Strana 1

1.
2.
3.

4.
5.

6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.

Da li ste znali ...

Nae preporuke crtaa
Nisu zaboravljeni
Kalimero
Robotek ~ Drugi Deo
Cartoon Mania
Najave crtaa za 2011.godinu
Anime
Paprika
Perfect Blue
Stripoteka
Garfild
Igrice
Walt Disney - World Quest
Jubileji
The Flintstones
Da nije bilo njih
Aardman Animation
Vraamo se u istoriju
Wallace & Gromit
INTERVJU ~ Kinder Klub Kolecionara
Holivudska staza slavnih i crtani filmovi
Braa Grim
* S T R I P * - Drugi deo
He Man - Fantomski napad

03
04
06
07
11
14
15
16
19
21
22
24
26
29
31
34-41

I ova godina nam je proletela brzo. Ispunili smo kvotu od etiri broja
godinje, tako da je ovaj osmi broj poslednji za 2010. godinu.
U "osmici" smo nastavili priu o Roboteku, gde smo ak morali deo da
ostavimo i za sledei broj. Ko bi rekao da jedan crtani moe da ima toliko
prie (da ne kaemo filozofije) oko informacija o crtau?
Ujedno, garantujemo oduevljenje na koliinu crtaa koji nas oekuju u
2011.
Sledei broj bi trebalo da izae kad sve bude zavejano i prekriveno
snegom - taman da moete da se zavalite u udobnu fotelju i itate
zanimljive tekstove o vaim omiljenim junacima.
Ukoliko imate elju o emu bi voleli da piemo za neki od narednih brojeva,
slobodno nam se moete obratiti na e-mail: zmyche@crtaci.info

Glavni i odgovorni urednik, dizajn i izgled:

ZmYchE
Pisci i saradnici Toonzina su lanovi sajta:
Nikokaoja, coca92, NGboo, jelena,
PurpleHaze, zdravun, Grimbot

Strana 2

... da je Met Blank (poznat jo pod nazivom kao ovek od hiljadu glasova) koji je
pozajmljivao glas Duku Dugouku - mrzeo argarepe (iako su mnogi asopisi prenosili
da je bio alergian to nije tano, jednostavno ih nije voleo). Jako mu je bilo teko da
glumi na snimanju jer nijedno drugo povre, kao ni bilo ta drugo to su pokuali, nije
proizvodilo taan zvuk vakanja argarepe uz reenicu efe koji ti je vrag?. Poto
nikako nije mogao da proguta savakanu argarepu, snimanje je moralo da se
zaustavlja da bi Met mogao da je ispljune i zatim se nastavljalo sa snimanjem ...

... da postoji serijal pria o sestrama Grim? Serijal je napisao

Majkl Bukli, a ilustrovao Piter Ferguson i za sad postoji
sedam knjiga dok su osma i deveta u planu. Napisana je
tako da su sestre Sabrina i Dafne Grim u srodstvu sa
popularnom braom Grim, koji su zasluni za najpopularnije
bajke koje su nam obeleile detinjstvo. Majkl Bukli je izjavio
da je ovo delo napisao da su braa Grim sigurno pisala
bajke ne samo iz svoje mate nego da su im se neke stvari
garantovano desile i inspirisale ih da napiu magine
fenomene. U bajkama se pojavljuje dosta popularnih likova
iz bajki koje su pisala braa, a meu njima su: Sneana
(Snow White), Baba Jaga (ili Roga) (Baba Yaga), Uspavana
lepotica (Briar Rose), Zlatokosa (Goldilocks), Princ Vilijam
(Prince William Charming), erif Hamsted (jedan od tri
praseta), Zli vuk i Crvenkapa (Big Bad Wolf, Little Red Riding
Hood) i mnogi drugi ...
... da animirani lik Pepa prase (Peppa Pig) u prve dve epizode nije nosila pojas u vonji
gde su nakon nekoliko pritubi roditelja kompaniji koja se bavi animacijom serije
Astley Baker Davies morali su da reanimiraju epizode. Jedan od osnivaa, Mark Baker,
je izjavio za Broadcast magazin: Veina male dece prati upravo primere svojih
omiljenih likova iz crtaa i strano je da smo to prevideli. Koliko smo samo bili naivni
dok smo poinjali da pravimo seriju. Takve greke se vie nee ponoviti...

... da je knjiga o Viniju Puu zasnovana na priama za laku no koje je pisac Miln itao
svom sinu Kristoferu Robinu. Milnova inspiracija za likove bile su igrake njegovog sina.
Tako je i Vini Pu bio medvedi koga je Kristofer Robin dobio za svoj prvi roendan. Igrake
se danas uvaju u gradskoj biblioteci u Njujorku.

... da je deija televizijska emisija Teletabisi iako namenjena specijalno za bebe i decu
od prve do etvrte godine ivota, uprkos silnim bombardovanjima loim kritikama i
ruganjima - ipak postigla ogromni poslovni uspeh i da e ostati zapamena po visokim
produkcijskim vrednostima, po nagradi Britanske akademije filmske i televizijske
umetnosti koju je osvojila 1998. godine i njihova pesma Teletabisi kau pa-pa je od
kraja 1997. bila na zavidnom prvom mestu na UK Singles Chart i meu prvim pesmama
ostala ukupno 32 nedelje ...

Strana 3

Spegelbarn (2007)
Kratki crtani film Spegelbarn vedskog
reditelja Erika Rosenlunda jedan je od onih koji
se bavi dejim strahovima strahom od mraka,
samoe, mistinih zvukova i lica na prozoru ili
ogledalu.
Glavna junakinja ove jezive prie je
devojica, koja sama kod kue gleda crtae na
TV-u, dok napolju besni oluja. Ve vidno
uznemirena
udnim
zvucima
i
prizorima,
devojica nabasa na ogledalo, gde poinje
neobina igra sa njenim odrazom koji, ini se,
ne prati ba najbolje onog ija bi slika trebalo da
bude. Devojica postaje prestravljena, i nikako joj nije jasno ta se dogaa. Ispostavlja se ipak, da je njena
dvojnica u ogledalu elela neto da joj porui...
Koliko jedan petominutni crta moe biti straan? Reklo bi se da je Spegelbarn moda postavio tu
granicu. Ovde se animirana paranoja pribliila svom vrhuncu, a
ak se i ne radi o stop-motion animaciji, koja je po pravilu
iznedrila najjezivije filmove u svetu animacije. Naime, u pitanju
je naizgled jednostavno animiran crno-beli crta, koji se sjajno
slui senkama i kontrastom. Devojica izgleda kao da je
nacrtana od krede, sa oblikom lica koji je, ini se,
karakteristian za Rosenlundove likove, sudei makar po druga
dva njegova crtaa, Butler i Checkoo.
Moda ste mislili da vas deji strahovi ne dotiu, da ste
ih prerasli? Pogledajte ovaj kratki film pa se zapitajte jo
jednom.

Edison & Leo (2008)

Retko koja rubrika preporuka proe, a da se ne spomene nijedna stopmotion animacija, pa tako ni ovoga puta neemo izostaviti ovu tehniku, koja
nam je obezbedila mnoga remek dela raznih anrova. Edison & Leo je odlian
dugometrani stop-motion crta, nastao pre samo dve godine. Osim sjajne
tehnike, koja ljubitelje animacije uvek iznova zadivljuje u ovakvim
ostvarenjima, ovaj crta takoe obiluje crnim humorom, a u tom sluaju je,
kako to obino biva, uvek zagarantovana dobra zabava.
Radnja filma prati naunika i izumitelja Edisona, s tim to nije u pitanju
uveni Tomas, ve Dord T. Edison. Ipak, kako nam naratorka ve u startu
kae - moe biti da ovo ipak nije pria o Edisonu, ve o njegovom najboljem
izumu... A sve to vam moemo otkriti pre nego to odgledate crta je - da taj
izum definitivno nije sijalica!
Kanaani, ini se, ne
umeju
da
razoaraju
ljubitelje dobrog animiranog
filma, pa su mnoge od njih
obradovali i ovog puta.
Ipak, sudei po rejtingu na internet sajtovima
posveenim filmu, Edison & Leo se ne kotira ba najbolje,
kao to je to obino sluaj sa manje poznatim filmovima
neafirmisanih autora. Moe biti da je tako ba zbog toga to
se ovaj film ne moe preporuiti svakome kome ne prija
crni humor koji ponekad prelazi granicu bizarnosti, trebalo
bi ipak da preskoi gledanje ovog filma. Svim ostalima ga od
srca preporuujemo.

Strana 4

Alma (2009)
Obino se meu crtaima koje preporuujemo u ovoj rubrici nau ne
toliko poznati i jo neotkriveni biseri ove vrste umetnosti, a sada vam
predstavljamo jedan kratki crta objavljen tek prole godine, koji su veliki
producenti ve prepoznali kao riznicu ideja i za kog ve kuju velike
planove.
Naime, pred vama je jedna kratka mrana bajka bez dijaloga, u
kojoj devojica Alma jednog zimskog dana nalee na prodavnicu igraaka.
U izlogu ugleda lutku, koja je toliko slina njoj da je odmah privue... ta
se dalje dogaa, pogledajte sami u ovom petominutnom prilino jezivom,
ali deije naivnom filmu.
U toj deijoj naivnosti upravo i lei sva jeza i efektnost ovog
crtaa. Koliko lutke umeju da budu zastraujue, poznato nam je ve iz
mnogih horor filmova, a
reditelj Alme, Rodrigo Blaas,
upotrebio je ovo na pravi
nain i preneo ovaj motiv u
punom sjaju na animaciju.
Kratkometrani crta Alma e, po svemu sudei, dobiti i
svoju dugometranu verziju, iji e producent biti Guillermo del
Toro, a sve to pod okriljem produkcijske kue DreamWorks.
Okvirni datum objavljivanja filma i neki dalji detalji jo uvek
nisu poznati, tako da nam za sada ostaje samo da se nadamo
da e se reditelj i u dugometranoj varijanti drati puta koji je
sebi prvobitno zacrtao.

Madame Tutli-Putli (2007)

U skladu sa praznikom Noi vetica koji je za
nama, i veina preporuka u ovom broju bi se mogla
svrstati u anr horor filma. Da li namerno ili sluajno
verovatno nije ni vano.
Tako smo stigli i do jednog komarno napetog,
linovski jezivog i nedoreenog crtaa pod imenom
Madame Tutli-Putli.
Gospoa Tutli-Putli putuje vozom velikim,
prljavim, brzim vozom, punim raznih ljudi udnih
pogleda,
punim
zvukova, senki i
sitnih
pokreta.
Kako
ona
preivljava
ovu
teku no i ta se
odigrava u vozu (ili u njenoj glavi?) pre svanua moete pogledati u
ovom 17 minuta dugakom, ili pak kratkom, crtau.
Kratkom, jer proleti kao da traje tek tri ili etiri minuta, i jer nas
ostavlja zbunjene i u potrazi za objanjenjem, ostavivi mnogo mesta za
nadogradnju i tumaenje.
Animacija je jednostavno reeno besprekorna. Prikazan je svaki, i
najsitniji detalj, a oi glavne junakinje govore vie nego cela pria
ispriana u tih triavih 17 minuta.
O kvalitetu filma svedoi i nominacija za Oskara za najbolji
kratkometrani animirani film 2008. godine, kao i mnoga druga priznanja
na filmskim festivalima irom sveta.

Strana 5

Poeo je kao jednominutni crtani film, da bi vremenom

postao petominutni, a zatim kako je serija postajala popularnija
i pria sve opirnija, a usput se prikazivala i u sve vie drava,
crtani je proiren na filmie koji su trajali od po 13 i 26 minuta.
Kalimero "govori" preko 26 jezika, a prikazan je u 51 dravi,
dok danas broji ukupno 290 epizoda.

Kalimero je italijanska crtana kratkometrana serija o malom

bespomonom crnom piletu. Prvi put se na televiziji pojavio 14. jula
1963. godine u emisiji Carosello i ubrzo postao prepoznatljiva ikona
Italije.
Svi karakteri serije su nastali u Organizzazione Pagot studiju animacije prvobitno kao reklama za sapun
(deterdent) kompanije "Mira Lanza". Reklama prikazuje kako Kalimero ustvari nije crn nego samo prljav i kad
se dobro opere sapunom on postaje beo i ist.
Autori zbog kojih danas serija postoji su braa Nino i Toni
Pagot. Jo se smatraju pionirima italijanske animacije. Obojica su
radila i na crtanju i na pisanju pria (epizoda).
Karakteri su kasnije licencirani u Japanu kako bi se od njih
napravila animirana serija. Studio Toei Animation u saradnji sa studiom
Rever su 15. oktobra 1974. godine krenuli sa pravljenjem serije gde je
osmiljeno i prikazano 47 epizoda do 1975. godine. Kasnije 1992.,
kompanija RAI (Italija), Telescreen Japan i TV Tokyo (Japan) su izbacili
jo 52 epizode koje su anormno proslavile crtani - koliko u Japanu
toliko i u Italiji. Epizode veinski govore o raznim avanturama Kalimera
i njegovih prijatelja gde ponekad reavaju razne misterije, ali gde esto
upadaju u razne nevolje.

.: Glavni likovi :.
Calimero - Kalimero - jedino crno pile u svojoj porodici gde su svi ostali pilii uti. Na glavi nosi polovinu
ljuske jajeta iz kog se izlegao. Stalno upada u probleme zato to ima moda naivne i deije ali ipak dobre,
potene i nesebine osobine. Njegova najpopularnija reenica je: "Pa to je nepravda" (ili jo "Nepravda pa to ti
je").

Priscilla - Prisila - malo uto pile, Kalimerova devojka, stidljiva i razumna.

Susy - Suzi - bogata patka
Piero - Pjero - Suzin momak, jo jedan bogat patak koja svesno ili nesvesno nameta Kalimeru neslane
gegove.
Valeriano - Valerijano - zelena ptica opsednuta snimanjem filmova (pojavljuje se tek devedesetih
godina)
Rosella - Rozela - Valerijanova devojka, stidljive prirode.
.: Zanimljivosti :.

* Ono to je moda bila i ostala najvea misterija je samo ime pileta. Verovali ili ne, Kalimero je

dobio ime zahvaljujui Nino Pagotu koji je pile nazvao po Svetom Kalimeriusu (Saint Calimerius,
San Calimero) - tanije vie po samoj istoimenoj crkvi u Milanu (Italija) u kojoj se Nino venao.

* Na grkom jeziku Kalimero jo znai "dobar dan".

* Izmeu sedamdesetih i osamdesetih godina, u Izraelu su miliciju zvali imenom Kalimera jer
su im kacige bile u obliku polovine ljuske jajeta.

Strana 6

Prvi deo prie nosi glavne (da ne kaemo sve) informacije o samom crtau, a u ovom broju vas
upoznajemo sa likovima serije, dok zanimljivosti i jo bitnih detalja o Robotek sagi ostavljamo za naredni broj.

..:: Glavni Protagonisti ::..

