UDA
ti si poludeo, mnoge su te knjige izvele iz
Biblijski hriani smatraju da je Bog umean u
ceo tok ljudske istorije, da On deluje u ljudskoj
istoriji. Meutim, postoje dogaaji kada Bog na
jedan neuobiajen nain deluje u ljudskoj istoriji, i
mi te dogaaje nazivamo udima. To su odreeni
dogaaji ili zbivanja koja mi pripisujemo
posebnoj, naroitoj Bojoj aktivnosti. Dakle, to
nisu neki uobiajeni dogaaji. Bog sigurno
intervenie na neki, rekli bismo manje primetan
nain, kada odrava prirodan tok stvari, ali
deluje i tako da mi to nazivamo udima.
U Bibliji postoji veliki broj uda. Kada budemo
govorili detaljnije ta su uda i kako ih moemo
podeliti, mi emo onda rei koliko uda pada u
koju kategoriju.
Mnoga biblijska uda su ismejavana. Jedno od
najveih uda koje je opisano u Svetome Pismu
jeste Hristovo vaskrsenje. Ovo udo je bilo od
ranih poetaka negirano i ak ismejavano.
U Delima apostolskim, u 17.glavi, od 18. do
32.stiha je opisana velianstvena propoved
apostola Pavla u Atini, za koju neki misle da je
bila vrlo bezuspena. Ne, to nije tano. Ta
propoved apostola Pavla u Atini je bila uspena.
Meutim, onog momenta kada je apostol Pavle
spomenuo vaskrsenje, grki racionalisti su se
grohotom nasmejali. Sluali su ga dok je priao o
novom bogu.
Naime, on je veto iskoristio jedan momenat
(to to su Atinjani imali jedan oltar koji nije bio
posveen ni jednom poznatom bogu), pa je poao
od te injenice, i onda je na njoj izgradio svoju
propoved. I sluali su ga, sluali, dok nije rekao
da je Hristos vaskrsao, a kad je rekao da je Hristos
vaskrsao, mnogi od onih grkih racionalista su
digli ruke i jednostavno nisu hteli vie da sluaju.
Bilo je i onih koji su rekli: Doi i opet nam priaj
o tome.
Jedan paralelan sluaj, vrlo slian
predhodnom, nalazimo isto u Delima
apostolskim, ali u 26.glavi. Moemo proitati 23. i
24.stih: Da e Hristos postradati, i da e biti prvi
iz vaskrsenja mrtvih i propovedati videlo narodu
Jevrejskome i neznabocima. A kad on ovo
odgovarae, ree Fist velikim glasom: zar luduje
Pavle? Mnoge te knjige izvode iz pameti.
Dakle, ovde se radi o jednom oveku, sudiji
Fistu. Apostol Pavle je njemu, caru Agripi,
vojvodama i stareinama priao o svom obraenju
i misioniranju, i vrlo ih je zainteresovao, ali kad je
spomenuo vaskrsenje, onda je Fist rekao: Pavle,
pameti.
Dakle, ljudi ne mogu lako da se pomire sa
injenicom da postoji vaskrsenje. Ono sa im se
mi lako sloimo jeste, da su ljudi smrtni, da
umiru, da bivaju sahranjeni. Ali ne moe lako
ovekov razum da prihvati ideju da postoji
vaskrsenje.
uda su napadana i sa filozofske, i sa naune
strane, pa ak i teoloke.
Nauka zaista pokuava da izbaci sva uda iz
svojih objanjenja prirode. Naunici, a i drugi,
hvale se kako je nauka proterala sva boanstva,
pa samim tim i sva uda iz prirode: U prirodi
vladaju prirodni, nauni zakoni koji su
nepromenljivi. Priroda je jedan samodovoljan
sistem sa svojim zakonima i nita spolja ne moe
da utie i da menja te prirodne zakone. Tako,
dakle, ne ostaje mesta udima. Prirodna nauka
dakle, ne dozvoljava nikakva uda.
Pored toga, prirodne nauke, i uopte nauke,
rade sa onim to je opte, a ne sa pojedinanim,
to mi nekada kaemo: One ne operiu sa
singularnostima, nego sa regularnostima.
Moemo to lako da razumemo, tako to recimo
uzmemo matematiku. Matematiare ne interesuje
da li je krug od blata, ili od okolade, ili neeg
drugog. Sve sem okrugline se zanemaruje. Zatim
ih interesuje kako se izraunava obim, povrina i
tako dalje.
Nauka otkriva ono to je opte u
pojedinanom. Iz mase pojedinanog, u nauci se
izvlai samo ono to je opte. Dok recimo
umetnost, ide obrnutim putem. Ona vam kroz
pojedinano pokae opte. Nemamo mi u
umetnosti recimo ovako: D je brzinom munje
pucao u Y, i izbio mu lulu iz usta. Ne, mi u
umetnosti imamo konkrentu linost, neku
pojedinanu, specifinu linost, ali kroz tu
specifinu linost, Pavla Pavlovia, eli da se
pokae neto to je opte.
