Strana 1

1.
2.
3.
4.
5.

6.
7.
8.
9.
10.
11.

12.
13.
14.

Da li ste znali ...

Nae preporuke crtaa
Nisu zaboravljeni
Blufonci
Cartoon Mania
Zlikovci u crtaima ~ Drugi Deo
Anime
Mononoke - Hime
Nitabo, The shamisen Master
Stripoteka
Alan Ford
Igrice
SpongeBob SquarePants
Jubileji
Alisa u zemlji uda / rek
Da nije bilo njih
Walt Disney - II deo
Vraamo se u istoriju
Diznijeve bajke
RECENZIJE
Rango
Rio
Japanizam 2011
Despot Stefan - Animirani Heroj Filma
* S T R I P * - Drugi deo
He Man - Skeletorov Zmaj

03
04
06
08
10
11
12
17
19
20
25
31
32
33
34
3 5 -4 1

Dragi Toonzinovci,
Gr praznine u vaim virtuelnim rukama moe konano da popusti,
stigao je novi Toonzine.
Usporen vazda turbulentnim nebom linih obaveza,
nije zaboravljen, i stoji sada pred vama pun, kao i uvek, zanimljivih
ukusa i pikanterija za vas, gurmane animirane umetnosti.
Poto gladnom oveku nije do sluanja dugih govora, navalite.
Ukoliko imate elju o emu bi voleli da piemo za neki od narednih
brojeva, slobodno nam se moete obratiti na e-mail: zmyche@crtaci.info

Glavni i odgovorni urednik, dizajn i izgled:

ZmYchE
Pisci i saradnici Toonzina su lanovi sajta:
Nikokaoja,
NGboo,
coca92,
Devimon,
arghhh,
Grimbot,
Nenad "Scarfinger" Gruji, Kejd

Salabajzeric,
DeathAngel,
Strana 2

... da bi veverica Skrat (praistorijska sabljozuba

veverica) iz crtaa "Ledeno Doba" zbog svojih velikih
onjaka trebala da bude mesojed, ali kao to je
poznato, ona umesto toga konstantno juri ir...

... da je kreator stripa o Betmenu - Bob Kejn hteo da se Robin pojavi samo u
jednom broju stripa, a editor stripa Dek Lajbovic je bio skroz protiv takve ideje
jer je "Betmenu bilo savreno i samom". Meutim, nakon broja "Detektiv 38" koji
se prodao u duplo veem broju, a u kom se pojavljuje Robin, obojica su odluila
da zadre Robina i za budua izdanja.

... da je mala ribica Nemo iz

animiranog filma "Potraga za Nemom"
dobio ime po istoimenom ludom kapetanu
iz knjige "20.000 milja pod morem"
od ila Verna.

... da je Diznijev "Ma u kamenu" prvi dugometrani

animirani film iju je muziku radio legendarni duo "The Sherman
Brothers" (Robert i Riard erman) - braa koja su zasluna za
ogroman broj pesama i mjuzikla u istoriji filma.
Zadnjih est godina svog ivota su posvetili upravo Dizniju i
njegovim crtaima.

... kada je izala Tom&Jerry spin-off serija gde

su glavni likovi prikazani kao deca "Tom&Jerry
Kids" (1990.godine) - pas Spajk (Spike) je ostao
nepromenjen. Nije postojala njegova mlaa verzija
ve samo njegov sin Tajk (Tyke). "Tyke" ujedno
znai "nestano dete".
Ono to je jo interesantno - ova dva psa
su jo 1957. godine imali sopstvenu kratkovenu
crtanu seriju "Spike and Tyke" gde su napravljene
samo dve epizode.

... u crtanoj seriji "Chip and Dale Rescue

Rangers" skoro svi glodari su nosili odeu, dok su
druge ivotinje kao to su psi i make imali samo
kragnu.

Strana 3

GUF: katedraal sndimata hingedele (Jelena Girlin, 2001)

"I'll come
I'll get some experiences
I'll choose
I'll make mistake
I'll die
I'll come"

Belo (praznina?) - raanje, neznanje, iskustvo, greka,

smrt. Ciklus koji se jednom odigrava i poinje opet, ali samo kada
"ona" donese odluku. Crveno (izbor?) - sadri i povezuje sve
prethodno navedeno i njegova je antiteza. Nestano vie bie ili
ljudska uobrazilja? A moda je svaki pokuaj racionalizacije GUFa
samonametnuta zamka iz koje je teko iskobeljati se?

"Katedrala neroenih dua" je diplomski

rad Jelene Girlin koja u osam minuta neprestano
enigmatinih slika i rapsodinih melodija opisuje
hendikepiranost
oveka,
nitavnost
njegove
egzistencije i mogunost reinkarnacije... ili se bar
tako ini. Jedno je sigurno - groteskna, nadrealna
i misteriozna lepota njene animacije je magina.
ak i da nema apsolutno nikakvog smisla, ve da
je samo stilska veba (to je malo verovatno),
ovo minijaturno delo je demonstracija ogromnog
stvaralakog potencijala autorke.

Laud (Jelena Girlin, Mari-Liis Bassovskaja & Urmas Jemee, 2004)

"Osmesi su svilenkasti i glatki. Voe je

dozvoljeno i vulgarno."
ivotni put Rrite, Rozine poslednje keri,
prikazan je apstrahovanim vinjetama koje se
odigravaju izmeu osam mranih zidova, ukraenih
portretima, zupanicima i komadima ogledala, na i oko
velikog, jajastog stola. Pritisak kome je junakinja
izloena, a iji su vinovnici lanovi najblie porodice,
manifestuje se kao bezizlazni komar u kome zlatna
jaja (!) igraju jednu od presudnih uloga. Roendanska
proslava se pretvara u kokoinjac iz pakla, lekcija o
voenju ljubavi u bizarni tango, a donoenje deteta na
svet izjednaava se sa otkidanjem delova tela, a
potom i sa smru.
"Sto" bi se mogao opisati kao fantazijska drama
(apsurdno?) gotske atmosfere, u kojoj je stanje psihe
jedne ene preneseno na opipljivu, fiziku ravan,
mada postoji dovoljan broj razloga da se alegorinoj
prii dodele i neka druga znaenja...

Strana 4

Broken Saints (Brooke Burgess, 2001-2003)

"I dream of a different world, a world where the old gods meet the new,
where unseen hands caress empty faces..."
Nakon viegodinjeg rintanja za Electronic Arts,
svojevoljnog otkaza, prosvetljujueg puteestvija po
Junom Pacifiku i niza "predivnih sluajnosti" (kako je
sam izjavio u jednom intervjuu), Burgess je odluio da
jasno i glasno izrazi sopstveno vienje otuenosti u
meuljudskim odnosima i dekadencije savremenog
drutva. Inspirisan trenutnim stanjem u svetu,
mentalitetom
njegovih
stanovnika,
uenjima
zapadnjakih i istonjakih mislilaca, knjievnim delima,
filmskim ostvarenjima, stripovima i video igrama sa
kojima je nekada bio u stalnom kontaktu, uspeo je da,
umesto planirane autobiografije, isporui priu epskih
razmera, s punim pravom je nazivajui "sinematskom
literaturom".
etvoro stranaca iz "tihih kutkova Zemlje" dobija uznemirujue vizije kojima je zajedniko crveno-crno
maje oko. Na obalama fidijanskog ostrva Lomalagi (Raj) upoznajemo Shandalu Nisinu, mladu belkinju koju
je od malena odgajalo lokalno pleme i koja postaje predmet interesovanja izvesnog Gabriela Dunna. U
bunkeru, negde na Srednjem Istoku, iraki plaenik Oran Bajir se, itajui Kuran, suoava sa avetima prolosti
i, zaslepljen ludilom, napada Hassana, prijatelja iz detinjstva. Kamimura, into svetenik i budista, pokuava
da sauva povereno mu "blago" od odmetnutog sledbenika Gokua, a zatim kree u potragu za mranim
gradom koji mu se ukazuje. Burgessov alter-ego, sarkastini katolik Raimi Matthews, ivi u izmiljenom
amerikom gradu (Coast City), gde radi za telekomunikacionu kompaniju Biocom, razvijajui (i krekujui)
softver. Igrom sudbine, ovi ljudi se okupljaju, ne bi li zajednikim snagama otkrili istinu o sebi i okruenju u
ijim raljama se oseaju izgubljeno.
Ko su oni - jahai apokalipse, apostoli novog svetskog poretka, mesijanske figure ili otelovljenje
osnovnih elemenata? ta ili ko stoji iza njihovih snovienja - blagonaklona ili zlokobna (via) sila? Da li su
neije marionete i, ako jesu, ko povlai konce? Odgovori lee u otkroviteljskoj zavrnici, do koje vas vodi
jedinstveni amalgam od misterije, trilera, cyberpunka, drame i duhovne avanture. Pletui gustu mreu od
filozofskih i religijskih alegorija, radikalnog preispitivanja vere i politikih intriga u ijoj pozadini su posledice
tehnoloke evolucije i sukob tradicionalnog i modernog, autor vas neprestano poliva mlazevima inteligentnih
dijaloga i monologa, a dopunjava pozajmljenim navodima koji naglaavaju njihov smisao i zaokruuju svako
poglavlje. (Izmeu ostalih, citirani su E.A. Poe, F. Nietzsche, O. Wilde, C. Jung, A. Einstein, N. Gaiman, pa ak
i tekstovi pesama bendova Radiohead i Godspeed You! Black Emperor.)
Uprkos nemilosrdnom bombardovanju paljivo odabranim mudrostima, scenario ne deluje ni
preoptereeno, niti pretenciozno, a Burgessu se nikud ne uri, pa svaku izgovorenu repliku postavlja na pravo
mesto u okviru zapanjujuih desetak sati. Skromna kontroverznost njegovog pristupa ogleda se u
objedinjavanju islama, hrianstva, budizma, gnosticizma, misticizma i egzistencijalizma, posmatranih sa take
gledita radoznalog stvaraoca. Zahvaljujui ustroj kritici globalizacije, "Broken Saints" jo uvek nije proputen
kroz holivudski filter, jer je, licemerjem neukaljan, Burgess odbio nekoliko ponuda koje su podrazumevale
razvodnjavanje sadrine i promenu jednog "spornog" lika.
U ostvarivanju svoje ambicije, ovaj kanadski maestro nailazi na potpuno razumevanje ilustratora
Andrewa Westa i programera Iana Kirbya, koji su, kao umetniki i tehniki direktor, vizualizovali njegov
koncept. Westov atraktivan dizajn (sjajno definisanih!) likova i pozadina stilizovan je tako da premosti jaz
izmeu mangi i grafikih novela sa Zapada, te gotovo savreno odgovara nadrealnoj, poetinoj, turobnoj,
zlosutnoj i depresivnoj atmosferi. Animacija je vrlo svedena
("hendikepirana"), budui da je ograniena (maksimalno
iskorienim) mogunostima alatke "Flash". Odlian odabir
glumaca (na DVD verziji) koji izgovaraju tekst uokviren
baloniima znaajno doprinosi filminosti Slomljenih svetaca.
"Broken Saints" ve uiva kultni status, neporecivo je
"character, story & style driven show" i samo malo (hrabrosti i
originalnosti?) mu fali da bi bio besprekoran, ali zato ima da
porui vie nego ogroman procenat nedavno nastalih,
zaslepljujuih i komercijalnih, proizvoda sedme umetnosti. A
vreme e pokazati koliko dugo e majuni autorski tim ostati
dosledan isposnikim principima...

Strana 5

Blufonci (eng. The Bluffers) je deija

crtana serija koja je nastala u Holandiji
1984. godine, a putala se od 1986. do
1991. godine.
Serija ima ukupno 13 epizoda, gde
svaka epizoda traje po dvadesetak minuta i
ima po dve muzike numere.
Prevedena
je
na
osam
jezika.
Ne postoje DVD ili bilo koja druga
izdanja osim VHS-a.

.: Info o crtanoj seriji :.

Tvorac serije je Frank Fehmers koji je doao na ideju da napravi
crtanu seriju zahvaljujui Judinu Diu koji je ujedno napisao i pesmu za
uvodnu picu (eng. Eugene Merril "Gene" Deitch).
Judin je bio ameriki ilustrator, animator i filmski reiser;
ezdesetih godina je unapredio crte Toma i Derija nakon
Hanna&Barbere;
pravio animirane crtae za studija: Columbia
Pictures/UPA, TerryToons/20th Century Fox, MGM, Paramount Pictures).
Svaka epizoda poinjala je reenicom:
"B
Blufonija je nekada bila prekrasna zemlja, pre nego to ju je
osvojio strani Misteriozo i pretvorio je u ovo (dvorac od betona). Zato?
Misteriozo se boji da e Blufonci otkriti njegovu tajnu... tajnu veeelike
moi."
Ali naalost "Tajna velike moi" nikad nije otkrivena jer je crtana
serija ukinuta 1991. godine.
Gene Deitch

.: Radnja :.
Radnja se deava u izmiljenoj umovitoj zemlji Blufoniji u kojoj grupa raznolikih ivotinja pokuava da
sauva umu od zlog, niskog i glavatog tiranina Misterioza (ili moda Mister Joza), koji ima nameru da uniti
umu i pretvori sve u beton. Zemljom Blufonijom je nekada vladao mir i spokojstvo, ali dolaskom Misterioza
taj mir je naruen. Uz pomo savremenih maina i tehnologije on pokuava da celo umsko carstvo uniti i
proiri svoj ogromni betonski dvorac u kojem se iza sedam vrata u podrumu nalazi najvea "Misteriozova tajna
(tajna velike moi)" - (eng. "The Secret of getting it all"). Blufonci su opsednuti da saznaju tu Misteriozovu
dugo uvanu tajnu jer veruju da e time spasiti umu i svet od propasti i vratiti Blufoniju u prvobitno stanje.
U Srbiji (Jugoslaviji), serija je prikazana pod produkciomi i sinhronizacijom Televizije Novi Sad, ali i
Televizija Zagreb je uradila svoju sinhronizaciju.
Takoe, u svakoj epizodi se odigrava neka nova avantura gde su se kroz situacije glavnih likova uile
vane lekcije o ivotu, briga o okolini, razlika izmeu dobra i zla ...

Strana 6

.: Glavni likovi i njihove osobine :.

Zock (Zocrates) - Zok (Zokrat) - stara mudra sova

(Parodija na Sokrata), odevena u togu sa lovorom na glavi,
poseduje Knjigu Znanja i savetuje ostale likove kako da ree
probleme.

Zipper (Zip) - brza hiperaktivna plava veverica koja voli

avanture.

Blossom (Ivanica) - ruiasta miica sa narandastom kosom,

zaljubljena u Zip-a, ali on to ne primeuje.

Prickly Pine (Boro) - ratoborni crveni je uvek spreman za borbu.

Psycho (Psiho) - srameljiva zmija sa psihikim moima. U

jednoj od epizoda koriena je i kao detektor metala.

Clandestino (Misteriozo) - sebini, niski, glavati ovek, glavni

neprijatelj Blufonaca. Ima psa pratioca koji mu uvek u
poslednjem trenutku pokvari planove jer je potajno na strani
Blufonaca.

Honey Boy (Medeni) - simpatini smei medved kome oko glave

uvek lete njegove pele ljubimice.
Sillycone (Limeni) - Misteriozov nespretni robot/sluga/batler

Sharpy (Lisac Luka) - crvena lisica koja voli da nadmudri ostale u

svoju korist. Smatra da su laganje, kraa i varanje normlane
lisije osobine.

Glum (Tuni) - Misteriozov pas uvar, veito je u strahu da e

ostati bez svog doma - dvorca u kom ivi Misteriozo.

Regal Eagle (General) - orao koji pria i misli kao vojnik

Song and Dance (Zang i Dens) - dva zeca - jedan visok i mrav,
a drugi mali i debeo, ponekad su vieni u muzikim
segmentima
Ginseng (enen) - guska orijentalnog izgleda, veta u pravljenju
biljnih lekova.

... You're just a bluffer, a candle snuffer

Can't get enough of your dreams
A huff and puffer, a pillow stuffer
You're bound to suffer it seems
Your head is full of schemes
To turn the world around
But all your fancy dreams
Are from the lost and found ...

Strana 7

U prethodnom broju smo vam predstavili

neke od najpoznatijih animiranih zlikovaca,
a sada je tu jo nekoliko zloa
koje pamtimo iz detinjstva.

Kapetan Kuka (Captain Hook)

Svi smo bar nekad poeleli da se vinemo sa Petrom Panom u nebo, zaboravimo na
svet odraslih i zauvek ostanemo deca. Zato uostalom i dalje gledamo crtae, zar ne? Ali
zar i danas svako od nas nema nekog svog Kapetana Kuku, koji ga ometa u tome?
Svi ga znamo kao dugokosog, namrgoenog kapetana piratskog broda, koji je u
okraju sa krokodilom izgubio aku. Umesto nje sada nosi gvozdenu kuku, a otuda i njegov
nadimak.
Kapetan Kuka ima dva zakleta neprijatelja. Jedan je Petar Pan, deak koji odbija
da odraste, a kog Kuka oduvek pokuava da uhvati i natera da se proeta po dasci.
Drugi njegov neprijatelj je krokodil, koji je jednom dobio priliku da se osladi
Kukinom rukom, i izgleda da je taj zalogaj bio neodoljivo ukusan, jer
krokodil i dan-danas proganja nesrenog Kuku. Krokodil je pak, sreom
po Kuku, progutao i sat, pa po prepoznatljivom zvuku otkucaja sata
uvek znamo da je u blizini. Tako se jurnjava izmeu leteeg deaka
Petra Pana, Kapetana Kuke i gladnog krokodila nastavlja u nedogled.

