OSNOVE JUDAIZMA

Temelj judaizma i svake istinske religije, lee u razumevanju da postojanje nije

sluajno i da ovekov ivot ima svrhu. ovek i priroda nose znaenje jer su stvoreni sa
odreenom namerom. Bie koje ih je stvorilo, nazivamo Bog.
Da nema Tvorca, vaseljena bi bila bez cilja, ljudsko postojanje bez znaenja, a
ivot lien smisla i nade. Na postojanje svrsishodnog Tvorca, ukazuje podatak da svi ivi
sistemu poseduju izuzetno sloenu informaciju (u genima), koja je mogla da nastane
samo u Velikom Umu, a nikako sluajno. Svet je pozornica ivota, pri emu je nemogue
da je ivot nastao od neivog poto osnovni zakon biologije kae da "ivo nastaje samo
od ivog".
Vera u Boga predstavlja osnov judaizma, bez nje bi sve drugo to ini judaizam
postalo besmisleno. Verovanje se ne iscrpljuje u pukom izgovaranju rei, nego predstavlja
vrstu ubeenost koja izvire iz ljudskog duha i srca. Oblik posveenosti prema kojem se
ovek upravlja u svom delanju i iskreno i ozbiljno prianja uz put koji je odredio Bog.
Stoga verovanje kojem nedostaje poslunost prema Bogu predstavlja ist apsurd. Isto
tako moemo rei da su dobra dela sama po sebi, a bez vere u Boga, liena dubljeg
smisla.
ZAPOVESTI
Svrha zapovesti je u tome da Izraelu omogue primanje dobra radi kojeg je Bog
stvorio Svet. Adam bi trenutno postigao ovaj cilj da se pridravao jedine zapovesti koja
mu je data. Poto je zgreio, ljudi moraju da potuju mnogobrojne zapovesti.
U Tori se nalazi mnogo zapovesti, iz predanja uimo: Bog je eleo dobro Izraelu;
On im je dao Toru i zapovesti u izobilju. Sutinu Tore ine zapovesti. U osnovi postoje
dve vrste zapovesti Na nekim mestima Tora zahteva da se ovek ponaa na odreeni
nain, i to su pozitivne ili obavezujue zapovesti. Na ostalim mestima, Tora zabranjuje
odreeni vid ponaanja i to su negativne ili ograniavajue zapovesti. Predanje kae da je
Bog dao 613 zapovesti u Tori, i to 248 pozitivnih i 365 negativnih.
Obzirom da se mnoge od ovih zapovesti odnose na propise o istoi i rtvovanju,
one su primenjivane samo dotle dok je postojao jerusalimski Hram. Od svih zapovesti,
danas primenjujemo samo 369, to jest 126 pozitivnih i 243 negativne. Mnoge zapovesti
koje danas vae, odnose se na posebne sluajeve i okolnosti. Postoji samo 270 zapovesti
koje obavezuju svaku osobu i to u svim okolnostima. Od toga su 48 pozitivnih i 222
negativne.
Sve zapovesti zajedno sa tumaenjima i propisima, date su Mojsiju tokom
etrdeset dana koje je proveo na planini Sinaj. Bog je dao brojne zapovesti i pre Sinaja.
Adam i Noah su dobili sedam optih zapovesti. Kasnije je Avram primio zapovest o
obrezivanju, a Jakov propis koji zabranjuje jedenje iijasnog ivca, nakon borbe sa
anelom kada mu je iaen zglob. Jakovljev sin Juda je uveo instituciju leviratskog
braka, dok je Amram u Egiptu primio podrobne zapovesti koje reguliu brak i razvod.
Izraeliani su primili neke zapovesti pre nego to su stigli u podnoje planine
Sinaj. Propisi o abatu predati su sa prvom Manom koja je padala sa neba. Nedugo pre
dolaska u podnoje gore, Izraeliani su kod mesta Mara primili zakone o odavanju

potovanja roditeljima i odreene sudske uredbe. Objavljivanje na Sinaju je zapovestima

obezbedilo konaan autoritet. Onog trenutka kada su Izraeliani stupili u Savez s Bogom,
njih je obavezivala jedino Tora, kakvu im je predao Mojsije, tog trenutka su osloboeni
svih prethodnih zapovesti, stoga ne uimo o propisima koji datiraju pre sinajskog
otkrovenja.
Iako je Tora s jedne strane objedinjavala ranije zakone, a sa druge bila oblikovana
u 40-ogodinjem periodu, sve njene zapovesti su postale obavezujue tek u trenutku
njihovog prihvatanja na Sinaju tako se judaizam kao religija nije razvijao nego je nastao u
jednom dahu, na Sinaju. Izraeliani su prihvatili Toru polaganjem zakletve i sklapanjem
Saveza. Prilikom predavanja Tore Mojsije je zakletvom obavezao Izrealiane, ceo Izrael
je poloio zakletvu na Sinajskoj gori. Zakletva vai za sva vremena i obavezuje sva
budua pokolenja.
Sklapanje Saveza se sastojalo od tri elementa. Prvo je pre izlaska obavljeno
obrezivanje svih mukaraca. Drugo je bilo obredno kupanje celog naroda neposredno pre
otkrovenja na Sinaju. Tree je bilo prinoenje rtve. Priklonivi se ovim ritualima,
Izrealiani su primili novu veru, neposredno posle toga su izjavili: iniemo i
sluaemo (Izlazak, 24:7).
Kad god ne-Jevrejin prelazi, to jest konvertuje na Judaizam, on u sutini ponavlja
in davanja zakletve i sklapanja Saveza. On prima na sebe obavezu da se pridrava svih
zapovesti, a potom ako je mukarac, biva obrezan. Mukarac i ena se zatim moraju
porinuti u vaee Mikve, ili obredno kupatilo. Tako stupaju u Savez na isti nain na koji
su to prvobitno uinili svi Izraeliani.
Davanjem zakletve i stupanjem u Savez je za sva vremena ustanovljen poseban
odnos izmeu Boga i Izraela. Tora i zapovesti su date jedino Izraelu, prema tome nijedan
zakon ne obavezuje druge narode osim Izraela.
Sada znamo da u Tori ima 613 zapovesti, ali zato? Zato je potrebno da bude
toliko zakona? Nije li dovoljno da ljudi imaju optu ideju ta je dobro, i da se toga dre?
U dananje vreme ima mnogo ljudi koji smatraju da bi trebalo u potpunosti
napustiti sve zakone. Oni kau da je sve to je potrebno da ljudi budu dobri i da vole
jedni druge. Istiu da zakon ponekad moe da bude izuzetno strog. Zato je onda, ako je
Bog pun ljubavi i razumevanja za oveka i njegovo dobro, dao toliko zakona u Tori?
Odgovor je naravno, zato to u svemu ima zla. Kada bi ovek bio savren, jedva da bi mu
trebalo nekoliko ili ak nijedan zakon. Ljudi bi iveli u potpunom miru jedni s drugima,
bez ikakvih pravila ili propisa. To je tako kod ivotinja koje u svojoj vrsti ive
meusobno potpuno usaglaene, bez iega to i izdaleka podsea na formalan zakon, to
je u stvari i deo njihove prirode.
Slino je bilo i sa Adamom pre nego to je zgreio. Bio je bezazlen i slobodan od
svakog zla, pa prema tome nije mu ni bilo potrebno obilje propisa i zakona.
Zapovesti slue kao zatita od sila zla. One su ograniile ovekov odnos s
njegovim susedom, tako da jedan drugog ne povreuju. One nas stalno podseaju na nau
obavezu prema Bogu, tako da nas zlo ne proguta.
TRINAEST PRINCIPA VERE

1. Verujem potpunom verom da je Bog Tvorac i Vladalac svih stvari. Jedini je On

stvorio, stvara i stvarae sve stvari.
2. Verujem potpunom verom da je Bog Jedan Jedini. Nema jedinstva poput
Njegovog. On je na Bog. Bio je, Jeste i Bie.
3. Verujem potpunom verom da Stvoritelj nije telesan i da na Njega ne moemo
primeniti ideje o telesnosti. Nema niega to Mu je slino na bilo koji nain.
4. Verujem potpunom verom da je Bog prvi i poslednji.
5. Verujem potpunom verom da samo Bogu treba upuivati molitve. ovek ne bi
trebalo da se moli nikome ili niemu drugom.
6. Verujem potpunom verom da su sve rei proroka istinite.
7. Verujem potpunom verom da su Mojsijeva proroanstva apsolutno istinita. On
je bio najvei meu prorocima, kako onima pre njega, tako i onima posle njega.
8. Verujem potpunom verom da je cela Tora koju imamo, ona koja je data
Mojsiju.
9. Verujem potpunom verom da se Tora nee menjati i da Bog nee nikad dati
neku drugu Toru.
10. Verujem potpunom verom da Bog poznaje sva ovekova dela i misli. Zato je
napisano: On je stvorio sva srca njihova, On i zna sva dela njihova. (Psalmi, 33:15).
11. Verujem potpunom verom da Bog nagrauje one koji dre Njegove zapovesti i
kanjava one koji ih kre.
12. Verujem potpunom verom u dolazak Mesije. Koliko god trajalo, ekau dan
njegovog dolaska.
13. Verujem potpunom verom da e mrtvi oiveti, kada bude Boja volja.
Autor ovih principa je Mojsije ben Majmonides, poznatiji kao Majmonid ili
Rambam. On je bio srednjovekovni Jevrejski filozof, teolog, matematiar, astronom i
lekar.
Moe ben Majmon je roen u Kordobi 1135. godine. Iz rodne panije bei zbog
verskih progona u Maroko i Egipat, gde je u Kairu drao predavanja iz filozofije,
teologije i medicine, i bio je lini Saladinov lekar na egipatskom dvoru. Sastavio je
svojevrsnu "Hipokratovu zakletvu" svoga vremena, odnosno "Molitvu jednog lekara iz
12. veka". Preminuo je 1204. godine. Napisao je vie astronomskih i matematikih
rasprava i 18 medicinskih traktata s teorijama znatno ispred vremena u kojem je iveo.
Dela je pisao na judeo-arapskom, a najvanija su: "Svetlost" i "Vodi zbunjenima".
VELIKI PRAZNICI
Pre nego krenemo u nabrajanje velikih praznika i njihovo znaenje, kroz molitvu,
slavlje i radost, osvrnuemo se na neke pojmove i termine, koji su sastavni deo judaizma
ali koji su takoe i veoma bitan deo nekih praznika.
Brojanje Omera
Omer je stara jevrejska mera za itarice. Jedan omer je teio oko deset kilograma.
Brojanje omera je Micva (zapovest), to jest pozitivna zapovest iz Biblije. Ona proizilazi

iz zapovesti Tore, da jevreji raunjaju 49 dana, poev od prvog dana praznika Pashe, to
jest podnoenjem rtve u jerusalimskom Hramu koja sadri jedan omer mere jema, sve
do dana ponude prinoenja rtve jednog omera penice, na sam poetak praznika avuot
(Sedmice) pedesetog dana, kada se i zavrava brojanje omera. Brojanje omera se
simbolino povezuje sa izlaskom iz Egipta i sa primanjem Tore.
Desetak
Tradicionalni jevrejski zakon i praksa ukljuena je u razne oblike desetine od
davnih vremena. Uobiajeno je davati 10% svojih prihoda u dobrotvorne svrhe. U
savremenom Izraelu, Jevreji i dalje nastavljaju slediti zakone poljoprivredne desetine:
"Teruma" je bila pozitivan prinos Gospodu, "teruma maaser rion" je prinos desetka od
prve etve, dok je "maaser eni" odvajan za sirotinju. Iako danas Hram ne postoji, ovaj
nain podele i prinosa se zadrao kao jedan od socijalnih programa u modernom Izraelu.
Desetina (desetak) "maaser rishon" je pozitivna zapovest iz Tore.
U stara vremena postojanja jevrejskog Hrama, desetak je predstavljao davanje
jedne desetine poljoprivrednih proizvoda, odmah posle davanja standarnog desetka, koji
se naziva "teruma" i daje se glavnom sveteniku u Hramu - Koenu. Ovo prinoenje
desetka Hramu je moralo biti bez monetarne ili bilo kakve naknade. Istorijski, tokom
vremena prvoga Hrama, ovaj se desetak davao Levitima, obzirom da su oni bili jedino
pleme koje je bilo bez zemlje i poseda, stoga su i primali ovaj desetak, te od njega davali
desetak Koenima, prvosvetenicima.
U vreme drugoga Hrama, u vreme Ezre i njegovog rabinskog suda, ovo je
izmenjeno, ime se desetak preneo na Koene, koji su posle od desetine koju su dobili,
davali desetak Levitima.
Tora nalae da se desetak treba sastojati od pet itarica, vina, maslinovog ulja,
voa i stoke.
Minjan
Minjan je grupa od deset mukaraca starijih od trinaest godina koja predstavlja
skup potreban za obavljanje odreenih zajednikih molitava i nekih drugih verskih
obreda. Bez minjana se ne moe itati Tora, Kadi i neke molitve koje su sastavni deo
veernje, jutarnje i popodnevne molitve. Minjan je u jevrejskim zajednicama u dijaspori,
odigrao ogromnu ulogu u odravanju jevrejstva.
ema Izrael
U pitanju je naziv za odeljak Tore koje je Jevrejin duan da ita svakog jutra i
veeri su:
- ema Jisrael - uj Izraele, Gospod je Bog na, Gospod je Jedan (Ponovljeni
Zakoni 6-4:9).
- Veaja im amoa timeu Zato ako dobro sasluate zapovedi koje vam danas
zapovedam, (Ponovljeni Zakoni 11:1321).
- Vajomer Adonaj el Moe Lemor i ree Bog Mojsiju govorei, (Brojevi
15:3741).

