DA LI POSTOJI SUDBINA?

Pitanje sudbine ili predestinacije spada u ona teka, granina,

problematina i diskutabilna pitanja. U Bibliji imamo pitanja koja
uopte nisu diskutabilna i vrlo se lako razumeju. Obino imamo
biblijske tekstove koji su usmereni u istom smeru, tako da mi lako
razumete o emu se radi, lako razumemo problem. Meutim,
postoje neka pitanja u Bibliji koja su pomalo diskutabilna. Postoje
naizgled kontradiktorni stihovi, pa nam se to ini kao nekakvo
klizavo podruje na kojem mi moramo da budemo vrlo, vrlo
oprezni.
Mi itamo jedne stihove i u nama poinje da se izgrauje jedna
koncepcija. Meutim, itajui dalje mi nailazimo na druge stihove
koji su opreni onim stihovima koje smo ve proitali i koji nam
slue da nadgradimo odreenu sliku, i onda ta slika poinje da se
rui i to god nalazimo vie stihova koji su opreni u odnosu na
one koje smo ve proitali, to sve vie poinje da nam se izgrauje
jedna druga slika ovog problema.
Ovo je zaista problematian teren i to zahteva punu opreznost
od nas. Mi smatramo da je Biblija boanska knjiga koja je nastala
tako to je Bog bio autor. On je inspirisao posebne ljude koji su
zabeleili boanske rei. Ako je Bog autor Biblije, onda Biblija mora
biti konzistentna knjiga. ta znai to konzistentna? To znai da je
ona postojana u smislu da ono to se tvrdi na jednom mestu mora
biti u saglasnosti sa onim to se tvrdi na nekom drugom mestu.
Jer, nelogino je oekivati da e Bog jednoga dana govoriti jedno,
a da e o istom problemu sledeeg dana govoriti drugaije, a ko
zna kako e govoriti za sto godina. Mi smatramo da je Bog
postojano bie, jer bie koje nije postojano na moe biti Bog.
Dakle, sam pojam Boga podrazumeva da je to postojano bie
koje je davalo odreene izjave u prolosti. One vae i u
sadanjosti, one e vaiti i za budunost.
Ako poemo sa tog stanovita, onda moramo biti oprezni,
moramo malo vie da razmiljamo o stihovima koje itamo i da
pokuamo da odreene stihove pogledamo u kontekstu ili
poglavlja ili Jevanelja ili jedne knjige ili moda i cele Biblije.
Postoje ljudi koji smatraju da su ovakva pitanja moda neka
"akademska pitanja koja se tiu nekog teoretisanja, nemaju
nikakve zajednike veze sa svakodnevnim ivotom, nemaju
implikaciju za svakodnevicu". Meutim, ovo zaista nisu isto
akademska pitanja gde bi mi trebali da vidimo koliko smo
pametni, da ispitujemo dokle na mozak moe da prodre u neke
tajne. Ovo pitanje je zaista povezano sa naim svakodnevnim
ivotom, sa onim kako mi ivimo iz dana u dan. Jer, ako postoji
sudbina i ako sam ja, recimo, predodreen da budem neki fini
deko, to e za mene biti prava srea, jer ja u, eto, da koraam u
lepom ivotu.
Meutim, ako sam ja kojim sluajem, sudbinski, od strane
Boga predeterminisan ili predodreen da budem zao ovek koji e
nanositi bol drugima, onda to nije neto to je lepo, neto to je
dobro.
Znai, ako sam ja zaista predodreen, ja ne mogu da izaem iz
svojih okvira. Dakle, nemam slobodu.
Razvijajui ovu temu vidimo da je pitanje predeterminisanosti
vrlo povezano sa pitanjem ljudske slobode. Da li je ovek slobodno
bie ili ovek nije slobodno bie? Ako postoji determinizam, ako
postoji predodreenje, onda jedino to nama preostaje jeste
doivljaj nae sudbine. Mi ne moemo nita da izmenimo i jedina
stvar za nas koja ostaje jeste samo doivljaj nae sudbine. Ona je
neizmenljiva. Mi jedino moemo da gledamo da tu svoju sudbinu
to lake podnesemo. Dakle, povezano je to sa praktinim
ivotom.
Jedna pesma, sva u pitanjima kae: "Za koji ivot treba da se
rodim?
Za koji sudnji dan treba da ivim? I kojem bogu treba da se
molim? I koju enu treba da volim ja? Za iju ljubav treba da sam
srea? Za koju ranu treba da sam bol? Na ijem odru treba da
sam svea? Za koju enu treba da sam Bog? I nikad neu ja
saznati to. Kud vodi me put ivota mog? Za iju volju se raa, ivi
i mre?"