Bada / Kvrga (Bluto)

Iskreno: koliko vas je u detinjstvu zavolelo spana zbog Popaja? Pretpostavimo da
je odgovor za veinu pozitivan. Naravno, jer smo svi uvek navijali za Popaja. Ali sigurno
je da Popaj ne bi bio toliko simpatian, da nema takvog gada i grubijana za protivnika
kao to je Bada (u nekim prevodima poznat i kao Kvrga).
Ogromni miiavi i krupni bradonja teko da moe da pridobije publiku. Ipak,
njemu to nije ni cilj. Ono to on pokuava da pridobije je Olivina panja, pa makar to
znailo i da mora da je kidnapuje. Oliva u dosta epizoda i naseda na njegove
trikove i arm, ali onog momenta kad Bada postane grub, ona zove Popaja u
pomo.
Ipak, kao to stara poslovica kae, um caruje, snaga klade valja, pa Popaj
i Oliva, a ponekad ak i Popajev neak Kia, uvek nau nain da nadmudre velikog
Badu.

Strana 8

Gospodin Berns (Mr. Burns)

Montgomeri Berns je ono to se moe nazvati zlikovcem modernog doba kapitalista i
monik koji dri svet u aci. On nije velik i jak, ali njegov novac sve to nadoknauje. ta je u
dananje vreme vie opako od podlog matorog vlasnika nuklearne elektrane, koji se hrani
tuom nesreom i bedom? Malo ta.
Monti Berns je savren primer iskonskog zla u odelu i pomalo tuna parodija
dananjeg svetskog poretka. Bezoseajan i pohlepan, on gazi preko mrtvih ne bi li
postigao svoj cilj. I uglavnom svaki svoj cilj tako i postie, iznova i iznova, i ini se da je
besmrtan. Ipak, i on je samo ivo bie, pa tako i ovakav ovek ima svoje slabe take, pa
ak i poneko oseanje. Njegov jedini traak oseanja otkrili smo u prii o plianom
medi po imenu Bobo, kog je Monti kao mali, inilo se zauvek izgubio. Ali retki su to
momenti. Veinu vremena Montgomeri Berns ostaje simbol mrane, besmrtne moi
koja kroji svet.

Skeletor (Skeletor)
ega se deca plae? Izmeu ostalog, arobnjaka i iskeenih lobanja. E pa evo jednog lika
koji je i jedno i drugo! Zli arobnjak, ponekad nazivan i demonom, koji dolazi iz druge
dimenzije i ivi na Zmijskoj Planini, i ije je glavno oruje ovnova lobanja, definitivno je
morao da se nae u izboru za jednog od najveih animiranih zlikovaca. Generacije koje
su odrasle na crtaima o Hi-Menu shvataju jo bolje koliko se Skeletor uklapa u profil
zastraujueg zlikovca. Tome u prilog ide i njegov kretavi glas starca, kao i jo
kretaviji zli smeh, kada nekim od svojih mnogobrojnih ini naizgled uspe da savlada
Hi-Mena.
Skeletor je kasnije postao predmet mnogih internet-parodija, delimino i zbog
homoseksualne konotacije koja se esto pripisuje ovom crtau. Ipak, to ne umanjuje
njegovu ulogu i njegovo prestino mesto na listi zlikovaca.

Ursula (Ursula)
Veliki debeli oktopod manipulator, koji je u stanju da mladoj devojci ukrade glas
zvui poznato? Naravno, re je o Ursuli, podvodnoj vetici koja ivi u skeletu kita na dnu mora i
bori se za prevlast nad morskim svetom protiv Tritona, oca Male Sirene.Ursula je obeala
Maloj Sireni da e joj podariti noge, kako bi joj omoguila da ivi na kopnu sa svojim
dragim, ali u zamenu za njen aneoski glas. Zasigurno su se sve devojice koje su
gledale ovaj crta na smrt plaile Ursule i te scene kada ona, ogromna, plava, zla
vetica otima glas iz grla krhke i nene Arijel. Songovi koje Ursula peva spadaju u
najpoznatije Diznijeve songove ikada, jer i sama njena pojava im daje izvesnu
dramatinost.
Zanimljivo je da je Ursula u poetku bila zamiljena kao visoka mrava
ena, ali nakon to je ekipa odgledala dokumentarac o oktopodima, definitivno je
reeno da se njen oblik izmeni. Ipak, prvobitan lik Ursule kasnije je iskorien za zlu
veticu iz crtaa The Emperor's New Groove.

Strana 9


MO
ON
NO
ON
NO
OK
KEE -- H
HIIM
MEE
M

"ivot je patnja. Teak je. Svet je proklet. Ipak, mogu se nai razlozi da se i dalje ivi."
Sa budetom od oko dvadesetak miliona dolara i viestruko
veom zaradom, dugakim spiskom nagrada, brojnim pozitivnim
kritikama i visokim ocenama na gotovo svim sajtovima posveenim
sedmoj umetnosti i/ili anime kulturi, Mononoke-hime spada u red
najskupljih, najisplativijih, najnagraivanijih i najcenjenijih japanimacija.
Iako je itav Mijazakiev opus okien epitetima u superlativu,
priznajem da moji dosadanji susreti sa njegovim filmovima nisu bili ba
onakvi kakvima sam ih zamiljao, te sam ih smatrao precenjenim,
uprkos neporecivim kvalitetima. Meutim, ovo ostvarenje zaista stvara
utisak savrenog spoja stila i sadrine, tako da nedvosmisleno zasluuje
reputaciju koja ga prati.
Smetena u zalazak Muromai perioda japanske istorije (1336.1573.), epska pria se usredsreuje na poslednjeg princa Emii plemena,
Aitaku, koji biva ranjen u borbi sa gigantskim demonizovanim veprom u
nastojanju da odbrani svoje selo. Kada mu stara proroica kae da je
rana prokleta i da e se kletva lagano proiriti na itavo telo donosei mu
smrt, on odluuje da zauvek napusti zaviaj i ode ka zapadnim zemljama
(odakle je napada doao), nadajui se da e pronai lek. Na putu ka
stanitu ivotinjskih bogova nailazi na utvrenu varo u kojoj se
proizvodi i obrauje gvoe, a kojom rukovodi (naizgled) okrutna Ledi
Eboi. Njen cilj je da proiri naseobinu na utrb oblinje ume i da
urazumi "vuju princezu" San. Potiskujui sopstvene prioritete u drugi
plan, mladi Aitaka silom prilika postaje uesnik nemilosrdnog sukoba izmeu viih bia i ljudi...Ono to povrh
svega impresionira jeste paljivo odmeren ritam odvijanja radnje za sve vreme trajanja (malo vie od dva
sata), odnosno harmonino smenjivanje dinaminih akcionih i oputajuih dramskih scena, kao i visok nivo
uverljivosti, a moglo bi se slobodno rei i realizma, u sutinski fantazijskom okruenju. Jedna od centralnih
tema je, slino Nausikaji iz Doline Vetra (1984), neizmerna ljubav prema prirodi, s tim to je ona izraena
daleko suptilnije, a propovedniki ton je obuzdaniji negoli u spomenutom delu iz 80-ih. Jasno itljiva je i
antiratna poruka, kritika globalizma i kapitalizma, skladnost u odnosima izmeu generacija (danas potpuno
poremeenih) i prikaz pogubnosti negativnih emocija i ovekove arogancije, ijim kanjavanjem autor
zadovoljava poetinu pravdu.
Moda vraanje osnovnim vrednostima ivljenja i pokuaj uspostavljanja idiline ravnotee deluje
staromodno, ali ponekad je to jedini nain za ukazivanje na probleme savremenog drutva. A nosilac balansa
je melanholini glavni junak sa kojim se, kako sam kae, Mijazaki poistoveuje, krasei ga uzvienim vrlinama
- humanou, nesebinou i portvovanou, a da ga, zaudo, uopte ne idealizuje, niti postavlja u crno-beli
ablon sa ostalim protagonistima. Sa druge strane, princeza San je olienje
sirove emocije i onog primarnog instinkta koji ui u svima nama.
Negativaca, u tradicionalnom smislu te rei, ovde nema. Svi akteri su
osmiljeni tako da, gotovo bez izuzetaka, pridobiju gledaoeve simpatije, tj.
da ih gledalac razume, ak i onda kada pokazuju mranu stranu svojih
linosti i postupaju onako kako veruju da treba, ma koliko se to inilo
pogrenim. Sjajnu karakterizaciju, naravno, upotpunjuje izuzetna glasovna
gluma kojom sejui oivljavaju dodeljene im "avatare".
Jednostavan, ali prepoznatljiv i atraktivan dizajn runo iscrtanih likova
ukljuuje i simpatina stvorenja inspirisana mitologijom Dalekog Istoka
(crvoliki demon, Kodame i Daidaraboi) ijom prezentacijom reditelj
demonstrira bezgraninu matovitost i istanan oseaj za fantaziju. Osim
toga, apsolutno svaka lokacija je prelepo naslikana i vrlo ivopisna, a
tradicionalna animacija (uz ogranienu pomo raunara) i posle skoro
petnaest godina izgleda oaravajue. Posebno upeatljive su scene
transformacije Daidaraboija (Duha ume, boanstva ivota i smrti) iz
prozranog diva u bie nalik jelenu, izrastanja biljaka oko njegovih stopa i u
najmanju ruku spektakularna zavrnica.

Strana 10

Velianstvenu vizuelizaciju podravaju preteno snene neoklasino-orijentalne kompozicije Mijazakievog

stalnog saradnika, Doa Hisaija, a opojnu tematsku pesmu izvodi kontra-tenor Joikazu Mera, iji
neverovatan vokal e vas sigurno navesti na pomisao da se iza njega krije ena...
Ako uzmemo u obzir beskompromisno predstavljanje nasilja (dodue, umetnuto s razlogom i bez
preterivanja), Mononoke-hime nije prikladan za najmlae narataje, ali bi zato svaki ljubitelj animiranih
filmova stariji od, recimo, 12 godina trebalo da mu se posveti makar jedanput. Pootravajui sopstveni
senzibilitet, Miyazaki je otiao nekoliko koraka dalje od Diznija, sa kojim ga esto uporeuju, pa zato i Princeza
duhova (ako grubo prevedemo naslov) nadmauje konkurenciju sa Zapada.

N
NIITTA
AB
B
,, TTS
SU
UG
GA
AR
RU
US
SH
HA
AM
MIIS
SEEN
N
S
SH
HIIS
SO
OG
GA
AIIB
BU
UN
N

"Nitaboh, the Shamisen Master" je viestruko nagraivana

istorijska drama smetena u Meii eru. Debitantski je film Akia
Nishizawe, a adaptacija dela Kazua Daija. Prvi deo naslova je igra
reima, tj. kovanica nastala od imena glavnog junaka i izraza
"bosama", to oznaava slepog, muziki obdarenog prosjaka.
U sreditu prie je Nitaro koji kao osmogodinjak ostaje bez vida
usled
teke
bolesti.
Tri
godine
kasnije,
putujua
sviraica, goze* Tamana, ui ga osnovima amizena* koji je nasledio
od svoje pokojne majke. Nakon njenog odlaska, deaka pogaa jo
jedna nesrea, te ostaje preputen samom sebi - oca (amdiju) mu
odnosi reka tokom razbesnele oluje. Zahvaljujui beskompromisnoj
upornosti i pomoi prijatelja, Nitaro postaje tvorac Cugaru* stila.
* Goze - japanski istorijski termin koji se odnosi na
Japanke koje su slepe, a koje se bave muzikom.
* amizen - tradicionalni japanski troiani
instrument (slian lauti), na kome se svira pomou trzalice
zvane bai.
* (Tsugaru) Cugaru stil - stil stvaranja amizena sa
debelim icama, nastao u severoistonom Japanu.
Paralelno sa opisom nadahnjujueg Nitarovog pregalatva
i sujete staromodnih svetenika-muzikanata, reditelj demonstrira
prefinjen oseaj za karakterizaciju i humanost. Njegova sposobnost da
u gledaocu izazove empatiju bliska je Shinkaievoj (Five Centimeters
Per Second) i Konovoj (Tokyo Godfathers), a prate je kristalna jasnoa
izraavanja i neprekidnost naracije. Pruajui istovremeno i kratak uvid
u tadanje drutveno ureenje svoje zemlje, ukljuujui klasne razlike,
irenje zapadnjakih uticaja i sukob tradicionalnog i savremenog, on
ostvaruje gotovo savren spoj stila i sadrine, kao i ciljeve koje je
zacrtao - vraanje korenima i pristupanost iroj publici, bez vreanja
njene inteligencije.
Za prezentovanje opojnog i dirljivog zvuka orijentalne
troiane gitare angaovan je profesionalni umetnik, Hiromitsu
Agatsuma, tako da je Nitab anime koji pre svega treba uti. Tople,
relaksirajue, onirine i mistine melodije proimaju se sa podjednako
kvalitetnom, prijatnom i milom vizuelizacijom. Jednostavan, ali
privlaan i realistian dizajn likova odlino se uklapa u sjajno oslikane
pozadine koje odaju poast prirodnim lepotama severnog Japana.
Ruralni pejzai prikazani su kroz sva godinja doba, tako da poelite da
budete.
Po duhovnoj, "zen" atmosferi i laganom ritmu odvijanja radnje, ova jedinstvena, vanserijska animacija
je u istom rangu sa umirujuim TV serijalom "Mushishi", tako da e ljubitelji istog najverovatnije i ovde
uivati...

Strana 11

*** Ideja je sazrela tri godine pre nego to je "Alan Ford" ugledao svetlo dana, a
onda smo je temeljno preradili. ta nas je podstaklo na to?! Moda spoznaja da
dotadanja humoristika produkcija, namenjena iskljuivo smehu, zapravo nije
uopte smena i da je njena kominost vrlo bleda i bez ukusa. Stoga smo nastojali
da naemo liniju izmeu teksta i crtea, tako da budu vrsto povezani, igrajui na
toseve u dijalozima i na grotesknost crtea i trudei se da zaista postignemo
komine situacije, pa makar i drzei se one:
"Nije vano ono to se kae, nego kako se kae!" - Roberto Raviola (Magnus)***

POREKLO STRIPA
ta to povezuje Italiju i SFRJ izuzev Fie,
Tristaa, fudbala i kupovine u Trstu? Odgovor je
Alan Ford - strip koji je postao fenomen jer od
svih trita se najbolje primio u Jugoslaviji i ve 41
godinu je tivo svih generacija od Vardara pa do
Triglava. Interesantna je pria o poetku stvaranja
Alan Forda i mi emo vam je ispriati ...
Poelo je leta ljubavi 1969. godine, kad i mnoge
stvari koje su menjale svet, tad se u italijanskim kioscima pojavio prvi broj
Alan Forda upalj zub. Crtaki par (slika desno) Luciano Secchi (Max
Bunker) i Roberto Raviola (Magnus) su ve bili poznato ime u svetu stripa
(radili su stripove "Satanik", "Kriminal" i "Druina od vjeala", koji su kod
nas povremeno objavljivani). Za njih, Alan Ford je bio logian nastavak
karijere koja se do tad bazirala na britkoj satiri politike i drutva uopte.
Kao generalna proba lika i prie uopte, bio je strip "Maxmagnus" koji je
kod nas objavljivan u meseniku "Eureka" 1968. i definitivno je pripremio publiku za ono to sledi.
Za lik Alana Forda uzet je irski glumac Piter O'Tul, dok je lik Bob Roka u stvari Magnusova karikatura, i sve je
moglo da pone. Poetak nije bio tako obeavajui, prodato je svega 22000 primeraka, to je moe se rei dobro,
mada je bilo dosta manje nego kod prethodnih stripova. Drugi broj je proao jo gore. Svega 8000 prodatih
primeraka je bilo poraavajue i ovo je umalo bio i kraj cele prie i projekta.
Kad smo se krajem tog septembra (1969.) vratili u redakciju, usledila je najneprijatnija vest koja nas je
mogla doekati. Rezultati prodaje drugog broja "Alana Forda" bili su tragini. Nakon to su prvi broj kupili iz
radoznalosti, mnogi itaoci su odustali i tek po neko je nastavio da ga kupuje. Drugi broj je proao katastrofalno
Ali ti malobrojni, superverni itaoci, kojima zauvek ostajem zahvalan, poeli su da nam piu i alju predloge za
prie, podstiui nas da nastavimo zapoetim putem. Magnus i ja na trenutke smo ve i pomiljali o asnoj predaji,
ali odmah potom obuzeo nas je zanos besno-lude smelosti i odlune istrajnosti. No, bilo je oigledno da tu koji
nas je polio, nije bio hladan nego leden i da su naa oekivanja u tom trenutku bila daleko od stvarnosti. Tad je u
celoj izdavakoj kui zavladalo opte utnje. Nije, dodue, bilo ni primedbi, verovatno i zato to su mi iz oiju sevale
ubojite munje, ali situacija se, neizostavno, morala promenuti Na bolje! Morali smo da porazgovaramo sa
izdavaem i opipamo mu puls
I tako smo Magnus i ja otili kod izdavaa "Corn-a" koji se, na nae pitanje: ta da se radi?, izvukao
lakonskim: Vidite sami, istiui niz primedbi o tekoama na tritu, nezrelosti italake publike Uz mnoge
druge rei utehe, kako bismo lake progutali gorku pilulu neuspeha. Da bar na trenutak zaboravimo nae jade, otili
smo u bioskop, zatim u piceriju pa u diskoteku gde smo doekali jutro, ne progovorivi ni rei o onome to nas je
titilo.