Po poetnoj rei prvog odeljka, sva tri se nazivaju ema. ema ini osnovicu
jevrejske vere, u Judaizmu, ona predstavlja najviu potvrdu jedinog Boga.
ofar
ofar je instrument napravljen od roga ovna ili neke druge koer ivotinje.
Korien je od strane starih Izraelaca da oznai poetak novog meseca (Ro hode) i da
okupi ljude. Takoe se iz njega duva na Ro haana, oznaavajui poetak nove godine.
Danas se ofar preteno koristi za jutarnju molitvu na Ro aana. Smatra se
zapoveu i micvom (Micva dobro delo, izvravanje zapovesti) da se ofar oglasi.
Njegov zvuk odjekuje u dui Jevrejina. Kada se ofar oglasi, u sinagogi je potpuna tiina.
Niko ne pria, niti se iko pomera. Mi ak zamiljamo kako ovaj snani zvuk dopire do
Boga, u nadi da e nae molitve biti usliene i da e nam godina zaista biti dobra.
Rambam (Moe Majmonides), jedan od najveih sefardaskih rabina srednjeg veka
pie - ofar duhovno budi odgovornost prema Bogu i ljudima. Zove nas da se pokajemo.
ofar takoe povezuje dve prilike: prolu i buduu. ofar se oglasio na planini Sinaj kada
je predata Tora. Tora nam govori, a tradicija podrava da e ofar nagovestiti dolazak
mesijanskog vremena.
Mina
Mina znai, ono to se stalno ponavlja, ili usmeno uenje. Termin se prvenstveno
odnosi na zbirku propisa i uputa sastavljenu krajem drugog veka n. e. od strane Rabi Jude
HaNasija predsedavajueg tadanjeg Sanhedrina (Vea staraca), koja predstavlja prvi
pokuaj kodifikacije uenja Usmene Tore. Terminom Mina oznaava se kako cela
zbirka, tako i svaki pojedinani propis kao najmanja jedinica zbirke. Hebrejski jezik ne
poznaje mala i velika slova, ali se u evropskim jezicima postojanje malih i velikih slova
koristi za dodatno otklanjanje nedoumica pri korienju ovog termina. Kada se re Mina
pie velikim poetnim slovom, tada se odnosi na celu zbirku propisa. Dok, napisan malim
poetnim slovom, oznaava pojedinano pravilo.
Talmud
Talmud doslovno znai "uenje" i predstavlja sveukup sudskih i pojedinanih
rasprava o znaenju propisa Usmene, iskaza Pismene Tore i opsega rabinskih propisa, te
presedana, legendi, i mudrih rasprava koje su se razvile oko Mine. Postoje dva Talmuda.
Jedan, raniji, saetiji i konkretniji, koji se razvio u rabinskim akademijama Izraela,
konano zapisan oko 350. godine i koji se naziva Jerusalimski Talmud, i drugi, znatno
opseniji i skloniji sholastici koji se razvio na rabinskim akademijama Vavilona konano
zapisan sredinom petog veka, koji se naziva Vavilonski Talmud.
Tefila Molitva
Tefila ili molitva je skupno javno bogosluenje ili svakodnevna molitva
pojedinca. Termin se najee odnosi na Amida (stajanje ili ono to se govori stojei,
stojea molitva) koja se esto naziva i mone Esre (Osamnaestica) jer se sastoji od

osamnaest blagoslova (u drugom veku nove ere dodat je i devetnaesti blagoslov) koja
predstavlja okosnicu ukupnog i pojedinanog bogosluenja. Sanhedrin je u vreme
vavilonskog ropstva propisao da se umesto svakodnevnih rtava u Jerusalimskom Hramu
(prinoenje kojih je s ruenjem Hrama postalo nemogue) govori molitva Amida ili
mone Esre. Osim dva puta kratnog recitovanja molitve ema, pojedinac je u vreme
biblijskog Izraela bio duan obratiti se Tvorcu najmanje jedanput dnevno, vlastitim
reima. to se, nacionalnog bogosluenja tie, prinoenje dve svakodnevne rtve
(veernje i popodnevne) u ime celog naroda predstavljalo je njegovu okosnicu. Budui da
Tora zabranjuje prinoenje rtava izvan Hrama, Jevreji su u vavilonskom ropstvu ostali
bez svenarodne rtve.
Aron AKode Koveg Svetinje
Molitveni orman ili Aron AKode u prevodu koveg svetinje, orman ili
udubljenje u zidu u koje se smetaju svici Tore. Aron AKode se uvek nalazi na zidu koji
gleda na Jerusalim ka kome se svi Jevreji sveta okreu u asu molitve.
alo Regalim Tri Puta Peice
Tri hodoasna praznika, Pesah (Pasha), avuot i Sukot, nazivaju se alo regalim,
to se tumai, kao tri puta peice. Na te praznike, Jevreji su ili na hodoae u Hram u
Jerusalim, kako bi tamo proslavili praznike i prineli rtve. Veina hodoasnika je ila
peice, jer po tradiciji bi svako trebao da prevali deo puta peaka, od grada Jerusalima, pa
sve do brda Zion (Cion), i brda na kojem se nalazio Sveti Hram.
Aseret jeme teuva Deset dana pokajanja
Ovo je naziv za prvih deset dana meseca tirija koji poinje Ro aanom (novom
godinom), a zavrava se Jom kipurom. Ovo su dani pokore odreeni za molitvu i kajanje.
Nazivaju se Jamim Noraim Strani dani. Po Talmudu, tri knjige se otvaraju za Ro
aana: Knjiga pravednika, knjiga nepopravljivih grenika i knjiga kolebljivaca, meu koje
spada veina ljudi. Pravednici se odmah upisuju u knjigu ivota, grenici u knjigu smrti,
dok se odluka o kolebljivcima, donosi na Jom kipur. Ukoliko se pokaju, bie uneseni u
knjigu ivota, ako ne, po prii iz Talmuda, bie osueni na smrt. Stoga su tih dana vernici
proeti oseanjima krivice i nade, slino okrivljenima pred suenje.
Isru Hag Povezani Praznik
Dan posle tri hodoasna praznika, Sukota, Pesaha i avuota, naziva se Isru Hag,
to u prevodu znai povezani praznik, pa se tako smatra polupraznikom. U doba
jerusalimskog Hrama, mnogobrojni hodoasnici, nisu postizali da na praznik prinesu
svoje rtve, te su to inili narednog dana, na Isru Hag.

Hazan Kantor
Kantor je obino muziar ili sluhista, esto to bude peva kolovan u vokalnim
umetnostima, koji pomae u voenju molitvene zajednice kroz molitvu. U veini
sluajeva, to je visoko obrazovana osoba, koja je kolovana u jevrejskim teolokim
univerzitetima, koja takoe ita Toru, to jest odeljke iz Biblije, koji se recituju svake
subote na abat.
Korbanot rtve
Prinoenje rtava je od davnina bilo uobiajeno kod Jevreja. rtvovanje je uz
molitvu predstavljalo glavni verski obred kojim su se izraavali zahvalnost i predanost
Bogu, kajanje i samoodricanje zbog greha i krivice.
Osnovni smisao korbana, rtve, jeste sredstvo pribliavanja Bogu. Miris dima
rtve koji se uzdie prema nebu prirodan je simbol molitve koja se uzdie do Godpoda,
kao to je izraeno u psalmu: Neka se moja molitva uzdigne kao miris pred lice tvoje
(141:2)
Hala Praznini Hleb
Naziv Hala ima nekoliko znaenja, meutim, ovaj termin je danas
najrasprostranjeniji naziv za abatni hleb. On se lomi za abat veeru, kojoj se pristupa
posle molitve za abat. Veera za abat treba da bude bogata i raskona, dostojna kraljice
abata. Veeri za a bat se pristupa uz odreeni blagoslov, koji se govori nad dve Hale:
Baruh ata Adonaj, eloenu meleh aolam, hamoci lehem min haarec Blagosloven da si ti,
Gospode Boe na, Kralju vaseljene, koji si nam dao ovaj hleb iz zemlje.
Mezuza
Mezuza je svitak od pergamenta na kojem su rukom ispisana dva odlomka iz pete
knjige Mojsijeve: ema Jisrael i Veaja im amoa Timeu. Na pozadini stoji re adaj,
to znai Svemogui.
Mezuza se (u drvenoj, metalnoj, plastinoj kasetici, cevkastog oblika) privruje
u kosom poloaju za gornji deo desnog dovratka i time se vidno oznaava jevrejska kua.
Upotreba Mezuze je veoma stara i zasniva se na biblijskoj odredbi. Ona ima za cilj da
neprekidno upozorava vernike na njihovu privrenost Bogu i na moralne obaveze Jevreja.
Obiaj je da se prilikom izlaska iz kue i ulaska u kuu, mezuza dotakne prstima i prsti
poljube.
emita
Ovo je naziv za svaku sedmu godinu u ciklusu od pedeset godina jevrejskog
kalendara, koja je po propisima Tore, godina odmora za zemlju, poput abata, dana
odmora za oveka. est godina zasejavaj zemlju svoju i sabiraj rod njen; A sedme
godine ostavi je neka poine, da jedu siromasi naroda tvog, a ta iza njih ostane neka jedu
zveri poljske; tako radi i s vinogradom svojim i s maslinikom svojim. (Izlazak 23:10

11). Plodovi sa polja se ne smeju prodavati, a nije dozvoljeno ni praviti zalihe. Sve dok se
plodovi nalaze na polju, oni su dostupni svakome, ali svako moe uzimati samo onoliko
koliko mu je potrebno za prehranu u tom trenutku.
U godini emite, Tora zabranjuje etiri osnovne vrste poljoprivrednih poslova:
sejanje, koenje, obrezivanje drvea i vinograda, i berbu groa. Tora takoe nalae
otpisivanje svih dugova, svake sedme godine.
Tefilin Molitveno Remenje
Ovo su dve male kone kutije, koje u sebi sadre svitke od pergamenta, na kojima
su upisani stihovi iz Tore, koje religiozni Jevreji stavljaju tokom jutarnje dnevne molitve.
Runi Tefilin ili el Jad, stavlja se na nadlakticu, a traka se obmotava oko ruke,
ake i prstiju, dok se Tefilin za Glavu, ili el Ro stavlja malo iznad ela. Tefilin se ne
stavlja za abat i praznike.
Svrha tefilina je najvea mogua ljubav koja postoji izmeu Boga i oveka. Bog
nam je rekao, preko Svog proroka (Jeremija 31:3): Ljubim te ljubavlju venom.
Istinsko verovanje u Boga je deliti ovu ljubav. Tefilin je znak ove ljubavi. On nam slui
da pamtimo i da se podsetimo. U tefilinu stoje etiri pergamenta. Na jednom je ispisana
molitva ema Jisrael. Ona sadri zapovest o ljubavi prema Bogu. Ova zapovest govori o
tri vida ljubavi, koje su svrha Tefilina.
- Svim srcem svojim Tefilin za ruku se stavlja na levu miicu naspram srca.
Time posveujemo nae srce, stanite ivota, ljubavi prema Bogu.
- Svom duom svojom Tefilin za glavu se postavlja u blizinu mozga koji je
sedite ovekove due i razuma. Tako posveujemo na um ljubavi prema Bogu.
- Svom snagom svojom Tefilin se vezuje na ruku jer je ruka simbol ovekove
snage. Time posveujemo sve nae moi, ljubavi prema Bogu.
Druga vana tema Tefilina je izlazak iz Egipta. Pergament u tefilinu, takoe
govori o izlasku iz Misira, i takoe slui da nas vee za prolost i podseti na taj posebno
jedinstveni dogaaj.
Iz same Tore proizilazi da Tefilin mora da sadri sledea etiri odeljka ili Paraot.
- Kade (Izlazak 13:1-10), koji sadri nau obavezu da pamtimo Izlazak.
- VeAja Ki Jeviaha (Isto, 13:11-16), u kojem se govori o naoj obavezi da
prenosimo naslee naoj deci.
- Shema Israel (Ponovljeni Zakoni, 6:4-9), gde se govori o Boijem jedinstvu i o
naoj uzajamnoj ljubavi.
- VeAja Im Shamoa (Isto, 11:13-21), u kojem se obznanjuje ovekova
odgovornost prema Bogu.
Pergamenti u tefilinu trebaju da budu napravljeni od najbolje koe klaf, obredno
iste kosher ivotinje.
Trebaju da budu ispisani trajnim crnim mastilom.
Pergamenti treba da budu vrsto zavezani dlakom koer ivotinje.
Trebaju da budu stavljeni u savrene etvrtaste kone kutije.
Na kutiji tefilina za glavu, treba napisati hebrejsko slovo in (). Sa desne strane
kutije, uobiajeno in s tri vrha, dok s leve strane in treba da ima etiri vrha.
Kutije treba zaiti koncem, napravljenim od vena ili tetiva, koer ivotinje.

