-1-

1.
2.
3.

4.
5.
6.

7.
8.

9.

Da li ste znali
Nae preporuke crtaa
Nisu zaboravljeni

Otkria bez granica

udesna uma

arobnjakov eir
Cartoon Mania
Potcenjeni crtai
Balkanima Evropski Festival Animiranog Filma
Da nije bilo njih
Pixar 2. deo prie
MGM Metro Goldwin Mayer
Stop Motion Animacija
Recenzije
Masters Of The Universe
Destino
Anime

10.
11.
12.
13.

Noein
Please, Save My Earth
Romeo X Juliet
Stripoteka
Calvin & Hobbes
Igra skakutanja
Vraamo se u istoriju
Tom & Jerry
Back Cover Strip (by OrokuSaki & Zanten)

03
04
05
06
07
08
10
11
14
16
19
21
22
23
24
25
26
28
31

Zahvaljujui ovom broju koji tei nekih trideset i neto strana, tim koji radi na fanzinu
je postigao dogovor da fanzin izlazi etiri puta godinje, to smatramo korektnim sa nae
strane jer taman tako postiemo sve obaveze van sveta crtaa. Nadamo se da e Vam ovaj
broj pruiti dovoljan broj informacija kao prethodna dva i da ete uivati u njemu kao to
smo i mi uivali pravei ga.
U ovom broju vas oekuju i mala iznenaenja, ali ve ete naii sami na njih
Do sledeeg broja, pozdravlja Vas Va tim koji odlazi na godinji odmor! Kako ko.. hehe!
-2-

... da je Supermen jedan od prvih superheroja, roen na planeti Kripton pod

imenom Kal-El i da su ga kao bebu svemirskim brodom poslali na Zemlju nekoliko
minuta pre unitenja Kriptona gde ga nalazi par Kentovih koji su ga kasnije i usvojili.

da je Linija (La Linea, Barum Barum) stvorena 1969. godine, kada je autor
italijanski kreator Osvaldo Kavandoli napravio reklamni strip za italijanskog proizvoaa
kuhinjske tehnike. Takodje, pozadinska boja se menja prema raspoloenju Linije, dok on sam
je uvek bele boje. Autor je kroz Liniju predstavljao temperament italijanskog naroda, ali isto
tako je koristio za ironiju i kritikovanje drutvenih pojava.

da su popularni rokeri The Moody

Blues tanije vokal i gitarista David Justin
Hayward - (svi dobro znamo pesmu Nights In
White Satin) uradili pesmu za crtani Cipelii
(The Shoe People).

da je lik strip junaka Korto Malteze-a raen po liku glumca Berta Lankastera.

2003. godine Met Grening je otkrio da je Homer dobio

ime po njegovom ocu i da mu je otac bio Kanaanin i rekao je da
je to uinilo i Homera Kanaaninom.
Homerova uzreica (bolje rei iznervirani urlik) Dou je
uvrtena u Oksfordski renik engleskog jezika 2002.godine. Re
Dou je zatiena u 20th Century Fox.

da je prvobitno ime strip junaka Zagora bilo Ajaks, ali da se

autor Sero Boneli predomislio kada je saznao da postoji
deterdent tog imena?!

... da Happy Tree Friends malo morbidniji kratki flash crtani ima
ukupno 21 crtani karakter. Veliki broj njih ima dva velika sekutia, a skoro svi
od Happy Tree Friends-a (osim Lumpy-ja i Sniffles-a) imaju ruiast nos u
obliku srca.
Svaka epizoda poinje uvodom koji podsea na deju knjigu na kojoj se
nalazi logotip crtanog filma, naziv epizode i likovi koji se pojavljuju u epizodi.
Nakon odjavne pice na kraju epizode, sledi poruka primera - "Wash
behind your ears!" ili "Don't bite off more than you can chew!", to predstavlja
kontrast nasilnim temama. (Najee, poruka predstavlja ironini zakljuak ta
se dogodilo likovima u toj epizodi.)
Svaka epizoda traje obino manje od tri minuta.

-3-

- Chasseurs de dragons (Dragon Hunters) - Lovci na zmajeve Lovci na zmajeve poseduju najvaniju osobinu koju jedan crtani treba da ima,
a to je neverovatna matovitost i lepota, kojima zdrav razum i zakoni fizike ne
predstavljaju nikakvu prepreku.
Radnja se odigrava u imaginarnom i prastarom svetu, u kome parii zemlje
poput ostrva lebde u vazduhu. Na nekima od njih poivaju ruevine starih graevina i
razorenih sela, a svuda unaokolo vreba opasnost. Nai junaci su svakim korakom na
nekoj novoj ivici iste provalije, ali i sve blie gotovo sigurnoj propasti velikom crnom
zmaju, koga jo niko nije uspeo da pobedi i koji je mnogima uterao strah u kosti i
oduzeo razum.
Prilino mrano zvui, a takav ovaj crtani film i jeste. Dva anti-heroja (jedan
izuzetno snaan, a drugi pronicljiv i lukav) kreu u lov na velikog zmaja, praeni
brbljivom devojicom i udnim plavim stvorenjem nalik zecu. Jedino to ih pokree je
san da e jednog dana imati dovoljno novca da naprave sebi malu farmu, na kojoj
e moi mirno da ive. Ve vienu priu nadoknauje sjajna animacija i prelepi
pejzai, ako ih tako moemo nazvati. Zaronjena malo u humor, malo u
ozbiljnije teme, ovo je klasina pria o prijateljstvu, ispriana na
neverovatno lep nain.
Preporuujem Lovce na zmajeve svim zagrienim fanovima
Pixarovih ostvarenja (ali i onima koji to nisu), jer je ovaj crtani sjajan pokazatelj
injenice da se i u Evropi prave odline animacije i matovite prie, koje bez
problema mogu da pariraju popularnim amerikim gigantima, koji pune
bioskope irom sveta.

- f8 Zaista je za divljenje ono to su neki ljudi u stanju da kreiraju, rukovodei timom od

samo desetak ili manje ljudi, u sobi svoje porodine kue i najverovatnije sa budetom koji je
jednak nuli. f8 je kompjuterski animirani film u reiji Jasona Wena, koji je, saraujui sa svojim
bratom Howardom Wenom (scenario) i jo nekolicinom entuzijasta stvorio trinaestominutno
cyberpunk udo.
Bez ijednog dijaloga, a u pratnji ambijentalne muzike, f8 uspeva da ispria priu o svetu
budunosti, u kome je zloin imati sopstveni identitet. Naslikan toplim, braonkasto-ukastim
tonovima, iskorienim kao omota za vrlo hladnu nauno-fantastinu misteriju, f8 je pravi
slatki za oko. Predivno osvetljenje je, kako sam autor kae u jednom intervjuu, reeno tako
da bude u kontrastu sa deavanjima na ekranu. Meutim, za razliku od gomile slinih slatkia,
lienih kvalitetnog sadraja, ovaj filmi prua doivljaj nalik lucidnom snovienju, koje gledalac
eli da iskusi bar jo jednom, jer e u obnavljanju istog sigurno naii na neki novi detalj ili e
one stare sagledati u drugaijem svetlu.
Iako iza Wena ne stoji veliki filmski studio, njegovo edo ga prikazuje kao vrhunskog
animatora, o emu svedoi i veliki broj priznanja i nagrada na nekoliko festivala, odranih
tokom 2001. (kada je f8 nastao) i 2002, u Evropi, Aziji i Americi. Zahvaljujui svojoj vetini,
Jason Wen je bio angaovan na izradi specijalnih efekata u filmovima kao to su Harry Potter
and the Prisoner of Azkaban (2004), Wallace & Gromit in The Curse of the Were-Rabbit
(2005), Harry Potter and the Order of the Phoenix (2007) i Elizabeth: The Golden Age
(2007), a pojavljuje se i kao pomonik pri izradi animacija u popularnoj video igri World of
Warcraft iz 2004. godine.
2002. godine, f8 je prikazan na TechTV-u, u okviru serijala Eye Drops, koji se sastojao
od trinaest poluasovnih epizoda, dok je cilj bio promocija kratkih CGI filmova, stvorenih u
kunim uslovima, korienjem svima dostupnog software-a.

-4-

Na originalnom japanskom jeziku - Miimu Iro Iro Yume no Tabi je

anime serija koju je stvorio studio Nipon Animation (takodje su stvorili i popularne
crtae kao to su Pelica Maja, Plava Princeza). Prvenstveno je bila obrazovnog
karaktera, a teme su obino bile najvea otkria u nauci i tehnologiji.
Glavni lik je Dini (u originalu - Miimu), mali ruiastii duh koji izlazi iz
raunara i koji klincima, Aleksu i Kim, na vizuelno dopadljiv nain objanjava kako
je dolo do raznih tehnikih dostignua iz oblasti fizike, mehanike, elektrotehnike,
mainstva, medicine...
Radio Televizija Beograd je krajem '80-tih i poetkom '90-tih
emitovala ovaj pouan crtani film. Zahvaljujui crtau, mnoge generacije tih
godina su volele da ue kroz zabavu to je i bio popularan termin za crtani.
Sinhronizaciju je tada radila ve proverena glumaka ekipa u sastavu: Nada Blam, Ljubia Bai i Nikola Simi.
Malu Dini je glumila Nada Blam u najveem broju epizoda. Obzirom da nikada nije objavljeno DVD izdanje ovog crtanog
filma, i imajui u vidu injenicu da RTS tvrdi da su ovi snimci stradali prilikom bombardovanja '99. godine , jedini nain da se
crtani danas pogleda je putem epizoda koje montiraju grupe njenih ljubitelja, koristei kune video snimke.
Po komentarima na youtube-u, a i drugim forumima gde se bar spominje ovaj crta nepravedno je "zaboravljen"
iako su ga skoro svi voleli. Naravno da ne moe da se meri sa
animacijskim dostignuima danas, ali ovaj crtani je imao
onu neku neobjanjivu vrednost jer i pre nego to bi poeo na
televiziji, deca su uveliko bila zalepljena u svojim omiljenim
foteljicama i eljno iekivala u koju novu avanturu e ih njihova
virtuelna drugarica Dini odvesti.

Intro tema: "Poketto uchuu" ( Yamano Satoko)

Outro tema: Chiisai kawa no uta" (Ooosuki Kumiko)

Serija se prvi put emitovala od

aprila 1983. do septembra 1985. godine.
Duina jedne epizode je oko 20 minuta.
Ukupan broj epizoda 127, a kod nas je
prikazano prvih 52.

01. Poreklo rei i pisma, an

Fransoa ampolion
02. Piramide
03. Nastanak tamparije, Johan
Gutenberg
04. Istorija fotografije
05. Telegraf, Semjuel Morze
06. Telefon, Aleksandar Bel
07. Od radija do televizije
08. Novi oblici komunikacij
09. Raunari - 1. deo
10. Raunari - 2. deo
11. Raunari - 3. deo
12. Raunari - 4. deo
13. Darvinova toerija, Poreklo
vrsta
14. Ponaanje insekata, Anri Fabr
15. Vakcina, Luj Paster
16. Penicilin, Aleksandar Fleming

17. Pomeranje kontinentalnih

ploa, Alfred Vegner
18. Vulkani
19. U potrazi za severnim polom
20. U potrazi za junim polom
21. Solarni sistem, Galileo Galilej
22. Merenje vremena
23. Parna maina, Dord
Stivenson
24. Raanje avijacije, Braa Rajt
25. Svemirsko doba, Konstantin
Ciolkovski
26. Spejs atl
27. Avanture u svemiru - 1. deo
28. Avanture u svemiru - 2. deo
29. Avanture u svemiru - 3. deo
30. Avanture u svemiru - 4. deo
31. Sateliti - 1. deo
32. Sateliti - 2. deo

33. Sateliti - 3. deo

34. Sateliti - 4. deo
35. Roboti - 1. deo
36. Roboti - 2. deo
37. Roboti - 3. deo
38. Roboti - 4. deo
39. Elektrina svetlost, Tomas
Edison
40. Svetlost - 1. deo
41. Svetlost - 2. deo
42. Svetlost - 3. deo
43. Svetlost - 4. deo
44. Svetlost - 5. deo
45. Nafta
46. Nuklearna energija
47. Solarna energija
48. Energija vetra i mora
49. Keramika
50. Metali
51. Tekstil
52. Plastika

-5-

udesna uma je dugometrani crtani film iz 1986. godine,

snimljen u saradnji jugoslovenske produkcijske kue Kroacija film i
amerike Fantazi forest films. udesna uma je veoma popularan i
cenjen film u zemljama bive Jugoslavije, posebno meu mlaom
publikom, zbog bajkovite prie, ljupkih likova i veselih pesmica.
Sinhronizovana na engleski jezik, udesna uma je pod nazivom
The Elm-Chanted Forest, Fantasy Forest distribuirana u amerikim
bioskopima ve 1988. godine , ali nije imala veeg uspeha.
Film su reirali Milan Blaekovi, Ivo krabalo i Doro Vlado Hreljanovi.
Glasove su pozajmljivali glumci: Josip Marotti, Vili Matula, Ljubo Kapor i
Emil Glad. Muziku odradio Dennis Leogrande.
Scenario je adaptirao Fred P. arki, prema istoimenoj knjizi za decu
hrvatskog pisca Sunane krinjari. 1990.godine snimljen je nastavak
arobnjakov eir. Ubrzo po zavretku bioskopske distribucije, crtani se
u Jugoslaviji pojavio na video kaseti, gde je masovno piratizovan i
prikazivan tokom devedesetih. Nakon nekoliko VHS izdanja u zemljama
bive Jugoslavije, crtani je na DVD mediju objavljen u Srbiji i Crnoj Gori
2006.godine, zahvaljujui HAPPY televiziji.
Pod nazivom The Elm-Chanted Forest, crtani je na engleskom
jeziku prvi put objavljen na video kaseti 1997. godine. Dve godine
kasnije, uz ponovljeno izdanje na VHS-u, pojavilo se i prvo i jedino DVD
izdanje filma na tritima Amerike i Kanade, koje je brzo rasprodato, pa
se danas moe kupiti samo na specijalizovanim sajtovima za aukciju.

Pria se odvija u udesnoj umi, mestu punom

srenih ivotinja, koju titi arobni hrast koji, navodno,
prua zatitu svakome ko se skloni ispod njega. Jednog
dana, u umu dolazi slikar Petar Paleta koji zaspi ispod
arobnog hrasta. Kad se probudio, saznaje da mu je hrast
dao mo da pria sa ivotinjama i stvara arolije sa svojim
kistom. Ubrzo upoznaje neke od stanovnika ume kao to su
dabar Otrozub, meed Mate, lija Lili i jeevi Do, Re i Mi. U
meuvremenu, zli Kaktuscar koji vlada umom, zabrinut je
zbog slikarevog dolaska, jer e po proroanstvu ovek
dokrajiti kaktusa vlast, pa alje svog dvorskog arobnjaka
tapia da ga dovede. Meutim posle nekoliko neuspelih
pokuaja, tapi se pridruuje druini koja skriva slikara.
Videvi da ga je tapi izdao, Kaktuscar odluuje da uniti
celu umu, ali slikar uspeva da privremeno osujeti njegove
planove.
Kada sazna da e njegove moi ubrzo nestati, Paleta
u razgovoru sa ivotinjama dolazi na ideju da je Kaktuscar
zao jer nikada nije procvetao. Nakon brojnih problema,
tapi uspeva da napravi napitak od kog bi Car trebalo da
procveta. Druina uspeva da ue u Kaktuscarov dvorac i
napoji ga napitkom, od kog je on zaista procvetao i postao
dobar, a sa njim i itava uma.
Film se zavrava odlaskom slikara iz ume, dok ga
njegovi prijatelji pozdravljaju pesmom.