Strana 12

Idueg jutra, pregledavi ponovo podatke prodaje koji su nedvosmisleno potvrivali promaaj, otiao sam u
svoj radni kabinet (soba na najviem spratu u kojoj radimo samo Magnus i ja) i latio se
pisanja. Magnus, koji nije ba ranoranilac, stigao je oko podneva i doneo nekoliko tabli prie broj 5 (Daj, daj, daj!).
- ta emo? upitao je.
- Pa barem dovri petu priu! odgovorio sam mu. A onda te eka i esta epizoda koju upravo piem!
Nakon toga otili smo na duplu, jaku, crnu kafu i sloili se sa tim da bi odustajanje u tom momentu bilo
ravno samoubistvu.
- Ii emo dalje, jo nekoliko brojeva zakljuili smo i videti da li se situacija menja. Naravno, na bolje!
I tako smo, dodue sa malo oduevljenja, ali sa mnogo odlunog besa, nastavili da pripremamo peti broj, u
neugodnoj atmosferi neme ironije koja je u redakciji zamenila atmosferu neverice i utanja! Ba tako, "Alanu
Fordu" pretila je opasnost da svoj ivot zavri ve posle etvrtog broja!
Eto moe se samo zamisliti ta bi se desilo da su Magnus i Bunker odluili da prestanu tada, ali na svu sreu
bili su uporni i to se isplatilo. Dodue posle cele dve godine kada je izaao moda i najuveniji broj Superhik. Tu je
dvojac Magnus-Bunker pokazao stvarno ta zna. Uz predivnu satiru o obrnutom Robin Hudu koji krade od
siromanih da bi dao bogatima jer je sirotinja prljava i ne treba da ivi, Magnus i Bunker su na maestralan nain
ismejali celo tadanje, a bogami i sadanje drutvo. Tira je naglo skoio tako da je samo u Italiji u prvoj seriji
prodato 100 000 primeraka (ovaj broj danas premauje 3 miliona raunajui sva reizdanja u Italiji i kod nas).
Superhik se pojavljuje u tri epizode za redom, pored navedenog najuvenijeg, tu je i Superhik alkohol
prijeti i Superhik razbijena boca. Posle ovog stripa duo Magnus-Bunker je dobio prestinu nagradu Zlatnu
urmu na salonu humora u Bodrigijeri. Kao grom iz vedra neba, odjeknula je vest u to vreme da prestaje saradnja
Magnusa i Bunkera, u stvari da Bunker posle deset godina prestaje saradnju sa Magnusom. Poslednja epizoda koju
je crtao Bunker je bila Odlazak Superhika koja je izala 1975. godine. Bunkera je zamenio Paolo Piffareirro to je
prouzrokovalo razoarenje jednog broja italaca zbog same injenice da se veliki duo raspao.
U to vreme pojavljuje se jo mnogo novih likova kao to su Gumiflex, Veliki Cezar, Doktor Lamp, Tim Tom i
Tumb i drugi, i strip nastavlja sa uspesima sve do 1983. i 1984. godine koje su bile izuzetno teke i pretile po drugi
put da odvedu strip u istoriju. Osamdesetih je takoe dolo do promene izdavaa (umesto "Corn-a" je sada bio
"MaxBunker Press"), Paolo je otiao, a zamenio ga je Giuliano Piccininno, tira je naglo opadao i moralo se ponovo
smisliti neto to e vratiti itaoce. Bila je to jo jedna legendarna epizoda Umro je Broj 1 posle koje tira ponovo
skae i vraa se u normalu.
Devedesete su obeleile mali pad u prodaji, ali je strip nastavio da izlazi i dalje stvarajui verovatno treu
generaciju ljudi koji ga itaju.

LIKOVI I LOKACIJE
Meu osnovnim lokacijama gde se deava radnja stripa su uglavnom:
Cvearnica: nalazi se u estoj aveniji u Njujorku, Cvearnica je tajno sedite grupe T.N.T., u dvoritu se
nalazi vebalite, a pod njim je tajna Grunfova laboratorija.
Tajno skrovite: nalazi se na tajnoj lokaciji i predstavlja sklonite Broja 1.

Strana 13

 L A N O V I G R U P E T.N.T.
Broj jedan: Apsolutni voa i komandant, mozak svih operacija grupe T.N.T. Star je neogranieno
tako da neke njegove prie datiraju jo iz vremena stare Grke i Egipta mada je i tad bio ve
veoma star i nije mogao pomoi nego samo posavjetovati. Po kritiatima - on je simbol svih
vladara iz senke, on je svemogu iako je u kolicima sa rasparnim tokovima, on je sposoban da
doe do bilo koga i u svojoj crnoj sveici koja je depnog formata ima podatke o svemu i
svaemu. Prvi put se inae pojavljuje u jedanaestoj epizodi Broj 1.
Alan Ford: lik po kome je ceo strip dobio ime, plavi momak nenog i naivnog srca, uvek spreman
bilo kome da pomogne i da uradi bilo ta. Ne pokuava da ospori autoritet komandanata ve
naprotiv, apsolutno im veruje. Ima svoju davno izgubljenu ljubav Brendu koju zna iz sirotita.
Inae Alan nije generalno centralni niti najzanimljiviji lik u stripu iako je potenciran na
poetku serijala, to su preuzeli drugi likovi neto slino kao to je Bart trebao da bude centralni
lik Simpsonovih, ali ipak je to preuzeo Homer.
Bob Rok: prznica, veito nezadovoljan, mala nosata spodoba koja svakome ide na ivce, veito je
na udaru Broja jedan i samim tim je jedan od najsimpatinijih likova u celom stripu. Veito je u
svojoj kariranoj pelerini u kojoj pokuava da izigrava erloka Holmsa, svi ga zadirkuju zbog velikog
nosa i malog stasa na ta im on uzvraa razliitim smicalicama. Ima tri brata Tima, Toma i Tumba
koji su u Sing Singu a roditelji su im pomrli po robijama tako da se jadnog Boba stidi cela porodica
jer jedini nije kriminalac. Jednostavno zar svako od nas ne zna po nekog Bob Roka?
Gervasius Twinkleminkleson: ili jednostavno ef. Debeli zadrigli ef desna ruka broja 1 koji ipak
najvie voli da drema u cvearnici id a ne radi nita. Inae je za vreme rata bio ratni pisar ali
poto je samo znao krasnopis i bio spor izbaen je iz vojske. Posle mu je na njegovu sreu ena
nastradala u poaru tako da je ostao slobodan i srean (dodue gladan). U poetnim epizodama
je pokazivao znake zalaganja za celu stvar ali je na kraju spao na to da se javlja na telefon i da
spava.
Jeremija Le: Postoji izreka kad je neko stalno bolestan da je ko Jeremija. Ili kad je neko
hipohondar. Jeremija je lan grupe T.N.T. koji ima sve mogue i nemogue bolesti, veito je
umotan u ebe, pokuava da ne izlazi nigde. Inae je italijanski emigrant koji se u poetku bavio
prodajom limuna na ulici.

Sir Oliver: Veiti muljator, lopov, prevarant visoke klase. U stanju je da ukrade bilo ta id a to
preproda. Izdaje se za engleskog plemia mada zna da se predstavi kako god. Sve to ukrade
preprodaje kod izvesnog Binga koga zove preko govornice i kome je brat uvek u nekom drugom
zatvoru i naravno cijena, ma prava sitnica.
Oto Fon Grunt: ili jednostavno Grunf. Lik koga oboavaju zbog natpisa na majicama tipa Tko
lijeti vrijedi ili Trt, mrt,smrt. Nekadanji aviomehaniar crvenog barona kome je loe popravio
avion pa je zato on poginuo. Inae je glavni inenjer grupe i njegovi izumi su na granici ludila i
nepraktinosti. esto salutira nacistiki uz opasku ovolike u automobile da napravim, ili
dovde sam u problemu bio. Po nekima je simbol nacistikih inenjera koji su posle rata beali u
Ameriku i tamo pravili karijere.

Strana 14

 I V O T I NJ E U G R U P I T.N.T.
Nosonja: Pas je ovekov najbolji prijatelj zar ne? E ovaj pas je po mnogoemu
poseban. Pojavljuje se prvi put u epizodi 18 Pas od million dolara, verni je pratilac Bob Roka
koji ga ne podnosi iako mu je nosonja nekoliko puta spasao ivot.
Skviki: morsko prase koje non stop drema na efovom vratu.
Prvi put se pojavljuje u epizodi 21 uvaj se bombe. Nosonja inae
konstantno eli da ga pojede ali ono uporno to izbegava.
Klodovik: Papagaji znaju da priaju ali ovaj je pravi brbljivac.
Papagaj koji je reitiji od bilo kog oveka, veoma inteligentan i
pametan inae ga je na uvanje dobio Broj 1 od svoje starije sestre.
Klodovik je stalna veza grupe sa Brojem 1, ivi sa njim u skrovitu rasprema za makom
Prudijem i naravno radi kao vazduna izvidnica grupe.
Prudi: lenji maor Broja 1 kome je glavna zanimacija da nervira Klodovika.
Xerex: Zmija koju je na uvanje dobio Broj 1 koja ima problem sa alkoholizmom.

P R I J A T E LJ I I S A R A D N I C I G R U P E T.N.T.
Kao i svaka organizacija grupa T.N.T. ima plejadu likova koji sarauju sa njima. Ovde emo pomenuti samo
najbitnije koji se praktino pojavljuju u svim epizodama:
Inspektor Brok: nesposobni policijski inspektor koji za svaku sitnicu trai pomo Broja
1, inae satirini pandan Holmsovog Lestrada ili Dilan Dogovog Bloka.
General War: radi u ministarstvu za iskopavanje ruda i gubljenje vremena a poto su
sve rude iskopane onda samo gubi vreme. Inae je povezan sa vojskom i obezbeuje Broju 1
jake i dobro plaene poslove dok naravno cela grupa misli da radi za opte dobro.
Pizistrat Nelson: potar koji veito icka za napojnice i samim tim cvearnicu grupe
T.N.T. izbegava u irokom krugu.
Sigmund Listi: drugi potar koji je veito pijan tako da njegova pisma kasne i po celu
deceniju.
Promaen sluaj: ili samoubica jedan od meni lino najomiljenijih likova. ovek koji od
prve episode pokuava da izvri samoubistvo jer je neuspean u svemu to radi. Na njegovu
sreu ili nesreu neuspean je i u samoubistvu tako da iz epizode u epizodu smilja
delotvorniji (itaj smeniji) nain da zavri ivot.
Naravno tu su i Doktor Lamp, braa Rok, Tobija Kvantril i drugi.

NEGATIVCI
Ezekiel Bluf: iliti Superhik, ista ulica koji je shvatio da je sirotinja prljava i da je teko
raditi u sirotnjskom kraju dok su bogatai isti i uredni. Tako je Ezekiel postao Superhik
i koristi prokislo vino kao izvor svoje supermoi otrovnog zadaha. Njegov moto je
Kradem siromanima da bih dao bogatima, bogatai ga vole
sirotinja ga se plai i on je kotra Robina Huda i sigurno
najpoznatiji protivnik grupe T.N.T.
Bepa Joseph: Superhikova najvea ljubav i veliki neprijatelj grupe T.N.T. krasi je ogroman
stas, bradavica na nosu i brada od tri dana.

Strana 15

Gumiflex: jedan od neprijatelja sa kojima je grupa T.N.T. imala najvie problema. Uporan je i u
stanju da sa lakoom promeni lini opis i tako da pobegne vlastima.
Arsen Lupiga: manje dentlmen vie lopov. Jedan od likova koji kao i Gumiflex
menja lini opis ali za razliku od njega Arsen koristi visoku tehnologiju i ideje.
Pandan Arsenu Lupenu jedan je od urnebesnih likova kako zbog ideja tako i
zbog naina na koji krade ili smilja prevare.
Mister Tromb: jedan od najparadoksalnijih likova inae. Debeljukasti ludi naunik koji eli da uniti ceo svet iako
zna da bi tako unitio i sebe. Ismevanje svih petparakih likova u filmovima i knjigama koji eto tako unitavaju svet.
Margot: kopija Modesti Blejz, najdugoveniji neprijatelj, tu je od prvog broja, koristi kako svoju
veliku umenost u preruavanju tako i svoju lepotu i arm kome ne odoleva niko pa ni lanovi
grupe T.N.T. Margot je neka vrsta pandana svim likovima savrenih pijuna koji su se pojavljivali
u literaturi i filmu sedamdesetih godina dvadesetog veka.
Uz ove glavne grupa T.N.T ima jo mnotvo neprijatelja od kojih bih izdvojio
Konspiratora, zatim dvanaest umetnika, Velikog Cezara, Dr. Lampa, Baby Kate, Baron
Vurdalak, Maharada Blic, Antena Men, Katodik i mnogi drugi.
Spomenuemo jo likove koji nisu ni prijatelji grupe, a ni negativci.
Stari komija: komija koji je penzioner po ceo dan ita porno literaturu i gleda TV. Omiljena zabava mu je
da se buni zbog buke koju stvara grupa T.N.T. i da im jednostavno svakom prilikom ide na nerve (zar svako od nas
ne zna po jednog ovakvog lika?)
Tri Svinje: Oni su gradonaelnici Njujorka, pokvareni su do sri, jedino im je bitno da obezbede sledee
mandate, oni su tri svinje. Maestralni univerzalni prikaz vlastodraca za koji je svaki komentar izlian.
Filozofija ivljenja Alana Forda i
duh humora izraen kroz ironiju autora
prisutni su i dan-danas u generacijama
koje su odrastale uz ovaj strip. U filmu
Crna maka beli maor" Emira Kusturice
jedan od epizodista tokom itavog filma
ita strip Alan Ford". Neki bendovi su se
nazvali po ovom stripu (Superhiks",
Pero Deformero"), komponovane pesme
(Daj, daj, daj), stihovi (Kad srce radi bi
bam bi bam), a u beogradskom Teatru T
devedesetih je na programu bio i mjuzikl
Alan Ford". Strip i danas izlazi kako u
Italiji tako i na prostorima bive SFRJ, ali
u daleko manjem tirau i sa daleko
manjom panjom javnosti. Nadolazee
generacije jedva da su i ule za Alana
Forda", a o zaraenosti" nema govora.
Ovim tekstom sam vam predstavio neke osnovne karakteristike stripa. Neki e rei da sam im moda
izostavio omiljenog lika, da sam zaboravio da spomenem neku sitnicu, ali nije mi bio cilj da sve opiem u detalje,
nego da jednostavno zainteresujem itaoce i ljubitelje stripova da ponu sa itanjem Alan Forda kako ne bi pao u
zaborav i koji se sa razlogom moe smatrati moda najboljim ostvarenjem devete umetnosti.

Strana 16

SSppoonnggee B
Boobb SSq
qu
uaarreeppaannttss:: B
Baattttllee ffoorr B
Biikkiinnii B
Boottttoom
m
Ko ivi u ananasu na dnu mora? Sada je postao kultna ikona, jer to je fora. Niko drugi, nego Suner Bob Kockalone.
Protivno njegovoj dragoj prirodi i sunerastoj grai, poput meteora je udario u svet animiranih junaka i osvojio srca
dece, njihovih starijih braa i sestara, roditelja... ta je to to ga ini toliko posebnim? Moda upravo vedrina i
entuzijazam kojim neprestano zrai, njegove krupne oi, eljne znanja, a pre svega razonode, a moda postoji neka
tajna u vezi sa tim kockastim pantalonama...
U svakom sluaju, za kratko vreme je postao jedan od najprepoznatljivijih i najomiljenijih junaka dananjice. Pored
igraaka, dugometranog filma, ak i vonje u zabavnom parku zasnovanom na seriji, svakako se oekuje da postoji i
istoimena video igrica. Suner Bob se pojavljuje u preko petnaest inkarnacija u vidu video igara, meu kojima je i
SpongeBob Squarepants: Battle for Bikini Bottom iz 2003. godine.

O Igrici
Igrica je razvijena od strane kompanija, kao to
su AWE Games, Heavy Iron Studios (koji je pored jo
nekih naslova Suner Boba radio u vidu video igre radio i
Scooby-Doo! Night of 100 Frights, The Incredibles ,
Ratatouille, WALL-E , Up) i Vicarious Visions (Monsters
Inc., Spider-Man, kao i Tony Hawk igre). Izdavaka kua
THQ, je omoguila ovoj platmorfskoj igrici, sa
elementima akcije i avanture, da njeni ljubitelji uivaju
putem raznih gejmerskih konzola kao to su PlayStation
2, Nintendo GameCube, Xbox, Game Boy Advance, kao i
putem PC-a.

Pria
Plankton, zli i pokvareni stanovnik Bikini Bottoma
(srp. Koralovo) koji u seriji stalno pokuava da oduzme
Krusty Krab (srp. Keba Kraba), restoran brze hrane,
bacio se na jo zlodela. Pravi mainu pod nazivom
Duplicatotron 3000, kako bi proizveo vojsku robota.
Meutim, tek nakon proizvodnje primeuje da je
prekida podeen na disobey (srp. neposlunost) i
roboti ga izbacuju iz Chum Buketa. Sada je na Suner
Bobu (u PC i GBA verziji, dok su u ostalim verzijama
prisutni Patrik i Sendi) da spase Bikini Bottom od zlih
robota.

Gejmplej
U svim verzijama (sem za PC i GBA) moete postati Suner Bob, Patrik (debela ruiasta morska
zvezda, Suner Bobov komija i najbolji drug), ili Sendi (veverica koja je dola iz Teksasa i sada boravi u
Koralovu). Meutim iako su njihove uloge i sposobnosti sline, nisu u potpunosti identini. Svako od njih ima
specifian nain skoka, napada, kao i kombinaciju skoka i napada: Suner Bob ima prednost u udaranju
objekata koji se nalaze iznad njega tako to je u stanju da stvori balonie od sapunice i od njih napravi
kacigu; Patrik ima prednost u gaanju sluei se voem koje nae na putu; Sendi ima sposobnost da se slui
konopcima koji joj omoguuju bri transport. U zavisnosti od nivoa, likovi se mogu menjati na autobuskim
stanicama koje su rasporeene irom mape.

Strana 17

Takoe, u igrici je prisutan veliki broj lokacija prepoznatljivih iz serije, kao to su: Jellyfish Fields,
Downtown Bikini Bottom, Goo Lagoon, Mermalair, Sand Mountain, Rock Bottom, Kelp Forest, The Flying
Dutchman's Graveyard, i Suner Bobov san. Igra se moe sukobiti sa robotima na lokacijama kao to su The
Poseidome, The Industrial Park i The Chum Bucket Lab.
U igrici su prisutne tri vrste predmeta koje igra moe sakupljati: sijajue predmete, zlatne spatule i
Patrikove arape (molim Vas, nemojte da zatvarate Fanzin, sve e se objasniti). Naime, sijajui predmeti
predstavljaju neku vrstu valute u igrici. Izuzetno su jednostavni za sakupljajne, jer se od igraa ne zahteva da
tri za svakim, ve va avatar je istovremeno neka vrsta magneta tako da sve uleti u njega, a time i na
raun. Slue za plaanje putarine u igrici, a takoe se mogu njima otkupiti zlatne spatule od gospodina
Krabe. Uloga zlatnih spatula omoguuje igrau prolazak kroz ostale oblasti skrivene irom mape. Takoe se
mogu uzeti od Lignjoslava i ostalih likova iz igrice. Tada Patrikove arape ulaze u priu; kod Patrika se arape
menjaju za zlatne spatule.
irom igrice se pojavljuju mnogi oblici pomagala, kao to su trambuline pomou kojih igra moe likom
kojim upravlja da dospe do ivica i udaljenih platformi. Takoe su prisutna razna dugmad i pritisne ploe.
Postoji i par mini-igara kao to su Whack-A-Tiki, The Rolling Ball, Ske-Ball, The Funnel Machines i Cruise
Bubble Challenge.