Tefilin, treba da bude povezan konim trakama obojenim u crno sa spoljanje

strane.
Traka na tefilinu za glavu, treba da se vee vorom u obliku hebrejskog slova
Dalet (), Tefilin za ruku treba da se privrsti vorom u obliku slova Jud (). Kada
vezujemo Tefilin, izgovaramo sledei blagoslov: Blagosloven da si ti Gospode Boe na
Kralju vaseljene, Koji si nas posvetio zapovestima Svojim i obavezao nas da vezujemo
Tefilin Baruh ata Adonaj, Eloenu meleh aolam, aer kideanu bemicvotav vecivanu
leaniah tefilin.
Talit Molitveni al
Ovo je molitveni al, koji se nosi za vreme Jutarnje molitve, Shaharit. Napravljen
je od tkanina vune ili lana, na sebi sadri u najveem broju sluajeva, niti plave boje
(mogu biti, crne, crvene...) koje se proteu od vrha nadole, i na okovima sadri resice,
koje se nazivaju cicit. One vise sa sva etiri kraja Talita. Ove rese (cicit) su napravljene
od osam vlakana, to jest od etiri dvostruke niti koje sainjavaju osam niti. One su
provuene kroz mali otvor na samom uglu i imaju pet voria i etiri grupe navoja
izmeu vorova. Pojedinane rese su sastavljene od dve niti koje su vrsto isprepletene.
Cicit je vie od obinih resa. Zapovest o cicitu zadire u neke od najdubljih
pojmova judaizma. Postoji dve vrste talita: Talit Gadol, veliki talit, koji se nosi u
Sinagogi na slubama i molitvama, i Talit Katan, koji se nosi svakodnevno, kao deo
odee.
Talit treba da bude dovoljno dugaak da moe da se obmota oko ramena, sa dva
ugla ispred i druga dva otpozadi. Dobar Talit ima dimenzije od najmanje etiri sa est
stopa (120-180 cm) i dovoljno je velik, da pokrije osobu do njenog struka. Najmanji
dozvoljeni ne sme da bude krai od jednog lakta (oko 60 cm). Pre nego se stavi talit,
treba rei: Spremam se da ispunim Boiju zapovest noenja cicita na mojoj odei, da bih
pamtio i ispunjavao sve Njegove zapovesti. U mnogim molitvenicima ima i dua verzija
ovih rei i spremnosti za ispunjavanje zapovesti.
Talit se stavlja u stojeem stavu. Potrebno je da se Talit zadri nad glavom i
izgovori blagoslov: Blagosoloven da si ti, Gospode Boe na, Kralju vaseljene, Koji nas
je posvetio zapovestima Svojim i obavezao nas da se zaogrnemo cicitom (resama). Baruh
ata Adonaj Eloenu meleh aolam, aer kideanu bemicvotav vecivanu leitatef bacicit.
Zatim se on ogrne na sebe i prednji i zadnji levi uglovi, nameste ispred sebe. Tako da su
sva etiri niza resa na levoj strani tela. Dva pozadi, i dva ispred. Talit neki nazivaju i
Boiji ogrta, obzirom da ispunjavajui zapovesti o cicitu, izvravamo Boiju volju,
potujui Njegove zakone, a takoe izvravajui zapovesti iz Tore.
Koer
Ovo je naziv za hranu koju moemo i ne moemo jesti. Koer je naziv za jevrejski
zakon o ishrani - sve ono to moemo ili ne moemo jesti i kako se ta hrana mora
pripremati. "Jevrejska pravila ishrane" ili naziv Koer, dolazi od hebrejskog korena koji
ine tri slova: Kaf-in-Re, to znai valjano, tano, precizno. Re "koer" se takoe

moe koristiti i za opisivanje obrednih predmeta koji su izraeni u skladu s jevrejskim

zakonom i koji imaju udela u ritualnim obredima.
Iako su detaljna jevrejska pravila ishrane opsena, svi zakoni proizilaze iz
nekoliko prilino jednostavnih i neposrednih pravila:
Odreene ivotinje se ne mogu jesti uopte. Ovo ogranienje obuhvata meso,
organe, jaja i mleko od zabranjenih ivotinja.
ivotinje koje se mogu jesti, ptice i sisari moraju biti ubijeni u skladu s jevrejskim
zakonom. Sva krv mora biti ispranjena od mesa i peradi. Meso mora biti peeno ili
kuvano i to pre nego to se krene jesti. Pojedini delovi dozvoljenih ivotinja ne smeju se
jesti.
Voe i povre su doputeni, ali moraju se pregledati zbog insekata ili crva (koji se
ne mogu jesti).
Mesa (meso ptica i sisara) ne moe se jesti s mlenim proizvodima. Riba, jaja,
voe, povre i itarice mogu se jesti i s mesom i s mlenim proizvodima. (Prema nekim
pogledima, riba se ne moe jesti s mesom).
Pribor (ukljuujui, lonce, tiganje za kuvanje i sve druge povrine koje se koriste
za pripreme hrane, tanjiri, escajg) koji su doli u dodir s mesom ne mogu se koristiti s
mlenim proizvodima, i obrnuto. Pribor koji je doao u dodir s ne-koer hranom, ne moe
se koristiti s koer hranom.
To vai samo ako se kontakt dogodio dok je hrana bila vrua. Proizvodi od
groa, najee vino, ne mogu se jesti, ako su proizvedeni od strane ne-Jevreja. Postoji
jo nekoliko pravila, koja nisu univerzalna.
ehita Ritualno Klanje
Klanje i priprema mesa, sisara i ptica koji se mogu jesti moraju biti usmrene u
skladu s jevrejskim zakonom. (Ponovljeni zakon 12,21). Ne mogu se jesti ivotinje koje
su umrle prirodnom smru (Ponovljeni zakon 14:21), ili da su ubijene od strane drugih
ivotinja. Osim toga, ivotinja ne sme imati bolesti ili nedostatke u organima u trenutku
klanja.
Ova ogranienja ne odnose se na ribe; samo na ovce i goveda (Brojevi 11:22).
Ritualno klanje je poznato kao ehita, a osoba koja obavlja klanje se zove ohet. Metoda
klanja je brza, dubok hod preko grla sa savreno otrim noem, bez ogrebotine ili
neravnomernosti. Ovaj metod je bezbolan, uzrokuje nesvesticu u roku od dve sekunde,
tako da je prepoznat u svetu kao najhumaniji metod klanja stoke.
Jo jedna prednost ehita je da osigurava brzo, potpuno oticanje krvi, to je
takoe potrebno kada se meso koeruje, prprema za upotrebu i dalju obradu. ohet nije
samo mesar, on mora biti poboan ovek, dobro obuen u jevrejskim zakonima, posebno
zbog toga to se odnosi na jevrejska pravila ishrane. U manjim zajednicama, rabin i ohet
su esto ista osoba, to je sluaj i kod nas u naoj zajednici.
Koer ivotinje
Kopnena ivotinja je koer ako ima razdvojene papke i ako je preivar. Ona mora
imati oba ova znaka, da bi zadovoljila jevrejski zakon o koer mesu. Na primer: krave,

10

ovce, koze i jeleni su koer ivotinje, dok: svinje, zeevi, veverice, medvedi, psi, make,
kamile i konji nisu.
Ptice: Tora navodi 24 ne-koer vrsta ptica. U osnovi sve te ptice su predatori i
sakupljai. Koer ptice su sve vrste domaih ptica: kokoka, patka, guska, urka i golub.
Ribe i plodovi mora: Koer bie je samo ono koje ima peraje i krljut. Primeri
koer ribe: losos, tuna, tuka, iverak, aran i haringa su koer ribe, dok: som, jesetra,
sabljarke, jastog, koljke, rakovi i svi vodeni sisari nisu.
Svi gmizavci, vodozemci, crvi i insekti, s izuzetkom etiri vrste skakavaca, nisu
koer ivotinje.
BLAGOSLOVI
U judaizmu, blagoslovi zauzimaju izuzetno bitno mesto. Blagoslov ili Beraha, se
izgovaraju (ili recituju) u odreenom trenutku tokom molitve, nagrada ili drugih
aktivnosti, a osobito pre i posle uzimanja hrane. Funkcija tih blagoslova je priznati Boga
kao izvor svih blagoslova. Svaki blagoslov, obino poinje reima: Blagosloven da si ti,
Gospode, Boe na, Kralju vaseljene... (Baruh ata Adonaj Eloenu meleh aolam).
Judaizam ui da je hrana dar od Gospoda, te da se uzimanjem hrane legitimno mora
izraziti zahvalnost Bogu kroz izricanje odgovarajueg blagoslova.
Postoje tri glavne kategorije blagoslova:
1. Blagoslovi koji se recituju zarad zadovoljstva, ukljuujui u ovu grupu i
blagoslove nad hranom i prijatnim mirisima.
2. Blagoslovi koji se govore kada se izvrava neka zapovest.
3. Blagoslovi koji se izgovaraju zarad pohvala i zahvalnosti.
Postoji est tipova blagoslova, koji se izgovaraju pre jela (razliite vrste) hrane:
1. HaMoci 2. Mezonot 3. HaGefen 4. Ha Ec 5. Ha Adama 6. eakol.
Dodatno, postoji pet blagoslova koji se govore posle jela (razliitih obroka) hrane:
1. Birkat amazon, 2. Al Hamia, 3. Al Hagefen, 4. Al Haec 5. Borei Nefaot. Ovi
blagoslovi se izgovaraju ako je unapred definisan odreeni unos hrane koji se konzumira
u odrenom vremenskom periodu, takoe se razlikuju i po vrsti hrane koju uzimamo:
Kezajit za vrstu hranu i Revi za tenu hranu.
U nekim sluajevima se sumnja da li uopte treba rei blagoslov. To se deava,
kada se neko ne sea da li je ve izgovorio odgovarajui blagoslov ili ne. Ovo je veoma
bitno, jer ako se u tom sluaju kae Beraha Levala (Nepotrebni blagoslov), a da nismo
sigurni, onda krimo zabranu izgovaranja Boijeg imena uzalud. Stoga je izgovaranje
blagoslova veoma vaan deo judaizma. Spomenuemo neke od blagoslova.
1. Netilat Jadajim Ovaj blagoslov se izgovara usled obrednog pranja ruku i on
uvek sledi pre jela, obino pre lomljenja obrednog hleba, zvanog Hala, a glasi ovako:
Baruh ata Adonaj Eloenu meleh aolam, aer kideanu bemicvotav vecivanu al netilat
jadajim.
2. Haarec Ovaj blagoslov se izgovara nad hlebom, to je hleb koji je napravljen
od penice, jema, raa, zoba i krupnika: Baruh ata Adonaj Eloenu meleh aolam, hamoci
lehem min haarec.

11

3. Mezonot Pre jela kolaa, keksa, rezanaca, raznih vrsta paste, makarona:
Baruh ata Adonaj Eloenu meleh aolam, bore mine mezonot.
4. HaGefen Ovaj blagoslov se govori pre ispijanja vina, i to samo vina koje je
napravljeno samo od groa. Vino koje je napravljeno od drugog voa, zahteva drugu
vrstu blagoslova. Za vino izgovaramo: Baruh ata Adonaj Eloenu meleh aolam, bore peri
agefen.
5. eAkol Pre ispijanja vode, ili bilo koje tenosti, vina (koje nije od groa),
sokova, raznih gaziranih napitaka: Baruh ata Adonaj Eloenu meleh aolam, eakol nija
bidvaro.
6. HaEc Ovaj blagolsov se izgovara za voe koje raste na drvetu: Baruh ata
Adonaj Eloenu meleh aolam, bore peri aec.
7. HaAdama Ovaj blagolsov se izgovara za svo voe i povre, koje raste na
zemlji i u zemlji: Baruh ata Adonaj Eloenu meleh aolam, bore peri adama.
SVAKODNEVNE MOLITVE
aharit Jutarnja Molitva
Svakodnevna jutarnja molitva. Vreme za jutarnju molitvu je od svanua do treine
dana. Uvedena je umesto rtve koja se u zoru svakoga dana prinosila u jerusalimskom
Hramu. Ima pet delova: 1. Birkot Aahar (jutarnje blagoslove) 2. Pesuke Dezimra
(psalmi) 3. Keriat ema (itanje ema Israel uj Izraele) 4. emone esre Amida (18
blagoslova koji se itaju stojei) 5. Tahanun (molba, zaklinjanje).
Najbitniji delovi ove molitve su ema Israel sa blagoslovima i Amida, koja se
sastoji od 18 blagoslova obinim danima, a od sedam subotom i praznicima. Vernik ih
ita veoma tiho ili u sebi, a posle ih Hazan ponavlja glasno dodajui Kedua (trei od 18
blagoslova). Tahanun se izostavlja subotom, praznicima i drugim sveanim prilikama.
Svake subote ujutru ita se i odeljak iz Tore, koji se naziva Paraa. itanje je uvela Velika
skuptina za vreme prosvetitelja Ezre polovinom 5. veka pre nove ere. Prema legendi,
svakom od tri naa praoca pripisuje se jedna molitva. aharit po predanju pripada
Avramu.
Minha Popodnevna Molitva
Minha je popodnevna molitva jedna od tri koje Jevreji obavljaju svakoga dana.
Ustanovljena je umesto rtve koja se svakog dana posle podne, prinosila u Jevrejskom
Hramu. Zato je vreme za ovu molitvu odreeno od 12:30 do zalaska sunca. "Minha
gdola" je naziv za popodnevnu molitvu, koja se obavlja u prvim satima polovine dana,
"Minha ktana" je molitva koja se obavlja pred zalazak sunca. Ova cela molitva je u 19.
veku pomerena iz praktinih razloga veoma blizu zalaska sunca, kako bi se posle kratkog
odmora moglo odmah prei na tefilat Arvit veernju molitvu, ime bi se otklonila
mogunost da se molitvena zajednica od deset Jevreja koji su prisutni na molitvi ne
razie. Ova se molitva i dalje moe moliti u ranim poslepodnevnim asovima.