-6-

arobnjakov eir je nastavak prie o udesnoj umi u

kojoj je radnja o eiru i smetena.
Crtani je izaao u januaru 1990.godine. DVD reizdanje i
ovog crtaa je uradila Happy televizija 2006.godine uz prvi deo
crtaa.
Engleski prevod crtaa je The Magician Hat.
Ideju za priu je dobio pisac prvog dela Sunana
Skrinjari, dok su scenario uradili: Fred P. Sharkey, Ivo
krabalo, Milan Blaekovi.
Muziku u crtau je komponovao Kornelije Kova.
Najpoznatija pesma u crtau je pesma o caru Mrazomoru:

Ledenica umom ee,

procvetalo ledom cvee,
Ledenica kad te ljubi,
cvokou ti trnu zubi
Pogledaj im ruke lica,
krcka krgur, Ledenica!!!
Car Mrazomor kolo vrti,
zlih vjetica, vojsku smrti,
Car Mrazomor, hladan sjean
Svud veje, sije i vjean.
Leden zubom car ujeda,
mjesto srca kocka leda,
ispred njega ko se trzne
Car Mrazomor, ledan,
dah mu smrzne
Car Mrazomor, kolo vrti,
zlih vjetica, vojsku smrti
vojsku smrti......"

arobnjakov eir je drama o malom zelenom patuljku

poznatom po imenu tapi koji ima cilj da sa svojim
prijateljima i zmajem Ferdinandom spasi udesnu umu od
zlog cara Mrazomora i njegovih Vetica Ledenica. Car
Mrazomor eli da zaledi celu umu, pa ak i da stavi ledenu
glazuru oko samog Sunca.
Zmaj Ferdinand spava na dnu dubokog vulkana i
potrebno je probuditi ga. Zmaj moe biri probudjen samo ako
ga poljubi prava vila u naem sluaju, vila Sunica
kraljica svih vila. I u ovom crtau druina tapi, Meed
Mate, jeii: Do, Re i Mi, dabar Otrozub, zec ... pokuavaju
da spasu udesnu umu.
U dobro poznatom stilu crtaa gde dobro pobeuje
zlo, Car Mrazomor biva pobeen, dok se sa druge strane
deava nezgodna situacija sa tapiem kog je uspela da
dodirne jedna od Vetica Ledenica i on biva zaleen. S
obzirom na to da Vila Sunica zbog ljubavi prema tapiu
nije vie vila nije mogla nikako da ga probudi poljupcem, ali
zahvaljujuu upravo toj ljubavi, dok je plakala nad njegovim
zamrznutim telom, jedna suza je pala na njega i on se
probudio.
Kralj Eburon (kralj udesne ume), na kraju crtaa
poverava Sunici i tapiu da brinu o umi i svim ivotinjama
koji ive u njoj.

-7-

Postoje stvari koje zaboravljamo, a jedna od tih stvari su crtai.

Ma koliko da su oni popularni sve vreme od kako postoje, ima crtaa koji su
nedovoljno shvaeni i nedovoljno gledani. Ili smo ih zaboravili ili nismo ni znali
da postoje, ali nisu potpuno nepoznati.
Ovo su neki od potcenjenih crtanih filmova koji su nastali u 80-tim i 90tim godinama.
Gvozdeni Din (The Iron Giant)
Predivan crta kompanije Warner Bros, koji je izaao sredinom 1999. godine. Zasniva
se na noveli "Gvozdeni ovek" pisca Teda Hugsa. Iako je crta dostigao popularnost, i dalje
nije na istom nivou poput nekih Diznijevih crtaa. Malo ironino je to da je reiser kasnije
napravio Diznijeve/Pixarove hitove "The Incredibles" i "Ratatouille". Crta Gvozdeni Din je
prepun kreativnosti, komedije i ljubavi. Pria je o deaku koji se sprijatelji sa vanzemaljskim
dinovskim robotom, i koji ga pokuava sakriti od paranoine amerike vlade. Mogu se nai
neke slinosti sa filmom E.T. - deak ga sakriva na razne vete naine, tako nastaje zabava i
humor. Interesantna strana crtaa su odnosi koji nastaju izmeu likova, ne samo deaka i
robota, ve i deaka sa majkom, sa federalnim agentom i drugima. Odnosi su prisutni, ali nisu
naporni i na silu gurani na povrinu ve se lepo uklapaju u celinu. I Din je odlino uraen,
ogroman je, napravljen od metala, jede hranu na auto-odpadu i glas mu daje glumac Vin Dizel.
Ima svojstva lepog i nenog, ali takoe je estok i pun akcije. Crta je dobar, zabavan i veoma
dobro sastavljen. Sadri radost Sneane i Pinokija, naunu fantastiku, smeh i humor Prie
o igrakama i emotivnost Bambija.

Spasioci u Australiji (The Rescuers 2 - Down Under)

Diznijev crta takoe iz 1999. godine. Crta poput ovoga se najee zaboravlja, jer
nije imao princeze ili bajke i uz to je nastavak osrednjeg crtaa (prvog dela) Spasioci,
ali u ovaj, drugi deo su uloili dosta truda, pruajui raznorazne avanture i zabavu. Prvi deo
Spasioci je bio zabavan, gde mi Bernard i njegova ljubav Bijanka spasavaju otetu
devojicu od vetice iz movare. Drugi deo crtaa je doiveo ozbiljna poboljanja u svim
aspektima animacije, zvuka, sinhronizacije i konstrukcije prie. Bob Njuhart i Eva Gabora
su i dalje glasovi Bernarda i Bijanke, ali tu je i izvanredan Don Kendi i Dord Skot.
Spasioci u Australiji je odlian crta, ima neverovatnih i fenomenalnih scena, zabavan je,
uzbudljiv i lep. Uzimajui u obzir ostale Diznijeve nastavke poput Petar Pan 2 i Pepeljuga
2, ovaj crta je zapravo i bolji nego original.

Doivljaji aave druine - Raspust (Tiny Toon - How I Spent My Vacation)

Warner Bros nam je 1992. godine dao nezaboravan crta koji naalost nije imao
bioskopsku verziju ve samo VHS odnosno DVD izdanje. Ovaj animirani crta traje sat i po
vremena, i sastoji se od mnogo urnebesnih doivljaja poznate aave druine. Baster i
Babs padaju niz vodopad, Elmajra mui nevine ivotinje, ali najbolja od svih je sa Plukijem
dok putuje sa porodicom Hampton u zabavni park Srena Zemlja. Rezultat je pakleno
putovanje, u malom - ali prepunom automobilu, sa porodicom koja ne moe da uti,
visokom tenzijom i bez naina da se pobegne, jedino mesto je sakriti se u sopstveno
ludilo. Za vreme putovanja igraju "zanimljive" igre poput Ugledaj auto, ili pokupe stopera
koji je zapravo psihotini ubica, i jedu tradicionalnu hranu poput majoneza sa sirom.
Ummm ukusno! Nain na koji dospevaju do Srene Zemlje je urnebesno smean. Crta
naravno sadri sve po emu je aava druina poznata, smean humor, pametne ale,
vizuelnu zabavu i mnogo drugih zanimljivih dogaaja. U crtau su karikature nekih poznatih
linosti kao to su Vudi Alen, Dej Leno i Dek Nikolson. Ima fantastinu ekipu pisaca, i
animatora i zato je tebalo da izae i kao bioskopska verzija, ali naalost nije i zato je
smatran kao potcenjeni crta.

-8-

Princ Egipta (The Prince of Egypt)

1998. godine izlazi prelep i moan film od DreamWorks studija. Pria o dva brata
sjedinjena prijateljstvom a razdvojena sudbinom. Ovaj crta je bio veliki hit u vreme kada
je izaao, ali od tada je pao duboko u vodu i sada skoro niko ga vie ne spominje. Jedan od
razloga je to su ljudi nali slinost sa filmom 10 Zapovesti, ali oni zaista nemaju nikakve
zajednike take i potpuno su razliita dela. Mojsije i Ramzes nisu odmah zakleti neprijatelji,
oni su braa koji su naterani sudbinom da se bore jedan protiv drugog iako njihova elja je
samo da ponovo ostvare porodinu ljubav. Takoe neki ljudi imaju negativnu kritiku zbog
odabira glasova i muzike poput Stiva Martina i Martina outa iako je tu Sandra Bulok i kao
Mojsije - glas Val Kilmera. Oni ni nemaju veliku ulogu u crtau, a pesme nisu ni toliko loe
uzimajui u obzir da ih je napravio ovek koji je bio zaduen za mjuzikl "Wicked". Princ
Egipta je crta epskih razmera, jer sve to se dogaa je veliko. Od velikih pesama, preko
velikih emocija do velikih oima-zadovoljavajuim vizuelnih efekata. ak je i gluma dobra,
pogotovu od Ralfa Fajnsa koji igra hladnog Ramzesa. Crta je poeo slavno, ali nije
upamen kao neto veliko i dobro, iako on to zaista jeste. Kombinuje ogromne ljudske emocije prie i biblijsku stranu
gledita. Nije 10 Zapovesti, ali nije ni trebao to da bude, ve je sasvim drugo. Neto novo, svee i ogromno i ba kao
takav bi trebalo da bude priznat. Ovim crtaem je DreamWorks studio pokazao da je dostojan konkurent Dizniju i
Piksaru. Dao je moan i impresivan crta koji bi trebalo da svako pogleda.

Betmen - Maska Fantoma (Batman - The mask of the Phantasm)

Osim animiranih serija, Betmen je imao i dugometrani crtani Maska Fantoma. Ovaj
crtani je u bioskope izaao u isto vreme kada i umaherov "Batman Forever" sa Val
Kilmerom i Dim Kerijem. Iznenaujue je bilo to to je crta bolji nego film i deluje kao da je
namenjen starijoj publici, za razliku od filma. Crta zanire u prolost Brusa Vejna, i
saznajemo da je on skoro imao normalan ivot pre nego to je postao Betmen. alje nas na
emotivni stres Betmenovog izbora, gotsku atmosferu grada Gotama po kojoj je prepoznatljiv
Betmenov ivot. Pojavljuje se novi zlikovac, Fantom, koji moe da nestane i takoe negativac
u crtau je Doker koji je prilino detaljan i interesantan. On je umean u misteriozno
ubistvo. Ovaj crta je mraan i epski, daje nadu o lepom ivotu, ali sa mranom realnou.
Zanimljivo je da se crta nije proslavio u bioskopima koliko na DVD-u. Pored takvog
(ne)uspeha crta je lukav i prilino dobro sastavljen, napet, pun avanture i one mrane
brutalnosti koju svi volimo kod Betmena.

Nimhova tajna (Secret of Nimh)

MGM (Metro-Goldwyn-Mayer) studio je 1982. napravio jedan od najlepih
crtaa. Nauno-fantastina drama o majci, miici, koja pokuava da spasi svog bolesnog
sina. Ovaj crta se prema publici odnosi kao prema odraslima, sa napetom, pomalo
zastraujuom, ali i inteligentnom priom. Iako jeste o slatkim malim mievima koji
imaju avanturu, Nimhova tajna ima prefinjenost koju malo koji crta ima. Gospoa
Brisbi nije klasina herojska ratnica, ve uplaena majka koja prelazi mnoge opasnosti
da spasi ivot svome sinu. Svoj strah prenosi i na gledaoce, ali njena hrabrost daje i
gledaocima snagu da ostanu uz nju kroz sve muke. Povrh te prie, Nimhova tajna je
trostrana borba evolucije nauke, prirode i nepoznatog. Ta borba koja traje donosi mnogo
napetosti, ekstremne ideje i nesigurne odluke. U crtau, pacovi su medicinskim
eksperimentima izmenjeni tako da su evoluirali u pametna bia, moda ak i pametnija
od ljudskog roda. Stvaraju elektrinu energiju, svetlost i mistine elemente koji ne mogu
biti objanjeni. Zbog toga, pacovi dobijaju veliku odgovornost i donose teke odluke o
tome ta treba preuzeti da bi nastavilo sa ivotom. Krajnje je da za napredak ka boljoj
budunosti je potrebno svo troje, priroda, nauka i nepoznato a taj put im pokae dobro srce glavne junakinje tokom
crtaa. Smeten je u mranu i neprijatnu sredinu, ima kompleksne ideje i filozofiju, ali predstavljenu na nain da deca i
odrasli mogu lako da je prate. Nimhova tajna je jako moan i napet crta koji stvara svet prirode, tehnologije i magije i
jedan od najboljih crtaa koji su potcenjeni.

-9-

Meunarodni festival animiranog filma ''Balkanima''

... iniciran je od strane srpskog ogranka Meunarodnog udruenja
filmskih animatora ASIFA i odrava se u organizaciji Akademskog filmskog
centra AFC Doma kulture ''Studentski grad'' u Beogradu.
AFC se nalazi na vrhu Srpskog filmskog stvaralatva i klub je sa najvie
autorskih i klupskih nagrada. Ovaj centar razvija svoju delatnost kroz razne
oblike (produkcija autorskih filmova i video radova, edukacija mladih ljudi
posredstvom filmskih kola i radionica, izdavanjem strunih publikacija,
promocije alternativnog filma i video arta).
Osnovni cilj festivala je promovisanje animacije u zemlji osnivaa Srbiji, na
Balkanu, zemljama jugoistone Evrope i njihovom uklapanju u evropske kulturne tokove.
Festival, takoe, ima za cilj da pomogne mladim autorima irom Evrope da kroz
upoznavanje sa ostvarenjima razvijenijih produkcija i uvoenjem novih tehnologija razviju
svoj oseaj za umetnost i razumevanje meu ljudima.

Festival ima dva takmiarska programa:

1) konkurenciju autorskih filmova razvrstanih po kategorijama
2) studentsku konkurenciju pojedinanih studentskih ostvarenja i filmskih
kola.
Pratei programi sainjeni su od portreta evropskih majstora animacije,
retrospektive srpske animacije i internacionalnih kinematografija, prezentovanja stilskih
pravaca i novih tehnologija...
Program festivala ukljuuje i poasni program dobitnika priznanja za sveukupno
stvaralatvo u oblasti animacije na podruju jugoistone Evrope.

Kategorije:
1)
2)
3)
4)
5)

6)

Animirani filmovi u trajanju do 5 minuta

Animirani filmovi trajanja 5 do 25 minuta
Eksperimentalni animirani filmovi
Studentski animirani filmovi
Reklamni filmovi i muziki spotovi
Prvi film

Rad selekcione komisije i irija za nagrade:

Selekciona komisija i iri za nagrade BALKANIMA sastavljeni su od strunjaka i pedagoga iz oblasti animacije,
filmskih autora, filmskih kritiara, novinara. Selekcionu komisiju sainjavaju tri lana iz Srbije i umetniki direktor
festivala.
Meunarodni iri za ocenjivanje filmova glavnog takmiarskog programa sainjavaju tri lana: dva iz Evrope i
jedan iz Srbije.
iri studentskog takmiarskog programa sainjavaju: pored umetnikog direktora, profesori i studenti visokih
umetnikih kola.

