Filozofski fakultet u Niu odsek - Novinarstvo

Seminarski rad
Predmet: Religije savremenog sveta Tema: Sujeverje

Student
Boban Milojkovi

Novembar 2009.

Sadrzaj

1. 2. 3.

Sujeverje kao ljudska bespomocnost Sujeverje:Crna macka Sujeverje:Cin vencanja 3.1. Prosidba

Prezimena 3.3. Biranje datuma i meseca vencanja 4.Sujeverje: Petak trinaesti 4.1. Triskaidekafobija i paraskevidekatriafobija 5.Cesti primeri sujeverja: 5.1.Kucanje u drvo 5.2.Zecja sapa 5.3.Razbijeno ogledalo,7 god. nesrece 5.4.Prolazak ispod merdevina 5.5.Detelina sa cetiri lista 6.Zakljucak 7.Literatura
3.2.

Sujeverje kao ljudska bespomonost

Crna maka, potkovica, slomljeno ogledalo, petak 13, detelina sa etiri lista samo su neki od pojmova kojima se pripisuje magijsko dejstvo, a u koje veruje veliki broj ljudi. Poseban fenomen predstavlja ekspanzija sujeverja irom sveta poetkom 21. veka. Istorijsko razdoblje koje predstavlja vrhunac naune i tehnike revolucije, suprotno oekivanjima, istovremeno je i doba procvata sujeverja. Magijski rituali i razliita verovanja, u svojoj sutini, dokaz su ljudske bespomonosti. Svim pojavama koje ne zna da objasni ovek pripisuje magijska svojstva . Lini rituali, predmeti koji donose sreu, predznaci da e se desiti neto dobro ili loe Sujeverje je staro koliko i ljudski rod, deo je svakodnevice miliona ljudi, a definie se kao verovanje da su dogaaji u budunosti uzrokovani radnjama sa kojima nisu u loginoj uzrono-posledinoj vezi.

Nema oveka koji ne prieljkuje deo sree samo za sebe, tako da sujeverju nisu odoleli ni vrhunski sportisti, umetnici, pa ni naunici. Odreeni dogaaji i predmeti vekovima su opstali kao simboli koji najavljuju odreene dogaaje.

Ljudska bespomonost
- Magijski rituali i razliita verovanja, u svojoj sutini, dokaz su ljudske bespomonosti. Svim pojavama koje nije znao da objasni ovek je pripisivao magijska svojstva. Kako je ljudsko znanje napredovalo, tako su se i verovanja menjala. Veliki doprinos uobliavanju ljudske svesti dala je religija, kao ureeni sistem verovanja. Meutim, religija je kolektivnog karaktera. Zajedniko svim verama je potinjavanje pojedinca idejama kolektiva. Svaki pojedinac ipak je eleo privilegovano mesto u tom sistemu. Sujeverje upravo i poiva na tim individualnim verovanjima u predmete ili rituale koji pretkazuju sreu pojedincu.

Sujeverje:Crna maka
E.Redford opisuje u Enciklopediji sujeverja istorijat ovog verovanja, iji je koren u Engleskoj, kojom je tada vladao kralj arls I. Njegov strah da e izgubiti svog ljubimca, jednu crnu maku, bio je toliki da je naredio da je uva posebna straa. Onoga dana kad se maka razbolela i uginula, za vladara je sve polo naopako pa je ve sledeeg dana izgubio vlast i bio uhapen.