12

Subotom se po odreenom redosledu dodaje molitvi i itanje Tore. ita se prvi

odlomak iz Sidre, koja je na redu idue Subote ujutru, na ovo itanje se pozivaju samo
trojica mukaraca, Koen, Levi i Israel. Praznicima posle podne na Minha, nema itanja
Tore. Ova molitva se po legendi pripisuje praocu Isaku.
qq
Arvit Maariv Veernja Molitva
Ovo je poslednja molitva, koju Jevreji obavljaju svakoga dana. Vreme poinje od
momenta kada su tri zvezde vidljive na nebu i traje do ponoi. Posle razorenja hrama,
umesto rtvi, uveden su molitve: ahrit ujutru i Minha poslepodne, meutim, Arvit ne
odgovara ni jednoj rtvi koja se prinosila u Hramu. Ona je uvedena umesto komada od
rtava koji su ponekad preostajali na rtveniku i bili paljeni u toku noi. Zbog toga u
samom poetku, ta molitva nije bila obavezna, ali je vremenom ona prihvaena kao
vana.
Arvit u sinagogama, obino sledi posle Minha, kako bi se izbeglo ponovno
sakupljanje minjana. Petkom uvee, Arvitu prethodi Kabalat abat (doek Subote), koji
se sastoji od est psalama, kao simbol est radnih dana. Arvitu prethode psalmi 144 i 68.
Tefilat Arvit se pripisuje praocu Jakovu
Amida
Koja se jo naziva i emone Esre u prevodu "Osamnaest", broj koji se odnosi na
originalni broj konstitutivnih blagoslova, (sada ih ima devetnaest), sredinja je molitva
jevrejske liturgije. Ova molitva, meu ostalima, nalazi se u Siduru, jevrejskom
molitveniku. Obino se ova molitva u rabinskoj literaturi, kratko samo zove tefila, to u
prevodu i znai molitva. Ova se molitva recituje tri puta dnevno na svakoj od tri
svakodnevne molitvene slube: ujutro, poslepodne i uvee. Posebna molitva je Musaf u
prevodu dodatna koja se moli na abat ujutru, posle itanja Tore, i na Ro Hode,
polupraznik novog meseca.
Amida se zapravo sastoji od devetnaest blagoslova, iako je izvorno imala
osamnaest, Amidah je danas modifikovana za posebne prigode i molitve. Prva tri i
posljednja tri blagoslova se nikada ne menjaju, a srednjih trinaest blagoslova zamjenjuju
se blagoslovima koji odgovaraju posebnom prazniku ili proslavi.
Kadi Svet
Kadi je prastara molitva, nastala u Palestini, odakle je preneta u sve zemlje
galuta to jest dijaspore. Izuzev poslednje strofe, koja je na hebrejskom, izvorni jezik
Kadia je aramejski, da bi bio razumljiv ljudima, koji nisu znali hebrejski.
Prvobitno je Kadi sluio kao kratka molitva na zavretku propovedi, koja se
drala na aramejskom.. Kasnije je uveden kao zavretak pojedinih delova bogosluenja i
na kraju javnog itanja Biblije.
Pretpostavlja se da se Kadi recitovao posle propovedi jo pre dve hiljade godina,
nepominjanje Jerusalima kao i razorenog Hrama sa tim i jednostavan jezik, bez mistinih
primesa, pokazuje da je Kadi veoma star.

13

Postoji pet vrsta Kadia: 1. Kadi de Rabanan (Kadi uenjaka), koji se recituje
posle itanja Talmuda ili Midraa. 2. Kadi Titkabal (puni Kadi), koji recituje
predmolitelj na kraju veeg dela bogosluenja. 3. Haci Kadi (Pola Kadia), koji recituje
predmolitelj, izmeu dva dela bogosluenja. 4. Kadi jatom (Kadi oaloenog), koji
recituje oaloeni posle nekih psalama i na kraju bogosluenja. 5. Kadi koji se ita na
groblju posle sahrane (Kadi lehadta).
Sutina Kadia je izjava vernosti Bogu i prihvatanje njegovog suda, u skladu sa
naelom da je ovek duan da oda hvalu i za nesreu koja ga zadesi, kao to odaje
zahvalnost i za dobro. Kadi ima mistinu snagu. On predstavlja kariku izmeu ivota i
smrti jer povezuje generacije koje odlaze, sa generacijama koje ostaju. Kadi je duboko
ukorenjen u svesti Jevreja i ini sastavni deo njihovog ivota.
DODATNE I POSEBNE MOLITVE
Musaf Dodatna Molitva
Ovo je naziv dodatne molitve koju su uveli rabini posle razorenja Hrama u znak
seanja na rtve koje su se prinosile u Hramu, na abat, praznikom i na Ro Hode. Pored
propisanih poslepodnevnih i jutarnjih rtava, koje su se u jerusalimskom Hramu prinosile
svakoga dana, Tora je predvidela i prinoenje dodatnih rtava musafim na praznike,
ukljuujui Ro Aana i Jom kipur.
Musaf je sastavni deo jutarnjeg bogosluenja ahrita na praznike i u subotu, a
moli se odmah posle itanja Tore. Sastoji se od tri zakljuna blagoslova iz Amida. U
sredini je molitva kojom se opisuje odgovarajua praznina rtva u jerusalimskom
Hramu. Na zavretku Musafa se obavlja blagoslov svetenika Birkat HaKoanim.
Avdala Razdvajanje
Avdala je jedan od najstarijih obreda, koji su prema Talmudu ustanovili lanovi
Velike skuptine (Ane Kneset agedola) poetkom Drugog hrama u 4. veku p.n.e. Ovaj
obred se obavlja po isteku abata ili praznika u Hramu i u kui. Sastoji se od nekoliko
molitava u kojima se po utvrenome redu blagoslovi vino, svetlo i miomirisi. Ovim
obredom se oznaava kraj abata, odnosno praznika i poetak radnog dana i istie se
razlika u shvatanjima abata izmeu svetog i profanog, izmeu svetla i tame, sedmog
dana kao odmora i est radnih dana. Avdala ima mngoo obiaja, naveemo one osnovne,
koji se danas praktikuju u svim Sinagogama irom sveta. aa vina za Kidu se puni do
vrha, jer je puna aa, znak blagostanja. Za blagoslov svetlu, obino se priprema lepa
pletena svea, a za miomirise besamim lepa posuda.
aa se nekada prepuni i nekoliko kapi vina prospe zbog praznoverice da to titi
od zlih duhova, koji se navodno podmiuju sa malo vina. Ogledanje sopstvenih noktiju
na rukama u svetlu svea za vreme Avdala potie iz verovanja da to predstavlja zatitu od
zla tokom cele nedelje.
Selihot Pratanje

14

Selihot su posebna vrsta pokajnikih molitava. Pisane u obliku pesme, one se

kazuju i pevaju u dane posta, bolesti i nevolje. Njihova tema je opisivanje patnji Jevreja u
raznim zemljama dijaspore. Izloeni nemilosrdnim progonima, autori ovih molitvenih
pesama opisivali su bedu i patnju svog naroda. Stoga su mnoge od ovih pesama ule u
molitve za TiaBeAv i molitve u dane pred praznik Ro Aana.
Viduj Ispovest
Viduj je ispovest i priznanje krivice zbog poinjenih grehova, kao i molitva za
oprotaj. Zasniva se na propisu u Tori: ovek ili ena kad uini kakav greh ljudski, te
zgrei Gospodu, i bude ona dua kriva, Tada neka priznadu greh koji su uinili. (Brojevi
5:6-7).
Jevreji se ispovedaju u svakodnevnim molitvama, izuzev praznika, zatim kad su
teko bolesni i u mnogim drugim prilikama. Na Jom Kipur, Viduj je glavni deo
bogosluenja. Tekst ove molitve se menjao tokom vremena. Najvaniji delovi koji se
nalaze u molitvama jesu: Aamnu greili smo, i Al het ehatanu lefaneha Zbog greha
koji smo pred Tobom poinili. Oba su navedena po azbunom redu u molitveniku za Jom
Kipur, a sadre iscrpan spisak raznih prestupa i moguih ljudskih nedostataka, kao to su
prevara, la, podmiivanje, kleveta, zle misli, uvredljiv razgovor, neiskrena ispovest,
nepotovanje roditelja i uitelja i slino.
Po verovanju Jevreja, ispovest pomae samo u sluaju iskrenog kajanja. Ne
oprata se osobi koja kae: Greiu, a na Kipur e mi biti oproteno.
Kidu Posveenje
Kidu je naziv za molitvu, kojom se posveuje subota i praznik, a zasniva se na
biblijskoj zapovesti: Seaj se dana od odmora da ga svetkuje. (Izlazak 20:8). Moli se
nad aom vina, jer se vino u Bibliji pominje kao sinonim za radost.
Kidu se sastoji iz tri stava: Prvog, uvodnog dela koji govori o zavretku
stvaranja sveta i o sedmom danu, kao danu odmora. Drugog blagoslova vinu i treeg
blagoslovu posveenja subote. Pored glavnog veernjeg Kidua, rabini su uveli kratki
Kidu, koji se moli subotom i praznikom ujutro pre prvog jela.
ABAT SUBOTA
abat je dan odmora i duhovnog obogaivanja. Re abat dolazi od korena slova
in, Bet i Tav, to bi u prevodu znailo stati, do kraja ili odmoriti se. Ovo je najpoznatiji i
najmanje shvaen praznik u celom judaizmu. Ljudi koji ne potuju abat, gledaju na
njega kao na dan pun dosadnih ogranienja i molitava. Meutim, ljudi koji potuju ovaj
praznik, gledaju na njega kao dragocen dar od Gospoda, dan velike radosti, koji su
nestrpljivo ekali tokom cele nedelje.
Kao najbitniji praznik, on je i jedini koji je ukljuen u deset svedoanstava
(zapovesti) koje su Jevreji primili na Sinaju.

15

abat nije izriito dan molitve, iako emo moliti i potroiti znatnu koliinu
vremena u Sinagogi na molitvu, ona nije ono to razlikuje abat od ostatka sedmice.
Ortodoksni jevreji mole svaki dan tri puta dnevno. Rei da je abat dan molitve slino je
to i rei da je abat dan gozbe. Jedemo svakoga dana, ali na abat jedemo vie, ee,
bogatije i na leerniji nain. Isto ovo se moe odnositi na molitvu, kojoj pristupamo
smirenije i oputenije.
abat je dan odmora, kada prestaje fiziki rad i svaka poslovna aktivnost. On je
vezan za dva Biblijska dogaaja, stvaranje Sveta i robovanje Jevreja u Egiptu. Biblija
kae da je Gospod, stvarao svet est dana a u sedmi odmorio: Ne zaboravi da praznuje
dan subotnji. est dana radi i povravaj poslove svoje, a u sedmi dan je abat, odmor
Gospodu Bogu tvojemu; tada nemoj raditi nikakav posao, ni ti, ni tvoj sin, ni tvoja ki, ni
sluga tvoj, ni slukinja tvoja, ni ivotinje tvoje, niti stranac koji se nae unutar kapija
tvojih (Izlazak 20:8). Povezan sa stvaranjem sveta, abat se smatra simbolom venoga
sporazuma izmeu Tvorca i Jevrejskog naroda.
Avot Melahot
Ovo je naziv za vee poslove koji se zabranjuju na abat. Ima trideset i devet
kategorija posla ije je obavljanje na abat zabranjeno samom Usmenom Torom. Tora
zabranjuje rad, ali ne navodi koji je rad zabranjen na abat. Zato su Uitelji Tanaiti
odredili nekoliko kategorija glavnih poslova, meu koje spadaju i poljoprivredni radovi.
Ovde emo navesti svih 39 zabrana: 1. oranje, 2. sejanje, 3. etva, 4. vezivanje
snoplja, 5. vridba ili mlaenje ita, 6. vrenje ili reetanje, 7. selekcija, 8. drobljenje, 9.
prosejavanje, 10. meenje, 11. peenje, 12. struganje, 13. beljenje ili izbeljivanje, 14.
mlaenje (vune), 15. bojenje, 16. predenje, 17. pravljenje niti (na razboju), 18.
uokviravanje osnove (na razboju), 19. tkanje, 20. raspredanje, 21. vezivanje, 22.
odvezivanje, 23. ivenje, 24. paranje, 25. graenje, 26. ruenje, 27. dovrenje posla
udarcem ekia, 28. hvatanje (lov) sa ili bez zamke, 29. klanje, 30. dranje koe, 31.
tavljenje, 32. uklanjanje dlaka s koe, 33. seenje (koe), 34. pisanje, 35. brisanje
napisanog, 36. vuenje linija na koi ili pergamentu, 37. paljenje vatre, 38. gaenje vatre,
39. prenoenje iz jednog domena u drugi.
Avot Toladot
Ovo su manji poslovi, koje su vezani za glavne koji je takoe zabranjeno obavljati
na abat. Dok oranje spada u melaha, ubrenje, drljanje, koje je vezano za oranje je
toladot.
Kasnije su uvedene i dopunske zabrane obavljanja mnogih sitnijih poslova, koji se
jo nazivaju Gederot, to bi u prevodu znailo ograde. Stoga su na neke praznike, ako oni
padaju na abat, zabranjene odreene radnje, koje inae na te praznike inimo, npr,
Duvanje u ofar na Ro Aana, Novu godinu, netilat lulav (upotreba lulava) na praznik
koliba Sukot, megilat Ester (itanje Megile o Jestiri) za praznik Purim, kadgod ti isti
praznici padnu u vreme abata.
Razlog ovim dodatnim zabranama je taj da se sprei krenje abata prenoenjem
lulava, ofara ili megile iz jednog mesta u drugo.