Rik Hanter - Devetnaestogodinji civil Rik, doao je na ostrvo Makros 2009. godine kako
bi posmatrao lansiranje svemirske tvrave SDF-1. U to vreme je bio vet civilni pilot koji je osvojio
brojna svetska takmienja u letenju, ali je bio tvrdoglav, impulsivan i naivan. Njegov najbolji
prijatelj i takorei stariji brat, Roj Foker, leteo je sa njim u leteem cirkusu njegovog oca zvanom
"Pop" Hanter. Roj se pridruio vojsci tokom Treeg svetskog rata, to je izazvalo procep u
njihovom prijateljstvu jer je Rik ostao kod kue, prihvativi oeve pacifistike stavove. Meutim
sve se promenilo kada je vanzemaljska rasa Zentraeda napala Makros Siti na dan planiranog lansiranja SDF-1. Ubrzo,
Rik i Roj bili su prinueni da se pridrue borbi protiv najsmrtonosnije opasnosti koju je oveanstvo ikada osetilo. Rik
se sluajno nalazio u kokpitu jednog od transformljivih Veritek lovaca kada je poeo vanzemaljski napad na ostrvo
Makros. Dobio je nareenje da mora pod hitno da uzleti i uskoro se naao usred intergalaktikog rata. Iako neiskusan u
upravljanju naprednim modelom borbene letelice uspeo je da usled cele guve spase devojku Lin Minmej u koju se na
prvi pogled zaljubio. Kako bi je impresionirao pristupio je Robotek braniocima i ubrzo postao jedan od najboljih pilota.
Dobivi unapreenje, postao je komandant Vermilion Eskadrona i dobio dva pomonika - Maksa Sterlinga i Bena
Diksona. Kako serija odmie, Rik lagano sazreva, kao i njegova borba izmeu oseanja koja gaji prema Lin i komandantu
Lizi Hejz, devojke koja je druga po komandi na SDF-1 i sa kojom se zbliio na jednoj od misija.
ak i nakon to je brod stigao na Zemlju, posada i civili nisu bezbedni, a njegov "veliki brat" Roj umire od
posledica rana zadobijenih u borbi. Rik slomljenog srca preuzima komandu nad njegovom legendarnom eskadrilom
Lobanja, i postaje jedan od najveih heroja planete Zemlje, komandujui vazdunom grupom sa SDF-1 tokom oajnikih
bitaka pred kraj prvog Robotek rata. U isto vreme Rik sazreva kao linost i do kraja serije shvata da je njegova ljubav
prema Lisi Hejz mnogo dublja od slepe zaljubljenosti prema samoljubivoj Lin Minmej.

Lisa Hejz - Lisa je komandant na mostu SDF-1, a kasnije postaje komandant SDF-2,
odnosno SDF-3 tvrdjave u Roboteku. Lisa je poetkom serije krut vojnik, ali kako serija odmie,
pokazuje svoja oseanja i na kraju se udaje za Rika Hantera.
Lik Lise Hejz je prikazan starijim u Roboteku, poto je ovde imala 24 godine, to je
primerenije desnoj ruci kapetana Glovala, a ne 19 koliko je imala u japanskom Makrosu. Nakon
kraja Prvog Robotek rata, Lisa je dobila komandu nad novoizgraenim SDF-2 ija svrha je bila
diplomatska misija kako bi se spreio novi rat sa Gospodarima Roboteka, rasom vanzemaljaca
koja je poslala Zentraede na Zemlju. Na nesreu, ova komanda je bila kratkotrajna poto je SDF-2 unitio odmetnuti
Zentraedski komandant Kajron 2012. SDF-1 je takoe uniten u ovoj bici. 2020, Lisa, sada admiral, je preuzela kontrolu
nad SDF-3 kao zastavnim brodom Robotek ekspedicionih snaga, iji je cilj i dalje diplomatska misija. Neposredno pred
lansiranje SDF-3, Lisa se udala za Rika Hantera. SDF-3 je nestao tokom pokuaja svemirskog skoka da se vrati nazad na
Zemlju u poslednju bitku u Treem Robotek ratu sa Invidima.
Poloaj admirala Lise Hanter i SDF-3 je jo uvek
nepoznat.
Roj Foker - Talentovan i uporan pilot lovakog aviona, a takoe je poznat zbog svoje
ljubavi prema enama i alkoholu. Kada nije na nekoj vanoj misiji, uiva do maksimuma u
ivotu. On je bio u vezi sa Klaudijom Grant, oficirom na mostu SDF-1.
Roj umire u 18. epizodi, od rana zadobijenih dok je branio SDF-1 od odreda Mirije
Parino.
Rojev otac, Den Foker, bio je kolega iz eskadrile i blizak prijatelj Miela Hantera tokom
poslednjih godina Vijetnamskog rata. Den je kasnije ubijen u tajnoj misiji amerike mornarice,
a Miel Hanter je preuzeo starateljstvo nad Rojem. Od tada, Roj je odrastao sa Hanterom i njegovim sinom Rikom i leteo
za Mielov letei cirkus. Roj je bio glavni test-pilot programa VF-1 i kao potencijalni simbol Ujedinjene zemaljske vlade
bio je meta nekoliko pokuaja ubistva od strane Anti-ujediniteljskog pokreta, ukljuujui najmanje dve zasede tokom
test-letova YF-1. Preiveo je oba pokuaja ubistva, ukljuujui i pad njegovog prototipa Valkira dok ga je testirao u
obliku Gardijana.
Nakon ove nesree, program Valkir je zvanino ukinut u korist programa Eskalibur, projekta
razvijanja Destroida (hodajuih robota/tenkova); ipak, otmica nosaa aviona Armor 1 mu je dala priliku da dokae
vrednost Valkira jednom zauvek; on je uzleteo uprkos nareenjima kapetana Henrija Glovala koristei prvi proizvedeni
model VF-1 i okonao je pretnju po SDF-1, unitivi most otetog nosaa i obarajui refleks projektile koji su bili ispaljeni
na ostrvo Makros.

Strana 7

Lin Minmej - Minmej je devojka u koju je zaljubljen glavni junak, Rik Hanter i koja
postaje muzika i filmska zvezda na svemirskom brodu SDF-1. Njene pesme, koje izazivaju
konfuziju u redovima Zentraeda igraju kljunu ulogu u prvom Robotek ratu.
Roena je 10. oktobra 1993. godine u Japanu (Jokohama) gde provodi rano detinjstvo.
Kasnije se sa ujakom i ujnom seli na ostrvo Makros u junom Pacifiku u nadi da e uspeti da
ispuni svoj san i postane zvezda.
Prvog dana invazije Zentraeda upoznaje Rika koji joj spasava ivot. Sa njim i ostatkom
preivelih stanovnika ostrva nalazi utoite na superdimenzionalnoj tvravi SDF-1. U poetku radi kao konobarica u
kineskom restoranu koji dre njeni ujak i ujna. Nakon to pobedi na izboru za mis Makrosa, preko noi postaje zvezda.
Kada se SDF-1 vratio na Zemlju ona je bila jedini civil kome je dozvoljeno da napusti brod. Posle posete svojim
roditeljima koji su ostali u porodinoj kui u Japanu, Minmej se vraa na brod. Sa sobom dovodi i svog roaka Lin Kajla,
koji postaje njen menader i Rikov takmac za njenu naklonost. Na kraju, Minmej peva pesmu pomou koje su ljudi
pobedili Zentraede u Prvom Robotek ratu.
Tokom druge polovine serijala, slava i uspeh za kojima je toliko eznula uinili su da se osea umorno i
usamljeno. Zbog toga pokuava da pobegne od svog statusa zvezde i ponovo postane bliska sa Rikom koga je u
meuvremenu zapostavila. S druge strane Rik je zbunjen jer su u njemu izmeana oseanja koja gaji prema Minmej i Lisi
Hejz. Na kraju, i jedno i drugo shvataju da su u osnovi veoma razliiti i da kao par nemaju budunost. Ipak, nekoliko
godina kasnije, u Robotek II: uvari dveri serijalu, Minmej na Rikovom i Lisinom venanju shvata da ne moe da preali
svoju staru ljubav.
Godine 2012., ukrcava se na svemirski brod SDF-2 Megaroad-01 koji nestaje u svemiru i time postaje legenda u
Makros univerzumu.

Maks Sterling - Maks je mladi vojni pilot u Vermilion timu Rika Hantera, zajedno
sa svojim nerazdvojnim prijateljem Benom Diksonom. Iako Rik u poetku ima malo
poverenja u svog potinjenog koji nosi naoare na dunosti, ovaj stav je trenutno nestao
kada je Maksimilijan pokazao u svojoj borbi da je prirodno talentovan as pilot koji je skoro
nepobediv u borbi. Ubrzo je prepoznat kao najbolji pilot u vojsci i data mu je privilegija da
svoj lini avion oboji u plavo kao znak raspoznavanja.
Maksove vetine u upravljanju Valkirom su postale jo slavnije kada se ubacio meu
Zentraede u svom robotu i upravljao njime tako veto da je ak uspeo da se preobue u
odeu Zentraeda da bi izbegao prepoznavanje i tako je uspeo da spasi Rika, Bena i Lisu. Kasnije, najboljem
Zentraedskom pilotu Miriji Parino je reeno o ovom stranom pilotu u plavom robotu i ona ga je lino izazvala na
dvoboj. Ovo je dovelo do udnog niza dogaaja u kome su se dvoje rivala upoznali, zaljubili i venali nakon borbe
noevima u parku.
Do kraja prve Robotech sage, Maks i Mirija su dobili kerku Dejnu Sterling. Maks je zamenio Rika na mestu voe
eskadrile Lobanja, a Mirija je postala njegova prva zamenica. Za sobom su ostavili svoju kerku Dejnu. Maks i Mirija su
nestali zajedno sa SDF-3 tokom povratka na Zemlju pred bitku kod Refleks Pointa. Oni su tokom ekspedicije u svemiru
dobili jo jednu kerku, Maju Sterling.
Mirija Parino Sterling - Mirija je nekada bila dinovski Zentraed, koji se

smanjio na ljudsku veliinu da bi se osvetila Maksu Sterlingu za poraz u dvoboju, ali je na

kraju zavolela oveka koji ju je nekoliko puta porazio.
Mirija je as pilot, enski pripadnik dinovske rase ratnika znanih kao Zentraedi.
Sluivi na brodu sa iskljuivo enskom posadom, ona se pridruila Britejevom
istraivanju "Mikronaca" na Zemlji i njihovog broda SDF-1. Nakon to je pobeena u
estokoj borbi protiv ljudskog pilota Maksa Sterlinga, dobrovoljno se prijavila za proces
"mikronizacije" i, smanjena na veliinu ljudi, uspela je da se ubaci na SDF-1. Vie od pijunae, njen cilj je bio da pronae
i ubije oveka koji ju je ponizio, ali nakon to ju je on opet pobedio u borbi noevima i nije eleo da joj naudi, shvatila je
da oseanja koja su se probudila u njoj nisu mrnja, ve ljubav. Nakon prelaska na stranu ljudi i venanja sa Maksom,
Mirija je postala lan Robotek odbrambenih snaga i upravljala je crvenim VF-1 Valkirom u potonjim bitkama. Ipak,
brinui i za svoj narod, ubedila je Maksa i ostale pilote da zarobljavaju, a ne da ubijaju svoje Zentraedske protivnike.
Maks i Mirija su dobili kerku Dejnu Sterling, koja je bila prvo dete koje se rodilo iz veze ljudi i Zentraeda.
Na kraju Makross sage Roboteka, Maks i Mirija su se pridruili svojim prijateljima Riku i Lisi Hanter na putu ka
zvezdama u diplomatskoj misiji da bi spreili rat sa Gospodarima Roboteka. Za sobom su ostavili Dejnu. Maks i Mirija su
nestali zajedno sa SDF-3 tokom povratka na Zemlju pred bitku kod Refleks Pointa. Oni su tokom ekspedicije u svemiru
dobili jo jednu kerku, Maju Sterling.

Strana 8

Henri Gloval - kapetan svemirskog broda SDF-1 u crtanoj seriji Robotek. Kapetan Gloval je
bivi sovjetski kapetan podmornice ukljuen u obnovu vanzemaljskog broda SDF-1 Makros koji se
1999. godine sruio na Zemlju.
On je glavni zapovednik na brodu tokom bitke sa rasom vanzemaljaca Zentraeda.
Klaudija Grant - oficir na mostu SDF-1 zaduen za navigaciju i oruje. Ona i
koleginica sa mosta Lisa Hejz su bliske prijateljice, a Klaudija joj esto daje ljubavne savete
(naroito kada se pogoraju Lisini odnosi sa Rikom Hanterom).
Na poetku svoje vojnike karijere Klaudija je postala devojka Roja Fokera i ta veza je
trajala sve do Rojeve smrti. Klaudija je starija sestra Vinsa Granta i tetka Bouija Granta, likova
iz druge Robotech sage. Njen lik se pojavljuje i u nastavku Roboteka iz 1987. godine
Sentinelima.

Dejna Sterling - Dejna je prvo dete roeno iz veze oveka i Zentraeda. Njen otac
Maksimilijan Sterling je bio as Robotek odbrambenih snaga, a majka Mirija Parino je bila
najbolji Zentraedski pilot.
Dejna je jo dok je bila beba iskoriena kao psiholoko oruje protiv Zentraeda, poto
su oni klonovi i nikada ranije nisu videli decu.Ona je ostala na Zemlji dok su se Maks i Mirija
pridruili Robotek Ekspedicionim snagama na SDF-3. Dejna je, zajedno sa svojim drugom iz
detinjstva Bouvijem Grantom, meu prvim diplomiranim oficirma Vojne Robotek Akademije
koja je osnovana nakon Prvog Robotek rata. udna kombinacija njene detinjaste radoznalosti kombinovane sa njenom
prirodnom inteligencijom su od nje nainili izuzetnog vojnika. Dejna je katalizator mnogih akcija koje se deavaju u ratu
sa vanzemaljskom rasom Gospodara Roboteka. Ona se takoe esto suprotstavlja vrhovnom komandantu Anatoliju
Lenardu zbog loeg tretmana zarobljenih pilota Bioroida.
Dejna ponekad ima tendenciju da prati svoje srce i da se ponaa neodgovorno, izazivajui bes svojih
pretpostavljenih. Njeno esto zanemarivanje nareenja i pravila je konstantno dovode u kuni pritvor, gde je esto
smeta porunik Nova Satori. Na sreu, ona se uvek izbori da bude putena kada je potrebno. Dejna se zaljubila u Zora
koji je kao ratni rarobljenik pridodat 15. korpusu da bi mu se lake povratilo pamenje, ali je njegova reakcija
zagonetna. Ipak, u odsudnoj bici protiv Gospodara Roboteka unutar njihovog svemirskog brofa, Zor je gurnuo Dejnu u
kapsulu za spasavanje pre nego to je razneo svemirski brod i sebe na njemu.
Nakon invazije Invida na Zemlju, Dejna je sa preivelim pripadnicima 15. odreda pobegla sa Zemlje kako bi se
pridruila povratnikim Robotek Ekspedicionim snagama i svojim roditeljima u svemiru.

Skot Bernard - Skot je roen u dalekom svemiru, poto su njegovi roditelji krenuli
u misiju na SDF-3. Skot je pilot u diviziji Mars, jednoj od boljih bataljona koje je admiral Rik
Hanter poslao da povrate Zemlju od Invida. Skot je uestvovao u drugom pokuaju ljudi da
povrate svoju planetu od Invida, ali se ljudska flota suoila sa istom sudbinom kao i
prethodna, potpunim unitenjem. Tokom bitke, Skotova verenica Marlin je poginula dok je
pokuavala da uvede njen brod u atmosferu Zemlje, to je ostavilo Skota duboko ogorenog
i besnog. Kasnije, ak i kada je sakupio svoj odred boraca za slobodu na Zemlji, esto je
njegova slepa mrnja prema Invidima ometala ispravno rasuivanje.
Skot, kao jedini preiveli od cele flote, se u svom Alfa lovcu sruio na Zemlju u brazilsku pustinju u
junoamerikom sektoru. Nakon dolaska ka svesti, odluuje da nastavi svoju misiju i da uniti Refleks Point, glavnu
bazu Invida koja se nalazi kraj Velikih jezera u severnoamerikom sektoru. Du svog puta Skot sree nekoliko
harizmatinih osoba koje mu se pridruuju u borbi protiv Invida. Skotov odred sainjavaju: Rend, 17-godinja lutalica i
ljubitelj motocikala; Eni Label, ivahno 13-godinje siroe; Lank, 32-godinji mehaniar i dezerter, Ruk Bartli, 16godinja biva pripadnica motociklistike bande i Lenser, 22-godinji bivi vojnik koji, zahvaljujui svom enstvenom
izgledu, obavlja zadatke za grupu preruen u ensku pevaku ikonu. Tokom puta, grupa e naii i na enu po imenu
Arijel, koja naizgled boluje od amnezije, pa oni odluuju da je nazovu Marlin. Kako ona provodi sve vie vremena sa
njima, Skot poinje da gaji oseanja prema njoj, kao i ona prema njemu, sve dok Skot ne sazna da je ona zapravo Invid i
oseanja prema njoj poinju da se meaju. Na kraju, Skot shvata da je zaljubljen u Arijel.
Nakon odsudne bitke sa Invidima kod Refleks Pointa, Skot Bernard odlazi u svemir u potragu za admiralom
Hanterom. U najnovijem nastavku Robotek serijala Mrane hronike, Skot Bernard se vraa na zemlju po Arijel. Ostatak
prie je jo nepoznat.