Dizajn i Grafika
Ono to je izuzetno uoljivo u ovoj
igrici jeste adaptacija likova u 3D oblik.
Dizajneri su dali sebi potpunu slobodu i
dozvolili
su
sebi
da
se
igraju
i
eksperimentiu ovim aspektom. Jedan od
najinteresantnijih elemenata jeste boravak
Suner Boba u Sendinoj kui (Tree Domeu) gde bi Suner Bob osmeurao i gotovo
izmenio svoj izgled. Mnogi objekti su
obloeni odgovarajuom teksturom, dok
po koji detalj ispravlja bilo kakav oblik
greke, ili nepotpunosti.

Muzika i Zvuk
Muziku e svaki ljubitelj serije
prepoznati iz epizoda. Veliki broj zvunih
efekata je takoe pozajmljen iz serije, kao
to su kripanje koje proizvode Suner
Bobove cipele, tandrljanje prilikom pokreta
robota, kao i efekat odbijanja odreenog
predmeta od neke povri. Svi glumci koji
pozajmljuju
glas
likovima
iz
serije
pozajmljuju i u ovoj igrici (sem gospodinu
Krabi). Dijalog je identian onom iz serije,
to
daje
odreen
ton,
te
bogati
karakterizaciju.

Rezime
Igrica ne zahteva puno od igraa, ak naprotiv, igrajui ovo, imaete oseaj kao da ste u nekoj produenoj
epizodi ove serije i uivaete podjednako, ako ne i vie.
Preporuka za sve ljubitelje, ali i za one to ne prate seriju, a koji su malo tolerantniji.

Strana 18

Ovoga puta proslavljamo jubilarne roendane dva crtaa, od kojih je jedan obeleio detinjstva starije, a
drugi neto mlae dece meu nama, ali oba zadravaju status kultnih crtanih filmova i zasigurno e se
zadrati u seanju jo koje generacije.

Alisa u Zemlji uda

Moete li da poverujete da je onoj maloj plavoj devojici iz crtaa ve 60 godina? Verovali ili
ne, tako je. Diznijev crta Alisa u Zemlji uda prvi put se pojavio na ekranu 29. jula 1951. Raen po
uvenoj knjizi Luisa Kerola, napisanoj pre gotovo 150 godina, govori o avanturama male Alise u
bajkovitoj Zemlji uda, zemlji u kojoj vlada Kraljica Srce, u kojoj zeevi nose frakove i satove, gusenice
pue lule, a make nestaju i pojavljuju se kako im je volja. Zemlja u koju je svako od nas bar jednom
poeleo da ode. A onda smo odrasli. Previe ljudi odrasta. To je najvei problem sa svetom, previe
ljudi odrasta. Zaboravljaju. Ne seaju se kako je imati 12 godina. Popuju, ponaaju se prema deci kao
da su inferiorna bia. E pa ja neu to da radim, rekao je jednom Volt Dizni. I sudei po svemu to je
uradio, opravdao je svoje rei. Ideja da se ekranizuje ova knjiga rodila se u kompaniji Dizni jo 1920.
godine, u poetku kao igrano-animirani film. U meuvremenu je ipak odlueno da se radi potpuno
animirani film, ali su radovi zbog Drugog svetskog rata odloeni do pred kraj etrdesetih godina, kada su animatori ponovo
prionuli na posao. Pet godina i tri miliona dolara im je trebalo da ga zavre, i na kraju, kada je crta ugledao svetlost dana,
inilo se da se sav trud nije isplatio publika je bila razoarana, a i sam Dizni! Zamerke su uglavnom ile na atmosferu knjige
koju film, kako su govorili, nije uspeo verno da prenese na ekran.
Ipak, decu irom sveta tokom poslednjih ezdeset godina takve stvari nisu brinule. Ona i dan-danas uivaju u Alisinom
arobnom svetu i njenim udesnim avanturama, a, po svemu sudei, uivae jo dugo.

Muziku za ovaj crta snimio je pedesetolani orkestar, a pesme su takoe nominovane i za Oskara 1952. godine.
Crta se sastoji od vie od 350.000 crtea i slika.
U periodu od 1949. do 1951. na ovom filmu je radilo vie od 750 umetnika.
800 galona posebne boje, teke skoro pet tona, iskorieno je za bojenje frejmova, a to je dovoljno boje da oboji fasade
135 prosenih kua!
Upotrebljeno je vie od 1000 nijansi vodenih boja.

Shrek

Ogromno zeleno stvorenje rek vam se, za razliku od Alise, verovatno ini staro
stotinama godina? On, ba naprotiv, ove godine slavi tek deseti roendan. Ovaj jubilej
proslavljen je 18. maja ove godine, a pria o reku i njegovoj veseloj druini se nastavlja.
Raen po slikovnici, iji je autor Vilijam Steig, 2001. godine pojavio se prvi deo prie o
zelenom ogru i njegovim prijateljima i odmah osvojio publiku, ali i kritiare, to potvruju
brojna priznanja. Usledila su jo tri nastavka i mnotvo spin-off filmova, video-igrica i
tematskih parkova, a od 2008. godine aktuelan je i mjuzikl, u kom je rek glavni lik. I sve se ini
da jo nismo videli sve o reku to je DreamWorks zamislio.

Re shrek na jeziku jidi znai udovite, a potie od nemake rei Schreck, koja znai uas i strah.
Produkcija kompjuterske animacije za prvi deo filma o reku poela je jo 31. oktobra 1996. godine i trajala gotovo pet
godina.
Glumci koji su pozajmljivali glasove glavnim likovima (Majk Majers, Kameron Dijaz, Edi Marfi) zapravo sve vreme rada na
filmu nisu nijednom radili zajedno, ve su svoje uloge snimili nezavisno jedno od drugog.
Scena u kojoj princeza Fiona podriguje napisana je nakon to je Kameron Dijaz podrignula poto je popila koka-kolu.
Majk Majers je svoju kompletnu ulogu snimio svojim uobiajenim akcentom, ali je nakon gledanja shvatio da takav
naglasak ne lei liku kao to je rek, pa je iznova snimio itavu ulogu, ovoga puta sa kotskim akcentom, kog se sea iz
glasa svoje majke, dok mu je itala prie za laku no.
Drugi deo filma o reku je prvi nastavak nominovan za Oskara u kategoriji Najboljeg animiranog filma.
Antonio Banderas je pozajmio glas Maku u izmama za englesku, pansku, meksiku, italijansku i japansku verziju treeg
dela reka.
Strana 19

... Volt Dizni - II deo - Nastavak prie o ivotu i radu Volta Diznija ...
ETRDESETE GODINE
Kako su sa jedne strane dugometrani crtani filmovi postajali sve popularniji i prihvaeniji od strane velikog
broja publike, sa druge strane nekim stvarima je doao kraj i deavale su se nevolje. Serijal "Silly Simphonies" je ukinut,
a uveliko sreeniji kratkometrani crtai sa Miki Mausom, Paja Patkom, iljom i Plutonom su postajali traeniji. U tom
periodu krajem 1939. godine, animator Fred Moore je uradio redizajn Miki Mausa, a Paja Patak je postao najtraeniji i
najpopularniji crtani lik.
Nevolje su dole sa 1940. godinom: "Pinocchio" i "Fantasia" su u tom periodu prikazivani u bioskopima i oba
crtaa su bili finansijski promaaji; rad na sledeem dugometranom crtau - "Dumbo" (za koji je najmanje novca
uloeno), morao je da se obustavi jer je veina radnika kompanije otila u trajk.

Iako je jako dobro poznato da su umetnici kompanije Dizni bili najbolje plaeni i da su radili u najboljim uslovima u
industriji - meu njima je postajalo nezadovoljstvo. Kako se Riard ikel izjanjava: "Mnogi od zaposlenih su dali kompaniji
veliku koliinu svog slobodnog vremena kako bi radili prekovremeno i to pre zavrili "Sneanu i sedam patuljaka" koja je
donela ogroman uspeh, i umesto da su radnici dobili bonuse koji su im obeani - bili su suoeni sa nizom otputanja".
Struktura zarade se nije menjala, niti se o tome govorilo, a jedino poveanje dnevnica tih godina Volt je dozvoljavao samo
sebi. Uspeo je da dovede gomilu radnika ak do nivoa od 40$ za nedelju dana, da bi u tom trenutku prestali da budu
obeleeni kao "radno vreme i po za prekovremeno".
Jo tridesetih su se formirala Udruenja sindikata u industriji igranih filmova koji su titili sve zaposlene.
"Udruenje filmskih glumaca" je formirano 1933. godine i prvi udar im je bio na Max Fleischer-ov studio u Nju Jorku 1937.
Zatim je formirano "Udruenje crtaa i animatora" 1938. koji su pritiskali vodee kompanije za crtane i igrane filmove kao
to su TerryToons, Walter Lantz Productions, Screen Gems, George Pal, MGM - kako bi dobili ugovore. Jedino se studio Leon
Schlesinger (koji je tada radio Looney Tunes/Merrie Melodies crtae i kojem je malo falilo da ga Udruenje zapeati),
zapitao "ta emo sa Diznijem?". Upravo zato to je bio najuspeniji studio za animaciju, Dizni je postao glavna meta za
Udruenja sindikata.
Postojala je ema koja je ciljala lanove Udruenja selektivno, a situacija je dola do take kljuanja kada je crta
Art Rabbit dobio otkaz, a kog je Dizni markirao kao problematinog. Tri dana kasnije, 29. maja 1941. trajk je poeo
podsticajem sindikalnog organizatora Herba Sorrella. Govorilo se da je Dizni insistirao na glasanju meu zaposlenima, ali
se Herb plaio poraza i reio da zapone trajk bez glasanja. Tokom trajka, crtai iz drugih studija (Warner Bros) su se
pridruili "diznijevim trajkaima", meu kojima je bio i Chuck Jones koji je dobrovoljno dao svoje automobile kako bi se
formirala povorka oko studija.
trajk je trajao 5 nedelja i verovatno bi se nastavio i dalje da Dizni nije prihvatio sugestiju Nelsona Rockfellera
(tadanjeg efa Kancelarije Latino-amerikih poslova u Dravnom sekreterijatu SAD-a), da ode na turneju po Latinskoj
Americi kao "Ambasador dobre volje". Diznijev odlazak sa scene pomogao je smirivanje strasti i prestanak trajka gde je
glavnu ulogu odigrao federalni zastupnik i gde su sve presude donete u korist Udruenja. Studio je potpisao ugovor i od
tada postaje sindikalna kua. Zanimiljiv podatak je taj da je pre trajka studio imao 1200 zaposlenih, a posle se smanjio na
694 radnika.

Dizni je bio veliki perfekcionista i kao takav nadao se da e od studija napraviti jedno utopijsko mesto za
radnike, meutim osetio je surov amar realnosti gde nije sve ba onako kako je on zamislio. trajk nije doneo veliku
tetu firmi, koliko je Volt lino ostao razoaran i izneveren po ko zna koji put, ali nije odustajao. Svoju "Utopiju" postigao
je sa parkom Diznilendom tek 15 godina kasnije.

Strana 20

 PERIOD DRUGOG SVETSKOG RATA

Posle trajka, Dizni i grupa animatora su poslati u Junu Ameriku od strane Dravnog Sekreterijata SAD-a u
sklopu svoje politike "dobar komija" (eng. "Good Neighbor policy of U.S. State Department") koji su zauzvrat garantovali
pozajmicu novca kako bi finansirali Diznijev sledei projekat koji je bio meavina igranog i crtanog filma - "Saludos
Amigos". Ubrzo nakon objavljivanja crtaa "Dumbo" oktobra 1941. godine, Sjedinjene Drave su ule u Drugi svetski rat.
Nakon toga, 94% Diznijevih objekata amerika vlada je zauzela za svoje poslove, gde su izvrene obuke za propagandne
filmove za vojne usluge i filmove sa zdravstvenim porukama koji se i dan danas
prikazuju. Diznijevi napori se smatraju veoma bitnim za civilni i vojni moral jer je
na komian i zabavno-pouan nain predstavljao situacije kroz svoje
kratkometrane crtae. Bilo je tu i ozbiljnih crtaa kao to su "Der Fuehrer's Face"
(1942., anti-nacistiki, gde Paja Patak ima glavnu ulogu i ujedno jedini crtani zbog
kog je Paja Patak osvojio Oskara) i "Victory Through Air Power" (1943., politikoratni crtani, uraen po knjizi koju je napisao Aleksandar P. de Severski koji se
ujedno pojavljuje u animaciji kao narator prie). Dizni je ovaj crtani uradio u
velikoj brzini, sa jako ogranienim sredstvima za animaciju, a ono to je bitno - ak
su i "Warner Brothers" u to vreme odali ast Dizniju u epizodi "Falling Hare" gde
Duko Dugouko ita asopis "Victory thru Hare Power".

Kako vojni crtai nisu stvarali prihod, a bilo ih je mnogo, Dizni se opet bacio na pravljenje dugometranih crtaa
i u aprilu 1942. godine izaao je "Bambi". Iste godine, izdava "Enciklopedije Britanika"- Vilijam Benton je traio od
Volta da pravi od 6 do 12 obrazovno-vaspitnih crtaa godinje, to Volt nije mogao da prihvati. Zatim ga je "Amerika
agencija za promociju inter-amerikih poslova" (OIAA) zamolila da napravi obrazovni film o Amazonskom bazenu (deo
June Amerike koji je potopila reka Amazon) - to je rezultiralo 1944. godine sa crtaem "The Amazon Awakens".
"Sneana" je 1944. godine dobila svoje reizdanje, a 1945. "The Three Caballeros" je poslednji crtani koji je izaao u
ratnom periodu. I tokom i posle ratnog perioda, Mikijeva popularnost je bledela. Dizni je izdao kolekcije kratkih crtaa
koje je jeftino uradio i koji su se izdavali po bioskopima i stekli veliki interes kod publike. Meu glavnim imenima su:
"Make Mine Music" (1946.), "Melody Time" (1948.), "Fun and Fancy Free" (1947.), "The Adventures Of Ichabod and Mr.
Toad" (1949.).
Moe se rei da su etrdesete godine obeleene animacijama koje su meavine igranog i crtanog filma jer su
"Song Of The South" (1946.), "So Dear To My Heart" (1948.) osvajali srca irom sveta. Tek krajem 40-tih studio je malo
stao na noge i nastavila se produkcija dugometrane "Alice in Wonderland" i "Petar Pan", zapoet je rad na crtanom
"Cinderella" (drugi najuspeniji crtani posle "Sneane"), a Diznijeve kratke crtae vie niko nije traio jer je crtani lik
Duko Dugouko postajao glavna atrakcija, a studio "Leon Schlesinger Productions" koji je proizvodio crtae za
kompaniju "Warner Bros", postao vodei studio za animaciju.

Volt Dizni je bio osniva "Anti-komunistikog filmskog saveza" za ouvanje amerikih ideala. Tokom ranih godina
hladnog rata, 1947. Dizni je bio svedok ispred "Komiteta neamerikih aktivnosti" gde je optuio Herba Sorrella, Davida
Hilbermana i Williama Pomerancea (lideri trajka 1941., bivi animatori i organizatori radnikih sindikata) da su
komunistiki podstrekai. Sva tri optuena su negirala optube, a Sorrell je ve izlazio na svedoenje ispred "Komiteta
neamerikih aktivnosti" 1946. kada je bilo nedovoljno dokaza za njegovo povezivanje sa Komunistikom partijom.
Dizni je takodje skrenuo panju na "Udruenje filmskih glumaca" da je to komunistiki front, i optuio ga da je trajk 1941.
bio organizovani komunistiki poduhvat kako bi Udruenje dobilo na uticaju u Holivudu.

PEDESETE I PLANIRANJE DIZNILENDA

Krajem estredesetih godina na jednom od svojih poslovnih puteva za ikago, Dizni je skicirao ideje za zabavni
luna park gde bi njegovi zaposleni mogli da provode slobodno vreme sa svojom decom. Ideju i elju da napravi zabavni
park je dobio posle posete parku "Deija arobna zemlja" koji je smeten u Oklandu (Kalifornija) na obali jezera Merit.
Plan koji je osmislio, bio je taj da bi park trebao da bude izgraen na parceli preko puta
ulice, juno od studija. Sve ove ideje je posle razvio u koncept za veliko preduzee koje
e postati Diznilend. Volt je proveo 5 godina razvijajui projektne nacrte i planove za
Diznilend i osnovao novu pomonu kompaniju "WED Enterprises" (WED - Walter Elias
Disney) 1952. godine, koja bi se pozabavila izradom parka. Mala grupa ljudi koji su bili
zaposleni u studiju pridruili su se razvojnom projektu Diznilenda kao inenjeri, gde je
pomona kompanija dobila nov naziv - "Walt Disney Imagineering". Dizni se nakon toga
obratio svom zaposlenom, slikaru - Herbetu Rymanu sa reima: "Herbi, samo elim da
izgleda jedinstveno kao nita drugo na svetu. I da park bude okruen eleznicom".