Ove godine esto izdanje Evropskog festivala

animiranog filma BALKANIMA 09 se odrava
od 06. do 10. oktobra 2009. u
Domu kulture Studentski grad"
na Novom Beogradu. Ulaz je slobodan!
Rok za predaju ovogodinjih radova je
05. avgust 2009. godine.
Filmovi poslati na festival moraju biti
proizvedeni posle 01. januara 2007. godine.

Kontakt:
Dom kulture ''Studentski grad''
Bulevar Zorana india 179
11070 Novi Beograd, Srbija
Tel. +381 11 2691 442

- 10 -

Bitni datumi iz
prvog dela prie o Pixar-u:

1979: George Lucas dovodi Ed Catmull-a i

saradnike sa Njujorkkog Instituta za
tehnologiju u West Coast kao deo
Lucasfilm Ltd.

1984: John Lasseter naputa Disney zbog

Lucasfilm-a.

1986: Lucas ubrzava razvoj Pixar-ove kompjuterske grafike jedinice, koja je kupljena i registrovana
od strane Steve Jobs; prva nominacija za Akademsku nagradu za Luxo Jr.

1988: Kompanija prima prvu Akademsku nagradu za Tin Toy.

Pravi odnos magije i vetine: 1992 1995

Godine 1992, zajedniki projekat Pixar-a i Disney-a, nazvan CAPS (Kompjuterski Animirani
Produkcioni Sistem), bio je jo jedan sjajan projekat znaajan za razvoj, donevi Pixar-u drugu
Akademsku nagradu u saradnji sa Disney-jem. Sledee godine, Jobs-ov NeXT Inc., kao i Pixar pre njega,
je bio primoran da otputa radnike i da proda svoju hardversku diviziju da bi se koncentrisao na razvoj
softvera i aplikacija. Ipak, 1993. godina je bila vodea za kompaniju Pixar jer uz pomo RenderMan-a (softver koji slui
za obradu video materijala i ureuje specijalne efekte) osvaja treu Akademsku nagradu i Zlatni Klio (za odlinu
komercijalu) za bojaljivo animiranu Listerine-ovu Arrows reklamu. Sledee godine, Pixar osvaja svoj drugi zlatni Klio
za Lifesaver-ovu Conga reklamu, koja je bila pravi raznobojni dumbus sa veoma zaraznim ritmom. Uprkos veoma
pozitivnim komentarima kritiara i ljudi, Pixar jo uvek nije uspeo da profitira od velikog obrta 1986.-e, jer je na
budetski prihod od 5.6 milona dolara prijavio gubitak od 2.4 miliona dolara 1994. godine.
1995. Pixar je ozbiljno prionuo na posao pravljenja Toy Story-ja, i svi su bili veoma nestrpljivi da vide zavrni
rezultat koji e preplaviti bioskope u novembru. Tom Hanks, Tim Allen, Don Rickles i Annie Potts su prihvatili da daju
glasove glavnim karakterima, a Randy Newman je bio zaduen za komponovanje muzike. Pri kraju treeg tromeseja, sa
vie od 100.000 prodatih kopija RenderMan-a i velikog licencnog posla sa Bill Gates-om i Microsoft-om, Pixar je konano
doao na prihod od 10.6 miliona dolara objavio prvi-ikada profit od 3.1 milion dolara. Za Pixar 1995. godina je bila
odskona daska za uspeh, prvenac Toy Story (izdan je pre Dana zahvalnosti), prigrabio je preko 40 miliona dolara ve
prvog vikenda prikazivanja uz pomo pozitivnog urlanja kritiara na sav glas i njihovih istomiljenika. Sa trenutnim
stanjem, i Disney i Pixar su se nadali da e Toy Story premaiti Pocahontas-ovih 140 miliona dolara prihoda ranije te
godine. Sledee, Pixar-ov IPO (poetna cena za ponuene akcije) sa 6.9 miliona akcija u novembru na NASDAQ (berza
nekretnina koja radi sa akcijama), berza je zatvorila na 22 dolara po akciji uprkos poetnim ponudama od 12 14 dolara
po akciji, to je Pixar-u dalo trinu vrednost od oko 800 miliona dolara. Jobs, koji je od kupovine Pixar-a za 10 miliona
dolara uloio jo 50 miliona u preduzee, to mu se kasnije povratilo kao veoma pristojan profit od vie od 600 miliona
dolara za njegov 80 procentni udeo u Pixar-u (akcije su kasnije u novembru dostigle 45.50 dolara po akciji). Jo jedna
blagodet je proizala kada je Toy Story pobrao nekoliko nominacija ukljiujui Randy Newman-ove note za dva Zlatna
globusa i jednog Oskara, jednog Oskara za Catmull i Thomas Porter-a, direktora za efekte u animaciji ili tehnologije
digitalnog skeniranja, i jo jednog dodatnog Oskara za specijalno dostignue za Lesseter-ovo pisanje, usmeravanje i
tehniko arobnjatvo za Toy Story.

Mnogostruki udari munje: 1996 1999

Posle putanja crtanog filma Toy Story-ja dok je deo Pixar-ovog tima radio na kompjuterskoj igrici pomenutog
crtaa, ostatak ekipe je bio zauzet radei na nekoliko Koka-Kola reklama za Creative Arts agenciju, unajmljenu od strane
Michael Ovitz-a. Pixar je takoe bio uposlen za sledei Disney-ijev film, A Bugs Life, koji je bio predvien za putanje
tek za dve godine. U februaru 1996. Toy Story je prigrabio preko 177 miliona dolara a u martu je Lesseter prisustvovao
Akademiji nagrada da bi primio svog Oskara. Sa sobom je poneo Woody-ja i Buzz Lightyear-a koji su bili deo nekolicine
skeeva za vreme televizijskog prenosa koji je iao uivo. Pixar je kompletirao godinu sa velikim skokom u prihodima,
ak 38.2 miliona (1995. Godine 12.1 milion) sto znai izvanredan neto prihod od 25.3 miliona koji je uticao na cene
akcija povisivi im cenu na 49 dolara po akciji u etvrtom tromeseju.

- 11 -

Iako je, klijent i konkurencija Pixar-u, Bob Bennett iz Autodesk Inc. rekao da je Pixar najbolji na svetu u onome to
radi, on nastavlja svoj napredak u kompjuterskoj i grafikoj tehnologiji i postaje pristojna konkurencija. inilo se da svi,
od Digital Domain-a i Industrial Light & Magic-a pa do Microsoft-a i Silicon Graphics-a, pokuavaju da imaju svog udela u
razvoju grafikog softvera. Posle savrenog uspeha Toy Story-ja sve vee filmske kompanije su krenule da prave
kompjutersku animaciju, ukljuujui DreamWorks SKG, Turner Broadcasting, Warner Bros., pa ak i Disney.
Drugi dogaaji su okruili Jobs-a, kako je Apple strmoglavo krenuo nizbrdo i doveo ime kompanije do finansijske
propasti. Jo uvek vezan za kompaniju koju je koosnovao i vratio u enormni uspeh, Jobs dolazi do kompanijinog spasenja
1997. ubrzo poto je Apple kupio njegov NeXT Inc. Skoro da niko nije sumnjao da Jobs ne moe da se izbori sa Apple-om
i Pixar-om, i naravno bili su u pravu, ne samo da je Jobs uspeo da vrati Apple u sam vrh kompjuterskih kompanija sa
svojim sjajnim iMac-om nego je Pixar zavladao blagajnama sa svojim A Bugs Life-om. Tokom maginog perioda odmora,
oktobra, novembra i decembra 1997. godine, A Bugs Life je bio u ii javnosti sa jo etiri animirana filma, ukljuujui
jo jednu insekt-vezanu priu od Dreamworks-a, Antz. Dreamworks je takodje pustio crtani The Prince of Egypt, a
Nickelodeon prikazao svoj The Rugrats Movie na velika platna. Pixar je ipak pobedio opor sa preko 360 miliona dolara na
blagajnama irom sveta, ak premaivi i Toy Story.
Jo jednom Pixar je nominovan, i osvojio dve odvojene Akademske nagrade za nauno i tehniko dostignue (za
Marionette 3D animacioni sistem i za digitalno bojenje), i jo jednu nagradu za najbolji kratki animirani film (Geris
Game). Pixar je konano primio osetan finansijski udar 1997. godine, budet je dostigao zavidnih 34.7 miliona, a neto
prihod 22.1 milion dolara. Trijumfi na blagajnama kao i kod kritiara, oba filma, Toy Story i A Bugs Life su doneli novi
posao sa Disney-jem oko produciranja dodatnih pet naslova u narednih deset godina, sa obe kompanije kao jednakim
partnerima. Novi dogovor je zasenio stari tako da sada, nekadanja preostala dva filma sada postaju prva dva filma od
novih pet ispregovaranih naslova. Na kraju, Pixar je prodao Disney pet procenata svojih akcija po ceni od 15 dolara po
akciji.
Na poetku 1998. godine A Bug's Life je izdat na video kasetu i DVD istovremeno dok su najbolji u Pixar-u frekventno
radili na nastavku za Toy Story zakazanog za putanje u novembru mesecu. Nastavak je bio rizian, jer je samo jedan
animirani film doiveo svog pratioca na velikom platnu, Disney-jev The Rescuers Down Under. Veina nastavaka ili
prethodnika je izdavana je direktno na video kaseti ili DVD, ali Pixar je bio spreman na rizik. Dolari kompanije Pixar
vezane za avanturu sa Disney-jem polako ali sigurno su krenuli da kaplju i Pixar je zavrio godinu sa 14.3 miliona u
budetu i 7.8 miliona dolara neto prihoda.
Poslednja godina 20. veka donela je kompaniji Pixar
jo radosti, David DiFrancesco je osvojio kompanijinu
devetu Akademsku nagradu (tehniko dostignue), Toy
Story 2 puten u novembru, dominira na blagajnama
(ak vei prihod nego Star Wars: The Phantom Menace
prvih nekoliko nedelja prikazivanja godinu dana ranije), i
kompanija slavi svoju petu neprekidnu profitabilnu
godinu, sa budetom od 121 miliona i zaradama od 50
miliona dolara.

Novi vek: 2000 i posle

Pixar je bio zauzetiji nego ikad u 21. veku,
kompanija se spremala na selidbu u novi 68.5 hiljada
metara kvadratnih tab u Emeryville, California, podesan
za kompletiranje sledeeg animiranog filma u kolaboraciji sa Disney-jem. Novi projekat je bio zakazan za putanje 2001.
godine pod radnim naslovom Monsters Inc. Kompanijin peti film je uvan za putanje 2002. godine, bio je tajni projekat
pod vodjstvom Andrew Stanton-a, koji je radio i na Toy Story i na A Bugs Life.
U inat sporom finansijski tekom poetku, Pixar Animation Studios se vratio na velika vrata i bio poznat irom
sveta. Sa svojim tehnolokim probojima i briljantno iskovanim animiranim filmovima, samo je nebo bilo granica u
dolazeoj dekadi i dalje.
Kao to je napisano u godinjem izvetaju 1996, Pixar je uspeo jer je bio svestan zamki pravljenja filma.

***
Iako je Pixar pionir kompjuterske animacije, osnova naeg posla je da pravimo prie koje
ulaze u ui i karaktere koji se pamte. U temelje nae kompanije je urezano da
ne postoji ta tehnologija koja e pretvoriti lou priu u dobru.
***

- 12 -

Toy Story 1995

Reiser John Lesseter je zamislio da ovo bude polu-asovni Boini specijal, ali kada su producenti
Disney-a pogledali u brojke, odluili su da ako je investicija ve ovolika, da je loginije da se napravi film
pune duine. Skripta je bila razvijana skoro etiri godine. U jednom momentu Disney je ugasio celu
produkciju tako da bi projekat mogao biti potpuno ispisan iznova. Skripta je bila nominovana za Oskara.

A Bugs Life 1998

Da bi sebe to vie pribliili ivotu na samoj zemlji, Pixarovci su postavljali male video kamere na
tapove da bi uspeli da vide kako izgleda ivot kroz oi mrava. Najvei tehniki izazov je bio snimati
itavu koloniju mrava. U poetku, tehniari su mislili da kompjuteri nee moi da podre vie
od 50 karaktera u isto vreme, da bi kasnije uspeli da animiraju vie od 800 mrava u jednom snimku.

Toy Story 2 1999

Ovaj nastavak je originalno zamiljen da ide direktno na video kasetu i DVD, ali kada je Disney odluio da
ipak bude bioskopsko izdanje, Pixar je unitio skoro sav rad koji je uloen u projekat. To ih je ostavilo na
manje od godinu dana za kompletiranje filma. Toy Story 2 je jedini kompjuterski animirani film koji je
osvojio Zlatni globus za najboju komediju.

Monsters Inc 2001

Billy Crystal je odbio ulogu Buzz Lightyear-a u prvom delu Toy Story, za ta je kasnije prokomentarisao
da mu je to najgora odluka u karijeri. Zato je ugrabio priliku da pozajmi svoj glas Mike Wazowski-om u
ovom filmu. Dvoipogodinja Mary Gibbs je davala glas Boo, ali poto nije mogla da stoji mirno dovoljno
dugo da snimi svoj deo teksta, tonci su je pratili okolo sa mikrofonom i snimali je dok se ona igrala po
sobi.

Finding Nemo 2003

Svako snimanje Pixar-ovog filma poinje istraivanjem koje moe da se odui i na vie godina. Za Finding
Nemo ljudi koji su se bavili animacijom su uili da rone i posmatraju ribe na obalama Hawaii-ja i
California-je. Takoe, oni su sluali predavanja i prouavali morski ivot u studijskom 114 litarskom
akvarijumu. Scenarista i reiser Andrew Stanton takodje daje nekoliko glasova i filmu, ukljuujui
surferskog dekonju - morsku kornjau Crush i sve galebove koji viu Moje (Mine).

The Incredibles 2004

Ovo je prvi Pixar-ov film scenariste i reisera Brad Bird-a. Bird je postao prijatelj sa Lesseter-om dok su
studirali animaciju na Cal Arts (reiser Tim Burton im je bio kolega na Cal Arts). Ovo je takoe prvi
Pixar-ov film gde su svi karakteri ljudi, i jedini koji je ocenjen sa ocenom PG (preporueno roditeljsko
nadgledanje). Iako karakteri nisu uzeti direktno iz stripa, film se potpuno odnosi na DC i Marvel-ove
heroje i zloince. Detalj inspirisan opasnou noenja plata je uzet iz scene grafike novele Watchmen.

Cars 2006
Mnogi su pretpostavljali da je karakter Lightning McQueen-a imenovan po Steve McQueen-u, zvezdi filma
Le Mans i trkakom entuzijasti u pravom ivotu, dok je ustvari imenovan po Glenn McQueen-u, Pixarovom animatoru koji je preminuo 2002. godine. Cars je zaradio manje irom sveta nego prethodna etiri
filma, ali je tematska roba donela skoro 1 bilion dolara 2006. godine.

Ratatouille 2007
Istraivanje za ovaj film odveo je Pixar-ovu ekipu u Pariz gde su se vozikali na motorima i snimali
znamenitosti grada. Reiser Brad Bird je originalno bio neuveren da ratatouille, prosto preno meso na
pari, moe da bude dovoljno vizuelno impresivno za sam vrhunac filma. Odluili su da pozovu svetski
priznatog kuvara Thomas Keller-a u studio da spremi jedinstvenu prezentaciju tog jela, i njegovu
digitalnu rekreaciju Keller-ove prezentacije koju Remy (pacov) sprema.

