara tamna
    boja koja ostavlja trag na donjem sloju papira. Tehnologija mikroenkapsulacije se danas
    koristi i u mnogim miriljavim slikovnicama ili knjigama, kartonskim bocama parfema, a
    nalaze i niz drugih primena u elektronici, hemijskoj industriji, industriji tekstila, deterdenata,
    hrane itd.

    - Kako sprej-boce raspruju tenosti?

    Fluidi (tenosti i gasovi) su supstance ije estice se slobodno kreu po zapremini
    fluida, a u sprej bocama se jedan fluid (propelant) koji se uva pod visokim pritiskom koristi
    za izbacivanje drugog fluida (proizvoda) iz boce. Temperatura kljuanja propelanta se nalazi
    ispod sobne temperature, dok proizvod kljua na znatno viim temperaturama. Prilikom
    izrade jednostavnijih sprej-boca, teni proizvod se sipa u bocu, koja se zatim dobro zatvori,
    nakon ega se gasoviti propelant upumpava u bocu kroz sistem ventila. Gas se unosi u bocu
    pod visokim pritiskom, tako da potiskuje nadole teni proizvod. U unutranjosti boce se osim
    donjeg sloja tenog proizvoda i gornjeg sloja propelanta, nalazi i dugaka plastina cevica
    koja povezuje dno boce sa sistemom ventila sa njenog vrha. Ventil na vrhu poseduje malo
    kompresibilno dugmence sa uskim kanalom koji prolazi kroz njega. Kada pritisnemo ovo
    dugmence, otvara se prolaz izmeu unutranjosti i spoljanjosti boce, a gas propelanta pod
    visokim pritiskom potiskuje teni proizvod od dna do vrha plastine cevi i dalje kroz mali
    ventil na vrhu boce. Izuzetno uzak otvor na izlazu boce slui za atomizaciju proizvoda,
    odnosno za formiranje malih kapljica proizvoda rastvorenih u okolnom vazduhu, a ovako
    fine kapljice rastvorene u vazduhu se jo nazivaju aerosolom. Moderniji sprej aparati, umesto
    gasovitog, koriste teni propelant, koji se ubacuje u bocu u gasovitom stanju, ali njegov
    pritisak u boci toliko poraste da se on kondenzuje, tj. pree u teno stanje. Prilikom
    pritiskanja dugmia sa vrha boce, pritisak tenog propelanta se smanjuje, i propelant poinje
    da kljua, pa estice poinju da formiraju gasoviti sloj na vrhu unutranjosti boce. Ovaj
    gasoviti sloj pod pritiskom poinje da potiskuje tenost ispod sebe kroz cevicu ka otvoru
    boce. Neke sprej-boce, kao npr. one sa bojama, sadre u sebi kugline leajeve koji pomau
    da se tokom meanja propelant i proizvod dobro pomeaju tako da se proizvod izbacuje u
    vidu fine magle. Kako tenost poinje da naputa bocu, u sve veoj meri se poveava
    gasoviti sloj na vrhu unutranjosti boce, to kod nekih boca dovodi do pojave jo finijeg
    aerosola, dok kod nekih izaziva pojavu pene na izlazu boce. Sve do osamdesetih godina 20.
    veka, u svrhu propelanta su se koristili hlorofluorougljenici (CFC), ali kada je otkriven
    njihov uticaj na razaranje ozonskog omotaa Zemlje, kao propelant je u najveoj meri poeo
    da se koristi kondenzovani gas petroleuma.

    - ta su to svetlei tapii?

    Svetlei tapii predstavljaju male duguljaste tapie koji poinju da emituju svetlost
    kada se malo saviju, a njihova esencijalna osobina lei u tome da se uopte ne zagrevaju
    tokom svetljenja, pa se stoga mogu slobodno drati u ruci. Za emitovanje svetlosti, svetlei
    tapii koriste energiju dobijenu iz hemijske reakcije, koja se odvija u nekoliko koraka.
    Tipini komercijalni svetlei tapii sadri u sebi rastvor vodonik peroksida (H
    2
    O
    2
    ), rastvor
    koji sadri fenil oksalat estar, kao i fluoroscentnu boju. Na poetku hemijsku reakcije,
    vodonik peroksid oksiduje fenil oksalat estar, a kao rezultat se dobijaju fenol i nestabilni
    estar peroksidne kiseline, koji se veoma brzo razlae na dodatni fenol i ciklino peroksidno
    jedinjenje, koje se zatim razlae na ugljen dioksid pri emu se oslobaa odreena koliina
    energije koja se predaje fluorescentnoj boji. Pod dejstvom primljene energije, elektroni iz
    atoma fluoroscentne boje skau na vie energetske nivoe, a prilikom povratka na osnovna
    energetska stanja emituju po jedan foton. Mnogo ovako emitovanih fotona daje svetlost
    odreene boje. Pre nego to aktiviramo lampu, dva rastvora se dre u odvojenim komorama.
    Fenil oksalat estar i boja ispunjavaju najvei deo plastinog tapia, a rastvor vodonik
    peroksida koji se naziva aktivatorom se nalazi u maloj, lomljivoj staklenoj ampuli na sredini
    tapia. Kada savijemo plastini tapi, staklena ampula se prelama i dva rastvora poinju da
    se meaju, to kao rezultat daje svetlost. U zavisnosti od jedinjenja koje se koriste u
    hemijskoj reakciji, ona moe trajati nekoliko minuta ili nekoliko asova. Ukoliko elimo da
    ve aktivirani svetlei tapi sauvamo za sledei dan, onda je najbolje da ga stavimo u
    friider, jer e sniena temperatura usporiti odigravanje hemijske reakcije, pa e tapi due
    svetleti. Isto tako, tapi e u toplijoj sobi svetleti znatno svetlije, jer e se reakcija na
    povienoj temperaturi bre odigravati.

    - ta su to mezonske vage?

    Kada biste imali zadatak da izmerimo masu neke velike graevine, sasvim sigurno ne
    biste ni pomislili na mogunost njenog razmontiranja i stavljanja pojedinanih potpornih
    stubova, betonskih armatura i slinih delova konstrukcije na vagu. Naunici moskovskog
    Instituta za geoloka istraivanja su pronali nain merenja masa raznih graevina uz pomo
    tzv. kosmike ili mezonske vage koja u sebi ne poseduje nikakve mehanike dosetke. Naime,
    umesto mehanikih delova, ova vaga koristi energetske atomske estice koje stiu na Zemlju
    iz dalekih kosmikih prostranstava, odnosno tzv. kosmiko zraenje. Visokoenergetsko
    primarno kosmiko zraenje u sudarima sa esticama iz visokih slojeva atmosfere proizvodi
    niz novih, sekundranih estica ukljuujui i mi-mezone, veoma prodorne estice koje se
    sastoje od po jednog kvarka i jednog antikvarka i koje mogu da prodru i do nekoliko stotina
    metara ispod Zemljinog tla. Naravno, to prepreka na njihovom putu raspolae veom masom,
    to e njihov intenzitet (odnosno ukupan broj mezona koji pristignu na detktor u jedinici
    vremena) po izlasku iz prepreke biti manji. Stoga, odreujui stepen slabljenja snopa mi-
    mezona koji su proli kroz neku graevinu, brdo ili rudnik, moemo da zakljuimo koliko
    materije sadri prepreka na njihovom putu. Da biste to uinili, moramo da upotrebimo
    osetljive nuklearne detektore brojae mi-mezona od kojih jedan postavljamo ispod temelja
    graevine, pod brdo ili u okno rudnika iju masu elimo da odredimo, dok se drugi nalazi u
    vazduhu po mogustvu neposredno iznad graevine. Primenjujui ovakvu metodu merenja,
    ruski naunici su izraunali da hotel Moskva u Moskvi ima masu od 45 000 tona, a istom
    tehnikom merenja, odreen je i sadraj pojedinih minerala na nekim mestima na Zemlji, kao i
    koliina vode u snenim pokrivaima itd.

    - Kako bakterije mogu biti i baterije?

    Naunici su nedavno identifikovali izvesne bakterije iz porodice Geobacteraceae koje
    hranei se organskom hranom stvaraju elektrinu energiju. Smatra se da e se uskoro naftne
    mrlje u morima eliminisati od strane ovih bakterija, a da e one pri tome i stvarati elekricitet
    koji bismo mogli da koristimo. Naime, bakterije izdvajaju elektrone iz atoma ugljenika iz
    morskih sedimenata kako bi pravili molekule ugljen dioksida koji su im neophodni za
    metabolizam i rast. Ovi odbaeni elektroni, zatim, najee odlaze u gvozdene ili sulfatne
    minerale koji ine morsko dno. Meutim, ukoliko jednu elektrodu na koju e dolaziti
    elektroni postavimo preko morskog tla, a drugu elektrodu postavimo u morsku vodu,
    dobiemo jednu bateriju koja e stvarati elektrinu energiju na osnovu elektrona koje
    oslobaaju bakterije. Elektrina energija koja bi se dobijala iz jedne ovakve baterije bi bila
    posebno velika u zagaenim vodama, gde se bakterije mogu bogato hraniti, a to se vie
    hrane, to e oslobaati vie elektrona, pa e i dobijena struja biti vea. Uz to, ove bakterije bi
    bile u stanju da znatno redukuju otpadne materije i naftu iz reka i mora, to bi doprinelo
    istijoj ivotnoj sredini. Ovakve bakterijske baterije niske snage bi mogle da se koriste i za
    napajanje podvodne opreme, kao npr. ureaja koji mere jaine morskih struja i temperature
    vode, a koji se koriste kao pomo u pomorskoj navigaciji.

    - Kako se isti odea na hemijskom ienju?

    Kada peremo odeu u maini za pranje vea, voda predstavlja rastvara koji obavlja
    proces ienja. Meutim, mnoge vrste tkanine se ne mogu dobro oprati pomou vode. Na
    primer, vuna i voda se uopte ne meaju, a postoje i razne vrste mrlja koje voda ne moe
    efikasno da ukloni. Hemijsko ienje se esto naziva i suvim ienjem, a u okviru njega,
    umesto vode, rastvara predstavlja neka supstanca koja potie iz nafte. Nekada je ovaj
    rastvara bio kerozin ili benzin, a danas se u hemijskoj industriji i u servisima za hemijsko
    ienje koristi rastvara u vidu supstance perhloroetilena. Odea se najpre ispira u ovom
    rastvarau, a zatim se rastvara izdvaja iz odee pomou ekstraktora, tako da se isti
    perhloroetilen moe ponovi koristiti. Na ovaj nain se, izmeu ostalog, izbegava isparavanje
    perhloroetilena u vazduh i zagaivanje okoline. Poto se odea na ovaj nain oisti, ona se
    zatim pegla kako bi izgledala kao nova.

    - ta su to pijunske muve?

    pijunske muve za razliku od drugih tipova mikro letelica, lete imitirajui pokrete
    insekata. Ovi robotski insekti su veliki izmeu 10 i 25 milimetara, a mahanjem krila stvaraju
    vazdune virove koji im omoguavaju da se odravaju u vazduhu. Na kraju svakog zamaha,
    krilo se rotira unazad stvarajui tako backspin koji omoguava podizanje tela, slino teniskoj
    loptici koja se podie u vazduhu pod dejstvom backspin-a. Danas postoje dva tipa pijunskih
    muva, a to su: mikromehaniki insekti koji se prouavaju na Univerzitetu u Berkliju u
    Kaliforniji i tzv. entomopteri koje prave istraivai sa Instituta za tehnologiju u Dordiji.
    Entomopter je u stanju da se kree kroz holove, ventilacione sisteme, kao i da prolazi ispod
    vrata, a osnovni delovi od kojih se sastoji su: trup (kuite motora i primarnog rezervoara za
    gorivo), dva krila (prednje i zadnje krilo napravljeno od tankih filmova, a koji su povezani za
    trup u X konfiguraciji), dodatni motor bez unutranjeg sagorevanja (koji je zakaen za krila i
    izaziva njihovo mahanje), senzori (za posmatranje napred, nadole i sa strane), kamere
    (osetljive na mirise), povrinski mehanizmi kormilarenja (koji pruaju pomo navigaciji kada
    se letelica nalazi na zemlji), radio antena, ruke i noge (koji se zajedno nazivaju povrinskim
    lokomotorima koji se suprotstavljaju inerciji i predstavljaju dodatno skladite goriva).
    Entomopter se snabdeva energijom iz hemijske reakcije. Naime, monopropelant se ubacuje u
    telo letelice gde izaziva hemijsku reakciju pri kojoj se oslobaa gas, iji pritisak pokree
    klipove u telu, koji su povezani sa krilima i izazivaju njihovo mahanje. Neto gasa se isputa
    kroz ventile u krilu, pa se na ovaj nain izvodi okretanje ili podizanje letelice u prostoru. S
    druge strane, Robofly (jedan tip mikromehanike letelice), napravljen je od Plexiglass-a, a
    modelovan po izgledu vone muice sa krilima umoenim u mineralno ulje. 6 motora (po 3 na
    svakom krilu) pokreu krila napred, nazad, gore i dole. Naredni tip Robofly-a e biti
    napravljen od nerajueg elika, imae masu od 43 miligrama, raspon krila od 10 do 25
    milimetara, krila napravljena od Mylar filma, a bie napajan Sunevom energijom pomou
    piezoelektrinog pobuivaa koji e pokretati krila. Smatra se da e nam mikroletelice uskoro
    davati mnogo bre i detaljnije informacije o nebeskim telima (npr. planetama, satelitima i
    asteroidima) od savremenih, velikih kosmikih letelica. One e takoe imati pristup mnogim
    mestima u koje ljudi i velike maine nisu u stanju da kroe (npr. u blizini erupcije vulkana,
    zemljotresa, tornada itd.), a koristie se i za nadgledanje saobraaja, raznih zemaljskih
    predela, ispitivanje strujovoda, pravljenje fotografija iz prirode i dr.

    - ta je to Peningova klopka?

    Peningova zamka predstavlja ureaj koji koristi elektrina i magnetna polja za
    hvatanje i uvanje naelektrisanih estica, tj. jona, a najvaniju primenu u poslednje vreme
    nalazi kao aparatura za uvanje antimaterije u vremenu od po nekoliko dana. Poznato je da se
    antimaterija i materija prilikom susreta anihilaraju, tj. pretvaraju u iste elektromagnetne
    talase, pa je stoga uvanje antimaterije i spreavanje njenog kontakta sa materijom pravi
    problem i izazov za naunike. U Peningovoj klopci, dve baterije na krajevima proizvode
    elektrino polje, dok magnetno polje putuje normalno na linije sila elektrinog polja. Ovakvo
    uzajamno dejstvo elektrinog i magnetnog polja omoguava ravnoteu sila u sreditu
    aparature i stoga dugotrajno uvanje naelektrisanih estica, npr. antiprotona, u praznom
    prostoru izmeu dve baterije. U novijim eksperimentima uvedeno je i dodatno elektrino polje
    koje rotira oko linija sila magnetnog polja, a ovaj izum omoguava neodreeno dugo uvanje
    jona, a osim toga, u mnogim eksperimentima ukljuen je i plavi laser koji hladi jone do vrlo
    niskih temperatura i tako usprava njihovo kretanje, pa im na taj nain i smanjuje verovatnou
    bekstva iz klopke.

    - ta je to Dozefsonov spoj?

    Dozefsonov spoj predstavlja ime sendvia napravljenog od dva sloja superprovodnih
    materijala izmeu kojih je umetnut tanak sloj nekog provodnog materijala koji nije
    superprovodnik elektrine struje. Ovaj spoj je dobio ime po Brajanu Dozefsonu (Brian
    Josephson) koji je 1962. godine predvideo da bi superprovodni elektroni mogli da tuneliraju
    kroz sredinji sloj, kreui se tako slobodno izmeu dva superprovodna kraja, a za ovo otkrie
    mu je 1973. godine pripala i Nobelova nagrada za fiziku. Ispod kritine temperature svakog
    superprovodnika, sila izmeu dva elektrona prestaje da bude odbojna i postaje blago privlana
    kao rezultat specifine nisko-temperaturske interakcije elektrona sa jonskom reetkom metala.
    Ovo blago privlaenje im dozvoljava da se spuste u nie energetsko stanje, stvarajui tako
    energetsku prazninu, to doputa struji elektrona da se kree bez sudaranja sa jonima reetke,
    pa je stoga elektrini otpor ovakvih materijala jednak nuli. U jednom Dozefsonovom spoju,
    sve dok se ne postigne odreena kritina vrednost struje, parovi elektrona nesmetano prolaze
    kroz sredinji sloj pri emu zbog odsustva magnetnog polja ne nailaze ni na kakav otpor, a
    kao rezultat toga pad napona u spoju je jednak nuli. Meutim, kada jaina struje premai
    kritinu vrednost (ili ako se stvori magnetsko polje), dolazi do pojave drugog, vremenski
    zavisnog napona du spoja i do naruavanja superprovodnosti barijere, a upravo prelaz
    izmeu ova dva stanja Dozefsonovog spoja (superprovodno stanje - 1 i otporno stanje - 0) i
    njegova detekcija lee u sri mnogih dizajniranih elektronskih ureaja budunosti.

    - ta je to SQUID?

    SQUID (Superconducting QUantum Interference Device) je akronim za
    superprovodni kvantni interferirajui ureaj, koji predstavlja veoma osetljivo elektrino
    kolo sastavljeno od dva Dozefsonova spoja koji prekidaju strujnu petlju. Ovaj ureaj
    predstavlja osnovu komponentu raznih tipova magnetometara i voltmetara koji su u stanju da
    izmere napon i od samo nekoliko pikovolti (i struju jaine od 10
    -15
    A), to ih ini 1000 puta
    osetljivijim od drugih dostupnih vrsta voltmetara. Rad SQUID-a se bazira na veoma velikoj
    osetljivosti na ukupnu koliinu magnetnog polja koje prolazi kroz petlju, a mereni napon je
    blisko povezan sa vrednou ovog magnetnog polja. Zahvaljujui svojoj izuzetno velikoj
    osetljivosti, SQUID je u stanju da vri merenja magnetskih pojava ak do nivoa kvanta
    magnetne energije (tzv. Borov magneton). SQUID se koristi u najrazliitijim vrstama
    istraivanja. Tako, npr. poto mozak funkcionie elektrino, mogue je praenjem magnetnih
    polja nastalih pod dejstvom neurolokih struja, posmatrati aktivnost mozga ili srca. U
    geolokim istraivanjima, SQUID magnetometar je u stanju da detektuje ostatke iz istorijskih
    geofizikih promena u Zemljinom magnetnom polju u kamenju. Takoe, i podmornice u
    prolazu deluju na promenu ambijentalnog magnetnog polja, pa se SQUID moe koristiti za
    detekciju poloaja raznih vrsta podmornica, brodova i drugih vozila, a napravljen je i SQUID
    skenirajui mikroskop, kod koga se SQUID eta po povrini uzorka, a na osnovu promena u
    magnetizmu uzorka stvara se njegova slika.

    - ta su to spintronici?

    Spintronici su elektronski uredjaji budunosti koji e za svoje funkcionisanje koristiti
    osim naelektrisanja elektrona i njegov spin. Spin je fundamentalna karakteristika svih
    elementarnih estica i predstavlja ugaoni momenat estice, to po klasinoj predstavi
    odgovara rotaciji estice oko svoje ose. Meutim, na osnovu kvantne mehanike, smatra se da
    estice nemaju neku odreenu osu. Ono to nam spin govori je ustvari, kako estica izgleda
    posmatrana iz razliitih pravaca. Tako, estice sa spinom 0 (fotoni) odgovaraju takama, jer
    izgledaju iste iz svih pravaca; estice sa spinom 1 (gluoni i virtuelni fotoni) odgovaraju
    strelama, jer izgledaju iste samo ako se okrenu za ceo krug (360
    o
    ); estice sa spinom 2
    (graviton) odgovaraju obliku dvostrane strele, jer izgledaju isto ako se okrenu za pola kruga
    (180
    o
    ); dok estice sa spinom jednakim jednoj polovini (protoni, neutroni, elektroni) se sa
    stanovita spina teko mogu zamisliti jer izgledaju isto tek kada se okrenu za dva puna kruga
    (720
    o
    ) S obzirom na to, spin protona, neutrona i elektrona moe imati samo dve vrednosti:
    +1/2 i 1/2, odnosno moe biti usmeren na ''gore'' i na ''dole''. Iako jo uvek nije u potpunosti
    prevazien problem odravanja elektrona u odreenom spinskom stanju, napravljeni su prvi
    elektronski ureaji koji koriste spin polarizovane struje, odnosno struje elektrona iji su
    spinovi orijentisani u istom smeru. Ovakva spin polarizovana struje elektrona se dobija
    proputanjem kruno polarizovane svetlosti kroz odreeni nanostrukturni materijal.