Strana 21

Setimo se eleznice "Santa Fe" u Misuriju i koliko je Dizni ve kao dete izrazio ljubav prema vozovima. Postoji jo
jedan detalj koji je jako bitan za donoenje odluke o eleznici u Diznilendu, a to je:
Ward Kimball (animator iz Diznijevog studija) je takoe gajio veliku ljubav prema vozovima. 1938. godine sa svojom
enom Betty, kupio je uski kolosek sa parnom lokomotivom (Baldwin 1881) u punoj veliini iz Nevadine centralne eleznice i
proveo je godine dok ju je namestio da radi. Smestio je "eleznicu" na svoje imanje. 1945. godine napravio je urku za sve
ljubitelje eleznica gde je Volt Dizni bio poasni gost - mainovoa. Ward je izjavio da nikad u ivotu nije video Volta
srenijeg. Kasnije, 1948. godine, Volt je saznao da jo jedan njegov zaposleni - Ollie Johnson takoe poseduje sopstvenu
eleznicu u dvoritu i tad je odluio da i on treba da poseduje svoju. 1949. godine se preselio sa porodicom na vee imanje
pored Los Anelesa u Kaliforniji.
Tadanji najpoznatiji tehniki crta Eddie Sargeant je pomogao Voltu da napravi svoju eleznicu koja bi ila u krug
oko celog Voltovog imanja (to je iznosilo oko 8 milja pruge). Iako ga je supruga Lilijan podravala u svemu, za ovo mu je
zabranila da dira njen deo imanja gde je imala ogromnu cvetnu batu. Kako bi udovoljio svojoj eni, Volt je napravio aljivi
Ugovor gde joj obeava da nee dirati njenu batu, ali da ona njemu daje legalno punomoje za njegovu buduu eleznicu.
Nakon potpisivanja ovog takozvanog Ugovora, Volt je odluio da napravi tunel ispod njene bate sa im je Lilijan morala da
se sloi. Tako je roena Diznijeva prva Carolwood Pacific eleznika pruga. Nakon par meseci, Volt je nauio sve o vozovima i
sa mainistom Roger Broggiem je napravio parnu lokomotivu koju je nazvao "Lilly Belle" u ast svoje tolerantne ene. Ceo
projekat ga je kotao 50 hiljada dolara (to je u dananjim dolarima 450 hiljada).

Herb Ryman je zatim nacrtao vazduni

nacrt projekta u septembru 1953. godine kako bi Diznilend izgledao kad se gleda iz
aviona. Nacrt je predat Banci Amerike tokom
prikupljanja sredstava za projekat. Zatim je
Diznijev brat Roj uzeo projekat i sastao se sa
direktorima televizijskih kompanija BNC, CBS,
ABC za koje je Dizni uveliko pravio crtae. Svi
su voleli Diznijeve filmove, ali niko nije eleo
da investira u neto tako rizino kao to je
zabavni park. Nakon istrajnog ubeivanja,
direktor kompanije "ABC network" Leonard
Goldenson je uloio 500 hiljada dolara sa
dodatnom garancijom od 4,5 miliona dolara za
park, a zauzvrat Volt i Roj su dali 35% udela u
Diznilend i dogovorili se da e nedeljno
proizvoditi jedan sat materijala za televizijsku
emisiju (kasnije nazvanu "Diznilend").

Pedesetih godina napokon su zavreni dugometrani crtani filmovi koji su se dugo planirali. 1950. godine
"Cinderella" je ponela veliki uspeh, a odmah godinu dana potom "Alice in Wonderland" uraena po elementima dve
knjige Luisa Kerola "Alisine avanture iz zemlje uda" i "Alisine avanture kroz ogledalo". 1953. godine izaao je "Peter
Pan". O ovim crtanim filmovima, kao i o ostalim do 1954. godine, imate zanimljive podatke u prethodnom broju naeg
asopisa (ToonZine broj 9).

Strana 22

1953. godina je obeleila i par bitnih deavanja u Diznijevom radu:

18. aprila izaao je poslednji crtani film sa Miki Mausom "The Simple Things". Crtani filmovi sa Mikijem se nisu
pravili sve do 1983. godine.
28 .maja je izaao prvi 3D kratkometrani crtani u trajanju od 10 minuta "Adventures in Music: Melody".
u junu je zapoeta izgradnja Diznilenda.

Na dan 27. oktobra 1954. godine, crno bela emisija "Diznilend" iji
je domain bio Volt je doivela svoju premijeru. Emisija mu je donela
nacionalnu popularnost i "dozvolila" mu da reklamira svoj novi park gde je
svaka epizoda nosila snimke izgradnje Diznilenda. Ujedno u emisiji su
prikazani i stari i novi kratkometrani crtai to je celokupno ABC-iju
omoguilo instant uspeh i najvie ocene. 1960. godine, Dizni je uspeo da
otkupi 35% vlasnitva nad Diznilendom od kompanije, a tek 1996. godine
kompanije Dizni je kupila i ABC kompaniju.

Zatim je dola i ta famozna 1955. godina. 17. jula oficijelno je

otvoren park Diznilend, u Anahajmu, Kalifornija. Park je imao pet
tematskih oblasti u sebi: Main Street U.S.A., Frontierland, Fantasyland,
Adventureland, i Tomorrowland sa 20 razliitih atrakcija. Kompletna
konstrukcija kotala je 17 milliona amerikih dolara. Na otvaranje je
pozvano 15 hiljada gostiju.

Volt Dizni dri govor

Takoe, Volt je odrao i govor pred otvaranje: "Za svakog ko doe u

ovo sreno mesto - dobrodoli. Diznilend je vaa zemlja. Ovde starost
ponovo proivljava lepe uspomene iz prolosti i ovde e mladi uivati u
izazovu budunosti. Diznilend je posveen idealima, snovima i tekim
injenicama koje su stvorile Ameriku. Nadam se da e sam park biti izvor
radosti i inspiracije za ceo svet."

18. jula Diznilend je otvoren sa iroku publiku i porodice gde su

karte za park kotale: parking 25 centi, ulaz za decu 50 centi, a za odrasle 1
dolar. Prvi gosti su bili Kristine Vess i Michael Schwartner kojima je data
doivotna propusnica. Meutim, ve tog drugog dana, gas je procurio i
oblast Fantasyland je morao da se zatvori.

Natpis na ulazu u Diznilend

U meuvremenu, sa druge strane Diznijev studio se pozabavio animiranim ostvarenjima. Pre 1954. godine,
Diznijevi crtai su se distribuirali preko kompanija: Columbia Pictures (1929.-1932.), United Artists (1932.-1937.) i RKO
Radio Pictures (1937.-1954.), a zatim su Roj i Volt formirali sopstvenu (jo jednu) pomonu kompaniju za distribuciju
"Buena Vista Film Distribution Company, Inc".

Nakon 1955., televizijska emisija "Diznilend" je preimenovana u "Walt Disney presents" i ve tokom 60-tih
godina crno beli crtai su prebaeni su u crtae sa bojom i emisija je dobila nov naziv "Walt Disney's Wonderful World Of
Color" i sa ABC televizijske mree je prebaena na NBC gde su se animacije prikazivale sve do 1981. godine. Posle toga
televizijske kompanije ABC, NBC, Hallmark Channel i Cartoon Network posedovale su ista prava i emitovale sve crtae.
1956. godine Dizni je osnovao jo jednu kompaniju za muziko-rekordnu proizvodnju i distribuciju - "Disneyland
Records" (koja je uglavnom veinski izdavala muziku za decu, soundtrack-ove iz crtanih i igranih filmova koje su bile
objedinjene klasinom i jazz muzikom). 1989. godine ova kompanija je postala "Walt Disney Records".

Strana 23

1955. godina bila znaajna i po uvoenju CinemaScope tehnike i po jo par detalja.

CinemaScope je anamorfna serija soiva koriena za snimanje wide screen filmova u periodu od 1953. do 1967.
godine. Kreirao ga je predsednik kompanije 20th Century-Fox 1953. godine i time obeleio novo moderno doba anamorfinog
formata, slike i filmske projekcije. Soivo je dozvoljavalo snimanje irokog formata u odnosu 2,66:1, to je tada bila skoro
duplo ire u odnosu na Akademski format koji je snimao u odnosu 1,37:1. CinemaScope serija soiva ubrzo zastareva
razvojem tehnologije i nasleuje ga Panavision koji se i danas koristi od strane reisera filmova, ali u neto manjem wide
odnosu, 2.35/2,39:1.
Prvi crtani film uraen u CinemaScope tehnici je animirano ostvarenje "Maza i Lunja" (eng. "Lady and the
Tramp") koji je premijeru doiveo u ikagu 16. juna. Bio je dostupan u dve varijante: regularna i wide-screen. Crtani je
raen po prii pisca Warda Greenea. Zatim je mesec dana posle toga, krenuo rad na crtanom filmu "Uspavana Lepotica"
(ili u nekim prevodima "Trnova Ruica", eng. "Sleeping Beauty").

Volt i Lilijan su pomenute godine proslavili tridesetogodinjicu braka i to u samom Diznilendu (u delu parka pod
nazivom "Frontierland's Mark Twain Riverboat").

Tadanji predsednik Amerike, Dvajt Dejvid Ajzenhauer pozvao je Volta kako bi pohvalio njegov film "Man in
Space" i zamolio za da dobije kopiju filma kako bi ga pokazao generalima u Pentagonu (glavni tab Ministarstva odbrane
Sjedinjenih Amerikih Drava).

Agencija NASA (National Aeronautics and Space Administration) pridruila u pravljenju obrazovnih crtaa koji su
se bavili svemirskom tematikom, gde je raketni dizajner Wernher von Braun pomogao Dizniju da napravi par filmova.

Diznilend je pretrpeo par reparacija, pa su se zasebne oblasti unutar parka zatvarale sa vremena na vreme kako
bi se sve popravilo to pre, a ujedno u oktobru izale su i novine "Disneyland News" koje su se prodavale samo unutar
parka.

Volt nikad nije zaboravio svoje detinjstvo u

Marselinu. Grad je 1956. nazvao rekreacioni centar po
Voltu, kao i novootvoreni bazen. Volt i Roj su se tada vratili
kako bi posetili nove objekte. Nakon 4 godine, Volt se
ponovo vratio u oktobru 1960. godine, jer je otvorena i
osnovna kola "Walt Disney Elementary" i kako bi primio
poasnu diplomu srednje kole koju je pohaao
svojevremeno u pomenutom gradu. Naravno, Volt je
doputovao vozom i to je bio prvi put da je mainovoa
"Santa Fe" eleznice zastao u Marselinu.
Ova osnovna kola je inae druga po redu kola
koja je dobila ime po Voltu. Prva se nalazi u Pensilvaniji u gradu TullyTown-u, a trea u Anahajmu gde je na dan
otvaranja Dizni iznenadio sve zaposlene i uenike sa pozivom da dou u Diznilend na ceo dan i taj dan proglasio
kolskim praznikom.

Do 60-tih godina, kompletno Diznijevo "carstvo" je

postiglo zavidan i neverovatan uspeh. "Walt Disney"
produkcijska kua je bila svetski vodea kompanija za
proizvodnju filmova svih kategorija. Zahvaljujui njegovim
idejama i samom Diznilendu, otvoren je veliki broj
tematskih parkova, ne samo u Americi, ve irom sveta i to
u Japanu, Francuskoj i Kini. Meu najpoznatijim (i
najposeenijim) su Walt Disney World, Tokyo Disneyland i
Disneyland Paris. Sama kompanija poseduje 11 tematskih
"Disney" parkova irom sveta.

Ostatak prie moi ete da ispratite u sledeem

broju gde zavravamo priu o Voltu Dizniju, oveku koji je
utemeljio prve korake u svetu zabave i animacije i koji je
uspeo da ovaj svet naini interesantijim.

Strana 24

U prolom broju smo opisali crtae i zanimljivosti Diznijevih klasika od prve animacije iz 1937. "Sneana i 7
patuljaka" pa sve do sedme animacije "Uspavana lepotica" koja je izala 1954. godine.
U ovom broju panju posveujemo preostalim crtaima koji su takoe obeleili nae detinjstvo, koji su raeni po
bajkama, knjigama ili legendama, a koji su izlazili posle ezdesetih godina i posle Diznijeve smrti.

101 DALMATINAC (1961.)

Raen po istoimenoj knjizi spisateljice Dodi Smit, 101
Dalmatinac nije uobiajena Dizni bajka fantazijskog miljea, u kojoj
lepi prinevi i princeze vojuju sa zlim veticama, potpomognuti raznim
fantastinim stvorenjima, ve pria smetena u urbanu sredinu i koja
se tie obinih ljudi i njihovih ne ba obinih kunih ljubimaca (iako je
moda teko odrediti u nekim momentima ko je kome gospodar, kao i
u stvarnom ivotu).
Pongo, mladi dalmatinac, prilino je zabrinut usamljenikim
navikama svog prezauzetog vlasnika, i reava da je vreme za
promenu. Uspeva da udesi susret svog vlasnika i vlasnice lepe
dalmatinke, Perdite, u parku, a ovaj susret se razvija u neto vie, i
ba kada izgleda da stvari kreu srenim tokom, pojavljuje se Kruela
De Vil, zla bogataica koja ima svoje planove sa mladim dalmatincima
i njihovim tenadima.. U ovom ostvarenju, Dizni je prvi put koristio
tehniku animacije kserografija, koja je crtee animatora prebacivala direktno u elije, sauvavajui spontanost crtea, ali
i njegovu nesavrenost, pa je crte uglastiji nego u prethodnim ostvarenjima. Sam Volt Dizni nije voleo taj stil crtea, ali je
kserografija znaajno smanjila trokove pravljenja filma, u vreme kada je kompanija bila znatno smanjena i finansijski
oslabljena nakon neuspeha Uspavane lepotice.

Dalmatinci ukupno imaju 6.469.952 pega, od ega Pongo ima 72, Perdita 68, a tenad svako po 32; pege su slikane
tako to su tretirane kao sazvea, omoguavajui fiksni dizajn.
Na radu na filmu potroeno je zapanjujuih 1218750 olovaka i neverovatnih 800 galona (oko 75 tona) boje,
dovoljno da se okrei unutranjost 135 prosenih stanova.
Izgled i linost Kruele De Vil bazirani su na linosti Talule Benkhed, histerine glumice Zlatnog Doba Holivuda iz
1930-ih godina. Kruela se nalazi na 31. mestu Liste 100 najveih heroja i zlikovaca sa ekrana Amerikog filmskog
instituta.
Sav lave u filmu odglumio je Klarens Ne, glas Paje Patka.
Netipino, 101 Dalmatinac ima samo tri pesme, od kojih je kompletno izvedena samo Cruella De Vil. Kompozitor
Mel Leven napisao je vie pesama za film, ali nisu iskoriene.
U tradiciji kameo pojavljivanja iz drugih ostvarenja, u sceni Twilight Bark (Lave u sumrak) pojavljuju se likovi iz
Maze i Lunje: Jok (kotski terijer), Peg, Bul (pit bul), Maza i obris Lunje.
U zavrnoj sceni, kao ala, nalazi se 150 dalmatinaca umesto 101.
1996. godine snimljen je uspean igrani film, u kojem je glumica Glen Klouz odigrala definitivnu Kruelu De Vil. Od
tada je Dalmatinci franiza proirena sa jo igranih i animiranih ostvarenja.

MA U KAMENU (1963.)
Ovaj film ima tunu distinkciju da je bio poslednji film zavren
dok je Volt Dizni jo bio iv. Inspiracija je bio istoimeni roman T. H.
Vajta, a spada u engleski ciklus Dizni filmova zasnovanih na delima
engleskih pisaca. Pria je varijacija arturijanske legende o mau
Ekskaliburu i arobnjaku Merlinu, smetena u srednjevekovni London.
Nakon smrti kralja Utera Pendragona, u Londonu se pojavljuje ma
zaboden u kamen, sa natpisom da e onaj ko ga izvue postati sledei
kralj; niko ne uspeva, ma je zaboravljen, a Engleska pada u mrano
doba. Nekoliko godina kasnije, dvanaestogodinjem deaku Arturu ivot
se iznenadno menja kada mu tutor postaje niko drugi do legendarni, i
prilino rasejani, arobnjak Merlin..
Jedna od stvari koje se istiu u ovom ostvarenju jeste izdana
doza humora, ak i za Dizni ostvarenja, koja se oituje u svemu, od
imena likova, preko izjava koje probijaju etvrti zid (izlaze izvan
konteksta
vremena
deavanja),
do
tekstova
pesama.

Strana 25

U jednom momentu Merlin izjavljuje kako su srednjem veku neophodni vodovod i struja. Film je prepun slinih momenata.

Nominovan je za Oskara 1963. godine u kategoriji muzike, ali ga nije dobio. Muziku su napisali braa erman, Riard
i Robert, tim koji je napisao vie filmskih muzikih pratnji od bilo kog drugog tima. Ovo je bilo prvo Dizni ostvarenje
za koje su radili muziku.
Deaku Arturu glas daju tri razliite osobe, pa se esto menja iz scene u scenu. Sva tri glasa imaju bruklinski
akcenat, koji je u kontrastu sa pseudoengleskim akcentom ostalih likova.
U Diznilendu, nekoliko puta dnevno Merlin poziva nasuminog posetioca da, uz malu ceremoniju, izvue ma iz
kamena.
Merlinov nos je dizajniran po ugledu na Volt Diznijev.
Madam Mim, glavni antagonista u filmu, postala je deo ireg Dizni univerzuma, i pojavljuje se u stripovima i video
igrama.
Film je po prvi put reirao samo jedan reiser, legendarni animator Volfgang Rajterman, koji e nastaviti da reira
sve Dizni projekte do 1980-ih.

Ma u kamenu je bio uspean u bioskopima, esti najuspeniji film 1963. godine. Bolje je legao britanskim
kritiarima nego amerikim, koji su mislili da ima previe humora i tanku priu, s obzirom na to da nije imao strogo
utvrenu fabulu kao dotadanja Dizni ostvarenja, ve je izgledalo kao da je kola nekoliko manjih pria. Sa druge strane, u
svojoj knjizi Najbolje od Diznija Nil Sinjard kae da, iako nije jako poznat, film ima kompleksnu strukturu, izvrsnu
animaciju i da je filozofskiji od drugih Dizni ostvarenja: Sinjard sugerira da je Volt Dizni video neto sebe u Merlinu, a da
Mim, koja mrzi dobroudni sjaj sunca, predstavlja kritiare.

KNJIGA O DUNGLI (1967.)