WALL E 2008
Poto je mnogo od ovog filma prezentovano bez dijaloga, reiser Andrew Stanton i njegov tim potroili
su godinu dana gledajui neme filmove svakog dana za rukom. WALL-E-jev glas je napravio Ben Burtt, i
iako je prethodno radio na svakom delu Star Wars sage, u WALL-E-ju ima mnogo vie zvunih efekata
nego na bilo kom filmu na kom je on radio. Kada su pregledali film, pola test publike je reklo da ljudi ne
bi preiveli povratak na Zemlju, pa je Pixar dodao na kraju animiranu zavrnu odjavu filma u kome
pokazuje da su ljudi ipak preiveli povratak na Zemlju.

- 13 -

"Ars Gratia Artis"

Umetnost radi umetnosti

ini prepoznavajui moto jedne od popularnijih

produkcijskih kua Amerike Metro Goldwyn Mayer
MGM
zvanino ju je osnovao preduzetnik Marcus Loew, 16. aprila
1924. godine objedinjavanjem tri filmska studija - Metro Pictures
(osnovan 1916.), Goldwyn Pictures Corporation (osnovan 1917.) i
Louis B. Mayer Pictures. Markus Lou kao siromani Jevrejin iz Nju
Jorka bio je primoran da radi od malena. Siromatvo i nematina su ga nauili kako da ulae novac i kako da uspeno
posluje sa drugima to se isplatilo otvaranjem njegovog prvog pozorita Loews theatres, koje se kasnije proirilo na
itav lanac produkcijskih kua na istonoj i zapadnoj obali. Markus je umro 1927.godine i kontrolu nad korporacijom
preuzeo je Nikolas enk njegov dugogodinji saradnik.
Od poetka stvaranja nemih filmova (od 1920-tih) pa sve do Drugog svetskog rata, MGM je bilo najpoznatiji
studio u Holivudu, sa najveim uspehom. Proseno su putali jedan film nedeljno, zajedno sa mnogim kratkim filmovima
i serijalima. Rekonstrukcija slika 50-tih i 60-tih godina je bila pogubna za ovu kuu. U to vreme se i vodila parnica SAD
protiv Paramount produkcije koja je izazvala smanjenje pozorinog lanca. Zbog svega ovog studio je pao u ruke
nezavisnih producenata i agenata. Najpoznatiji fimovi ove produkcijske kue, raeni u Tehnikoloru su arobnjak iz Oza,
Prohujalo sa vihorom, Doktor ivago Sreemo se u Sent Luisu, Amerikanac u Parizu, zatim serijali The Tin Men
misterije, Tarzan, komedija sa Marks Braom, i najpoznatiji serijal Ben Hur. MGM se hvalio da ima vie zvezda nego
nebo meu kojima su: Clark Gable, Frank Sinatra, Elizabeth Taylor, Greta Garbo, Lana Tarner, Paul Newman. Dve
zvezde: Spencer Tracy i Katharine Hepburn su drali svetski rekord u broju osvojenih Oskara za glumca i glumicu.
1927.godine, MGM zapoljava Frederika Kvimbija (Fred C. Quimby) da vodi odeljenje
crtanih ostvarenja, kao glavni producent iako on nije imao aposlutno nikakvih iskustava u svetu
animacije. Videi uspeh Diznija, MGM je pokuao da se oproba u animaciji crtanih filmova. Prva
crtana serija je nastala 1930-te godine Flip the Frog sa abom koja peva i igra, iji je tvorac
Ub Iweriks. Zatim usledi je Willie Whopper, deak koji je stalno lagao, ali za razliku od Flip
the Frog ovaj serijal nije imao uspeha.
Zbog neuspeha MGM se obratio Hju Harmanu i Rudolfu
Ajzingu, producentima aave druine, koji su stvorili seriju
Happy Harmonies sa glavnim likom Boskom. Kako su
Happy Harmonies skoro uvek prevazilazile budet, Harman i
Ajzing su otvorili sopstveni studio za crtane filmove. Medjutim,
posle neuspenih pokuaja pravljenja crtaa 1938.godine
(Captain and the Kids), MGM studio je opet zaposlio Harmana
i Ajzinga 1939-te koji su napokon uspeli da naprave prvog
uspenog karaktera MGM kue Medveda Barnija (Barney
Bear). U to vreme, Harman se posvetio stvaranju crtaa Peace on Earth ozbiljan rad
koji je 1939.godine nominovan za najbolju Akademsku nagrada za kratak crtani i za
Nobelovu nagradu mira.
Zahvaljujui spajanju Dozefa Barbere i Vilijama Hane
1940.godine stvoren je serijal crtanih fimova koja je postala najvrednije
umee MGM. Jo 1938.godine tim Hana i Barbera su pokazali projekat
crtaa mi-maka crtaa Fredu Kvimbiju, koji je ovaj odoborio i ustvari,
tako je nastala prva epizoda - roeni su Mi koji pokuava da nadmudri
kunu Maku u prvom susretu u crtau Puss gets the Boot. Iste godine
crtani je bio nominovan za Oskara za najbolji kratak film. Iako nije
pobedio (drugi MGM crtani je osvojio nagradu) MGM je postala prva
produkcijska kua koja se takmiila sa Diznijem za Oskara u ovoj
kategoriji. Ubrzo mi i maka su dobili ime Tom i Deri i osvajali su
bioskope, knjige, igrake, stripove itd. Kada su crtani filmovi puteni, Tom
i Deri su dobili jo sedam Oskara za kategoriju kratkih filmova. Na kraju
su se izjednaili sa Diznijevim Silly Symphonies, serijom koja je dobila
najvie nagrada.

- 14 -

1941. godine, Harman naputa MGM u aprilu, a Ajzing 18 meseci

kasnije. Na Harmanovo mesto, Kvimbi zapoljava Tex Avery-ja ijim se
umeem stvaraju uspeni serijali crtanih filmova poput Red Hot Riding
Hood, Swing Shift Cinderella, Bad Luck Blackie, King Size Canary...Averi
se fokusirao vie na ale nego na karakterizaciju likova, tako da je kroz to
uspeo da afirmie mnoge crtane likove kao to su Screwy Squirrel, Of
Mice and Men, George and Junior i njegov najpoznatiji lik ovekoliki pas
Droopy. Prvi crtani u kome se pojavljuje bezimeno kue je bio Dumbhounded 1943.godine. Prvo je obeleen kao Srena kuca (eng. Happy
Hound), a zatim kao Drupi, koji je prvi put zvanino dobio ime u petoj
epizodi 1949.godine. Epizoda One Droopy Night je ak nominovana za
Oskara.
Ajveri je imao velikog uticaja na animacije, ak da su Hana i
Barbera usvojili njegov smisao za humor i nasilje, i ubacili u serijale Toma
i Derija.
Kvimbi se penzionisao 1955.godine, a Hanna i Barbera su preuzeli vostvo
studija. To nije dugo trajalo jer se MGM-ovo odeljenje za animaciju zatvorilo ve
1957.godine. Kvimbi je umro 1965.godine. Jedna zanimljivost vezana za njega je ta
u crtau Simpsonovi, major grada Mayor Quimby je nazvan upravo tako u njegovu
ast.
MGM je bila jedna od etiri najstarije medijske kompanije u filmskoj industriji pored Columbia Pictures-a. Danas,
tanije, od 8. Aprila 2005.godine, kompanija je kupljena od strane grupe firmi na ijem je elu Sony Corporation Of
America. Firma poseduje najveu biblioteku modernih filmova gde se nalazi oko 4.000 naslova i preko 10.400 epizoda
televizijskog programa. Firma je nosilac 205 Akademskih nagrada poseduju najveu kolekciju nagrada na svetu.

Lav Leo, maskota MGM-a nastao je jo u

Goldvin produkciji, pa je samo prenet u MGM.
Prvi lav, Slets, koji je bio korien za uvodnu
picu poticao je iz Dablinskog Zoolokog vrta.
Deki je bio drugi lav koji je uvodio u film
arobnjak iz Oza'. Takoe je bio prvi lav koji je
najavljivao crtane filmove ove kue. Stvaranjem
Tehnikolor filmova, pozadina uvodne pice se
promenila u crvenu sa plavom trakom na kojoj je
pisao moto produkcijke kue, a i Deki je bio
zamenjen Tanerom. I dan danas kua koristi isti
logo, traka je zlatne boje, a ispod lava se nalazi
maska.

- 15 -

... Zapoet jo krajem devetnaestog i veoma popularan poetkom prolog

veka, nikada zaista izumro u svetu crtanih filmova, ovaj tip animacije se poslednjih
godina ponovo vraa u modu, i to na velika vrata. Burtonovi i Selickovi junaci daju stop
motion animaciji potpuno novu dimenziju i esto nas teraju da se zapitamo kako ovaj
magini svet nastaje...

ta je to stop motion?
Stop motion ili kadar-po-kadar je tehnika animacije pomou koje se stvara utisak kretanja
neivih predmeta. Predmet se izmeu svakog snimljenog kadra pomera pomalo, to kasnije, kada se kadrovi
uoblie u celinu, daje utisak kretanja.

Predmetna animacija objekti koji se koriste su bilo kakvi vrsti predmeti, kao to su igrake, kockice itd;
ovaj tip stop-motion animacije je najstariji.
(Robot Chicken, 2005).

Direktna manipulacija objekti su crtei, ije

promene vidimo u kadrovima, pa se na taj nain
stvara iluzija pokreta.
(Humorous Phases of Funny Faces,
1906).

Animacija glinom najei vid stop motion animacije, upravo zbog praktinosti gline za ovu tehniku. Lutkice i
predmeti od gline su lako promenljivog oblika, te stoga najpogodniji za este promene izmeu kadrova.
(Wallace and Gromit, 1989).

Cutout animacija objekti su napravljeni isecanjem papira, fotografija, krute tkanine ili kartona.
(La Plante sauvage, 1973).

Animacija silueta objekti su iseeni od nekog tankog materijala, kao i pri cutout animaciji, samo to iseci
sada predstavljaju samo siluete ljudi i predmeta.
(Die Abenteuer des Prinzen Achmed, 1926).

Grafika animacija animacija celih fotografija i slinih grafikih materijala, poput iseaka iz novina i asopisa.
(Frank Film, 1973).

Model animacija kombinacija stop motion animacije i igranih filmova.

(King Kong, 1933).

Piksilacija iva bia su objekti koji se snimaju kadar po kadar.

(The Secret Adventures of Tom Thumb, 1993).
Ovu tehniku su popularizovale mnoge muzike grupe i izvoai u svojim spotovima - Radiohead,
Slipknot, The Cure, Talking Heads...

Lutkarska animacija za ovaj vid animacije se koriste lutke, ali ne glinene, ve obine lutke od vrstih
materijala.
(George Pls Puppetoons, 1940).

<<< Die Abenteuer

des Prinzen Achmed,
1926

King Kong, 1933 >>>

- 16 -

 Stop-motion kroz istoriju

Kada se danas govori o stop-motion animaciji, veina ljudi odmah pomisli na popularni Nightmare Before
Christmas ili svei hit Coraline, ali ovaj vid animacije postoji ve vie od sto godina.
Prvi su se njime posluili Albert E. Smith i J. Stuart Blackton jo 1898. godine, stvorivi The Humpty Dumpty
Circus, koji je, naalost, izgubljen.
Najstariji sauvani film raen ovom tehnikom je
Fun In A Bakery Shop (Edwin S. Porter),
koji je izdao Tomas Edison 1902. godine.
etiri godine kasnije nastao je crtani film Humorous
Phases of Funny Faces, koji se smatra prvim animiranim
filmom. J. Stuart Blackton, kasnije nazvan i ocem amerike
animacije, u ovom trominutnom crtanom filmu koristi tablu, kredu, suner i svoje ruke. Kredom iscrtava razliite
oblike, koje zatim brie i menja i tako vidimo kako se gospodin smei i namiguje gospoi, kako pas skae kroz obru itd.
Usledili su jo neki popularni Blacktonovi filmovi, poput The Haunted Hotel, a i drugi autori su se oprobali u ovom tipu
animacije. Meu najpoznatijima je mile Cohl sa svojim filmom The Automatic Moving Company iz 1910. godine.
1897. godine je otkriven plastelin, a nije bilo potrebno mnogo vremena da bi se nala njegova primena i u
umetnosti. Jedan od prvih filmova koji se koristi upotrebom gline i plastelina je The Sculptor's Nightmare iz 1908.
godine. Zatim se reaju Modelling Extraordinary (1912.), kao i Miracles in Mud (1916.). Tih godina se pojavljuje i prva
ena animator, Helena Smith Dayton, sa svojim filmom Romeo and Juliet (1917.), u kome je eksperimentisala sa
glinom.
Tridesetih godina dvadesetog veka otkrivena je stereoskopija slika koja stvara iluziju dubine i prikazuje objekte
u tri dimenzije. Ova tehnika je upotrebljavana i u kombinaciji sa stop-motionom, a prvi takav film je bio In Tune With
Tomorrow (1939). Drugi po redu crtani, raen ovom kombinacijom, bio je The Adventures of Sam Space. Skoro
pedeset godina kasnije usledio je jo jedan, The Incredible Invasion of the 20,000 Giant Robots from Outer Space
(2000), koji je ujedno bio i prvi kratki crtani nastao kao kombinacija 3D stereoskopije, stop-motion animacije i CGI
animacije.
ezdesetih i sedamdesetih godina dvadesetog veka ovaj vid animacije
postaje popularan irom sveta, pa se tako u mnogim zemljama pojavljuju
animatori, koji poinju da eksperimentiu sa glinom, plastelinom i ostalim
materijalima pogodnim za stop-motion. U Italiji je to Francesco Misseri sa TV
serijom Quaq Quao (1978), u kojoj tehniku kadar-po-kadar animacije
kombinuje sa origamijem. U Norvekoj je pionir ove tehnike bi Ivo Caprino,
poznat po dugometranom filmu Flklypa Grand Prix (1975), koji zadivljuje
onim to je prikazano, imajui u vidu mogunosti koje stop-motion prua. U
ovom jednoipoasovnom filmu izmeu ostalog imamo prilike da odgledamo i
kompletnu automobilsku trku, sa sve tokovima koji se okreu velikom brzinom i
svim detaljima koji omoguuju da se potpuno uivimo
u Caprinov mali glineni svet. U Finskoj se
sedamdesetih godina pojavljuje umetnica Tove Jansson, a 1979. godine izlazi njena animirana
serija The Moomins, kod nas prevedena kao Mumijevi. Nadrealizam sa kadar-po-kadar
animacijom spaja eki animator Jan vankamjer, danas veoma poznat, ne samo po svojim
kratkim animiranim filmovima, ve i po podjednako nadrealnim igranim interpretacijama Alise
u Zemlji uda i Fausta. I Britanci su se bacili na posao, pa su 1966. John Hardwick i Bob Bura
napravili trilogiju Trumptonshire, poznatu irom Britanije.
Osamdesetih se tehnike stop-motion animacije koriste u poznatim igranim filmovima,
poput Ratova zvezda, Indijane Donsa i mnogih drugih.
Od tada do danas otkrivene su razne kompjuterske tehnike dodavanja specijalnih efekata igranim filmovima, pa
se stop-motion u toj funkciji sve vie zapostavlja. Ali ovaj tip animacije se vraa u jednom novom obliku, koji predstavlja
veliki izazov za animatore, ali se vrlo malo njih usuuje da se njime poslui.
U poslednjih desetak godina, najpoznatiji
animirani filmovi ovog tipa su:
The Nightmare Before Christmas,
James and the Giant Peach,
Coraline.