16

Ovim zabranama rada i obavljanja bilo kakvog posla, karakterie se abat kao dan
odmora.
Arvit el abat ili Kabalat abat Veernja molitva za abat
Subota poinje sa zalaskom sunca u petak. Nekoliko minuta pre zalaska sunca
domaica pali subotnju sveu uz blagoslov:
Baruh Ata Adonaj Elohenu Meleh haolam aer kideanu bemicvotav vecivanu
lehadlik ner el abat.
Blagosloven si ti Gospode Boe na Kralju vaseljene, koji si nas posvetio zapovestima
Svojim i obavezao nas da palimo sveu za abat. U mnogim zajednicama, blagougodna
pesma pijut zvana Yedid Nefesh, uvodi Kabalat abat molitve. Posle toga se mole psalmi
95 do 99 i psalam 29. U nekim zajednicama, kao i naoj sefardskoj, odmah posle
blagougodne pesme, prelazi se na psalam 29 koji nas uvodi u sam doek abata.
Posle toga Hazan peva Ana Behoah nakon ega se peva Leha Dodi, to znai,
Hajde dragi, pijut kojim se prisutni pozivaju da izau u susret nevesti kraljici Suboti.
Posle toga se pevaju psalmi 92 i 93, nakon ega se recituje Kadi, ako postoji Minjan, to
jest deset mukih jevreja prisutnih na molitvi.
Posle toga ide itanje ema Israel i blagoslovi koji se kazuju uz ema. Postoje
dva blagoslova, pre itanja ema Israel to su: Maariv i Aava, a posle izgovorene ema
Israel, recituju se odlomci iz Biblije (Ponovljeni Zakoni 6:4-9 i 11:13-21, Brojevi, 15:2741) i tek nakon toga se recituju dva Blagoslova posle ema Jisrael: Geula i Akivenu.
Nakon toga ide skraena Amidah, posle toga Vajhulu, dovrena behu nebesa,
Magen Avot, Eloheinu i psalam 23. nakon ega zavravamo molitvu sa Alenu Leabeah.
Svake subote je dobro, ili barem jednom u mesecu moliti Jigdal Elohim haj, to
je ustvari molitva Trinaest osnova vere, koju je sabrao i napravio Moe ben Majmon, u
nekim zajednicama, ova se molitva recituje svakoga abata, pre Kidua.
Izjutra se slui jutarnja molitva, tada izlazi Tora i ita se iz nje odreeni odeljak
koji odgovara toj suboti (Paraa). Popodne se slui Minha el abat popodnevna sluba
za abat, a uvee se izgovara Avdala i molitve o izlasku subote.
RO AANA JEVREJSKA NOVA GODINA
Ro Haana, u prevodu "glava godine" je jevrejski praznik koji oznaava poetak
"nove jevrejske godine" Slavi se prvog i drugog dana sedmog meseca Tirija, Ro aana
predstavlja poetak zvanine nove godine u jevrejskom kalendaru. Po jevrejskoj tradiciji
Ro Haana simbolino predstavlja dan nastanka sveta, odnosno univerzuma.
Nova godina ima jo etiri naziva. Jom terua i Zihron terua koji se odnose na
ofar i Jom adin i Jom azikaron (Dan suda i Dan seanja). U Tori se ne pominje Ro
Aana kao naziv za Novu godinu, u njoj pie: Prvi dan sedmoga meseca neka vam bude
dan odmora, uspomena na trubljenje, sabor sveti (Levitski Zakoni 23:24).
Ro aana i Jom kipur se razlikuju od svih ostalih jevrejskih praznika po svojoj
specifinoj atmosferi. Ostali praznici su puni r adosti i veselja, dok je Nova godina i Dan
pokajanja vreme izraavanja oseaja duboke ozbiljnosti i moralne odgovornosti. Stoga se

17

ovi praznici povezuju sa Jamim Noraim (Stranim danima), na koje po verovanju, ljudska
zajednica izlazi pred Nebeski sud. Ovi praznici su od davnina vezani za ivot pojedinca
i njegova verska oseanja, za njegova najdublja unutranja ispitivanja i ponaanja, prema
Bogu, ljudima i svetu oko njega.
Veera ili seder za Ro aana je takoe specifian obred kojim se obeleava ovaj
praznik i poetak nove godine. Tada se jedu raznovrsne vrste hrane, koje simbolizuju ovaj
praznik. Jabuke se umau u med, da simbolizuju slatku novu godinu, jede se i Nar, kako
bi oznaio da godina bude to plodnija, obzirom da Nar ima najvie semena od svog
slatkog voa, takoe se jedu urme, crni pasulj, praziluk, spana i argarepa. Svo ovo
povre predstavlja dobre elje i blagoslove u narednoj godini. Jedenje sedam razliitih
vrsta povra, simbolizuje brojku sedam, koja predstavlja dobro u prirodnom poretku. Broj
sedam je zasluio ovo pravo, jer je Bog stvorio svet za sedam dana.
Med pored svoje slatke i miomirisne forme, simbolizuje pele. Pele donose,
slatkou meda, blagodeti opraivanja i bol kada ubodu. Ljudi, takoe mogu doneti radost,
mogu biti produktivni u porodici, takoe mogu naneti i bol. Na nama je da odluimo
kako emo se ophoditi u naim ivotima u predstojeoj godini.
Ribe, one se mnoe u velikom broju. One nikada ne spavaju. Plivaju u vodi.
Verovali ili ne, to su razlozi zbog kojih neki Jevreji jedu ribu na Ro aana. Nadamo se da
e ta godina biti jedna od mnogih, ba kao to su ribe, iznimno plodna. Ba kao to riba
nikada ne spava, nadamo se da emo odravati konstantnu svest o naoj misiji u ivotu i
ostati svesni Bojeg oekivanja u svakom trenutku. Budui da su ribe pod vodom, zlo
oko ne moe prodreti u dubinu, te stoga elimo biti slobodni od bilo kakvih negativnih
elja i zla u narednoj godini.
Datule ili urme, se jedu zbog njenog imena na Hebrejskom tamri to takoe znai
unititi, zavriti. Ova hrana se jede shodno i praziluku u simbolici, kako bi svi nai
neprijatelji nestali u narednoj godini.
Ro Aana je praznik pun simbolike, sree, zadovoljstva i ljubavi prema Bogu.
Tih dana su sve elje okrenute ka novoj godini i nadanjima da e sledea godina biti
utoliko bolja nego prethodna.
JOM KIPUR DAN POKAJANJA
Jom kipur je praznik pomirenja, pratanja i nadasve pokajanja. Obeleava se
desetog dana sedmog meseca tirija, a provodi se u hramu u molitvi i postu. Toga dana
svaki vernik nosi u sebi zakone Tore, milosre i uzvieno oseanje zajednitva sa svim
ljudima. Jom kipur je vrhunac i zavretak desetodnevnog razdoblja pokajanja, koje
poinje na Ro aana.
Po Tori, sutina Jom kipura je muenje due, kao uslov za oprotaj greha. Osnove
Jom kipura su kajanje, moralni optimizam i iroko saoseanje za ljudske patnje, a
posebno za patnje jevreja. Misao o pokajanju, smatra se jednom od najsvetijih poruka
judaizma.
Molitve na ovaj dan su usmerene mislima o bratstvu, smernosti due ka oprostu
greha, meusobnom pratanju, podseajui da nema bezgrenog ljudskog bia. Ispovedne

18

molitve su iskazane u prvom licu mnoine, ime se eli istai odgovornost celokupne
zajednice za prestupe koje ini pojedinac.
SUKOT PRAZNIK KOLIBA
Sukot (poznat i kao Praznik koliba) je jevrejski praznik koji se slavi 15-tog dana
meseca Tiri po jevrejskom kalendaru, to pada u period kraj meseca septembra. To je
jedan od tri hodoasna praznika alo regalim, kada su u prolosti Jevreji odlazili na
hodoae u jerusalimski Hram.
Jevrejska re Sukot je mnoina rei suka, koja znai koliba ili senica. U Suki,
jevreji po biblijskom propisu borave sedam dana Sukota, kao uspomena na kolibe i atore
u kojima su stanovali Izraelci lutajui pustinjom po izlasku iz Egipta. Suka je postala
glavna karakteristika praznika Sukot, po kojoj je i praznik dobio ime.
Sukot ima dvostruki znaaj, istorijski i poljoprivredni. Istorijski nas podsea na
lutanje naroda Izraela pustinjom tokom etrdeset godina egzodusa, a poljoprivredni
znaaj praznika se ogleda u izraavanju zahvalnosti za jesenju berbu, to je i praznik etve
koji se ponekad ba tako i oznaava, festival etve i berbe voa.
Ovaj praznik poinje petog dana po Jom kipuru, i donosi potpuni preokret u
nainu praznovanja. Od ozbiljnog duhovnog pokajanja, i traenja oprosta od nebesa, do
radosne proslave jednog od najveselijih praznika, Sukot se takoe naziva i Zeman
Simhatenu, to u prevodu znai, vreme nae radosti.
Prva dva dana su puni praznici, a srednjih pet su polupraznici. Sedmi dan
praznika se naziva Oana Raba, osmi dan emini Aceret, a deveti Simhat Tora.
Oana Raba
Sedmi dan Sukota je Oana Raba. To je poslednji dan obaveze stanovanja u
kolibama i upotrebe Arbaa Minim, to je naziv za etiri vrste biljaka, koje koristimo za
obrede na ovaj praznik: Etrog (vrsta citrusa), Lulav (listovi palme) Adas (granice mirte)
i Arava (granice vrbe). Nazive je dobio po molitvi Oana, koja se toga dana ita vie
puta nego ostalih praznika. Tada se sa molitvom Oana na usnama i sa lulavom u rukama,
oltar obilazi sedam puta, a takoe se pevaju i Pijutim (Bogougodne pesme), koje se
nazivaju Oanot. Veruje se da se na Oana raba, potvruje presuda grenicima, donesena
na Ro aana i Jom kipur. Po zavretku obreda Oanot, Vrbove granice se udarajui o
zemlju otresaju pored oltara.
emini Aceret
Osmog dana Sukota posle prestanka obaveze boravka u Suka, saziva se Aceret,
to znai sveani zbor, koji ima korene u Talmudskoj literaturi kao zavretak i zakljuni
dan praznika Sukota. Na emini aceret, prilikom jutarnjeg Bogosluenja, peva se i
recituje molitva za kiu, Tikun Ageem. Toga dana se u molitvu uvodi i reenica Maiv
aruah umorid ageem, to u prevodu znai, odstranjuje vetar i sputa kiu, koja se u
molitvama svakodnevno ponavlja, do prvog dana praznika Pesah.

19

Simhat Tora
Ovaj praznik, se slavi poslednjeg, devetog dana Sukota. Simhat Tora obeleava
zavretak godinjeg ciklusa itanja Tore. Na itanje se pozivaju svi mukarci, jevreji, koji
se nalaze u hramu, ukljuujui i decu. Simhat Tora je najveseliji dan Sukota, a povorka u
hramu obred u kojem uestvuju ljudi, ene, deca, omladina. Danas se posebna panja
poklanja deci, koja na poklon dobijaju jabuke, slatkie i bonbone, te uz tu prigodu, nose i
obeleja u vidu zastavica i crtea na kojima su prikazani biblijski dogaaji.
Na praznik Simhat Tora, posle zavretka itanja poslednjeg dela Tore, odmah
poinje i novi ciklus itanje Svete knjige. Opti je obiaj da se tom prilikom ukazuje ast
dvojici istaknutih ljudi koji se pozivaju na itanje. Osoba koja zavrava itanje
poslednjeg dela Tore, zove se hatan Torah mladoenja Tore, a osoba koja poinje
itanje Tore od samog poetka, zove se hatan Bereit mladoenja poetka.
PESAH PASHA, PRAZNIK OSLOBOENJA
Nijedan jevrejski praznik nema u sebi toliko jevrejskog duha niti toliko
komplikovanih obreda i propisa kao Pesah. Pripreme za ovaj praznik poinjale su nekada,
u pobonim jevreskim porodicama, ak mesec dana pre samog praznika, odmah po
zavrteku Purima. Pesah je najvei Jevrejski praznik koji se praznuje u spomen na
osloboenje Jevreja iz Misirskog robstva.
U Hebrejskom jeziku Pesah se jo naziva:
- Hag A-macot (praznik presnih, beskvasnih hlebova) jer je u vreme praznika izriito
zabranjeno jelo s kvascem, pa ak i posedovanje bilo ega kvasnog.
- Zeman Herutenu (u doslovnom prevodu, praznik nae slobode).
- Hag Haariv (praznik prolea, zato to uvek pada u prolee. Po Jevrejskom, lunarnom,
kalendaru, praznik poinje 15. a zavrava se 22. Nisana).
Pesah je jedan od tri hodoasna praznika kada svi Jevreji koji imaju mogunost,
hodoaste u Jerusalem. U vreme postojanja hrama svaki punoletni mukarac bio je
obavezan doi u sveti grad.
Slavlje blagdana zapoinje vee pre prvog dana praznika (erev hag) veerom koja
se zove "Seder vee". Seder je Hebrejska re koja znai red, a Seder veera je praznina,
obredna veera, na kojoj se molitve, itanje Hagade i svi drugi obiaji obavljaju po strogo
utvrenom redosledu. Hrana se servira na "Kearat Seder", to je veliki tanjir na kojem je
postavljeno sve to je potrebno za jelo tokom veere.
Kako je Pesah praznik koji se proslavlja u porodici, za vreme Seder veere svi
ukuani se okupljaju oko trpeze na kojoj su postavljena jela koja simbolino podseaju na
robovanje Izraelaca u Egiptu i na njihovo izbavljenje. U svim Jevrejskim porodicama za
trpezom tokom Seder veere ostavlja se jedno prazno mesto i jedna aa vina za proroka
Eliju. Postoji verovanje da e se prorok Elija vratiti kao vesnik dolaska Mesije. Obiaj je
i da se za vreme veere vrata od kue ostavljaju otvorena, kao znak dobrodolice svakom
dobronamernom putniku namerniku. Seder poinje domainovim pozivom siromanima
da dou i sa njima podele sve to ima na trpezi.