Lari Klemons, jedan od etiri scenarista angaovanih za ovaj film,
dobio je od Volta Diznija primerak knjige Radjarda Kiplinga The Jungle Book
(Knjiga o dungli), sa strogim instrukcijama da je ne proita. Ostalo je
istorija.
Deak Mogli, kojeg kao bebu nalazi crni panter Bagira i predaje na
odgajanje oporu vukova, mora da prekine svoj idilini ivot u dungli kada
njegovi prijatelji ivotinje saznaju da se u dunglu vratio tigar ovekoubica ir
Kan i odlue da pokuaju da vrate Moglija u ljudsko selo, gde bi jedino mogao
biti siguran. Iako, osim likova i Indije kao mesta radnje, nema nikakvih
dodirnih taaka sa Radjardovom knjigom, koja se Voltu nije svidela usled
toga to je izgleda inspirisala animatore na mraniju i dramatiniju
adaptaciju, Diznijeva Knjiga stoji na sopstvenim nogama kao kvalitetno i
zabavno ostvarenje, koje nimalo ne teti imenu svog ozbiljnijeg knjievnog prethodnika.
to se tie procesa animacije, kserografija je poboljana kako bi se omoguilo kombinovanje sa runo naneenim
detaljima, i pozadine su vraene tradicionalnijem izgledu iz prethodnih filmova. Mnogi poznati glasovi inspirisali su
animatore u kreiranju likova i pomogli im u oblikovanju linosti istih.Upotreba poznatih glasova je bila raritet u odnosu na
prethodne Diznijeve filmove.
Elementi Knjige iskorieni su kasnije za Diznijevo animirano ostvarenje Robin Hud, pogotovo za Malog Dona,
koji je slika i prilika Balua, i ples Balua i Kralja Luja koji je jednostavno rotoskopiran za ples Malog Dona i Dame
Kokodane. Verna Felton, glas slonice Vinifred, para Pukovnika Hathija, davala je glas i Slonovskoj Poglavarki u Diznijevom
filmu Dambo iz 1941. Vinifred je inae jedini enski lik u Knjizi koji ima dijalog. Bandi eloglavih supova glasove su trebali
da daju lino rok grupa Bitlsi, i pesma koju pevaju je trebalo da bude rok numera. ak su im i frizure nacrtane u stilu koji
su Bitlsi do tada imali. Meutim, Bitlsi su odbili ponudu, a Volt Dizni je mislio da bi rok numera postala zastarela u buduim
reizdanjima filma, pa se opredelio za berberski kvartet.
Medved Balu, panter Bagira i slon Hathi dobili su imena po reima za njihove vrste u Hindi jeziku. ir Kan znai
Kralj tigrova. Zmija Ka je u filmu zlikovac koji eli da pojede Moglija, dok je u knjizi njegov prijatelj i mudri savetnik.
Jo jedna izvrsna taka filma je muzika, sa nezaboravnim numerama Bear Necessities i I Wanna Be Like You.
Bear Necessities je jedina numera ostavljena u filmu iz muzike podloge koju je napisao Teri Gilkison, kojeg je Volt Dizni
zamenio braom erman kada ovaj nije eleo da promeni muziku od originalnog mranijeg tona u neto to bi vie
odgovaralo novom pravcu filma. Bear Necessities je donela Knjizi nominaciju za Oskara na planu muzike, koji nije
osvojila.
Gregori Pek, legendarna filmska zvezda, za vreme svog predsedavanja Akademijom za igrane filmove i nauku
ustro se borio da Knjiga o dungli bude ne samo nominovana za Oskara kao najbolji film, ve da tu najprestiniju
nagradu i dobije. Nije uspeo, i proi e jo 20 i neto godina, do 1991. godine, dok Akademija konano ne uvrsti animirani
film u trku za Oskara u kategoriji najboljeg filma, opet Diznijevu Lepoticu i zver.
Pre nego to je film zavren, velika tragedija je pogodila kompaniju Dizni 15. decembra 1966. godine preminuo
je Volt Dizni. Nakon ne ba zvezdanog uspeha Maa u kamenu, i usled velike neizvesnosti uspeha Knjige, bila su to teka
vremena za kompaniju, pogotovo njeno animatorsko odeljenje. Meutim, Knjigu o dungli je doekao pravi izliv
pozitivnih kritika tadanjih najpoznatijih novina i uspeh u bioskopima, i nit o kojoj je visila sudbina kompanije postala je
most u novo doba, u koje su morali zakoraiti bez genija i sigurne ruke svog osnivaa Volta Diznija. Knjiga je postala iroka
franiza, sa ozbiljnijom i mranijom igranom adaptacijom iz 1994. godine, mnogim video igrama, pojavljivanjem likova u
raznim animiranim serijama, i punokrvnim animiranim nastavkom, Knjiga o dungli 2 iz 2003. godine.

Strana 26

MAKE IZ VISOKOG DRUTVA (1970.)

Poslednji film iju je produkciju Volt Dizni zapoeo i prvi zavren po
njegovoj smrti, Make iz visokog drutva jo je jedna urbana pria o kunim
ljubimcima, koji upadaju u nevolje kada se ispree planovima zlonamernog i
pohlepnog batlera. Bogata samica sastavlja testament, ostavljajui svoju
pozamanu zaostavtinu svojim makama, o kojima mora da se stara njen
batler Edgar, ako eli da novac pripadne njemu kada make ne budu vie tu.
Meutim, Edgar ima planove da malo pouri dospee novca u svoje gramzive
ake..
Film je produciran 4 godine, sa budetom od 4 miliona dolara. Petorica
od legendarnih Diznijevih Devet staraca (aljivi nadimak jer jo nisu bili starci
dok je Volt dizni bio iv), animatori koji su inili jezgro Dizni animacije od samih
poetaka, uestvovali su na ovom projektu.
Liku Scat Cat-a glas je trebalo
da pozajmi legendarni Luis Armstrong, te je i stasom i tehnikom sviranja trube,
pa ak sve do razmaka izmeu zuba, maor modeliran prema njemu. Meutim,
Armstrong je odustao u poslednjem momentu, bez ijedne snimljene reenice, a
njegovoj zameni, Sketmenu Kratersu reeno je pretvaraj se da si Samo
(nadimak Luisa Armstronga).
Puno ime lika Tomasa O Malija je Abraham De Lejsi uzepe Kasez Tomas
O Mali.
Eva Gabor, jedna od legendarnih sestara Gabor, pozajmila je glas
Vojvotkinji. Fil Heris je glas Tomasa O Malija.
Trul Rejvenskroft, glas Ruske Make, pozajmio je pevajue glasove nekolicini Diznilend atrakcija kao to su Pirati sa
Kariba, Ukleta Kua i Zaarana Tiki Soba. Dugo je bio poznat kao glas Kelogovog Tigra Tonija.
Na molbu brae erman, koji su muzikom za ovaj film zavrili svoju osmogodinju saradnju sa kompanijom Dizni,
Moris evalije, uveni francuski glumac i zabavalja, vratio se iz penzije da otpeva naslovnu pesmu Aristocats, u
engleskoj i francuskoj verziji.
Originalni naslov filma, Aristocats, je igra rei na aristocrats.
Port Orleans Resort, jedan od Walt Disney World hotela, ima mnogo pogodnosti inspirisanih Makama, pored ostalog
i restoran nazvan Bonfamilles Caffe, po liku Madame Bonfamille iz filma.
Toulouse ( Tuluz ), jedno od Dutchess-inih ( Vojvotkinih ) maia, nazvano je po francuskom slikaru Anri Mari
Rejmond De Tuluz Lotreku.
Scena iz Dalmatinaca u kojoj Pongo dodaje tene Perditi jedva se drei za zadnji deo kamiona reciklirana je i
ponovo upotrebljena u Makama.
Film je dobio uglavnom pozitivne kritike i bio je uspean u bioskopima. Dri rejting od 67% na poznatom internet
agregatoru filmskih recenzija, "Rotten Tomatoes". 2005. godine zapoeta je produkcija nastavka, ali je projekat
obustavljen 2006. godine.

ROBIN HUD (1973.)

Kao varijacija na legendu o engleskom srednjevekovnom
odmetniku Robinu Hudu, ovaj Diznijev film
nastavlja sa
avanturama
ivotinja,
u
ovom
sluaju
antropomorfnih
(predstavljenih ovekoliko).
Dobri kralj Riard je na prevaru naveden da ode u Krstake
ratove, i nekada blagoslovena zemlja Engleska pada u ake
njegovom nesposobnom i grabljivom mlaem bratu, princu Donu.
Kada tiranija princa Dona postane neizdriva, pojavljuju se Robin
Hud i Mali Don sa druinom odmetnika iz ervudske ume, veto i
duhovito upropatavajui Donove planove i pomaui potlaenom
narodu..
Za ovaj film uraeno je 350.000 crtea, uz vie od 100.000
naslikanih elija i 800 naslikanih pozadina. Ipak, filmu je dodeljen
mali budet, i dosta scena iz prethodnih Diznijevih ostvarenja je
reciklirano i ponovo iskorieno u filmu. To se najbolje vidi u
scenama plesa, koje su ponovo iskroene scene iz Sneane i sedam patuljaka, Maaka iz visokog drutva i Knjige o
dungli. Takoe, Mali Don je skoro identina animacija medveda Balua iz Knjige o Dungli, osim to Mali Don vie lii
na grizlija ili mrkog medveda, dok Balu vie lii na indijskog medveda lenjivca. Odea i eir Robina Huda jako podseaju
na one Petra Pana iz istoimenog Diznijevog animiranog ostvarenja, to ponekad dovodi do brkanja ovih likova. Na kraju
filma, zvona koja se uju za vreme venanja su ponovo iskoriena zvona iz Pepeljuge. Zmija princa Dona, Siktaj, dosta
lii na zmiju Ka iz Knjige o dungli, tako da je to moda isto opet iskoriena animacija. eloglavi supovi u filmu identini
su onima iz Knjige o dungli. Film reciklira i sopstvene animirane scene nekoliko puta, to se vidi u scenama gde nosorozi
hodaju ili tre, u scenama gde se mali zeevi Seja i Zec Prikljuenko i njihov drug Tobi Kornjaa smeju. Takoe je
ponovljeno nekoliko scena erifa od Notingema, dvaput u filmu on izgovara reenicu Theres something funny going on
around here. (Neto udno se dogaa ovde.) potpuno istim glasom i u istoj pozi. Muzika u sceni u kojoj zeija deca
izlaze napolje da se igraju lukom i strelom dobijenim od Robina Huda preuzeta je iz Bambija.

Strana 27

Glas princu Donu pozajmio je Piter Justinov, koji je stvorio sebi ime glumei sulude zlikovce. Justinovljeva izvedba
princa Dona kao otrcanog, razmaenog i potpuno slabovoljnog predstavlja karikaturu njegove uloge rimskog imperatora
Nerona u uvenom filmu Quo Vadis. Fil Heris, koji je dao glas medvedu Baluu iz Knjige o dungli, dao je glas i Malom
Donu, pa im glasovi zvue jako slino.
Na DVD izdanju Most Wanted Edition ukljuen je alternativni zavretak filma, koji originalno nije iskorien jer je
procenjen kao odve dramatian, s obzirom na to da je Robin Hud ranjen i da u jednom momentu princ Don podie ma
da ga usmrti. Originalno je planirano da lik Fratra Tuka bude svinja, ali je promenjen u jazavca kako ne bi bio povreen
religiozni senzibilitet ljudi.
Film je u samom svom idejnom zaetku, dok je Volt Dizni jo bio iv, trebalo da se bavi evropskom bajkom Lisac
Rejnard, ali je Volt smatrao da Rejnard ne bi bio odgovarajui heroj. Kada je radnja prela na legendu o Robinu Hudu,
scenarista Ken Anderson je uneo mnogo elemanata iz Rejnarda u priu, osobito rivalitet odreenih vrsta ivotinja (Robin
Hud je lisica, a erif od Notingema je vuk).
Svega nekoliko glasovnih glumaca su bili Britanci, ostalo su bili Amerikanci, preteno sa iskustvom glumljenja u
filmovima i televizijskim programima sa tematikom vesterna. Odatle, recimo, Fratar Tuk i erif od Notingema imaju
amerike junjake akcente i manire. Ovaj efekat je jo vie pojaan angaovanjem kantri pevaa Rodera Milera kao
autora muzike i glasa naratora, Petla. Film je nominovan za Oskara u kategoriji najbolje pesme za pesmu Love, ali ga
nije osvojio.
Kada je izdat 1973. godine, Robin Hud je bio najuspeniji Diznijev bioksopski hit do tad. Dri rejting od 55% na
pomenutom sajtu za filmske recenzije - "Rotten Tomatoes"; gledano prema ocenama korisnika ima rejting od 91%.
Ameriki filmski institut nominovao je Robina Huda za svoju Listu top 10 animiranih filmova.

AVANTURE VINI PUA (1977.)

"Winnie-the-Pooh" je izmiljeni karakter kog je osmislio
pisac Alan Alexander Milne i to po igraki medvedu kog je
posedovao Alanov sin - Christopher Robin. Kristofer je svoju
igraku nazvao "Winnie" po maloj crnoj medvedici koju je esto
poseivao u Londonskom zoolokom vrtu, a koju je porunik
Harry Colebourn otkupio za 20 dolara od jednog lovca u Kanadi
tokom Prvog Svetskog Rata. Porunik je medvedicu nazvao Vini
po svom rodnom gradu "Winnipeg"-u i donirao je zoolokom
vrtu posle rata.
Christopher Robin je takoe izmiljeni karakter iz knjiga
pomenutog pisca. U knjigama on je mali deak koji je
medvedov najbolji prijatelj.
Dugometrani film "The Many Adventures Of Winniethe-Pooh" se u stvari sastoji od tri prethodno izdata animirana kratka filma o dobroudnom medvedu Vini Puu i njegovim
umskim avanturama sa prijateljima. Kratkim filmovima su dodate scene koje omoguuju glatke prelaze izmeu pria, i
kraj koji niti razliitih pria povezuje u celinu.
Zbog ovakvog sastavljanja filma, mnogi smatraju ovaj film jednim od Diznijevih upakovanih filmova (filmova
sastavljenih od vie segmenata), od kojih je veina producirana od strane studija kako bi se smanjili trokovi tokom
Drugog svetskog rata. I ovaj film je produciran tako iz ekonomskih razloga.
Ovo je poslednji film u kojem je Volt Dizni imao udela u razvoju, s obzirom na to da je jedan od kratkih filmova,
Vini Pu i drvo sa medom izdat jo za njegovog ivota, i uestvovao je u produkciji Olujnog dana.
Kratki filmovi koji
ine ovaj film su: Winnie the Pooh and the Honey Tree (Vini Pu i drvo sa medom), Winnie the Pooh and Blustery Day
(Vini Pu i olujni dan) i Winnie the Pooh and Tigger Too (Vini Pu i Tigar su tu). Jo jedan kratki film, Winnie the Pooh
and a Day for Eeyore (Vini Pu i dan za Ijora), koji je izaao 1983. godine, dodat je kao bonus na VHS i DVD izdanje
dugometranog filma.
U odnosu na knjige, veina pria je izvan ustanovljenog reda; lik Gofer nije prisutan u knjigama, na ta se aludira
njegovom estom reenicom Im not in the book, you know. (Nisam u knjizi, znate.) iako to u kontekstu filma znai
da njegov telefonski broj nije u imeniku; neke prie su izostavljene; u originalnim priama, Pu nosi svoju karakteristinu
majicu samo zimi; u originalnim priama, Pigletov demper je zelen, a ne boje magente kao u filmu. Ima jo manjih
razlika. Sve pozadine u filmu ocrtane su mastilom kako bi dobile skicast izgled originalnih ilustracija Ernesta eparda iz
knjiga. Scena u Vini Pu i drvo sa medom kada Zec oslikava pozadinu Pua bila je jedna od omiljenih scena Volta Diznija iz
svih njegovih filmova.
Ovo animirano ostvarenje se smatra 22 po redu filmom koji je kreirala "Walt Disney Productions" kompanija.
Likovi Vinija Pua i druine pokrenuli su itavu industriju televizijskih programa, igraaka, linija odee i knjiga.
Kad je odrastao, sin pisca - Kristofer Robin Miln, postao je jako nesrean zbog svog imena to je opisivao u svojim
autobiografskim delima gde je jo izjavio da ga je veoma sramota to je njegov otac izgradio "praznu" slavu nad njegovim
imenom.
Filmski kritiar Leonard Maltin nazvao je originalne kratke filmove draguljima, pohvalivi usput crte kao veran
originalnim ilustracijama iz knjige. Film ima ocenu kritiara od 91% na sajtu "Rotten Tomatoes". Ameriki filmski institut
nominovao je ovaj film za svoju Listu top 10 animiranih filmova, a sredinom jula se oekuje i novi dugometrani animirani
film o Vini Puu, a koji e sauvati arm starih crtaa iz ezdesetih godina.

Strana 28

SPASIOCI (1977.)
Spasioci - prvi zaista veliki uspeh kompanije Dizni jo od Knjige o
dungli. Crtani je oznaio kraj srebrnog doba Dizni animacije koje je
poelo sa Pepeljugom, i uveo smenu generacija Dizni animatora, s
obzirom na to da su na ovom projektu po prvi put radili stari animatori sa
novim nadama. Ovo je takoe film koji se, nakon ostvarenja iz 1960-ih i
prve polovine 1970-ih koja su bila vie okrenuta humoru, vratio Diznijevoj
staroj formuli animiranih drama.
Inspirisana istoimenom serijom romana spisateljice Mardori arp,
radnja se odvija u avoljem rukavcu, gde stiu dva mia iz Drutva za
pomo u spaavanju (mije organizacije koja operie u senci Ujednjenih
Nacija i spasava rtve kidnapovanja irom sveta) kako bi spasili devojicu
Peni, kidnapovanu iz nepoznatih razloga, iju su bocu sa pozivom u pomo
primili..
Film je bio 4 godine u produkciji, sa kombinovanim talentima od
250 ljudi. 40 animatora proizvelo je oko 330.000 crtea; uraeno je 14
sekvenci sa 1039 posebnih scena i 750 pozadina. Na ovom projektu su
takoe istupili Glen Kin, Ron Klements i Endi Gaskil, koji e postati vane
animatorske figure Dizni renesanse 1980-tih i 90-tih godina prolog veka.
Kserografija je dovedena do nivoa na kojem se moglo oprostiti od skicastog izgleda likova, i gde je povratak
mekem crteu postao opet mogu.
Originalno, Kruela De Vil je trebalo da bude glavna zloa u filmu umesto Madam Meduze. Postoje slinosti izmeu
ova dva lika, najprimetnije u scenama bezglave vonje gde se ene vide kroz oferajbne svojih kola. Animator Milt Kal je
sam obavio skoro ceo posao animacije Madam Meduze, s obzirom na to da njegovi pomonici nisu mogli da dostignu
kvalitet njegovog rada. Film je bio jedan od poslednjih Dizni klasika na ijoj animaciji je uestvovalo Devet Staraca.