    - ta su to optika vlakna?

    U poslednjih dvadeset godina, u telefonskoj industriji i u Internet saobraaju, optika
    vlakna intenzivno zamenjuju bakarne ice, ime se znatno smanjuju trokovi prenosa
    informacija. Da biste razumeli kako rade optika vlakna, probajte da zamislite jednu iroku
    cev dugaku nekoliko kilometara ija je cela unutranjost obloena ogledalima. Ako bi va
    drugar sa baterijskom lampom bacio snop svetlosti u cev, vi biste na drugom kraju cevi
    sigurno videli tu svetlost. Za obostranu komunikaciju pomou baterijskih lampi verovatno
    biste morali da koristite Morzeovu azbuku, ali biste sasvim sigurno bili u stanju da se
    sporazumevate. Pravljenje ovakvih cevi male veliine bi bilo veoma teko, pa se stoga optika
    vlakna prave od izuzetno istog stakla (najee 90 % SiO
    2
    i 10 % GeO
    2
    ). Ovo staklo je toliko
    isto da kada biste od njega napravili prozor debeo nekoliko kilometara i dalje biste mogli da
    gledamo kroz njega. Od dugake staklene niti se formira kabl debljine ljudske kose, koji se
    zatim oblae sa dva sloja plastike. Oblaganjem staklenog vlakna sa plastikom dobijamo
    ekvivalent ogledala oko vlakna, jer se i pomou plastinog omota postie totalna unutranja
    refleksija. Probajte da usmerite svetlost iz lampe na prozor pod pravim uglom i videete da e
    najvei deo svetlosti proi kroz prozor. Meutim, usmerite svetlost iz lampe pod malim uglom
    (skoro paralelno sa povrinom prozora) i videete da e se najvei deo svetlosti odbiti od
    prozora i pasti na zid sobe. Slina stvar se deava i dok svetlosni signali putuju kroz optiko
    vlakno. Svetlost se odbija pod malim uglovima i stalno ostaje u vlaknu. Da biste poslali
    telefonski signal kroz kabl sa optikim vlaknom, analogni zvuni signal se prevodi u digitalni
    signal. Laser se na jednom kraju vlakna pali i gasi kako bi slao jedinice i nule, tj. bitove
    informacije. Moderni sistemi vlakana sa jednim laserom mogu prenositi i do nekoliko
    milijardi bitova u sekundi, jer se laser moe ukljuivati i iskljuivati nekoliko milijardi puta u
    sekundi. Najnoviji sistemi koriste viestruke lasere sa razliitim bojama kako bi uklopili
    razliite signale u isto vlakno. Moderni kablovi sa optikim vlaknom mogu prenositi signal na
    rastojanje od oko 100 km. Za prenos informacija na vea rastojanja, koristi se dodatna oprema
    koja na svakih 100 km prima signal i ponovo ga alje na cilj.

    - Kolika je energetska efikasnost optikih vlakana?

    Iako optika vlakna danas predstavljaju najefikasniji put prenosa informacija na
    daljinu, ona ipak nisu savreno efikasna. Kod optikih vlakana, postoji dva osnovna izvora
    gubitka energije. Najvei deo svetlosti se izgubi na granici dodira izvora svetlosti i poetka
    vlakna, a ovaj gubitak definie tzv. efikasnost spoja koja retko kada prelazi 20 %, to znai da
    samo jedna petina fotona koji nose informaciju uspe da se ukrca iz svetlosnog izvora u
    vlakno. Kada se svetlost nae u vlaknu i zapone svoj put kroz njega, dodatni gubici postaju
    znatno manji i tada se opisuju priguenjem svetlosti (koja se najee definie kao broj
    decibela po kilometru preenog puta) na ta utie nekoliko faktora ukljuujui materijal od
    koga je napravljeno optiko vlakno (plastina optika vlakna proizvode vee priguenje
    signala od staklenih optikih vlakana), tip jezgra (ili debljine), tip vlakna (jednomodna vlakna
    stvaraju manja priguenja od multimodnih vlakana kod kojih se vie od jednog signala
    istovremeno alje kroz vlakno, to moe izazvati interferenciju izmeu signala pa i pojavu
    priguenja), razliku izmeu indeksa prelamanja jezgra vlakna kroz koji putuje svetlost i
    omotaa vlakna (ako se ova razlika postepeno menja tada je priguenje manje nego kada
    postoji otar prelaz), krivljenje vlakna (to je optiki kabl savijeniji, to su vei gubici, premda
    je ovakvo priguenje najee zanemarljivo malo, ali kada se kabl zakrivi vie od tzv.
    specifinog poluprenika krivine, tada dolazi do prekida optike niti i do njenog znatno
    slabijeg funkcionisanja), kao i eventualne popravke na njemu. Tako, plastino multimodno
    optiko vlakno poseduje priguenje od oko 15 dB/km, stakleno multimodno optiko vlakno
    oko 5 dB/km, a stakleno jednomodno optiko vlakno oko 0,5 dB/km, premda se ove vrednosti
    stalno smanjuju usled svakodnevnog poboljanja kvaliteta ovih vlakana.

    - Koja je razlika izmeu analogne i digitalne tehnologije?

    U analognoj tehnologiji, talas se snima i koristi u svojoj originalnoj formi. Tako, na
    primer, u analognom tape recorderu, elektrini signal se direktno sa mikrofona prenosi na
    magnetnu traku. Elektrini signal sa mikrofona je analogan originalnom zvunom talasu, pa je
    stoga i zvuk sa magnetne trake isto analogan. Talas sa trake se moe uitati, pojaati i poslati
    na zvunik kako biste uli zvuk. U digitalnoj tehnologiji, analogni talas se sempluje, tj. deli na
    odreene intervale koji se zatim pretvaraju u digitalne brojeve, odnosno brojeve koji se
    sastoje od odreenog broja jedninica i nula, i skladite u memoriji digitalnog ureaja. Na
    kompakt disku, brzina semplovanja iznosi 44 100 semplova u sekundi, to znai da je svaka
    sekunda analognog zvuka na CD-u pretvorena u 44 100 brojeva. Da biste uli muziku, brojevi
    se pretvaraju u odreeni naponski signal koji odgovara originalnom analognom talasu. Dve
    velike prednosti digitalne tehnologije se nalaze u tome to digitalni snimci ne propadaju sa
    vremenom (poseduju high fidelity, kao i dobru reprodukciju jer isti brojevi uvek daju isti
    signal), a i brojevi se uvek mogu kompresovati pomou kompjutera, pa se na taj nain
    digitalni podaci mogu efikasnije skladititi.

    - Kako neki diskovi mogu vie puta da se presnimavaju?

    Unutranja povrina kompakt diskova se sastoji od spiralnih rupica ugraviranih na
    plastinom supstratu presvuenom sa reflektivnim slojem aluminijuma. Topografija ove
    povrine uzrokuje moduliranje reflektovane laserske svetlosti, od tamnih do svetlih delova.
    Da bi se napravio tzv. recordable CD koji se mogu samo jednom nasnimiti, poinje se sa
    plastinim supstratom koji ne poseduje ucrtane rupice, ve prazne brazde, a preko toga tanak
    sloj boje. Pulsirajui visokim intenzitetom, laser u CD drajveru sagoreva svojom svetlou
    otiske u boji, a ovako napravljena razlika izmeu otisaka moe se kasnije oitavati pod
    dejstvom laserskog snopa manjeg intenziteta. Meutim, kod tzv. rewriteable CD-ova, koji se
    mogu vie puta nasnimavati i presnimavati, tanak sloj takozvanog fazno-promenljivog metala
    zamenjuje sloj boje, a ovaj materijal zahteva dva dodatna dielektrina, odnosno staklena
    zatitna sloja. CD drajver koristi laserski snop velikog intenziteta za ucrtavanje amorfnih
    otisaka u metalnom sloju, snop srednje jaine radi ucrtavanja kristalnih otisaka i snop male
    jaine za itanje prethodno ispisanih podataka. Prilikom itanja, kristalno ucrtani otisci su
    svetliji od amorfnih, pa to drajver prepoznaje slino rupicama i ravninama na povrini
    obinog CD-a. Kristalno-amorfni prelazi su reverzibilni, a ovakvi diskovi se mogu oko 1000
    puta presnimavati. Postoje tendencije za zamenom dananjih lasera u CD plejerima, koji
    emituju infracrvene fotone talasnih duina od 820 nanometara sa plavim laserima koji emituju
    koherentnu svetlost talasne duine 460 nanometara, ime bi se znatno poveala koliina
    podataka koja se moe smestiti na jedan disk. Tako bi umesto jedne Betovenove simfonije, na
    jedan CD moglo da stane svih njegovih 9 simfonija, dok bi u MP3 formatu na jedan CD
    mogla da stanu skoro sva napisana i izvedena Betovenova dela.

    - ta je to DVD?

    DVD (Digitalni Video Disk) predstavlja trenutno najpouzdanije sredstvo za uvanje
    podataka, od tekstova do zvuka, a pogotovo visoko kvalitetnih video zapisa. Iako je memorija
    DVD-a velika, nekompresovani dugometrani film ipak ne bi mogao da stane na jedan DVD.
    U ovu svrhu, grupa koja se zove Moving Picture Experts Group (MPEG) ustanovila je
    standarde za kompresovanje pokretnih slika. Kada se filmovi snimaju na DVD, oni se
    deifruju u MPEG-2 format i skladite na disk. Tokom kompresije, MPEG enkoder analizira
    svaku od 26 slika u sekundi filma i odluuje kako e je deifrovati, pri emu se slui
    standardnim tehnikama eliminacije redundacije i irelevantnih podataka, a koristi se i delovima
    prethodnih slika u sluajevima kada se scenografija ili pejza ponavljaju na vie slika (npr.
    vesti kod kojih se pozadina ne menja). Svaka slika se moe enkodirati na jedan od tri naina:
    kao intraslika (koja sadri podatke celokupne slike), kao predviena slika (koja sadri podatke
    koji plejeru kau koliko se slika promenila u odnosu na neku od prethodnih) ili kao
    bidirekciona slika (u sluaju koje, plejer interpolacijom podataka sa dve okolne slike
    projektuje boju svakog piksela). DVD plejer sadri MPEG-2 dekoder, koji je u stanju da
    dekompresuje ove podatke dovoljno brzo da bi se film mogao gledati. Za ovo dekodiranje je
    potrebna velika procesorska snaga, pa stoga neki kompjuteri sa ugraenim DVD plejerima
    nisu u stanju da putaju DVD filmove, jer im je brzina procesovanja nedovoljno velika. Svaki
    minut filma u sluaju MPEG-2 kompresije zauzima 30 Megabajta memorijskog prostora
    diska. Lako se moe izraunati da jedan dvoasovni film zahteva u sluaju ovakve kompresije
    3600 Megabajta memorije, to je znatno vee od maksimalnog skladinog kapaciteta CD-a od
    750 Megabajta. Razlog velike razlike u memorijskom kapacitetu izmeu CD-a i DVD-a je u
    tome to DVD poseduje na svojoj povrini rupice (koje je izgoreo laser prilikom snimanja) na
    rastojanjima od 0,4 mikrometra, dok ovaj razmak kod CD-a iznosi 0,83 mikrometara. Razmak
    i razlika u osvetljenju ovih spiralno ugraviranih rupica predstavljaju informacije koje ita
    DVD plejer kao jedinice i nule i prevodi ih u razumljivu informaciju. Dok disk rotira u
    unutranjosti DVD plejera, optika glava lasera alje svetlosne snopove na povrinu diska, a
    ova svetlost se reflektuje do detektora kada pogodi razmak izmeu rupica, a kada pogodi
    rupicu rasipa se unaokolo i ne stie do detektora. Na taj nain, razmak izmeu rupica
    odgovara jedinici u digitalnom zapisu, dok sama rupica predstavlja nulu. U lokalnim video
    klubovima su najzastupljeniji DVD-5 diskovi, to znai da imaju memoriju od 5 Gigabajta.
    Osim njih postoje i DVD-8 koji se sastoji od dva preklopljena diska, tako da laser koji ita
    informacije najpre interpretira podatke sa gornjeg diska, a zatim menja ugao osvetljavanja i
    prevodi podatke sa donjeg diska. DVD-18 se sastoji od dva preklopljena diska, gde je svaki
    nasnimljen sa obe strane.

    - ta su to mini diskovi?

    Mini diskovi veoma podseaju na flopi diskete dimenzija 3,5 ina, premda su neto
    manji od njih, jer imaju po 7 santimetara (2,75 ina) u duini i irini. Meutim, na jednom
    mini disku se moe smestiti 100 puta vie podataka nego na jednoj flopi disketi. Naime,
    memorija mini diska iznosi oko 140 Megabajta u modu za podatke, a 160 Megabajta u
    zvunom modu, dok memorija flopi diskete iznosi 1,44 Megabajta. Premda se svi podaci
    zapisani na mini diskovima mogu menjati, mini diskovi se mogu nai u dva oblika: kao
    prethodno nasnimljeni ili kao prazni. Prethodno nasnimljeni mini diskovi predstavljaju
    umanjenu verziju kompakt diskova, Iako se na jednom CD-u moe smestiti 650 Megabajta
    podataka u modu za podatke, a 740 Megabajta u zvunom modu, CD-ovi i mini diskovi mogu
    uskladititi podjednaku duinu muzike (oko 75 minuta). Ovako efikasnije skladitenje muzike
    na mini diskovima u odnosu na CD-ove omogueno je primenom kompresione tehnike koja
    se zove ATRAC (Adaptive TRansform Acoustic Coding) koja petostruko smanjuje memoriju
    muzikih fajlova i predstavlja lossy kompjuterski algoritam, to znai da veoma malo menja
    zvuk prilikom kompresije. Mini diskovi koji se mogu presnimavati i koji se kupuju kao prazni
    predstavljaju magnetno-optike ureaje na kojima moe stati 140 Megabajta informacija.
    Muzika na njima moe biti rasuta svuda po povrini, a mini disk plejer e pravilno povezivati
    ove odvojene delove prilikom putanja muzike. To znai da za razliku od snimanja CD-ova
    kod koga se svaki put mora presnimavati cela povrina, sa mini diska se pojedinane pesme
    mogu brisati i neke nove nasnimavati.

    - Kako na CD moe stati 800 puta vie podataka?

    Dananji kompakt diskovi se prave putem injektiranja tenog polimera preko kalupa
    koji poseduje kodirajue grebene na svojoj povrini. Ovi grebeni odrazi u ogledalu
    udubljenja koja se u navojima pojavljuju u polimeru, seku se putem litografije, istog procesa
    koji se koristi i za proizvodnju kompjuterskih ipova. Meutim, u litografiji se koriste
    snopovi svetlosti koja nije u stanju da napravi ove grebene na veim razmacima od talasne
    duine svetlosti (koja ih ucrtava). Takoe, i povrinski napon u tenom polimeru ograniava
    mu sposobnost prilagoavanja grebenima ispod odreenih dimenzija. Da bi prevaziao ove
    prepreke, Stiven ou sa Univerziteta u Prinstonu je umesto snopa svetlosti koristio snop brzih
    elektrona za ucrtavanje putanja na disku. Naime, ubrzavanjem elektrona do velikih kinetikih
    energija, njihova talasna duina se moe uiniti znatno manjom od talasne duine vidljive
    svetlosti. ou takoe ima ideju da se u okviru ovog procesa koji je nazvao nanoimprint
    tehnologijom, kalup ubaci u omekan, ali dovoljno vrst polimer, jer bi se na taj nain
    eliminisali problemi povezani sa visokim povrinskim naponom tenog stanja. S obzirom da
    memorijska gustina ovako dobijenih CD-ova iznosi 62 Gigabita na jednom kvadratnom
    santimetru, primenom ovakve metode bi na CD obinih dimenzija moglo da stane 800 puta
    vie podataka nego na obinom CD-u, dok bi na jednom disku prenika bakarnog novia
    moglo da se uskladiti pet sati filma. Meutim, rastojanja izmeu udubljenja u polimernoj
    strukturi ovakvog CD-a su manja od talasne duine laserske svetlosti pomou koje CD plejeri
    itaju informacije enkodirane u ovim rastojanjima i prevode ih u muziku. Stoga se za itanje
    ovakvih diskova koriste gramofoni sa iglom jednog atomic force mikroskopa (ovakvi
    mikroskopi se koriste za pomeranja pojedinanih atoma prilikom dizajniranja materijala na
    atomskom i molekularnom nivou) iji je vrh irok samo nekoliko atoma. Ona ne mora da
    dodiruje povrinu CD-a da bi ga itala. Naime, na dovoljno malim rastojanjima, formira se
    dovoljno jako elektrostatiko polje izmeu povrine diska i igle gramofona tako da sa
    vibriranjem igle i njenim pribliavanjem porini CD-a, sila izmeu atoma dovodi do menjanja
    frekvencije vibriranja igle. Kada igla proe preko udubljenja u polimernoj strukturi diska,
    intenzitet vibriranja (odnosno amplituda vibracije) blago opada jer na ovakvim mestima
    postoji vei razmak izmeu igle i povrine diska nego to je to sluaj kada igla prolazi iznad
    mesta na disku na kome nema udubljenja. Merenjem promena frekvencije vibriranja igle ovog
    specijalnog gramofona sa njenim prolaskom preko povrine diska, itaju se podaci i prevode u
    muziku.

    - Kako rade kvarcni satovi?

    Kada su se kvarcni satovi prvi put pojavili na naoj planeti sedamdesetih godina 20.
    veka, predstavljali su najnovije tehnoloko dostignue, premda su posedovali iskljuivo
    crvene LED displeje, a kotali su itavih 500 dolara. Danas je njihova cena znatno manja, a
    umesto LED lampica poseduju LCD (teno kristalni displej) ili obine kazaljke. Runi satovi
    na navijanje koji se na Zemlji koriste od 14. veka, sastoje se od opruge ijim skupljanjem se
    skladiti energija, oscilujue mase kao vremenske baze, kazaljki, kruga sa obeleenim satima,
    kao i zupanika koji usporavaju brzinu otkucaja oscilujue mase i povezuju masu i oprugu sa
    kazaljkama. Tokom ezdesetih godina 20. veka, prvi put su napravljeni satovi sa
    tranzistorskim oscilatorom koji odrava zvunu (rezonantnu) viljuku, koja bruji pri
    frekvenciji od nekoliko stotina Herca (broj oscilacija u sekundi), ali su zupanici i dalje
    prevodili ovo mehaniko brujanje u kretanje kazaljki. Ipak, balansni toki i opruga su tada
    po prvi put bili zamenjeni zvunom viljukom i baterijom. Sledei korak je bio pronalazk
    tehnologije koja e davati jo preciznije vreme od zvune viljuke, a upravo to je bilo
    uvoenje oko hiljadu puta preciznijih kvarcnih kristala. Kvarcni kristali (silicijum dioksid
    SiO
    2
    koji ini najvei deo peska) se veoma dugo koriste za davanje preciznih frekvencija u
    svim radio predajnicima, prijemnicima i kompjuterima, nerastvorljivi su i ostaju kristalni do
    temperatura od nekoliko stotina Celzijusovih stepeni. Meutim, osobina zbog koje se koriste
    u satovima je ta da kada se kompresuju ili saviju, dolazi do stvaranja slobodnog naelektrisanja
    (tj. napona du kristala) na njihovim povrinama, to predstavlja pojavu poznatu kao
    piezoelektrini efekat. Slino tome, ukoliko primenimo napon na kristal, doi e do promene
    njegovog oblika. Ukoliko oblikujemo zvono od kristala kvarca (posebno kada je ono
    oblikovano du glavne kristalne ose), ono e zvoniti nekoliko minuta nakon to ga kucnemo.
    Na povrini zvona e se pojaviti naelektrisanje, a povezivanjem zvona sa elektrodama moi
    emo da registrujemo napon, pojaamo ga putem tranzistora ili integrisanog kola i ponovo
    primenimo na zvono kako bi ono nastavilo da zvoni. Ipak, kvarcno zvono nije najpovoljniji
    oblik, jer se velika koliina oscilujue energije rasipa u vazduh, pa je stoga najzgodnije
    oblikovati kristal kvarca u ravnu ipku ili disk. Kvarcna ipka u kvarcnim satovima najee
    osciluje pri relativno niskoj frekvenciji od 32 kHz, to je povoljno ne samo zbog oblika
    kristala (odnos duine i irine ipke mora ostati isti kako se ne bi promenila frekvencija), ve i
    zbog toga to je elektronskom kolu (koje deli ovu frekvenciju oscilovanja na svega nekoliko
    pulseva u sekundi radi ispisivanja na displeju ili jednog pulsa u sekundi radi pokretanja malog
    elektrinog motora povezanog sa standardnim zupanicima koji pomeraju kazaljke) potrebno
    mnogo vie snage za procesovanje viih frekvencija. Osnovni uslovi za postizanje dobre
    preciznosti kvarcnih satova su to preciznije poznavanje poetne frekvencije oscilovanja, kao
    i to preciznije poznavanje ugla pod kojim se seku kvarcni listovi u odnosu na kristalografske
    ose, a i primese u kristalu mogu uzrokovati nepreciznost asovnika.