20

itanje Hagade je osnovni deo Sedera. Hagada opisuje dogaaje koji se odnose na
praznik, hronoloki iznosei istoriju dolaska Izraelskih plemena u Egipat, njihovo
oslobaanje iz ropstva i objanjava svrhu Pashalne rtve za vreme Drugog hrama. Ona
govori i o upotrebi beskvasnog hleba (Macesa) i ostalog jela koje se nalazi na trpezi. U
njoj su sadrani odlomci iz Biblije, Midraa, stare legende i anegdote, molitve i pesme
zahvalnice, a zavrava se popularnom pesmom "Had gaa".
Obzirom da je ovo jedan od najbitnijih praznika i da se ovo vee, razlikuje od svih
drugih, naveemo bitne propise, vezane za ovaj najsvetiji praznik u Jevreja.
1. Ne jesti niti imati bilo kakve koristi od Hameca (kvasca) od podneva uoi
veeri Pesaha.
2. Ukloniti sav hamec u podne uoi veeri Pesaha.
3. Ne jesti, niti imati bilo kakve koristi od hameca svih sedam (u dijaspori osam)
dana Pesaha pod kaznom karet (kazna izoptenja iz zajednice).
4. Ne jesti nita to u sebi sadri hamec svih sedam (osam) dana Pesaha.
5. Da se ne vidi hamec u tvom posedu tokom Pesaha.
6. Da se ne nae hamec u tvom posedu tokom Pesaha.
7. Da se kazuje pria o Izlasku iz Egipta na vee Pesaha.
8. Da se jede Maces na vee Pesaha.
Seder Keara Tanjir za Pesah veeru
Ovo je naziv za tanjir koji korsitimo tokom veere kada itamo Hagadu i
koristimo posebnu vrstu hrane, kako bi nas to podsetilo na izlazak iz Egipta. Na tanjiru se
nalaze razne vrste hrane, koje sve imaju simbolian znaaj:
1. alo Macot Tri Macesa, kako bismo ispunili zapovest da jedemo maca na
vee Pesaha.
2. Zeroa Budui da ne moemo prinositi rtvu za Pesah sve dok ponovo ne
izgradimo Hram, neka bi to bilo uskoro i za naih dana, ona je simbolino predstavljena
komadom peenog mesa ili peenim krilcem.
3. Beca Jaje predstavlja prazninu rtvu za razliku od pashalne rtve. Budui da
se praznina rtva mogla ispei ili skuvati, jaje se obino skuva, kako bi se naglasila
razlika izmeu ove dve rtve. Jaje je izabrano jer je okruglo i stoga predstavlja toak
sudbine, a takoe je i jelo koje jedemo u periodu oaloenosti. Ono takoe predstavlja
nau alost zbog gubitka Hrama i nadu u njegovu skoru obnovu.
4. Maror Gorka trava, salata, uanica (endivija) ili hren. Ovo se zasniva na
stihu iz Tore: I zagoravahu im ivot tekim poslovima (Izlazak 1:14).
5. Haroset Urma pomeana sa mlevenim orahom, neki koriste jabuke, nar,
badem, cimet i vino. Ova smea nas podsea na meavinu gline i slame od koje su nai
preci bili prisiljeni da prave opeku.
6. Karpas Perun ili celer, povre koje umaemo u slanu vodu, nazvanu
Haroset, to simbolizuje suze, koje su Jevreji lili u Egiptu.
7. Hazeret Salata za sendvi, ovo je druga gorka biljka, koja je uvek drugaije
vrste, nego biljka koja se koristi za Maror. Seder Pesah veeri se razlikuju u svim
zajednicama. Neke zajednice, ne ukljuuju drugo gorko bilje na seder tanjiru, zbog
rabinskih autoriteta, koji su podeljeni po pitanju ukljuivanja druge gorke biljke na Seder
veeri.

21

AVUOT
avuot, to u prevodu doslovno znai, sedmice, praznik je koji se slavi po isteku
sedme sedmice nakon praznika beskvasnih hlebova, to jest Pesaha. Na ovaj dan, estoga
dana meseca Sivana, 600.000 punoletnih mukaraca Jevreja prisustvovalo je davanju
Tore na Sinaju, zbog toga se ovaj praznik naziva jo i Zeman matan Toratenu, vreme
davanja nae Tore. Kako upravo u ovo doba godine pada i etva ovaj praznik naziva se i
praznikom etve Hag hakacir. U Izraelu avout se slavi jedan dan, a u dijaspori dva.
Da bi se podvukao univerzalni karakter Tore uobiajeno je da se na ovaj praznik ita
biblijski svitak o Rut u kome je opisano kako je Rut, Moavka po roenju, napustila
bogove svojih otaca udavi se za judejskog izbeglicu Mahlona, i kako je, po Mahlonovoj
smrti, napustila i zemlju svog roenja, krenuvi sa svojom svekrvom u Judeju u kojoj je
zbog svog moavskog porekla, mogla oekivati odbojnost i neprilike.
Njena spremnost da se podvrgne zapovedima Tore i njena reenost da po svaku
cenu sledi istinu na kraju bivaju nagraene. Udavi se za Boaza i rodivi Oveda koji je
deda kralja Davida, Rut postaje ugaoni kamen izraelske kraljevske dinastije. Oekivani
Mesija je samim tim i njen potomak.
PURIM
Jevreji ve preko dve hiljade godina slave Purim ili Jestirin praznik. Ime praznika
Purim, potie od rei pur, to znai kocka ili reb. Ovaj naziv je nastao iz razloga, to je
prvi ministar Persijskog cara Ahaveroa (Kserksa), Haman, bacao kocku da bi izabrao
najpogodniji trenutak za sprovoenje plana o unitenju Jevreja.
Car Ahavero dao je pune carske ovlasti svom ministru Hamanu. On je mrzeo
Jevreje, ali se takoe eleo domoi njihove imovine, te je optuio Mordehaja prvaka
jevrejskog naroda da on i njegov narod rade caru o glavi. Car mu je izdao odobrenje da
pobije narod koji cara ne slua. rebom purom, Haman odredi 14. Adar za dan pokolja.
Estera prelepa Persijska carica koja je bila Jevrejka, na nagovor svoga strica
Mordehaja ode caru, ree mu istinu o Hamanu i izmoli njegovu milost, koji tada promeni
odluku, naredi da se Haman obesi, a Mordehaja postavi na njegovo mesto. Zahvaljujui
carici Ester spasi se jevrejski narod.
Uoi Purima u Sinagogama se ita Megila Ester, svitak o Jestiri, a na pominjanje
Hamana svi u hramu prave buku egrtaljkama, zvidaljkama ili udaraju nogama o pod.
Atmosfera je vesela i nestana, deca koja u toku molitve dovikuju ili priaju, ne smeju se
od starijih opominjati niti kuditi.
Svaki jevrejin je duan da za purim ispuni sedam Micvot zapovesti:
1. Keriat Megila itanje svitka o Esteri. Velika vanost je pridata ovome,
Talmud nalae da slubu u Jerusalimskom hramu treba prekinuti, kako bi svi mogli da
uju itanje Megile.
2. Miloah Manot I Lerehu Slanje obroka prijatelju. Prijatelju, komiji,
poznaniku, treba poslati dve razliite vrste hrane.

22

3. Matanot Laevjonim Davanje poklona siromanima. Dva poklona za dva

siromaha, po jedan svakome. Ove dve zapovesti (2 i 3), zasnivaju se na stihu iz svitka o
Esteri (9:22): Da te dane praznuju, aljui obroke jedan drugome i siromanima darove.
ak i siromah koji se izdrava od Cedaka (tue Milostinje) nije izuzet od obaveze
ispunjavnja ove dve zapovesti.
4. Keriat Atora itanje odreenih odeljaka iz Tore tokom jutarnje molitve.
Odeljak koji se ita, nalazi se u drugoj Mojsijevoj knjizi Izlaska 17:8-16.
5. Al Anisim Kazivanje posebnog umetka Al Anisim u dnevnoj molitvi i u
blagoslovu nakon jela.
6. Aseuda Praznini obed, to znai da jela koja se pripremaju, budu dostojna
ovoj prilici praznika, pripremiti jela koja se ne prave cele godine i koja se pripremaju
samo za posebne prilike i slavlja.
7. Isur Esped Vetaanit Zabrana dranja posmrtnog slova i posta.
Poslednje dve zapovesti (6 i 7) zasnivaju se na stihu iz svitka o Esteri (9:17) I
praznovae taj dan, gostei se i veselei se.
HANUKA
Hanuka je osmodnevni praznik kojim se slavi pobeda Makabejskih ustanika nad
Helenskim osvajaem i helenistikim pokretom koji je podravao okupaciju i
helenizaciju Judeje. Seleukidski vladar Antiohus Epifanes etvrti, je carskim dekretom
zabranio dranje zapovesti i itanje Tore u Judeji. Pod pretnjom smrtne kazne, bilo je
zabranjeno obrezivati decu, slaviti subotu ili se uzdravati od neiste hrane. Po
Antiohovom nareenju Hram je oskrnavljen prinoenjem svinje na rtveniku, prinoenje
rtava Bogu Izraela je obustavljeno, a umesto toga uvedeno obavezno prisustvovanje
prinoenju neistih ivotinja na rtvu helenskim bogovima po svim gradovima Judeje.
Oni koji su odbijali da jedu idolske rtve, bili su osuivani na smrt. Antiohove
odredbe prisilile su i najumerenije meu Judejcima da prue oruani otpor helenskim
okupatorima. Na jednom od obaveznih javnih uivanja idolskih rtava Matatjahu ben
Johanan haKoen je ubio jednog od onih koji su se povinovali ovom dekretu pozvavi
celi narod na sveti rat protiv Helenista. Od tada, Matatjahu, a i njegovi sinovi, od kojih je
najpoznatiji Juda Makabi, bili su neprikosnovene voe ustanka koji je doveo do
postepenog oslobaanja Judeje iz helenskog jarma. Bitke makabejskih ustanika opisane
su u etiri vankanonske knjige koje se zovu knjige o Makabejcima.
Nakon etvrte bitke sa helenskom vojskom Makabejci su uspeli osloboditi Hram
u kome su ponovno uspostavili Boju slubu. Kao uspomena na ponovno osveenje
Hrama i uspostavljanje slube ustanovljen je osmodnevni praznik koji se odrava od 25.
Kislev do 2. Teveta, nazvan Hanuka.
Ovaj praznik je takoe nazvan i praznikom svetlosti. Kada su Makabejci uli u
razoreni Hram uspostavivi time ponovnu slubu i prinoenje rtava, zapalili su svetlost u
posudi u kojoj je bilo ulja za samo jedan dan, meutim, vatra je gorela osam dana, od
tada se ova pobeda Makabejaca praznuje osam dana.
Za ovaj praznik se koristi i poseban svenjak nazvan Hanukija. Prve noi palimo
samo Shammus (ama), koji je najvia svea od svih, i jednu hanuka sveu, do kraja
praznika svakoga dana palimo po jednu sveu uz ama, tako da poslednjeg dana hanuke,

23

gori ceo svenjak. Postupak paljenja svea je s desna na levo, poput pisanja hebrejskog
pisma. Prve veeri palimo svenjak uz blagoslov za svee: Baruh atah Adonai, Eloheinu,
meleh ha'olam asher kidishanu b'mitz'votav v'tzivanu l'had'lik neir shel Chanukah.
Blagosloven da si Ti, Gospode Boe na, Kralju vaseljene, koji si nas posvetio
zapovstima svojim i obavezao nas da upalimo sveu za Hanuku. Takoe govorimo
blagoslov za praznik Hanuka: Baruh atah Adonai, Eloheinu, meleh ha'olam she'asah
nisim la'avoteinu bayamim haheim baziman hazeh. Blagosloven da si Ti, Gospode Boe
na, Kralju vaseljene, koji je uinio udesa oevima naim u dane one u vreme ovo.
Poslednji blagoslov koji izgovaramo samo prve veeri, je: Barukh atah Adonai,
Eloheinu, melekh ha'olam shehecheyanu v'kiyimanu v'higi'anu laz'man hazeh.
Blagosloven da si Ti, Gospode Boe na, Kralju vaseljene, koji nas je poiveo, odrao i
doveo do toga da doivimo ovaj trenutak.
Obiaj je da se ovog praznika jedu krofne. Ovo je simbolika samoga praznika, jer
krofne se pripremaju u dubokom ulju, pa se zato simbolino vezuju za vatru koja je
gorela osam dana u ulju koga je bilo u posudi za samo jedan dan vatre.
U toku ovog praznika, na jutarnjem bogosluenju iznosi se Sefer Tora i itaju se
kraj estog i sedmo poglavlje iz IV Knjige Mojsijeve.
POLUPRAZNICI, MANJI PRAZNICI I POSTOVI
Jevrejski Kalendar
Jevrejski kalendar je lunarni kalendar, to jest, rauna se prema broju dana koje
mesec treba da obie oko zemlje. Ovo je suprotno solarnom kalendaru, koji je jedanaest
dana dui, i koji se bazira na zemljinoj putanji oko sunca. Lunarni mesec je malo dui
nego 29 dana. Da je tano 29 dana, bilo bi mogue urediti jevrejski kalendar sa
mesecom alternativne duine, jedan koji traje 29 dana i sledei koji bi trajao trideset
dana. Ipak, dodatni deli polovine dana ini celu stvar sloenijom. Ozbiljnije
komplikacije dolaze od injenice da je lunarna godina jedanaest dana kraa nego solarna
godina, i kako bi se obezbedila proslava festivala u odreeno vreme poljoprivredne
sezone naznaenoj u Bibliji, rabini su periodino proglaavali prestupnu godinu od
trinaest meseci.
Naposletku, u svojoj brinosti da izbegnu pojavu festivala u nekim odreenim
danima (npr, Jom Kipur petkom ili nedeljom, koji bi onemoguio u prethodnom sluaju
pripremu za abat, a kasnije takoe i pripremu za sam Jom Kipur), rabini su ponekad
ignorisali dokaze o pojavi mladog meseca ime bi odloili svoju najavu za jedan dan. Svi
ovi razlozi uticali su na bitnu odluku da e raspored u kalendaru biti u rukama samo
jednog verskog autoriteta. Sve dok nije predstavljen i uveden novi kalendar u etvrtom
veku ove ere. Vee Staraca Sanhedrin je u Svetoj Zemlji, sluio kao centralna institucija
za sve Jevrejske zajednice irom sveta po svim pitanjima koja su se ticala uspostavljanja
novog meseca.
Molad