- 17 -

 Preporuke crtaa stop-motion animacije

Ovde neemo govoriti o opte poznatim i popularnim stop-motion filmovima (o kojima smo, uostalom, ve
dovoljno rekli u prethodnim odeljcima), ve emo pomenuti neke zanimljive animacije manje poznatih autora, koje je
neto tee otkriti. Prethodno treba napomenuti da veina kvalitetnih stop-motion animacija ima neku neobinu, ak
uvrnutu i morbidnu temu, ili makar takav pristup nekoj uobiajenoj temi, tako da se preporueni filmovi nee svima
svideti. U veini sluajeva to nisu naivni i veseli crtai u kojima pobeuje ljubav. tavie, mrani su, ponekad i tuni, ali
e svaki od njih naterati gledaoca da se zamisli nad onim to se upravo odigralo pred njegovim oima.

The Sandman (Paul Berry, 1991) Prisutan u mnogim dejim priama zapada,

Peani ovek prema verovanju donosi deci lepe snove, posipajui im magini pesak
na kapke dok spavaju. Ipak, ovo mitsko bie je esto bilo povod za razne mrane
bajke, pa tako i ovde Sandman malom deaku koji se plai mraka ne donosi lepe
snove...

Huset p kampen (Pjotr Sapegin, 1998) Kua na brdu je kratak i neobian

crtani iz Norveke. ovek kupuje usamljenu kuu na brdu, ali im je uao u nju,
shvatio je da nije sam. U kui je, osim njega, iveo i jedan pacov. Dok se novi
stanar dovija kako da ubije nepoeljnu ivotinju, ona na te njegove pokuaje
ubistva gleda na drugaiji nain...

Strings (Anders Rnnow Klarlund, 2004) U ovom filmu glavni akteri su

marionete. Niti koje ih pokreu su im izvor ivota, a lutke pomoi njih ujedno
obavljaju sve svoje ivotne funkcije i fizike i emotivne, preko njih se raaju,
preko njih i umiru. Tematika je mitoloka, pria dodue ve viena, ali jako lepo
uklopljena u matovit svet marioneta, u kome se i sami moemo lako pronai.

Krysa (Jir Barta, 1985) - Svi znamo priu o arobnom frulau, koju su na

papir najbolje prenela braa Grim. A na ekran - Jir Barta. Krysa nam u
pedesetak minuta slika ovu mranu bajku onako kako to do sada niko nije
uradio. Nain animacije je estetski veoma originalan - sve osim pacova
napravljeno je od drveta (likovi, scenografija), zbog ega je ceo taj svet
dobio vrlo udne, okaste oblike. Lica su izobliena, a zgrade iskrivljene,
kao u starim filmovima ekspresionizma (scenografija neodoljivo podsea na
Kabinet doktora Kaligarija), a sve u skladu sa priorodom ljudi, koji su i
iznutra izoblieni pohlepom i zlobom. Kao takvi, ne mogu normalno ni da
komuniciraju. Sporazumevaju se isputajui udne krike i nerazgovetno
mumlanje. Sve oko njih je sivo, mrtvo i neprirodno. Jedino to zaista deluje
ivo su pacovi. Film prati neobina muzika, koja se ne moe ni nazvati
muzikom, ve pre naizgled nabacanim amelodinim zvucima, koji su perfektno usklaeni sa priom. Za razliite scene su
korieni razliiti instrumenti, prilagoeni dogaaju koji se odigrava. Neki ovaj film kategoriu i kao horor, to zaista
donekle i jeste mraan i jeziv film koji ne zastrauje jeftinim trikovima, ve predstavlja ljudsku prirodu u najgorem
moguem obliku, to i jeste ono to izaziva uas.

More (Mark Osborne, 1998) Akteri ovog kratkog filma su mravi glineni sivi

ljudi snudenih izraza lica, koji ive u visokim sivim soliterima u ogromnim sivim
gradovima. Glavni lik je jedan takav tuan i usamljen oveuljak koji radi za
firmu ironinog naziva: Get Happy. Nezadovoljan svojim ivotom, nou se
potajno bavi svojim izumom, koji najzad zavrava i kojim uspeva da promeni
nain na koji ljudi vide svet oko sebe. Postaje poznat i uspean, ali ubrzo
saznaje da se usput i sam promenio...

- 18 -

Gospodari svemira su fiktivni likovi stvoreni od strane

studija Filmation, zahvaljujui prethodnoj liniji igraaka koju je
napravila amerika Matell korporacija. Serija se prikazivala od
septembra 1983. do decembra 1985.godine. Sastoji se od dve
sezone, gde svaka ima po 65 epizoda. Serija je na naim
prostorima bila sinhronizovana i na srpski i na hrvatski jezik.
Radnja se odvija na izmiljenoj planeti Eternija (eng. Eternia)
gde su magija i nauka isprepletane, svet pun udnih maina i
stvorenja iz bajki. Glavni protagonist prie je mladi princ Adam, sin
kralja Randora i kraljice Marlene. Mlad, vitalan i naizgled obian,
iveo je bezbrinim ivotom dok jednog dana nije dobio na poklon
ma koji kada bi ga podigao u vis i izgovorio magine rei:
"Tako mi moi Grejskala, ja imam mo"
(eng."By the powers of Grayskull, i have the power"),
on bi se pretvorio u He-Mana, najmonijeg oveka u svemiru.
Zamak Grejskal /Siva Lobanja/ (u drugim prevodima i Siva Lubanja za vreme SFRJ) je jedno od glavnih mesta u
svetu Gospodara svemira gde se deava skoro sva radnja. Zamak je okruen ponorom bez dna koji slui za odbranu. Dok
se princ Adam pretvara u Hi-Mena, ponorom tee mo Grejskala to se moe videti u epizodi Into the Abyss. Ponor
navodno vodi do sredita Eternije. Zamak najee biva napadan od strane negativaca iz crtaa, a to su: Skeletor,
Hordak i kralj His.
Iz verzije serije iz 2002.godine - svrha i istorija zamka, kao i njegovi raznorazni delovi. Nekada davno, mramorne
zidine Grejskala bile su bele, a zamak sredite kraljevstva kojim je vladao kralj Grejskal, Adamov predak. Jahao je
ogromnog zelenog lava sa Betlket-ovim oklopom, nosio Ma moi i poginuo branei svoje kraljevstvo i Eterniju od
Hordaka. Na samrti, Grejskal je prebacio svoju mo u Ma moi, iz kojeg je Hi-Men dobija. Posle Grejskalove smrti,
zamak je zapostavljen i s vremenom pada u zaborav. Samo nekoliko ljudi zna o njegovoj svrsi i tajnama. Najvanija od
njih je ogromna Kristalna odaja, u koju se ulazi kroz tajna vrata u podu jedne prostorije. U Kristalnoj odaji se uva Sfera
moi, koja sadri ukupnu mo Predaka. Pre nego to ga je arobnica predala princu Adamu, u toj odaji je bio pohranjen i
Ma moi. U zamku takoe nalazimo prestolnicu, veliku biblioteku, sobu sa ogromnim, tajanstvenim ogledalom kojim je
mogue posmatrati prolost i sadanjost, podzemni koloseum, tajnu odaju posveenu kralju Grejskalu, prostor iza onih
upljina zamka i brojne hodnike u kojima iluzije pometaju uljeze.
Pozitivni likovi koji su stajali uz rame Hi-Menu i koji su znali njegovu tajnu:

arobnica (eng. Sorceress - uvar moi zamka Sive Lobanje i moi prastarih Stareina koje
je dala mo Hi-Menu),
Tila (eng. Teela zapovednik kraljevske garde, esto pomae Hi-menu u borbama, odgajao
ju je ovek-Oruje-Dankan, ona je erka arobnice /iako to ne zna/, ona obuava princa
Adama borbenim vetinama)
ovek-Oruje-Dankan (eng. Man-At-Arms - general vojske Eternije i najbolji prijatelj kralju Randoru,
Adamovom ocu, ujedno i ouh Tile, slui princu Adamu kao mentor i uitelj),
Orko (eng. Orko - mali nespretni arobnjak sa planete Trola /svet koji se nalazi u paralelnoj dimenziji/ koji je
pukim sluajem zavrio na Eterniji i spasao Adama kao malog deaka iz movare, kree se lebdenjem, lice mu je
prekriveno debelim alom, a na glavi mu je kapa)
Krinder (eng. Battle Cat - straljivi ljubimac princa Adama koji kada bi Hi-Men uperio ma u njega postao
Betlket tj. Borbeni maak oklopljeni tigar koji sa Hi-menom ide u borbu).

Svi oni imaju zajedniku misiju, a to je da spasu Eterniju i sauvaju tajne i moi Sive Lobanje od zlog gospodara
Skeletora i njegovih zlih slugu. Kroz itav crtani se provlai borba izmedju: Skeletora (koji eli mo Sive Lobanje kako bi
pokorio Eterniju) i Hi-Mena (koji uva moi i tajne Sive Lobanje).
Skeletor je arobnjak plave koe sa lobanjom umesto glave. Vet je sa crnom
magijom i svim vrstama borbe. Skeletorovo standardno oruje je Havoc Staff - lobanja
ovna na vrhu dugakog tapa koja usmerava njegovu magiju i pojaava njegovu mo.
Havoc Staff takoe omoguava Skeletoru da posmatra dogaaje na Eterniji i dalje. Iako
je Skeletorovo poreklo tajanstveno (crtana serija opisuje ga kao "demona iz druge
dimenzije"), jedan od minijaturnih stripova nagovetava da je Skeletorov stvarni
identitet princ Keldor, mlai brat kralja Randora, to bi znailo da je Skeletor Hi-Menov
stric. U filmu Hi-Men i i-Ra: Tajna maa saznaje se da je Skeletor nekad davno bio
Hordakov uenik, kojeg je Hordak kasnije ostavio i pobegao na Eteriju.
Skeletorova baza delovanja je Zmijska Planina, tvrava od poliranog crnog bazalta,
omotana ogromnom kamenom zmijom. Zmijska Planina se nalazi na Tamnoj hemisferi
Eternije. Skeletor predvodi raznoliku bandu sledbenika protiv Hi-Mena i njegovih saveznika; najpopularniji od njih su
arobnica Zla Lin, gospodar ivotinjskog sveta Bist Men, bioniki Trap-Do, mnogooki Traj-Klops, i gospodar riba MerMen.

- 19 -

Od likova bitno je da kaemo neto vie i o Adamovoj sestri bliznakinji. Zove se Adora i voa je
Velike pobune protiv Hordaka na planeti Eterija. Adori, kao i Adamu, podarena je mo Grejskala i
vlastiti ma koji ona koristi za transformaciju u i-Ru - Princezu moi (eng. She-Ra - Princess Of
Power).
Uprkos ogranienim animacijskim tehnikama, serija Hi-Men i Gospodari svemira takoe je
znaajna zbog probijanja cenzure koja je znaajno ograniavala deije emisije u sedamdesetim
godinama. Po prvi put u istoriji, crtana serija je mogla da sadri miiavog superheroja kome je
dozvoljeno da udara ljude, iako jo uvek nije mogao esto da koristi svoj ma. Serija je bila
kontroverzna i zato to je proizvedena kao reklama za igrake. Crtani je uraen u najboljoj tradiciji
Dungeons&Dragons i Konan anra i definitivno mu ne fali dinamike niti
zanimljivosti. Takoe je i veoma pouan jer na kraju svake epizode HiMen i ekipa priaju o vrlinama i stvarima koje e mladim gledaocima
omoguiti ivot lakim i izvesti ih na pravi put. Poruke su obino bile direktno povezane
sa radnjom te epizode.
U crtanoj seriji iz osamdesetih godina, Hi-Menov/Adamov glas glumio je Don Ervin,
koji za mnoge ostaje definitivni Hi-Men, simpatini junak sa neiscrpnim zalihama dosetki.
U igranom filmu iz 1987. godine, Hi-Mena je glumio Dolf Lundgren. Gari ok davao je
glas Hi-Menu u crtanoj seriji Nove avanture Hi-Mena iz 1990. godine (a kasnije i Men-EtArmsu u seriji iz 2002. godine), ali ne i princu Adamu; Adamov glas je glumio Dag Parker
(u serijama iz 1983. i 2002. godine glasove Adama i Hi-Mena glumili su isti glumci). U
crtanoj seriji iz 2002. godine, Hi-Menov glas je glumio Kam Klark.
Serija Hi-Men i Gospodari svemira bila je izuzetno uspena, pa je izrodila srodnu
seriju She-Ra: princeza moi, koja je pratila avanture Hi-Menove sestre. Matelov kasniji
pokuaj da oivi ovu liniju igraaka takoe je doveo do kratkotrajnog nastavka Nove
avanture Hi-Mena u ranim devedesetim /u kojoj je Hi-Men pozvan na Prajmus svet iz
budunosti/, kao i nove verzije originalne serije za savremenu publiku 2002. godine.
Svakako preporuka svima, i mlaima i starijima.

Z a n I m lj I v o s t i
Re he-man je zastareli engleski izraz za snanog mukarca.
Skeletor je prvobitno bio Princ Keldor, davno izgubljeni mladji brat Kralja Rendora (to je ve reeno u tekstu iznad)
- ali prilikom borbe za prevlast Keldor je bacio kiselinu na Rendora, ali je ovaj uspeo da je odbije svojim titom i tom
prilikom je pala na Keldorovo lice. Da bi preiveo Keldor je traio od Hordaka da mu pomogne i on ga je pretvorio u
bie bez lica i dao mu ime Skeletor.
U prvobitnoj prii koja je izlazila kao mini-strip od 1981. do 1983. kraljevska porodica Eternije nije postojala niti je
Hi-Men bio princ Adam, ve lan jednog umskog plemena koji je bio obdaren nadljudskom snagom. Skeletor takoe
nije bio Keldor ve bie iz druge dimenzije koje je dolo na Eterniju tokom "Velikog Rata" kada se misteriozno
otvorila interdimenzionalna rupa izmeu njihova dva sveta. Skeletor je uspeo da doe na Eterniju, ali nije uspeo da
povue svoju rasu sa sobom pa se smatra da Skeletorova potraga za Moima Sive Lobanje nije zbog njegove line
dobiti - ve da bi otvorio dimenzionalni prolaz i doveo svoju rasu na Eterniju kako bi je osvojili zajedno.
Hordak je takoe bio Skeletorov mentor i uitelj mranih vetina koji je uz pomo svoje Horde hteo da osvoji
Eterniju, ali nije uspeo i pobegao je u drugu dimenziju, bliznakinju Eternije, zvanu Eterija i prilikom tog bega je ukrao
sestru bliznakinju princa Adama koja e kasnije postati She-Ra, Princeza Moi.
Takoe sama istorija Eternije je mnogo dalja i vea od one koja je prikazana u novijoj ekranizaciji crtanog serijala
(He-Man 2002) gde je prikazano da je mo Sive Lobanje ovakva kakvu znamo nastala tek prilikom napada Hordaka
na zamak Sive Lobanje nekoliko stotina godina pre radnje serije.
Sedmini strip Hi-Men i Gospodari svemira pojavio se prvi put u broju 1881 Politikinog Zabavnika, izdatog 1988.
godine. Zavrio je u broju 1999 ovog magazina, izdatog 1990. godine. Posle toga se pojavio u Zabavniku u
brojevima 2007 i 2008 (epizoda Kraljica leda), te u brojevima 2025 i 2026 (epizoda Divljine Naksosa), izdatih
kasnije iste godine. Ovi stripovi bili su prevodi stripova koji su se pojavljivali u dnevnim novinama po svetu i
tampani su svake sedmice na dve strane u boji, izuzev stripova u brojevima 2007 i kasnije koji su objavljeni kao
sredinji stripovi u pomenutim izdanjima Politikinog Zabavnika.