Strana 9

..:: Negativci ::..

Zentraedi su vojnika vanzemaljska rasa dinova i esto
glavni antagonisti u Makros serijalima i Roboteku, amerikoj
adaptaciji Makrosa.
U Roboteku Zentraedi su stvoreni kao klonovi-robovi da
bi bili savreni ratnici za raun Gospodara Roboteka.
Da bi ih kontrolisali, Gospodari Roboteka su psiholoki
oslabili Zentraede orijentisavi skoro celu populaciju samo za
ratne ciljeve. Oni nisu znali za bilo ta drugo to nije bilo vezano
za rat; napredne medicinske i tehnoloke vetine su bile
zabranjene, to je uinilo Zentraede zavisnim od svemirskih baza
koje su sagradili Gospodari Roboteka. Takoe, polovi su bili
strogo razdvojeni da bi se smanjile anse za seksualnu
reprodukciju koja bi mogla iz temelja da promeni njihove
poglede na svet. Zato je cela populacija uena da je svaki vid seksualne aktivnosti odvratan i opasan.
Zentraedi pod komandom Britaja otkrivaju svoje tragine korene 2013. godine (jednu godinu pre unitenja SDF1 i Kajronove smrti) i zaklinju su na neprijateljstvo prema svojim bivim gospodarima; zentraedski vojnici su inili
najvei deo Ekspedicionih Robotek snaga.
Gospodari Roboteka su vanzemaljska humanoidna rasa
poreklom sa planete Tirol.
Tirolski naunik po imenu Zor je otrkio postojbinu Invida i
misteriozno Cvee ivota. Ovo otkrie je dovelo do nastanka
Protokulture, izvora ogromne moi. Gospodari Roboteka su svoje
rudare-klonove Zentraede pretvorili u armiju dinova kako bi ukrali
Cvee ivota od Invida i pokorili okolne zvezdane sisteme.
Uz Zorovu krau SDF-1 i unitenja Dolzine flote u Prvom
Robotek ratu, Gospodarima su ostale kritino male zalihe Protokulture
i bili su primorani da izvre invaziju na Zemlju 2029. kako bi povratili
jedini preostali Matriks sa Protokulturom. Time su zapoeli Drugi
Robotek rat.
Pria u kojoj se Gospodari Roboteka pojavljuju u Robotek univezumu je prvobitno iz serije Superdimenzionalna
konjica: Juni krst, gde se ova rasa naziva Zor.
Invidi su krabolika vanzemaljska rasa poreklom sa planete

Optera. Njihov svet su unitili Zentraedi pod komandom Gospodara

Roboteka koji su pokuali da preotmu Cvee ivota, koje je raslo na
toj planeti i koje je hrana za Invide. Cvee ivota je takoe izvor
velike energije po imenu Protokultura. Besni zbog unitenja
planete i izdaje nekadanjih saveznika, miroljubivi Invidi su poeli
da se militarizuju i zapoeli su program genetike manipulacije da
bi evoluirali kako bi bili superiorniji od Gospodara Roboteka. Na
kraju su Invidi pratili ukradeno Cvee sve do Zemlje, za koju se
ispostavilo da je jedino mesto u galaksiji gde ono moe da raste.
Invidi su izvrili invaziju na Zemlju bez oklevanja, zapoevi time
Trei Robotek rat.
Invide su prevodili par monarha, Regent, koji je opsednut
eljom da se osveti Gospodarima i ne eli da preobrati svoju rasu u oblik slian Gospodarima; i Ridis, kraljica-majka
rase, zagovornik programa genetike evolucije. Za razliku od Regenta, koji je odluio da ostane u originalnom obliku
svoje rase, Ridis je prva od svoje rase podvrgla sebe genetikoj modifikaciji, poto ju je zaveo Zor, naunik u slubi
Gospodara. Regent i Ridis su se razdvojili i podelili rasu izmeu sebe; Ridis je povela Invaziju na Zemlju, dok je Regent
poveo rat protiv Gospodara na njihovoj postojbini Tirolu.
Pria u kojoj se Invidi pojavljuju u Robotek univezumu je prvobitno iz serije Denezis Klajmber Mospeada, gde
se ova rasa naziva Inbiti.

Strana 10

Skoro niko vie ne spominje 2D (iliti "old school crtae") tako da sumnjamo da e se
produkcijske kue potruditi da prave neto novo po tom pitanju.
CGI kompjuterska animacija je definitivno zauze l a svoje mesto u dvehiljaditim
godinama i oigledno ne planira da se zaustavi. Ovo je poprilino veliki spisak animiranih
filmova koje moemo oekivati u 2011. godini, a veini studija i produkcijskih kua mnogi
crtai su prvenci ...

The Wild Bunch

Crtani film koji nam dolazi iz Izraela - "Divlja druina" (u strogom prevodu) nam donosi avanture,
ni manje ni vie nego o genetiki razvijenim stabljikama kukuruza koji planiraju da izvre invaziju na
idilinu livadu. Protiv njih se bori divlje cvee koje ivi na livadi pokuavajui da odbrani svoj dom. Glavnu
ulogu animacije nosi cvet Krasuljak tj. tinejderka Daisy. Animaciju radi studio Animation Lab osnovan
2006. godine i ovo im je prvi CGI dugometrani animirani film. Jo uvek se ne zna kada e tano da izae
crtani jer je u planu jo od 2007. godine pa je svake godine datum pomeran.
Na kraju se ak moemo zapitati da li e izai uopte?

Open Season 3

Sony Pictures Animation kompanija nije mogla da se zadovolji prvim delom animacije
"Sezona lova"(2006.) ve su i pre dve godine uradili drugi deo, a sada najavljuju da e biti i treeg
dela dodue samo na DVD i Blu-ray formatima. U ovom delu crtaa i dalje glavne uloge nose grizli
medved Bug i gazela Eliot. Ali s obzirom da Eliot ima porodicu, Bug razoaran to je sam kree na
put koji ga odvodi ruskom putujuem cirkusu. U cirkusu sree Daga, drugog grizli medveda, lenje i
dvoline prirode, sa kojim po dogovoru menja mesto . Dag odlazi (bei) u umu gde Bug ivi, dok
Bug ostaje zarobljen u cirkusu. Naravno, Bug se zaljubljuje u Ursu, grizli medvedicu koja je roena u
cirkusu u Rusiji. U meuvremenu, u umi se osetio Bugov nedostatak i njegovi drugovi kreu u
potragu za njim. DVD treba da izae krajem januara.

Gnomeo and Juliet

Ameriko-britanska CGI animacija uraena po ekspirovom delu "Romeo i Julija" je prvo delo
(ujedno i prva CGI animacija) kompanije Touchstone Pictures koje je oznaena oznakom "G" to znai
"General Audiences" - film namenjen apsolutno svim generacijama. Za one koji nisu upueni ova
kompanija pripada Walt Disney korporaciji i zasluna je za velike naslove filmova, ali i nekih animacija
poput: Who framed Roger Rabbit? i Nightmare Before Christmas. O ovom crtau nema mnogo ta da se
kae jer svi znaju ekspirovo delo i u tom duhu e crtani biti uraen i da je jedina razlika u glavnim
ulogama - u pitanju su batenski patuljci. Kao i uvek, glasove e pozajmiti odlini glumci (James McAvoy,
Emily Blunt, Jason Statham, Ashley Jensen, Maggie Smith, Michael Caine, Patrick Stewart), a muziku za
crtani uveliko rade Sir Elthon John i Lady Gaga.
Animacija treba da izae 11. februara.

The Lion of Judah

"Judin Lav" je (religijska) pria ispriana kroz duhoviti sastav ivotinja iz tale. Uplovite u
avanturu sa simpatinim prasetom Horasem (Horace), konjem slabog srca Montijem (Monty),
udljivim pacovom Slinkom (Slink), galamljivim pevcem Drejkom (Drake), majinski nastrojenom
kravom Esmej (Esmay), tvrdoglavim magarcem Dekom (Jack) i jagnjetom sa srcem heroja Judom
(Judah) i imate gomilu zagarantovane akcije. Uprkos uenju da je Juda uhvaen u eljusti itelja
grada i da se suoava sa mogunou da bude rtvovan na Godinjem festivalu, nasi junaci iz
ambara ostavljaju svoju udobnost tale i kreu u ludu seriju avantura da bi nali i oslobodili svog
prijatelja. Za vreme mnogobrojnih pokuaja pronalaska Jude, pria poprima svoje korene dok
vesela ekipa ulazi u kotac sa istorijom traei Kralja koji je roen u njihovoj tali pre vie od 30
godina.
Animacija bi trebalo da se pojavi u bioskopima ve oko 25. februara.

Strana 11

Rango

Pria prati kunog ljubimca kameleona Ranga koji ivi u terarijumu, ali koji naputa svoj mirni
dom u potrazi za avanturom. Sebe je smatrao herojem sve dok se nije naao van svoje savremene
amerike okoline u staro-zapadnom gradiu pod nazivom "Prljavina" (eng. Dirt) odakle kree cela
radnja animiranog filma. U gradiu on je samo nepoeljan stranac. Producent animacije je Gore
Verbinski ("Pirati sa Kariba") koji (opet) sa sobom povlai glumca Doni Depa koji e pozajmiti glas
kameleonu.
Crtani se oekuje u bioskopima 4. marta.

Rio

Od kreatora trilogije Ledeno Doba - studija "Blue Sky" i kompanije "20th Century Fox", stie
nam ova luda avantura zvana "Rio". Radnja se odigrava u Riu de aneiru i brazilskoj kinoj umi, a
govori o ptici pod imenom Blue, retkoj vrsti papagaja "makao" koji ivi u ubeenju da je poslednji
predstavnik svoje vrste. U meuvremenu saznaje da u Junoj Americi postoji jo jedan papagaj njegove
vrste i pritom je enka, on bei iz zoo-vrta u Rio De aneiro u nameri da je nae. Kada sretne
neustraivu i nezavisnu Jewel u koju se neminovno zaljubljuje, usuuje se da sa njom krene u avanturu
po Riu. Meutim, postoji samo jedan problem - Blu ne ume da leti.
Crtani bi trebalo da bude odraen u 3D tehnolgiji, a sveani izlazak oekujemo 8. aprila.

Kung Fu Panda - The Kaboom of Doom

Drugi deo crtaa, nastavak prie o pandi zvanom Po vodi u avanturu u kojoj e Master ifu sa
"Monih 5" boraca morati da udrui snage sa novih monih 5 kung fu boraca kako bi pobedili zlog
pauna ena koji namerava da upotrebi tajno oruje. O crtau se generalno mnogo ne zna, na prii se
jo radi, a naravno kreatori uvek moraju neto da promene i improvizuju tako da emo 27.maja (kad
crtani izae) videti kakav je ishod prie. Likovima u filmu e glasove pozajmljivati ista ekipa kao i u
prvom delu - Jack Black, Angelina Jolie, Dustin Hoffman, Jackie Chan, Seth Rogen, Lucy Liu, David Cross i
James Hong, a prikljuie im se i Gary Oldman, Michelle Yeoh, Jean Claude Van Damme i Victor Garber.
Postoji ansa da se naziv ovog dela crtaa promeni u "Kung Fu Panda 2: Pandamonium".

Cars 2

"Automobili 2" iji je trejler jedan od najgledanijih na internetu nam dovodi istu ekipu
glavnih likova koje smo svi zavoleli jo u prvom delu pre 4 godine. U ovom delu deava se prva
svetska trka "Grand Prix" na kojoj e se odluiti koji je najbri automobil na svetu. Meutim, ovog
puta pria se prebacuje na staro kamione Mejtera koji e se pozabaviti sopstvenom avanturom internacionalnom pijunaom. Ali rastrgan na dve strane - izmeu Munje MekKvina kome pomae
u trci i svoje tajne pijunske misije, Mejterova akcija se produava na eksplozivno jurcanje po
ulicama Japana, ulicama Evrope i sve to u pratnji svojih drugova iz prvog dela crtaa. Ista ekipa
glumaca pozajmljuje glasove i u ovom delu.
Crtani je trebao da izae tek 2012. godine, meutim direktor John Lasseter je vrlo nestrpljiv
i prebacio je odluku da crtani izae ve sledee godine 22. juna.

The Smurfs

Popularni plavci, kod nas poznati kao trumpfovi , ve jako dugo su

najavljivani da se ak mislimo da je datum izlaska crtaa sve dalji i dalji...
Crtani smo najavljivali mnogo puta to preko samog sajta, tako i preko
ToonZine-a. Neemo duiti priu - napomenuemo najosnovnije. Novi 3D
plavci nee biti nastavak koje je radio njihov prvobitni kreator Peyo, ve e
nositi sasvim novu avanturu smetenu (ni manje ni vie nego) u Njujork.
Mnogo ljudi je skeptino jer su najave i detalji o crtau suvie puta
menjani, tako da nam ne preostaje nita drugo nego da vidimo ta nas to
eka - 3. avgusta naredne godine (ako ponovo ne pomere datum).

Strana 12

Puss in Boots - The Story Of An Ogre Killer

Maak u izmama (sa mnogo umiljatim okicama i slatkim izmicama i sa malenim eiriem
/ preforsirano zahvaljujui silnim crtaima o reku) dobija svoju priu - sopstveni crtani. Naravno
glas e pozajmljivati Antonio Banderas. Maak pria svoju istoriju kroz prole avanture gde je sa
svojom bivom druinom iao u krau zlatnih jaja (od poznate Guske koja lee zlatna jaja) kako bi
svi postali bogati. Nazivi drugih likova se ne znaju, osim da e se pojaviti i enka, crno - bela maca
kojoj e glas pozajmiti glumica Selma Hajek.
Crtani izlazi 4. novembra.

Happy Feet 2

Za sad jedine informacije o crtau su da su glumci Elijah Wood i Robin Williams pristali da ponovo
pozajmljuju glasove likovima i da e ovaj deo biti potpuno drugaiji od prvog dela. Oekuje se dosta novih
likova, ali e se producenti potruditi da zadre i to vie starih likova. Meu glasovima e se nai jo:
pevaica Pink, glumci - Bred Pit, Met Dejmon, Hank Azarija, Elizabet Dejli.
Crtani je najavljen za 18. novembar.

Arthur Christmas

Smetena na Badnje vee, pria o Arturu Boiu (mlaem sinu Deda Mraza) razvija se u Deda
Mrazovoj visoko tehnolokoj operaciji kako bi zavrili svoju misiju pre Boinog jutra. U prii su glavni
likovi i glumci koji pozajmljuju glasove: Artur (James McAvoy), Stiv - stariji sin Deda Mraza (Hugh
Laurie), Deda Mraz (Jim Broadbent), Deda Deda Mraz - otac Deda Mraza koji ima 136 godina i mrzi
moderno doba (Bill Nighy), Baba Mraz (Imelda Staunton), Bironi - elf (Ashley Jensen).
Aardman produkcijska kua i Sony Pictures ImageWorks kompanija nam donose ovaj crtani
23. novembra.

Winnie The Pooh

Crtani je najavljen jo u septembru prole godine. Reirae ga Stephen J. Anderson i Don Hall,
dok e producent filma biti Clark Spencer. Likovima ove popularne prie glasove e izmeu ostalih
pozajmiti Craig Ferguson, Jim Cummings i Peter Cullen, a narator e biti uveni "pajtonovac" John
Cleese. Takoe je najavljeno da e na ovoj verziji filma kao supervizor raditi Burny Mattison, koji je jo
1964. radio kao animator na originalnoj veziji crtaa "Winnie the Pooh and the Honey Tree". Osnovna
ideja autora ovog filma je da na velikom platnu prikau crtani koji ima arm starih klasika iz ezdesetih
i sedamdesetih godina.
Izlazak je najavljen za 15. jul.