Mnogi ljudi lebde u ovim dilemama. Dosta njih su voleli to su

slobodni, ali ta njihova sloboda im je donela velike obaveze, pa bi
sada prosto poeleli da nisu slobodni, nego da nekako postoji neki
fatum koji je sve predodredio, pa da oni ne moraju da sebi
postavljaju ovakva pitanja.
Jedna je osoba ak rekla: "Zato se ne raaju parovi?" Tano
da znamo da je to predodreeno, dakle nema slobode, ali postoji
neka sigurnost.
I mnoge je ljude, zaista, muilo pitanje slobode. Mi bi voleli da
smo slobodni. Meutim, kada kroimo na teren slobode mi se vrlo,
vrlo esto sablaznimo od te slobode i nekako bi da pobegnemo iz
te slobode. Mnogi od nas su itali jedno zanimljivo delo od Froma:
"Bekstvo od slobode". To je realan fenomen. Mnogi ljudi bee od
slobode.
Setimo se kako u delu "Braa Karamazovi" veliki inkvizitor
zamera Hristu zato to je ljudima davao slobodu. Kae veliki
inkvizitor: "Ti si ljude opteretio davi im slobodu. Mi smo im dali
hleba, a uzeli slobodu."
LJudi hoe da jedu. Hlebom ne moemo ljude da opteretimo.
To je njihova telesna potreba, ali ovek osea jednu ambivalentnu
potrebu da bude slobodan, a kada kroi na teren slobode onda bi
da se to bre povue i pobegne sa tog terena.
Pitanje sudbine ili predeterminisanosti! Mnogoboake religije
govore o tome da postoji neki fatum otprilike kao to kod Platona
postoji "svet ideja". I tom fatumu, toj sudbini, ne mogu da se
odupru ak ni bogovi. I bogovi stoje pod jurisdikcijom te sudbine.
Postoji "svet ideja" na koje ak i Bog mora da se obazire ako hoe
neto da stvara.
To nije tano, nego to navodimo kao jednu paralelu. Kao da
Bog stoji pod jurisdikcijom nekih ideja. Ne, Bog ne stoji ni pod
kakvom jurisdikcijom. On je slobodno bie. On ne mora da se
poziva na "ideju jabunosti" kada stvara jabuku. Ovo je samo mala
divergencija da moda bolje to razumemo. Odmah na samom
poetku da naglasimo da biblijski Bog ne potpada ni pod kakvu
sudbinu.
Obian ljudski razum je razum koji je dogmatino zaljubljen u
profesionalno i fizioloko - ime se on bavi (na primer:
popravljanje auta). Ali sa stanovita ljudskog razuma, ako
pokuamo da tretiramo ovo pitanje determinacije u odnosu na
boansko bie, dolazimo do nekih problema ije nam reenje
pomae da bolje razumemo situaciju.
Ako postoji predodreenje onda boanska pravda gubi svaki
smisao. Ako je neko predodreen da pretrpi neko zlo i onaj koji
ini to zlo takoe je predodreen (a mi smatramo da niko ne moe
preodrediti osim nekog ko je svemogu) ili ako je Bog mene
predodredio da ne budem fin, nego da budem lo, kojim pravom
On moe mene da izvede pred svoj nebeski sud i da me kanjava.
Dakle, po zahtevu ljudske logike ne moe se nikako spojiti
boanska pravda i predeterminacija. Kada bi uspeli nekako to na
neki vetaki nain da spojimo onda bi mi izjednaili stvari kao to
su nae disanje, naa visina, nae treptanje, moda kijanje, sa
nekim moralnim zlom koje mi inimo.
Jer, ako smo mi predodreeni da kao fizika bia diemo, da
pod uticajem nekih agenasa moda kinemo, ako smo predodreeni
da, recimo, imamo tamne oi i ako smo na isti nain predoreeni
da budemo zli, onda bi Bog takoe imao osnova da nas osudi zato
to imamo visinu 176 cm, zato to diemo, jer mi sve ovo moramo
initi ako hoemo da fiziki egzistiramo. Dakle, jo jedan argument
u vezi toga da pred zahtevima ljudske logike ne moe da se pomiri
boanska eventualna akcija da nas predeterminie, predodredi, sa
njegovom pravdom.
Ono to je dalje vrlo znaajno, naroito za vernike, jeste: Ako
postoji predodreenost, onda molitve postaju suva danguba. Mi
samo dangubimo, troimo vreme, zato da se mi molimo? Zato? ako je sve zacrtano, predodreeno, itd. Dakle, nae molitve
postaju izline. I molitve za nas same i molitve za druge postaju
izline ako je sve determinisano i ako nema odstupanja.
Jo jedna vana stvar: Ako ja padnem sluajno u zabludu, pa
pomislim da sam predodreen da jednoga dana budem u Boijem
carstvu, to mene moe vrlo da ohrabri da ja dramatino odstupim