    - Kako rade samonavijajui satovi?

    Za razliku od mehanikih i kvarcnih satova, samonavijajuim satovima nisu potrebne
    baterije, niti ih moramo navijati svaki dan kako bi normalno funkcionisali. Ukoliko se
    zagledamo u providnu pozadinu jednog samonavijajueg sata, lako moemo primetiti jedno
    polukruno pare metala, koje u neku ruku, predstavlja srce ovih satova. Naime, ovo
    polukruno metalno pare je veoma masivno u odnosu na druge komponente sata, pa stoga na
    njega najvie deluje Zemljina gravitacija. Ukoliko pomeramo sat, ovo metalno pare e se
    okretati tako da je uvek usmereno u pravcu Zemlje. Kada hodamo sa satom na ruci i nae ruke
    se klate napred-nazad, pa se ovo pare metala u satu isto tako blago pokree. Pokretno pare
    metala u satu je povezano sa nizom zupanika koji navijaju sat. Svaki pokret ruke navija
    pomalo oprugu u satu, a to su nam pokretnije ruke, to e se i sat vie navijati. Ukoliko posle
    noenja ostavimo sat na polici ormana, navojna opruga koja ima sposobnost skladitenja
    energije, u stanju je da pokree kazaljke na nepokretnom satu jo oko jedan i po dan.

    - ta su to radio satovi?

    Radio satovi su vrste satova koji na osnovu radio signala pokazuju tano vreme. Ovi
    satovi su najee povezani sa vremenom nekog atomskog asovnika u svetu, kao to je npr.
    atomski sat u amerikom nacionalnom Institutu za standarde i tehnologiju u Fort Kolinsu u
    Koloradu, u SAD-u. Ovaj atomski sat poseduje radio stanicu (WWVB stanica koja alje
    vremenske kodove) snage od 50 000 Vati i niske frekvencije od samo 60 000 Herca (radi
    poreenja tipina AM radio stanica alje signale na frekvenciji od oko 1 MHz, dok su FM
    radio stanice locirane na frekvencijama od oko 100 MHz) pomou koje alje vreme radio
    satovima u Severnoj i Centralnoj Americi. U svrhu radio odailjanja vremenskih kodova,
    WWVB radio stanica koristi jedan od najjednostavnijih poznatih sistema, a i radi pri veoma
    niskoj brzini slanja podataka od samo jednog bita u sekundi (radi poreenja, tipini modemi
    prenose desetine hiljada bitova u sekundi, a jedna Web stranica bi se brzinom prenosa WWVB-
    a uitavala vie od 10 dana). Signal frekvencije 60000 Hz se stalno emituje, ali se njegova
    snaga periodino menja, tako da signal slabije snage u trajanju od 0,2 sekunde oznaava
    binarnu nulu, u trajanju od 0,5 sekundi oznaava binarnu jedinicu, a u trajanju od 0,8 sekundi
    predstavlja razmak (kao STOP u telegrafskim porukama, to oznaava kraj prethodne i
    poetak nove reenice). Emitovani vremenski kod sadri informacije o minutu, asu, danu u
    godini, kao i o samoj godini, ukljuujui i informacije o viku vremena u njoj (s obzirom da
    godina traje priblino 365,24 dana), kao i o prestupnim godinama. Tano vreme se prenosi
    pomou 53 bita i 7 razmaka, pa mu je stoga potreban tano jedan minut da prenese signal
    asovnicima. Za razliku od obinih satova, radio satovi sadre malu antenu i radio prijemnik
    pomou koga primaju i deifruju vremenski signal i podeavaju precizno vreme. Da biste
    namestili na radio satu tano vreme, sve to je potrebno da uradite je da izaberete vremensku
    zonu u kojoj se nalazite i sat e automatski pokazati tano vreme na svom displeju. Jedini
    nain da dobijete jo tanije vreme je da pronaete asovnik koji bi radio signalima bio
    povezan sa atomskim satom na jednom od Zemljinih satelita, a takvi satovi se nalaze npr. u
    okviru GPS prijemnika.

    - Koliko je irok radio spektar?

    Radio spektru pripadaju svi elektromagnetni talasi koji kroz prostor i vreme osciluju
    frekvencijama manjim od 300 GigaHerca, to je manje od frekvencija kojom osciluju
    mikrotalasi ili jo energetskiji infracrveni talasi. Po definiciji, talasne duine radio talasa se
    nalaze u opsegu izmeu 1 mm i 100 km, dok se njihove frekvencije nalaze u opsegu od 3
    kiloHerca do 300 GigaHerca. Kada posredstvom zvunika naeg radio prijemnika ujemo
    spikera koji nam kae kako sluamo datu FM stanicu na frekvenciji od 92 MegaHerca, onda
    znamo da predajnik u datoj radio stanici osciluje sa frekvencijom od 92 MegaHerca (92
    miliona amplituda u sekundi), a frekventnom modulacijom ovog signala se postie prenos
    informacija (u vidu muzike, govora itd.) preko elektromagnetnog talasa upuenog ka anteni
    naeg prijemnika. Sve frekventno modulisane (FM) radio stanice prenose signale u
    frekventnom opsegu izmeu 88 i 108 MegaHerca i ovaj opseg se ne koristi ni u jednu drugu
    svrhu osim za rad FM radio stanica. Na isti nain, AM radio stanice su dogovorno ograniene
    na opseg frekvencija izmeu 535 i 1700 kiloHerca, kratkotalasne radio stanice na opseg
    izmeu 5,9 i 26,1 MHz, CB (Citizens Band) radio stanice na izmeu 26,96 i 27,41 MHz,
    televizijske stanice na opseg izmeu 54 i 88 MegaHerca (od 2. do 6. kanala, najee) ili
    izmeu 174 i 220 MHz (od 7. do 13. kanala, najee). Takoe, i svi beini aparati poseduju
    svoje posebne frekventne opsege, pa tako daljinski otvarai garanih vrata i daljinski alarm
    kljuevi za kola komuniciraju preko signala frekvencije od oko 40 Hz, standardni beini
    telefoni koriste opseg izmeu 40 i 50 MHz, a novi beini telefoni rade na frekvenciji od 900
    MHz, bebi monitori na 49 MHz, radio avionii na oko 72 MHz, a radio automobilii na oko
    75 MHz, ogrlice za kune ljubimce od 215 do 220 MHz, svemirska stanica MIR je tokom
    svog petnaestogodinjeg orbitiranja oko Zemlje, pre nego to je pala u Tihi Okean,
    komunicirala sa Zemljom u opsegu izmeu 145 i 437 MHz, mobilni telefoni koriste
    frekvencije izmeu 824 i 849 MHz, radari za kontrolu vazdunog saobraaja izmeu 960 i
    1215 MHz, GPS sistem izmeu 1,227 i 1,575 GHz, a komunikacije sa svemirskim letelicama
    namenjenim za put kroz daleki Kosmos se obavljaju na frekvencijama od 2,29 do 2,3 GHz.

    - Kako neki radio aparati na svom displeju pokazuju poruke sa radio
    stanice?

    Radio aparati koji na svom displeju prikazuju tekstualne poruke koje emituje radio
    stanica, poseduju ugraeni Radio Data System (RDS) koji je razvio vedski Telecom 1976.
    godine kao nain slanja podataka radio pejderima. U Evropi, FM radio stanice emituju svoj
    program u frekventnom opsegu od 100 kiloHerca (u Americi, 200 kHz). Stanica, naravno ne
    mora da ispunjava ceo svoj frekventni opseg sa radio programom, ve jedan deo opsega moe
    koristiti za simultano emitovanje radio poruka u vidu RDS signala. RDS prenosi digitalnu
    informaciju na frekvenciji od 57 kiloHerca, sa brzinom prenosa podataka od 1187,5 bps
    (bitova u sekundi). Pomou RDS-a, radio stanice esto emituju imena pesama, pozivne
    poruke ili obavetavaju o guvama u saobraaju ili vremenskim prilikama.

    - ta je to satelitski radio?

    Za razliku od zemaljskih radio stanica iji signali mogu da putuju na rastojanja od
    samo oko 50-70 kilometara od mesta izvora (pre nego to bivaju apsorbovani u atmosferi ili
    otputeni u Kosmos), satelitski radio alje svoje signale sa visine od 35 000 kilometara
    (geostacionarna orbita na kojoj sateliti stalno stoje iznad istog mesta na Zemlji), a muzika sa
    njega poseduje kristalno ist zvuk i nije u stanju da upadne u interferenciju sa bilo kojim
    drugim signalom (kao kada se u kolima ili kada zazvoni mobilni telefon, prekida muzika sa
    radija usled preklapanja radio talasa razliitog porekla). Takoe, sluaoci satelitskog (koji se
    esto naziva i digitalnim) radija nee morati da trae muziku sa lokalnih radio stanica, ve
    imaju pristup stotinama svetskih radio stanica sa najrazliitijim tipovima muzike, radio drama,
    vesti, pria, a bez reklama. Proizvoai automobila su u modelima kola za 2001. i 2002.
    godinu ugradili prijemnike satelitskih radio talasa, a elektronske kompanije su nedavno
    lansirale na trite nekoliko modela portabl prijemnika satelitskog radija. Danas, na naoj
    planeti postoje tri satelitska radija: Sirius, XM (koji su dostupni u SAD-u) i WorldSpace (koji
    je trenutno dostupan u Africi, Aziji i Junoj Americi). Komponente svakog od ova tri
    satelitska radio sistema su: sateliti, zemaljski ponavljai signala (ripiteri) i radio prijemnici.
    XM radio koristi dva Boeing HS 702 satelita (Rock i Roll) postavljena u geostacionarnoj orbiti,
    jedan na 85, a drugi na 115 stepeni zapadne geografske duine. Zemaljska stanica XM radija
    alje signale satelitima koji ih dalje odbijaju do radio prijemnika irom Zemlje. Radio
    prijemnici su programirani tako da deifruju (unscramble-uju) digitalne signale koji sadre
    oko 100 digitalnih audio kanala, a uz enkodiran zvuk, signal sadri i dodatne informacije, kao
    to su ime pesme, izvoaa, vremenska prognoza itd. koje se emituju na displeju radio
    prijemnika. U gradovima, gde zgrade lako mogu blokirati satelitske signale, XM radio-difuzni
    sistem je obogaen sa dodatnim zemaljskim predajnicima. Sirius je po svom sistemu slanja
    digitalnih enkodiranih sugnala slian XM radiju, osim to za razliku od XM-a, Sirius ne koristi
    satelite u geostacionarnoj orbiti, ve tri SS/L-1300 satelita formiraju nagnutu eliptiku
    satelitsku konstelaciju, tako da svaki satelit dnevno provede oko 16 sati iznad severnog dela
    amerikog kontinenta. Takoe, Sirius nudi i adapter pomou kojih je obian radio prijemnik
    mogue preobraziti u prijemnik digitalnih signala sa satelita. WorldSpace predstavlja
    najstariju satelitsku radio industriju koja je svoj satelit AfriStar lansirala u geostacionarnu
    orbitu jo 1998. godine, AsiaStar satelit je bio lansiran 2000., a AmeriStar 2001. godine.
    Svaki od ovih satelita alje po tri snopa radio talasa, gde svaki od snopova prenosi oko 50
    kanala audio i multimedijalnih programa na segmentu radio spektra od 1467-1492 MHz, koji
    je posveen digitalnom audio brodkastingu.

    - emu slue rupice na satelitskom tanjiru?

    Uloga satelitskog tanjira je da u to je mogue veoj meri reflektuje satelitske talase i
    usmerava ih na antenu tanjira. Kada se pomou postavki teorije elektromagnetnog polja ree
    jednaine za raspodelu polja u i oko provodne povrine, nalazimo da se elektromagnetni talasi
    ne prostiru daleko kroz rupe ije su razmere manje od talasnih duina elektromagnetnih
    talasa. Isto tako, rupe ili druge nepravilnosti koje se nalaze na povrini provodnika, a po
    razmerama su manje od talasne duine elektromagnetnog talasa, ne utiu na refleksiju
    elektromagnetnih talasa sa provodne povrine. Ovakav mreasti zaklon od elektromagnetnih
    talasa naziva se Faradejev kavez. U sluaju satelitskog tanjira, pomou rupa, razmera manjih
    od talasne duine radio talasa, odravaju se refleksione karakteristike tanjira, a u sluaju
    samog Faradejevog kaveza koji se esto montira oko snanih emitera elektromagnetnih talasa,
    pomou rupica adekvatne veliine, postie se blokiranje emisije elektromagnetnih talasa
    aparata koji u svom radu emituju ovo zraenje. Ukoliko se talasna duina zraenja smanji do
    te mere da talasna duina postane manja od razmera rupa, onda bi se ovakva pojava znaajno
    odrazila na funkcionalnost satelitskog tanjira ili Faradejevog kaveza. Tako, za odreeni tip
    mree, Faradejev kavez prestaje da predstavlja tit od zraenja iznad neke granine
    frekvencije. Slino tome, i satelitski tanjiri prestaju da funkcioniu efikasno iznad neke
    odreene frekvencije prijemnih talasa.

    - Kako se obavljaju telefonski razgovori na velikim razdaljinama?

    U prvim danima telefonije, telefonska kompanija bi izgradila centralnu kancelariju u
    sred grada i povezala sve telefonske korisnike sa centralom pomou po para bakarnih ica.
    Telefonski operator bi sedeo u centralnoj kancelariji ispred utikane ploe u koju bi bile
    utaknute ice iz svih telefona u gradu. Ako biste tada hteli da pozovete prijatelja putem
    telefona, podigli biste slualicu u kui i tada bi se u centrali upalila lampica pored utikaa sa
    parom ica iz vaeg telefona. Operator bi prikljuio svoju slualicu na va kabl i pitao vas sa
    kim elite da razgovarate. Kada bi saznao vae eljeno telefonsko odredite, operator bi
    povezao svoju slualicu sa parom ica koji vodi do telefona vaeg potencijalnog sagovornika,
    poslao signal koji inicira zvonce, i kada neko podigne slualicu sa druge strane linije, rekao bi
    da vi elite da razgovarate sa njim. Operator bi zatim posredstvom utikaa uspostavio vezu
    izmeu vaeg para ica i para ica vaeg sagovornika. Kada bi se ugasila lampica iznad vaeg
    utikaa, to bi znailo da ste prekinuli vezu i operater bi tada uklonio vezu izmeu vaa dva
    telefona. Da ste u to vreme eleli da razgovarate sa prijateljem iz nekog udaljenog grada, va
    gradski operator bi vas najpre povezao sa jednom od linija koje idu do meugradske centrale.
    On bi tada najpre operateru iz meugradske, a zatim i operateru iz centrale grada u kome va
    prijatelj ivi rekao traeni telefonski broj tako biste uspostavili vezu sa udaljenim prijateljem.
    Meutim, danas je sistem prenosa telefonskih signala znatno drugaiji. Prva stvar koja se
    uvela u starom telefonskom sistemu bili su mehaniki prekidai koji su zamenili mislee
    operatere. Ipak, danas su kompjuteri dozvolili zamenu misleih i mehanikih prekidaa sa
    kompjuterizovanim prekidaima. Umesto ljudi, danas kompjuteri povezuju telefone i
    izraunavaju i uvaju zapise o telefonskim raunima. Bakarne ice i dalje povezuju telefone
    sagovornika ali vas kompjuteri povezuju u svakoj centrali. Ipak, u najmodernijim delovima
    nae planete, bakarne ice vie ne povezuju telefonske centrale, jer je takav sistem telefonije
    izuzetno skup. Umesto bakarnih ica, uvode se linije optikih vlakana koje prenose
    digitalizovanu verziju naeg glasa. Na glas se prevodi u tok bajtova, tj. niz signala sastavljen
    od jedinica i nula koje se kree kroz optiko vlakno izmeu centrala, a razlika u
    isplativosti izgradnje para ica kojim se moe prenositi samo jedan razgovor i jednog
    optikog vlakna kojim se moe istovremeno prenositi oko hiljadu razgovora je neverovatno
    velika. Kada danas poelimo razgovor sa prijateljem iz nekog drugog grada, prekida u
    lokalnoj centrali pristupa bazi podataka koja sadri zapise o svim telefonskim brojevima
    povezanim na taj prikljuak. Baza podataka sadri ono to se zove PIC (Primary Interchange
    Carrier) kod koji ukazuje na to koja je meugradska ili meudravna centrala pozvana.
    Drugim reima, kada okrenete brojeve koji ukazuju na zemlju (381, 311) ili mesto (011,
    021) PIC kod se menja. Prekida zatim trai PIC kod za va traeni broj telefona i povezuje
    vas sa meugradskim prekidaem, koji vas povezuje sa lokalnim prekidaem telefona vaeg
    prijatelja. Ceo ovaj proces se uz pomo kompjutera, prekidaa, ica i optikih vlaka obavlja u
    treptaju oka.

    - Da li je mobilni telefon ustvari radio?

    Mobilni telefon stvarno jeste radio. Ako ste ikada rasklopili mobilni telefon, verovatno
    ste primetili da su njegovi sastavni delovi: antena, teno kristalni displej (LCD), tastatura,
    mikrofon, zvunik, baterija, i naravno, ploa sa elektronskim kolima na kojoj se nalazi
    digitalni signalni mikroprocesor koji rukovodi svim zadacima, zatim radiofrekventni
    pojaivai, kao i nekoliko ipova, a to su dva ipa za prenos izlaznog zvunog signala iz
    analognog u digitalni, i ulaznog signala u obrnutom smeru, kao i ipovi sa stalnom i fle
    memorijom. Relativno savremene pretee mobilne komunikacije su bili automobilski radio
    telefoni. Postojala je po jedna centralna antena u svakom gradiu i na njoj samo oko 25
    dostupnih kanala. Telefonu u automobilu je stoga bio potreban neobino jak predajnik koji bi
    mogao da prenosi radio signal na razdaljinu i do sedamdesetak kilometara. Takoe, poto je
    postojao mali broj dostupnih kanala, nije mogao veliki broj ljudi da koristi mobilne telefone.
    Deobom grada na manje oblasti, tj. tzv. elije (eng.- cells, odakle je i nastala engleska re za
    mobilni telefon - cell phone) omoguila se proirena raspodela frekvencija tako da milioni
    ljudi mogu istovremeno koristiti mobilne telefone. Tipini nosilac mobilne komunikacije
    prima 832 radio frekvencija du grada i deli grad u manje oblasti, tzv. elije (oko 26
    kvadratnih kilometara), gde svaka elija ima svoju baznu stanicu, koja se sastoji od tornja i
    male zgrade sa radio opremom. Svaki mobilni telefon koristi dve frekvencije po pozivu (tzv.
    dupleks kanal), pa stoga postoji 395 glasovnih kanala po nosau, jer se ostale 42 frekvencije
    koriste kao kontrolni kanali. Svaka elija ima oko 56 dostupnih glasovnih kanala. Drugim
    reima, u svakoj eliji, oko 56 ljudi moe istovremeno priati preko mobilnog telefona. Uz
    pomo metoda digitalnog prenosa, broj dostupnih kanala se moe poveati. Osim radio
    prijemnika, mobilni telefoni poseduju i radio predajnike niske jaine (0,6 ili 3 Vata), isto kao i
    same bazne stanice, to svodi baterijske trokove na minimum, a i razmena frekventno
    modulisanih (FM) radio signala izmeu stanice i telefona ne odlazi daleko van elije. U
    proseno velikom gradu postoji oko stotinak baznih stanica, kao i mobilna telefonska
    kancelarija date kompanije, koja raspodeljuje sve mobilne telefonske pozive na obini,
    zemljani telefonski sistem, i kontrolie rad svih baznih stanica u oblasti.