Verovatno je od tog dogaaja stvorena legenda u kojoj su crnim makama pripisane mistine moi. Ove ivotinje su na brodovima drane pre svega da bi mievi bili pod kontrolom, ali im je uskoro pripisana i mo uticaja na sudbinu broda, analognu onoj koju je imala i na sudbinu kralja arlsa I - ako bi neko bacio maku preko ograde broda ili ako bi ona sama pala u more, to bi znailo da e i brod zavriti na dnu mora (to je u skladu sa principima simpatetike magije). Uskoro su i mornari poeli da tumae svoju sudbinu na osnovu ponaanja make. Kad maka, recimo, prie nekom od njih, to je znailo da e ga pratiti srea, a ako mu prie samo do pola puta pa se onda vrati, bio je to lo znak. Ova verovanja preuzele su od mornara i njihove porodice, pa je u svakoj kui sa bar jednim mornarem drana crna maka. Smatralo se da ona uva kuu od nesree koja bi na moru mogla da zadesi moreplovca. Ovo verovanje do te mere je bilo izraeno, da su crne make smatrane za pravu dragocenost, pa se dogaalo i da budu predmet krae. Dalji razvoj verovanja uobliio je ono to je i danas raireno kod mnogih naroda, pa i naeg. Onoga dana kad se mornar pripremao za put, ukuani su gledali kakvu e mu sreu prorei crna maka jer se verovalo da ona zna ta ga eka. Ako bi krenula od njega ka vratima, pokazujui mu simbolino put, bio je to dobar znak i on je polazio bezbrian, ali ako bi mu presekla put to je znailo da mu ne savetuje da krene jer ga na putu eka nesrea. Takoe je postojalo i verovanje da je crna maka sluila kao pomonik ili maskota veticama, i da se pretvarala u avola poto bi im odsluila sedam godina.

Verovanje da maka ima devet ivota potie jo od starih Egipana, koji su oboavali make. Oni su se divili njihovoj vitalnosti i sposobnosti da preive pad sa velike visine, pa je iz toga proisteklo verovanje da make imaju devet ivota. Zato ba devet? Maka je, kao objekat oboavanja, dovedena u vezu sa njihovim tadanjimm Trojstvom, koje su inili Majka, Otac i Sin. Tri puta tri bio je najvii izraz iskazane asti, pa je tako stvoreno verovanje da maka ima devet ivota. Ako vam crna maka pree put, to znai da je jadna ivotinja negde krenula - Gruo Marks

Sujeveje: in venanja
Postoje razni obiaji i sujeverja vezani za venanja. Na primer, obiaj da mladoenja ne sme da vidi svoju mladu u venanici je poznat irom sveta. Postoje mnogi obiaji koji su regionalnog karaktera ili ak postoje u porodici generacijama.Oni postoje radi verovanja da e doneti sreu i radost branom paru u vreme kada se njihovi ivoti menjaju.

Viktorijanska tradicija neeg starog, novog, pozajmljenog i neeg plavog kao i srebrni novi u cipeli (Something old, something new, something borrowed, something blue and a silver sixpence in your shoe), je popularna tradicija zastupljena meu modernim mladama. Neto staro predstavlja predmet koji bi par dobio od starog prijatelja. Po obiaju, ovo je bila stara podvezica koju bi mlada dobila od sreno udate ene u nadi da e sreu i stabilnost iz njenog branog ivota preneti i na novu mladu. Neto novo predstavlja nove avanture koje ce venani par imati u srenoj budunosti. Neto pozajmljeno je obino predmet iz mladine porodice, veoma bitan za njih. Mlada mora da vrati taj predmet kako bi osigurala sreu. Ovo je simbol ljubavi i podrke od strane porodice i prijatelja. Neto plavo datira iz starog Izraela, gde je mlada nosila plavu traku u kosi koja predstavlja ljubav i vernost. Srebrni novi u cipeli je trebao da obezbedi bogatstvo paru u ivotu. Zvuk crkvenih zvona na kraju ceremonije predstavlja radosnu javnu objavu o sklopljenom braku. Pojam medeni mesec dolazi iz Engleske tradicije gde se pilo vino sa medom ceo mesec nakon venanja. Verovalo se da to paru donosi vee anse da dobiju sina.

U kotskoj popularan obiaj je bio da mlada eta sa suncem. Verovalo se da e joj to doneti sreu u ivotu. Ila je od istone do zapadne strane na junoj strani crkve a onda napravila tri kruga oko crkve. Irska tradicija je da se stavi lavander u bidermajer kako bi doneo sreu i ispunjenje svih elja. U Americi, svee su koriene kao simbol novih poetaka i spajanje dveju porodica.

PROSIDBA U prolosti, kada je prosidba bila mnogo vie od formalne procedure, mladoenja bi slao svog prijatelja ili lana porodice da ga predstavlja kod mlade i njene porodice. Ukoliko bi videli trudnu enu, slepog oveka ili monaha tokom njihovog puta, smatralo se da je brak osuen na propast i da su to loi znaci. Meutim, golub, koza i vuk su bili dobri znaci i ukoliko bi ih videli tokom svog puta verovalo se da e imati srean brak.