od ideala ljudskog bia, jer ja sam predodreen. Ma koliko ja

divergirao, pravio neke meandre u svom ivotu, ja u na kraju stii
u "nebesku luku". Dakle, to je vrlo opasno ako mi usvojimo takvu
ideju.
Sa druge strane, ako ja na primer sanjam neki san, pa uinim
neko zlo - i padnem u drugu zabludu da pomislim da sam ja
predodreen za propast - ja automatski gubim snagu za bilo
kakve napore u religijskom smislu. Zato vie da se molim? Zato,
ako nisam predodreen da budem u raju? I najvei ljudski napori
nita ne vrede ako je Bog taj koji je preodredio gde emo mi
zavriti.
Da sada pogledamo ta nam kae Biblija. Biblija je uzor,
merilo, arin, instrument koji nam pomae u pravilnoj orijentaciji,
jer mi moemo mnogo puta da budemo u iluzijama u vezi sa
nebeskom realnou. ta moemo znati o Bogu i nebeskoj
realnosti osim onoga to je On nama otkrio? Zato emo se mi sada
drati Biblije, ali je vrlo znaajno to, da ve sa stanovita ljudskog
razuma mi moemo da shvatimo da nije logino da postoji
pravedni Bog, a da On predeterminie. Ono to je sigurno jasno
svakom razumu jeste to da bi jedino Bog mogao da perdodredi.
Ako bi neko hteo, ako bi neko mogao da predodredi, to bi sigurno
bio Bog.
Ali da vidimo koje su njegove elje u pogledu oveka. U Prvoj
Timotiju poslanici 2.glava, 3.i 4.stih kae: "Jer je ovo dobro i
prijatno pred spasiteljem naim Bogom, koji hoe da se svi ljudi
spasu, i da dou u poznanje istine."
Vrlo znaajan stih. Trei stih govori o Bogu, a u etvrtom stihu
se kae ta je NJegova elja, ta On hoe. On hoe da se svi ljudi
spasu. Iz same injenice to mi znamo da se svi ljudi nee spasiti,
automatski proizilazi da On nije predodredio. Jer da Bog hoe da
predodredi, iz NJegove elje ta bi proizalo? Svuda oko nas bi bili
sve hriani, jer On eli da se svi ljudi spasu. Da se Bog pita i da je
Bog stvorio automate koje bi On predodreivao u venoj sudbini,
ovaj svet bi potpuno drugaije izgledao.
Dakle, onaj koji jedini moe da predodredi, to je Bog. A ta On
hoe? NJegova elja je da se svi ljudi spasu. Iz injenice koju
vidimo da svi ljudi nee biti spaseni u prolosti, a verovatno ni svi
oni koji Boga nee u sadanjosti - jasno je da ne postoji
predeterminisanost. Bog bi moda i voleo, i kad bi Bog zaista eleo
da predeterminie, On bi uvek odreivao. Iz njega kao
najplemenitijeg bia sigurno proizilaze najbolje elje, a najbolje
elje sa nebeskog stanovita jesu da se ovek spase, da bude u
prisutnosti Boga.
Sledei vrlo vaan stih nalazimo u Matejevom Jevanelju,
18.glava, 14. stih. O emu se radi? Kada je Hristos odgovarao na
pitanje: "Ko je najvei u carstvu nebeskom?" On je pozvao jedno
malo dete i govorio o tome kako mi treba da budemo kao mala
deca po svojim pobudama, po svojoj pakosti, po svojoj oholosti, a
ne po svome razumu. (Apostol Pavle je rekao: "Pakou detinjite a
svojim umom budite savreni.") I u 14. stihu Isus kae: "Nije volja
Oca vaega nebeskoga da pogine jedan od ovih malih."
Ako se obaziremo na elju Boga Oca, mi vidimo da NJegova
elja nije da pogine nijedan najmanji. Dakle, NJegova je elja da
se i taj najmanji spase. Opet vidimo neto to apostol Pavle kae u
poslanicama: "Bog eli da se svako spase." Iz te njegove elje, ako
bi On hteo da predeterminie, predodredi sudbiski, svi bi ili u
spasenje.
Jo malo da se pozabavimo boanskim eljama. Pogledajmo
stihove i u Starom Zavetu, jer postoje ljudi koji kau da nije dobar
Stari Zavet. Ako neko kae da Stari Zavet kao deo Biblije nije
dobar, da nije dobro neto to je Bog dao, sa takvim ovekom
treba biti oprezan. Zato emo se mi truditi da i u Starom Zavetu i u
Novom Zavetu naemo paralelne stihove koji govore o Boijim
eljama.
Pogledajmo u Knjizi proroka Jezekilje, 33.glava, 11.stih, ta
kae Bog preko proroka: "Reci im: tako bio ja iv govori Gospod
Gospod, nije mi milo da umre bezbonik, nego da se vrati
bezbonik sa svoga puta i bude iv; vratite se, vratite se sa zlih
puteva svojih jer zato da mrete!" Dakle, Bog nikako ne eli da bilo
ko propadne, a kamoli da nekoga predeteminie da ide u propast.

Ako bi ljudskim jezikom hteli da kaemo - Bogu ne pada uopte na

pamet pomisao ili mali elemenat elje da neko propadne, a kamoli
da kod njega postoji neka razvijena elja, pa jo i takva snaga, da
On predeterminie neiji ivot da ide u propast. Nego naprotiv,
Bog kae: "Vratite se, vratite se; vi idete u propast, a Ja vama
viem: Vratite se, vratite se molim vas, molim vas vratite se."
Iste rei nalazimo u 18.glavi iste knjige, u stihovima 23.,31.i
32.:
"E da li je meni milo da pogine bezbonik? - govori Gospod, a
ne da se odvrati od puteva svojih i bude iv?" Znai da se vrati sa
svojih puteva, da napravi preokret svoga ivota kako bi bio iv. To
je ono to je milo Bogu.
I 31.i 32. stih: "Odbacite od sebe sva bezakonja koja iniste, i
nainite sebi novo srce i nov duh, i zato da mrete? Jer mi nije
mila smrt onoga koji mre, govori Gospod Gospod, obratite se dakle
i bidite ivi."
Bog otprilike kae: "Ja elim da budete ivi, ja samo to elim.
Nemojte nikad da pomislite da ja elim da budete mrtvi." Bog
kae: "Nije mi mila smrt", a kamoli da je On predodredio nekoga
da ide u smrt. Ta ideja zaista nema nikakve veze sa biblijskim
Bogom. Moda ima sa nekim drugim paganskim bogovima, ali sa
biblijskim Bogom to nema veze.
Meutim, postoje i stihovi koji, moda nam izgleda, upuuju da
ipak postoji predodreenje. Postoji par stihova u Bibliji
u
odreenim poglavljima koji su, ini nam se, drugaiji od ovoga to
smo sad proitali. Ovde emo itati najtee stihove. no je da se
ova knjiga prouava ne samo zbog ove teme, ve zato to je to
vrlo aktuelna knjiga koja nam pomae da vidimo gde smo stigli.
Otkrivenje je najaktuelnija mapa za trenutak u kome mi ivimo.
Ako neko hoe da tano zna gde je stigao, gde je svet stigao po
toj mapi koju je Bog dao, on mora prouavati Otkrivenje. Stihovi
iz Otkrivenja su moda najtei, ali ako uspemo da preemo preko
najotrije otrice, prei emo i preko onih koje su tuplje.
Rimljanima poslanica 8.glava, 28.-31.stih: "A znamo da onima
koji ljube Boga sve ide na dobro, koji su pozvani po namerenju.
Jer koje napred pozna one i odredi da budu jednaki obliju Sina
NJegova, da bi On bio prvoroeni meu mnogom braom. A koje
odredi one i dozva; a koje dozva one i opravda; a koje opravda
one i proslavi. ta emo dakle rei na ovo? Ako je Bog s nama, ko
e na nas?"
Kada sada proitamo ove stihove pomalo smo zbunjeni. Prvo
smo videli da je nediskutabilno da Bog eli da mi budemo sa NJim,
da je nediskutabilno da Bog mrzi smrt, a sad odjednom mi
sreemo takve termine kao to je Boije namerenje, NJegovo
pozivanje, jer mora da zove da bi neki bili dozvani. Osim NJegovog
pozivanja postoji i NJegovo opravdanje, postoji i NJegovo
proslavljanje.
Da moda malo ovo raslanimo. U 28.stihu se pojavljuje vrlo
znaajan deo stiha "pozvani po namerenju." Dakle, Bog ima
izvesno namerenje, Bog nije indiferentan u odnosu na oveka. To
je vrlo znaajno. Postoje ljudi koji misle da je Bog stvorio ovaj
svet, (to su deisti) dao mu zakone po kojima e on funkcionisati i
onda se jednostavno iskljuio - On je indiferentan prema sudbini
oveka. Ne, Bog nije indiferentan prema sudbini oveka, nego On
ima izvesno namerenje. I to namerenje, celo boansko namerenje
ili plan spasenja je ovde opisano.
Zato postoji plan spasenja? Dakle, zato da se spasem? Rekli
smo da Bog nije indiferentan, da On nije hladnokrvan, nego je On
zainteresovan; postoji NJegova namera, postoji NJegov plan
spasenja. Kako da On spasi oveka? Ovaj plan spasenja ima
odreene etape. Koje su to etape? Prva etapa je Boje predznanje.
Sledea etapa je predodreenje. Trea etapa je pozivanje ili poziv
- Bog zove. etvrta etapa je opravdanje. I peta etapa, u koju jo
niko nije uao je proslavljanje - ono definitivno proslavljanje. To je
sadrano u ovim stihovima apostola Pavla.
Jasno je da nikakvog plana nema bez predznanja. To je
apsolutno jasno. Mi moramo imati odreena predznanja da bi
pravili odreeni plan. Plan uvek podrezumeva da postoji odreeno
znanje. Koja su to znanja u vezi sa ovim planom? To je Boje
znanje da smo mi pali u greh, Boije znanje da mi sami ne