Gatchaman

"Science Ninja Team Gatchaman" je timski naziv petorice superheroja koji su predstavljeni
kroz istoimenu anime crtanu seriju koja se putala sedamdesetih godina. Kreirao ih je Tatsuo
Yoshida. Ova serija je poznata jo pod nazivom "Battle of the Planets" (engleska adaptacija serije,
postoje jo dve serije/adaptacije: G-force i Eagle Riders). Ovog puta Imagi Animation Studio se bavi
animiranjem koje je poelo jo 2004. godine. U meuvremenu se radna ekipa animatora skroz
izmenila i u decembru 2009. je pokrenuta pria da se ponovo krene sa animacijom. Ve u julu ove
godine izbaen je jednominutni trejler na kome zvanino stoji da crtani treba da izae naredne
godine. Drugih podataka i informacija kad treba tano da izae animacija - nema.

Zambezia

"Zambezia" je pria o Kaiju, mladom sokolu, koji sanja o tome da jednog dana postane lan
prestine odbrambene patrole - Hurricane Defense Patrol. Kada mu uhvate oca, Kai je prisiljen da
napusti svoje utoite i odleti u Zambezi, grad ptica u srcu Afrike. Ipak, Kai ubrzo dospeva u smrtno
opasnu situaciju, okruen kidnaperima koji su mu oteli oca, a koji su se udruili sa ogromnim guterima
s namerom da osvoje Zambezi. Reditelj filma je Wayne Thronley, a producenti su Stuart Forrest, Mike
Buckland i Anthony Silverston. Likovima e glasove pozajmiti Jeremy Suarez (Brother Bear), Phil LaMarr
(Family Guy, Futurama), Jim Cummings (The Princess and the Frog, The Lion King, Winnie the Pooh) i
Jennifer Lewis (The Princess and the Frog, Cars).
Film se oekuje u junu 2011. godine.

Strana 13


PAPRIKA
Zahvaljujui posebno dizajniranom ureaju
(DC-mini), u bliskoj budunosti je psihijatrima
omogueno da ulaze u snove svojih pacijenata,
analiziraju ih i primenjuju u leenju psihikih
poremeaja. Meutim, jedan primerak ove zgodne, ali
opasne (i nedovrene) alatke dospeva u ruke
misterioznog zloinca koji ga upotrebljava u ataku na
ljudski um, ak i onda kada rtve ne spavaju. Zajedno
sa svojim kolegama iz neimenovanog instituta, dr
Tokitom i dr Shimom, a uz pomo (noir) detektiva
Konakawe, doktorka Atsuko Chiba i njen alter ego
Paprika, pokuae da stanu na put psiho-teroristi i
zaustave spajanje stvarnosti i sveta roenog u
kolektivnoj podsvesti.

Paprika se moe smatrati najuspenijim delom

Satoshia Kona, jer u sebi objedinjuje sve kvalitete
rediteljevih prethodnih ostvarenja i dovodi ih na vii
nivo psihoanalitiku (frojdovsku) analizu iz
debitantskog
filma
Perfect
Blue,
poremeenu
filozofinost i misterioznost serijala Paranoia Agent,
suptilnu
duhovitost
Tokijskih
kumova
(Tokyo
Godfathers) i hipnotiue, nadrealno proimanje
svakodnevnice
i
fantazije
iz
nekoliko
pu t a
nagraivanog Sennen joy (Millenium Actress).

Slojevita pria je istovremeno koherentna i

nekoherentna, zabavna i inteligentna, svetla i
mrana, normalna i luda, kristalno jasna i
dvosmislena, samoj sebi kontradiktorna, a voena
komarnom logikom. Savren je primer meusobnog
dopunjavanja
dijaloga
i
hiperdetaljne,
visokostilizovane vizualizacije, u emu je prati i
vremenom ograniena, ali sloena karakterizacija
(neretko ekscentrinih) likova.

Podsmevajui se potroakom drutvu (pa i

samom sebi), umetanjem brojnih referenci na popkulturu, i pritom razbijajui etvrti zid, Kon se
lagodno poigrava sa narativnim tkivom i oblikuje ga
prema sopstvenom nahoenju, sa ciljem da
podstakne gledaoca na razmiljanje.

Od
Konakawinog
tarzanisanja,
preko
Paprikinih bajkovitih transformacija, do monstruozno
urnebesne parade kunih aparata, aba-doboara i
porcelanskih lutaka sa jezivim piskutavim glasiima,
autor vas konstatno bombarduje raskonim i
nezaboravnim
slikama,
uokvirenih
orijentalnim
elektro-popom, tiinom ili dramatinim melodijama,
primerenih situaciji. I nijednu scenu nije mogue
zamisliti u drugaijem muzikom ruhu od onog koje je
iskomponovao Susumu Hirasawa (Berserk, Millenium
Actress, Paranoia Agent). Fantazmagorine orgije
impresioniraju ne samo originalnim dizajnom i
tenou animacije, ve i sjajnom montaom koja
uestvuje u konstatnom vitoperenju vae percepcije.

Egzotina,
enigmatina
i
velianstveno
haotina, Paprika zahteva da bude odgledana (tj.
odsanjana) vie puta, jer spada u grupu onih animea
koji na postavljena pitanja daju nepotpune odgovore i
jo jedan je u nizu dokaza da animirani filmovi nisu
iskljuivo namenjeni najmlaim naratajima. Ispod
naizgled vesele, arolike povrine, skrivena je
uznemirijua slagalica

Strana 14


PPEER
RFFEEC
CTT B
BLLU
UEE
Na nagovor jednog od svojih menadera, a uz negodovanje drugog,
Mima Kirigoe, lanica pop-idol trija Cham!, odluuje da napusti pevaku
karijeru, ne bi li se posvetila glumi. Odani fanovi su razoarani, a naroito
povueni (i runi) mladi, koji je svugde prati u stopu. Pretea pisamca,
opsceni telefonski poziv i internet stranica "Mima"s Room" samo su
bezazlena uvertira u ono to sledi. Ironino, replika (Ko si ti?) koju treba
da izgovori u svojoj prvoj ulozi, minijaturi u serijalu TV filmova "Double
Bind", kao da je upuena progonitelju, a kasnije i njoj samoj.
Dok scenario Sadayukia Muraia (Boogiepop
Phantom, Millenium Actress, Mry no Hako)
objedinjuje
elemente Hikokovih, Linovih i
ostvarenja giallo majstora, reija Satoshia Kona se
odlikuje neprikosnovenom sigurnou, te je liena
poetnikih greaka. Kada Mimi, pod pritiskom
novog zanimanja, sve uestalijih pretnji i ubistava
bliskih saradnika, pone da se privia zlonamerni
alter-ego (projekcija muzike prolosti, savest i
nemilosrdni kritiar njene sadanjosti), narativni tok se
cepa na tri pravca - stvarnost, iluziju i film. Produbljujui misteriju, oni se meusobno
ukrtaju, sudaraju i jedan drugog sapliu, tako da ni junakinja, ni gledalac nisu sigurni ta se zaista dogodilo, a
ta je proizvod lucidnih halucinacija. U tim naizgled naglim, a zapravo suptilnim, prelazima uzburkanog dela
prie ogleda se Konova vetina da sa hirurkom preciznou odredi gde, kada i koliko duboko da zasee,
kritikujui usput pogudbni uticaj medija, oubiznisa i prenaglaene ambicioznosti.
Iako, osim Mime, nema likova koji su detaljnije opisani (ipak ih je
trebalo smestiti u tesan okvir od oko osamdesetak minuta), svako od njih
odaje utisak oveka (ili ene) od krvi i mesa (a ne od poteza olovke i
etkice), pa se, iz tog razloga, Perfect Blue uzdie iznad anime-medijuma i
pribliava igranom filmu (kako je i bio zamiljen). Odlian odabir seiya u
velikoj meri doprinosi realistinoj karakterizaciji, koja podrazumeva
ujednaeno isticanje vrlina i mana, zarad vernog doaravanja ljudskosti, i
koja predstavlja jedan od najjaih aduta ovog dela. Mimin pad u ludilo nije
kompleksan poput, recimo, Nikkinog u Inland Empire, ali je dovoljno
uvrnut i uznemiruju da vas, ak i u (relativno generinoj) zavrnici sa
prosvetljujuim obrtom, ostavi u dilemi.
Problemi sa budetom primetni su samo na poetku, posle koga kvalitet animacije ubrzano raste,
paralelno sa napetou situacije, i u odreenim segmentima deluje kao da su animatori primenili tehniku
rotoskopije. Uz jo dva crtaa, reditelj se potpisuje i kao
jedan od dizajnera likova, to je uoljivo u zajednikim
fizikim osobenostima (pogotovu crtama lica) svih
njegovih heroina (Mima, Chiyoko, Miyuki, Paprika).
Korienjem zanimljivih uglova kamere kreirane su
upeatljive scene, meu kojima se izdvajaju ubistvo
perverznog fotografa i, naravno, ona u kadi za koju je
Aronofsky izdvojio oko 60,000$, da bi je iskoristio u svom
Rekvijemu za san. J-pop je, za razliku od mnogobrojnih
primera, ovde umetnut smisleno, a ostatak soundtracka
upotpunjuju pomalo jezive melodije sa orijentalnim
prizvukom, koje, uz detaljnu vizuelizaciju, slau
poremeenu atmosferu.
Uprkos svom naslovu, rediteljski debi Satoshia Kona nije savren, ali jeste natprosean psiholoki triler,
u kome e garantovano uivati svi ljubitelji anra. Bljetavu prezentaciju, na kakvu nas je japanimacija
navikla, zamenjuje daleko ozbiljniji pristup, tako da se Perfect Blue s punim pravom moe definisati kao
punokrvni "animirani film za odrasle".

Strana 15

Verovatno svi na svetu danas znaju ko je Garfield.

Garfield je najlenja i verovatno najdeblja maka na svetu, a uz
to jo i lazanjoljubac (Jo nisam sreo lazanju koja mi se nije
svidela). U poetku je bio jo deblji, ali se njegov izgled vrlo brzo
transformisao u dananji. To je izgled koji su milioni ljudi zavoleli, a
Jim Davis, ovek koji je Garfieldu udahnuo ivot, se ne trudi da ga
menja. Iz svake dlake Garfieldovog krzna izbijaju ironija i
sarkazam i to je osnova na kojoj Davis gradi humor stripa. Svet
ga je zato brzo i prihvatio, jer kako sam Jim Davis kae
"Garfield je ovek u telu maka!"

AUTOR I POREKLO STRIPA

Dim Dejvis (eng. Jim Davis) je roen 28.7.1945. godine, na farmi u
Marionu u Indijani u Sjedinjenim Dravama sa bratom Dejvom i 25 maaka,
kao sin Dima i Ane. Kao deak, Dim je bio asmatiar, te zbog toga esto
prikovan za krevet. Vreme je provodio crtajui i ubrzo je poeo da se
interesuje za strip. Ova ljubav, jednom probuena, nije Dima napustila
nikada. Nakon zavrenog koleda Ball State University u Indijani, radio je
najpre u lokalnoj reklamnoj agenciji, a zatim se zaposlio kao pomonik crtaa
Tom Ryana na njegovom stripu Tumbleweeds. U to vreme je pokuavao da
stvori svog junaka. Bilo ih je nekoliko, koji bi se mogli nazvati najvie
pokuajima, a prvi zapaeniji bila je muica po imenu Gnorm Gnat. Meutim
sa Gnorm Gnatom Dimu je slabo ilo. Svoj strip je uspeo da objavi u samo
jednim lokalnim novinama. Tada se posvetio prouavanju aktualnog stripa i
zapazio da postoji mnotvo pasa junaka, a da maaka gotovo i nema. Novi
pokuaj je bio evociran zahvaljujui uspomenama iz detinjstva, jer na farmi
na kojoj je odrastao njegova parodica je uvek imala mnotvo maaka. Strip je stvoren u kuhinji Mama Leone"s
italijanskog restorana, pa maak po imenu Garfield, verovatno zbog toga oboava da jede pomenute lazanje.
"Uzeo sam iz seanja sve osobine maaka koje sam imao, a moja porodica ih je na farmi imala
desetine, i te karakterne crte pomeao sa crtama mog dede Jamesa Garfielda Davisa". Ovim je otkriveno i
poreklo Garfieldovog neobinog imena.
Strip
je
premijeru
doiveo
u
dnevnom
novinskom izdanju 19.6.1978.
Jedan od listova u kojima je
izlazio na poetku, bio je i
Chicago Suntimes. Uprava
ovog lista je nakon svega
nekoliko meseci prekinula sa
objavljivanjem Garfilda. To je
izazvalo revolt jednog dela
auditorijuma, pa je strip
ubrzo vraen. To je bila prva pohvala vrednosti Garfieldu. Na slici iznad moete videti prvi Garfildov strip sa
dva glavna junaka, koji je izaao 19.6.1978. godine.
Danas nakon nakon velikog uspeha njegovog stripa, Dim Dejvis je dobitnik mnogih nagrada. Vredi
spomenuti etiri Emmy nagrade koje mu je dodelila Akademija televizijske umetnosti i nauka za animirane
televizijske emisije "Garfield on the Town" (1983), "Garfield in the Rough" (1984), "Garfield"s Halloween
Adventure" (1985), and "Garfield"s Babes & Bullets" (1989), a svaka od trinaest epizoda napravljenih za
televiziju CBS, bila je nominovana za ovu prestinu nagradu. Dva su mu univerziteta - Ball State University i
Purdue University, 1991. godine dodelila titulu poasnog doktora! Najvea amerika strip asocijacija National
Cartoon Society dodelila je Dimu 1981. i 1986. nagradu za crtaa godine. Isto drutvo mu je 1985. dodelilo
Elzie Segar nagradu za izvanredan doprinos na polju stripa, a 1990. nagradu Reuben, za najbolji strip godine.
Osim stripu, Dim je posveen i borbi za zatitu ljudske sredine. Na tom polju je takoe dobitnik nekih
vanih priznanja.

Strana 16

Dimov strip, poevi od same premijere izlazi kao dnevni novinski strip. Izlazi u formi kaia, a
nedeljom i cele table. Uglavnom je crno-beli, a ree u boji, do poslednjih sedam godina - od kada je
objavljivan iskljuivo u boji. U poetku je objavljivan u etrdesetak amerikih novina, a danas u oko 2500
dnevnih izdanja irom sveta. Zadivljuje Dimova sposobnost da svakodnevno pronalazi inspiraciju za duhoviti
serijal. Ali on veto barata upravo svakodnevnicom.
Kao svoje uzore Dim spominje najpre Billa Wattersona i njegove legendarne Calvina&Hobbesa. Takoe
i Gery Larsena i njegov neobini serijal Far Side. Osim ove dvojice nesumnjiv uticaj na Dimovo stvaralatvo
imali su i Mort Walker, iji rad kod nas nije dostojno ispraen, te Lynn Johnston, Mike Peters i jo neki
stvaraoci koji su se bavili formom kratkog stripa.

LIKOVI ~ PRIJATELJI
Garfield
Lenja, preteka, upava, narandasta, prugasta maka
koja oboava da jede lazanje, spava i terorie svog vlasnika
Dona i cimera psa Odija. Sebe smatra inteligentnijim od ljudi i
drugih ivotinja. Mrzi ponedeljke, oboava da mjaue na
Donovoj drvenoj ogradi najee u pono. Ne podnosi paukove.
Iako nije u stanju da lovi mieve, mada bi se pre moglo rei da
ga mrzi, veoma esto u stripovima ga sreemo kako
pokuava da uhvati pticu, leptira ... ali nikad uspeno. Sa
velikim zadovoljstvom unitava zavese, nametaj, Donovo
i komijsko cvee. Kako ne voli veterinare, godinama ve
odoleva bilo kojem Donovom pokuaju da ga vodi kod istog. Ne pokazuje veliku
ljubav prema Donovom potaru, kojeg uvek oerupa kada pozvoni. Garfild
poseduje veliku brzinu i energiju kada se radi o hrani. Posebno mu je zadovoljstvo
pojesti Donov i Odijev ruak uz svoj. Pesimista, cinik, ironian, sarkastian,
sadista ... sve je to u nekim koliinama Garfild. Oboava da se podsmeva Donovom nesposobnou da zakae
ljubavni sastanak. U radosti, besu ili bilo kom drugom raspoloenju voli da udari Odija.
Garfild ima svoju veliku ljubav - macu Arlenu kojoj se neprestano udvara, ali veinom bezuspeno.
Pored svega toga, Garfild ima ogromnu matu. Tako moemo videti da kartonska kutija njemu esto slui kao
avion, trkaka kola ili splav koji pluta na otvorenom moru. U veini tih matarija deblji kraj najee izvuku
Don i Odi. Garfild pria kroz oblaie koji se pojavljuju iznad njegove glave. Druge ivotinje ga razumeju,
dok Don jednostavno ne moe i uvek pretpostavi pogreno. Iz tih njegovih pretpostavki vidimo kako izgleda
priati sa Garfildom, ali je Odi jedini koji ga izgleda razume. Nema svoju ogrlicu, ali zato svoju iniju za hranu,
krevet i ebence ne deli ni sa kim. I pored svega toga, Garfild ima nenu stranu koju pokazuje samo pred
svojim plianim medvediem Pukijem (eng. Pooky), makom Arlenom, hrani i spavanju.