Likovi aligatora Bruta i Nerona zasnovani su na likovima dva psa gonia iz romana Gospoica Bjanka Mardori arp,
Tiraninu i Muenju.
Vilin konjic Evinrud ime je dobio po kompaniji koja je proizvodila vanbrodske motore za amce.
Mnogi ludozvuei instrumenti su iskorieni za snimanje pesme Rescue Aid Society, ukljuujui i klavir igraku.
Ime peine gde Peni mora da pronae dijamant nije spomenuto u filmu, ali prema mapi koju Madam Meduza gleda,
mesto se zove Crni rukavac.
Denet Nolan, koja je pozajmila glas bizamskom pacovu Eli Mej, koristila je slian glas onom koji je ranije koristila
kao Norma Bejts u filmu Alfreda Hikoka Psiho.
Drutvo za pomo u spasavanju slavi mia Euripida koji je izvukao trn iz lavlje ape kao svog osnivaa, to je
oigledna referenca na klasinu Ezopovu basnu Mi i lav.
Naslovna numera The Journey je pevana iz perspektive boce sa porukom, izraavajui oajniki poziv u pomo
beivotnog objekta izgubljenog na moru, a ne Peninu nadu za spasom, to je est nesporazum.
Peni se zamrzne kada sretne pogled Madam Meduze. U grkoj mitologiji, oni koji bi se susreli sa pogledom Meduze
bili bi pretvoreni u kamen.
Ostrvo Kuba je jedno vreme bilo razmatrano za mesto deavanja filma.
Gospodin Njukalo je karikatura filmskog istoriara Dona Kalhena, koji je redovno svraao u Dizni studio za vreme
produkcije i dobio nadimak Gospodin Njukalo od strane animatora.
Maak Rufus je karikatura animatora Olija Donstona.
Naslovna scena filma sainjena je od uljanih slika Melvina oa, kombinovanim sa inteligentnim kretanjem kamere,
kako bi se uhvatio dramatian oseaj putovanja Penine boce.
Glas Madam Meduzi pozajmila je veteranka glume i oskarovka Deraldina Pejd, davi joj britanski akcenat.
Madam Meduzina vatreno crvena haljina i kosa, i Penina svetlo plava odea kroz svoje boje kontrastiraju teme
dobrote i nevinosti protiv zla. Ova upotreba boje za personifikaciju kasnije je koriena u drugim Dizni ostvarenjima
kao to su Lepotica i zver i Zvonar Bogorodine crkve.

Ovo je prvi Dizni film koji je imao prolog, i gde je scena sa zaslugama deo radnje filma; prvi film gde glavna zloa
utie na radnju od samog poetka; prvi koji je dobio nastavak, Rescuers Down Under (Spasioci u Australiji), izdat 1990.
godine gde Bernard i Bjanka spaavaju deaka Kodija i dinovskog zlatnog orla od pohlepnog lovokradice MekLia. I takoe
prvi film (od Bambija) u kojem su sve najvanije pesme pevane kao deo prie, umesto da ih pevaju likovi kao u veini
Dizni ostvarenja.
8. januara 1999. godine Dizni je opozvao iz distribucije 3.4 miliona primeraka VHS kaseta Spasioca (drugo VHS
reizdanje), zato to su otkrili da se u jednoj od scena pojavljuje zamuena sliica obnaene ene, koja je stavljena tamo
jo u vreme produkcije. Sliica je iseena, i video je reizdat 23. marta 1999.
Spasioci su po izlasku postavili rekord za zaradu u prvom vikendu prikazivanja, koji su drali sve do 1986. godine,
i, postavi najuspeniji Dizni film izmeu Knjige o dungli i Male Sirene, dokazali da Dizni animatorsko odeljenje moe
da napravi sjajan film ak i u nedostatku Volta Diznija. Osvojili su nagradu Nacionalnog odbora za pregled SAD za
unapreivanje umetnosti animacije, dobili nominaciju za Oskara u kategoriji najbolje pesme za pesmu Someones Waiting
For You (koji nisu osvojili), lansirali serijal romana Mardori arp pravo na listu bestselera, dobili salve pozitivnih kritika, i
u knjizi filmskog istoriara Leonarda Maltina, Dizni filmovi, opisani su kao pravi daak sveeg vazduha za sve koji su bili
zabrinuti za budunost animacije u Volt Dizni kompaniji. Dre rejting od 84% na "Rotten Tomatoes" sajtu, i bili su
nominovani za Listu top 10 animiranih filmova Amerikog filmskog instituta.

Strana 29

LISICA I PAS (1981.)

Kao jo jedan od filmova nastalih usred smene generacija u
Diznijevom animatorskom odeljenju, ovaj film je obeleilo razilaenje izmeu
stare garde i nove generacije animatora, gde su prvi zapoeli rad na filmu, a
potonji ga zavrili. Slobodno zasnovan na istoimenom romanu Danijela
Meniksa, film govori o crvenom liscu Todu i njegovom odrastanju na maloj
farmi, gde se sprijatelji sa psom goniem iz susedstva. Da li ova dva
prirodna neprijatelja mogu ostati prijatelji, uprkos svojim instinktima i
pritiscima okruenja koji ih vode ka neizbenom sukobu..
Produkcija filma trajala je 4 godine, a za to vreme je uraeno oko
360.000 crtea, 110.000 oslikanih elija i 1100 oslikanih pozadina. Ukupno
180 ljudi, ukljuujui 24 animatora, je radilo na filmu. Animator Glen Kin,
koji je dobio zadatak da animira klimatinu borbu lisca Toda i gonia
Bakrenjaka protiv medveda, ponovo je iscrtao celu scenu, oseajui da prva varijanta koju je uradio nije bila dovoljno
dramatina. Takoe, planirao je da scenu iscrta ugljenim tapiem umesto olovkom, ali budet to nije dozvoljavao.
Njegova scena je najhvaljenija scena u filmu. Producent Volfgang Rajterman doneo je lisicu svog sina kao referencu
animatorima. U vreme kada je izaao crtani - smatrao se jednim od najskupljih ikad uraenih animiranih filmova - kotao
je ak 12 miliona amerikih dolara. Ko-reiser Art Stivens posluio je kao ivi model za Amosa Slejda. Reanje medveda je
isto reanje upotrebljeno za ir Kana u Knjizi o dungli i za aligatore Bruta i Nerona iz Spasioca. Ime Tod je izvedeno
od staroengleske rei todde, koja znai lisica. Ovo je prvi animirani film koji je predstavljen u Dolby ozvuenju.
Film je krajnje slobodna adaptacija knjige, sa jako malo dodirnih taaka. Pria Danijela Meniksa je mrana, sa
fokusom iskljuivo na ivot i smrt lisice Toda, dok je Diznijeva pria prilagoena senzibilitetu porodinog filma, sa snanom
porukom o tome da se bolje vrednosti u nama mogu izdii iznad pritiska esto bezlinog i krutog drutva. Film je smatran
finansijskim uspehom i dobio je povoljne kritike. U Diznijevim Filmovima Leonard Maltin pie da je film armantan i
topao, iskrei uverljivim karakterima i da se pribliava staroj Dizni magiji na momente. Riard Korlis iz magazina "Time"
pohvalio je film zbog inteligentne prie o predrasudama, koje mogu zatrovati i najdublje veze, i zbog mone i vane
moralne poruke na kraju filma. Roder Ebert je takoe pohvalio film kao odstupanje od uobiajene Dizni formule avantura
ivotinjica sa srenim krajem, rekavi da sadri korisnu poruku za Diznijevu mladu publiku i smislenu meditaciju o tome
kako drutvo utie na nae ponaanje. Animacija je stekla znaajnu pratnju publike, i dobila je nagradu "Zlatni ekran" na
dodeli "Goldene Leinwand Awards" (ita se Golden Lajnvand, a znai zlatni ekran ) 1982. godine. Takoe je bio
nominovan za "Young Artist Award" (nagradu Mladog umetnika ) i "Saturn" nagradu za najbolji film u domenu fantastike.
Dri rejting od 71 % na "Rotten Tomatoes" i 87% kada su u pitanju ocene korisnika.

CRNI KAZAN (1985.)

Raen po istoimenom romanu Lojda Aleksandera, inspirisanom Velkom
mitologijom, Crni Kazan je jedan od najambicioznijih Dizni projekata do tada,
koji se nije ba najbolje pokazao meu publikom i kritiarima.
Pria prati mladia Tarana, Asistenta Svinjouvara kod jednog
arobnjaka, koji mora da, uz pomo novih i udnih prijatelja, izbavi posebno
prase iz kandi Rogatog Kralja, zloe koji namerava da uz pomo praseta
pronae artefakt uasne moi, Crni Kazan, i, je l te, iskoristi ga za pokoravanje
sveta...
Kao i mnoga Dizni ostvarenja, Kazan je samo najire baziran na svom
knjievnom predloku, ali je ipak prvi Dizni film koji je dobio PG rejting (neke
scene mogu biti neprikladne za decu mlau od tinejdera), ba usled mranijeg
tona i scena inspirisanih knjigom. tavie, film je morao biti seen ak dva puta
kako bi se izbegli i ozbiljniji rejtinzi. Rad na filmu trajao je preko 12 godina, 5
godina konkretne produkcije, i kotao je preko 25 miliona dolara. Iskorieno je
preko 1.165 razliitih nijansi i boja, i 34 milje (oko 54 km) filmske trake. Ovo je
prvi film od Uspavane Lepotice snimljen u widescreen formatu, a uz to i prvi
dugometrani film jo od Sneane u kojem su scene seene pred samo izdavanje. Takoe je i prvi Dizni film koji nema
The End na kraju. Za ovaj film je, prvi put posle kserografije od pre 20 godina, razvijen novi sistem prebacivanja crtea u
elije, zvan APT (Animation Photo Transfer), za iji je razvoj Dejv Spenser nagraen Oskarom. Sistem je znaajno
unapredio kvalitet animacije. Takoe, Crni kazan je i jedan od prvih filmova uopte, koji je koristio kompjuterski
generisanu grafiku (CGI) - za drangulije, amac i sam kazan. Tim Barton, uveni reiser koji je radio kao konceptualni
umetnik na ovom filmu, hteo je da ubaci u film sluge Rogatog Kralja koji lie na licogrle iz Alien serijala filmova. Neki
primeri njegovog rada mogu se videti na DVD izdanju ovog filma iz 2000. godine. U jednoj sceni filma Taran se provlai
ispod male grane i pojavljuje se ispred i nestaje iza malog drvea. Scena je reciklirana iz Maa u kamenu, kada Artur
odlazi u umu da pronae Kajevu strelu. Kada Rogati Kralj aktivira Kazan, zvuk koji se uje je zvuk lansiranja spejs atla.
Riokosi plaenik koji drma Puzavog i vie Jo ena! je autokarikatura animatora Fila Nibelinka, koji liku pozajmljuje i
glas.
Film nije bio uspean u bioskopima, pri emu je najvei deo krivice svaljen na mranu atmosferu. Sa druge strane,
Roder Ebert je film pozitivno ocenio, kao i arls Solomon iz Los Aneles Tajmsa, koji je pohvalio raskonu vizuelnu
stranu filma. Samom Lojdu Aleksanderu film se svideo, i nadao se da e gledatelje okrenuti knjizi. Film dri rejting od 59%
na poznatom internet agregatoru filmskih recenzija - "Rotten Tomatoes".

Strana 30

Od Gora Verbinskog i producenta Grahama Kinda dolazi nam nova animirana avantura
po imenu "Rango" sa jedinstvenim Doni Depom u glavnom ulozi.
Veoma zanimljiv, satirian i elegantno odraen, "Rango" je pria o kameleonu,
ljubimcu, koji ivi u akvarijumu putujui kroz zemlju u prikolici kamiona. Vreme mu je
prolazilo tako to se igrao i glumio u sopstvenim ludim predstavama sa svojim "prijateljima"
(igrakama i figuricama) iz akvarijuma. Meutim prilikom jedne udne nesree ispada iz automobila
na auto-putu u Nevadi i kree na put kroz Mohava pustinju, bez ikakve ideje gde se nalazi, niti kako da se
sauva. Nakon dugog lutanja i nekoliko nezgoda pronalazi western gradi pod nazivom Praina (Dirt) koji se suoava sa
misterioznim nestankom vode i iji stanovnici ive u stalnom strahu od lopova i razbojnika. Kao i u svakom klasinom
western filmu i u ovom animiranom postoji kafana, u kojoj poinje pria. S obzirom da mu je mata bila veoma razvijena
kroz svoje periode glume iz akvarijuma i ovde kameleon poinje da smilja nov scenario o Rangu - lutajuem neustraivom
kauboju iz daleke zemlje. Ubrzo nakon toga, u kafanu upadaju razbojnici gde nastaje sukob izmeu njih i kameleona.
Zahvaljujui njegovoj smotanosti i nespretnosti ili ak pukoj srei, on pobeuje razbojnike gde ga graani imenuju
herojem, tanije erifom grada.
Prva stvar koja upada u oko tokom gledanja ovog filma jeste kvalitet kompjuterske CGI animacije koji nije nalik ni
na ta dosada vienom na velikom platnu. Za ovu izvanrednu animaciju zasluni su dobri ljudi iz ILM-a (Industrial Light &
Magic) - studio koji je poznat po najboljim specijalnim efektima u filmovima novije proizvodnje i kojem je ovo ujedno i prvi
samostalni animirani projekat. Rango je verovatno najdetaljniji animirani film do sada uraen, a ono to dodatno ostavlja
utisak su i sami dizajni likova. Za razliku od veine animiranih filmova sa ivotinjama gde svi likovi izgledaju sladunjavo
kao pliane igrake - svaki lik u Rangu tei da to blie izgleda kao prava ivotinja kada bi bila obuena u odeu divljeg
zapada. Svaki deli je uraen verodostojno, od same okoline pa do krzna i koe naih glavnih protagonista. Njihove oi,
pokreti i govor tela vam govore svaki sledei potez, ime dobijate utisak da ste upravo odgledali jedan live action film.
Definitivno podsetnik da animacija ne mora uvek da bude primamljiva svaijim oima da bi bila odraena kako treba.
Pored animacije ono to dodatno odvaja Ranga od ostalih animiranih filmova jeste jedinstvena atmosfera crtanog.
Humora je malo, ali je specifino izabran kroz odreene segmente filma. Neete nai nikakve poalice i ale na raun
moderne pop kulture, ve ukusno odraene delove starih filmova kao to su "Chinatown", "Django", "Dollars Trilogy", " El
Topo", A Fistful of Dollars, "Easy Rider" i mnogi drugi ...
Animacija se smatra biografskim filmom o Doniju Depu zbog naina na koji glumi i kako se kompletno stapa u
ulogu koju glumi. ak u produenoj verziji animacije je mnogo vie "parodija" na filmove u kojima je Doni glumio glavne
uloge gde su nezaobilazni " Pirates of the Caribbean", " Fear and Loathing in Las Vegas ", "Arizona Dream", Don Juan De
Marco"...
Treba pohvaliti i odlinu muziku crtanog kompovanu od strane ve veoma poznatog Hansa Zimera, to i nije udno
poto su Hans i Verbinski zajedno radili na trilogiji "Pirata sa Kariba". Ako biste uli muziku, bez znanja da pripada ovom
crtanom, mogli biste da se zakunete da ste je ranije negde uli, verovatno u sceni kada "Klint Istvud" ulazi u krmu.
Apsolutno je savreno uklopljena sa filmom i samo dodatno pridodaje oseaju da zapravo gledate jedan klasini pageti
vestern, ali u verziji sa ivotinjama.
GLAVNI LIKOVI I GLUMCI
Rango Johhny Depp, glavni lik crtanog filma. Kameleon koji eli da bude glumac, izgubljen u potpunosti nepoznatoj
sredini. Kao kameleonu njegov prvi instinkt je da se uklopi i stopi sa okruenjem, to veoma uspeno uspeva da uradi,
moda ak
previe uspeno. Uz pomo uvenih pria poput ubio sam sam 7
razbojnika sa jednim metkom biva proglaen erifom grada, i ubrzo upada u zaplet
oko nestanka vode bez koje je ceo grad osuen na propast.
Oklopnik (Roadkill amradillo) - Alfred Molina, prva ivotinja na koju Rango nailazi
i koja trai mistinog "Duha sa Zapada".
Pasuljka (Beans) Isla Fisher, pustinjska iguana koja je spasila Ranga od vruine i
dovela ga do grada. Njen otac poseduje naizgled bezvredni ran kojeg Major Don
uporno pokuava da otkupi. Rango uporno pokuava da ostavi utisak na nju sa svojom
glumom usamljenog kauboja.Njen odbrambeni refleks da se ukoi sa vrema na vreme
dovodi do nekih veoma smesnih scena.
Major (Mayor) - Ned Beatty, gradonaelnik grada, glavni zlikovac filma, monik koji
pokuava da iskontrolie vodu jer ko "kontrolie vodu, kontrolie sve".
Zvearka Dejk (Rattlesnake Jake) Bill Nighy, najstraniji zlikovac u filmu. Legendarni odmetnik od
zakona, revolvera - od same pomisli na njegovo ime, ledi se krv. Pozvao ga je Major da bi oterao
Ranga iz grada. Skontao je da je Rango smislio celu svoju priu i raskrinkao ga je pred celim
gradom. Kasnije se Zvearka usprotivio Majoru.
Sve u svemu, Rango je crtani koji e vas ili odueviti ili ostaviti ravnodunim. Ovaj
crtani je meavina nadrealistine i krajnje zabavne potrage Ranga za sopstvenim
indentitetom koji do tada nije znao ko je i kako bi se trebao ponaati u stvarnom svetu jer
je njegov ivot do tada bio jedna velika predstava koja se iznenada prekinula. Nema
sumnje da e vas ovaj crtani ostaviti zadivljenim, ako ne zbog zanimljive radnje i
odlinog humora, onda zbog fenomenalne animacije koja je doneta na sasvim novi nivo.
Sigurna zabava i za mlade i za starije, vano je samo ostati otvorenog uma.