Dakle, putevi nauke i umetnosti su donekle
suprotni, i budui da su uda zaista pojedinani,
singularni dogaaji, ona ne spadaju u domen
nauke, i nauka ne moe da operie sa njima. Zato
uopte, rekli bi naunici, ne treba govoriti o
udima.
Pored toga, postoje ljudi koji kau, da ak i ako
dopustimo da Bog postoji, opet ne smemo
priznati uda, jer bi to protivreilo samoj
Njegovoj volji, pa ak i prirodi.
1
 Zato? Zato to najpre tvrdimo da su i prirodni
i moralni zakoni izrazi Boje volje, i onda, kada bi
Bog inio uda, odnosno naruavao prirodne
zakone ili ih ukidao, On bi protivreio samome
sebi. Zar smemo onda tvrditi da e Bog
protivreiti samoj svojoj volji da bi stvarao uda,
recimo, pretvarao vodu u vino?
I u teologiji je ak postojao jedan pravac koji se
bavio demitologizacijom Biblije. Otprilike, njihov
moto bi bio, da Biblija nije boanska re, nego
neke boanske rei su u Bibliji. Recimo Isus, ako
ga mi nalazimo u Bibliji, to bi bio Isus vere
Njegovih uenika.
Kako su Njegovi uenici verovali da On jeste,
tako su i zapisali.
Ali, ako mi hoemo da naemo istorijskog
Isusa, mi moramo da se koristimo naunom
metodologijom da bi ga pronali. I ako hoemo da
vidimo istinsku istorijsku situaciju ili dogaaje
koji su se zbivali, a opisani su priblino u
Jevanelju, onda moramo da ih
demitologizujemo - oistimo od uda. Tako bi
onda kada je Isus koraao po vodenoj povrini,
iao preko mora, trebali razumeti da je iao pokraj
mora. To to je On iao preko mora, to je Isus
vere, a prava istorijska injenica koja nije
projekcija verujueg uma, jeste, da je Isus etao
pokraj obale, konkretno, Galilejskog jezera.
Dakle, pitanje uda nije jednostavno. Ona se
napadaju sa raznih strana. Da bismo dobro
razumeli kako da branimo nae verovanje u uda,
mi prvo moramo shvatiti ta su uda i koje vrste
uda postoje.
uda jesu, zaista, odstupanja od nekog
prirodnog toka zbivanja koji se deava na naoj
planeti Zemlji. Ako to uda zaista jesu, mi
moramo da ih razmatramo, zaista, u okviru
prirodnih zakona, i mi emo sva uda podeliti na
dve kategorije, u odnosu na dva osnovna
prirodna zakona.
Dva osnovna prirodna zakona koja vae, bar
na naoj planeti Zemlji, a moda i u celom
univerzumu, jesu Prvi i Drugi zakon
termodinamike. Prvi zakon govori o tome, da u
jednom zatvorenom sistemu ne moe nita novo
da nastane niti da se uniti u onom bukvalnom
smislu rei. Dakle, u jednom zatvorenom sistemu
ne moe nita novo da se dometne ili da se
oduzme. A drugi zakon kae, da u zatvorenom
sistemu bez dotoka energije nastupa entropija,
degradacija - poveava se nered. (Ovo drugo je
oigledno. Kad vi posmatrate svoje kue,
zakljuujete da morate posle izvesnog
vremenskog perioda da ureujete crepove, da
malteriete fasadu i tako dalje.)
To su dva osnovna prirodna zakona. Misli se
da oni vae za ceo materijalni univerzum. Zbog
toga neki fiziari izvode zakljuak, da mora biti
neko ko odrava univerzum, a to bie mora biti
nematerijalno, mora biti duhovno, da ne bi
podleglo tim zakonima. To bie mora biti
vanentropijsko. Tako da se fiziari u svojim
mislima pribliavaju Bogu.
Na osnovu ova dva prirodna zakona, mi
moemo sva uda da podelimo u dve kategorije:
uda prvog stepena i uda drugog stepena.
Koja su uda prvog stepena? uda prvog
stepena su ona koja zahtevaju specijalno
stvaranje. Znai, ona prkose prvom zakonu koji
govori da se u jednom zatvorenom sistemu ne
moe nita ni dometnuti ni istinski oduzeti.
Prema tome, svaki dogaaj u kojem se energija ili
materija (ili organizacija) povea u izolovanom
sistemu, jeste udo koje se odnosi na ovaj prvi
zakon i on zahteva jedno specijalno stvaranje.