    - Zato je nije preporuljivo koristiti mobilni telefon na benzinskoj pumpi?

    Postoji jako mala, ali i realna opasnost prilikom korienja mobilnih telefona na
    benzinskoj pumpi. Baterije koje koriste mobilni telefoni predaju dovoljno energije da bi
    mogle da zapale bilo koje gorivo. Zatim, zvono telefona najee koristi izvor od preko 100
    Volti za pobuivanje. Mobilni telefoni, takoe, emituju radiofrekventne talase od oko 5 Vati,
    to moe izazvati pojavu elektrine struje u nekom okolnom metalu. Eventualna varnica iz
    elektrinog kola telefona bi takoe mogla da uzrokuje eksploziju goriva, a i podzemni tankovi
    goriva bi mogli da stupe u rezonanciju sa signalom mobilnog telefona. Iako statiki
    elektricitet na spoljanjosti automobila poseduje za nekoliko redova veliine veu
    verovatnou za uzrokovanje poara, mnoge benzinske pumpe na Zemlji zabranjuju korienje
    mobilnih telefona u okolini benzinske pumpe. Pre tri godine, u gradu Adelejdu, u Junoj
    Australiji, eksplodirala je benzinska pumpa, sreom bez ljudskih rtava, a za uzrok poara
    proglaen je mobilni telefon.

    - Koja je razlika izmeu analognih i digitalnih mobilnih telefona?

    Danas, na naoj planeti, tri najpopularnija tipa mobilne telefonije predstavljaju obina
    analogna mobilna telefonija (AMPS), digitalna mobilna telefonija i PCS. Postoje dva
    popularna digitalna mobilna sistema. Jedan je poznat kao digitalni servis, a drugi kao PCS.
    Digitalni servis koristi novije, digitalne telefone koji komuniciraju preko obinih AMPS
    tornjeva. Poziv se vri putem uobiajenog AMPS protokola, a zatim se razgovor prenosi
    digitalno. Digitalni telefoni dele jedan AMPS zvuni kanal na tri digitalna kanala pomou
    tehnike poznate pod imenom TDMA (Time Division Multiple Access), to znai da tri telefona
    mogu deliti isti kanal, pri emu svaki telefon koristi kanal deli sekunde, zatim isto toliko
    vremena kanal koristi drugi, pa zatim trei telefon, pa opet prvi itd. Stoga, digitalni mobilni
    telefoni predstavljaju hibride izmeu postojeih analognih telefona i digitalne tehnologije. S
    druge strane, PCS telefoni su u potpunosti digitalni. Oni koriste svoje posebne tornjeve, kao i
    potpuno odvojeni raspon frekvencija (izmeu 1,85 i 2,16 GigaHerca). S obzirom na ovako
    visoku frekvenciju komunikacije, tornjevi moraju biti postavljeni na znatno manjim
    meusobnim rastojanjima nego to je to sluaj kod tornjeva za analognu komunikaciju. S
    obzirom da je prenos informacija potpuno digitalan, greke kod deifrovanja su potpuno
    izostavljene, to znai da je prekid veze skoro nemogu, a i veza je znatno razgovetnija. Ipak,
    PCS se koristi drugim servisima kada su u pitanju pejdiranja, ID pozivi ili slanje e-mail
    poruka.

    - ta su to pejderi?

    Pejderi su mali radio aparati koji sve vreme sluaju samo jednu radio stanicu. Radio
    predajnik prenosi signale na specifinoj frekvenciji, a svi pejderi sa mree datog predajnika
    imaju ugraene prijemnike koji primaju ove signale. Svaki pejder poseduje specifinu
    identifikacionu sekvencu koja se naziva Channel Access Protocol (CAP) kodom. Kada uje
    ovaj kod, pejder obavetava korisnika i uz to eventualno, prua neku dodatnu informaciju.
    Postoji 5 osnovnih tipova pejdera: biperi prvi i najjednostavniji oblici pejdiranja koji
    obuhvataju samo razliite zvune, svetlosne ili vibrirajue signale; glasovni/tonski koji
    omoguavaju sluanje snimljene glasovne poruke nakon njenog primanja; numeriki imaju
    mogunost slanja samo telefonskih brojeva i brojevnih poruka, gde svaki broj predstavlja
    neku tekstualnu poruku u skladu sa uputstvom za korienje; alfanumeriki koji osim
    brojeva mogu slati i tekstualne poruke; i dvosmerni koji osim primanja, imaju mogunost i
    slanja poruka. Regionalne i dravne pejding mree postavljaju tornjeve, sline onima koje
    koriste mree mobilne telefonije, kako bi svojim signalom pokrile odreene predele. S druge
    strane, on-site pejding sistemi koriste male, desktop predajnike, jer su predodreeni da
    signalom pokrivaju znatno manju oblast. Ako ste nekada doli u restoran u kome vam je
    konobarica odmah pruila u ruke jednu napravu radi alarmiranja u sluaju pojave slobodnog
    mesta, onda moete znati da je ova naprava ustvari jedan on-site pejder ijom primenom se
    spreava guva u samom restoranu, ve se moemo etati negde po okolnim ulicama, dok nas
    pejder ne obavesti o slobodnom mestu. Tipian pejder se sastoji iz: baterija, zvunika,
    LED-a, motora, radio antene i mikroprocesora. Jednostavna radio antena, napravljena od
    namotaja ice oko metalnog jezgra, prikuplja signal koji alje predajnik. Ovaj signal se zatim
    alje do mikroprocesora, koji ga poredi sa CAP kodom. Ukoliko se primljeni signal poklopi sa
    CAP kodom, pejder se koristi zvukom, LED svetiljkom ili vibriranjem da bi obavestio
    korisnika o pristigloj poruci. Zvuni signal se stvara posredstvom malih piezoelektrinih
    zvunika, montiranih direktno na ploi sa elektronskim kolima. U svrhu vibriranja, pejderi,
    slino mobilnim telefonima, koriste mali jednosmerni motor za koga je zakaen mali teg.
    Kada se motor zavrti, teg se odvaja od centra i poinje da udara o zidove komore u kojoj je
    postavljen motor, a s obzirom da se teg obre sa brzinama izmeu 100 i 150 obrtaja u sekundi,
    ovakvo kretanje izaziva snanu vibraciju celog pejdera.

    - ta je to univerzalni prevodilac?

    Na naoj planeti danas postoji vie od 6000 razliitih jezika, a ovolika raznovrsnost
    lako moe predstavljati potekou u sporazumevanju sa nekim ko ne govori nijedan od jezika
    koje mi poznajemo. Ideju o univerzalnom prevodicu smo videli u Zvezdanim stazama, a
    ViA, kompanija koja proizvodi kompjutere kao delove odee, razvila je Zemljanog
    univerzalnog prevodioca. Univerzalni prevodilac ViA je veliine dva pila karata (24,77 cm x
    7,95 cm x 3,18 cm), podeljen je u dve polovine koje su povezane pokretljivim zglobom, a
    teak je 0,63 kg i lako se moe zakaiti za kai ili staviti u dep od jakne. Univerzalni
    prevodilac je opremljen sa mikroprocesorom od 600 MHz koji pokree Windows 2000
    operativni sistem, a kompatibilan je sa tastaturom ili software-om za prepoznavanje glasa.
    Osnovni delovi ViA univerzalnog prevodioca su: mikrofon (koji se dri u rukama ili stavlja
    oko glave), zvunik (ugraen u prednjem delu ureaja), hard disk drajv (2,5-inni IBM hard
    drajv sa oko 6,2 Gigabajta memorije), kontrole (na gornjem desnom delu ureaja), prikljuak
    za baterije (koji pokree litijum-jonske baterije na punjenje), dva ulaza za dve PC kartice tipa
    II ili jednu PC karticu tipa III, USB port (preko koga se neki periferni ureaj moe povezati sa
    ViA ureajem), AC/DC dek (preko koga se ureaj moe napajati u kolima putem
    automobilskih baterija ili u kui putem struje iz elektrine mree), integrisani ulazno/izlazni
    dekovi (za prikljuivanje za digitalni displej) i magnezijumova legura koja prolazi du
    ureaja kako bi rasipala toplotu iz sistemskog procesora. Kada korisnik pria (na engleskom),
    njegov glas detektuje software za prepoznavanje glasa koji zatim prepoznaje ta je korisnik
    rekao i prevodi to na jezik za koji je ureaj podeen. 5 sekundi nakon govora korisnika,
    prevedene rei se projektuju na zvunik ureaja odakle se uje prevod. Odgovor osobe sa
    kojom priamo e zatim biti preveden na engleski jezik, to znai da univerzalni prevodilac
    poseduje mogunost dvosmernog prevoda, pri emu je jedan od jezika uvek engleski.
    Dananja verzija univerzalnog prevodioca moe prevoditi na desetine jezika ukljuujui
    italijanski, francuski, panski, portugalski, srpski, nemaki, korejski, arapski, tai, kineski i
    mnoge druge jezike. Univerzalni prevodilac ViA ipak, najee ne prevodi re po re, ve
    pokuava da izrazi sutinu onoga to je korisnik rekao. Istovremeno je u stanju da razlikuje
    akcente engleskog koji se govoru u Hjustonu i engleskog koji se pria u Bostonu, a poseduje i
    stonu funkciju u reniku, omoguavajui tako dodavanje argona i slenga u standardne
    renike instalirane na ureaju.

    - Kako neki foto-aparati odmah izbacuju sliku?

    Fotografski film predstavlja plastinu traku koja je presvuena nekim jedinjenjem
    srebra (najee srebro bromid AgBr) koje je osetljivo na svetlost. Crno-beli filmovi
    poseduju jednoslojnu prevlaku, dok filmovi u boji poseduju tri ovakva sloja gornji sloj, koji
    je osetljiv na plavu svetlost; srednji sloj, osetljiv na zelenu i donji sloj, osetljiv na crvenu
    svetlost. Kada kljocnemo dugme na foto-aparatu, blenda kamere se otvara, film se izlae
    dejstvu svetlosti i osetljiva zrna u svakom sloju reaguju na svetlost odreene boje,
    ostavljajuu trajan zapis od slici. Fotoni reagujui sa jedinjenjem srebra iz filma uzrokuju
    njegovu disocijaciju na pozitivne jone srebra i anjone drugog elementa (npr. broma). Da biste
    preveli ovakav zapis u sliku, neophodno je razviti film. Razvija predstavlja hemikaliju koja
    prevodi disosovane jone srebra u neutralne srebrne atome. Film se dalje izlae dejstvu tri
    razliita razvijaa boja koji sadre tzv. kuplere boja. Tri boje su cian (kombinacija zelene i
    plave svetlosti), magenta (kombinacija crvene i plave svetlosti) i uta (kao kombinacija zelene
    i crvene svetlosti). Svaka od ova tri tipa kuplera boja reaguje sa po jednim slojem filma. U
    obinom filmu, kupleri boja se kae za eksponirane estice, dok se u diapozitivnom filmu,
    kupleri boja kae za ne-eksponirane oblasti na filmu. Obian razvijeni film u boji poseduje
    negativnu sliku boje na njoj su obrnute od boja u originalnoj slici, dok se u razvijenom
    diapozitivnom filmu, dve boje kae za ne-eksponirane oblasti na filmu formirajui odreenu
    stvarnu boju na svakom sloju. Tako, na primer, ako je zeleni sloj eksponiran, uta i cian boja
    e se zakaiti na obe strane zelenog sloja, ali se magenta nee zakaiti za zeleni sloj. uta i
    cian e se kombinovati formirajui zelenu boju. Kamere i foto-aparati koji su u stanju da sami
    razvijaju slike (tzv. instant kamere), koriste boje na isti nain kao i diapozitvni film. Meutim,
    osim istih svetlosno osetljivih slojeva kao u diapozitivnom filmu, filmovi instant kamera
    poseduju i nekoliko dodatnih slojeva koji sadre sve neophodne hemikalije koje uestvuju u
    procesu razvijanja. Svi ovi slojevi stoje na crnom osnovnom sloju i poreeni su po sledeem
    redosledu: osnovni crni sloj, razvija cian boje, sloj osetljiv na crvenu svetlost, sloj razmaka,
    razvija magenta boje, sloj osetljiv na zelenu svetlost, sloj razmaka, razvija ute boje, sloj
    osetljiv na plavu svetlost, sloj reagensa, sloj slike, timing sloj, kiseli sloj i sloj iste plastike.
    Reagens (smea neprovidne supstance, baze, belog pigmenta i drugih elemenata) predstavlja
    kljunu komponentu u procesu razvijanja. Pre slikanja, materijal reagensa je udaljen od
    svetlosno osetljivog materijala i sakupljen u grudvici na granici plastinog sloja, to titi film
    od razvijanja pre eksponiranja. Nakon to kljocnemo kamerom, rolna filma prolazi izvan
    kamere kroz par valjkova koji ravnomerno razmau reagens kroz celi film. Kada se reagens
    rairi izmeu sloja slike i drugih svetlosno osetljivih slojeva, on reaguje se drugim hemijskim
    slojevima u filmu. Neprovidni materijal spreava prodiranje svetlosti u slojeve ispod, tako da
    film nije potpuno eksponiran pre nego to se razvije. Reagens se kree nadole kroz sve slojeve
    prevodei eksponirane estice u svakom sloju u metalno srebro. Hemikalije zatim rastvaraju
    razvijake boje tako da one poinju da difunduju nagore ka sloju slike. Oblasti neutralnog
    srebra u svakom sloju (zrna koja su bila eksponirana svetlosti) zahvataju boje i spreavaju
    njihovo dalje kretanje. Samo boje iz neeksponiranih slojeva e se kretati do sloja slike. Tako,
    na primer, ukoliko je zelena boja bila eksponirana, magenta nee nai put do sloja slika, ali
    uta i cian hoe. Ove boje e se kombinovati dajui poluprovidan zeleni film na povrini
    slike. Svetlost koja se reflektuje sa belog pigmenta u reagensu svetlee kroz ove slojeve boja
    isto onako kao to sijalica svetli kroz diapozitiv. U isto vreme, dok se hemikalije reagensa
    kreu nadole kroz svetlosno osetljive slojeve, druge hemikalije reagensa sa probijaju nagore
    kroz gornje slojeve filma. Kiseli sloj filma reaguje sa bazom i neprozirnom supstancom iz
    reagensa inei tako da ova neprovidna supstanca postane providna, to nam omoguava da
    vidimo sliku ispod. Timing sloj usporava reagens na svom putu do kiselog sloja to daje filmu
    dovoljno vremena da se razvije pre nego to se izloi svetlosti. Kada posmatramo postepeno
    pojavljivanje slike na aparatu, mi zapravo posmatramo ovu zavrnu hemijsku reakciju (slika
    je tada ve razvijena u donjim slojevima) u kojoj kiseli sloj razbistrava neprozirnu supstancu
    tako da slika postaje vidljiva.

    - Kako su CCD zamenili fotografske filmove?

    CCD (Charged Coupled Device) su moderni elektronski ureaji za primanje slika, a
    sastoje se od poluprovodnog silicijuma, koji ima osobinu da oslobaa elektrone kada svetlosni
    fotoni padnu na njegovu povrinu (fotoelektrini efekat). Da bi se sauvala putanja svetlosti
    koja pada na CCD, fotoni se registruju na malim deliima slike (pikselima 2048 x 2048),
    definisanim poloajima elektroda (tzv. kapija). Osloboeno naelektrisanje sa svakog piksela
    se, sistematskim menjanjem napona na elektrodama, pojaava, broji i prevodi u oblik koji
    moe biti zapamen od strane kompjutera i emitovan na ekranu. Za razliku od fotografskih
    filmova, CCD-evi su znatno osetljiviji na svetlost, pa se na njima mogu snimati i znatno
    manje sjajna tela, njihov um je takoe mnogo manji od fona fotografskih filmova, poseduju
    veliki opseg frekvencija svetlosti du kojih se moe snimati slika, poseduju veliki dinamiki
    opseg (to znai da se na istoj slici mogu snimiti i veoma svetli i malo sjajni objekti), visoku
    linearnost izlaznog signala (to znai da je broj izbijenih elektrona direktno srazmeran broju
    apsorbovanih fotona), a i za razliku od fotografskih filmova, stvaraju digitalne slike.

    - Koja je razlika izmeu CCD i CMOS senzora svetlosti u digitalnim
    kamerama?

    I CCD (Charged Coupled Device) i CMOS (Complimentary Metal Oxide
    Semiconductor) senzori digitalnih foto-aparata i kamkordera imaju za cilj prevoenje svetlosti
    u elektrone i mogu se zamisliti kao dvodimenzionalni niz solarnih elija. U CCD ureajima,
    naelektrisanje iz elija senzora se prenosi du ipa i ita na jednom uglu tzv. niznog
    procesora, a konverter prebacuje vrednost jaine struje iz analogne u digitalnu vrednost. S
    druge strane, u veini CMOS ureaja, za svaki piksel je povezano nekoliko tranzistora koji
    pojaavaju strujni signal. U svrhu nedeformisanog prenosa naelektrisanja du ipa, koriste se
    posebni procesi proizvodnje CCD senzora, dok pravljenje CMOS ipova ukljuuje sasvim
    uobiajene procese proizvodnje (kao kod obinih mikroprocesora), te su stoga CMOS senzori
    i jeftiniji od CCD senzora. Upravo zbog razlike u procesu proizvodnje, pojavljuju se razne
    razlike izmeu ova dva tipa svetlosnih senzora. Tako, npr. CCD senzori stvaraju visoko-
    kvalitetne i visoko-rezolutivne (tj. sa velikom gustinom piksela) slike sa malo uma, dok su
    CMOS senzori podloniji na um. Poto svaki piksel CMOS senzora poseduje u svojoj blizini
    nekoliko tranzistora, mnogi fotoni koji padnu na ip, pogode transistor umesto fotodiode, pa
    to doprinosi manjoj svetlosnoj osetljivosti CMOS senzora. CCD senzori troe stotinak puta
    vie snage za napajanje od CMOS senzora.