24

Pojava mladog meseca, molad, poinje od trenutka kada se Sunce, Mesec i

Zemlja nalaze u pravoj liniji. Tada se Mesec sa Zemlje vidi najmanje est sati. Pojavom
molada, odreuje se poetak novog meseca u jevrejskom kalendaru.
Tekufa
Tekufa je poetak godinjeg doba u jevrejskom kalendaru. Postoje etiri tekufot:
1. Tekufa Nisan, kada su dan i no jednaki. To je poetak prolea (prolena
ravnodnevnica).
2. Tekufa Tamuz, kada je dan u godini najdui.
3. Tekufa tiri, kada su dan i no ponovo jednaki. To je poetak jeseni (jesenja
ravnodnevnica).
4. Tekufa Tevet, kada je no u godini najdua. To je poetak zime.
Imena Meseca
Sadanja imena jevrejskih meseca su sva Vavilonskog i Asirskog porekla, i
ukljuena su u jevrejsko naslee posle povratka Jevreja iz Vavilonskog ropstva pred kraj
estog veka pre nove ere. Njihova imena su: Nisan, Ijar, Sivan, Tamuz, Av, Elul, Tiri,
Marhevan, Kislev, Tevet, evat i Adar. U prestupnoj godini trinaestoga meseca se dodaje
Adar eni, to bi u prevodu znailo drugi Adar.
PRAZNIK NOVOG MESECA RO HODE
Ro Hode je prvi dan jevrejskog meseca. Naziva se i mlad mesec (mlaak), jer
pojava mladog meseca oznaava poetak novog meseca u jevrejskom kalendaru. U
ranijem periodu Jevrejske istorije je praen kao festival. Bilo bi korisno, pre svega, uzeti
u obzir nekoliko optih aspekata jevrejskog kalendara koji imaju uticaj na Ro Hode
U Stara Vremena
U Biblijsko vreme novi mesec Ro Hode se odlikovao specijalnim prinoenjem
rtava u Hramu, sa duvanjem u fanfare i trube, predivnim trpezama i odsustvovanja s
posla toga dana. Sve ovo ga svrstava u kategoriju veoma blizu abata i ostalih praznika.
Biblija svrstava ovaj praznik u istu ravan kao i ostale znaajne praznike, koji se slave
tokom godine.
U Moderna Vremena
Danas se Ro Hode smatra polupraznikom, sauvan je obiaj da se u sinagogama
u zajednicama irom sveta, subotom posle itanja Tore, objavljuje i blagoslovi novi
mesec. Tada se govori i posebna molitva Yehi Ratzon, Neka bude volja tvoja, o Boe na
i Boe otaca naih da obnovi ovaj mlad mesec na dobro i na blagoslov. Ova molitva se
smatra i jednom od najlepih molitava u molitveniku Sidur. U njoj mi molimo za ivot,

25

fiziko i duhovno blagostanje, da taj mesec bude kako duhovno, tako i materijalno
uspean, da nam podari versku snagu kako bi bolje sluili Gospodu, Blagosloveno da je
Ime Njegovo. Ova molitva ilustruje sveukupne ideale kroz koje Judaizam investira u
dobar ivot i njegov prosperitet tokom tog meseca. Meutim, sama molitva prepoznaje da
ovekova molba ne moe uvek biti usliena, na nain na koji on to ba eli. Mi pitamo
Gospoda, Blagosloveno da je Ime Njegovo, za poklone ovoga naeg fizikog sveta, ne
znajui da li e nas oni zaista usreiti ili oalostiti. Stoga ova molitva ima i svoju
metafiziku interpretaciju kroz dalji tekst u kome naglaava: Zahvalan sam ti, o
Gospode, za sve moje molitve na koje si odgovorio, tako i za one na koje nisi, jer u naoj
kratkovidosti mi ne moemo znati ta e nam izai na dobro, stoga moemo samo sebe
predati u tvoje ruke Svemogui i milostivi Boe.
Izgovarajui ove blagoslove, mi zavravamo molitvu Yehi Ratzon, molei da se
elje naih srca ispune na dobro, to jest na nain koji samo Tvorac moe znati da e nas
voditi ka krajnjem dobru.
Liturgija za Ro Hode
Kako smo i gore naveli, veoma mali deo toga, izuzev molitava, se preneo iz
drevnih vremena, na Ro Hode, koji danas slavimo kao polupraznik. Nekada je to bio
dan prinosa rtava u Hramu, dan odmora i slavlja, koji se najavljivao dan unapred sa
trubama i fanfarama, koji se ogledao kao i abat.
(1) Danas je najverodostojniji deo drevnog Izraela ostao u molitvi Yaaleh veyavo,
koja je ubaena u Amidah, a takoe i u blagoslove nakon jela. Molitva je u ovim
pasosima predivna i veoma izraajna u nadi da e se Gospod, Blagosloveno je Ime
Njegovo, setiti Svog naroda zauvek.
(2) Hallel (Psalmi od 113-118), se recituju posle jutarnje slube na Ro Hode, da
budemo precizni, recituje se pola Halela, a delovi psalama 115 i 116 su izostavljeni, kako
bi se razlikovao Ro Hode od ostalih praznika, kada itamo ceo Halel.
(3) Posle Halela, jutrarnja sluba se nastavlja sa kratkim itanjem delova iz Tore
(Brojevi 28:1-15) ovi stihovi, opisuju prinoenje rtava u Hramu, te tako predstavljaju
vezu izmeu tadanjeg Hrama i Sinagoge, izmeu preanjih generacija i naih
dananjih. etvorica prozvanih izlaze na itanje Tore, tako veliajui i svrstavajui ovaj
polupraznik, na isti nivo kao i velike praznike. Sa tom jakom i neiscrpnom nadom, oni
radosno kreu da blagoslove novi mesec i da doekaju ovaj trajan simbol venog Izraela.
HAMIA ASAR BIVAT NOVA GODINA DRVEA
Prvi put nailazimo na ime ovoga praznika u Talmudu. Ovaj dan se ne pominje u
Bibliji. Ovaj praznik je nastao radi potrebe da se ukae na poseban dan u godini, koji e
oznaiti poetak nove godine za vone plodove.
Ovo je bilo neophodno za svrhe odvajanja desetka. Seljak ima fiksni datum posle
koga bi svo voe gajeno od tog datuma unapred bilo ukljueno u desetak za nadolazeu
godinu, a voe i usevi proizvedeni pre toga datuma, bili su uraunati u desetak stare
godine. Posle velike debate izmeu dve kole Hilela i amaje, ovaj datum je na kraju

26

oznaen po Hilelovom stavu, tako da je Nova godina drvea fiksirana za petnaesti dan
meseca evata. Ovaj praznik se danas popularno skraeno naziva Tu Bivat (obzirom da
slova koja ga oznaavaju Tet i Vav, oznaavaju numeriki simbol za broj petnaest).
Ovaj praznik nema posebnih odredaba, to znai sve se odvija normalno, nema
posta, a molitve se odvijaju kao i svakoga dana. Ovaj dan je takoe izuzetan zbog
uivanja u vou i jedenju njegovih plodova. Taj obiaj su uveli kabalisti iz Safeda, tada su
praktikovali jedenje veoma razliitih plodova voa i uivali u njemu, govorei razne
blagoslove i pevajui psalme, zahvaljujui Tvorcu na predivnim plodovima koje nam je
stvorio da u njima uivamo. Ovaj obiaj jedenja razliitih vrsta voaka se u jevreja i do
danas zadrao.
LAG BAOMER TRIDESET I TREI DAN OMERA
Trideset i trei dan brojanja omera, koji se podudara sa 18. ijarom, mali je praznik
koji se slavi u spomen pobede Bar Kohbe nad Rimljanima i prestanka kuge koja je
zadesila uenike Rabina Akive u drugome veku nove ere. On se stoga naziva i praznik
uenika. Toga dana prekida se alost koja je uobiajena za vreme brojanja omera, te se
toga dana mogu obavljati venanja i slavlja.
Simbolino, Lag BaOmer se sastoji iz Hebrejskih slova Lamed koji ima brojanu
vrednost trideset i Gimel, koji ima brojanu vrednost tri, odatle i Lag Baomer, trideset
treeg dana Omera. Na ovaj praznik, jevrejska deca i omladina odlaze u prirodu, gde
organizuju igre vojnog karaktera sa drvenim lukovima i strelama, podravajui tom
simbolikom uenike Rabina Akive, koji su se borili u redovima ustanka protiv Rimljana,
te izdejstvovali slobodnu Judeju na godinu dana.
Postoji verovanje, da je na ovaj dan preminuo imon bar Johaj, koji se smatra
autorom kabalistike knjige Zohar. U Izraelu se toga dana hiljade vernika upuuju na
pohod ka njegovom grobu, koji se nalazi u Meronu blizu Safeda.
Originalnost i istorijski znaaj Lag BaOmera je moda u nekim zajednicama
izgubljen zbog velike alosti tokom brojanja pedeset dana omera, u nekolicini zajednica
se ne obeleava. Meutim, Lag BaOmer i dalje uspeva da se odri u danima tuge i
prekida alost Sefire na jedan dan. Mnogim jevrejima irom sveta i u Izraelu, to je dan
slavlja, nade ka boljitku i sigurnosti. Dan kada mogu zaboraviti na nacionalnu tragediju i
obnoviti svoju veru u bolju budunost.
JOM ACMAUT DAN DRAVNOSTI IZRAELA
Jom Acmaut je dan nezavisnosti Izraela. Ovo je najmlai praznik koji se slavi u
dananjem Izraelu. Posle dve hiljade godina molitve i elje da se vrate u Izrael, posle dva
veka napetog politikog, obrazovnog i praktinog rada, koji je kulminirao rezolucijom
Ujedinjenih nacija, deo Palestine je dat svim Jevrejima irom sveta, garantujui siguran
povratak u Svetu zemlju. Tamonja jevrejska zajednica je tada osnovala dravu Izrael.
Zvanina deklaracija je nainjena na vee abata 14. maja 1948. godine, odgovarajui 5.

27

ijaru 5708. godine u jevrejskom kalendaru. Odmah posle proglasa, jevreji su u Izraelu
izdrali strahoviti muki napad, koji se sruio na njih iz svih okolnih arapskih zemalja.
U slavu proglaenja drave Izrael i njenog osloboenja od Arapske agresije,
lanovi zajednica, samo u Izraelu, dan pred ovaj praznik, proglaavaju Memorijalni dan
rtava koje su podneli mnogi jevreji u borbi za slobodan Izrael. Tada se izgovaraju
posebne molitve koje se odnose na ivote koji su dati kako bi Izrael iveo.
U Izraelu se toga dana u molitvama praktikuje recitovanje Psalama 107, 97 i 98. u
veernjoj molitvi, koje posle toga prati duvanje u ofar. Ovo se praktikuje zarad
nekadanjih nacionalnih praznika tokom drevnih dana postojanja Hrama u Jerusalimu,
kada se duvalo u ofar. U jutarnjoj slubi ukljueno je i itanje pola Halela. Ako Jom
Acmaut pada na abat, onda se on proslavlja dan ranije u etvrtak, kako se ne bi pomeao
sa svetinjom abata. Ovaj praznik se u zajednicama u dijsapori obeleava pominjanjem
molitve Tachanun koja se izgovara polse Amidah u jutarnjoj slubi.
POSTOVI
Taanith Ester Jestirin Post
Poludnevni post, koji traje od izlaska do zalaska sunca trinaestog Adara, dan pred
praznik Purim. Potrebno je napomenuti da ovaj post nije naloen od strane Sanhedrina
Vea Staraca, nego predstavlja narodni obiaj koji se ustalio u Dijaspori, a koji je
inspirisan injenicom da je sama kraljica Ester postila tri dana pre njenog odlaska caru
Ahaverou, da ga moli traei milost za svoj progonjeni narod.
Com Gedalja Gedaljin Post
Gedaljin Post se posti treeg dana meseca Tirija. Ovo je poludnevni post. Od
izlaska do zalaska sunca se uzdrava od uivanja bilo kakve hrane ili pia, u znak seanja
na ubistvo Gedalje sina Ahikamovog kojim je uniten i poslednji ostatak jevrejske
samouprave u Izraelu, pokorenom od strane Navukonodsora cara Vavilonskog, i kojim je
definitivno zapeaen dekret o progonstvu celog naroda izraela. Detaljan opis razvoja
dogaaja koji je usledio Gedaljinom ubistvu, opisan je u Bibliji, Druga Knjiga Careva,
glave 25 i 26.
iva Asar Be Tamuz Post Sedamnaestog Tamuza
Sedamnaestog tamuza 586. godine p.n.e. Vavilonski kralj Navukonodsor je probio
zidine Jerusalima, to je vodilo do osvajanja grada tri nedelje kasnije. Vreme od 17.
tamuza do 9. ava, dana razaranja Hrama, naziva se Tri nedelje alosti. U tom periodu
Jevreji izbjegavaju zabave, veselja, proslave. Ovog istog datuma, 17. tamuza, Mojsije je
razbio prve table Zakonika, koje je sneo sa Sinaja, kad je ugledao da se narod klanja
idolima, to jest zlatnom teletu.
Ove tri nedelje se takoe nazivaju i Telata Dpuronuta, to znai, tri nedelje
prekora. Odlomci Aftara (Knjige proroka), koji se itaju tih Subota pokazuju da su