Da navedemo nekoliko primera da bi razumeli
ovu prvu kategoriju ili uda prvog stepena ili
stepena A (mogli bi moda i tako da ih
nazovemo). Koja su to uda? To su uda novog
kvantiteta. Kad kaemo da se uneo neki kvantitet
u jedan sistem, podrazumevamo to ili pod masu,
ili energiju, ili informaciju. Znai, te tri stvari.
Kao primer moemo da navedemo proces
stvaranja, onda umnoavanje lepinja i riba koje je
Isus uinio. To su prvostepena uda ili uda
prvog reda, poto dobijamo novu informaciju.
Recimo, u Knjizi Proroka Danila, rukopis koji se
pojavio na zidu Valtazarove palate je isto udo
prvog reda. Onda, poto ivot shvatimo kao jedan
oblik energije, onda je vaskrsenje udo prvog
reda.
Koja su uda drugog reda? uda drugog reda
jesu ona koja se odnose na drugi osnovni zakon
prirode, znai, zakon o entropiji. U prirodi ne
postoji ni jedan izolovani proces. Drugo je kad mi
doemo u laboratoriju, kad naunici jedan proces
izoluju, i naprave izolovani sistem u laboratoriji.
To je eksperimentalni model. U prirodi ne postoji
ni jedan jedini izolovani proces. Na bilo koji
proces ili stanje ili predmet u prirodi, deluju
raznorazne okolnosti, raznorazni drugi procesi i
stanja. Dakle, ne postoji izolovani proces. Zato se
on deava u nekom opsegu, sa nekom merom, ali
ona jeste statistika. Postoji neka srednja
2
vrednost, i procesi mogu da odstupaju od te
srednje vrednosti; sve u zavisnosti od inteziteta i
broja inilaca koji na njega deluju.
Vanuobiajeno, vanstatistiko delovanje na
obim ili na brzinu ili na stopu kojom se jedan
proces deava, jesu uda druge vrste. Ta uda ne
zahtevaju specijalno stvaranje, nego uobiajeni
proces u prirodi, prostim jezikom reeno, biva
naruen. To su uda drugog reda, ili
drugostepena, ili stepena B.
Da navedemo neka i od tih uda. Recimo,
stiavanje bure na Galilejskom jezeru. To nije
nikakvo specijalno stvaranje. Bura bi se sigurno
stiala. Znai, bura se stiava nekom stopom.
Ubrzavanje te stope je udo drugog reda. Ona bi
se stiala, ali Isus je u stanju da nju stia mnogo
bre. udo drugog reda je i abnormalno hvatanje
riba od strane uenika, kada je Isus zatraio da
ponovo bace svoje mree. Znai, to su uda
drugog reda. Ona ukljuuju samo neuobiajeno
statistiko odstupanje od harmonije stanja, i
okvira u kome neki proces fluktuira.
U kategoriju prvostepenih uda moe da
uestvuje samo Bog, a u udima drugog stepena
ne mora obavezno da uestvuje Bog. uda druge
kategorije moe da ini i avo. Mi nekada
upotrebljavamo izraze: lana i istinska uda. To je
opravdano sa biblijske take gledita, ali sa
naune take gledita, takav izraz bi bio
neopravdan, jer avo ini istinska uda u odnosu
na prirodne zakone. Ali, videemo zato Biblija to
naziva lanim udima. Za sada je bitno da
prvostepena uda moe da ini samo Bog, zato
to ona zahtevaju specijalno stvaranje (ne
stvaranje iz neeg pozajmljenog), a ova
drugostepena uda ne zahtevaju specijalno
stvaranje, nego se samo radi o ubrzavanju ili
usporenju prirodnog toka.
Ne mora da uvek bude ubrzavanje. Recimo,
kod uda koje se desilo kada je Isus Navin osvajao
obeanu zemlju, nije se radilo o ubrzavanju, nego
o usporavanju jednog prirodnog procesa. Naime,
ovde se radilo o drastinom usporenju rotacije
Zemlje oko svoje ose i rotacije Meseca oko Zemlje.
(Isus Navin 10,11-14)
Znai, poremeaj prirodnog toka, ali bez
specijalnog stvaranja, jesu drugostepena uda. I
ono to je vrlo vano jeste, da prvostepena uda
ini samo Bog, a drugostepena uda ine i aneli,
pa i avo. Meutim, nikada aneli ne mogu da
preu granicu izmeu drugostepenog i
prvostepenog uda. U Bibliji postoji 89
prvostepenih i 127 drugostepenih uda.
Sad emo malo da pogledamo kako se uda
odnose prema prirodnim zakonima. Ve smo
donekle dotakli tu injenicu. udo ne mora
obavezno da ukida prirodni zakon. udo moe
da ga modifikuje ili jednostavno da prirodni
zakon ne doe do izraaja. Oni koji su uili kolu
verovatno se seaju kada smo uili jedan zakon o
paralelogramu sila. uda se odvijaju ba po tom
zakonu, zakonu o paralelogramu sila.