    - ta je to Segway?
    Segway, koji je pre nego to je bio javno otkriven, bio poznat i pod imenom IT (ili
    Ginger), predstavlja prvo samo-balansirajue prevozno sredstvo koje po svom spoljanjem
    izgledu pomalo podsea na skuter ili trotinet. Za razliku od automobila, Segway poseduje dva
    toka, a kada elite da se na njemu pomerate napred ili nazad, dovoljno je samo da se nagnete
    na eljenu stranu, dok za skretanje levo ili desno morate povui desnu ruku napred ili nazad.
    A to je najvanije, ta god da na njemu uradite, Segway se nee prevrnuti. Interesantno je da
    je pronalazaev model za konstrukciju Segway-a bilo upravo ljudsko bie. Naime, ukoliko se
    stojei nagnemo unapred tako da izaemo iz ravnotee, fluid u unutranjim uima e
    signalizirati mozgu na poloaj, pa emo znati kako da reagujemo (odnosno da ispruimo
    nogu unapred) da biste povratili ravnoteu. Segway ini praktino istu stvar, samo pomou
    tokova umesto nogu, motora umesto miia, skupa mikroprocesora umesto mozga i niza
    osetljivih senzora umesto sistema za uranoteavanje unutranjeg uha. Kao to na mozak
    signalizira nogama da naprave korak kada se nagnemo unapred, isto tako mikroprocesori
    Segway-a signaliziraju okretanje tokova u pravcu u kome se nagnemo stojei na vozilu.
    Osnovu senzorskog sistema Segway-a ini niz iroskopa. iroskop u sutini predstavlja
    rotirajui toak unutar stabilnog okvira. Rotirajue telo se opire promeni svoje ose rotacije jer
    se primenjena sila pomera zajedno sa rotirajuim telom. S obzirom na pruanje otpora pri
    dejstvu spoljanje sile, iroskop zadrava svoj poloaj u prostoru (u odnosu na Zemlju) kada
    ga pomeramo ili okreemo. Meutim, okvir iroskopa se slobodno pomera u prostoru.
    Merenjem poloaja rotirajueg toka u odnosu na nepomini okvir, precizni senzor nam moe
    izraunati nagib tela, kao i brzinu naginjanja. Poto su uobiajeni iroskopi glomazni i teki
    za odravanje u ovakvom tipu vozila, Segway koristi specijalne silicijumske senzore koji
    odreuju rotaciju tela preko Koriolisovog efekta na malim razmerama. Ovi senzori se sastoje
    od malih silicijumskih tanjiria montiranih na okviru-drau. estice silicijuma se pomeraju
    pod dejstvom elektrostatike struje primenjene du tanjira. estice se pomeraju na odreeni
    nain, to uzrokuje vibriranje tanjira. Meutim, kada se tanjir zarotira du svoje ose (tj. kada
    se Segway zarotira u istoj toj ravni), estice se iznenada pomeraju u odnosu na tanjir, to
    menja nain vibriranja, ija je promena srazmerna stepenu rotacije. iroskopski sistem meri
    promenu u vibraciji i prosleuje informaciju kompjuteru, koji iz dobijenih podataka lako
    prosuuje du koje ose Segway rotira. Segway poseduje 5 iroskopskih senzora, premda su
    mu samo tri potrebna za detektovanje pravca naginjanja, dok ostala 2 senzora doprinose
    pouzdanosti vozila. Kompjuter Segway-a se sastoji iz 10 mikroprocesora, ija je snaga 3 puta
    vea od obinog PC-a. Elektrini motor Segway-a se napaja od strane para nikl-kadmijumskih
    (Ni-Cd) ili nikl-metal hidridnih (NIMH) baterija, koje pokreu svaki toak nezavisno od
    drugog, i brzinom koja zavisi od signala sa iroskopskih senzora. Kada stanemo na Segway,
    senzor teine automatski pali vozilo (poto smo prethodno ubacili elektronski klju u njega).
    Ukoliko stojimo mirno i pravo na Segway-u, kontrolni program e pokretati tokove tek toliko
    da se postie ravnotea sa silom gravitacije. Dananja verzija Segway-a je teka 36 kilograma,
    kree se maksimalnom brzinom od 20 kilometara na as, a potrebno joj je estoasovno
    punjenje baterija kako bi izdrala vonju maksimalnog dometa od 28 kilometara. Meutim za
    razliku od automobila, Segway se moe voziti i po trotoaru, pa se uskoro oekuje njegovo
    pojavljivanje i na aerodromima, zabavnim parkovima i raznim drugim velikim naseljenim
    predelima.

    - Da li bi hologramska lupa mogla da uveava stvari oko nas?

    Hologram (trodimenzionalna virtuelna slika) lupe, odnosno uveliavajueg soiva bi
    mogao da uveava detalje slike istog holograma u okviru koga se i ona nalazi. Na javnim
    demonstracijama holografije, esto se pravi hologram u okviru koga se izmeu ostalih stvari
    nalazi i uveliavajue soivo kroz koga svi ostali delovi slike istog holograma stvarno
    ispadaju uveani. Ova pojava je posledica injenice da hologram zapravo reprodukuje jednu
    scenu iz mnotva razliitih uglova. Naime, jedan hologram dobijamo usmeravanjem laserske
    svetlosti ka polupropustljivom ogledalu koje jedan deo svetlosti proputa prema soivu, dok
    drugi deo odbija ka ravnom ogledalu. Svetlosni talasi koji prolaze kroz soivo obasjavaju
    predmet i delom se odbijaju od njega i predstavljaju tzv. svetlost predmeta. Svetlost koja je
    pogodila ravno ogledalo i odbila se od njega naziva se referentnom svetlou, a
    kombinovanjem, odnosno interferencijom svetlosti predmeta i reflektovane svetlost direktno
    na foto-osetljivoj ploi formira se informacija iji trag biva zabeleen i uskladiten, a na
    osnovu njega se kasnije reprodukuje hologram. Slino kao to na fotografiji uveliavajueg
    stakla moemo videti uveani predeo kroz staklo, tako je ista stvar mogua i kod statinog
    holograma koji predstavlja milijarde ukombinovanih slika fotografisanih iz razliitih uglova,
    pri emu se slino obinoj fotografiji, na svakoj od njih osim uveliavajueg stakla vidi i
    uveliana njegova pozadina. Stoga, ovakvo uveliavajue staklo zapravo ne uveliava
    stvarno, ve posmatrajui kroz njega, mi samo posmatramo trodimenzionalnu sliku kako
    soiva tako i predela koji je ono uvealo. Meutim, postoje dva sluaja kada hologramsko (tj.
    virtuelno) soivo moe uveliavati stvarne predmete oko nas. Ukoliko napravite hologramsko
    soivo, a zatim mranu sobu osvetlite sa laserskom svetlou, tada je mogue pronai poloaj
    ovog virtuelnog soiva u kome e ono isto kao i stvarno soivo savijati putanju laserske
    svetlosti. Ono e istovremeno uveavati i umanjivati posmatrani objekat. Ovo je posledica
    toga to su svi hologrami zapravo soiva. Svaki put kada se pravi hologram, pravi se ustvari
    veoma komplikovano soivo koje alje upadnu svetlost ka trodimenzionalnom liku, a poto
    svi hologrami predstavljaju istovremeno i pozitivna i negativna soiva (s obzirom da
    istovremeno uveavaju i umanjuju predmete), oni stvaraju dva lika: jedan je virtuelni lik
    fotografisanog predmeta, a drugi je izvrnuti lik koji se esto naziva i pseudoskopskom slikom.
    Drugi sluaj uveliavanja predmeta iz stvarnog sveta materije je tzv. refleksioni hologram
    neke zakrivljene i uglaane povrine kao to je npr. oko. U sluaju posmatranja ovakvog
    holograma moemo da vidimo minijaturne slike reflektovane sa hologramske povrine.
    Refleksioni hologrami veoma plitkih tela se mogu ponaati kao soiva ak i za nekoherentnu
    (u kojoj za razliku od laserske, koherentne svetlost, svi fotoni nemaju iste frekvencije ili se ne
    kreu u fazi) belu svetlost kao to je Suneva.

    - ta su to DNK i geni?

    Naa tela se sastoje od oko 10
    12
    elija ije se razmere kreu od jedne desetina prenika
    dlake kose do jednog prenika kose. U srcu svake elije nalazi se dugaki i neprekidni spiralni
    molekulski lanac koji se zove dezoksiribonukleinska kiselina (DNA ili DNK). I pored toga to
    razliite elije obavljaju razliite funkcije, sve elije jednog organizma poseduju identine
    lance DNA u kojima su uskladitene informacije o nainu funkcionisanja datih elija. Lanac
    DNA koji kod oveka poseduju duinu od oko jednog metra, sastoji se od dva jedan oko
    drugog uvijena spiralna lanca, a svaki od lanaca se sastoji od oko 3,8 milijardi nukleotida pri
    emu se svaki nukleotid sastoji iz purinske ili pirimidinske (cikline azotne) baze (tzv.
    nukleotidna baza, od ije molekulske strukture zavisi kako emo nazivati dati nukleotid, s
    obzirom da su svi ostali delovi nukleotida identini) za koju su vezani dezoksiriboza (vrsta
    eera) i fosfatna grupa (-PO
    4
    ), preko koje se povezuju susedni nukleotidi. Nukleotidne baze
    koje ulaze u sastav nukleotida, gradivnih jedinica DNA, predstavljaju petougaone prstenove, a
    kada biste posmatrali jedan lanac DNA du njegove ose, videli biste deset petougaonika
    poreanih u krug. Tako se na svakih deset nukleotida, struktura lanca DNA (ali ne i redosled
    nukleotida) ponavlja. U sastav DNA ulazi samo 4 tipa nukleotida: Adenin, Guanin, Timin i
    Citozin, pri emu se putem dvostrukih (A=T) ili trostrukih (GC) vodoninih veza uvek
    povezuju Adenin i Timin iz suprotnih lanaca, kao i Guanin i Citozin. Zbog ovakvog
    karakteristinog naina sparivanja nukleotida, poznavanjem njihovog redosleda u jednom
    spiralnom lancu, mogue je automatski znati i redosled baza u komplementarnom lancu istog
    molekula DNA. Upravo ovaj redosled nukleotida u DNA nosi genetsku, odnosno naslednu
    informaciju. Naime, itav lanac DNA je neprekidan, premda se moe podeliti na 46
    podoblasti koje se nazivaju hromozomima, pri emu smo 23 hromozoma nasledili od oca, a
    23 od majke. Niz od 100 000 nukeotidnih parova ini jednu reenicu, tj. jedan gen, a du
    celog lanca DNA kod oveka postoji oko 38 000 gena, pri emu 31 000 gena preslikava svoju
    strukturu na lanac RNK (slian DNA, osim to je jednostruk, i umesto Timina poseduje
    Uracil) koji dalje predstavlja model za sintezu proteina u eliji (odreeni tripleti nukleotidnih
    baza znae odreenu aminokiselinu u polipeptidnoj sekvenci proteina), dok 740 gena
    preslikava svoju nukleotidnu sekvencu na RNK koja zatim ne uestvuje u sintezi proteina, ve
    daje tzv. housekeeping instrukcije.

    - ta je to genetski inenjering?

    U sreditu svake elije naih tela, nalazi se dugaka spirala (DNK) sastavljena od 2
    meusobno obavijena molekulska lanca, povezana vodoninim vezama. U svakom od ova 2
    spiralna lanca ljudske DNK se nalazi oko 3,2 milijarde nukleotida (Adenozin, Guanin,
    Citozin, Timin), sparenih tako da svaki ovek ima svoj posebni redosled. Ukoliko poznajemo
    redosled nukleotida u jednom lancu, mi automatski moemo znati i redosled nukleotida u
    drugom lancu, jer se A iz jednog lanca uvek sparuje sa T iz drugog, a G iz jednog sa C iz
    drugog. Pojedine sekvence ovog dugakog ivotnog lanca (poznatog i kao genom) su poznati
    kao geni, a njihova osnovna funkcija je pruanje ablona za sintezu enzima u eliji. Pod
    genetskim inenjeringom se smatra modifikacija redosleda nukleotidnih parova u pojedinim
    genima kako bi se uticalo na proizvodnju enzima u datoj eliji. Jedan od prvih poduhvata
    genetskog inenjeringa je bilo modifikovanje (tj. dodavanje gena koji inicira sintezu dodatnog
    enzima) lanca DNK bakterije Escherichia Coli tako da ona uz svoje enzime pone da
    proizvodi lekovite supstance kao to su na primer ljudski hormon rasta, insulin ili interferon.
    Mnoge druge bakterije se danas genetski modifikuju kako bi se dobile razne korisne i lekovite
    supstance i enzimi (enzimi su katalizatori biohemijskih reakcija, koje najmanje milion puta
    ubrzavaju specifine hemijske reakcije u telu). Takoe, genetskom modifikacijom biljaka,
    mogue je povoljno uticati na njihovu osetljivost na razne prirodne pojave, napade stranih tela
    ili pesticide, pa tako i poveati prinos osetljivih biljnih vrsta. Tako, na primer, paradajz
    postaje potpuno otporan na gljive ukoliko se njegovom genomu doda sekvenca koja inicira
    stvaranja enzima itinaza u eliji. Ovaj enzim razlae itin, supstancu od koga su izgraene
    elijske membrane gljiva i na taj nain ih unitava. Takoe, pesticid Roundup unitava sve
    biljke, ali se genetskom modifikacijom biljaka, one lako mogu uiniti otpornim na njega.

    - ta je to somatska rekombinacija?

    Somatska rekombinacija predstavlja naziv za proces koji se deava u elijama imunog
    sistema (mree molekula i elija iji je cilj da razlikuju nae elije od elija stranih tela,
    odnosno tzv. antigena), a koji je odgovoran za stvaranje beskrajne ranolikosti antitela. U
    biohemiji se antitelima (tj. imunoglobulinima) nazivaju proteini koje lue plazmene elije
    koje stvaraju bela krvna zrnca (tj. limfociti). Antitela se sastoje od 4 proteinska lanca, 2 duga i
    2 kratka, pri emu itav molekul antitela poseduje oblik dvostrukog slova Y u kome su
    susedni lanci povezani disulfidnim mostovima (-S-S-). Za razliku od dva paralelna, vertikalna
    lanca koja su skoro jednakog sastava kod svih tipova antitela, dva gornja kraja antitela mogu
    posedovati raznovrstan redosled aminokiselina, to se specifikuje za svaki posebni antigen ili
    hapten (strani molekuli, npr. enzimi antigena). Interakcija izmeu antitela i haptena ili
    antigena podsea na reakciju enzima i supstrata koja funkcionie po principu klju-brava.
    Naime, gornji krajevi antitela poseduju karakteristina mesta za koja se posredstvom
    vodoninih veza, van der Valsovih interakcija (interakcije izmeu dipola), slabog
    elektrostatikog privlaenja i hidrofobnih interakcija, vezuju hapteni i antigeni, nakon ega
    bivaju razloeni i onesposobljeni za dalje funkcionisanje. Imunologe i genetiare je dugo
    muilo pitanje kako je mogue da iva bia sa svojom ogranienom zalihom gena (oko 38 000
    kod nas) proizvode neogranien broj raznih antitela. Naime, ne postoji takav uljez, bilo
    prirodnog ili laboratorijskog porekla, kome se organizam nee suprotstaviti odgovarajuim
    antitelom. Suzumu Tonegava je 1976. godine primetio da se raspored gena (koji kodiraju
    proteine od kojih su sastavljeni neki delovi antitela) u elijama embriona razlikuje od
    rasporeda istih gena u elijama odraslih tela (kada elije poinju da proizvode antitela).
    Tonegava je otkrio somatsku rekombinaciju, kako se struno naziva proces meanja gena
    (slino meanju pila od karata kako bi se promenio redosled karata, odnosno nukleotidnih
    parova u genu) koji omoguuje beskrajnu raznovrsnost u proizvodnji antitela. Na ovaj nain
    je takoe dokazano i da spiralni lanac DNK nije statiko skladite informacija, ve se neki
    njegovi delovi stalno menjaju omoguavajui stvaranje antitela protiv svakog antigena. Danas
    se smatra da ovaj princip meanja gena postoji i u drugim sluajevima kada dolazi do velike
    raznovrsnosti, kao npr. kod nervnog sistema. Zahvaljajui ovom svom otkriu, Suzumu
    Tonegava je 1987. godine dobio Nobelovu nagradu za medicinu.

    - Kako se vri kloniranje?

    Svako ivo bie na Zemlji, u svojim elijama poseduje sebi svojstven i karakteristian
    lanac molekula dezoriksibonukleinske kiseline (DNK). Kloniranje predstavlja postupak
    dobijanja ivog bia (klona) iji je elijski sastav DNK identian sa DNK iz elija kloniranog
    organizma (donora). Naunici sa Roslin Instituta iz Edinburga klonirali su februara 1997.
    godine prvo bie, uvenu ovcu Doli. Tehnika koju su primenjivali u procesu kloniranja naziva
    se somatsko-elijskim transferom jezgra, a podrazumeva izdvajanje jezgra elije u kome se
    nalazi lanac DNK sa genetskim informacijama, i njegovim ubrizgavanjem u jajnu eliju, ije
    je jezgro prethodno bilo izdvojeno. Rezultujui embrion koji u svakoj svojoj eliji sadri
    lanac DNK donorskog organizma, implantira se zatim u matericu enke, gde se razvija sve do
    trenutka poraanja. Iako bi telo donora i telo klona bili isti po roenju, ne zna se u kolikoj
    meri bi razliito prirodno okruenje uticalo na eventualne meusobne razlike u oseanjima,
    izgledu, razmiljanjima i ponaanju, odnosno nainu interakcije sa svetom oko sebe.

    - Kako se izvodi identifikacija pomou DNK?

    U jezgru svake od naih elija se nalazi dugaak lanac DNK koji se prostire du 46
    hromozoma, od kojih smo 23 nasledili od nae majke, a 23 od oca. Premda je 99,9 % lanca
    DNK u naim elijama identino kod svakog ljudskog bia, svako od nas poseduje sebi
    svojstveni redosled parova nukleotidnih baza (Adenin = Timin i Guanin Citozin) koji ini
    ostalih 0,1 % molekula DNK, tj. oko 3 miliona jedinstvenih parova nukleotidnih baza. Postoje
    dve vrste polimorfnih oblasti (oblasti u kojima postoji mnogo raznolikosti) u genomu
    (kompletnom lancu DNK) i to su: sekvencioni i duinski polimorfizmi. Sekvencioni
    polimorfizmi najee predstavljaju zamene samo jedne do dve nukleotidne baze u itavom
    genu. Da vas podsetimo, geni predstavljaju nizove od po oko 100 000 parova nukleotidnih
    baza koji ine jednu informaciju, odnosno ablon po kome se stvaraju odgovarajui proteini u
    eliji, a interesantno je da geni ine samo oko 5 % itavog genoma. Naime, ostalih 95 % lanca
    DNK (tzv. nekodirajua DNK) ne predstavlja ablon po kome se sintetizuju proteinski
    molekuli, ve pomae u regulaciji ekspresije gena, u prepoznavanju poetka i zavretka gena,
    a ini i gradivne delove hromozomske strukture. Upravo je ovih 95 % lanca DNK prepuno
    duinskih polimorfizama, koji ne predstavljaju nita drugo do varijacije u duini lanca DNK.
    Prilikom identifikacije ljudskih bia na osnovu DNK, upravo se koriste odreene vrste ovih,
    duinskih polimorfizama i to tzv. VNTR (Variable Number Tandem Repeats) koji
    predstavljaju identine ponavljajue sekvence parova nukleotidnih baza u okviru nekodirajue
    DNK. Interesantno je da broj ponavljanja ovih tandema (VNTR-a) na specifinim delovima
    hromozoma (tzv. loci) varira kod razliitih ljudi. U okviru RFLP (Restriction Fragment
    Length Polymorphism) analize, istraivai odreuju broj ponavljanja VNTR-a na specifinim
    delovima hromozoma. U ovu svrhu, dinovski molekul DNK se najpre izdvaja iz elije, zatim
    se pomou restrikcionih enzima secka na oko milion manjih fragmenata (dugakih izmeu
    100 i 10 000 baznih parova) koji sadre poznate VNTR oblasti, nakon ega se ovi fragmenti
    sortiraju po veliini, da bi se zatim uporeivali DNK fragmenti iz razliitih uzoraka. Radi
    razdvajanja, fragmenti DNK se umau u elatinoznu agarozu i postavljaju na traku za
    elektroforezu. Na krajevima ove trake se nalaze dve elektrode, a stvaranjem razlike
    potencijala izmeu njih, formira se elektrino polje du trake, koje pozitivno naelektrisane
    molekule iz smee privlai ka negativno naelektrisanoj elektrodi, dok e se negativno
    naelektrisani molekuli kretati polako ka pozitivno naelektrisanoj elektrodi. Meutim, brzina
    kretanja molekula iz smee nee zavisiti samo od njihovog naelektrisanja, ve i od njihove
    mase, odnosno pokretljivosti. Tako e se laki molekuli kretati bre od teih molekula i pored
    toga to su jednako naelektrisani. Molekuli DNK su negativno naelektrisani, pa se stoga oni u
    elektrinom polju kreu ka pozitivnoj elektrodi, a poto su razliiti fragmenti razliitih
    veliina, vei i masivniji fragmenti e se sporije probijati kroz agarozu ka pozitivnoj elektrodi.
    Na taj nain e se fragmenti DNK razliitih veliina postepeno razdvajati na traci i formirati
    pravougaona polja zastupljenosti. Fragmetni DNK bi na ovoj traci poeli da se razlau nakon
    dan-dva, pa se stoga oni trajno fiksiraju za najlonsku membranu. Naime, dvostruki spiralni
    lanac DNK se najpre odvaja na dva komplementarna lanca, a zatim se pozitivno naelektrisana
    najlonska membrana pritiska na vrh gel trake, tako da se za nju lepe negativno naelektrisani
    fragmenti DNK. Da bi se sada locirale specifine VNTR sekvence na jednostrukom DNK
    fragmentu, moramo najpre napraviti komplementaran lanac DNK onoj iz VNTR dela (jer se
    uvek T sa jednog lanca vezuje za A iz drugog, a G iz jednog se vezuje za C iz drugog i
    obrnuto, pa znajui redosled baza u jednom lancu, moemo konstruisati redosled baza u
    drugom lancu), zatim ovaj komplementarni lanac VNTR dela obeleavamo sa odreenim
    radioaktivnim jedinjenjem, a zatim je putamo da se zakai za odgovarajuu sekvencu DNK
    sa membrane. Da biste sada odredili mesto na kome se komplementarni lanac VNTR dela
    DNK zakaio za odgovarajui fragment DNK sa membrane, vrimo fotografisanje membrane
    sa specijalnim filmom osetljivim na X-zrake. U ovu svrhu nam nije potreban nikakav foto-
    aparat, ve je dovoljno da prilepimo najlonsku membranu za specijalni film osetljiv na X
    zrake. Ono to vidimo na ovom filmu nakon dovoljno dugog dranja uz membranu sa DNK
    fragmentima su tamne trake koje nam indiciraju mesta na membrani na kojima se
    komplementarni lanac VNTR dela zakaio za DNK, to nam indicira tano mesto na kome se
    nalazi traeni VNTR deo. DNK istog ljudskog bia e uvek ostaviti obojeni trag na istom
    mesti na membrani, a ova injenica i predstavlja osnovu na kojoj se bazira cela prethodno
    opisana analiza. Meutim, rezultati na samo jednom VNTR delu podseaju na odreivanje
    samo prve cifre u broju line karte, pa je stoga u svrhu precizne identifikacije, neophodno
    izvriti istu analizu na nekoliko fragmenata DNK iz razliitih hromozoma. Uz pomou 4
    ovakve analize (premda FBI vri 13 analiza), dobijamo 8 delia informacije o individualnom
    biu, poto svako od nas poseduje po dve odvojene kopije svake VNTR oblasti (jednu
    nasleujemo od majke, a drugu od oca). Takoe, svaki od ovih VNTR odlomaka najee
    sadri oko 30 razliitih varijanata duine (tzv. alele), a verovatnoa da e dva oveka pokazati
    iste rezultate na ovakvoj analizi iznosi 1: 5 miliona

    - ta su to Jetpack letelice?