moemo sebe da spasemo, itd. Postoji neki skup znanja,

predznanja koje Bog ima da bi On pravio odreeni plan. Ova
stepenica - predznanje i nije toliko diskutabilna. Vratiemo se na
nju posle kada budemo govorili o proroanstvima.
Druga stepenica je predodreenje. Vidimo da Bog ovde
predodreuje.
Bog kao apsolutno bie ima pravo da predodreuje. Ali ta da
predodreuje? Lepo kae apostol Pavle: "On predodreuje ko e
biti spasen." Kako to sad? Vrlo je lako razumeti. Ovde se kae da
je On odredio da e biti spaseni oni koji budu imali "oblije Sina
NJegova" - oblije Isusa Hrista. Ovo je najvanija stepenica. Ako
budemo razumeli ovu stepenicu, onda nee biti problema za dalje.
ta je to Bog to predodredio? Bog je predodredio predodredio
profil. On je odredio karakter ili profil ili tip linosti koji e biti
spasen. Zato apostol Pavle kae: "On je odredio da samo oni koji
budu imali oblije Sina NJegova ulaze u spasenje." U tom smislu
postoji apsolutno predodreenje. Budui da Bog nee da ima
nebesko carstvo onakvo kakvo je danas na Zemlji, On je odredio
profil, On je odredio ko moe ui u NJegovo carstvo. Svi oni koji
hoe da se uklope u taj profil, u oblije Sina Boijeg oni e ui. U
tom smislu, taj profil nam je kao neka propusnica, kao neka vrata
kroz koja mi moramo da proemo da bismo uli u carstvo
nebesko.
Dakle, Bog kao suvereni vladar tano hoe da pokraj sebe ima
odreeni tip linosti. On je to predodredio i budimo sigurni da nee
biti drugaije. U tom smislu postoji apsolutni Boiji determinizam
zato to je On vrhovno bie. On je odredio da samo oni koji
uzrastu u visinu rasta Hristova, (to je taj profil) oni ulaze u carstvo
nebesko. On je isto tako odredio da oni koji su pored tog profila ili
ispod tog profila ili koji smatraju da je njihovo bie iznad, oni ne
ulaze. Znai, i jedna i druga stvar jeste odreena, unapred
predodreena od Boga i mi to znamo.
ta to znai visina rasta Hristovog? Ne visina rasta Hristovog u
smislu njega kao Boga. To je iluzija da emo mi jednog dana biti u
visini boanskog bia. Ne, nego visina rasta Hristovog kao
bogooveka, kakav je On bio ovde na planeti Zemlji. Ovo je vrlo
vano.
ta je Bog odredio? On nije odredio da konkretna linost ide u
spasenje ili ne, nego je On odredio koji profil zadovoljava da ue u
carstvo nebesko, a koji ne. To je definitivno odreeno. To proizlazi
iz boanskog bia. Mogli bi sada da kaemo da je Bog neslobodan
u odnosu na taj profil. Bog nije mogao poeleti neto drugo pokraj
sebe.
Kada je Bog to odredio, On onda zove. Koga On zove? Sada
emo da vidimo koga Bog zove. Dakle, kada je Bog napravio plan
On onda zove ljude. To je ova sledea stepenica - pozivanje. Kae
se: "On je dozvao." Ne moemo biti dozvani ako nismo pozivani.
Znai, mora biti da je pozvao. U Jevanelju po Mateju 11,28 On
kae: "Hodite k meni svi." Znai Bog bi eleo da njemu dou svi,
zato On nee da niko umre, da niko propadne. On, ako stoji do
njega, poziva sve. Sve ovo dovde zavisi od Boga.
Moda nam ovo sad lii na neko nauno raslanjivanje. Sve ove
etape zavise od Boga. Da Bog nije hteo, da Bog nije pozivao, ta
bi vredeli nai napori. Da Bog nije hteo da nas spase, mi bi mogli
da se upinjemo koliko god hoemo. Dakle, sve ovo zavisi od Boga.
E, a sada dolazi neto to zavisi od nas. Neki bi voleli da i ovo
dalje zavisi od Boga, ali ovo dalje ne zavisi od Boga. Zato bi neki
sad voleli da i ovo drugo zavisi od Boga? Zato da bi izbegli linu
odgovornost. Neki bi voleli da nemaju odgovornost. Zato se
nekada kae da ovek za svoje spasenje moe da uradi i sve i
nita. Nita u smislu da ako Bog nije hteo da ga spase on nikako
ne bi mogao biti spasen, a kad je Bog ve hteo, ovek moe da
uradi sve za svoje spasenje. To sada zavisi od njega. To je ta
stepenica.
Kako ovo sad zavisi od oveka? U Mateju, 19,21 itamo: "Ree
mu Isus:
ako hoe savren da bude..." Ima puno stihova koji govore o
ovome. Ako hoe savren da bude, ako... Ima puno takvih ako,
ako. "Ako uzaslua glas Gospoda Boga svojega to i to e ti biti,
ako ne budete uzasluali ma e vas pojesti", itd. Dakle, jedan