Jon Arbuckle
Garfildov vlasnik. Slabi, veiti pesimista, neuspean u ljubavi, ali ogledalo
ljubavi prema Garfildu, pristojnosti, i svih ostalih dobrih osobina koje Garfild
nema. Za Garfilda je Don tu da mu daje hranu, krevet i televiziju. Don je
najee nesretni gubitnik u stripu. Razlog zato Dona devojke odbijaju je zato
to je dosadan i staromodan. Takvog ga i Garfild stalno ismeva, ali u retkim
Garfildovim ozbiljnim trenutcima doznajemo kako je on ustvari jako privren
Donu i kako ga voli iako to ne eli priznati.
Njegova velika ljubav je veterinarka Liz kojoj on esto vodi Garfilda u nadi
da e ona s njim jednom izai. Moda Don jednom uspe odvesti Liz na veeru.

Odie
Verni Garfildov pratitelj pas. Najgluplji u stripu, ali i najsimpatiniji. uti pas, sa dugim
isplaenim jezikom (kog Garfild ima obiaj da esto vezuje). Prvobitno je osmiljen kao
jedna od reklama dok je Dim Dejvis radio u agenciji za reklamiranje, a prvi put se u stripu
pojavio 8.8.1978. godine gde je pripadao Donovom cimeru Limanu (koji je nije mnogo
pojavljivao u stripu), a Odi je u meuvremenu postao Donov ljubimac.
Odi je naivan i dobroudni pas, koji nikad nita ne shvata, ali jako voli Garfilda.
Ovoga to esto iznervira, pa na njihovom meusobnom odnosu Dim Dejvis esto bazira
humoristike momente. Tokom godina Odi je bio nebrojeno puta utnut sa kuhinjskog stola.
Pripada rasi Bigl.

Strana 17

Pookey
Puki je Garfieldov pliani medvedi, u ijem prisustvu Garfild pokazuje svoju neniju stranu.
On je pliani medvedi kog je Garfild pronaao 23.10.1978. u jednoj fioci. Od tada mu je najbolji
prijatelj, pun razumevanja i uvek tu ako ga Garfield treba. Ono to Garfild posebno voli
kod Pukija je to medvedi nikada ne pokuava da mu ukrade hranu, niti da mu otme
devojku. Uvek ga paljivo "slua" i kada Pukiju otpadne neki deo tela za Garfilda je to prava nona
mora - ne moe nikako da se smiri sve dok Don ne uzme da zaije medvedia.

Arlene
Elena je maka sa kojom Garfield ima poseban odnos. Malo su u ljubavi malo u mrnji, u
zavisnosti kako su raspoloeni i da li su gladni ili ne. Ono to ona ne voli kod njega je velika ljubav
prema samom sebi. U strip su je ubacili da dodaju malo romanse svakodnevnici, ali ne eli nita
ozbiljno sa Garfildom. Garfild jo uvek trai partnera koji e ga prihvatiti onakvog kakav jeste
savrenog. Njeno prvo pojavljivanje u stripu bilo je 17.12.1980 godine.

Nermal
Ovo mae sebe naziva Najslaim maetom na svetu. esto se ruga Garfildu
zbog njegovog izgleda i godina, to ovome ide na ivce. Zbog toga je Nermal par puta
zavrio u Abu Dabiju jer ga je Garfild tamo poslao potom. Kada se pojavio u stripu
Nermal je pripadao Donovim roditeljima, ali sada je samo komijsko mae, koje
povremeno navrati da izluuje Garfielda. Prvo pojavljivanje u stripu bilo je 3.9.1979
godine.

Dr. Liz Wilson

Doktorka Liz je Garfildov veterinar. Oboava ovog maora, mada ovaj ne pokazuje puno ljubavi
prema njoj. Don je ne zanima jer nema nita da joj ponudi i dosadan joj je, mada ga dri kao
rezervnog igraa. Prvo pojavljivane u stripu 26.6.1979., a prvi sastanak sa Donom je bio 21.4.1980.
godine.

Zanimljivosti
Garfild je jo jedan strip junak iji su uspeh i slavu sledile brojne ekranizacije u crtanim filmovima.
1988. je pokrenut i serijal crtanih filmova "Garfield and Friends", koji je doiveo uspeh. Od devedesetih godina
Garfield je junak brojnih kompjuterskih igara, a sam strip spada u najprodavanije. Kako govore podaci iz 2007.
godine - strip se objavljuje u vie od 2500 dnevnih novina i asopisa, i tada je drao ak Ginisov rekord kao
najrasprostranjeniji strip. Objavljivan je na preko 25 jezika u vie od 70 drava sveta i sa vie od 220 miliona
ljubitelja koji svaki dan proitaju novi kai Garfildovih avantura. Za samog Garfilda se jo moe rei i da je
verovatno jedan od najprepoznatljivijih i samim tim najkomercijalnijih junaka dananjice, pa ne udi to je
est motiv razglednica, suvenira, igraaka i reklama.
Garfild je karakter u kom e se prepoznati verovatno svako od nas. U tome lei tajna njegovog uspeha,
koji traje do danas i nastavlja se! Jer on je skup mnogih ljudskih slabosti, a ale na raun ljudskih slabosti
pokazale su se kao sjajan recept za dranje panje publike. Na naim prostorima, Garfild je izlazio kao mali
dodatak mnogih stripova, a svoj magazin je dobio 1998. u izdanju Bookglobea iz Zagreba.
Posle bombardovanja Beograda, Politikin Zabavnik (najpopularniji i jedan od najstarijih asopisa
Beograda) je umesto Diznijevih junaka na poslednjoj strani asopisa poeo da stavlja stripove Garfilda koji se
tu zadrao do danas. Veina fanova prvo ita strip Garfilda, a onda se "baca" na itanje ostatka asopisa.
Verovatno nekolicina zna da postoje i Garfild stripovi bez Garfilda (?!), koji se pojavljuju na
istoimenom sajtu GarfildminusGarfild (u skraenoj verzij G-G). Sam Dim Dejvis je odobrio ideju i radi stripove
za sajt, a u stripovima se mogu nai svi likovi iz popularnog stripa ali bez samog Garfilda.
Garfild ima imaginarnog prijatelja koji se zove Kliv (eng. Clive) - njega uglavnom krivi za sve nezgode
u kojima se nae.
Liz i Don su se samo jednom poljubili i to je upravo bilo samo na tom jednom sastanku 21. aprila.
Garfildov omiljeni sport je pecanje, a omiljeni napitak mu je jaka crna kafa.
Pored Nermala drugu stvar koju mrzi je da ide na dijetu koju mu esto pripisuje doktorka Liz.
Kao i veina kominih strip likova (tipa Snupi) i Garfild ima svoje alter ego-e. U junu 1983. godine,
predstavljen je njegov prvi alter ego AmebaMen (eng. Amoeba Man) koji je prikazan samo u est stripova, a
od februara ove godine pojavio se i Super Garfild.
Prva pliana igraka Garfild se pojavila 1988. godine pod licencom kompanije "Dakin Co".

Strana 18

Svi Diznijevi likovi su bili nai junaci i nai uzori. Miki,

ilja, Paja, kao i likovi iz Diznijevih adaptacija uvenih pria i
bajki kao to su Sneana i Sedam Patuljaka, Pinokio,
Pepeljuga i drugi. Mnogi uivaju u njihovim crtaima, koliko
mlai - toliko i stariji.
Zato onda ne uivati i u igricama? Kada se to pitanje
postavilo na scenu je nastupila Walt Disney Computer Software
kompanija 1988. godine. Kasnije se zvala Disney Interactive i
Buena Vista Games, Inc. Danas, Disney Interactive Studios,
Inc., razvija i izdaje popularne Disney igrice od "Goofy"s
Hysterical History Tour" [1993], preko "Donald Duck: Goin"
Quackers" [2000] i uvene, uspene "Kingdom Hearts" franize,
do predstojee "Disney Epic Mickey" trilogije.
Takoe, jedna od uspenijih igara jeste zapravo "Walt Disney World Quest: Magical Racing Tour".

O Igrici
Ono to je zanimljivo za ovu igricu jeste da licenca ide Disney
Interactive Studios, Inc., meutim igrica je razvijena od strane Cryustal
Dinamic - amerike kue za razvijanje igara, koja je poznatija po "Legacy
of Kain" i "Tomb Rider" igricama. Ono to je zanimljivo jeste da je pravila
"102 Dalmatians: Puppies to the Rescue", jo jednu Disney igricu.
Izdava je Eidos Interactive Ltd. i igrica je zastupljena na
mnogobrojnim platformama, kao to su Dreamcast, GameBoy Color,
PlayStation i PC. U Americi je izdata 23. marta 2000. godine, dok je van
nje 23. juna, iste godine.
Trkakog je anra i u zavisnosti od platforme se moe igrati i u
single-player i multiplayer modu.

Pria
Mnogi su se alili na samu radnju ove neobine igrice,
dok je meni bila zanimljiva. Poinje tako to nas Cvrle (Jiminy
Cricket) uvodi u priu i objanjava ta se desilo jednog dana u
Walt Disney World Resortu. Tu postoji maina za vatromet u
koju su ip i Dejl, sluajno, isputili ireve. Dolo je do velikog
kvara, pri emu je maina eksplodirala i raznela se u vie
delova. Ti delovi su razbacani irom Resorta i na igraima je
da se trkaju i ponu da sakupljaju te razbacane delove,
izmeu ostalog, irom mape.
Pria nije zbunjujua ve, gledano sa najnormalnije
take gledita, nema nikakvog smisla. Ali ne mora neto imati
smisla, samo da bi bilo efektivno.
Ovakvom radnjom se ova igrica i izdvaja od drugih i sa
obzirom na to koliko je iskusnih ljudi radilo na ovom projektu,
siguran sam da nije bilo sluajno.

Strana 19

Likovi
Svako, kada bi uo naziv igrice, zakljuio bi da je u pitanju igrica sa
Mikijem, iljom, Pajom i druinom kako se trkaju u arobnom Diznijevom
svetu. Meutim, kada bi ste pogledali sam omot igrice, shvatili bi u ta se
uputate. Od prepoznatljivih likova tu su, ve napomenuti, ip, Dejl i Cvrle.
Ostali likovi su ekskluzive za igricu. To je jo jedna stvar oko koje su se
mnogi alili. Svi su hteli da vide svoje junake i upravljaju njima dok su oni za
volanom. Meutim, ova igrica nam doputa da se upoznamo is a novijim
likovima, te tako proiriti nae vienje udesnog Diznijevog sveta. Pojavljuju
se likovi kao to su: Amanda Sparkle, Bruno Brissle, Wilbur Jungle III, Jolly
Roger, Astro Spacer, Baron Count, i drugi koji su stvoreni na osnovu parkova
koji se, zapravo i nalaze u Resortu. Ima 13 likova, meutim od odabira nita
ne zavisi, jer nemaju neke posebne sposobnosti i slino.

Dizajn i Grafika
Za grafiku se nema puno ta rei. to se tie PC i PS
verzije, ivice su preotre i tako likovi gube na dimenzionalnosti i
3D efekat time postaje izvetaen. Ali sam dizajn likova je
presladak, tako da im se moe na tome progledati kroz prsten jer
e se svako, samo od njihovih samih izraza lica, moe razneiti.

Gejmplej
Sam gejmplej je, u sutini,
jednostavan. Svaki park morate
obii tri puta, sa tim to u
poslednjem krugu morate biti prvi.
Na gornjem uglu leve strane pie
koje mesto zauzimate, a ispod tog
broja slike etiri prva trkaa. Do broja mesta pie broj krugova (lap), dok na
gornjem desnom uglu pie vreme, a ispod toga su broj sakupljenih novia,
svetlosti i slika celokupne trake kao i pozicije ostalih trkaa, gde je igraeva
naznaena kao najvei kvadrat. Kroz igru se mogu sakupljati novii i neto nalik
leteim svetlosnim takama. Takoe se mogu sakupljati i pehari koji ulaze u
zavrni procenat gde se na kraju igrice rauna celokupan rad. U igri jo
postoje i dodatni nivoi od kojih zavisi zavrni procenat koji se razlikuje od
ostalih parkova. Jedan od njih je zapravo Studio gde je cilj da se sakupi to vie novia i svetlosti kako bi se
osvojile i druge nagrade.
Jo jedan od zanimljivih faktora ove igrice jesu traice preko kojih, kada se proe preko njih, vozila
poveaju brzinu na kratko, ali uvek ume biti od koristi, a na nekim mestima i zahtevno radi jaeg zaleta i
lakeg prelaenja kompletne trake. Takoe su tu baloni kojih je uglavnom etiri i slue za snabdevanje vozaa.
To mogu biti aktiviranja kao to su rakete, pojaavanje brzine, bombe, pa ak i sposobnost da se ostali vozai
pretvore u abe. I, naravno, tu su ljubiasti prstenovi kroz koje se prolazi kako bi se otvorili tajni prolazi koji
slue za bre i lake prelaenje staze, kao i za snabdevanje, balona, novia i slino.

Muzika i Zvuk
Igra poseduje dosta zanimljih i zaraznih tema, ali jedina
mana jeste ta to prekratko traju i vrte se u krug, to u nekim
sluajevima moe i biti dosadno, ali retko kada.

Rezime
Sve u svemu, izuzetno zanimljiva igrica "Disney Interactive
Studios, Inc." kompanije.
Kada se uhodate u nju, sve e prolaziti kao od ale jer je igrica
zaista jednostavna za prelaenje jer je toliko uproena da svako
moe uivati u njoj, ako bi se zanemarili likovi i sline kvaice.
Topla preporuka!

Strana 20

PORODICA KREMENKO SLAVI 50. ROENDAN

Porodica Kremenko pored Simpsonovih vai za najpoznatiju
animiranu porodicu na svetu, a 30. septembra ove godine su Fred, Vilma
i ostatak druine proslavili pedeseti roendan.
Porodica Kremenko predstavlja jedan od najpopularnijih crtaa u
produkciji Hanna-Barbera, koji se 30. 09. 1960. godine prvi put pojavio
na televiziji ABC, na kojoj je narednih pet i po godina prikazivan u vidu
animirane serije.
Televizija Boomerang
je ovaj jubilej obeleila
tako to je tano na
pedeseti roendan serije
na
svojoj
televiziji
emitovala prvu epizodu, i to tano u onom terminu u kome je
ista ta epizoda bila emitovana pedeset godina ranije na TV ABC.
ak je i uveni internet-pretraiva Google 30. septembra ove
godine posvetio svoj baner ovom crtau.