    Jetpack letelice predstavljaju ureaje koje je dovoljno da zakaimo za naa tela da bi
    pomou njih mogli da letimo kroz vazduh. U jednom filmu o Dejmsu Bondu (Thunderball iz
    1965. godine), kao i na otvaranju olimpijskih igara u Los Anelesu 1984. godine, imali smo
    priliku da vidimo ljude-rakete koji su koristili Bell raketne pojaseve, jedan vid personalne
    jetpack tehnologije koji nikada nije naao svoj put ka komercijalnom tritu. Naime, pomou
    Bell raketnog pojasa ne biste mogli da letimo, ve samo da pravimo dvadesetosekundne
    skokove. Ipak, dananja verzija Bell raketnih pojaseva (RB 2000 Rocket Belt) nam omoguava
    da pravimo poluminutne letove, a raketna pakovanja sadre tri supstance koje zajedno
    uestvuju u hemijskoj reakciji u kojoj nastaje energija koja se zatim koristi za let, a to su:
    vodonik peroksid (H
    2
    O
    2
    - propelant u koliini od 23 litre rasporeene u dva bona pakovanja),
    gas azota pod visokim pritiskom i srebro obloeno samarijum nitratom (katalizator).
    Oslobaanjem azota, potiskuje se vodonik peroksid ka komori sa katalizatorom, gde reaguje
    sa srebrnim materijalom, pri emu se teni vodonik peroksid prevodi u pregrejanu paru
    temperature 743
    o
    C. Ova para se izbacuje kroz dve savijene cevi koje idu od vrha rezervoara
    do ispod vozaevih ruki. Ove cevi su obmotane izolatorom, tako da se toplota skoro uopte
    ne gubi, a usled ovako velike toplote pare, voza mora da nosi specijalno odelo koje je u
    stanju da podnosi veliku toplotu. S druge strane, kompanija Millennium Jet je razvila
    SoloTrek Exo-Skeletor letee vozilo (XFV eXo-skeletor Flying Vehicle) koje za razliku od
    mlaznog pogona, poseduje propelere pomou kojih se postie podizanje vozaa i vozila u
    vazduh. Kada biste uli u (odnosno privezali se za) jedno ovakvo personalno vozilo, koje se
    ponekad naziva i vazdunim skuterom, etvorocilindrini motor jaine 130 konjskih snaga bi
    poeo da obre propelere do brzine od izmeu 3500 i 4000 obrtaja u minutu, kako bi se izvelo
    podizanje letelice visoke 2,3 metra i teke izmeu 52 i 125 kilograma. Kada se podignemo u
    visinu, XFV biste mogli da vozimo maksimalnom brzinom od 129 kilometara na as tokom
    241 kilometra, nakon ega biste morali ponovo da napunimo benzinski rezervoar od 40 litara.
    Poto XFV moe da dostigne visine od preko 3 kilometra, on moe deliti visinu sa drugim
    manjim avionima, pri emu biste za razliku od aviona, sa XFV-om mogli da sletimo na
    prostor veliine jednog kuhinjskog stola. XFV-om se upravlja pomou dve ruke, kao i putem
    pomeranja teita (radi skretanja ulevo i udesno), slino kao kod upravljanja paraglajderom ili
    segway-om. Uvrtanjem leve ruke, poveavamo brzinu rotiranja propelera, a time i brzinu
    vozila, a desna ruka nam omoguava podeavanja nagiba propelera radi kretanja napred ili
    nazad, kao i rotiranja vozila du vertikalne ose. Slino helikopteru, XFV moe lebdeti u mestu
    do tri sata, a vozilo je snabdeveno padobranom koji se automatski aktivira u sluaju kvara na
    letelici.

    - Kako rade merai preenog puta na biciklu?

    Merai preenog puta bicikla su brojanici, najstariji ureaji za merenje brzine, koji
    zapravo predstavljaju niz zupanika sa to je mogue veim odnosom brzina. Prosean
    brojanik pri svakom obrtaju zupanika registruje po jedan preeni metar puta. Mali toki
    koji dodiruje gumu bicikla, okree se u suprotnom smeru od smera obrtanja toka, to izaziva
    okretanja kabla za koji je zakaen ovaj toki, a ovaj kabl se uvre sve do pokazivaa
    brojanika, ija je skala izkalibrisana prema razmerama malog tokia. S obzirom da su
    brojanici samo nizovi zupanika, ukoliko biste vozili bicikl unazad (ili samo obrtali unazad
    njegove podignute prednje tokove), njegov mera preenog puta bi poeo da se pomera
    unazad. Meutim, ukoliko bicikl poseduje jedan od modernijih elektronskih brojanika, tada
    ovaj trik sa obrtanjem tokova unazad nee uspeti. Naime, veina modernih bicikala poseduje
    kompjutere, zajedno sa magnetom zakaenim za jedan od tokova, kao i detektor (pickup)
    zakaen za okvir bicikla. Tokom svakog obrtaja toka, magnet prolazi pored detektora, pri
    emu izaziva stvaranje napona du njega. Kompjuter sabira ove naponske pulseve i pomou
    njih rauna preeni put, kao i brzinu kretanja u odnosu na podlogu. Kompjuterski programi
    bicikla koji ovo izraunavaju, najee se moraju re-programirati u zavisnosti od dimenzija,
    odnosno obima toka. Obim toka je jednak rastojanju koje bicikl pree tokom svakog obrtaja
    toka. Stoga, nakon svakog registrovanog naponskog pulsa, kompjuter dodaje po jedan obim
    toka na ve preeni put i koriguje podatke ispisane na displeju.

    - ta je to GPS?

    GPS (Global Positioning System) je navigacioni sistem koji se sastoji od 24 satelita
    koji su u orbiti oko Zemlje (sa periodima orbitiranja od po 12 sati) i koji dozvoljavaju onima
    koji nose sa sobom specijalne GPS prijemnike da u svakom trenutku poznaju geografsku
    duinu, irinu i nadmorsku visinu (kao i poloaj i preeni put na umemorisanoj interaktivnoj
    mapi u okviru kompjuterskog sistema prijemnika) na kojoj se nalaze. Mnogi putnici kroz
    umu, mornari i noni piloti nose sa sobom ove prijemnike pomou kojih ne mogu da
    zalutaju. Pomou kvarcnih satova koji su ugraeni u njima, GPS prijemnici mere vreme koje
    potrebno radio signalu da stigne sa satelita (u kojima se nalaze atomski satovi) do prijemnika,
    nakon ega izraunavaju precizno rastojanje od prijemnika do satelita. Naime, poto se radio
    signali kao i svi drugi vidovi elektromagnetnih talasa kreu brzinom svetlosti, poznavajui
    vreme koje signal proputuje, mnoenjem ove dve vrednosti (brzine svetlosti i vremena puta
    signala od satelita do prijemnika) dobijamo rastojanje izmeu satelita i prijemnika. Naravno,
    u vazduhu elektromagnetni talasi putuju neto malo sporije od brzine svetlosti, pa se stoga
    GPS prijemnici slue sloenim matematikim formulama koje uzimaju u obzir i atmosferske
    uslove koji utiu na usporavanje svetlosti. GPS prijemnici istovremeno primaju signal sa
    najmanje etiri bliska satelita, a pomou signala sa svakog pojedinanog satelita mogue je
    nacrtati sferu iji je poluprenik jednak izmerenom rastojanju, a u kojoj se satelit nalazi u
    centru. Ukoliko iscrtamo 4 ovakve sfere za 4 razliita satelita, taka preseka sve 4 sfere e
    predstavljati na taan poloaj u prostoru, a koordinate ove take se lako mogu izraziti
    pomou geografskih koordinata. Iako se najee 8 satelita nalazi u prijemnom polju GPS
    prijemnika, ponekad se desava da je GPS prijemnik u stanju da izmeri rastojanje do samo 3
    satelita. Tada, Zemljina sfera predstavlja 4. sferu pomou koje se mogu izraunati svi podaci
    o trenutnom poloaju osim nadmorske visine. Poto GPS sateliti orbitiraju na oko 20 000
    kilometara iznad nas, njihov signal je esto veoma slab kada stigne do nas, pa je neophodno
    biti sa GPS prijemnikom ispod otvorenog neba kako bi on imao dobar prijem. Uz pomo
    stalnog poznavanja koordinata GPS prijemnika na Zemlji, oni nam mogu dati podatke i o
    duini i vremenskom trajanju preenog puta, o trenutnoj i srednjoj brzini kretanja, kao i
    procenu vremena potrebnog da stignemo do odreene lokacije na interaktivnoj mapi.

    - ta je to augmentirana stvarnost?

    Poznato je da istraivai planiraju da tokom naredne decenije izvuku grafiku sa TV
    ekrana i kompjuterskih monitora, i da je integriu sa stvarnom okolinom. Na liniji izmeu
    virtuelne stvarnosti (koja kompjuterski imitira stvarni, materijalni svet) i materijalnog sveta
    oko nas, augmentirana stvarnost se nalazi blie stvarnom svetu. Ona zapravo, dodaje grafiku,
    zvuk, dodir i miris naim ulima. Uz pomo displeja augmentirane stvarnosti u obliku obinih
    naoara, moi emo da se etamo, a da nam pri tome, informativna grafika uplivava u vidno
    polje i stapa se sa okolinom. Takoe, ova grafika e se menjati tako da se prilagodi kretanju
    oiju i glave korisnika, kako bi grafika uvek bila uklopljena u perspektivu. Postoje tri osnovne
    komponente ovih sistema koje mnogi nazivaju Walkman-ima za 21. vek, a to su: displej
    montiran na glavi, sistem praenja i mobilni kompjuter, a cilj istraivaa koji rade na razvoju
    augmentirane stvarnosti je da se ove tri komponente uklope u sistem koji e moi da se zakai
    za kai, a iji e displej to vie podseati na obine naoare. Danas postoje dva osnovna tipa
    displeja augmentirane stvarnosti: video providan (koji blokira pogled na stvarni svet, tako to
    pomou kamera sa spoljanje strane naoara snima sliku sveta koja se istovremeno, zajedno
    sa dodatnom grafikom, puta na displeju) i optiki providan (postoji mnogo prototipova
    ovakvih sistema, a jedan od njih koristi svetlost koja putem brzog pokretanja izvora svetlosti
    iscrtava slike po mreanjai oiju). Najvei trenutni izazov razvoju augmentirane stvarnosti je
    razvoj sistema koji bi stalno znao gde se korisnik nalazi u odnosu na njegovu okolinu, a pri
    tome i pratio njegove pokrete oiju i glave. Da bi augmentirana stvarnost mogla svuda da se
    koristi, ona mora biti funkcionalna kako pod otvorenim nebom, tako i u kuama. GPS
    predstavlja trenutno najprecizniju tehniku lociranja na otvorenom prostoru (GPR prijemnici se
    ne mogu se koristiti u kuama). Meutim, preciznost odreivanja poloaja pomou satelita (tj.
    GPS sistema) iznosi oko 10 do 30 metara, a za potrebe augmentirane stvarnosti, neophodna je
    preciznost manja od milimetra, jer naravno ne biste imali mnogo koristi ako bi nam
    projektovana grafika bila prikazivana kao da se nalazi na udaljenosti od 10 metara, a u stvari
    nam se nalazi ispred nosa. Ipak, pomou tehnike poznate kao diferencijalni GPS, pri kojoj
    GPS prijemnik sa antenom iji je poloaj precizno poznat (npr. putem viestrukih merenja)
    prati poloaj korisnikovog GPS prijemnika, mogue je odrediti poloaj korisnika sa manjom
    grekom od jednog metra. Takoe, dananji kompjuteri koji se uklapaju u delove odee su jo
    uvek isuvie spori da bi mogli da procesuju izuzetno zahtevnu stereo 3-D grafiku. Kompanija
    Toshiba je nedavno dodala NVidia GPU (Graphics Processing Unit) na svoj kompjuter
    notnu sveicu, koji je sada u stanju da procesuje vie od 17 miliona trouglova u sekundi i 286
    miliona piksela u sekndi, to znai da se na njemu mogu igrati 3-D igre. S druge strane,
    NVidia je za Microsoft-ovu Xbox konzolu razvila 3-D grafiki procesor koji je u stanju da
    procesuje 150 miliona poligona u sekundi, a poto ovako preciznu grafiku koriste ogromne
    konzole za igranje igara, pre 2005. godine se ne oekuje razvoj slinih ili jo kvalitetnijih
    sistema koji e moi da budu mobilni. Augmentirana stvarnost e nai niz primena u
    stvarnom svetu, poev od odravanja i konstruisanja, igranja i turizma.

    - ta je to Bluetooth tehnologija?

    Bluetooth predstavlja moderni standard beine radio komunikacije izmeu bilo koja
    dva elektronska ureaja. Ime ovog standarda potie od danskog kralja Haralda Blututa sa
    kraja prolog milenijuma, a osim Bluetooth-a, danas postoji nekoliko drugih standarda
    beinog prenosa informacija izmeu razliitih komponenata (od kompjutera, moblinih
    telefona do klavijatura i slualica) jednog sistema elektronskih ureaja, ukljuujui prenos
    informacija na infracrvenoj svetlosti (nedostaci ovog sistema su jednosmernost i prostorna
    ogranienost kao kada morate daljinski upravlja da usmerite direktno ka televizoru da biste
    promenili kanal) i sinhronizovanje kablova. Bluetooth komunicira na frekvenciji od 2,45
    GigaHerca, na kojoj komuniciraju i mnogi bebi monitori, otvarai garae, pa i neki tipovi
    beinih telefona. Meutim, interferencija Bluetooth signala sa drugim sistemima je
    onemoguena jer Bluetooth ureaji emituju signal ija je snaga samo 1 miliVat. U poreenju
    sa njima, mobilni telefoni emituju signal snage 3 Vata, a radio stanice signale snage nekoliko
    desetina hiljada Vati. Ipak, ovako mala snaga emitovanog signala, ograniava komuniciranje
    izmeu Bluetooth komponenti na samo desetak metara u preniku. Sa nekoliko Bluetooth
    ureaja u istoj sobi, interferencija meu njima je spreena primenom tehnike poznate kao
    skakanje du irokog spektra frekvencija. U ovom sistemu, ureaj koristi 79 sluajno
    odabranih frekvencija u odreenom opsegu, a Bluetooth predajnik menja frekvenciju emisije
    1600 puta u sekundi, to dozvoljava mnotvu ureaja da istovremeno koristi isto parence
    radio spektra za komunikaciju bez pojave interferencije. Primenom ove tehnike se minimizira
    i interferencija sa drugim kunim aparatima koji rade na istoj frekvenciji, jer e eventualna
    interferencija meu njima trajati samo 625 mikrosekundi. Takoe, kada razliiti Bluetooth
    ureaji dou blizu jedan drugom, doi e do automatske elektronske konverzacije i
    odreivanja da li oni mogu da razmenjuju podatke ili su predodreeni tako da jedan ureaj
    kontrolie drugi. im se dogodi konverzacija, ureaji, bilo da su deo kompjuterskog,
    televizijskog ili stereo sistema, formiraju komunikacionu mreu.

    - ta je to digitalni nakit?

    Naunici iz IBM-a (i Charmed Technology-a) smatraju da e mobilni telefoni uskoro
    dobiti nivi oblik. Naime, umesto pojedinanih ureaja, svaki mobilni telefon e moi da se
    razbije na svoje sastavne komponetne, a svaki komad nakita e sadrati pojedinu komponentu
    konvencionalnog mobilnog telefona, pri emu e razdvojene komponente komunicirati
    najverovatnije putem Bluetooth radio beinog prenosa. Minue e predstavljati prijemnike
    signala i imae ugraene zvunike, preko kojih emo moi da ujemo naeg sagovornika,
    ogrlica e imati u sebi ugraen mikrofon koji e pretvarati na glas u strujni signal i zatim ga
    slati ka naem telefonskom sagovorniku, na prstenu e se nalaziti LED lampice koje e u
    svrhu signalizacije poziva svetleti u raznim bojama u zavisnosti od osobe ili bia koje nas
    zove, a narukvica e biti opremljena sa VGA (Video Graphics Array) displejom na kome e
    se ispisivati telefonski broj i ime sagovornika. U okviru jednog ovakvog nakitnog telefona,
    dugmii sa brojevima i pozivne funkcije e ili biti ugraene u narukvicu ili e razgovori biti u
    potpunosti glasovno kontrolisani. Takoe, digitalni nakit e moi da nas obavetava i kada
    nam je pristigla e-mail poruka, a uskoro e na prstenu biti ugraena i TrackPoint tehnologija
    (mala loptica) pomeranja kursora po ekranu, koja e moi po potrebi da se montira za glavu,
    na primer, kao obine naoare ili e se nalaziti na samoj narukvici. Inae, u Celebration koli
    (inovativnoj K-12 koli) u okolini Orlanda na Floridi, poeli su da se koriste tzv. Java
    prstenovi, tj. prestenovi izraeni od nerajueg elika sa 16 mm u preniku i sa procesorom
    od milion tranzistora koji se zove iButton i na kome je uskladiten niz podataka
    karakteristinih za svakog studenta. Prsten poseduje 134 kilobajta RAM-a, 32 kilobajta ROM-
    a, real-time sat, kao i software koji prepoznaje Java kompjuterski jezik i prevodi ga za potrebe
    prenosa u kompjuterski sistem. U ovim prstenovima koje nose studenti Celebration kole,
    upisani su broj bonova za ruak, klju koji automatski otvara vrata, informacija putem ijeg
    prenosa se upisuju na as, broj knjiga uzetih iz biblioteke, kao i druge personalne informacije
    o studentima koje koriste koli.

    - ta je to LASIK?