PREZIMENA Smatralo se nesrenim ako se ena uda za oveka ije prezime poinje istim slovom kao i njeno (To change the name and not the letter is to change for the worst and not the better ). Mlada nije vebala pisanje svog imena pre venanja. Ovo se smatralo nesrenim zbog kuanja sudbine.

BIRANJE DATUMA I MESECA VENANJA

Iako se danas ve-ina venanja odvija subotom, u prolosti se taj dan vezivao za nesreu, kao i petak, naroito trinaesti. Postoji pesma po kojoj se planiralo venanje u prvoj polovini nedelje: Ponedeljak za bogatstvo Utorak za zdravlje Sreda najbolja od svih etvrtak za gubitke Petak za krstove Subota najgora od svih

Sujeverje:Petak trinaesti

Smatra se da je petak, kad pada trinaestog dana u mesecu, nesrean dan za sve ljude osim za one koji su roeni u petak, trinaestog - za njih je to onda srean dan! Danas se pominje mnogo korena od kojih potie verovanje da je petak nesrean dan. Jedno od njih je da je Eva ponudila jabuku Adamu u petak, drugo da je u petak zapoeo Veliki potop, zatim da je gradnja Vavilonskog tornja prekinuta u petak, pa da je Isus Hristos razapet u petak (a na tajnoj veeri je bilo 13 ljudi), i tako dalje. Inae, jo pre nego to je Biblija bila napisana, petak je smatran za vaan dan. Ljudi su se petkom posveivali posebnim ritualima, u kojima su pozivali svoja boanstva i molili ih za dobru etvu, zdravlje i sreu. Oni koji su radili toga dana smatrani su za proklete, i verovalo se da e im se to nepotovanje boanstava osvetiti. Petak se nekada ljudi zvali i "Vetiji Sabat", jer se verovalo da su se svakog petka dvanaest vetica sastajale sa djavolom - a to je trinaest zlih dua na jednom mestu, dovoljno da se naini zlo. Zato se spoj petka i trinaestog u mesecu smatra najgorom moguom kombinacijom. Triskaidekafobija i paraskevidekatriafobija Triskaidekatriafobija je iracionalni strah od broja 13, a paraskevidekatriafobija je strah od od petka, trinaestog. Terapeut Donald

Dozi (dr. Donald Dossey), ija specijalnost je leenje iracionalnih strahova kod ljudi, uverava svoje pacijente da e biti izleeni ako naue da teno izgovore ovu re napamet. Zanimljivo, ali izgleda da kod velikog broja njegovih pacijenata ovo funkcionie. Tim ljudima je verovatno potrebno samo malo sugestije da bi se oslobodili svojih strahova. U petak, trinaestog oktobra 2000. godine odrana je promocija knjige "Da li postoje stvari koje ne postoje". Da bi simbolika bila potpuna, promocija je zapoela tano u 19.06 asova, jer je to vreme u znaku tri estice - 6 asova i 66 minuta posle podne. Ako pitate zato - odgovoriu pitanjem: a zato da ne? Da li je trinaesti, kad pada u petak, zaista nesrean dan? Kao to lepo ree Robert Tod Kerol, mogao bi da bude - ako verujete u to. Neka proroanstva su samoostvariva.

-Jo neki primeri sujeverja zastupljenih u naem regionu -Kucanje u drvo Ovo sujeverje naroito je rasprostranjeno u Srbiji. Svaki put kad neko prokomentarie neto dobro ili se dogodi neki povoljan preokret, on kucne o drvo i obino kae: Da ne uje zlo.