Mi emo pokuati da na vrlo prost nain
ilustrujemo taj zakon. Zamislimo jedno telo na
koga deluju dve sile pod uglom od 180 stepeni;
znai upravo jedna prema drugoj. Ako su te dve
sile istog inteziteta, ta e biti? To telo ima da
stoji u jednoj taki. Ako je jedna sila od tih jaa,
telo e se pomerati i mogli bismo da kaemo:
njegovo pomeranje bie rezultanta izmeu jaine
sile A minus sila B (koja je suprotnog dejstva).
Da bismo to lake razumeli, moemo da
zamislimo da na telo koje se kree deluju dve sile
pod uglom od 90 stepeni, dakle pod pravim
uglom. I sada, ako dve sile deluju pod uglom od
90 stepeni na neko telo koje se kree, ono e
skretati prema onoj sili koja je jaa. Telo e
inklimirati. Ako jednu od ovih dveju sila
zamislimo kao beskonanu silu (poto Bog
predstavlja beskonanu silu), ta e biti? Nee ta
beskonana sila apsolutno ponititi vaeu,
delujuu silu koja suprotno deluje, nego e ona
biti apsolutno neprimetna. Znai, ona e delovati,
ali budui da nasuprot nje stoji neka beskonana
sila, ona e biti skoro zanemariva.
Moemo to da ilustrujemo i jednom paralelom
iz prirode. Sa zvezde uvek sija svetlost -
elektromagnetski talasi putuju velikom brzinom i
dolaze do nas. I stvarno, mi nou kad izaemo
vidimo da zvezde sijaju. Meutim, kad sine
podnevno sunce, znai jedna mnogo jaa sila
(zato to nam je Sunce blizu), suneva svetlost
poniti svetlost zvezda. ini nam se kao da one
ne postoje.
Ovo bi bila paralela kojom elimo da
objasnimo kako Boja intervencija ne ponitava
apsolutno prirodne zakone, nego je samo On
najjaa sila koja ini uda, a prema vaeem
zakonu da se sve manje sile pokoravaju veoj sili.
Dakle, mogli bi ak da izvedemo zakljuak, da se
uda deavaju po zakonu. Dodue, ne po
prirodnom, i zato nauka ne moe da operie sa
udima. Meutim, primarno pitanje nije Da li
3
nauka moe da operie sa udima?, ve Da li se prirodnih nauka koje se ne bave regularnostima
uda deavaju?.
Ne mora dakle da znai da Bog ukida prirodni
zakon kada On ini uda. Kada je Isus koraao po
Galilejskom jezeru, On nije ukinuo Arhimedov
zakon, nego je On samo pokazao da je Njegova
sila jaa od Arhimedovog zakona. Da nije ukinut
Arhimedov zakon vidi se iz toga da kada je Petar
poeo da koraa po jezeru, im je izgubio
boansku silu, upao je u vodu. Dakle, zakoni nisu
poniteni, oni nisu ukinuti, nego udo
jednostavno pokazuje da se radi o nekoj posebnoj
sili.
to se tie primedbe nekih naunika da se
nauka bavi regularnostima, a ne pojedinanim
dogaajima ili singularnostima, ovde je vrlo
nedoreena stvar. O emu se zapravo radi? Radi
se o tome da mi danas u okviru nauke usvajamo
jedno restriktivno ili ograniavajue shvatanje
nauke. Iz tog restriktivnog shvatanja nauke,
moda ne eksplicitno, ali unutra, implicitno se
provlai jedan stav, da je kriterijum nauke
ateistinost. Kriterijum nauke ne da ne mora,
nego ne sme da bude ateistinost. Osnovni, glavni
kriterijum nauke mara da bude istinitost. Ne
obavezna ateistinost, nego istinitost. Kriterijum
ili usvajanje postavke da osnova kriterijuma
nauke treba da bude ateistinost je filozofska
koncepcija. To nema naunu argumentaciju, ali
istina jeste cilj nauke.
Znai, osnovni njen kriterijum treba da bude
istinitost. Zato emo mi morati da menjamo malo
definicije nauke i da malo drugaije shvatamo
nauku. Nauka se mora deliti. Mi moramo
uznapredovati u razumevanju ta jeste nauka.
Dakle, mi moemo stati na jednom stanovitu da
sve fenomene objanjavamo prirodnim zakonima
ili da objanjavamo regularnostima, ali to nama
nije garancija da emo mi dosegnuti istinitost. To
jeste garancija da emo mi dosegnuti ateistinost,
ali to moe biti greka, to moe biti la. Ako je jedinjenje. Samo vodonik i kiseonik, a ponaa se
nama imperativ da dosegnemo istinitost, mi
moramo da usavravamo kriterijume u nauci.