    Kada svetlost doe do naih oiju, ona prolazi kroz ronjau i zenicu, a zatim se
    prelama na onom soivu, koje uz pomo ronjae svetlost fokusira u mrenjau. Meutim, u
    sluaju kratkovidosti se kao posledica prevelike fokusirajue snage soiva i isuvie izduene
    one jabuice, svetlost fokusira ispred, a u sluaju dalekovidosti, kao posledice premale one
    jabuice ili preslabe fokusirajue snage soiva, iza mrenjae. U sluaju astigmatizma, oblik
    ronjae ili soiva je iskrivljen tako da svetlost pada u dve ie u mrenjai, a u sluaju tzv.
    starake dalekovidosti, ronjaa i soivo postaju manje savitljivi, pa se svetlost sa bliskih
    predmeta teko fokusira u mrenjau. LASIK (Laser-ASsisted In-situ Keratomileusis)
    predstavlja najpopularniji hirurki nain za eliminisanje dioptrije (dalekovidosti ili
    kratkovidosti) putem preoblikovanja ronjae. Laserska hirurgija oka se vri pod dejstvom
    pulsirajueg fino-fokusiranog snopa laserske svetlost usmerenog na povrinu oka. Prilikom
    kontakta laserske svetlost sa delom ronjae, dolazi do isparavanja njenog mikroskopskog
    dela. Kontrolisanjem dimenzija, poloaja i broja laserskih pulseva, ronjaa se moe
    problikovati. Kratkovidost se najlake lei pomou laserske hirurgije, jer je tada ronjaa
    isuvie iskrivljena, a uklanjanjem njenog malog dela, popravlja se vid. S druge strane,
    korekcija dalekovidosti zahteva zaokrugljivanje, tj. preoblikovanje, a ne samo uklanjanje dela
    ronjae, pa stoga predstavlja neto komplikovaniju operaciju. Kao laseri se koriste Excimer
    laseri koji su hladni, to znai da ne zagrevaju okolni vazduh ili neku drugu povrinu i koji se
    mogu fokusirati du prenika od 0,25 mikrometara, to je 200 puta manji prenik od prenika
    ljudske kose. Oni emituju veoma fini snop ultraljubiaste svetlosti koji dovodi do raskidanja
    veza u okviru i izmeu organskih molekula sa povrine. Toplota koja nastaje u ovom procesu
    se rasporeuje samo du povrinskog sloja debljine jednog nanometra.

    - ta je to lasetron?

    Ukoliko ste nekada videli fotografije kapi vode kako pada sa krova snimljene pomou
    stroboskopske svetlosti, tada vam je sigurno poznato kako fiziari snimaju fotografije najbrih
    meuatomskih procesa. Naime, dovoljno kratak svetlosni ili elektronski puls moe uhvatiti
    deli putanje kretanja molekula ili ak i atoma. Meutim, jo uvek nije predloen nain na
    koji bi se mogli snimati i atomski procesi koji su odgovorni za procese kao to su fuzija, fisija,
    emisija gama talasa i slino. Meutim, pomou lasetrona, ureaja koji e se koristiti jednim
    od najmonijih lasera koji se trenutno prave na naoj planeti, moi e da snimi dogaaje koji
    traju reda veliine zeptosekunde (10
    -21
    sekundu). Najkrai pulsevi lasera na Zemlji dananjice
    se nalaze u opsegu od oko 10
    -15
    sekundi, to je dovoljno kratak vremenski interval da bi se
    mogle posmatrati atomske vibracije u molekulima. Poetkom devedesetih godina 20. veka,
    naunici su teorijskim putem doli do zakljuka da bi linearno polarizovani laserski snopovi
    fokusirani na inertnom gasu mogli da podele elektromagnetne talase na jo manje delie.
    Elektroni u atomima zahvaenim laserskom svetlou bi oscilovali emitujui aptosekundne
    (10
    -16
    sekundi) ili jo krae bljeskove svetlosti. Meutim, naunici iz amerikog dravnog
    Njujorkog Univerziteta iz grada Stouni Bruka izraunali su da bi kruno polarizovana
    svetlost iz petaVatnih (10
    15
    Vati) lasera koji se trenutno prave na naoj planeti, mogla da
    stvori izuzetno kratke pulseve sinhotrone radijacije, a aparate koji e stvarati ovako kratke
    svetlosne pulseve po predloenom mehanizmu, naunici su nazvali lasetronima. Elektroni
    zahvaeni u snopu kruno polarizovane laserske svetlosti visokog intenziteta bi poeli da brzo
    okreu zajedno sa rotirajuim elektrinim poljem laserske svetlosti, to bi ih nateralo da
    emituju uske radijacione kupe. Posmatrano sa ivice, oni bi izgledali kao da zasvetle u periodu
    od jedne zeptosekunde i to poput minijaturnih svetionika tako da nas zaslepe svetlou svaki
    put kada nas ova kupa obasja. Kada bi se elektroni nalazili na tankoj ici, ureaj bi se ponaao
    kao antena emitujui zeptosekundne svetlosne bljeskove po dva puta tokom svakog krunog
    ciklusa laserske svetlosti i to svaki put pod pravim uglom u odnosu na poloaj ice i pravac
    laserskog snopa. U skladu sa Hajzenbergovim principom neodreenosti, ovi ultrakratki
    pulsevi bi imali veoma irok energetski spektar pri emu bi neki fotoni pripadali i gama
    opsegu elektromagnetnog spektra sa energijama od po preko 1 MeV. Jedan od problema e se
    naravno ticati detekcije (odnosno merenja trajanja) ovako kratkih pulseva. Ipak, elektroni u
    pokretu e tokom perioda od nekoliko femtosekundi emitovati snano magnetno polje reda
    veliine milion Tesli, to je otprilike jednako magnetnom polju koje okruuje bele patuljke.
    Ovo polje bi u velikoj meri rasejavalo snop neutrona to bi predstavljalo nain za
    detektovanje kratkih svetlosnih pulseva.

    - ta su to plazmeni displeji?

    Tokom poslednjih 75 godina, najvei broj televizora koristi istu tehnologiju u okviru
    koje elektronski top katodne cevi emituje elektrone koje par horizontalnih i par vertikalnih
    elektroda (na jedan par elektroda se dovodi tzv. testerasta, a na drugi tzv. stepeniasta
    zavisnost napona od vremena) katodne cevi eta po ekranu koji se sastoji od niza fosfornih
    takica koje svetle u odreenoj boji kada ih pogodi mlaz elektrona. Jedan od nedostataka TV
    prijemnika sa katodnom cevi je taj to su oni veoma veliki. Naime, da biste poveali irinu
    ekrana, moramo mu poveati i duinu katodne cevi (kako biste elektronskom topu dali
    dovoljno mesta da moe da osvetli svaku taku ekrana). Kao posledica toga, ukoliko elimo
    da na osnovu ove tehnologije napravimo TV koji e biti velik kao zid sobe, tada e on morati
    da bude teak barem tonu, a uz to e i zauzeti veliki deo sobe. Meutim, ukoliko vidite tanak i
    ravan televizor, onda je on verovatno napravljen na bazi tehnologije tenih kristala (LCD
    Liquid Crystal Display, premda za razliku od plazmenih displeja, LCD imaju relativno sporu
    brzinu osveavanja ekrana tako da i nisu ba najzgodniji za gledanje TV-a) ili predstavlja
    upravo plazmeni displej koji najee nije deblji od desetak santimetara. Meutim, veina
    plazmenih displeja zapravo nisu televizori, jer ne poseduju TV tjuner, odnosno ureaj koji
    prevodi televizijske signale i interpretira ih radi stvaranja video slike. Slino LCD
    monitorima, i plazmeni displeji su samo monitori koji emituju standardni video signal. Da
    biste posmatrali TV program na jednom plazmenom displeju, morali biste da ga prikljuimo
    na posebni aparat (npr. video-rekorder) koji poseduje svoj sopstveni TV tjuner. Svaki piksel
    plazmenog displeja poseduje tri fluorescentna svetla crvenu, zelenu i plavu svetlost. Slino
    kao i u sluaju TV aparata sa katodnom cevi, i plazmeni displeji variraju intenzitet
    pojedinaih boja kako bi formirali eljenu sliku. Plazma predstavlja stanje materije koje
    postoji na veoma visokim temperaturama kada se atomi toliko esto i intenzivno sudaraju da
    stalno izbijaju elektrone iz atomskih polja tako da supstanca postoji u stanju odvojenih
    elektrona i jona. Meutim, prilikom susretanja elektrona i jona (koji se privlae jer su
    raznoimeno naelektrisani) dolazi i do estih prelaza elektrona izmeu energetskih stanja u
    atomima, pri emu se emituju fotoni. U plazmenim televizorima se koristi plazma gasova
    ksenona i neona koji su postavljeni u stotinama hiljada malih elija poreanih izmeu dve
    staklene ploe. Dugake elektrode su takoe usendviene izmeu staklenih ploa sa obe
    strane elija. Adresne elektrode su postavljene iza elija du zadnje staklene ploe.
    Transparentne displejne elektrode, koje su okruene sa izolacionim dielektrinim materijalom
    i obloene sa magnezijum oksidnim zatitnim slojem, postavljene su iza elija du prednje
    staklene ploe. Oba niza elektroda se proteu du itavog ekrana, pri emu su displejne
    elektrode poreane u horizontalnim redovima, dok su adresne elektrode postavljene po
    vertikalnim kolonama tako da zajedno formiraju mreu. Da bi se jonizovao gas u odreenoj
    eliji, kompjuter plazmenog displeja napaja elektrode koje se presecaju na mestu date elije,
    ime se formira tok struje kroz gas u datoj eliji, a energija struje se koristi za pobuivanje i
    relaksiranje atoma u eliji koji pri tome emituju ultraljubiaste fotone koji reaguju sa
    fosforom kojim su obloene sve elije sa svoje spoljanje strane koja je okrenuta posmatrau
    u sobi. Fosfor prima energiju ultraljubiastih fotona iz zauzvrat emituje vidljive fotone. Svaki
    piksel je podeljen na tri podpiksela koji emituju crveu, zelenu i plavu boju, respektivno.
    Variranjem strujnih pulseva kroz svaku eliju (odnosno svaki podpiksel) televizora formiraju
    se pokretne slike.

    - ta su to toplotni ispravljai?

    U skladu sa drugim zakonom termodinamike, toplota se uvek kree od toplijeg ka
    hladnijem telu, nezavisno od orijentacije tela. S druge strane, elektrina struja moe biti
    ograniena na protok u samo jednom smeru, to se i odigrava u ispravljaima i
    poluprovodnikim diodama. Meutim, danas na naoj planeti postoje ideje i o izgradnji prvih
    toplotnih ispravljaa koji bi doputali protok toplote samo u jednom smeru, a smatra se da e
    biti izgraeni od niti DNK ili od nekog nanomaterijala. Kada biste zapalili vatru iznad erpe
    sa pagetima oni se veoma dugo ne bi skuvali, dok ukoliko postavimo istu vatru ispod erpe,
    oni e se brzo skuvati. Meutim, ovom jednosmernom protoku toplote doprinosi gravitacija,
    jer se topliji i laki vazduh podie navie pri emu predaje toplotu erpi ukoliko se ona nalazi
    iznad vatre. Ipak, u toplotnim ispravljaima ili ak i toplotnim tranzistorima budunosti,
    toplota bi i bez pomoi gravitacije mogla da uvek tee u istom smeru, a ovakvi ureaji bi nali
    izuzetno primenu u elektronici i biotehnologiji. Prenos toplote se vri rasipanjem
    meuatomskih vibracijama meu sobom. Naime, ukoliko zagrevamo jedan kraj nekog tela,
    estice na toplijem kraju e poeti da znatno intenzivnije vibriraju oko svojih ravnotenih
    poloaja, dok se amplitude atomskih vibracija na hladnom kraju ipke nee poveavati. Kada
    bi ove oscilacije bile harmonine, u sluaju kojih bi srednji poloaj svake oscilujue estice
    odgovarao ravnotenom poloaju estice (poloaju kome odgovara minimum potencijalne
    energije u elektrinom polju susednih atoma), tada bi se sa predavanjem toplote, poveavale i
    amplitude oscilacija, a ove amplitude bi se u talasima prenosile do drugih atoma i ovakvo telo
    bi posedovalo beskonanu toplotnu provodljivost, a i ne bi se nimalo irilo sa zagrevanjem.
    Meutim, oscilacije atoma kristalnih tela u naem svetu nisu harmonine, ve anharmonine,
    to znai da se estice vie udaljavaju jedne od drugih tokom svake oscilacije nego to se
    pribliavaju. Ovo je posledica toga to odbojne sile izmeu atoma (kao posledice preklapanja
    njihovih elektronskih oblaka) rastu sa smanjivanjem rastojanja izmeu atoma mnogo bre
    nego to rastu privlane meuatomske sile sa udaljavanjem atoma. Kao posledica toga, i
    srednji poloaj oscilujue estice u sluaju anharmoninih oscilacija ne odgovara
    ravnotenom poloaju i oscilacije kristalnog tela se rasejavaju jedne na drugima, odnosno
    meusobno interaguju i stoga se toplotna energija prenosi manje efikasno. Tim naunika iz
    Univerziteta u Komu u Italiji i iz Ecole Normale Superieur iz Liona u Francuskoj su u svrhu
    pravljenja toplotnog ispravljaa teorijski razmatrali sendvi napravljen od dva harmonina
    poklopca (jedan zategnutiji koji vibrira pri viim frekvencijama i jedan oputeniji) izmeu
    kojih se nalazi lanac anharmoninih oscilatora (svaki oscilator predstavlja par oscilujuih
    atoma). Prilikom velikih amplituda vibracije (to odgovara visokim temperaturama), atomi u
    sreditu sendvia su se talasali (odnosno ljuljali gore-dole) sporije i bili su usaglaeni sa
    oputenijim oscilatornim poklopcem. Meutim, pri niim temperaturama, oscilujui atomi
    sredinjeg sloja su se bolje slagali sa atomima iz zategnutijeg i krueg poklopca. Tako, ako se
    na fleksibilnijem kraju sendvia izazove intenzivnije oscilovanje (npr. putem zagrevanja ovog
    kraja sendvia), ove oscilacije e se preneti kroz sredinju liniju postajui pri tome krae ali
    bre, i prenee se na krui kraj sendvia, premda sa ne ba savrenom efikasnou. S druge
    strane, zagrevanjem krueg poklopca, izazivamo vibriranje (inae, vibracije su samo
    kvantovane oscilacije, pa se stoga sve meuatomske i meumolekulske oscilacije nazivaju
    vibracijama) anharmoninog lanca sa veim amplitudama i pri viim frekvencijama, to ovaj
    lanac nije u stanju da prenosi pa se tako prekida prenos toplote u ovom smeru. Naunici
    smatraju da bi njihov jednodimenzionalni model (jer je sredinji sloj ispravljakog sendvia
    jednodimenzionalan) trebalo da bude podjednako primenljiv i na trodimenzionalni, realni
    sluaj. Ovakvi toplotni ispravljai bi u kompjuterima budunosti bili u stanju da
    preusmeravaju prenos toplote kroz ip, a niz toplotnih tranzistora bi bio u stanju da pokree
    mikrolaboratoriju na ipu, pri emu bi temperatura kontrolisala razne biohemijske reakcije.

    - Kakvi su to sublimacioni tampai?

    tampai sa sublimacionim bojama omoguavaju kunu izradu slika iji kvalitet
    odgovara jednoj fotografskoj laboratoriji. Poto cene tampaa ovoga tipa sve vie padaju,
    mnogo korisnika digitalnih foto-aparata biraju prednosti ove nove tehnologije. Za razliku od
    obinog, odnosno tzv. inkjet tampanja gde se boje u obliku mlaza nanose na papir kao
    pojedinane take koje se mogu razlikovati sa malog rastojanja, inei tako digitalnu sliku
    manje realnom, kod sublimacionog tampanja izvodi se isparavanje boja putem toplote. Kada
    biste zavirili u jedan ovakav tampa primetili biste dugaki kotur providnog filma koji lii na
    meusobno povezane trake crvenog, plavog, utog i sivog celofana. Glava tampaa se
    zagreva prolazei preko filma uzrokujui sublimaciju, tj. isparavanje odgovarajuih boja i
    njihovo nanoenje na papir gde se boje kondenzuju, tj. prelaze iz gasnog u vrsto stanje i na
    taj nain ostavljaju trajni trag. Prema tome, glavna odlika ovakvog tampanja je prisustvo
    toplote. S obzirom da se ovim postupkom boja praktino uliva u papir, na ovaj nain dobijene
    slike su manje podlone bleenju i deformaciji pod dejstvom vremena.

    - ta su to lava lampe?

    Lava lampe predstavljaju svetiljke koje u sebi poseduju pokretne tenosti koje se
    prelivaju jedne preko drugih dok je sijalica upaljena, stvarajui tako lep vizuelni doivljaj. U
    tipinoj lava lampi se obino nalaze dve raznobojne tenosti, ija je gustina veoma bliska i
    koje se meusobno ne rastvaraju. Ulje i voda se ne mogu pomeati, ali im je gustina veoma
    razliita pa se ova smea ne bi mogla koristiti u lava lampama. Meutim, smea mineralnog
    ulja (eventualno sa malo parafinskog voska) i vodenog rastvora nekog alkohola (ili glicerol,
    premda se najee koristi propilen glikol) ije bi gustine bile vrlo bliske, mogla bi se lako
    koristiti u lava lampama. Kada upalimo lava lampu, uareno vlakno njene sijalice stvara
    odreenu koliinu toplote koja se provodi do dna smee dve nemeljive tenosti. Tea tenost
    (tj. ona koja je na dnu) apsorbuje toplotu i iri se, pa se stoga njena gustina smanjuje. Poto
    dve tenosti poseduju veoma sline gustine, pod dejstvom naglog irenja, donja tenost e
    iznenada postati rea od gornje i teie da se popenje na vrh smee. Tokom podizanja, tenost
    e se hladiti, njena gustina e se poveavati i ona e opet padati na dno. Apsorpcija i rasipanje
    toplote su prilino spori procesi, a kao posledica toga dolazi do laganog presipanja dve
    raznobojne tenosti u sudu lava lampe.

    - Kako neke tenosti mogu same da se prospu iz ae?

    Moda ste nekada bili u prilici da vidite neobine tenosti koje je dovoljno da samo
    malo pustimo da cure niz spoljanji zid suda i one e potpuno istei iz njega ak i pored toga
    to sud normalno stoji na podlozi. Ova neobina pojava se naziva efektom otvorenog sifona i
    moe biti demonstrirana pomou tenosti napravljene rastvaranjem pogodnog dugolananog
    polimera, kao to je npr. polietilen oksid koji je rastvoran u vodi i poseduje molekulsku masu
    od 100 000 do 5 miliona grama po molu (u jednom molu materije postoji 6,02 10
    23

    molekula). Ovakvi viskoelastini materijalni sistemi (visko jer su viskozni, odnosno pruaju
    visok otpor kretanju slino medu koji je viskozniji od vode, a i elastini su s obzirom da se
    pod dejstvom sile vraaju u poetni poloaj) se mogu zamisliti kao inija prepuna kuvanih
    pageta. Naime, izdvajanje pojedinanih niti testenine je uvek teko jer se ona lepi i ukrta sa
    ostalim nitima. Slino tome, malo izlivanje jedne ovakve polimerne tenosti e usled snanih
    sila u okviru polimernog lanca, kao i izmeu razliitih polimernih lanaca, dovesti do
    privlaenja neizlivene tenosti ka izlivenoj koja se nalazi na niem nivou (odnosno u stanju
    nie potencijalne energije u Zemljinom gravitacionom polju) nego tenost u sudu, pa e kao
    tenja ka postizanju minimalnog energetskog stanja i ostatak tenosti u sudu istei napolje.
    Takoe, isticanje tenosti iz suda, ovaj fluid podlee istezanju to dovodi do ispravljanja (svi
    ugljenini polimerni lanci se ne pruaju u potpunosti linearno, ve u cik-cak) i reanja lanaca
    polimera u red to izaziva porast iree viskoznosti u odnosu na smicajuu viskoznost, pa
    kada se istegne, ovaj polimerni fluid postaje veoma jak (slino kristalnoj vrstoj supstanci).
    Meutim, poto su molekuli tano jedni iznad drugih, oni mogu i tei jedni preko drugih, pa
    se tako i izlivati iz suda. Sa padanjem tenosti van suda, njeno istezanje se poveava, a time i
    izvlaenje ostatka fluida iz suda. S druge strane, irea viskoznost obinih (tzv. Njutnovih)
    fluida kao to je npr. voda, ne poveava se sa poveanjem teenja. Tok fluida se u ovom
    sluaju brzo izduuje i pretvara u kapljice pre nego to sifonska akcija i zapone. Kod
    ovakvih tenosti se sifonski efekat moe postii samo putem veakog zaustavljanja naglog
    izduenja tenosti pomou cevi. Tenosti koje imaju sposobnost izvoenja sifonskog efekta
    su veoma sline nekuvanom belancetu koje usled prisustva dugakih polipeptidnih lanaca
    pokazuje slina viskooelastina svojstva, slino nekim bojama, lepkovima itd. Slina pojava
    (poznata i kao Vajsenbergov efekat) se primeuje prilikom rotiranja ipkastog tela u
    viskoelastinom fluidu. Naime, slino rotiranju viljuke u iniji sa pagetima, i u ovom
    sluaju se pojedinani polimerni lanci meusobno povlae, to dovodi do porasta lokalnog
    pritiska koji izaziva penjanje fluida du rotirajueg tela ka njegovoj slobodnoj povrini.
    Rastvori poliakrilamida ili polietilen oksida u smei glikola i vode pruaju mogunost
    slikovitog opisivanja niza interesantnih viskoelastinih svojstava polimera. Naravno,
    karakteristika svih viskoelastinih tenosti je njihova osobina da se nakon deformacije vrate u
    poetni poloaj (tj. elastinost). Jedan od naina da odredimo da li je fluid elastian je da ga
    promukamo i da se zatim zagledamo u oblik mehuria rastvorenih gasova u njemu. Naime,
    ukoliko ovi mehurii nisu oblika sfera ili elipsoidnih figura, ve su oblika suze, tada je fluid
    elastian.