- 20 -

Destino je galicijska, italijanska, panska i portugalska re koja

znai Sudbina.

Salvador Dali, (katalonski nadrealistiki slikar, vajar, ilustrator,

scenograf, pa i glumac), i Walt Disney (ameriki producent, reiser,
direktor, scenarista, pisac, glasovni glumac, crta stripova) kao osobe sa dosta
talenata i osobe za neverovatnom matom su jo 1937.godine eleli da
zajednikim snagama urade neto po pitanju sedme umetnosti. Ve se zna da
su obojica gajili duboko potovanje jedan prema drugom.

Crtani Destino je njihov unikatan kratkometrani crtani, remek delo

koje traje samo 6 minuta, a iji je poetak stvaranja poeo davne 1945.godine. Te godine, Volt je prvi put upoznao Dalija
na veeri kod Dek Vornera (tadanjeg najpopularnijeg holivudskog glumca). I pre nego to su se upoznali, Dali je izjavio
da eli da upozna i Volta i Alfreda Hikoka jer obojicu smatra nadrealistima poput njega samog. Stvaranje ovog crtaa je
trajalo oko osam meseci, ali naalost, Walt Disney studio je zapao u veliku finansijsku krizu i crtani je sklonjen sa
strane. Tek posle 58. godina - tim Diznijevih animatora, na elu sa Diznijevim neakom Roj Edvard Diznijem i
producentom Bejker Bludvortom su zavrili ovaj crtani. Iako je bilo dosta dvoumljenja, Roj je, dok su zavravali
apstraktni mjuzikl-crtani Fantasia 2000 definitivno odluio da zavri ovaj film bez obzira na to ta e javnost i kritiari
rei, jer jo tad je shvatio koliko je i sam Dizni uvek gledao sebe kao zatitnika umetnosti. Premijerno u junu
2003.godine na Annecy Animation festivalu (internacionalni festival animiranih
filmova u Francuskoj), predstavljen je crtani. Zatim iste godine, crtani je
premijerno obiao mnoge gradove, da bi na Internacionalnom filmskom festivalu
u Melburnu dobio i nagradu za najbolji kratki crtani film. Crtani je kandidovan i
za Oskara, a takodje je dobio nagradu za Dalijevo ivotno delo na Festivalu
crtanog filma u Italiji 2006. godine.
U crtau se mogu videti dimenzionalni karakteristini simboli prelivanja,
istopljeni satovi, mravi iz dlana, dinovski levitirajui telefoni, biciklisti sa
kacigama od vekni hleba, uz totalno udne perspektive, devojka i ljubavna
preplitanja preko kojih se tano mogu osetiti Dalijevi radovi. Prelivanje je jako
bitno bilo za obojicu umetnika, ne
bitno koliko i fascinantno. U mnogim
Diznijevim crtaima se mogu primetiti slina prelivanja: The Skeleton Dance
(Silly Simphonies, 1929), ve spomenuta Fantasia (1940), Pink Elephants on
Parade scena iz crtaa Dambo (1941).
Za ono vreme Dizni je voleo da objanjava Destino kao jednostavnu ljubavnu priu (to povrh svega i jeste),
ali Dali nikad jednostavan, je voleo da iri objanjavanje koliko god due je mogao. ak ta vie - Dali je naslikao oko
15 velikih slika i 135 malih skica (olovkom i mastilom). Sa njim, na crtanju i skiciranju je radio pokojni John Hench
(Diznijev verni radnik, preko 65. godina je radio u kompaniji; nosilac je mnogih nagrada, od kojih je i prestina i najvia
nagrada u Dizni kompaniji Disney Legend koju je dobio 1990.godine). Don je bio poslednji ovek koji je umeo da
razlikuje svoje crtee od Dalijevih od poprilinog tosa malih skica.
Muziku u Destinu je meksika balada koju je kreirao meksiki umetnik Armando Domingez.
Kako sam Roj Dizni (neak) kae: Obojica su imali velik uticaj jedan
na drugog. Diznijevi filmovi su veoma nadrealistini I ne udi me to je to
privlailo Dalija. Takoe, mislim da su obojica odlino saraivala, jer iznad
svega obojica su bili veliki optimisti. Dalijeve slike mogu da vam daju oseaj
optimizma, a isto tako mogu i Diznijevi filmovi.

Salvador Dal i Walt Disney u

Dalijevom domu Port Lligat,
panija, 1957.godine
Disney Enterprises, Inc.

- 21 -


N
NO
OE
EIIN
N
Petnaest godina u odnosu na sadanjost, a uz primenu fiktivne tehnologije, vodi se borba izmeu dve dimenzije
(moguih budunosti), La'krime (La'Cryma) i angri-le (Shangri-La). Klju za zaustavljanje angrilske invazije je
legendarni objekat ,,Dragon Torque" (Ry no Toruku), koji se moe prevesti kao ,,zmajolika zlatna ogrlica", ako se uzme
u obzir fizika (opipljiva) manifestacija istog (inae, oblik Uroborosa), ili ,,zmajeva obrtna sila", ako se primeni struna
terminologija, u skladu sa temama koje Noein obrauje. Grupa ,,Zmajevih Vitezova" poslata je kroz prostor i vreme kako
bi ga pronala. Pripadnik ove vojske, Karas, dolazi u kontakt sa dvoje dvanaestogodinjaka, Harukom i Yuom, koji (u
sadanjosti) razmiljaju o begu od kue. Ubeen je da je Haruka ,,Dragon Torque", ali umesto da je rtvuje zarad
dobrobiti svoje dimenzije, Karas obeava da e je tititi po svaku cenu. Osim toga, Haruki preti opasnost od misterioznog
Noeina, entiteta koji stoji iza zlokobne angri-le...
Zasnovano na ideologiji egzistencijalizma i nekoliko
principa kvantne fizike, a naroito na hipotezi o multiverzumu
(beskonanom broju paralelnih univerzuma) amerikog fiziara
Hugha Everetta, Noein predstavlja jedno od dela koje se s punim
pravom mogu nazvati Nauno-Fantastinim. Pokuavajui da prui
odgovore na pitanja koja se tiu relativnosti vremena (odnosa
prolosti, sadanjosti i budunosti), prostora, naih seanja i
samog postojanja, reditelj i scenarista Kazuki Akane (Escaflowne)
uspeva da ispria izuzetno sloenu priu, koja ni u jednom
trenutku nije preputena sluaju i koja je veto, s neverovatnom
lakoom upakovana da se dopadne kako prosenom, tako i
gledaocu upoznatom sa gorepomenutom oblau. anrovski
posmatrano, ona nije ,,samo" nauno fantaziranje, ve i humana,
iskrenim emocijama obojena drama, ,,olakana" sporadinim
elementima komedije, uzbudljiva, napeta avantura i solidna misterija, jer ostaje dovoljno otvorena za manje ili vie
proizvoljna tumaenja. Prema svojim mnogobrojnim likovima, Akane se ophodi sa potovanjem, tako da je paleta koju
oni sainjavaju prebogata, a njihovi odnosi, postupci i evolucija postojani i logini. Ono to ih ini uverljivim jeste
injenica da su vrlo esto predstavljeni kroz svoje neizvesno ,,ja" budunosti i svoje nepromenljivo ,,ja" koje pripada
prolosti, ime su racionalno objanjene promene u njihovom
ponaanju ili odluke koje donose. ak i marginalna pojava, poput
,,vremenskog lutalice" u svetu Noein-a ima svoje nezamenljivo
mesto. Raskoan, smislen i neizmerno dubok, sadraj Noein-a je i
njegov forte.
Vizuelno je, jednom reju, jedinstven. Ekipa koja je radila na
crtanju i animiranju ovog ostvarenja je veoma brojna, pa bi ih bilo
nezahvalno sve nabrajati, ali valjalo bi spomenuti Takahira Kishidu
(Serial Experiments Lain) koji je bio zaduen za neobian i krajnje
pojednostavljen
dizajn
likova,
suprotstavljen
impresivnim
trodimenzionalnim modelima Harukine kue, angrilskih ,,brodova" i
Noeinovih ,,ljubimaca", najverovatnije inspirisanih istonjakom mitologijom. Specifinosti stila doprinosi i upotreba
crtea na nivou skice, kontrast izmeu svetlih boja angri-le i turobnih tonova La'krime, kao i gotovo ,,arentovski" spoj
jarkocrvene i modroplave, kada vreme i prostor u njemu ,,stoje". Na alost, u pogledu animacije, osetna su snana
talasanja (to zbog rupa u budetu, to zbog velikog broja animatora razliitih afiniteta), tako da je kvalitet pokreta pod
velikim znakom pitanja. Iako se njena ,,hendikepiranost" u pojedinim scenama moe zanemariti, pod izgovorom da takva
i treba da bude zarad stvaranja odreenog efekta, ini se da joj nije posveeno dovoljno panje.
Glasove ne treba posebno komentarisati, jer je kasting
savren jednostavno reeno, glumci koji su ih ,,pozajmlili" jesu
olienje mentalnog sklopa i fizionomije protagonista i antagonista.
Muzika koju je komponovao Hikaru Nanase (Angel Sanctuary)
verodostojno prati radnju, kreui se od melanholinih,
oputajuih, nostalginih nota sve do bombastinih, horovima
upotpunjenih, epskih
kompozicija, dostojnih Orffove Carmine
Burane. Pesme za uvodnu i odjavnu picu su u standardnom pop
aranmanu, tako da deluju bledo u poreenju sa ostatkom
zvunog zapisa.

Crte/animacija: 7/10

Pria/likovi: 10/10

Muzika/glasovi: 9/10
Konana ocena: 8.67 Od furioznog i eksplozivnog poetka, do implozivno-katarzinih sekundi nepredvidivog kraja,
Noein je zahtevna, inteligentna, kompaktna i obiljem vrhunskih ideja ispunjena celina, sa jasno definisanom ,,sadrinom
iznad stila".

- 22 -


P
PLLE
EA
AS
SE
E,, S
SA
AV
VE
EM
MY
YE
EA
AR
RT
TH
H
Alice Sakaguchi je stidljiva devojica sa sela, koja je od
malih nogu u posebnoj, gotovo natprirodnoj, vezi sa faunom i
florom. Po dolasku u Tokio, zajedno sa porodicom, ona je oajna
i razoarana gradskim ivotom, emu dodatno doprinosi
sedmogodinja napast iz komiluka, Rin Kobayashi. Jednog
dana, osuena je na ulogu njegove guvernante i odluuje da ga
odvede u zooloki vrt. U povratku, sree dvojicu deaka iz svog
odeljenja, Jinpaichia i Isseia, koje je prethodnog dana zatekla u
"kakljivom trenutku". Svo etvoro odlaze na ruak u oblinji
restoran, a njih dvojica objanjavaju ta se zapravo dogodilo
kada ih je videla. Osim toga, priaju joj o identinom i neobino
ivopisnom snu koji ih proganja poslednjih nekoliko godina i u
kome su njih dvojica naunici u bazi na Mesecu, u timu
sainjenom od sedmoro ljudi. I dok je Alice oduevljena
njihovom priom, Rin se osea zapostavljenim i besan je zbog
njene opinjenosti jednim od deaka. Kod kue, njih dvoje se potuku i Rin pada sa terase, a sa visine koja bi veinu
ubila. Izbezumljena i uplaena, Alice preuzima svu krivicu na sebe. Ubrzo nakon toga, Rin se oporavlja, ali vie nije onaj
stari, a Alice "doivljava" svoj prvi "san o Mesecu"...
Moda ovaj uvod deluje predugako i moda se ini da otkriva previe o ovoj "shoujo" OVA-i, meutim, u njemu
je sadran tek jedan deli obimne, kompleksne i jedinstvene prie, zasnovane na mangi umetnice Saki Hiwatari. Iako sve
nabrojane karakteristike postaju vie nego oigledne, sa vrtoglavo brzim razvojem radnje, ono to je jo oiglednije jeste
nedostatak vremena i prostora da zaive u punom sjaju. Ipak, u neto vie od 150 minuta (odnosno est
dvadesetpetominutnih epizoda) smetena je vrhunska drama, obogaena (a ne obogaljena, kao to se ponekad deava)
elementima (naune) fantastike, koji poivaju na konceptu
reinkarnacije, igri neo-darvinizma i neo-lamarkizma i
izmiljenoj boginji Sarjalim. Uprkos "fantastinom tretmanu"
dirljive,
romantine
prie, zadran je
visok nivo
realistinosti, naroito kada su likovi u pitanju. Zahvaljujui
ozbiljnosti reije i inteligentnom scenariju, ideja o snanom,
neizbenom uticaju prolog na sadanji ivot sprovedena je
besprekorno, a ogleda se u postupcima i odnosima
protagonista. Ma koliko se inilo drugaijim, u ovom
ostvarenju nema ralanjivanja na "dobre i loe momke", jer
su u pitanju nijanse one nijanse koje, jednostavno reeno,
obine
ljude
ine
ljudima.
Zavretak
je
pomalo
razoaravaju, ali daleko od loeg njegova mana je to to
dolazi prerano, taman kada ste otkrili novi, istovremeno
blizak i dalek svet, ispunjen iskrenou, simbolima, krhkim
emocijama i nostalgijom koja see daleko u prolost
Please, Save My Earth (Boku no chiky o mamotte) spada u grupu najranijih radova Produkcije I.G. (Blood: The
Last Vampire, Le Chevalier D'Eon, Seirei No Moribito) i lepota kojom ak i danas, posle petnaest godina, zrai jedan je
od pokazatelja kvaliteta po kome je ova produkcijska kua poznata i potovana. Za dizajn likova i nadgledanje animacije
bio je zaduen Takayuki Goto (Hunter X Hunter, Ghost in the Shell: SAC), koji svedenim, nenametljivim crteom
oivljava, kako likove, tako i pozadine, dajui im odreenu i potrebnu zrelost. Atmosferinu, eleginu i u nekoliko scena
blago sablasnu muziku komponovali su Yoko Kanno (Jin-Roh, RahXephon, Wolf's Rain) i Hajime Mizoguchi (Texhnolyze),
sada ve veterani u svom poslu. Glasove su pozajmili iskusni glumci, tako da sigurno neete naii na lenjost i
neuverljivost u "voice-acting"-u.

Crte/animacija: 8/10

Pria/likovi: 8.5/10

Muzika/glasovi: 8/10
Konana ocena: 8.17 Svrstan u kategoriju "shoujo anime", ovaj mini-serijal esto prevazilazi granice svog anra i u
sebi nosi dovoljno razloga da se dopadne mnogo iroj publici, spajajui naizgled nespojivo
Zato ne treba da udi to, pored jo nekih naslova, na AnimeNewsNetwork-u nosi titulu "Buried Treasure".