Mislimo da bi razreenje ovog problema
trebalo da ide pravcu da treba praviti razliku
izmeu operacionih nauka, znai nauka koje se
zaista bave regularnostima i drugih nauka. Znai,
jedno su operacione nauke kao to su recimo:
biologija, fizika, hemija i tako dalje, koje se
stvarno bave regularnostima koje postoje u
prirodnom svetu. Meutim, postoji jedan skup
nego singularnostima.
Recimo, arheologija. Arheologija se ba bavi
nekim singularnim dogaajima koji su se desili
odavno, kao i sve istorijske nauke, bilo da je to
istorijska geologija, bilo da je to ova tradicionalna
ili obina istorija, bilo da je to arheologija. U te
nauke bi spadale i nauke o poreklu. Ova
distinkcija je vrlo vana, ali ostavljamo sada celu
stvar nedovrenim. Ipak, vano je da se shvati da
nije opravdano uzeti jedno restriktivno shvatanje
nauke i na osnovu toga zanemarivati uda.
Kriterijumi ovako ire, razumske nauke, nije
samo eksperimentisanje i opservacija, nego ona
koristi uniformnost ili analogije, zakon
kauzalnosti i tako dalje. Dakle, malo je drugaije u
ovim drugim naukama.
Recimo, arheologija.
ta znai taj princip uniformnosti? Recimo, kad
mi naemo neki up, na osnovu analogija ili
uniformnosti, mi budui da danas vidimo da up
nastaje zahvaljujui nekom inteligentnom biu
koje taj up oblikuje, pa mu daje are, mi onda
sasvim ispravno zakljuujemo da je taj drevni up
(koji je pravio neki Asirac ili neki predstavnik
helenske kulture), pravilo neko inteligentno bie.
Najvanije je dakle, da mi moramo tako
definisati nauku, da istinski, vrhunski, primarni,
prvi njen kriterijum bude istinitost.
Na primedbu da su uda izuzetci od prirodnog
zakona, je vrlo jednostavno odgovoriti. To je vrlo
slab argument onih koji su protiv uda. Moda to
na prvi pogled izgleda impozantno, meutim, to
je vrlo slab argument, zato to i u prirodi postoje
pojave koje odstupaju bez da Bog intervenie, ili
neke natprirodne sile koje odstupaju od
prirodnog toka ili ak i od prirodnog zakona.
Da navedemo barem jedan primer. Naveemo
primer koji je vrlo interesantan. To je ponaanje
vode. Voda je jedno vrlo prosto hemijsko
vrlo udnovato. Znamo da se sva tela na toploti
ire, a na hladnoi skupljaju. (ak i deca u
kolama priaju ale u kojima su letnji dani dui
zato to su topliji (pa se onda ire), a zimski dani
su krai zato to je zimi hladno, pa se onda
skupljaju. Dakle, ta ala proistie iz tog fizikog
zakona kojem se pokoravaju sva fizika tela.)
Voda se pokorava tom zakonu.
I stvarno, ako uzmemo vodu na 45 stepeni, i
ponemo da je hladimo, voda postaje sve gua i
gua, i najgua je na 4 stepena. Mi moemo da
4
napunimo flau vodom i da je stavimo u friider.
Kad se ohladi, videemo da nedostaje vode u
naoj flai. Nita nije volebno, nita nije
zauujue. Voda se samo ponaa po prirodnom
zakonu.
Zamislimo naunika koji zna da vai prirodni
zakon koji tano determinie kako e se ponaati
fizika tela, ali, recimo, ne zna kako se voda
ponaa. Pri proveravanju on hladi vodu i ispod 4
stepena, pa konstatuje da odjednom voda umesto
da se i dalje skuplja, poinje da se iri.
Taj naunik bi pomislio da pravi
eksperimentalnu greku, pa bi otiao kui da
odspava, i doao bi ponovo sutra u laboratoriju i
postavio bi ponovo eksperiment. Verovatno bi ga
taj drugi eksperiment uverio da moe biti da
postoji odstupanje, izuzetak od pravila.
I naravno, priroda je sama potvdila to pravilo,
nije ekala naunike da rizikuju. Voda kada se
hladi na 3 stepena, pa na 2, pa na 1, ona se sve
vie i vie iri, tako da je sve laka i laka. I onda
led isplivava na povrinu vode to ima izuzetnu
celishodnost, jer ustvari to uva biljni i ivotinjski
svet u vodenim bazenima: rekama, potocima,
banjama, movarama.