Porodica Kremenko je prvobitno bila namenjena odraslima, a prve dve sezone je

sponzorisala marka cigareta Winston. Ipak, od tree sezone ciljna grupa postaju
deca, a seriju poinje da sponzorie kompanija Welch"s, koja je proizvodila sokove i
slatkie.
uvena pesma Meet the Flinstones nije upotrebljena do tree sezone. Muzika
tema za prve dve sezone zvala se Rise and Shine
Fred i Vilma Kremenko su u vreme prvog prikazivanja serije, ezdesetih godina, bili
prvi par koji je prikazan zajedno u krevetu na televiziji u udarnom terminu.
Fred Kremenko i Barni Kamenko bili su glavni akteri reklamne TV-kampanje za
Winston cigarete to bi danas bilo nezamislivo, kada su u pitanju deji televizijski
heroji.
Mnogi kritiari smatraju da je ova animirana serija zapravo predstavljala
praistorijsku parodiju na ameriku TV seriju The Honeymooners iz pedesetih godina, koja je pratila dva novopeena
para iz Njujorka. Jedan od tvoraca Kremenkovih, William Hanna, potvrdio je jednom prilikom ovu glasinu, dok je
drugi tvorac crtaa, Joseph Barbera, tvrdio da je u pitanju ipak samo glasina.
Kremenkovi su veoma dugo nosili titulu najdue prikazivane televizijske animirane serije, sve dok ih Simpsonovi nisu
zamenili.
Neprikazana pilot-epizoda ove serije iz 1959. godine zvala se The Flagstones. Razmatran je takoe i naziv The
Gladstones, kada je konano odlueno da serija dobije naziv The Flinstones.
Radnja serije se odvija u fiktivnom praistorijskom gradiu Bedrock, koji je kod nas preveden kao Kamengrad, ali se u
nekim ranijim epizodama pominje i naziv Rockville.
Iako je u najavi prvog serijala bilo navedeno da Kamengrad ima samo 2500 stanovnika, ova varoica je imala sve
karakteristike amerikog grada srednje veliine - nekoliko TV-stanica, bolnicu, aerodrom, kuglanu, drive-in bioskop i
restoran.
Klimu Kamengrada je jako teko odrediti. Na osnovu palmi koje su se nalazile u dvoritima glavnih junaka moglo bi se
zakljuiti da se grad nalazio u nekom toplom, pa ak tropskom, klimatskom pojasu. Ipak, tokom boinih specijala grad
je bio pokriven snegom.
Nametaj se u kui porodice Kremenko menjao sa gotovo svakom novom epizodom.
Dino, dinosaurus koji laje, a kog je porodica Kremenko drala kao kunog ljubimca, menjao je boje od epizode do
epizode. Ipak, njegova glavna boja bila je ljubiasta.
Crta je prvobitno emitovan u crno-beloj tehnici.
Porodica Kremenko je ugostila nekoliko prvoligakih sportskih timova, meu kojima su Bedrock Giants, Bedrock
Dodgers, kao i Green Bay Pachyderms.
Najpopularnije linosti oubiznisa Kamengrada, koje su boravile u elitnom delu ovog grada, tzv. Hollyrock-u, bili su:
Cary Granite, Alvin Brickrock i Stony Curtis. Fredov i Barnijev omiljeni bend bio je The Rolling Boulders, predvoen
pevaom Mick Jadestone to je naravno predstavljalo aluziju na Mika Degera i uvene Rolling Stones-e.
U Americi postoji nekoliko tematskih parkova porodice Kremenko, meu kojima su Bedrock City u Junoj Dakoti i
Flinstones Bedrock Town u Arizoni.
Kao dodatak originalnoj seriji, postoji ukupno 7 spin-off serija, 10 speciala, kao i 5 televizijskih filmova. Pod tim
podrazumevamo The Jetsons Meet The Flintstones, kao i dva filma koja se bave branim ivotom Kamika i Bem
Bema I Yabba-Dabba Do! i Hollyrock-a-Bye Baby.

Strana 21

Aardman Animation

IIIS

S
T
O
R
A
N
A
S
T
A
N
A
K
ST
TO
OR
RIIIJJJA
A III N
NA
AS
ST
TA
AN
NA
AK
K

Aardman Animations ima zasluenu reputaciju svetskog lidera u lutkarskoj animaciji. Njihovi radovi
osvojili su brojne nagrade i oni su vodea kompanija u proizvodnji jedinstvenog brenda nezavisnog filma, kao i
muzikih i reklamnih spotova. Studio je dosad imao sedam nominacija za Oskara, a osvojio je etiri.
Samo ime kompanije potie od holandske rei aarde "zemlja", mada se mogu pronai podaci da se ta re
ee prevodi kao "goblin".
Peter Lord i David Sproxton osnovali su
kompaniju u Bristolu, 1972. godine. Njihov prvi
veliki projekat bio je realizacija animiranih sekvenci
za deju seriju "Vision On". Narednih nekoliko
godina oni su povremeno radili delove navedene
serije, ali veliki proboj je usledio 1976. godine. Tada
je nastao Morph - jednostavni lik od plastelina,
dizajniran za seriju "Take Hart". Nakon pet godina
(1981), Morph postaje glavni lik serije od 26
petominutnih epizoda - "The Adventures of Morph".
Ta serija se emitovala vikendom od 17:35 na stanici
BBC i imala je enormnu popularnost.

Levo: Peter Lord, Desno: David Sproxton

Morph

Peter i David su od poetka nameravali da privuku i stariju publiku svojim lutkarskim animacijama. Najzad
su dobili ansu za to 1982. godine, na Channel Four. Radilo se o seriji "Conversation Pieces", koja im je
omoguila da razviju svoju inovativnu tehniku koja je kombinovala animirane lutkarske likove i zvunu podlogu
koju su inili razgovori iz pravog ivota. U tom periodu, sredinom osamdesetih, ovaj studio zapoinje sve vie
projekata, te zapoljavaju i nove animatore. Najpoznatiji od njih je svakako Nick Park. On se amaterski bavio
proizvodnjom filmova jo u tinejderskim danima, a po zavretku efildske politehnike, primljen je u NFTS
(National Film and Television School), gde upoznaje osnivae Aardman animations-a, koji ga zapoljavaju
1985. godine.

D
A
L
R
A
D
N
A
G
R
A
D
E
DA
AL
LJJJIII R
RA
AD
D III N
NA
AG
GR
RA
AD
DE
E
Naredne godine (1986.), u saradnji sa reiserom Stephen Johnson-om napravili su spot za poznatu pesmu
Peter Gabriel-a. Radi se o spotu za pesmu "Sledgehammer", koji je te godine dobio mnotvo nagrada zbog
svoje originalne kombinacije ritma, energije, stila i vizuelnih efekata. Njihovi
docniji muziki spotovi ukljuuju pesme "My Baby Just Cares for Me" (Nina
Simone, 1987.) i "Viva Forever" (Spice Girls, 1996.).
1989. godine Channel Four nastavlja saradnju sa ovim studiom za
animaciju i kao rezultat dobijena je serija od pet epizoda petominutnih filmia
- "Lip Sync". Ova izuzetna serija dalje istrauje svet animacije koja se bazira
na istinitim likovima i stvarnim glasovima. Glasovi su snimljeni tokom
intervjua sa lanovima publike. Za potrebe ove serije, angaovani su i novi
animatori, tako da Peter Lord potpisuje dve epizode ("War Storz" i "Going
Equipped"), a Barry Purves ("Next"), Richard Goleszowski ("Ident") i Nick Park
("Creature Comfortes") po jednu. Najvee otkrovenje bio je film Nick Park-a
"Creature Comforts", u kojem ivotinje "priaju" o svom zatoenitvu u
zoolokom vrtu. Ovo delo osvojilo je Oskara za najbolji animirani kratki film
1990. godine. Bio je to prvi Oskar produkcijske kue Aardman Animations.
Kada se Park preselio u Bristol, dogovor je bio da e NFTS nastaviti da
finansira njegov nedovreni studentski film ("A Grand Day Out"), dok e
studio obezbediti prostor. Tako je nastala prva avantura poznatog tandema
"Wallace and Gromit" i to je bio prvi film koji je Park snimio na traci od 35
mm. Crta je po emitovanju na BBC-ju doiveo veliki uspeh, pa je korporacija
odluila da finansira jo dve epizode. U pitanju su "The Wrong Trousers"
(1993.) i "A Close Shave" (1995.).

Strana 22

Crta "The Wrong Trousers" bio je prvi Park-ov tridesetominutni film. Postao je poznat i cenjen irom sveta
i osvojio preko trideset nagrada, ukljuujui i Oskara, te je tako postao jedan od najuspenijih animiranih
filmova ikada.
Dve godine kasnije, ve pomenuti crta "A Close Shave" takoe osvaja Oskara, ime se jo jednom
potvruje dominacija ovog studija, a ujedno i ustoliava crtani film "Wallace and Gromit" kao prepoznatljiv
brend.
1996. godine, studio objavljuje Lord-ov kratki film "Wat"s Pig" (takoe nominovan za nagradu Akademije),
kao i deju seriju baziranu na liku Morph "The Morph Files".
Narednih godina, studio dobija nagradu BAFTA (British Acamedy Of Film and TV Arts) za crta "Stage
Fright" (1998.), na BBC2 poinje sa emitovanjem njihova prva animirana serija za decu i odrasle, "Rex the
Runt" (1998.), kao i prva animirana serija dostupna samo na internetu "Angry Kid".
Svakako najznaajnije delo Aardman Animation-a tih godina je
dugometrani film "Chicken Run". On je realizovan u saradnji sa
kompanijom DreamWorks, a reirali su ga Peter Lord i Nick Park
zajedno. Amerika i britanska premijera je bila u junu 2000. godine, a
film je postao veoma popularan, zaradivi preko 220 miliona dolara te
godine. Nije teko uoiti da je uz budet od 45 miliona, ovo bio
ogroman uspeh i da se crta viestruko isplatio.
Dve godine kasnije, u jesen 2002., objavljuje se serija od 10
jednominutnih epizoda sa avanturama Wallace-a i Gromit-a "Cracking
Contraptions". Filmovi su debitovali na internetu, a kasnije su prikazani
na BBC-ju.
Prvi dugometrani "Wallace and Gromit" crtani film lansiran je u oktobru 2005.
godine ("The Curse of the Were-Rabbit"). Film je dosegao vrh liste najgledanijih u
Americi i Velikoj Britaniji, osvojio je mnogo prestinih meunarodnih nagrada,
ukljuujui i etvrtog Oskara za Aardman Animations, kao i jo jednu BAFTA
nagradu.
Prvi kompjuterski CGI animiran crtani film "Flushed Away" ovog studija
premijerno je prikazan u novembru 2006., a nominovan je za nagradu BAFTA
naredne godine. Televizijska serija "Shaun the Sheep" , inspirisana crtaem "A
Close Shave" debitovala je na BBC1 2007., a iste godine napravljena je i amerika
verzija "Creature Comforts".
Poslednja avantura Wallace-a i Gromit-a emitovana je na BBC1, na Boi 2008.
godine i osvojio je BAFTA nagradu za najbolji kratki animirani film.
Sem svega navedenog, Aardman godinje napravi oko 75 reklama, koristei
mnotvo stilova u animaciji.

Od skromnog poetka davne 1972. godine, Aardman Animations je prerastao u studio svetske klase,
jednog od najcenjenijih na tritu. ak u jednoj kompaniji se nalazi par manjih kompanija podeljenih na grane
delatnosti: Aardman Feature Films (bavi se crtaima, animacijama), Aardman Digital (bavi se sajtovima,
igricama), Aardman Commercials (bavi se pravljenjem reklama), Aardman Broadcast (namenjen
kratkometranim radom za TV i slino). Njihov rad je i dalje inovativan, zabavan, armantan i karakteristian.
On odslikava talenat, energiju i linu posveenost svih koji doprinose Aardman timu.

Strana 23

Wallace & Gromit su glavni likovi britanske

serije od etiri polusatna i jednog dugometranog crtaa.
Kasnije su se na osnovu ovih radova pojavile i video
igrice, televizijske spin off serije, kao i
stripovi.
Crtane filmove stvorio je
Nick Park za producentsku kuu
Aardman Animations koji je
zahvaljujui svome radu dobio
etiri Oskara (tri za crtane
filmove u kojima se pojavljuju
Wallace & Gromit). Crtai su jo dva puta bili nominovani za ovu prestinu nagradu.
Svi likovi su napravljeni od plastelina, dok su skeleti metalni. Tehnika koriena
za snimanje je stop motion animacija.

WALLACE
Wallace je simpatini rasejani pronalaza, roen 7.

avgusta, koji ivi u gradu Wiganu (Engleska). Njegova kua

prepuna je kojekakvih spravica, a najvie uiva kada radi na
novim izumima i kad gricka krekere i sir (posebno
Wensleydale) u drutvu svog psa Gromit-a. U specijalnim
prilikama, voli da se poasti aicom dobrog bordoa. Njegova
standardna odea podrazumeva belu koulju, smee vunene
pantalone, trikani zeleni pulover i crvenu kravatu. Wallaceov tekst ita poznati britanski glumac Peter Sallis.
On je pronalaza, meutim, esto konstriue sprave
koje ne funkcioniu onako kako bi trebalo. Takoe, on je
samoproglaeni genije koji smatra da je talentovan za sve to
ima veze sa mehanikom. to se njegovog zvaninog zanimanja
tie, ono varira od peraa prozora, preko istrebljivaa tetoina
(mada zadrava zeeve koje uhvati) do pekara. Neki od
njegovih izuma su bazirani na stvarnim mainama, poput
kreveta koji se prevrne da bi probudio vlasnika, koji je zasnovan na pronalasku Theophilus Carter-a (1851.).
Veoma je pitome prirode, ponekad moda i previe optimistian.
S vremena na vreme moe biti pomalo sebian i bezobziran, ali je u
osnovi dobroduan i dobronameran. Sam lik je napravljen po ugledu na
Parkovog oca, a poneki njegovi karakteristini gestovi potiu od
ekscentrinog uitelja.
U prvom prikazanom dugometranom crtau ("The Curse of the
Were Rabbit" 2005.), vidi se na fotografiji da je Wallace imao mnogo
vie kose i bradu kad je Gromit bio mali. Na fotografiji na kojoj se vidi
kako Gromit zavrava kolu ("Dogwarts"), Wallace ve nema bradu, ali
ima neto malo kose - tanije samo zulufe. Nepoznat je uzrok gubitka
kose, ali je zanimljivo da Wallace i dalje koristi fen.
Wallace je pokazao interesovanje za tri dame prva je bila Wendolene Ramsbottom (veza se zavrila
jer je ona bila alergina na sir), potom je bio zaljubljen u Lady Tottington, a napokon stiemo i do Piella-e
Bakewell, koja mu je postala i verenica. Meutim, i ta veza je imala neslavan kraj, usled otkria da je ona
ustvari ubica koji mrzi pekare i koja okonava svoj ivot u raljama krokodila u pokuaju da izbegne pravdu (u
crtanom "A Matter of Loaf and Death").

Strana 24

GROMIT
Gromit je Wallace-ov verni etvorononi prijatelj. On
provodi najvie vremena pazei da Wallace ne upadne u neku
nevolju. Najsreniji je dok ita novine u drutvu svog najboljeg
prijatelja u udobnoj fotelji.
Gromit je roen 12. februara, zavrio je kolu za pse
"Dogwarts" i ima diplomu inenjera. Voli trikanje, itanje
novina, kuvanje, kao i kornfleks, knjige (ukljuujui "Dravu" i
"Zloin i kaznu"), klasinu muziku - Bach-a i slagalice. Veoma je
vet sa elektrinim ureajima i odlian je pilot.
On ne govori, komunicira iskljuivo mimikom i
pantomimom. Pojedini kritiari ak zagovaraju tezu da ga
injenica da ne govori i njegova izuzetno
ekspresivna pantomima ine slinim
Busteru Keaton-u.
Park smatra da je Britanija zemlja u kojoj svi vole pse i da veina vlasnika pasa
poistoveuje svog ljubimca sa Gromitom. On katkad odbija da poslua ili jednostavno
ignorie Wallace-a, to je jo jedan deo njegovog arma.
Za razliku od svog najboljeg prijatelja, Gromit je bio zaljubljen samo jednom.
Objekat njegove naklonosti bila je Fluffles, Piella-ina pudlica. Na kraju epizode "A
Matter of Loaf and Death", njih dvoje zajedno sluaju pesmu Puppy Love.