Strana 31

Reiser Carlos Saldanha je prvobitno 1995. godine krenuo da pravi priu o

pingvinima koji se zaglavljuju u Riu, meutim od tog materijala posle su nastali animirani
filmovi "Happy Feet" i "Surf's Up". Kako nije odustao od ideje da napravi i animaciju sa
papagajima, obratio se 2006. godine Chris Wedge-u (osniva, reiser, scenarista, glavni
editor kompanije Blue Sky Studio) sa priom i mapom grada Ria. Krisu se ideja svidela i ubrzo
su poeli sa radom na animaciji. Grupa animatora i umetnika iz kompanije "Blue Sky Studio" je poslata u
Rio kako bi videli lokacije i teritorije koje bi trebale da se crtaju, a nakon toga otili su "Bronx Zoo" - najvei
zooloki park u Americi, smeten u Njujorku, gde su se nali sa ekspertima koji se bave makao papagajima kako bi nauili
sve o njihovom okruenju, njihovim pokretima i saznali njihove osobine i karakteristike.
Smatra se da je osnova za radnju prie preuzeta iz knjige "Spix's Macaw: The Race To Save the World's Rarest
Bird" koju je napisao ekolog Toni Jupiter.
"Rio" je 3D kompjuterski animirana komedija ija je radnja smetena u brazilskom gradu Rio De aneiru.
Animacija govori o plavom makao papagaju Plavku (Blu) koji nikad nije nauio da leti, a koji ivi mirnim i udobnim ivotom
u malom gradiu u Minesoti sa svojom vlasnicom Lindom koju smatra najboljim prijateljem.
Jednog dana brazislki ornitolog (ornitologija - grana biologije koja se bavi prouavanjem ptica) Tulio Monteiro
dolazi do Linde gde joj objanjava da je doao zbog Plavka jer je on poslednji mujak makao papagaja, a da se u Riu nalazi
enka i da bi bilo pametno spojiti ih kako bi njihova vrsta opstala. Linda nakon neto malo nekanja pristaje na putovanje i
njih troje odlaze u Rio gde se upravo sprema svetski poznati brazislki karneval. Plavko na putu do "ordinacije/centra za
ptice" upoznaje par prijatelja - veselih papagaja koji ovaj crtani ine vrlo interesnatnim (moe se rei i muzikalnijim):
Pedro (crveni kardinal), Niko (Nico, uti kanarinac), a kasnije upoznaje tvrdoglavu i prelepu Biserku koja svim snagama
pokuava da pobegne iz centra. Preko noi, pojavljuje se zlikovac runi beli kakadu Najdel (Nigel) koji uspeva da prevari
lika iz obezbeenja i uz pomo malog deaka Fernanda kidnapuje plave papagaje. Oni odnose ptice krijumaru Marselu
(Marcel) koji ih vezuje u lanac i pokuava da ih proda. U meuvremenu, deak Fernando shvata da je pogreio i vraa se
kod Linde i Tulija kako bi ih obavestio o celoj situaciji.
Tu kree cela avantura o kojoj vam neemo pisati ve vam napominjemo da odgledate crtani jer je vredan svaije
panje. Neverovatno kolorian sa jako lepim porukama i o ljubavi i o prijateljstvu, sa dosta simpatinih fora i fazona, film
prvenstveno naglaava koliko su makao papagaji zaista ugroena vrsta.
Iako su likovi preteno lepi i sladunjavi, ono to ostavlja dobru impresiju je sama animacija likova gde su
ekspresije, grimase i ponaanje likova vrlo kvalitetno i detaljno uraeni.
Film je poneo veliki broj pozitivnih kritika, to za kvalitet animacije, to za muziku, pa ak i za vokalnu glumu.
Nalazi se na estom mestu po zavidnoj zaradi u 2011. godini koja iznosi preko 400 miliona dolara.
GLAVNI LIKOVI I GLUMCI
Blu - Jesse Eisenberg, poslednji plavi makao koji je izuzetno pametan, socijalan i koji ume ak da koristi kompjuter, vozi
skejtbord i imitira neverovatne zvukove - ipak ne ume da leti.
Jewel - Anne Hathaway, slobodnog duha, eli da pobegne u divljinu. Kasnije se zaljubljuje u Plavka.
Rafael - George Lopez, papagaj vrste toko-tukan koji pokuava da naui Plavka da leti. Ima vielanu porodicu.
Nigel - Jemaine Clement, beli kakadu, psihotine naravi, nekad je bio zvezda i popularan lep papagaj. Radi za krijumara
Marsela i ima jednu jedinu elju - da napravi sve papagaje runim.
Luiz - Tracy Morgan, veseli buldog podeljenog miljenja o pticama, pomogao je da se Plavko i Biserka oslobode lanca i
uestvovao je na karnevalu. Smatra da su njegove preterane bale medicinski problem.
Nico - Jamie Foxx, uti kanarinac koji oboava sambu. Pedro mu je najbolji prijatelj.
Pedro - will.i.am (William James Adams), crveni kardinal koji voli da repuje i da deli savete. Savetovao je Plavka kako da
se udvara Biserki. Najbolji prijatelj mu je Nico.
Linda - Leslie Mann, bibliotekarka iz Minesote koja je jo kao devojica nala Plavka i od tada ga uva 15 godina.
Tulio Monteiro - Rodrigo Santoro, ornitolog iz Brazila koji oboava ptice i "veto" ih imitira.
Fernando - Jake T. Austin, siroe iz Brazila koji je pomogao da se kidnapuju plave ptice, a zatim inio sve da ih spase od
zlog Marsela.
Marcel - Carlos Ponce - voa krijumara, vlasnik Najdela kom skroz veruje i
kom poverava sve zadatke.
to se tie muzike iz animacije, skoro svi likovi su se
nali u izvoenju pesama (a i plesanja), uglavnom je vesela,
ima dosta ritma sambe uz pratnju raznolikih bubnjeva, ali
ima i funky muzike, kao i repovanja. Soundtrack je radio
britanski kompozitor John Powell (osvojio je prvog Oskara
za muziku iz animacije "How To Train Your Dragon").
*** Karneval u Brazilu je tradicionalni festival koji se
odrava 40 dana uoi Uskrsa, pre poetka uskrnjeg
posta. U Rio de aneiru su uglavnom parade kola sambe
koji zajedniki pripremaju nastup. Dva dana 12 najboljih
kola sa oko 3000-5000 bogato kostimiranih uesnika
paradira na "sambodromu". Svaka kola ima svoju temu,
pesmu, scenografiju. Ova parada se smatra najspektakularnijom
proslavom na svetu.

Strana 32

U periodu od 30. juna do 03. jula u beogradskom Domu Omladine odrao

se etvrti po redu festival japanske popularne kulture po imenu "Japanizam". Za
ova etiri dana posetioci su mogli da prisustvuju izlobi radova, predavanjima,
tribinama, projekcijama, prezentacijama i dodeli nagrada za najbolji likovni rad i
defileu kostima inspirisanih likovima iz animea. Za organizaciju festivala
probrinula se NVO Sakurabana uz pomo japanske ambasade u Beogradu i
Skuptine grada. Tematska ideja vodilja ovog Japanizma bila je Neo BeogradNeo Tokio, stoga su projekcije i prezentacije bile na temu futuristike vizije sveta u
kome se visoka tehnologija mea sa organskim i duhovnim. Mesecima pre
festivala bio je otvoren konkurs za radove na gore navedenu temu i oni su bili
izloeni na uvid publici sva etiri dana.
Otvaranjem izlobe od strane Njegove Ekselencije gospodina Toio
Cunozakija, ambasadora Japana, sveano je otvoren festival. Posle nastupa plesnih
grupa (iznenaujue dobro ak i za cininog matorog konja poput mene prim. aut.)
usledila je projekcija jednog od najuticajnijih anime ostvarenja ikad. U pitanju je
Akira Katsuhiro Otomo-a iz 1988. godine. Kako pripadam generaciji koja je zapoela svoj put u anime sa Akirom, bilo je malo
udno gledati kako se mladi narataji smaraju jednim od najveih dela japanske animacije. Hvala bogu na HD snimku i zvuku
koji je tresao stolice, pa je ugoaj bio vrhunski. Ni posle vie od dvadeset godina Akira nije izgubio ni deli kvaliteta kojim nas
je sve privukao.
Drugi dan festivala je bio posveen nekolicinama radionica: japanski jezik, go, origami, gde su predavai upoznavali
laike i entuzijaste sa arima ova tri produkta japanske kulture. U Gaming Room-u posetioci su mogli da se oprobaju u
borilakim igrama za konzole, a organizovan je i turnir u Tekken-u 6. Uz to, prva projekcija toga dana bila je AMV 8 III, koja se
ispostavila kao jako prijatno iznenaenje po poseenosti i reakcijama publike. Da pojasnim, AMV je anime muziki video, a
kratka humoristika forma je sredstvo izraavanja kojim se ovaj srpski AMV koristio. Autor je dobio brojne pohvale i
ohrabrenje da nastavi s dobrim radom i dalje (i hou, hvala, prim. aut.).
Odmah posle usledila je tribina Ban in Japan o Povelji 156 koja je stupila na snagu tog istog dana, 01. jula 2011-te i o
posledicama koje e to ostaviti na anime industriju. Pored toga, diskutovalo se o cenzuri, potrebi za njom i o ogranienju
slobode izraavanja u korist javnog morala. Gosti tribine su razgovarali sa domainima i pitali ih sve to ih interesuje. U
konaici, izgleda da je cela ta pria o Povelji 156 samo jedan blef tokijskog guvernera s ciljem da se dobiju politiki poeni. Posle
tribine, usledilo je predavanje Cyberpunk na japanski nain o interakciji cyberpunk pokreta i japanske pop-kulture i
rezultatima te meavine. Pomenut je "Ghost In The Shell" kao prekretnica u poimanju cyberpunka i animea, ali i mogunost
oveka da u skorije vreme stvori svoju egzaktnu kibernetsku repliku (zakljuak: nee bar jo pola veka). Gospodin Goran Lali,
koji je drao predavanje, je po kvalifikaciji medicinar i programer, a ujedno i poznavalac animea i filosofije, to se jasno i videlo.
Anime koji je usledio nije bio "Ghost in the Shell", ve skoranje ostvarenje "Eve no Jikan", reisera Jasuhiro Joiure. Iako
tehniki vie spada u klasini SF, ovaj anime postavlja pitanja o granici gde vetaki organizam moe da se smatra
ravnopravnim sa ljudskim.
Trei dan je poeo jako zanimljivo, radionicom Sumo federacije Srbije. Ova prepoznatljivo japanska borilaka vetina
ima svoje praktikante u Srbiji, koji su bili vie nego kompetentni da pokau osnove ovog drevnog naina borbe. Usledila je
manga radionica, gde su predavai i polaznici crtali portrete posetilaca u maniru japanskog stripa, a za njom i radionica
kaligrafije, gde su na poklon bila ispisivana imena posetilaca na japanskom. Gost te veeri bio je Aleksa Gaji, idejni tvorac i
autor prvog srpskog animiranog filma, Technotise: Edit i ja, koji je objasnio zato sebe zove srpskim manga autorom u
pokuaju, ispriao kako je pokazao sliku iz svog filma sa Otomovim grobom samom Katsuhiro Otomou, kroz koje je sve muke
prolazio dok je pravio prvi srpski anime kako Technotise ponekad zovu, i kako je koristio Tezukinu kletvu (krajnje
ekonomisanje u procesu stvaranja animea) da napravi to efektnije scene uz to manji utroak. Kao bonus, gospodin Gaji je
nacrtao svoju prepoznatljivu junakinju Edit Stefanovi u manga stilu. Na ovo jako zanimljivo predavanje nadovezala se
projekcija anime filma "King of Thorn", reisera Kazujoi Katajame. Ovaj spektakularan film u sebi sjedinjuje akciju, misteriju,
fantastiku i psihodeliju u postapokalipinom okruenju. Spektakl je obogaen i komplikovanim zapletom, tako da je publika
imala ispunjen svaki momenat filma.
etvrti dan je bio svojevrsna kulminacija festivala, jer je ceo dan bio odvojen za kosplej. Kosplej je, za neupuene,
maskembal u kome se uesnici oblae i maskiraju kao likovi iz animea, mangi i video igara. Pored toga, uesnici treba da
doaraju lika u kog su maskirani i svojim ponaanjem, dranjem, govorom ili nekim performansom. Ove godine se pojavilo
mnovto uesnika koji su konkurisali za vredne nagrade u pojedinanom i grupnom takmienju. Publika je zduno navijala i
oduevljeno klicala performerima. Poseban utisak su ostavile grupe inspirisane animeima "Soul Eater" i "Trinity Blood", ali i
performans likova iz igre "Street Fighter", koji je dobio posebnu nagradu irija. Osim ve prijavljenih uesnika, birao se i
najbolji kostim po izboru publike u grupnoj i pojedinanoj konkurenciji. Ovogodinji Japanizam zatvoren je urkom gde se
putala japanska, ali i korejska popularna muzika (mada je tvrda struja fanova bila protiv toga, s obzirom da se Japan i Juna
Koreja ba i ne vole), kao i pesme iz animea i video igara.
U kraem razgovoru koji sam vodio sa njima poslednjeg dana, organizatori Japanizma su rekli da su jako zadovoljni
posetom i reakcijama publike, da je festival jo u uzlaznoj putanji i da napreduje i raste svake godine sve vie i vie. Mogu samo
da dodam da se potpuno slaem s tim. I naredne godine Japanizam e me videti, ne samo kao autora ve i kao posetioca svih
dana trajanja, a verujem da je jo puno ljudi koji se sa mnom u tome slau.

Strana 33

heroj
animiranoG
filma

ini se da esto vrlo brutalna, a u svetu slabo poznata balkanska istorija sve vie privlai panju
umetnika. Istorijska tematika je filmadijama oduvek bila interesantna, a neretko je zastupljena i u
animiranim filmovima. Naroito je popularna bajkovita atmosfera srednjeg veka sa vitekim priama,
herojima koji pobeuju zlikovce i lepim krhkim princezama koje, zarobljene u visokim kulama, ekaju
da budu spasene. Takvu karakterizacija je idealna za crtae, koji su pre svega namenjeni mlaoj
publici, pa takve tematike nikad dosta.
Brojne prie ovog tipa ispriane su u holivudskoj i drugim produkcijama, govorei o poznatim
belosvetskim herojima, a sada je na red dola i naa burna istorija. Kao glavni junak izabran je sin
kneza Lazara, despot Stefan Lazarevi, iji je ivot uistinu pravi materijal za dobar dugometrani film,
sa mnogo neizvesnih zapleta i kompleksnih likova.
Film je pria o Stefanu Lazareviu koji posle Kosovske bitke kao deak nasleuje presto
oslabljene i Turskoj podreene Srbije i u dramatinim uslovima u centru sudara velikih svetskih sila,
kroz nebrojene borbe, uspeva da proiri nasleene granice i stvori Srpsku despotovinu, dravu od
posebnog znaaja i ugleda na Balkanu poetkom XV veka. Ideja je da "Despot Stefan" bude film
edukativnog karaktera, vizuelno atraktivan, sa izraenim elementima akcije i drame i koncipiran je da
privue iriki spektar publike, od uzrasta do anrovskih afiniteta, i da se fascinantni lik i dostignua
Stefana Lazarevia, inae nedovoljno poznata, predstave iroj javnosti.
Dananji klinci u Srbiji odrastaju na filmovima neprimerenim njihovom uzrastu i temama koje ne
shvataju na pravi nain, pa je jedan od ciljeva mladog autora Nikole Vulovia, koji ovaj projekat
sprovodi u delo, da nau istoriju priblii novim generacijama na jedan nain njima interesantniji od
kolskog udbenika ili nekog od starih filmova, koje vie retko ko od njih shvata ozbiljno. U intervjuu za
Blic Nikola objanjava da je karakterizaciju likova prilagodio savremenom dobu, tako da je
prihvatljivija za dananju publiku, pa tako Sulejmana, Bajazitovog sina, naziva
dizelaem i kriminalcem, objanjavajui koliko je njegov nain ivota zapravo
bio slian ovakvim profilima koji su sastavni deo dananjice.
Meutim, to nije jedini Nikolin cilj. U gorepomenutom intervjuu je
izjavio da moda ne moemo mi da se takmiimo sa Piksarom, ali da
svakako ovim putem imamo ta da pokaemo svetu. Naa bogata istorija
i epika su ak i na naim prostorima nedovoljno istraena tematika, a
pogotovo na nivou svetske kulture. A da ne govorimo o znaaju koji bi
ovaj film mogao da ima za promovisanje srpskog animiranog
filma, koji je, istina, proteklih godina u potpunosti
stagnirao, sve do 2009. godine, kada je izaao
Technotise: Edit i ja. Neverovatan uspeh ovog
filma irom sveta na priznatim festivalima je naoj zemlji
otvorio jedna potpuno nova vrata i teta bi bila da na tome i ostane.
Do prolea 2012. godine, kada oekujemo animirani film o despotu
Stefanu, ima jo mnogo vremena, ali do tad ga sigurno neemo izgubiti iz
vida. Ostajemo u iekivanju svake nove vesti i nastavljamo da se nadamo
jo jednom uspenom ostvarenju u domenu srpske umetsnosti animiranog
filma.

Strana 34

Strana 35

Strana 36

Strana 37

Strana 38

Strana 39

Strana 40

Strana 41