28

najjaa upozorenja i gorke zebnje proroka ostvarene. itamo o gladi i ei, komunalnom
haosu i postupnom raspadu zajednice. Cele tri nedelje su prihvaene kao razdoblje
tugovanja. Od 17. tamuza do kraja 9. ava zabranjene su javne i privatne proslave, brakovi
se ne mogu zainjati, a poboni poduzimaju neka druga osobna ogranienja u skladu s
tunim nacionalnim raspoloenjem tih nedelja.
Tia Beav Post Devetog Ava
Ovo je jedan od najcrnjih datuma u istoriji jevrejskog naroda. Toga su dana
Vavilonci razorili Prvi hram 586. god p.n.e. Rimljani drugi 70. godine i uguili ustanak
Bar Kohbe 135. godine, a kralj Ferdinand i kraljica Izabela izgnali su Jevreje iz panije
1492. godine.
Nedjelju dana pre devetog ava, vernici se ne iaju, ne peglaju odeu i ne jedu
meso izuzev subotom na abat. Restrikcije na deveti av u pogledu jela, pia i line
higijene sline su restrikcijama kao i za Jom kipur i traju do zalaska sunca.
Na deveti av se u znak alosti sklanjaju iz sinagoge svi ukrasni predmeti, a oltar
pokriva crnim pokrivaem. Elektrina rasveta se smanjuje ili iskljuuje i pale se lojane
svee. Za vreme itanja tubalica (Jeremijn pla, Ehe i druge), izuvaju se cipele i sedi se
na podu ili na niskim klupicama. Obiaj je da se devetog ava poseuju grobovi srodnika.
Taanith Bechorim Post Prvoroenih
Najmanje vaan nego bilo koji drugi post o kome smo do sad govorili, je post
prvoroenih, koji se sprovodi 14. nisana, na dan pre poetka praznika Pesaha. Ako taj dan
sluajno pada na abat, onda se posti u etvrtak, dan pred abat. Istorijska posledica
ovoga posta je izlazak iz Egipta, kada je aneo smrti protutnjao Egiptom, ubijajui sve
Misirske prvoroene, potedevi jevrejsku decu. Ovo je bila najgora kazna, koja je na
kraju i naterala Faraona da dopusti jevrejskim robovima, siguran izlazak iz Egipta.
IGERET ARAMBAN RAMBANOVO PISMO
(Rabi Moe ben Nahman, 11951270)
Sluaj, sine moj, pouku oca svog i ne naputaj nauk majke svoje. Navikni se da
uvek i u svakom trenutku blago razgovara s ljudima. To e te izbaviti od gneva to je
loa osobina, koja navodi ljude na greh. Nai Rabini, neka je blagoslovena uspomena na
njih, su rekli: Svak ko se razgnevi podaje se silama pakla koje ga porobljavaju, kao to
je reeno: Ukloni gnev iz srca svog, i udalji zlo iz mesa svog. Zlo o kojem se ovde
govori je Geinam, kao to je reeno: A zlikovcu je sudbina, zao dan.
Jednom kad se izbavi od gneva, poniznost e obuzeti tvoje srce. Ta osobina je
dostojna divljenja, kao to je reeno: Nagrada poniznosti je strah Gospodnji. Kroz
poniznost, strah Gospodnji e obuzeti srce tvoje i uvek e biti svestan odakle dolazi i
kuda ide. Shvatie da si u ivotu krhak kao larva ili crv, a koliko tek u smrti. Poniznost
e te podseati pred Kim e u budunosti poloiti sud i raun, pred Kraljem Slave. O
Njemu je reeno: Gle, nebesa i nebesa nad nebesima ne mogu Te obuhvatiti, a kamoli
srca sinova oveijih. Takoe je reeno: Ne ispunjavam li Ja nebesa i zemlju? Govori
Gospod.

29

Nakon to si ozbiljno razmislio o svemu ovom, obuzee te sveti strah od tvog

Stvoritelja i uvae se od greha. Jednom kad ovlada ovim osobinama bie srean sa
svojokm sudbinom.
Kada tvoje ponaanje pone da ispoljava istinsku poniznost kad pokorno stoji
pred ovekom i u svetom strahu pred Bogom i pred grehom tada e Duh Boije
Sveprisutnosti i Sjaj Slave Njegove poivati na tebi, a ti e iveti ivot, Sveta koji
dolazi.
A sad, sine moj, znaj i vidi da ovek koji je u srcu svom ponosan i uznosi sebe
nad drugim ljudima ustaje protiv Kraljevstva nebeskog, jer se ogre Boijom odorom,
kao to je reeno: Gospod caruje, zaogrnu Se ponosom.
I zaista, zbog ega srce oveije ima da bude ponosito? Zbog bogatstva? Gospod
je taj Koji ini oveka siromanim ili bogatim. Zbog asti, zar ast ne pripada Bogu? Nije
li napisano: Od Tebe dolaze bogatstvo i ast kako neko moe sebe da uzvelia au
svog Sadatelja? Ako se, pak, uzvelia mudrou neka shvati da Bog uzima re iz usta
reitima, i starcima razum oduzima.
Tako svi ljudi stoje jednaki pred Sveprisutnim. U gnevu Svom, On poniava
ponosite i uznosite i u Volji Svojoj uzdie ugnjetene. Stoga ponizi sebe jer e te
Sveprisutni uzvisiti.
I tako u ti objasniti kako da navikne sebe da uvek bude ponizan,
Neka ti rei budu blage i glava blago povijena.
Neka ti pogled bude upravljen ka zemlji, a srce ka nebesima. Kad govori, nemoj
zuriti u svog sagovornika. Neka svaki ovek bude vei od tebe u tvojim oima. Ako je
mudriji ili bogatiji od tebe, iskai mu potovanje. Ako je siromaan i ti si mudriji ili
bogatiji od njega, pomisli u srcu svom da je on pravedniji od tebe. Ako on grei, to je
posledica greke, dok je tvoj greh poinjen s namerom.
U svim tvojim reima, delima i mislima u svakom trenutku razmiljaj u srcu
tvom kao da stoji u prisustvu Svetog, neka je blagosloven On, i da Njegova
Sveprisutnost poiva na tebi jer Slava Njegova ispunjava vaseljenu. Neka bi rei tvoje
bile izgovorene sa potovanjem i strahom kao kada se sluga obraa svom gospodaru.
Budi uzdran u prisustvu drugih: ako bi te neko pozvao ne odgovaraj mu vikom, nego
blagim glasom kao sluga koji stoji pred svojim gospodarom.
Vodi rauna o tome da uvek predano ui Toru kako bi mogao da ispunjava njene
zapovesti. Kada zavri uenje, razmisli o onome to si uio i vidi da li u tome ima neeg
to bi mogao da usvoji i primeni.
Svakog jutra i veeri, razmiljaj o svojim delima i na taj nain e proiveti sve
svoje dane u pokajanju.
Dok se moli ukloni iz svog uma sve spoljne utiske i pripremi svoje srce u
prisustvu Sveprisutnog, neka je blagosloven On. Proisti misli svoje i razmisli o svojim
reima pre nego to ih izgovori.
Ponaaj se u skladu s ovim svih dana ivota svog u svim nastojanjima svojim i
nee poiniti greh. Tvoje dela, misli i rei e biti bez mane. Tvoja molitva e biti ista i
jasna, iskrena i draga Bogu, neka je blaosloven On, kao to je napisano: Ti njihovo srce
uvruje, Ti otvara uvo Svoje.
itaj ovo pismo jednom nedeljno i nemoj zanemariti nijednu re koja je u njemu
napisana. Ispunjavaj sve to je u njemu reeno i tako e uvek hodati stazom
Gospodnjom, neka je Ime Njegovo blagosloveno, kako bi uspeo u svim putevima svojim

30

i dobio u zaslugu Svet koji dolazi, koji je pripremljen za pravednike. Svakoga dana kad
bude itao ovo pismo, Nebese e usliiti elje srca tvog. Amen, Sela!
ulhan Aruh
Shulchan Aruch (doslovno: Postavljeni sto) Takoe poznat kao tuma jevrejskog
zakona, najvii je autoritativni zakonik judaizma. Sakupljen i sastavljen od strane Rabina
iz Damaska, Jozefa Karoa 1563.godine i objavljen je u Veneciji dve godine kasnije.
Zajedno sa svojim komentarima, to je najee prihvaena kompilacija jevrejskog zakona
ikada napisanih.
U halahikim reenjima ulhan Aruh sledi Sefardske zakone i obiaje, dok Akenaski
Jevreji uglavnom slede neka od halahika reenja Mojsija Iserleza iji se unosi u ulhan
Aruhu razlikuju samo po nekim specifinim obiajima koji se razlikuju meu Sefardskim
i Akenaskim jevrejima.
Ovaj dodatak se u mnogim zajednicama naziva mappah (doslovno stolnjak), Prema
ulhan Aruhu, znaenje je Postavljeni Sto. Skoro svaki objavljeni primerak ulhan
Aruha, ukljuuje ovaj dodatak i ulhan Aruh razlikuje ovaj dodatak od Karovog glavnog
dela time to se Karov deo naziva Mechaber (doslovno Autor) a Iserlezov dodatak Rema
(doslovno Plodni).
Pored ovog dela, postoji i skraeno izdanje koje je objavio Rabin Rafael Baruh
Toledano lomo Ganzfrid (Maarska 18041886), a se naziva Kitzur Schulhan Aruh.
Kitzur je objavljen jo nekoliko puta. Sefardsko izdanje je uredio Rabin Rafael Baruh
Toledano (18901971). Posle toga usledilo je jo nekoliko kraih izdanja ovoga
zakonika, koje se danas mogu nai u knjiarama irom sveta, a takoe i u elektronskoj
formi.
Gemara
Gemara je izvedena iz Aramejskog jezika Gamar to doslovno znai uiti ili uiti iz
tradicije. Ona je sastavni deo Talmuda i obuhvata rabinske analize i komentare na Minu.
Posle objavljivanja Mine od strane Jude HaNasija 200. godine pre nove ere, ovo delo je
iscrpno prouavano iz generacije u generaciju rabina koji su iveli u Vavilonu i zemlji
Izrael. Njihovi razgovori i rasprave oko zakona su bili zapisani u nizu knjiga koje su
postale Gemara, koji u kombinaciji s Minom ine Talmud.
Postoje dve verzije Gemare. Jednu verziju su sastavili rabini uitelji iz Izraela,
prvenstveno u akademijama Tiberije i Cezarije, koji je objavljen od oko 350-400 godine,
nazvan Jerusalimski, druga verzija je bila sastavljena od mudraca iz Vavilona,
prvenstveno u akademijama Sura i Pumbedita koji je objavljen oko 500. godine nazvan je
Bavli.
Prema Konvenciji, pozivanje na Gemaru ili Talmud bez dodatne kvalifikacije, odnosi
se na vavilonske verzije.
ulhan Aruh

31

Shulchan Aruch (doslovno: Postavljeni sto) Takoe poznat kao tuma jevrejskog
zakona, najvii je autoritativni zakonik judaizma. Sakupljen i sastavljen od strane Rabina
iz Damaska, Jozefa Karoa 1563.godine i objavljen je u Veneciji dve godine kasnije.
Zajedno sa svojim komentarima, to je najee prihvaena kompilacija jevrejskog zakona
ikada napisanih.
U halahikim reenjima ulhan Aruh sledi Sefardske zakone i obiaje, dok Akenaski
Jevreji uglavnom slede neka od halahika reenja Mojsija Iserleza iji se unosi u ulhan
Aruhu razlikuju samo po nekim specifinim obiajima koji se razlikuju meu Sefardskim
i Akenaskim jevrejima.
Ovaj dodatak se u mnogim zajednicama naziva mappah (doslovno stolnjak), Prema
ulhan Aruhu, znaenje je Postavljeni Sto. Skoro svaki objavljeni primerak ulhan
Aruha, ukljuuje ovaj dodatak i ulhan Aruh razlikuje ovaj dodatak od Karovog glavnog
dela time to se Karov deo naziva Mechaber (doslovno Autor) a Iserlezov dodatak Rema
(doslovno Plodni).
Pored ovog dela, postoji i skraeno izdanje koje je objavio Rabin Rafael Baruh
Toledano lomo Ganzfrid (Maarska 18041886), a se naziva Kitzur Schulhan Aruh.
Kitzur je objavljen jo nekoliko puta. Sefardsko izdanje je uredio Rabin Rafael Baruh
Toledano (18901971). Posle toga usledilo je jo nekoliko kraih izdanja ovoga
zakonika, koje se danas mogu nai u knjiarama irom sveta, a takoe i u elektronskoj
formi.
Gemara
Gemara je izvedena iz Aramejskog jezika Gamar to doslovno znai uiti ili uiti iz
tradicije. Ona je sastavni deo Talmuda i obuhvata rabinske analize i komentare na Minu.
Posle objavljivanja Mine od strane Jude HaNasija 200. godine pre nove ere, ovo delo je
iscrpno prouavano iz generacije u generaciju rabina koji su iveli u Vavilonu i zemlji
Izrael. Njihovi razgovori i rasprave oko zakona su bili zapisani u nizu knjiga koje su
postale Gemara, koji u kombinaciji s Minom ine Talmud.
Postoje dve verzije Gemare. Jednu verziju su sastavili rabini uitelji iz Izraela,
prvenstveno u akademijama Tiberije i Cezarije, koji je objavljen od oko 350-400 godine,
nazvan Jerusalimski, druga verzija je bila sastavljena od mudraca iz Vavilona,
prvenstveno u akademijama Sura i Pumbedita koji je objavljen oko 500. godine nazvan je
Bavli.
Prema Konvenciji, pozivanje na Gemaru ili Talmud bez dodatne kvalifikacije, odnosi
se na vavilonske verzije.

32