uslov. Isus kae bogatom mladiu: "Ako hoe savren da

bude..."
Dakle, ovde nema slobode. Ovde ovek ne moe da odluuje
jer je Bog suvereni vladar svemira i On tano zna ta hoe u
svome domu, kao to jedan domain zna ta hoe u svome domu.
Meutim, taj domain hoe nas da ugosti u svome domu, ali zavisi
od nas da li mi hoemo, da li mi elimo. Ako mi ne elimo, On e
ostati bez izvesnog broja gostiju. Ali to stvarno ne zavisi samo od
Boga. To zavisi i od nas - od toga da li mi hoemo. Ako mi kaemo
"Da", onda Bog dobija ansu da nas opravda - onda tek moe Bog
nas da opravda. Mi ne moemo biti opravdani ako ne kaemo
Bogu "Da", jer nema koga drugog da nas opravda. Isus Hrist koji
je poloio svoj ivot na krstu Golgote, poloio ga je da bi nas
opravdao. Zato mi moramo da kaemo Bogu "Da" i tek tada Bog
ima pravo da nas opravda.
Zato? Zato to u svemiru postoji borba izmeu dobra ili zla.
Po emu bi sada Bog morao nekoga prisiliti da bude opravdan. To
samo ima, recimo, u reinkarnaciji - hteli mi to ili ne, posle
odreenog broja pokuaja, pogreaka, mi emo na kraju doi u
blaenstvo. Kod Boga toga nema. Pored toga Bog je i optueni
vlasnik svemira. Jer Lucifer uvek moe da kae Bogu: "Zato ti
njega opravdava kad on nee da bude opravdan? On hoe da
bude na mojoj strani. Zato se ti toliko petlja za njegovu
sudbinu?" Zato Isus kae: "Ako traite dobiete, ako ne traite
neete dobiti."
Bog nikoga ne eli da prisiljava ni svojom ljubavlju. On je rekao
u banji Vitervi bolesnome: "Hoe li da bude zdrav?" Da je on
rekao "Neu", da li bi Hristos njemu nametnuo svoju ljubav? Ne.
Isus nikome ne namee svoju ljubav. Ako ovek hoe, On e mu je
dati. Zato i spasenje, sve to Bog daje to je dar, nita On ne
namee. On ne eli da ima infatilne vernike koji e biti upropaeni
ne znam kojom ljubavlju od strane Boga. On eli da ima zrele
vernike koji su aktom svoje slobodne ljubavi rekli Bogu "Da". Bogu
ne trebaju unitene linosti bilo da ih On uplai kaznom, bilo da ih
obaspe ne znam kojom dobrotom. Ne, NJemu trebaju apsolutno
slobodne linosti koje e NJemu rei: "Da Boe, mi tebe hoemo."
Ako neko moe da uniti ili prisili linost onda je to Bog, ali Bogu
su najmanje potrebni uniteni ljudi. I mi to god uzrastamo na
duhovno vii nivo, to god smo rafiniranija bia, mi uviamo koliko
su nama potrebna slobodna bia. A zamislimo Bog, koliko su
NJemu potrebna slobodna bia. Ponititi ovekovu volju to znai
unititi oveka. Zato ovde ovek odluuje, i to Biblija stalno govori
da mi imamo veliku mo.
Kad nas opravda, onda Bog moe da nas proslavi. Ove
stepenice idu po prirodi stvari. Ono to je vrlo vano jeste da
postoji neto to je Bog predodredio, a to je profil ljudi koji e biti
spaseni, ali linosti nisu predodreene odreene. Ono to Bogu
zadaje poseban problem u svemu ovome jeste to to On potuje
ovekovu volju kao trajnu vrednost, jer je On stvorio oveka kao
slobodno bie. U ovo budimo apsolutno uvereni. Koliko On potuje
oveka vidimo i u tome da e On u drugom vaskrsenju vaskrsnuti
nepokajane da im saopti sud. Oni e ii u venu smrt, ali nee
otii a da ne znaju presudu. ak ih je i vaskrsnuo da im kae da
idu u venu smrt. Takvo potovanje linosti imate samo kod
biblijskog Boga. Ono to zadaje problem Bogu nije to to smo mi
greni, jer Biblija kae da smo svi grenici. Lajbnic bi rekao da su
to logiki nespojive stvari - poten i grenik. On je govorio kako je
logiki nespojivo stvoriti slobodno bie koje je nepogreivo. Moda
bi Lajbnic rekao da je i ovo logiki nespojivo - poten grenik.
Ali ovaj termin odgovara, to nije nikakav problem za Boga. Ali
postoji jedna druga kategorija grenika, a to su grenici kalkulanti.
To je pravi problem, prava muka - grenici kalkulanti. Grenik
kalkulant se manifestuje u mnogo oblika. Naveemo samo jedan.
Nije ovo jedan jedini, ima ih mnogo. Otprilike: "ekaj me Boe do
sedamdesete godine dok ja ovo, ono, itd., a onda u sedamdesetoj
godini, ako Ti ima neto od tog mog bia Ti napravi neto, Ti si
svemogu." Mladost i najbolje godine - avolu, a onda ako neto
ostane - Bogu. Nema nikakve garancije ako neko tako misli da e
doekati svoju starost.