Ali pazimo, voda se ne ponaa suprotno
prirodnom zakonu. Znai, ona se ponaa donekle
po prirodnom zakonu. To nije prosta suprotnost
prirodnog zakona, nego ona potuje prirodni
zakon. Ali vidimo kako se deava pravo pravcato
udo koje ima izuzetnu celishodnost da bi se
ouvao ivi svet u vodi. Ako bi voda hladei se i
pretvarajui se u led postojala sve tea i tea, led
bi padao na dno reka, padao bi na dno mora, i
tako redom, i ne bi bilo tog sunca koje bi moglo
da otopi te reke, a sav ivi svet bi, jasno, izumro.
Ve ispod leda je +4 stepena, a na dnu reka moe
biti i +15 stepeni. Sve zavisi, naravno, od dubine
reke.
Ono to je za nas sada vrlo vano jeste,
razlikovanje pravih i lanih uda. Da bismo na
pravi nain razumeli prava i lana uda, moramo
da se pozabavimo sa elementima koje jedno udo
sadri.
Koji su elementi jednog uda? Elementi jednog
uda su: psiholoki, kauzalni (ili uzroni) i
teleoloki.
Psiholoki momenat se sastoji u tome, to su
uda izuzetno retki dogaaji i kod nas izazivaju
psiholoku reakciju zauenosti, pa i Znamo da je opasan pad i sa 10 metara (moe
zaprepaenja.
Kauzalni ili uzroni - svako udo mora imati
neki adekvatni uzrok iza sebe. Bilo bi apsurdno
tvrditi da se neko udo deava bez uzroka.
Trei (teleoloki) dolazi od grke rei teleos,
to znai: kraj, svrha neega i vrlo je vaan da
bismo razlikovali prava i lana uda. Jer, rekli
smo da se sa nekog vanbiblijskog aspekta,
sotonina uda ne mogu da proglase za lana
uda.
Znai, postoji neka specifina biblijska
kriteriologija ili aksiologija, vrednovanje, koje
nam omoguava da odreena uda klasifikujemo
kao prava ili lana. Sa vanbiblijskog stanovita, i
sotonina uda su prava uda, koja zaista
naruavaju normalan tok prirodnih zbivanja.
Psiholoki element uda - ta to znai? To znai
da uda izazivaju u naem duhu odreene
psiholoke reakcije. Recimo, zaprepaenje. Svako
od nas kad bi video demonstraciju jednog uda,
sigurno bi to u njemu izazvalo neki neuobiajeni
efekat. U ovom psiholokom smislu, uda ne
moraju biti ona prava uda tj. nadprirodnog
porekla.
Recimo, deavaju se neke neobjanjive stvari u
ivotu nekih ljudi. U Bernu postoji jedna crkva na
platou iznad reke. U njenoj blizini postoji jedan
zid koji je dubok ili visok 40 metara. I na tom zidu
postoji jedna tabla, gde tano pie datum kada je
jedan danski student jahao na konju i propao
preko tog zida. I zapazimo, leteo je 40 metara
dole, udario u kamenu podlogu i ostao iv. To
moe izazvati odreeni psiholoki efekat. Mogue
je da se taj student spasao pukim sluajem poto
je bio na konju. I kau da se konj ba razbio, a on
je bio na konju. Konj je amortizovao njegov udar, i
student nije nastradao.
Jedan ovek koji je bio posetilac, prepisivao je
dogaaj sa table, i on kae: Dok sam ja to
prepisivao, prole su dve gospoe koje su se za
trenutak zadrale kod table i grohotom se
nasmejale. One nisu verovale da moe neto tako
biti, jer su videle koliko je taj zid velik.
Meutim, on kae da je razgovarao sa
univerzitetskim profesorima iz tog grada, i kau
da je to sigurno istorijski dogaaj, nema dileme.
Taj student je to protumaio kao Boje provienje
i postao je propovednik. I 40 godina od tog
momenta on je iveo i propovedao Boju re.
Moemo navesti i neki drugi primer.
ovek da se ubije), a znamo da je Vesna Vulovi
5
pala sa 10 hiljada metara 26.januara 1972.godine i
ostala iva.
Jedan sovjetski avijatiar je tokom drugog
svetskog rata (1942.godine) sluajno ostao iv,
iako mu se na visini od 6705 metara nije otvorio
padobran, a ostao je iv jer je skliznuo niz padinu
pokrivenu debelim slojem snega.
To je neto to je zaista udnovato. Ali
videemo, sa biblijskog stanovita to ne moemo
da proglasimo za udo. Zato? Zato to biblijska
kriteriologija ukljuuje i druge elemente. Koje?
Kauzalitet. U predhodno navedenim sluajevima
radi se o sluajnostima, dok pri pravim udima
oigledna je nunost uda kao rezultata delovanja
nadprirodne sile.