    - ta je to MagnaDoodle?

    MagnaDoodle je popularna deija igraka za crtanje koja poseduje beli zastor po
    kome se moe crtati uz pomo specijalne pisaljke, a zatim se samo pomeranjem klizaa sa dna
    zastora mogu obrisati nacrtani detalji. Deca vole ovu igraku jer nije potrebno izvriti veliki
    pritisak sa pisaljkom da bi se iscrtale veoma jasne linije, a i roditelji je vole jer pisaljka ne
    poseduje ni mastilo ni boje, ve predstavlja obino pare metala sa kojim se nigde drugde ne
    moe pisati. Ekran MagnaDoodle-a se sastoji iz dva sloja plastike, postavljenih jedan preko
    drugog, pri emu je gornji sloj providan i predstavlja povrinu po kojoj se kree pisaljka.
    Izmeu ova dva sloja nalazi se upljikava mreica koja odrava dva plastina sloja na
    odreenom meusobnom rastojanju i istovremeno deli prostor izmeu dva sloja na jednake
    elementarne elije u kojima se nalazi bela neprozirna tenost (slina mleku) u koju su
    umoene veoma fine tamne magnetne estice gvoe oksida. Kada delujemo malim
    magnetom, tj. pisaljkom na povrinu ekrana, pisaljka privlai tamne estica gvoe oksida ka
    povrini tenosti i one postaju vidljive. Nakon to iscrtamo liniju, magnetne estice se ne
    vraaju ponovo u dubinu tenosti, usled paljivo podeene debljine tenog sloja, kao i zbog
    jednake gustine estica gvoe oksida i tenosti. Ako elimo da obriemo ekran, dovoljno je
    da povuemo specijalni brisa (tj. dugaki magnet) preko njegove zadnje strane, i on e
    povui magnetne estice unazad i opet ih uroniti u belu tenost, pa e ekran opet dobiti belu
    boju.

    - ta je to digitalni ram za slike?

    Digitalni ram za slike predstavlja ureaj iji su oblik i veliina slini obinom okviru
    za slike, ali umesto samog postolja za slike, on poseduje teno-kristalni displej (LCD) na
    kome se prikazuju slike u slideshow formatu, a uz to se i pomou telefonske linije prikljuuje
    na Internet kako bi download-ovao nove slike ili druge vizuelne informacije. Nekoliko
    kompanija na naoj planeti danas proizvodi ovakve ureaje, ukluujui i Polaroid, Kodak,
    Kensington i Cevia-u. Svake noi, digitalni ram za slike se povezuje na odreeni Web sajt
    odakle download-uje nove slike (upload-ovanje personalnih slika na Web sajt kako bi se i one
    mogle prikazivati na digitalnom ramu vri se preko obinog kompjutera) da bi sledeeg jutra
    automatski pokazivao slike po principu slideshow rotacije. Preko odgovarajueg Web sajta se
    mogu podeavati razne opcje u vezi sa prikazivanjem slika ukljuujui i vreme tokom koga se
    emituju odreene slike, slideshow interval (koliko vremena prolazi izmeu svake dve slike),
    telefonski broj za prikljuenje na odgovarajui Web sajt (za sluaj da se digitalni ram pomeri
    u oblast sa drugim pozivnim brojem), kao i neke dodatke obinim slikama kao npr. njihova
    imena ili usputno prikazivanje trodnevne vremenske prognoze. Digitalni ram za slike
    predstavlja zapravo jedan mali kompjuter, s obzirom da poseduje skoro sve glavne
    komponente kao i obian desktop kompjuter, premda je svaka od ovih komponenti znatno
    jednostavnija (nego u sluaju desktop kompojutera) jer je digitalni ram za slike, za razliku od
    desktop kompjutera predodreen za obavljanje samo jednog posla. U osnovne komponente
    digitalnog rama za slike kompanije Cevia spadaju: centralna procesorska jedinica (koje je
    slina kao kod malih, elektronskih video igara), memorija (i to ROM memorija u kojoj se
    uva operativni sistem, kao i neto malo fle memorije u kojoj se nalaze slike, postavke i
    odreeni delovi operativnog software-a), modem (sa brzinom prenosa podataka od 33,6
    kilobita u sekundi), displej (pasivno-matrini LCD rezolucije 640 x 480 piksela i dimenzija 13
    x 18 cm sa 12-bitnim spektrom boja to znai da se na displeju moe pojaviti 4100 razliitih
    boja, pri emu displej zajedno sa ramom nije nita deblji od obinog rama za slike), kontrole
    (jedina dva kontrolna dugmeta su jedno za podeavanje osvetljenosti slike, a drugo za paljenje
    displeja ili za prikljuivanje na Internet) i operativni sistem (tzv. PSOS koji je dizajniran za
    upotrebu u ureajima kao to su PDA-ovi, oprema za elektronsko testiranje i sl.). Digitalni
    ramovi za slike naredne generacije e biti u stanju da odtampaju slike po izboru (ili na
    specijalnom lokalnom tampau ili na tampau Web sajta kompanije proizvoaa digitalnog
    rama odakle e nam slike biti poslate potom), da putaju snimljenu muziku zajedno sa
    svakom slikom, posedovae CompactFlash memorijski otvor u svrhu prikazivanja slika
    direktno sa digitalnog foto-aparata, kao i daljinski upravlja za podeavanje rama.

    - Kako se pravi vatromet?

    Svetlee rakete, baklje, prskalice i svi drugi svetlei emiteri koji se mogu primetiti na
    vatrometima predstavljaju samo razne tipove pirotehnikih sprava. Tako se svetlee rakete
    sastoje od baruta (smee uglja, sumpora i kalijum nitrata) u zaptivenoj papirnoj cevi sa
    fitiljem na jednom svom kraju. Da bi se dobila to svetlija eksplozija, ugalj u barutu se u
    odreenoj meri zamenjuje sa aluminijumom. Takoe, da bi se dobila dimna zavesa, dovoljno
    je samo zapaliti smeu kalijum nitrata i nekog eera. Za razliku od raketa koje prave veoma
    kratkotrajne i intenzivne bljeskove svetlosti, prskalice stvaraju dugotrajnije (i do po nekoliko
    minuta) izrazito svetle tueve svetlosti. Zbog itave loptice varnica koja okruuje zapaljenu
    prskalicu, one se esto nazivaju i pahuljastim prskalicama. Svaka prskalica se sastoji od
    goriva, oksidansa, praha gvoa ili elika i nekog vezivnog sredstva. Oksidujue sredstvo
    esto moe biti kalijum nitrat, gorivo je najee smea uglja i sumpora, dok vezivno
    sredstvo moe biti obian kuhinjski eer (glukoza) ili skrob. Pomeane sa vodom, ove
    hemikalije formiraju kau kojom se oblau metalne ice. Bitno je da gorivo i oksidans budu
    zastupljeni u tano odreenom odnosu kako prskalica ne bi isuvie brzo izgorela (kada je
    previe oksidansa prisutno) ili kako se ne bi ugasila. Suenjem ice, prethodno natopljene u
    zapaljivu smeu, dobija se prskalica. Takoe, pirotehnike naprave koje se koriste u
    vatrometima veoma esto sadre i prahove aluminijuma, gvoa, elika, cinka ili
    magnezijuma. Ove metalne pahulje se tokom gorenja prskalica zagreju do usijanja tako da i
    same poinju da emituju svetlost raznovrsnih boja. Na vatrometima se najee koriste
    specijalne sprave koje se sastoje od suda u obliku eline cevi u kojoj eksplodira barut to
    dovodi do lansiranja loptice koja se sastoji od sredinje cevi (iji sastav odgovara sastavu
    jedne svetlee rakete) umoenoj u smeu baruta i tzv. zvezda (malih kuglica iji sastav
    odgovara sastavu prskalica). Sa trenutkom lansiranja, fitilj sprave se pali i na odgovarajuoj
    nadmorskoj visini varnica sa fitilja dolazi u kontakt sredinjom cevi to izaziva eksplozivno
    paljenje baruta, a zatim i cele sprave. Eksplozija pali zvezde koje poinju da emituju iskre
    svetlosti u svim pravcima. Putanja koju opisuje svetlost ovakve sprave na nebu zavisi od
    rasporeda zvezda u njoj. Tako, ako su zvezde rasporeene u krugu sa barutom u unutranjosti
    kruga, dobiemo na nebu kiu svetlosti rasporeenu po krugu.

    - ta su to sintetike morske koljke?

    Jedna vrsta morskog pua pod imenom abalon ve milenijumima marljivo grade svoje
    kuice kombinujui kalcijum karbonat (krenjak) i prirodni polimer stvarajui pri tome
    materijal koji je 1000 puta jai od materijala koji bi nastao nasuminim kombinovanjem ove
    dve komponente. Naunici iz amerike Nacionalne laboratorije Sandia u Albukerkiju uporno
    pokuavaju da imitacijom prirode naprave identini koljkasti materijal koji bi mogao da nae
    izuzetnu primenu u raznim ureajima budunosti, poev od soiva otpornih na ogrebotine pa
    sve do nesalomivih vetrobrana. Abaloni se nalazi na obalama svih toplih mora osim zapadnog
    Atlantika, a njihove kuice se esto koriste za pravljenje ogrlica. Abalon kreira svoju kuicu
    uz pomo organskih polimernih molekula koji upravljaju strukturnim rasporeivanjem
    neorganskih molekula (odnosno krede) dizajnirajui tako izuzetno otpornu strukturu praktino
    molekul po molekul. Naunici iz Sandia laboratorije su dugo tragali za polipeptidnim
    molekulom koji bi u formiranju imitacije koljke odigrao ulogu koordinatora neorganskih
    molekula. Ovi, neorganski molekuli ne bi trebalo da budu molekuli kalcijum karbonata ve
    komponente mikroipova koji bi u sluaju da ovaj projekat uspe bili toliko mali da bi mogli
    da predstavljaju komponente kompjutera koji e moi da stane u jednu morsku koljku.
    Sistemom eliminacije, naunici su doli do samo nekoliko polipeptidnih molekula koji bi
    mogli da igraju ulogu potencijalnog koordinatora u strukturnoj izgradnji materijala. Neke
    gradivne jedinice ovih proteina su se pokazale izuzetno selektivnima u vezi sa materijalom sa
    kojim se kombinuju. Tako su pronaeni peptidi koji bi se vezali za jedinjenje odreenog
    kristalnog poretka, ali ne i za isto jedinjenje druge polimorfne modifikacije. Ovi peptidni
    konstruktori zatim meusobno povezuju zakaene mikroskopske parie u slojeve
    jednistvenog materijala. Na taj nain se uz pomo peptidnih molekula kao nosaa
    pojedinanih molekula od dna do vrha formira materijal koji po nainu izgradnje potpuno
    imitira nain izgradnje oklopa koljki ili kuica pueva.

    - ta su to polimerne perle?

    Slino perlama koje se niu na ogrlici, i mikroskopske polimerne loptice se mogu
    povezivati tako da formiraju dugake malecne ogrlice koje e nalaziti izuzetne primenu u
    materijalima budunosti, a pre svega u optoelektronskim i magnetnim ureajima.
    Poluprovodniki i drugi neorganski kristali (kao to je npr. silicijum) predstavljaju osnovu
    elektronskih i drugih tehnologija, ali izuzimajui male promene koje se deavaju sa
    dodavanjem stranih atoma u njihovu kristalnu strukturu, njihove hemijske osobine su u sutini
    fiksirane. S druge strane, modifikovanjem monomernih jedinica u polimernim molekulima na
    bazi ugljenika mogu se neogranieno menjati osobine materijala, a time i nalaziti nova polja
    njihove primene. Naunici iz amerike Nacionalne laboratorije u Ouk Ridu u Tenesiju
    pronali su nain za meanje rastvora dva polimera koji se inae ne privlae. Naime, oni su
    izazvali toliko brzo isparavanje vode tako da polimerni molekuli nisu bili u stanju da se
    odvoje i umesto toga su se zajedno grupisali u mikroskopske sfere. Naunici su takoe otkrili
    i da se ove polimerne sfere u procesu mogu nanizati jedne na druge tako da formiraju prave
    mikroskopske ogrlice. Smatra se da sa isparavanjem vode, krajevi molekulskih lanaca koji
    vire iz sfera mogu da se povezuju gradei tako strukturu ogrlice. Ove molekulske sfere su
    dovoljno glatke i lagane da se svetlost moe odbijati u njima. Na taj nain se one ponaaju
    kao minijaturne laserske upljine. Naime, svetlost prave talasne duine moe napraviti oko
    stotinak krunih puteva oko svake mikrosfere. Poto su mikrosfere povezane, ove optike
    rezonancije mogu prolaziti izmeu njih i kretati se du ove lanane strukture. Ovaj efekat bi
    bio veoma koristan u optikim icama senzora i drugih svetlosnih ureaja koji mogu biti
    podeeni na posebnu frekvenciju. Osim u optoelektronici, polimerne perle bi mogle da budu
    korisne i u magnetnim prevlakama. Naime, hvatanje magnetnih estica u okviru mikrosfera bi
    moglo da prui novi nain za oblaganje magnetnih ureaja za skladitenje informacija kao to
    su npr. hard diskovi: dovoljno je da samo obojimo namagnetisane polimerne perle.

    - ta su to hologrami?

    Hologrami predstavljaju fotografije snimljene pomou laserske svetlosti, u kojima se
    uvaju informacije o kompletnoj trodimenzionalnoj slici snimljenog tela. Na film na ijoj
    povrini se snima izgled predmeta, direktno se usmerava jedan laserski snop, dok se drugi
    snop (najee bez soiva) usmerava na film tek nakon reflektovanja od posmatranog
    predmeta. Dva snopa laserske svetlosti se prilikom pristizanja na film razlikuju u fazama (jer
    su se kretali razliitim putem) i stoga interferiraju (preklapaju se) i na filmu, tj. hologramu
    ostavljaju rezultujue tragove - rezultate njihove interferencije. Celokupna informacija takvog
    trodimenzionalnog snimka nalazi se u svakoj taki povrine, odnosno u samom
    interferencionom obrascu. Drugim reima, na fotoploi (hologramu) se ne vide konture
    predmeta, ve figure interferencije dva svetlosna polja izvornog koherentnog (laserskog)
    polja i rasprenog polja koje potie od snimanog predmeta. Svetle i tamne linije
    interferencionog obrasca sadre sve informacije o smeru, intenzitetu i fazi svetla sa
    snimljenog objekta. Na hologramu je sauvana i perspektivnost predmeta, pa se iz jednog
    holograma mogu dobiti razliite fotografije predmeta u zavisnosti od eljenog ugla
    posmatranja. Da bi se rekonstruisala snimljena slika, dovoljno je da hologram osvetlimo
    koherentnom svetlou koja e se difraktovati (pojava rasipanja svetlosnih ili nekih drugih
    talasa u svim pravcima prilikom prolaska kroz uzan otvor) od strane interferencionog obrasca
    holograma, nakon ega emo dobiti sliku snimljenog predmeta u trodimenzionalnom
    prostoru. Jedno od kljunih osobina holograma je to da on u svakom svom delu sadri
    kompletnu informaciju o celom predmetu. Naime, ukoliko osvetlimo bilo koji deo holograma,
    bie rekonstruisana celokupna slika, premda e ona pokazivati manje detalja nego slika
    dobijena sa celog holograma. Prema shvatanju mnogih naunika i filosofa, stvarni svet je
    ustrojen prema istim hologramskim principima tako da je Celina skrivena u svakom od
    svojih delova, kao na primer Kosmos u zrnu peska ili umu mora.



    Umesto pogovora, pitanje broj 1001:

    - A ta je to ljubav?

    Dragi itaoe, postoje pitanja na koja nam niko drugi do nas samih ne moe dati pravi
    odgovor. I ne samo to, ve postoje pitanja koja i nemaju odgovore, ili barem ne odgovore koji
    bi bili fiksnog i nepromenljivog karaktera. Kada bismo bili u stanju da pruimo odgovor na
    svako pitanje u Kosmosu, sve za ta znamo da postoji izgubilo bi svoj smisao i lepotu svoga
    postojanja. Zamislimo samo kako bi siromano druenje sa drugim biima i nae upoznavanje
    sveta kroz nadanja i verovanja koja ispunjavaju svaki novi zavijutak naeg ivota, kada bismo
    mogli da unapred poznajemo sve posledice naih dejstava. Stoga je u nepredvidljivosti i
    neznanju, u radoznalim susretima sa beskrajnim morem nepoznatog, novim otkriima i
    saznanjima prisutno izvorite sree ljudskih bia. Ne u nalaenju, ve u lepoti traganja; ne u
    cilju, ve u putu prisutna je Tajna odgovora na ovo pitanje. I nauka sa svim odgovorima kakvi
    su prueni u ovoj knjizi, a koji naravno predstavljaju samo jedne od mnogih, predstavlja jednu
    takvu beskrajnu potragu.
    Najlepi odgovori nikada ne poseduju pretenzije finalnosti koja bi zatvorila polja
    naeg radoznalog istraivanja Prirode, ve su oni upravo usmereni ka irenju naeg uenja,
    ka buenju novih susreta i interesovanja, ka postavljanju starih pitanja u nove, sve vee i sve
    dublje saznajne okvire. Najlepi odgovori nas podstiu ne da otkrivajui ih postajemo mnogo
    vani, ve da se sve jae i sve radosnije divimo udesima sveta svuda oko nas. I jo neto.
    Najlepi odgovori nikada ne otkrivaju za nas ono to eznemo da saznamo, ve predstavljaju
    samo blage zvezde vodilje, puteve koji vode do naih samostalnih otkria.
    Dragi itaoe, doao si tako do samog kraja ove knjiga, ali to ustvari i nije kraj. Ovo je
    poetak jedne druge knjige, vee nego ova knjiga, vee nego sve druge knjige na svetu, knjige
    koja se nalazi u Tvome srcu. itanje ove knjige napisane boanskim jezikom, bilo u sebi tiho,
    neujno ili ponekad i na sav glas nazivamo ljubavlju. Tamo gde se spajaju svet duha svet
    naih toplih unutranjih tenji ispunjenih brinou prema svetu, njegovom ulepavanju i
    prosvetljenju, i svet materije naeg znanja i mudrog razmiljanja, raa se ljubav zbog koje i
    usled koje i postoji itav ovaj veliki svet. Negujmo ljubav kao jedan cvet svetlosti u naim
    srcima i dajmo vie nego to imamo i itav svet e tada biti na. Jer stvari zaista imaju onakav
    izgled kakav im dadne naa dua.

    You might also like