- 23 -


R
RO
OM
ME
EO
OX
X JJU
ULLIIE
ET
T
Zasnovana na italijanskoj poemi Matea Bandela, tragedija Romeo i Julija nesumnjivo predstavlja jedno od
najpoznatijih i najcenjenijih ekspirovih dela. Nakon brojnih adaptacija za pozorite, operu ili film, 2007-e u Gonzo-u je
odlueno da se pria o dvoje nesuenih ljubavnika pretoi u anime. Tri godine ranije, u istom studiju, jo jedan klasik,
Grof Monte Kristo dobio je svoje anime-oblije u vidu serijala Gankutsu, revolucionarnog u vizuelnom smislu i
eksperimentalnog, zbog smelog, futuristiko-fantazmagorinog tumaenja romana. I dok Gankutsu potuje autora
knjige, uz sve mogue i nemogue izmene, Romeo x Juliet (Romio to Jurietto) skoro da zaboravlja na pisca i nenamerno
se zadrava na nivou jalovog pokuaja da se ponovi uspeh prethodnog eksperimenta.
U vazdunom megalopolisu Neo-Verona godinama
je u miru vladala porodica Kapuleti, sve do pobune
suparnike kue Montegi koja se zavrava svrgavanjem i
smru dotadanjih vladara. Nekoliko vernih podanika i
dvogodinja Julija jedini su preiveli. Posle etrnaest
godina, Neo-Verona je potinjena strahovladi velikog
vojvode Montegija, koji i dalje traga za erkom i
pristalicama Kapuletijevih. Julija, preruena u deaka
Odina, nosi jo jednu masku masku "Crvenog vetra",
odmetnika koji, nalik Robinu Hudu, pomae potlaenima,
suprotstavljajui se vojvodinim straarima. Na "Balu rua"
sluajno upoznaje Romea i zaljubljuje se na prvi pogled.
Meutim, na dan kada puni esnaest godina, ona saznaje
istinu o svojoj prolosti, pa njena ljubav postaje rastrzana
izmeu revolucije i privrenosti voljenom Romeu...
Ve na samom poetku, gledaocu se stavlja do znanja da su promene u odnosu na original drastine. Meutim,
uprkos takvoj postavci, koja priu donosi iz Julijinog ugla, autorima se mora odati priznanje za hrabrost i ubedljivost
prvih desetak (ili neto manje) epizoda. Veto se sluei umetnikim slobodama i obogaujui originalno delo udnim, ali
slasnim zainima, uinie da pomislite kako nita ne moe da krene naopako. Ali, avaj! Dopadljivi likovi ostaju samo
dopadljivi, u veini jednolini, dok pria gubi ritam, postaje otegnuta i grubo nakiena detaljima koji aludiraju na
latinoamerike sapunice, to kulminira divljanjem elemenata fantazije, koji su do samog kraja koliko-toliko drani pod
kontrolom. Ako je za utehu, bar se u sluaju dvoje junaka iz naslova, sa bremenom predaka na nejakim leima, moe
govoriti o kojekakvoj karakterizaciji i loginom preobraaju, mada se i tu pribegavalo sumnjivim metodama. Balansirajui
na granici izmeu nene "dame u nevolji" i odgovornog nosioca budunosti Neo-Verone, Julija zrai neobinom snagom,
da bi naposletku zasluila titulu heroine, kada se u njoj iz dremea probudi revolucionarski duh. Romeo, od nesigurnog i
stidljivog deaka koji ivi u senci beskrupuloznog vladara, postaje sposoban i odluan mladi, spreman da se suprotstavi
pritisku velikog vojvode i da se bori za svoje stavove. Njihov meusobni odnos, ispunjen nevinou i naivnou, deluje
slatkasto i simpatino, ak i u onih nekoliko epizoda odvojenosti, koje prizivaju stihove Desankine Strepnje. Na drugoj
strani, traljavost stvaralaca donosi "iaene" likove poput Hermione, plemie-beskimenjake i gomilu sporednih,
uglavom suvinih, karikatura, koje svojom pojavom ne
doprinose razvoju prie. Naiiete na poznata imena ne samo iz
Romea i Julije, ve i iz drugih ekspirovih dela, kao i na
ekspira, glavom i bradom, to donekle ima nekakvog smisla,
ali se vrlo brzo gubi u nedovoljnoj posveenosti ideji.
Odlian, klasian crte i fina, krotka animacija,
ispraeni nenim bojama koje ovom ostvarenju daju topao,
mek, gotovo pliani izgled, jedan su od razloga da ga odgledate
u celosti, bez obzira na propuste i brljanje u sadraju. Iako ne
bi kodio detalj ili dva vie, bilo bi bezobzirno rei da je trud
crtaa i animatora izostao. Odgovarajui kostimi i raskona
renesansna arhitektura prikazana u pozadinama verodostojno
oslikavaju XVI vek i u sebi nose ogromnu dozu realistinosti,
kao protivteu posrnuloj fantaziji. Upotreba kompjuterske
animacije u kombinaciji sa tradicionalnom nije novina u Gonzou, ali je ovde, u poreenju sa nekim drugim njihovim serijalima, svedena na minimum. to se zvuka tie, instrumentalne
kompozicije ispunjavaju svoju svrhu i u skladu su sa scenama koje prate. Uvodna pica je (oekivano) ukraena
srceparajuom baladom, u izvoenju Lene Park, dok je prvobitna zavrna pica pravo iznenaenje, jer je izbor pao na
melodinu rok pesmu koja je, ma koliko zvuala primamljivo ljubiteljima neto tvreg zvuka, potpuni promaaj u
zadatom kontekstu. Od petnaeste epizode, zamenjena je pop-baladom, neto slabijom u odnosu na gorepomenutu.
Seiyui su svoj posao uglavnom obavili vrhunski, a meu njima se istie Kouji Ishii koji iza sebe ima pregrt uloga i koji je
svoj glas pozajmio Leartu Montegiju.

Crte/animacija: 8/10
Pria/likovi: 5/10
Muzika/glasovi: 7/10

Konana ocena: 6.67 U dve rei, Romeo x Juliet se moe opisati kao
zaeerena tragedija ili gorkoslatka limunada. Iako je na poetku imao
potencijala, ovaj serijal je kasnije potonuo u duboko more osrednjosti. Ipak, uz
sve svoje nedostatke, neverovatno je pitak i prijatan za gledanje.

- 24 -

K
Kaallvviinn ii H
Hoobbss

- On nije obian razmaeni deak, uvek

spreman da napravi neku glupost, i utoliko je zanimljiviji od Denisa

Napasti. Iako esto razmatra egzistencijalne teme, on nije odrastao
ovek zarobljen u telu deaka, nije snuden i depresivan poput arlija
Brauna. On prosto na realni svet gleda oima estogodinjaka. Kalvin je
dete koje svako od nas treba da uva u sebi da ne bi postao matoro
dangrizalo.
Hobs je Kalvinov verni prijatelj, najee u ulozi glasa razuma za
Kalvina, kome je, kao i svakom impulsivnom detetu, jezik bri od pameti.
Naravno, u Kalvinovom svetu je Kalvin jedini koji Hobsa vidi kao ivo bie to Hobsa ne ini nita
manje ivim, odrasli prosto nisu dovoljno matoviti da bi to razumeli. Oni Hobsa vide kao obinog plianog
tigra, nisu ni svesni da on moe da hoda, govori i razmilja. Opet, to ne menja situaciju, samo govori o tome koliko
su oni na gubitku to nisu u mogunosti da vide svet na Kalvinov nain.

Kako su Kalvin i Hobs dobili imena?

Kalvin je dobio ime po anu Kalvinu, francuskom teologu i reformatoru iz 16. veka, dok je Hobs nazvan po
engleskom filozofu Tomasu Hobsu, predstavniku klasinog engleskog empirizma (17. vek).

Kako je nastao strip?

Bil Voterson (Bill Watterson), tvorac ovih simpatinih likova, se
crtanjem i stripom isprva bavio kao hobijem. Veinu svog slobodnog
vremena je posvetio upravo ovom hobiju, u nadi da e neki od njegovih
stripova jednom biti objavljen. Deak i njegov pliani tigar su u poetku
bili sporedni likovi jednog stripa, koji nije imao uspeha to se tie
objavljivanja, pa je Voterson reio da uvede neke promene.
estogodinjak je postao glavni lik, ali je i ova verzija stripa dugo bila
odbijana kod izdavaa. Najzad, 18. novembra 1985. strip je objavljen i
odmah je doiveo veliki uspeh kod italaca. Za kratko vreme Watterson
je sa Kalvinom i Hobsom osvojio i bio nominovan za mnoge nagrade:
1986. i 1988. je dobio nagradu Reuben, koju dodeljuje Nacionalno
udruenje strip-crtaa, a 1992. je ponovo bio nominovan za istu.
1995. Voterson alje isto pismo svim urednicima koji su izdavali njegov strip, u kome najavljuje
prestanak rada na Kalvinu i Hobsu do kraja godine, a tako je i bilo. 31. decembra 1995. godine Washington
Post objavljuje poslednji strip sa ova dva junaka. U njemu nije bilo uobiajenog humora, ve puno optimizma, a i
malo nade da e nam Kalvin i Hobs moda jednom ponovo doneti svoje nove avanture.

Likovi
Kalvin je natproseno inteligentan za jednog estogodinjaka. Raspolae renikom odraslog
obrazovanog oveka i esto se bavi temama o kojima ni neto starija deca nikad ne razmiljaju, a
ipak je detinjast i armantan. Ono to ga i dalje ini detetom, osim godita, je kreativnost i
matovitost, ljubopitljivost i deja naivnost, ali
i Hobs, njegov pliani prijatelj bez koga
nikuda ne ide. Kalvin obino izraava bunt
protiv pravila i zakona ustanovljenih u svetu
odraslih, a to radi na najkreativnije mogue naine. Bunei se
protiv organizovanih timskih sportova, sa Hobsom je izmislio
najneorganizovaniji sport na svetu - Calvinball, ija se pravila
menjaju po potrebi.
Other kids' games are all such a bore!
They've gotta have rules and they gotta keep score!
Calvinball is better by far!
It's never the same! It's always bizarre!
You don't need a team or a referee!
You know that it's great, 'cause it's named after me!

Svoje stavove esto izraava i kroz itave porodice Sneka Belia, kojima sarkastino kritikuje i ismeva drutvo.
Kalvin nije dobar ak, ali, kako je sam u jednom od stripova rekao svojoj kolskoj drugarici Suzi, ne bi voleo da je na
njenom mestu i da dobija petice. Bolje mu je sa njegovim trojkama, jer, to su manja tua oekivanja, to je njegov ivot
laki.

- 25 -

Hobs je, kao to smo ve rekli, za Kalvina iv tigar od krvi i mesa, i to ne bilo kakav tigar, ve tigar
koji hoda na dve noge, govori i razmilja. Za odrasle je on samo obina pliana igraka, a Voterson
ostavlja itaocima da sami odlue kojim e oima da gledaju na njega. Moemo da ga posmatramo i kao
Kalvinovog imaginarnog prijatelja, koji je tu kao glas razuma, mnogo racionalniji od Kalvina, esto
i sarkastian. On Kalvina savetuje, ponekad i kritikuje, a najee mu slui kao partner za igru.

Kalvinovi roditelji su u stripu poznati samo kao mama i tata, bez imena ili prezimena.
Njihova funkcija u stripu je da grade podlogu za Kalvinov bunt i nestaluke. Oni za Kalvina
predstavljaju svet odraslih, s kojim esto dolazi u sukob. Otac radi u jednoj firmi i esto objanjava
Kalvinu na svoj nain neke stvari za koje misli da je suvie mlad da bi mu rekao pravu istinu.
Kalvinova majka je domaica. Kalvin ih esto dovodi do ludila svojim nestalucima, ali se sve zavri
kaznom za Kalvina ili, u najboljem sluaju, pomirenjem.Ipak, Voterson smatra da su oni odlini
roditelji, s obzirom na to koliko teak zadatak imaju. Bolji su nego to bih i sam bio, kae on.
Suzi Derkins je jedini lik predstavljen u stripu imenom i prezimenom. Iako u sutini
sporedna, Suzi je ipak na neki nain bitna linost u stripu. Suzi se razlikuje od Kalvina utoliko to je vredna i dobra
uenica, a na kraju krajeva i to je devojica, a opet mu je prilino slina. I ona ima svog (imaginarnog?) prijatelja Mr.
Bun-a, koji je takoe pliana igraka. Da li ba zbog mnogih razlika, ili zbog nekih slinosti, Suzi se ipak pomalo svia
Kalvinu, iako on esto na sav glas govori koliko se grozi devojica. A ni ona nije ravnoduna prema njemu, a to se
najlepe vidi u stripu u kome Kalvin Suzi estita Dan zaljubljenih, naravno, na njemu svojstven nain.

Ostali likovi
Gospoa Vormvud (prevoena kao Crvodrvi) je Kalvinova uiteljica
starijih godina. I njoj su stradali ivci, navodno zbog Kalvina, pa je
postala alkoholiar i pua. esto kae kako jedva eka penziju.

Rozalin je studentkinja koja, da bi zaradila za studije, radi kao

bebisiterka. Ona je jedina koja pristane da uva Kalvina kada njegovi
roditelji negde odu. Jedina je osoba koje se Kalvin plai. Veeri u kojima
dobije zadatak da uva Kalvina se esto zavravaju belajima svake vrste.

Mo je kolski siledija. S obzirom da je vei i jai od Kalvina, esto mu

otima pare za uinu. Voterson ga opisuje kao "bilo kog kretena koga sam
poznavao". Kalvin zazire od rasprave sa njim, jer, kako kae, "nije
zgodno ulaziti u raspravu sa estogodinjakom koji se brije".

Zanimljivosti

Iako je Voterson razmatrao tu mogunost, od njegovog stripa nikada

nije napravljena animirana serija. Kako je sam jednom izjavio, plai
ga pomisao da bi mogao da uje Kalvinov glas.
Voterson je sam nacrtao svaku liniju svog stripa.
Likovi Kalvina i Hobsa nikada nisu korieni u reklamne svrhe.
Voterson nije bio protiv samog reklamiranja, ali je prosto smatrao da
svaki proizvod za koji mu je ponuena reklama na neki nain
skrnavi smisao njegovog stripa.
Kada je Voterson radio na liku Suzi Derkins, bio je, kako kae,
inspirisan tipom ene koji ga privlai, enom kojom
bi se oenio.
U stripu se na nedelju dana pojavio Kalvinov ujak
Maks, ali je Voterson ubrzo odustao od te ideje, jer
je bilo teko uspostaviti komunikaciju sa
Kalvinovim roditeljima, ija se imena nisu nikad
pojavila u stripu. Kako Voterson kae, za njih je u
stripu bitno samo to da su Kalvinovi roditelji, pa bi
bilo nepotrebno dodavati im i lina imena.

Kalvin i Hobs kod nas

Zbirka stripova Its a magical
world prevedena je kod nas pod naslovom
Ovo je aroban svet i objavljena je u
izdanju System Comics / Moro d.o.o.
decembra 2002. godine.