Ritual se zasniva na starom verovanju da su bogovi iveli u drveu koje je raslo po umama. Kad je neko dolazio da moli bogove za zatitu, morao bi da dodirne koru drveta. Ako bi mu se ta elja kasnije ispunila, on je ponovo dolazio do istog drveta da kucne u njega, to je bila poruka bogu da je molba usliena, ali i gest zahvalnosti. Postojalo je verovanje da oko drvea obilaze duhovi koji su ljubomorni na ljudsku sreu. Kucanje o drvo imalo je zadatak da stvori buku kako oni ne bi uli da li je elja ispunjena. -Zeja apa Zeja apa donosi sreu onome ko je nosi, ali to mora da bude zadnja leva apa, da se nosi u levom depu, a posebno veliku snagu ima ako je tog zeca ubila razroka osoba u noi punog meseca. Pretpostavka je da ovo verovanje potie iz vremena kada su ljudi zeevima pripisivali dobre i loe osobine. Zeevi izlaze nou da se hrane, a ljude je posebno zbunjivalo to neke vrste leti imaju smee, a zimi belo krzno. Brzina je glavna karakteristika zeeva, pa je njihovim zadnjim apama pripisivana velika mo. Zadnje ape zeevi provlae ispred prednjih, pa se verovalo da im one pokazuju put kojim mogu da pobegnu od opasnosti. To je stvorilo verovanje da zadnje ape imaju magijsku mo i pomau ljudima da izbegnu svaku opasnost. -Razbijeno ogledalo, sedam godina nesree Verovanje je vezano za primitivno shvatanje da ljudski odraz predstavlja njegovu duu. Ljudi su verovali da ako bi na bilo koji nain povredili svoje drugo ja, povredili bi sami sebe. Analogija je preneta i na staklena ogledala. Stari Rimljani verovali su da se ivot oveka obnavlja svakih sedam godina, a poto je razbijanjem ogledala taj ivot bio ugroen, trebalo je ekati celih sedam godina da bi se on obnovio. Ovo sujeverje, kao i veina drugih, zasnovano je na praktinim razlozima. Staklena ogledala su nekada bila veoma skupa, pa je njihovim vlasnicima dobrodolo verovanje koje bi pomoglo da ona to due ostanu cela. -Prolazak ispod merdevina Verovanje potie iz Azije, gde su osuenike na smrt veali tako to su konopac vezivali za sedmu preagu merdevina prislonjenih o stablo drveta. Verovalo se da je smrt prelazna, pa su ljudi izbegavali da prolaze ispod tih merdevina jer su verovali da e tako smrt prei i na njih.

Merdevine imaju mnoga simbolika znaenja. Egipani su im pripisivali pozitivne mistine osobine, jer su verovali da je njihov bog sunca Oziris spasen merdevinama kad je bio zarobljen od strane duhova tame. Male merdevine stavljane su u grobove egipatskih kraljeva kako bi im pomogle da se popnu na nebo. Jedno od objanjenja je da merdevine, kad se naslone na zid, ine trougao sa podom i zidom, to je simbolizovalo ivot ili boga. Simbol je smatran za svetinju, pa bi prolazak kroz njega bio skrnavljenje svetinje. Zato se verovalo da e svakoga ko prolaskom kroz ovaj trougao pokae nepotovanje svetinje snai zasluena kazna. -Detelina sa etiri lista Postoji nekoliko legendi koje prate ovu biljku. Jedna od njih je da je Eva ponela sa sobom detelinu sa etiri lista kad je naputala raj. Drugo verovanje potie od starokeltskih svetenika u Engleskoj, druida, koji su smatrali da detelina sa etiri lista ima magijska svojstva. Oni su smatrali da svako ko pronae detelinu sa etiri lista dobija sposobnost da vidi zla bia kao to su vetice i avoli. Postoji tumaenje i da detelina sa etiri lista donosi sreu jer predstavlja solarni ili sunev krst, koji se kao simbol koristio pre pojave hrianstva. Ljudi su nekada koristili sunev krst za orijentaciju jer su linije ukazivale na strane sveta.

Zakljucak
- Svi predmeti i rituali u koje se veruje trebalo bi da donesu sreu, tako da je njihova osnovna funkcija u stvari zatitna. Pomanjkanje vere u sopstvenu snagu i mogunosti nadomeuje se verom u neto to je van oveka. Takav stav potie iz faze predlogikog miljenja. Ljudi su podloni sugestiji, tako da ukoliko dovoljno veruju i ubede sebe u istinitost

predskazanja, velika je verovatnoa da e im se upravo i desiti ono to oekuju. To je jedan od razloga zato sujeverje opstaje.

Literatura
Enciklopedija sujeverja- E. Redford "SUPERTITIOUS? HERE'S WHY"-Julie Forsyth Batchelor i Claudia de Lys-1954. godine u izdanju Scholastic Book Services. www.C-MagazinZanimljivosti Rituali teraju strah.rs

www.Obicaji i Sujeverja