Sada idemo na sledee pitanje - predestinacija i prorotvo.

Kada ponemo da razmiljamo o proroanstvima ini nam se da ne
moe biti validnih proroanstava ako ne postoji predeterminacija.
Jer, ako se neto mora dogoditi, apsolutno je jasno da postoji
neko ko je predodredio da se tako mora desiti. I ako krenemo od
stava da se jedan dogaaj morao desiti, onda ga je neko
predeterminisao. A ko ga je predeterminisao, ko ga je
predodredio? Jasno je - Bog.
Ako postoji nepredodreenost, onda proroanstva postaju vrlo
diskutabilna jer ima puno njih koji naizgled mogu da ugroze
ispunjenje odreenih proroanstava. Jer ako je bilo predodreeno
da Isus umre, bilo je predodreeno i da ga Juda izda, i da ga se
Petar posle odrekne, da ga Pilat osudi, itd. ini nam se da ne
moe biti i proroanstava i nepredeterminacije, nego da mora biti
to dvoje zajedno.
Da bi smo to dobro razumeli potrebno je da uinimo jo jedan
mentalni napor. Prouavanje Biblije zahteva napore. Biblija mora
duboko da se "kopa". Neke biblijske istine su sakrivene duboko,
"kilometrima duboko". Jedino to jo daje snagu nekom kopau
jeste ono to on usput iskopava. On dobija neka zrnca zlata, ali
zna da je ruda jo dublje, dublje i on mora da kopa. Dakle, ljudi su
pozvani ne da budu itaoci Biblije, nego istraivai Biblije. Da su
ljudi vie istraivali Bibliju ne bi imali neke probleme koje sada
imamo.
Da bi smo dobro razumeli ovu dilemu, koja nam se ini da ima
dva roga, dva pola (ne jedno ili drugo, nego mora biti oboje
zajedno), dobro je da razmotrimo ta su proroanstva i koje vrste
proroanstava postoje. Proroanstvo najjednostavnijim reima
jeste predskazivanje dogaaja koji e tek da se dese. Nekada to
bude dan, dva, deset, hiljadu godina unapred. Najdue biblijsko
proroanstvo traje 2300 godina. Proroanstva mogu da se podele
u tri kategorije: prva - proroanstva Boje volje, druga proroanstva Boijeg predznanja i trea - uslovna proroanstva.
Proroanstva Boije volje: Mi smo malopre govorili ta je Boije
namerenje, ta je Njegov plan. Dakle, postoje proroanstva Boije
volje. Moda nam nije jasno o emu se radi, ali da navedemo neki
primer. Iz Boanske volje su proistekla neka proroanstva kao to
su plan spasenja, da e doi Spasitelj, da e Spasitelj poloiti svoj
ivot, itd. To su proroanstva u kojima Bog izraava volju i elju da
spase oveka. Prvo proroanstvo sadrano je ve u
protojevanelju koje je saopteno Adamu i Evi neposredno posle
pada u greh jo u Edemskom vrtu.
Dakle, iz boanske volje proistiu odreene namere i On iz
svoje volje saoptava ta e biti. Ono to je vrlo vano kod ovih
proroanstava jeste to, da ne postoji sila u univerzumu koja moe
da omete to proroanstvo. Proroanstva Boije volje niko nikada
niti je mogao, niti e moi da omete. Proroanstvo je bilo da e
doi Hristos. Niko to proroanstvo nije mogao da omete. Nema te
sile koja moe da sprei Hrista da ponovo doe po svoje na
planetu Zemlju. Ovo je vrlo vano. Proroanstva Boije volje ne
mogu se ugroziti ni na koji nain.
Ako je ovek slobodan, zar on tom svojom slobodom ne moe
da omete ta proroanstva i ugrozi njihovo ispunjenje? Ne moe.
Da navedemo jedan primer: Imate jednu ahovsku tablu za kojom
sede velemajstor i poetnik. (Ovo je samo analogija. Razlika je
mnogo vea izmeu nas i Boga nego to je razlika izmeu
velemajstora i nakoga ko je tek nauio da pomera ahovske
figure.) ta je namera velemajstora? Da da mat svome protivniku.
Moe ovaj poetnik koliko god hoe da povlai neke nepredvidive
poteze, poteze iz kojih se vidi da taj ahista nema neko znanje
aha, moe on da vue raznorazne poteze ali e on na kraju da
primi mat.
Naa slobodna volja i naa aktivnost ne moe da ugrozi
proroanstva Boije volje. Mi moemo da ubrzamo Hristov dolazak
kada bi svi ljudi ovog sveta uinili neto to znamo da je iluzorno, i
rekli: "Neemo da ivimo kako smo do sada iveli, hoemo da
ivimo potujui druge, hoemo da ivimo po boanskim
normama." Mi bi ubrzali i doveli do toga da se partija to pre
zavri.