- 26 -

- 27 -

Tom i Deri, maak i mi, neprekidne ale, gegovi i jurnjave

od Holivuda, preko pola sveta, sve do svemira, privukli su publiku svih
uzrasta, i dugi niz godina prikazuju se u bioskopima, na televiziji, prodaju
se na DVD-u, pravi se odea sa njihovim likovima, lutke i igrake.
Imaju 13 nominacija za Oskara, osvojili su 7 i nominovani su za
razne druge nagrade.
Napravljene su 162 kratke bioskopske epizode, koje su imale
budet od ~40.000 do 70.000 dolara, snimljeno je nekoliko filmova i
razni serijali: Tom and Jerry Show, 16 epizoda, Tom and Jerry Kids,
65 epizoda, Tom and Jerry Comedy Show, 30 epizoda i Tom and
Jerry Tales, 26 epizoda, 78 pod-epizoda. Kako vreme odmie ini se da
za Toma i Derija kraja nema.

A poetak? Sve je poelo davno, roeni su u studiju u Kaliforniji 1940. godine i njihova pria traje ve 69
godina. Iako su se menjali studiji i producenti, humor je ostao isti sve do danas, bez obzira to ima veoma malo dijaloga.

Hanna-Barbera / Fred Quimby (1940-1958)

Prvi crtani u kom su se maak i mi pojavili je Puss gets the boot
(Maca je dobila otkaz), gde se Tom zvao Jasper, a Jerry Jinx. William
Hanna i Joseph Barbera reirali su ovaj crtani, ali Quimby-jev nedostatak
smisla za humor je rezultirao da to bude jedini crtani o maku i miu jer ve
ima dovoljno crtaa o njima. Rudy Ising, reiser, kada je uo da Hanna i
Barbera hoe da naprave crtani sa prirodnim neprijateljima poput make i
mia, a ve ih je bilo dosta, i da bi crtani mogao da traje, nije eleo da nastavi
sa tim, ali poto nije moglo da se desi nita loe, prepustio je sve. Kada je crtani
nominovan za Oskara, Fred Quimby, direktor, i dalje nije kapirao da je crtani
popularan i rekao je da ne nastavljaju sa istim. Sreom, Teksaki izlaga Besa
Short napisao je pismo Quimby-ju i sa entuzijazmom je zahtevao jo maka-imi crtaa reima: ... postoji Bog na nebu i verujem da voli crtae. Ubrzo je Hanni i Barberi reeno da nastave sa
produciranjem, a maak i mi su dobili nova imena: Tom i Deri. Tada su rekli Quimby-ju da Ising nije imao nita sa
Puss gets the boot i dobili su odreene ruke za reiranje. Kada je u studio doao Tex Avery, izgledalo je kao da su dobili
novu inspiraciju. Tom se menjao, bio je sve vei i dobio je izgled prave make, dok je Jerry uglavnom ostao isti. Crtai
su postajali bri, agresivniji i interesantniji za publiku, a nagrade su dolazile zaslueno. Iako je oko 1950-te godine
budet bio smanjen, TV kutija je postala omiljena, a Tom i Jerry su imali isti uspeh.
Tako je MGM odluio da sve epizode snime za CinemaScope, novi format widescreen platna. Meutim, kada su
uvideli da bi ih to kotalo vie nego da snime nove epizode, odluili su da, na zaprepaenje svih, zatvore studio.
Studio je ugaen 1957, kada je menader dobio telefonski poziv u kome mu je reeno: Zatvorite studio i
otpustite sve radnike!
110 ljudi, zajedno sa Hannom i Barberom izgubili su posao, a crtani Tom and Jerry brojao je 114 epizoda. Onda
su Hanna i Barbera otvorili svoj studio i nastavili sa reiranjem poznatih crtaa, a prethodno izgubljeni posao e biti
najbolje to im se desilo.

Gene Deitch (1961-1962)

Kada su Hanna i Barbera otvorili novi studio, eleli su da nastave
sa Tomom i Jerry-jem. Budet je bio mali, oko 3000 dolara za epizodu,
umesto 40000, ali nisu odustali, unajmili su ehoslovakog crtaa Gene
Deitch-a za novih 13 epizoda. Manjkavost muzike i pokreta, to je bila
posledica malog budeta, ali i tehnika Deitch-ova crtanja, rezultirala je
najgorom erom za Toma i Jerry-ja. Morali su da tede, pa su tako likovi
uglavnom stajali u mestu i samo treptali oima, ili pomerali ruku da
dohvate ili urade neto.
U crtaima se moglo videti da Tom samo povreuje i sklanja
Derija sa svog puta dok radi apsolutno neto drugo to se fanovima
crtaa nikako nije svidelo. Kako se osetilo da istono-evropska kola
crtanja ne moe da vrati stari duh. tako Deitch-u nije produen ugovor
posle 13 crtaa.

- 28 -

Chuck Jones (1963-1967)

Kada je 1963. Warner Bros. Zatvorio studio, MGM je ponudio Chuck Jones-u,
talentovanom i iskusnom crtau koji je radio Duka Dugouka, Patka Dau i ostalu
druinu, da nastavi sa crtanjem Toma i Jerryja. Jones-u je bilo teko da se prilagodi
Tomu i Jerry-ju i njihovom humoru. Tom je liio na Duka Dugouka, sa irokim obrvama
i zaobljenim uima, a Jerry je bio nalik Gici Prasiu, svetlije boje, sa oblim uima,
krupnim oima i razvuenim obrazima. ak i lav,
koji se pojavljuje u uvodnoj pici, manje je
otvarao usta prilikom reanja. Podseali su na Kojota i pticu Trkaicu, na kojima
je Jones radio ranije. Iako su vratili izgled originalu, prie su poinjale ivo, ali do
kraja epizode bi bili odvueni na drugu stranu i daleko od prvobitne zamisli. Posle
34 epizode Jones-u nije produen ugovor, a Tom i Jerry, i pored lepog crtea,
nisu bili isti bez dobre prie. 1967. Prestala je produkcija crtaa, MGM studio je
verovao da nema budunost i Tom i Jerry su jos jednom poslati u arhivu.

Povratak
1975. godine Hanna i Barbera su doli na ideju da ponovo okupe staru ekipu i preuzeli su Toma i Jerry-ja.
Nastavili su sa raznim serijalima koji imaju dosta uspeha, Tom and Jerry Show, Tom and Jerry Kids, zatim televizijskim
kratkim crtaima: Tom and Jerry: the Mansion Cat (2000), The KarateGuard (2005).
U prvoj polovini 2006. Warner Bros. je producirao nove epizode, Tom and Jerry Tales, 26 poluasovnih epizoda
svaka sa po tri kratka crtaa koja je najslinija crteom i nasiljem originalnom Tomu i Jerry-ju. Ovaj serijal ima 5
nominacija i mnogima je ak i bolji od prvobitnog serijala.

Glavni likovi Tom i Deri

Thomas Tom Cat je fikcionalni karakter plavo-sive boje, ovekolika maka. Ve smo rekli da mu je prvobitno
ime bilo Dasper u prvoj epizodi, ali ve kasnije u sledeoj bilo je Tom. Njegovo puno ime je Tom Cat (tomcat) to
ustvari predstavlja frazu koja znai maor. U skoro svim crtaima gde ima maora, uete taj naziv. U retkim
situacijama pria, ak ta vie, ee peva. To pevanje sa sobom nosi i ljubavnu priu. Njegovi ljubavni interesi nose
dobar broj. Po razliitim epizodama se pojavljivalo par cica-maca koje je on pokuao da armira najee pevanjem.
Najpoznatija pesma je pesma od Luisa Dordana Is You Is Or Is You Aint My Baby 1946.godine u epizodi Solid
Serenade. Najpoznatija enka je Toodles Galore. Eventualno se jo deavalo da Tom pokuava da armira francuskim
naglaskom. Preteno u crtaima mislimo da Tom juri Derija da bi ga pojeo, to je ustvari retki sluaj, uglavnom ga juri
sa namerom da ga povredi, da mu se osveti ili da ga pobedi. U nekim situacijama moemo videti da se Tom i Deri
uglavnom - lepo slau. Mada, do dananjeg dana jo uvek moe da se negde naleti na pitanje Zato Tom zaista juri
Derija pravog odgovora nema, a u svakom sluaju Tomu ba i ne uspeva da uhvati Derija. Tom se neverovatno
promenio tokom godina, posebno od te famozne prve epizode. Kako se menjao fiziki tako se menjao i psihiki. Iz
godine u godinu njegova intelektualnost je rasla, da je od inteligencije prosene make postao satirino prosean ovek
(taj presek se najbolje vidi u epizodi Dog Trouble).
Jerry Mouse je fikcionalni karakter, braon boje, ovekoliki mi. Prvobitno je trebao da se pojavljuje pod
jednostavnim nazivom The Mouse, da bi ipak uzeli ime Jinx u spomenutoj prvoj epizodi, ali ve u sledeoj bio je
Deri. Od svog prvog pojavljivanja, pa do danas hoda uspravno. Deri poseduje natprosenu snagu jer preteno
moe da podigne stvari koje je nemogue podii. Ono to mnoge nervira je to to je Deri veoma srene ruke brz i
snalaljiv, uvek se trijumfalno izvue iz svake nesree, dok Tom ispadne smotan i luzer. Ponekad su crtai uspevali da
iskoriste situaciju da ih oboje ironino prikau kao gubitnike ili da ih prikau kao veoma dobre prijatelje koji tre da
pomognu jedan drugom, ili kako Tom nastavlja da juri Derija. Oba karaktera pokazuju sadistike tendencije uivajui da
mue jedan drugog. Kada se desi da je jedan od njih dvojice u smrtnoj opasnosti od strane nekog treeg karaktera u
crtau jedan drugom obavezno spaavaju ivot.
Kratkometrane epizode su veoma popularne zahvaljujui veoma nasilnim alama tog vremena, gde Deri see
Toma na pola; zaglavljuje njegovu glavu u prozor; Tom koristi sekire, eksplozive, pitolje, otrove svo najgore mogue
oruje da bi napakostio Deriju; Deri gura Tomov rep u struju, zaglavljuje mu rep u friider, udara ga maljem po glavi,
pali ibice i redja ih u Tomove ape... Bez obzira na sve te ale, dosta puta je crtani bio optuivan da je veoma nasilan i
da deca ne treba da ga gledaju. Mada, bez obzira na sve to u crtanom filmu nikad nismo mogli da vidimo krv ili neto
to bi moglo da zaista potrese bilo koga na bilo koji nain, jer u svakom sluaju iako se karakteri meusobno konstantno
bore i povreuju isto tako se brzo povrate u svoj regularan oblik kao da im nita nije bilo.
Muzika u crtau je takoe veoma bila bitna. Van toga to su koristili tradicionalne, obine zvune efekte za
odreene scene (pokazivanje emocija) muziki direktor Scott Bradley je kreirao kompletne elemente muzike deza,
klasike, pa i povremenog popa. Najpoznatiji zvuni efekti za Toma su njegov jak urlik bola, a Derijev gutanje knedle.
Prvo pravilno prianje karaktera je bilo u dugometranom Tom and Jerry the Movie gde su sve prikazane ivotinje,
priale i ponaale se kao ljudi.
Mnogi su tih godina pravili crtae u kojima su glavni akteri maka i mi (Herman and Katnip- Paramount
Pictures), ak je i Hanna&Barbera napravila slian segment crtaa Pixie&Dixie and Mr.Jinks 1958.godine, a neki su
jednostavno pravili parodije i ismevali svu tu nasilnost kao to je to uradio Mat Groening u Simpsonovima The Itchy &
Scratchy Show crtani koji Bart i Lisa gledaju na svom televizoru.

- 29 -

Ostali likovi u crtau

Spike / Killer ogroman, ljut i snaan sivi pas buldog, koji ivi u komiluku i koji preteno titi
Derija od Toma. Spajk u par epizoda esto govori. Iz godine u godinu, boja koe mu je bila od
sive do sneno-ruiaste.
Tyke / Junior - Spajkov sin, mali sivi pas koji se pojavljuje u par epizoda. Tajk, kao detence, jo
uvek je naivan i dobar i ne razlikuje mnoge situacije u kojima se uvek nadju Spajk, Tom i Deri,
ali je uvek ponosan na svog oca (ak je postojala i kratkometrana posebna serija Spike and
Tyke, koju je radio studio MGM/Hanna Barbera).
Butch - crni maak koji se takoe pojavljuje u par
epizoda, i njegova jedina namera je da po svaku cenu
uhvati i pojede Derija. Prvi put se pojavio u epizodi
Babby Puss.
Meathead jo jedan maak koji se pojavljuje u crtanoj seriji. Braon je boje,
prvi put se pojavio u Sufferin Cats epizodi 1943.godine kao Tomov rival.
Uglavnom spada u make lutalice, tipine siledije koje konstantno mue i
maltretiraju Toma.
Toodles Galore najee pojavljivana enka bela, sreena i uvek naminkana maka, u koju
se Tom zaljubljuje i pokuava da je zavede. Par puta je Tom doao u rat sa Buom zbog nje.
Tuffy / Nibbles siv mali mi, stalno se pojavljuje u belim pelenama i stalno je gladan. Tuffy mu
je ime u stripovima, a u crtaima Nibbles. U stripu on je siroe, dok je u crtaima predstavljen kao
mali Derijev roak (epizoda Life with Tom). Kasnije i u crtau mu je ime promenjeno u Tuffy
1957.godine.
Mammy Two Shoes Ovaj karakter je prekopiran iz Diznijevog kratkog crtaa Silly Symphonies
Three Orphan Kittens iz 1935.godine.
Od poetka u crtanim serijama se pojavljivao donji trup tela od vrata na dole - punake ene
crnkinje kao domaice u kui gde ive i Tom i Deri. Uglavnom joj se uje glas kao naredba Tomu
da uhvati ve jednom tog mia.
Nikad joj se glava, a ni lice nisu videli, osim u samo jednoj epizodi na
kratko je pokazano njeno lice Saturday Evening Puss iz 1950.godine. Glas
joj je pozajmljivala Lilijan Randolf afriko-amerika glumica. Pojavljivala se
sve do 1952.godine dok nisu optuili i ovaj crtani za rasizam. Pa da ne bi
stvarali sebi probleme, pojavila se nova porodica iji je ljubimac Tom i ve od 1955.godine
prikazivali su i ljudima glave. U novijim kratkometranim, naziv Mammy Two Shoes se pretvorio
u jednostavno Mrs. Two Shoes.
Quacker the duckling depresivno uto pae, prvi put se pojavio u crtau Little
Quacker 1950.godine. Uglavnom se izgubi od majke, naleti na Toma koji eli da ga pojede, a Deri
pokuava da ga spasi. Kasnije je Hanna Barbera iskoristila ovaj karakter za crtani Yakky Doodle. U
mnogim epizodama, jedini je karakter koji moe da govori.

Topsy mala, debeljukasta braon maca koja se takoe pojavljuje u par epizoda.
Ponekad je Tomov prijatelj, a ponekad Derijev.
Lightning crveni maor, pojavljuje se u ukupno est epizoda kao Tomov rival.
Zove se Munja zbog svoje neverovatne brzine. Takodje ulina maka.

Ostalo je jo samo da spomenemo, da su Tom i Deri u januaru 2009. godine dospeli na 66 mesto kao jedno od Top 100
najboljih animiranih tv serija.

- 30 -

- 31 -