ZANIMLJIVOSTI
Radnja crtanog filma u seriji nije jasno naznaena, meutim, u prvom crtau postoji nagovetaj da je milje
inspirisan Wigan-om, pedesetih godina. Nedoumicu izaziva Wallace-ov zapadnojorkirski akcenat, jer je
Wigan udaljen vie od 30 km od granice sa Yorkshire-om.
Likovi Wallace-a i Gromit-a su u dva navrata bili korieni kao zatitna lica BBC televizije (1995 i 2008).
Poetkom 2000. godine, reklamirali su i automobil Renault Kangoo, potom krekere Jacob"s Cream
Crackers, kompaniju Npower, pie PG Tips, garderobu Marks and Spancer, kao i Wensleydale fabriku sira.
Takoe, postoje brojne kompjuterske igrice i stripovi u kojima su oni glavni likovi.
U martu 2009. godine, muzej u Londonu otvorio je izlobu pod nazivom "Wallace and Gromit present a
World of Cracking Ideas". Izloba je trajala gotovo deset meseci. Ove godine, britanska pota obznanila je
nameru da odtampa markice sa likovima Wallace-a i Gromit-a.
Univerzitet "Dogwarts" je uraen kao parodija na kolu magije "Hogwarts" iz knjiga o Hari Poteru.
"Empire Magazin" je ove godine postavio Gromita na ak prvo mesto u "Top 50 animiranih karaktera" - gde
je Gromit potukao karaktere poput Homera Simpsona, Wall-E-ija, Vudija ("Toy Story") i to samo zbog toga
to je pas koji ne progovara nijednu re, ali njegovo ponaanje govori mnogo toga.
Zbog svoje popularnosti, likovi su prozvani pozitivnim meunarodnim ikonama moderne britanske kulture i
britanske nacije uopte. BBC ih je nazvao "jednim od najpoznatijih i najvoljenijih zvezda koje je Britanija
iznedrila". Mnogi smatraju da su Wallace i Gromit doprineli poboljanju imida Engleske irom sveta vie
nego ijedan zvanini ambasador.
Spisak crtaa u kojima se pojavljuju Wallace & Gromit
1.
2.
3.
4.

30-minutni crtani:
A Grand Day Out (1989.)
The Wrong Trousers (1993.)
A Close Shave (1995.)
A Matter of Loaf and Death (2008.)

Dugometrani crtani:
1. The Curse of the Were-Rabbit (2005.)

Serije:
1. Cracking Contraptions (2002.) - serija od
10 crtaa (animacija) koje traju po 2-3 minuta
2. Wallace and Gromit's World of Invention
(2010) - serija od 6 epizoda koje traju po 30
minuta

Strana 25

 Lidija Kouti

Predsednica i osniva "Kinder kluba kolekcionara"

Kinder Klub Kolekcionara osnovan je 01. aprila 2005. godine
u Beogradu, sa prvobitnom idejom da na jednom mestu okupi
ljubitelje i kolekcionare Kinder Surprise figura i igraaka (kod nas
poznatih kao kinder jaja). Klub je organizacija registrovana kao
udruenje graana i neposredno nakon osnivanja dobio je podrku
kompanije Ferrero (proizvoaa kinder okolade) u vidu specijalnih
kolekcija za klub, i u vidu podrke za svaku humanitarnu akciju koju
klub osmisli i realizuje.
U svetu postoji veliki broj kolekcionara koji sa velikim
entuzijazmom i ljubavlju sakupljaju ove figurice, organizuju sajmove i
okupljanja gde mogu da razmenjuju svoje kolekcije, pa se sa istom
eljom i ovo drutvo osnovalo. Do ove godine, organizovana su 22.
sajma ukupno, gde se ovaj poslednji odrao poetkom oktobra na
optini Vraar u Krunskoj 38.
Osniva i predsednik kluba je Lidija Kouti sa kojom imamo
prilike da porazgovaramo o pojedinostima koje nas interesuju i o
samim figuricama i kolekcionarstvu, kao i Klubu i akcijama kojima se
bave.
Koliko god dugo razmiljala kako da krenem sa pitanjima, nekako mi je najbolje da krenemo od samog poetka kako je sve poelo. Da se vratimo u period kada se pojavila sama elja za sakupljanjem kinder figurica i igrakica.
1. Verujem da mnoge zanima upravo taj poetak. Odakle je dola ideja za kolekcionarstvo? ta vas je privuklo ovom hobiju?
Koje godine ste, uostalom, vi poeli da sakupljate figure?
- Desilo se sasvim sluajno, moj sin je zgnjeio jedno kinder jaje iz kolica u prodavnici, morala sam da ga platim , doli
smo kui i videla sam unutra jednog malog patuljka. Zatim sam krenula svaki dan da kupujem kinder jaja.
2. Da li se seate moda koja je prva (da ne kaemo presudna) igraka iz kinder jajeta koju ste izvukli (dobili u jajetu)? I koja je
prva kolekcija koju ste upotpunili?
- To je patuljak sa cvetom. Serija se zove "Saksija Patuljci".
3. Da li ste tada pretpostavljali da e kolekcija postati tako velika, s obzirom da danas imate preko 8000 figurica ukupno?
- Nisam o tome tada ni razmiljala.
4. Koja vam je kolekcija bila najdraa u poetku, a koja vam je danas?
- Pa naravno prva, a danas ih ima toliko da ne znam koju bih
odabrala.
5. Kako ste dolazili do figura/igrakica - Da li ste nailazili na situacije da vam
fali jedna ili vie u kolekciji i ta ste tada preuzimali da bi je nabavili? Kako
dolazite do figurica koje nisu izdate kod nas?
- Da, deavalo mi se da mi fali dugo po jedna ili dve figure, a
kupovala sam ih u Nemakoj na sajmovima.
6. Na koji nain uvate i odravate figurice i ta preporuujete ostalim
kolekcionarima kako oni da odravaju svoje?
- uvam ih u policama, a neke u specijalnim kutijama - ba
napravljenim za tu namenu. Stare figure uvam ak u vati.

Strana 26

7. Da li su vam drae runo bojene (hp = hand painted) figurice ili igrake
koje se sastavljaju? Moete li nam rei malo vie i o samoj podeli
figurica?
- Runo bojene. One su nosioci glavne serije, a figure na sklapanje
prate seriju. Postoje dve vrste figura - vrste i na sklapanje. vrste imaju
posebnu kataloku vrednost jer prilikom bojenja se desi da se neto ne
ofarba i te figure imaju veliku kataloku vrednost.
8. Verujemo da ste vi upueniji i da moete da nam odgovorite na to koje
su najvrednije kolekcije ikad izdate i koja je najstarija kolekcija koja je
izdata, to na naim prostorima, to u inostranstvu? Da li znate nazive tih
serija?
- Najstarije su kolekcije izdate u Italiji i Nemakoj 1975. To kod
nas nikad nije dolo. Kod nas pojavi 30% serija koje izlaze, jer prvenstvo
imaju zemlje zapadne Evrope. Najvrednije su Pumukli, Pelica Maja i prvi trumpfovi.
9. Da li ima neke (ikakve) razlike u figuricama koje se prodaju u naoj zemlji i onih koje mogu da se kupe u insotranstvu? Ako
ima, kako prepoznati te razlike?
- Ima razlika, na primer po veliini. Ima i varijanti serija koje kod nas ni ne stignu. S obzirom da se ovim hobijem bavim
25 godina na pogled mogu da prepoznam figuru bez da gledam u katalog :) .
10. I poslednje pitanje o samim figuricama - ako sme da se zna - koja je najvrednija kolekcija koju vi posedujete?
- Ne bih ih izdvajala imam dosta starih figura, koje nisu izlazile kod nas. Kinder klub sam reila da osnujem posle
boravka na jednom sajmu u Nemakoj, gde svake godine idem i tu nabavim figure koje izlaze u raznim zemljama. Verovala
sam da i kod nas ima kolekcionara, mada se nisam poznavala do 1999. godine ni sa kim. E onda sluajno jedan moj prijatelj
kad je video moju kolekciju, rekao mi je za jednu gospou da i ona sakuplja. Tako je drutvo krenulo da se iri.
S obzirom da ste posle odreenog vremena doli na ideju da osnujete klub kolekcionara, interesuje nas par stvari o tome.
11. Kratko i jasno - zato ste osnovali klub?
- Klub sam osnovala da bih sakupila kolekcionare ovog brenda na jednom mestu, da bi razmenjivali i mi figure kako se
to radi "napolju".
12. Koje su tad ideje i emocije prolazile kroz vas i da li ste tad pretpostavljali da ete jednog dana imati preko 20 sajmova iza
sebe?
- elela sam to svim srcem i verovala sam da mogu da podignem taj Klub, da se o nama zna da postojimo, da se
pribliimo najmlaem delu populacije a to su deca. Roditelji njima kupuju, deca odrastu, a roditelji obino nastave da
sakupljaju.
13. Koji su prvi koraci kluba? Opiite nam prve delanosti i deavanja?
- Bilo je tu puno hoda. Trebali smo predstaviti da postojimo, registrovati, raditi na promociji, ali verujte da sam sama
sve to iznela na leima. Ljudi su srameljivi, ne ele da se eksponiraju u javnosti, a hoe da su lanovi. Seam se lepljenja
plakata po gradu da bi pokazali da postojimo... :)
14. ta je potrebno da bi osoba postala lan kluba? Kako taj sistem funkcionie? Da li svako moe da postane lan? Da li
postoji lanarina i kolika je? I kad neko postane lan koje su njegove beneficije?
- Za lanstvo je potrebna prvo dobra volja za kolekcionarstvom. Svako
moe da bude lan. lanarina je od ove godine 1000 dinara za celu godinu.
lanovi imaju prednost u nabavci figura, kataloga, uea na sajmovima, itd...
15. S obzirom da se kod nas pojavljuje samo 30% serija figura, kako dolazite do
ostalih serija? Da li je klub povezan i sa drugim klubovima irom sveta?
- Ja kad putujem na sajam nosim spiskove kome ta treba, donosim i
poruujem za lanove ono to ne izlazi kod nas. Povezani smo i sa drugim
klubovima i jedni drugima nabavljamo.
16. Posle nekog vremena dolo je do ideje da se organizuje sajam da bi ljudi
lake vrili razmene figura. Da li je mogue kupiti / prodati neto na tom sajmu
ili se vre samo razmene?

Strana 27

- Prvi sajam sam organizovala 7 maja 2005. godine, mesec dana po

osnivanju. Bila je i dobra medijska propraenost kako za prvi tako i za ostalih 21.
Sajam je skrenuo panju ljudima da ima neto to nije politika, to okuplja i decu i
roditelje, a to je Kinder klub Kolekcionara. Na sajmovima je mogue kupiti,
razmeniti i prodati figuricu/igrakicu - zato se i organizuju.
17. Kolika je poseenost sajmova? Da li je poseenost rasla sa godinama ili se
smanjivala? Da li na sajmove dolaze samo lanovi ili i ljudi koji nisu lanovi ve samo
kolekcionari?
- Poseenost je jako velika, od sajma do sajma raste i broj kolekcionara i
posete. Mogu doi svi, ne moraju samo kolekcionari.
18. Koja je najzanimljivija situacija koja se desila na sajmu? Vama draga uspomena?
- Ne bih mogla nita specijalno izdvojiti, ali bilo ih je zaista puno. Draga mi je situacija kada me prepoznaju u
samoposluzi da im izmukam jaje da bi dobili vrstu figuru.
19. Da li je neko nekad doneo figuru koja je vrlo stara i po tom pitanju verovatno i vredna ali je okrzana (nije ouvana, skinula
joj se boja ili joj fali neki deli) - da li se takve figure uzimaju u obzir ili ta preduzimate u tom sluaju?
- To se deava, mada ako je oguljena figura, ona ne vredi toliko. Mora da bude ouvana, da ima pratee delove,
nalepnice. Treba rei da te vredne figure ovde ne mogu da se nau, to moe samo u inostranstvu.
20. Primetili smo da ste malo posle osnivanja kluba krenuli sa humanitarnim akcijama? Kako ste doli do toga da organizujete
akcije i koliko ste ukupno akcija odrali do sad?
- Da prva humanitarna akcija je bila za "Institut za Majku i dete". Hteli smo da obradujemo male bolesnike, da im
ucinimo bolniki dan drugaijim, da osete osmeh :) Posle smo imali akcije za deije vrtie - poklanjali smo im police sa
igrakama, soklje sa logoom kinder kluba i kinder jaja. Deci "Sigurne kue" to uradimo pred Novu godinu. Imamo ak i dve
zahvalnice. Pravili smo akciju za jednog naeg lana koji je iao na transplataciju jetre u Padovu. Ja sam pokrenula priu i uz
pomo medija izgurala akciju. Deko je sad dobro.
21. Da li imate dodatne pomoi od Kinder/Ferrero franize ili sami zavravate akcije u zavisnosti od toga kome je koja pomo
potrebna?
- Pomo od Ferrera imam samo u kinder jajima. Za humanitarne akcije i pred Novu godinu da bi podelila na sajmu
dobijem po 2 kutije. To je nita.
I jo par optih pitanja za kraj ...
22. Da li imate jo neke savete za kolekcionare - i ve postojee i one koji to nameravaju da postanu?
- Kolekcionarstvo je lepo. Poruka je: imajte hobi, ali nemojte da odustajete. Moj moto je ili jesi u neem ili nisi, ako
jesi - onda budi dosledan i istraj... :)
23. Da li imate neke ideje i planove za budunost po pitanju samog kluba i odravanja manifestacija? Da li smatrate da ste
ispunili sve to ste hteli i oekivali? Ili eventualno postoji jo neto to ste hteli da uradite, ali niste uspeli?
- Imam puno ideja, nisam jo zavrila misiju. elela bih da osnujem Muzej. Pregovori se vode, nadam se pozitivnom
ishodu. Mada, ja ve ivim u privatnom malom muzeju i s obzirom da sam kustos, verujte - uivam.
24. Da li ste se za sve ovo vreme koliko se bavite kolekcionarstvom razoarali u neto? Da li
ste doli u situaciju da biste odustali od cele prie?
- Bilo je ponekad razoaranja u smislu neshvatanja, ali nikada nisam dola u
situaciju da kaem da u da odustanem.
25. Poto je vaa kolekcija zavidno velika - da li postoji neko ko ima veu kolekciju od vae
na naim prostorima?
- Mislim da kod nas nema niko sa ovolikim brojem figura :)
26. ta planirate da uradite sa vaom kolekcijom jednog dana kada ne budete u mogunosti
da ispratite sve? Bolje reeno - da li imate ideju za nasledstvo?
- Jednog dana bih volela da deci Beograda ostavim pomenut Muzej igraaka. Zato i
apelujem na ljude dobre volje da me podre u akciji "Hoemo muzej igraaka u Beogradu" ima stranica i na socijalno-drutvenom sajtu FaceBook.
Srdano hvala na odgovorima ... :)

Strana 28

Holivudska staza slavnih (eng. Hollywood Walk of

Fame) je poploani trotoar du Bulevara Holivuda i ulice Vajn u
Holivudu na kojem je izrezbareno preko 2400 zvezda sa imenima
slavnih linosti kojima je poast iskazala Holivudska trgovaka
komora za njihov doprinos u industriji zabave. Dugaka je 2,1
kilometar.
U "zvezdama" se mogu nai glumci, muziari, direktori,
procudenti, muziko-glumake grupe i postave, izmiljeni
karakteri i ostali zabavljai vredni zvezde. Ove godine
Holivudska staza slavnih slavi 50. godina postojanja.
ovek koji je zasluan za "Stazu slavnih" je E.M. Stjuart koji je 1953. godine doao na ideju da se
napravi staza popularnih glumaca kako bi Holivud jo vie privukao panju turistima i bio poseen. Stjuart je
tih godina bio predsednik Holivudske trgovake komore (Hollywood Chamber of Commerce) i sakupio je
komisiju kako bi sakupili to vie potpisa (jer je ideju trebalo predstaviti gradskom veu) sakupio je arhitekte
kako bi napravili koncept i izgled staze. Na bulevaru je postojao Hollywood Hotel (tada star oko 50 godina) koji
je po plafonu imao ogromne zvezde na kome su bila ispisana imena slavnih linosti - tako da je inspiracija da
se napravi plonik (staza) potekla upravo odatle.
Dizajn zvezda je osmiljen nakon dve godine od prvobitne ideje - 1955. godine, a celokupan koncept
prihvaen godinu dana kasnije. Svaka zvezda je petokraka, teine oko 136 kg i sadri koralno rozu aru. Na
zvezdama se nalazi - ime i prezime slavne linosti, kao i ploasti okrugli simbol kojoj umetnosti pripada su
uraeni od mesinga.
Simboli su podeljeni u pet kategorija:

Kamera

Televizor

Gramofon

Mikrofon

Maska komedije i
tragedije

Godinu dana kasnije (1957.) sastavljena je

Selekciona komisija staze slavnih koja je izabrala 1550
popularnih linosti iz svih umetnosti gde se meu prvima
naao i Volt Dizni. Konstrukcija staze je poela 1958., i sa
liste je izabrano (samo) osam linosti koje e urezbariti u
stazu. 1960. godine su ugravirane sledee linosti: Joanne
Woodward, Olive Borden, Ronald Colman, Louise Fazenda,
Preston Foster, Burt Lancaster, Edward Sedgwick i Ernest
Torrence. Tek od 1968. godine poele su individualne
ceremonije po zvezdama, tako da je po tome Richard D.
Zanuck zabeleen kao prva zvezda.
Kasnije su ak osmiljene i grupne zvezde na kojima
je grupa izvoaa ili lanovi benda, predstave. Zatim posle
nekoliko albi dodate su ak i linosti koje nemaju veze sa
zabavnim programom i umetnou meu kojima su
naunici, eksperti u specijalnim efektima, profesionalni
minkeri, pisci ...
Tokom svih ovih godina, postavio se veliki broj zvezda, vrile su se reparacije najstarijih, izbijali su ak
i problemi zato neke linosti nisu na Stazi, organizovale su se parade, osmiljavale su se grupe organizacija
znanih kao Prijatelji staze koji su donirali novac da se Staza to vie i bolje odri ... 2008. godine zabeleeno
je najvee renoviranje staze gde je uloeno oko 4,2 miliona dolara, a oko 778 zvezda je popravljeno i sreeno.
Zahvaljujui takvim postupcima, staza je dobila dosta prijatelja - a to su mnotvo kompanija (prve su Absolut
Vodka i Loreal Paris), kao i mnoge slavne linosti koje su donirale velike svote novca kako bi se staza odrala
onakvom kakvu je uvaju do danas.