Proroanstva Boijeg predznanja: Ova druga vrsta

proroanstava su ve komplikovanija. To su proroanstva koja
proizlaze iz Boijeg predznanja. Bog nikako ne eli da crkva
otpadne, a ipak kae: "U crkvi e se pojaviti ovek bezakonja."
Apsurdno je verovati da to proistie iz Boije volje. On je taj koji
bi najmanje voleo da se usred crkve pojavi ovek bezakonja, ali
kae: "Pojavie se vuci koji nee tedeti stada." On je taj koji bi
najmanje eleo da se u okviru crkve pojave takvi ljudi, ali On zna
unapred da e se pojaviti i On nas obavetava iz svoje ljubavi - da
znamo. Bog ne eli da budu progonstva. Bog ne eli mnoge stvari,
ali On nas obavetava. Dakle, to nisu proroanstva koja proizlaze
iz boanske volje.
Meutim, mnogi ljudi ne prave razliku izmeu ova dva
proroanstva i oni izjednaavaju jedna i druga proroanstva - za
njih sva proroanstva proistiu iz Boije volje. Ne proistiu sva
proroanstva iz Boje volje, nego neka iz Boanske volje, a neka iz
boanskog predznanja.
Dakle, na jednoj strani imamo predznanje, a na drugoj
predodreenje. Koje su razlike izmeu ova dva pojma? Razlika je
dvojaka. Prva je da predznanje pripada razumu, Boijem razumu,
a predodreenje pripada Boijoj volji. To je vrlo vano da znamo.
Predznanje ne pripada Boijoj volji, ve pripada Boijem razumu. I
druga razlika koja proistie iz ove je da predznanje ne utie na
slobodu, na nau slobodu. Predodreenje utie na nau slobodu kada bi ga bilo.
Znai, predznanje pripada Boijem razumu i ne utie na nau
slobodu, a predodreenje pripada Bojoj volji i ono bi uticalo na
nau slobodu kada bi postojalo. Da navedemo jedan primer, da bi
ovo ilustrovali, da bi videli kako predznanje ne znai
predodreenost.
Recimo, mi imamo jednog lekara koji posmatra simptome koji
su prisutni na licu ili telu ili dui nekog bolesnika. On tano vidi, i
moe (ako je dobar lekar) da napravi prognozu i kae: "U roku od
mesec dana ovaj pacijent e umreti." NJegovo proroanstvo
proizlazi iz njegovog predznanja. Da li je on predodredio da taj
pacijent umre? Nije. Astronom moe tano da nam kae kada e
biti pomraenje Sunca ili Meseca. Da li je taj astronom predodredio
to pomraenje? Ne, to se deava po unutranjim zakonima, a on
samo iz svog predznanja kae kada e se to desiti.
Isto tako Bog - procesi e se deavati po svojoj prirodi, ali Bog
iz svog predznanja kae kada e biti pomraenje Sunca, kada e
biti pomraenje crkve. Ne determinie jedan astronom da e se
pomraenje Sunca tu i tu desiti. Ili recimo, iz implikacija NJutnove
mehanike bilo je jasno da mora postojati jo jedna planeta u
Sunevom sistemu. Da li su te implikacije rodile tu planetu, pa su
onda astronomi jednog dana izraunali gde treba da je oekuju i
tano su je tu i nali. Ne, jer predznanje ne znai determinacija,
ne znai odreenje nego samo predznanje i ono se tie samo
boanskog razuma. Dakle, Bog nije predodredio da se desi to, to i
to, ako to ne spada u proroanstva boanske volje.
Uslovna proroanstva: Najtei vid proroanstava su uslovna
proroanstva i prava je katastrofa kada neko i ta proroanstva
stavi u isti ko. Evo recimo, u Knjizi proroka Jeremije 18.glava,
7.stih, pogledajmo ta kae Bog: "Kada bih rekao za narod i za
carstvo da ga istrebim i razorim i zatrem; Ako se obrati narod od
zla, za koje bih rekao, i meni e biti ao za zla koja miljah da
uinim. A kad bih rekao za narod i za carstvo da ga sazidam i
nasadim; Ako uini to je zlo preda mnom ne sluajui glasa
mojega, i meni e biti ao dobra koje rekoh da mu uinim."
Dakle, Bog nee ispuniti to to je rekao. ta kae? "Bie mi
ao." To ve prelazi na emotivnu stranu Boga. Postoje odreena
proroanstva koja Bog kae - uslovna proroanstva, koja
podrazumevaju ovekov stav. "Izrailjci, vi ete biti blagoslovena
nacija ako, ako,ako,... Ako budete drugaije inili bie vam to, to,
to i to." Da li e se desiti jedno ili drugo zavisi od konkretnog stava
pojedinca ili odreene nacije. Da to proverimo!
Naimo Knjigu proroka Jone i videemo kako to izgleda u
konkretnom sluaju, da vidimo da Bog ne kae to deklarativno,
nego da se to to Bog kae stvarno deava. Pogledajmo ta kae
prorok Jona, 1.glava, 2.stih (Bog upuuje Jonu da ide u Nineviju