Na primer, u Delima apostolskim 3,1-8; 9,32-34
imamo izvetaje koji govore da apostoli nisu inili
uda zahvaljujui svojoj sili. U tim stihovima se
stvarno govori da oni ine uda u ime Isusa
Hrista. Apostoli nisu bili udotvorci. Oni su samo
bili kanal preko kojih je Bog inio uda. Nije
apostol Pavle mogao da kae: Evo, etam ja sada
gradom, sad u ja da napravim neko udo. Nego
onda kada mu Duh Sveti kae:
Ovde i ovde e da intervenie na udesan udotvoraca, je ogroman ba zato to ovek
nain.
Dakle, apostoli nisu bili udotvorci, nego su
oni bili kanal preko kojih je delovao Duh Sveti.
Boanska energija je samo preko njih delovala.
Ona je mogla da deluje i van njih. Bog je naao za
shodno da deluje kroz njih. Meutim, najvanije
je da se ovde istie pravi uzrok uda, i da on ne
pripada krugu prirodnih, ovozemaljskih bia.
Trei kriterijum je vrlo vaan. A to je taj
teleoloki element, dakle, da udo ima svrhu,
oiglednu svrhu. Sa biblijske take gledita, udo
ima svrhu da doprinese irenju carstva Boijeg,
napretku oveka i njegovog spasenja. Ukoliko
udo nema tu svrhu ili se ne uklapa u celokupni
koncept Biblije, ono je sa biblijske take gledita
lano udo.
Sa vanbiblijske take gledita to je istinsko,
pravo udo.
Zato je Bog tako, ini nam se, krt u injenju
svojih uda? Zato to Bogu uopte nije do zabave,
do zaprepaenja ljudi i tako dalje. Njegova uda
su prilino retka zato to Njegova uda obavezno
imaju svrhu, imaju jedan pozitivan cilj, ona su
vrlo ozbiljna, ona su vrlo Boanstvena,
dostojanstvena. Recimo, Isus Hristos je inio vrlo
retko uda. ak su neka uda izazvala negativan
efekat kod ljudi. Kad je nahranio pet hiljada ljudi,
oni su razmiljali da ga zacare. Kad je vaskrsao
Lazara, odmah su fariseji i carinici doneli odluku
da Ovoga treba eliminisati, jer sve ovo to je
bilo pre, nekako se moglo i tumaiti, nekako se
moglo komparirati, nekako se protiv moglo
staviti neto drugo, ali kada je bilo vaskrsenje,
onda je bilo oigledno, i oni onda donose
definitivnu odluku.
Postoji jo jedan razlog zato Bog ne ini tako
esto uda. A to je to Bog ne eli da ljudi postanu
zavisnici uda. On eli da ljudi budu istinski
povezani sa njim, ne zato to je On u njihovom
ivotu inio uda, nego zato to oni shvataju da
Njegov karakter vredi bez toga da li On ini uda
ili ne ini. To bi bila smena religija da ja budem
vernik zato to Bog ini uda. Ja sam religiozan
zato to to odgovara mojoj unutranjoj prirodi,
zato to ja razumem ta je boanski karakter, zato
to ja shvatam ta je dostojanstvo oveka, a ne
zato to je Bog inio uda. Ali ljudi zaista mogu
da postanu zavisnici od uda, to vidimo svakoga
dana ovde oko nas.
Postoji i na televizioji jedan program
rezervisan za uda. Medijski uticaj, navodno tih
postaje zavisnik od takvih dogaaja. Recimo, sada
da se desi neko udo, samo bi se o tom udu
prialo. I moda bi se prialo jedno tri meseca, i
posle tri meseca bi se prialo sve manje i manje, i
vie se ne bi prialo. Onda bi nam trebalo jedno
drugo udo. Ono bi trajalo moda 15 dana, pa
sledee moda 10 dana, pa tri dana i tako dalje.
Meutim, Bog je vrlo ozbiljan Bog i Njegova
religija je vrlo ozbiljna.
Dakle, pravo udo poznajemo po njegovoj
svrsi. Uzmimo jedan primer. Kada je na Karmilu
trebalo da se razlui izmeu pravog (biblijskog)
Boga i lanog (Vala), na Ilijinu molitvu Bog je
spustio oganj i spalio rtvu. Uinio je pravo udo.
Meutim, znamo da Otkrivenje spominje da
e ponovo biti sputen oganj, i da e to biti
lano udo. Jednom je isti dogaaj pravo,
istinsko udo, a drugi put je to, sa biblijskog
stanovita, lano udo. I Otkrivenje to
otvoreno kae, da e avo initi lana udesa i
tako dalje.
Kako to da isti dogaaj sa biblijskog aspekta se
potpuno suprotno vrednuje? To se moe razumeti
samo u kontekstu znaenja ovih uda, a njihovo
znaenje se izvodi iz uenja Biblije. Naime, na
Karmilu vatra nije pala tek tako, nego je pala da bi
spalila rtvu. U Novom Zavetu rtveni obred vie
6
ne vai. Svi oni koji veruju da to vai, oni e
verovati i u to udo. Ne postoji ispravna
teleoloka argumentacija koja moe da opravda
takvo udo u Novom Zavetu. Mi smo obaveteni
kroz Bibliju ta je to lano udo, ali sada moemo
da razumemo i zato je to lano udo. Ovaj
kriterijum se primenjuje i za ostala prava i
lana uda.