Strana 29

Ali ono to nas interesuje kako to da su i izmiljeni - nacrtani i animirani karakteri zabeleeni u
zvedzama poznatih?
Prvu zvezdu u ast svojih 50 godina postojanja dobio je Miki
Maus 1978. godine. Ostatak animiranih linosti su: Duko Dugouko,
Paja Patak, Pera Detli, Sneana, Vini Pu, Bebe Rugrats,
Simpsonovi, rek i Zvonica.

Ljudi koji imaju zvezde i koji su zasluni u svetu animacije i

crtanih filmova su: Volt Dizni, Fric Freleng, Volter Lanc, arls ulc i
Dej Vord.
Ostale izmiljene linosti koje nisu direktno iz crtanih filmova ve
igranih filmova za decu ili iz lutkarskih emisija (i slino) i imaju
zvezdu su:
Najvea grupna zvezda na kojoj se nalaze ak 134 osobe (122 odrasle, 12 dece) kolektivno poznate kao
Munchkins (patuljci) iz deijeg filma arobnjak iz Oza iz 1939.godine.
Dve lutke abac Kermit (Mapet ou) i Velika uta ptica (Ulica Sezam).
Jedan jedini monstrum meu zvezdama - Godzilla
Tri lutkara imaju svoje zvezde - Fran Allison, Jim Henson, Shari Lewis.

su iz
svoju

Ove godine, 20. maja rek dobio svoju zvezdu, a 21. septembra Zvonica je dobila svoju zvezdu (2418
je po redu) u kategoriji Filmovi. Trinaesti je izmiljeni karakter po redu koji ima svoju zvezdu, deseti
animiran, a esti Diznijev. Mapetovci e dobiti zvezdu 2011. godine i za sad nije poznato da li e neki od
animiranih likova ui u nominacije.
ak i Diznilend kao najvei temski park o crtaima ima svoju zvezdu na Bulevaru od 2005.godine.
Tabelarni pregled animiranih karaktera sa podacima:

Datum
postavljanja
zvezde

Lokacija
(adresa)

Disney

13.11.1978.

6925 Holivud

Duko Dugouko
(Bugs Bunny)

Warner Bros

10.12.1985.

7007 Holivud

Sneana
(Snow White)

Disney

28.06.1987.

6920 Holivud

Pera Detli
(Woody Woodpecker)

Warner Bros
Universal
Studios

13.09.1990.

7000 Holivud

Porodica Simpsons
(The Simpsons)

20th Century
Fox

14.01.2000.

7021 Holivud

Bebe
(Rugrats)

Nickelodeon

28.06.2001.

6600 Holivud

Paja Patak
(Donald Duck)

Disney

09.08.2004.

6840 Holivud

Vini Pu
(Winnie The Pooh)

Disney

11.04.2006.

6834 Holivud

rek
(Shrek)

DreamWorks

20.05.2010.

6931 Holivud

Zvonica
(TinkerBell)

Disney

21.09.2010.

6834 Holivud

Karakter

Kompanija

Miki Maus
(Mickey Mouse)

Kategorija

Strana 30

U prethodna dva broja ste itali o velikom majstoru

bajki, Hansu Kristijanu Andersenu, dok emo vam u ovom
broju predstaviti uvenu brau Grim, koji, ne samo da su uz
Andersena narodnim bajkama koje su sakupljali obeleili
naa detinjstva, ve i itavu istoriju crtanog filma. Braa
Jakob i Vilhelm Grim su pre svega veoma znaajni
reformatori nemake gramatike i nemakog jezika uopte,
ali ono ime emo se mi ovde prvenstveno baviti su bajke
koje su sakupljali.

Jakob Ludvig Karl Grim roen je 1785. godine u gradu Hanau, gde
je godinu dana kasnije roen i njegov brat, Vilhelm Karl Grim. Za razliku
od Andersena, koji je imao burnu i neizvesnu mladost, obeleenu
siromatvom i neuspelim pokuajima afirmacije u svetu umetnosti, braa
Grim su bila uzorni studenti, deca ugledne porodice, koja su se kolovala za
pravnike. Ipak, obrazovanje, kontakt sa delima Getea i ilera, kao i
poznanstva sa savremenicima romantiarima sve ovo ih je odvuklo na
drugu, jeziku stranu.
Sa sakupljanjem bajki su poeli odmah po zavretku studija,
podstaknuti predlozima romantiara Klemensa Brentana i Ahima fon Arnima.
Za razliku od Andersena, ova dva brata nisu pisala bajke kao proizvod
sopstvene mate, ve su zapisivali usmena predanja narodnih bajki. Izvore
ovih bajki nisu pronalazili, poput nekih drugih sakupljaa narodnih
umotvorina, u prostom narodu. Naime, najvanije izvore za njihove bajke
predstavljali su pripovedaica Dorotea Fiman i francuski pisac arl Pero, pa
otuda u bajkama brae Grim i upliva motiva iz francuskih i italijanskih pria.
Za bajke koje ne potiu od Dorotee Fiman i arla Peroa smatra se da su ih
braa Grim sami napisali, iako to nigde nije potvreno.
Ipak, iako su Jakob i Vilhelm Grim samo prikupljali ove bajke, bilo
je tu i te kako mnogo posla za njih. Bajke je trebalo prilagoditi, ne samo deci, ve i kompletnom shvatanju i
modi tadanjeg graanskog drutva. Uz to, trebalo je dodati i po koji hrianski element, jer ipak se radilo o
bajkama koje su imale veliku ulogu u vaspitavanju dece. esto moemo uti da su filmske i animirane
adaptacije bajki brae Grim suvie mlake u odnosu na verzije koje su Jakob i Vilhelm sastavljali, a koje su
bile ispunjene mranim elementima i jezivim motivima. Ali, verovali ili ne, ak su oni bili ti koji su ublaavali i
uklanjali neprikladne elemente iz originalnih predanja. Pogledajte samo nekoliko primera na bajkama koje su
nam svima dobro poznate:
Bajka o Crvenkapi po nekim teorijama potie iz najranijeg doba nastanka
oveanstva, i to od rituala inicijacije prihvatanja novog lana u pleme. Prilikom ovih
rituala bi novi lan bio izloen brojnim iskuenjima i stavljen na
razne probe, pa bi ga tako udovite naizgled progutalo, a on bi
pritom, da bi bio ponovo roen, morao da istrpi veliki telesni
bol i ak da pribegne kanibalizmu. Otuda motiv kanibalizma u
ranim verzijama Crvenkape, u kojoj devojica, gladna i edna,
jede meso svoje bake i pije njenu krv.
Takoe jedna od spornih bajki bila je i bajka o Ivici i
Marici. Ova bajka je prvobitno predstavljala jaku socijalnu
kritiku drutva u kome su se porodice odricale dece, kako bi
preivele glad. U prvoj verziji Ivice i Marice je njihova roena
majka ta koja dolazi na ideju da ih ostavi u umi. Tek su kasnije braa Grim uvela
motiv zle maehe u ovu priu, a time i u mnoge druge bajke.

Strana 31

Lik Trnove Ruice potie od lika Brunhilde iz uvene sage o Nibelunzima. U

originalnoj prii Brunhildu budi Zigfrid, ali ne poljupcem, kao kod brae Grim, ve
seksualnim inom. Stoga se bajka o Trnovoj Ruici u interpretaciji brae Grim
smatra verzijom prilagoenom moralnim normama novijeg vremena.
U originalnoj verziji bajke o Sneani i sedam
patuljaka se otkrivaju verovatno najzabavnije razlike u
odnosu na dananju verziju. I ovde je prvobitno bila re
o biolokoj majci, a ne o maehi, kao to je to sluaj i sa
Ivicom i Maricom, s tim to se ini da ni Sneanin otac
nije imao preterano jak oinski instinkt. Naime, prema
nekim verzijama ju je upravo on ostavio u umi, pa se
tako izgubila i pronala patuljke. Ipak, ono to najvie
od svega upada u oi, pa i tera na smeh, je prvobitna
verzija Sneaninog princa. On jeste, prema starijim predanjima, probudio Sneanu,
ali je to uinio jakim udarcem u lea, besan to itavog dana mora da vue okolo
mrtvu devojku. Izgleda da Sneana nikome u originalnoj bajci nije bila omiljena, pa
ni svom princu.

Bajke i psihoanaliza
Bajke nisu samo inspirisale reditelje ili druge
umetnike da stvaraju nova dela. Imale su velikog uticaja i
na naunike, i to pre svega na psihologe. Nakon to se
krajem 19. veka pojavila psihoanaliza, predstavivi
potpuno nov pristup istraivanju ljudske svesti i nagona,
mnoge pristalice ovog pravca psihologije su poele da
primenjuju njene zakonitosti na razne sfere sveta oko
nas. Tako su na red dole i bajke.
Karl
Gustav
Jung
je
jedan
od
retkih
psihoanalitiara koji ne ide u krajnosti sa svojim
teorijama, pa ga tako najlake moemo shvatiti ozbiljno.
Svoju teoriju arhetipova nasleenih i uroenih ablona
po kojima mislimo i shvatamo svet objasnio je upravo
na bajkama. Naime, ponavljanje raznih motiva u
narodnim bajkama irom sveta upravo potvruje da
odreene ablone nasleujemo od svojih predaka, ili se
raamo sa njima. Zato ih nazivamo kolektivno
nesvesno. Tako princ koji se penje uz dugu zlatnu kosu
zatoene princeze predstavlja arhetip Animusa, figure
mukih atributa koja se javlja u enskoj podsvesti. Lik
Sneanine maehe je pak arhetip senke, koji se kod Junga
moe javiti u raznim oblicima.
Ipak, neki psihoanalitiari su otili mnogo dalje, pa
su svaki motiv iz bajki preokrenuli u korist svojih teorija.
Tako je vuk iz crvenkape postao Id, podsvest, koja
u mranoj umi presree malu, naivnu devojicu i suoava
je sa njenim nagonima, dok je jabuka koju Sneana
zagrize simbolizovala njeno radoznalo, ali prerano
stupanje u seksualne odnose.

A sada je red na crtae! Svi smo, naravno, gledali Diznijeve adaptacije ovih uvenih bajki, pa ovde o
tome nee biti rei, ve, kao to ste navikli, o neemu za ta mnogi od vas verovatno jo nisu uli.
U ovom broju emo vam, uz priu o brai Grim, predstaviti i dve najduhovitije animirane adaptacije
bajke o Trnovoj Ruici, ili takozvanu Uspavanu lepoticu, kakvu jo niste imali prilike da vidite.

Strana 32

Granny O'Grimm's Sleeping Beauty (2008)

Granny O'Grimm ve svojim imenom ukazuje na
uvenu nemaku brau, ije nam bajke predstavlja ali, na
sebi svojstven nain. Naime, Baka O'Grimm je na prvi
pogled obina bakica, koja unucima pria bajke za laku no,
ne bi li ovi bre zaspali. Svaka baka ima svoj nain na koji
pria bajke, pa tako i ova, ali ba zbog tog svog naina ova
baka potpuno izlazi iz okvira kliea!
U poetku deluje kao uobiajena baka, ali ubrzo sve
uobiajeno prestaje da vai baka naglo usmerava priu o
Uspavanoj lepotici u potpuno neoekivanom smeru, i ne
samo to! Prvi put otkad znamo za ovu bajku sagledaemo je
iz sasvim drugog ugla, pa e standardna crno-bela
karakterizacija pasti u vodu.
Baka O'Grimm se prvi put pojavila kao lik u skeu
humoristike serije, gde je lik bake tumaila Kathleen
O'Rourke. Reditelj ove serije, Nicky Phelan, prepoznao je u
baki veliki potencijal za junakinju animiranog filma, pa je
2008. godine zapoeo rad na produkciji ovog kratkog crtaa.
Kathleen O'Rourke ne samo da je ponovo odigrala ulogu
Bake O'Grimm u ovom crtau, ve je i napisala scenario za
isti.
Baka je ak nominovana za Oskara poetkom ove
godine, od kada postaje sve popularnija na internetu. Sa
popularizacijom simpatine, nimalo staromodne i dosadne
bakice, pojavljuju se jo dva njena klipa boina i
oskarovska poslanica, tako da moda moemo da se nadamo jo nekoj interesantnoj bakinoj interpretaciji
neke od poznatih bajki u skorije vreme.

Sleeping Betty (2007)

Uspavana Beti nam dolazi iz Kanade i
slobodno se moe svrstati u jednu od
najboljih parodija. Ve na samom poetku
crtaa susreemo se sa galerijom krajnje
neobinih likova, pritom veoma matovito
animiranih. Tu su sobarica, dvorska luda,
osmooki vanzemaljac, kao i drugi lanove
kraljevske svite, a i sam kraljevski par i svi
tuguju za Uspavanom lepoticom, koja lei
mirno uukana u svoju postelju.
ta se dalje dogaa, kako se lepotica
najzad probudi i kakva kreativna reenja
reditelj koristi, ne bi li nam doarao parodiju
ostavljamo vam to za gledanje kao domai
zadatak. Ukoliko pajtonovski apsurdan
humor za vas predstavlja dobru zabavu, bie
vam ovo jedan od lakih domaih zadataka.
Autor ovog izuzetno duhovitog remek-dela je francuski animator Claude Cloutier, koji je tehnikom
crtanja tuem sjajno uspeo da doara spoj viktorijanske engleske sa okruenjem radnikog kvarta iz
Montreala. Kako bi se to dopalo brai Grim, teko je rei, ali, ba kao to su i njih dvojica prilagoavali bajke
zahtevima svoga vremena i okruenja, tako isto moemo opravdati i ove matovite animatore, koji zapravo to
isto rade.

Strana 33

Strana 34

Strana 35

Strana 36

Strana 37

Strana 38

Strana 39

Strana 40

Strana 41