da propoveda protiv Ninevije, da e ona biti razorena, da e biti

upropatena, da od nje nee nita ostati) : "Ustani, idi u Nineviju
grad veliki i propovedaj protiv njega, jer izae zloa njihova preda
me." Usput moramo da kaemo da su kritiari sumnjali. Herodot je
proao kroz te krajeve, negde 200 godina nakon razorenja
Ninevije, i kae: "Ovde nema nikakvog znaka da je bila Ninevija."
Moderna arheologija je iskopala Nineviju, ogromne biblioteke. To
je bio ogroman grad. Ono to kae Biblija to je vrlo pouzdano, ali
to je druga tema.
I pogledajmo ta je tada bilo - 3.glava, 4.stih: "I Jona poe ii
po gradu jedan dan hoda, i propoveda i ree: Jo etrdeset dana,
pa e Ninevija propasti." Dakle, proroanstvo kae: "Jo 40 dana i
Ninevija e propasti." A ta su Ninevljani uradili? Vrlo su ozbiljno
shvatili poruku od Boga, pokajali se vrlo dramatino i to pokazali. I
ta se kae u 10.stihu, kada su oni ve tako odgovorili: "I Bog vide
dela njihova, gde se vratie sa zloga puta svojega, i raskaja se Bog
od zla koje ree da im uini, i ne uini."
To su uslovna proroanstva. Sve zavisi od stava. Direktno
proroanstvo:
"Za etrdeset dana bie tako." Da li e se to ispuniti (ako je
uslovno proroanstvo), zavisi od stava.
Dakle, postoje te tri vrste proroanstava. Kada to znamo onda
nema nikakvih problema da razumemo da moe da postoji
proroanstvo, a da ne postoji predeterminacija, predodreenje ta
e konkretno biti sa odreenom linou. ovek, ipak, utie na
svoju sudbinu. Biblija istie da ovek utie na svoju sudbinu. Kako?
U Rimljanima poslanici 10,8-13 se kae: "Ali ta govori pismo?
Blizu ti je re u ustima tvojim i u srcu tvojemu, to jest re vere
koju propovedamo." Znai Bog hoe da kae: "Blizu ti je moja re.
Jednoga dana kada bude stajao na mome sudu nee moi da
kae: "Bilo je to daleko od mene." Ne, bilo ti je dostupno."
Bog kae: "Blizu ti je re koju apostoli propovedaju. Jer ako
priznaje ustima svojim da je Isus Gospod, i veruje u srcu
svojemu da ga Bog podie iz mrtvih, bie spasen. Jer se srcem
veruje za pravdu a ustima se priznaje za spasenje. Jer pismo
govori: koji ga god veruje nee se postideti. Jer nema razlike
meu Jevrejinom i Grkom jer je on Bog sviju, i bogat za sve koji
ga prizivaju. Jer koji god prizove ime Gospodnje spae se."
Dakle, ovde je izneseno neto to moe da se kae da je kao
kruna svega ovoga. Tvoja vera definie tvoju sudbinu. Ne to to si
ti Srbin, Grk, Jevrejin, itd., nego tvoja vera, da li ti vreuje da Bog
postoji i da je On poslao svoga Sina. Tvoja vera definie tvoju
venu sudbinu.
U Jeremiji 18.i 19.glavi Bog je pokazao jednu divnu sliku o
grnaru, kako Bog stalno pokuava da obnovi oveka, ali je prorok
Jeremija kupio jedan novi sud i razbio ga pred narodom. Prorok je
rekao da je Bog sve uradio, stalno zove, stalno eli da popravi. Taj
grnar je stalno popravljao sud. On se pokvario, ali grnar hoe da
ga dovri.
Tako i Bog hoe da dovri oveka, Bog hoe da oveka spase,
ali ako neko ne bude hteo, on e biti "razbijen" (u nekom
figurativnom smislu). On e ispasti iz Boje ruke. On e gurnuti
Boju ruku, to znai da mi zaista imamo slobodu, da se Bog
izuzetno trudi oko nas, ali da mi nemamo jednu vrstu slobode. Ovo
je kljuna reenica - mi imamo slobodu da ivimo i da biramo, ali
nemamo slobodu da menjamo rezultate svoga izbora. To je vrlo
znaajno.
Dakle, Bog je uradio sve za nas - obavestio nas je da smo
slobodni, dao nam mo da biramo, obavestio nas je ta stoji iza
kog izbora, ali nam nije dao mo (to je ono predodreenje) da
menjamo rezultate svoga izbora. Ako neko sedne u voz za Novi
Sad, on ne moe pred Novim Sadom da kae: "Boe ja bih da
uem u Ni." On mora da sedne u drugi voz.
Mi smo na autobuskoj ili eleznikoj stanici svoga ivota. Mi
smo sada apsolutno slobodni da kaemo u koji voz hoemo da
sednemo i Bog to potuje. Ali mi ne moemo jednog dana, kad
doemo pred Boga da menjamo rezultate svoga izbora. To ne
moe, to je predeterminisanost. Nemojmo mislimo da nema
nikakve predodreenosti. Ima predodreenosti profila ili smera u

kome odreeni voz putuje, a nama ostaje da li emo sesti u jedan

ili u drugi voz.
Apostol Petar je na pitanje ljudi: "ta nam treba initi da se
spasemo?", odgovorio: "Pokajte se i krstite se u ime Oca i Sina i
Svetoga Duha." Sam izaraz "pokajte se" podrazumeva ovekovu
slobodu. ovek se nikada ne kaje za dela koja je morao da uini,
nego samo za ona dela koja je apsolutno svestan da je na osnovu
svoje slobodne volje uinio.
Ako autobus prikoi i voza naleti na nekoga i slomi mu ruku,
voza moe da oseti aljenje zbog toga, ali ne moe da osea
kajanje jer je mehanikom inercijom naleteo na njega. Ali ako
voza nekog uhvati, pa mu slomi ruku - to je druga stvar. Kajanje
uvek ide uz slobodna dela.
Isus, Jovan Krstitelj i apostoli uvek su govorili o kajanju, to
znai da smo mi zaista slobodna bia, a do nas stoji da li hoemo
da se kajemo ili neemo. Nema onog drugog krtenja bez ovog
prvog.