Na kraju bi eleli da kaemo nekoliko reenica
u vezi sa Hristovim vaskrsenjem, poto je to vrlo
napadano udo u Bibliji. Svi veruju u vaskrsenje,
ali bi eleli da vas zaista osvedoimo da je mnogo
loginije verovati u Hristovo vaskrsenje, nego
verovati u neko drugo vaskrsenje.
Koje je to drugo vaskrsenje? Postoji li uopte
drugo vaskrsenje? Postoji! im postoji ivot, im
mi konstatujemo da postoji ivot, mi moramo da
verujemo u vaskrsenje. Ili je vaskrsla mrtva
materija sama od sebe kako nas ue evolucionisti,
ili vaskrsenje iza sebe ima adekvatnu silu.
Verovanje u ovo drugo je vrlo, vrlo loginije.
Hristos nije vaskrsao, da tako kaemo, sam od
sebe, nego Njegovo vaskrsenje ima adekvatan
razlog ili uzrok u beskonanoj sili Bojoj. A da
veiti mrtvac, materija, sam sebe oivi, to je
apsurdna misao. Znai, mora biti iv da bi oiveo,
a mora biti mrtav da bi bio oivljen. To je otprilike
paralelno onome: Svet je sam sebe stvorio. Jeste
li to uli? Znai, mora nepostojati da bi bio
stvoren, i mora postojati da bi mogao da stvara.
To je jedna paradoksalna misao.
Dakle, ako nam neko kae da se ne moe
verovati u Hristovo vaskrsenje, to nije tano.
Nego naprotiv. U Hristovo vaskrsenje je mnogo
loginije verovati nego poverovati u vaskrsenje
koje propovedaju evolucionisti.
Svi ljudi, dakle, veruju u vaskrsenje. Ili emo
verovati u Hristovo vaskrsenje, i u boansko
stvaranje u poetku, ili emo verovati u jedno
drugo vaskrsenje, da veiti mrtvac - materija, sam
sebe oivi. To se prosto doima kao neki voleban
put kojim on oivljava. Zato mnogi kreacionisti
danas nazivaju evoluciju ili nastanak ivota
abiogenim putem kao Mit o primordijalnoj
supi, gde se mitologija spustila na molekularni
nivo i tu sad postoji to njihovo evolucionistiko
trojstvo: sveti sluaj, materija i vreme. Znai,
moemo da shvatimo da svi ljudi veruju u
vaskrsenje, a da je u biblijsko vaskrsenje mnogo
realistikije, mnogo opravdanije verovati.
Ova tema o udima je sigurno vrlo, vrlo iroka.
Pokuali smo koliko toliko da naglasimo ono
to je bitno i da naglasimo tu biblijsku
kriteriologiju za razlikovanje pravih i lanih uda.
I mi moemo biti uesnici jednog uda, o kome
mi ovde nismo priali, a to je istinsko udo i ono
spada u prvostepeno udo. To je udo
novoroenja. udo novoroenja spada u
prvostepena uda.
Kako to znamo? Postoji nekoliko mesta u Bibliji
gde se upotrebljava re bara, kao re za
boansko stvaranje.
Upotrebljava se u 1. glavi, 1.stihu, 1.Knjige
Mojsijeve, upotrebljava se u jo nekim stihovima,
ali je vrlo zanimljivo da se taj pojam upotrebljava
u Psalmu 51,10 gde psalmista kae: Uini mi,
Boe, isto srce i duh prav ponovi u meni.
Dakle, proces novoroenja zahteva
nadprirodnu boansku intervenciju, i to mi
vidimo iz mnogo stihova u Bibliji, kao to je onaj
u Knjizi Proroka Jeremije, gde Bog govori da ne
moe leopard da menja svoje are, da Etiopljanin
ne moe da menja svoju kou (Jeremija 13,23),
to je genetiki determinisano, i onda on prelazi
na dobro ili zlo, to nam implicitno govori da
postoji neka naa, da tako kaemo, pogrena
unutranja struktura koja nije izala pogrena iz
Njegovih ruku, nego je devijantna zbog greha. I
vidimo, Bog mora da uini jedno udo. To je udo
novoroenja, jedna nadprirodna intervencija, da
bismo bili nanovo roeni.
Meutim, ovo udo Bog ne ini nasilno. Mi
moramo odluiti da budemo uesnici tog uda.
Dakle, ne pasivni ve aktivni uesnici koji e
najpre rei Bogu: Da!