Mladen Kalpi

PREVLADAVANJE EDIPOVOG KOMPLEKSA U TRILOGIJI POVRATAK U BUDUNOST, Roberta Zemekisa

FILMOSOFIJA Davne 1907, italijanski novinar Djovani Papini, u listu La Stampa i svom tekstu La losoa del cinematografo, primeuje da lm osea granice ljudske situacije te, tako, dosee bt nae savremene egzistencije. Kako uz njega budni sanjamo, lm nam prua nezaobilaznu kariku izmeu nesvesnog i racionalnog sebstva. S druge strane, tu anagramsku strukturu lma neretko je potrebno deifrovati, za ta nam semiotika i psihoanaliza pruaju najadekvatnije metode. EDIP IDE U HOLIVUD uveni teoretiar sedme umetnosti, Rejmon Belur, utvrdio je da upravo edipalna pria predstavlja jedan od klasinih holivudskih naratava. Na stranu lmska adaptacija klasine Sofoklove drame, sa Kristofer Palmerom u ulozi kralja Edipa Ako pogledamo bogatu holivudsku produkciju, poev od Graanina Kejna koji na samrti uzdie za maminim Rosebud sankama, do Darmuevog negativca u Mrtvom coveku koji je silovao, ubio i pojeo svoje roditelje, naiemo neiscrpni material za psihoanalizu POVRATAK U BUDUNOST Retko koji popularni mejnstrim holivudski lm se bavi, tako otvoreno i inteligentno, edipovim kompleksom i njegovim pozitivnim razreenjem kao to to ini trilogija Povratak u budunost (Back to the Future), Roberta Zemekisa. Najea holivudska varijacija na tu temu jeste prevladavanje sopstvenih potisnutih patricidnih impulsa, kroz obraun glavnog protagoniste sa antagonistom koji mu
Mladen Kalpi

UDK 791.2 : 159.9

236
PREVLADAVANJE EDIPOVOG KOMPLEKSA U TRILOGIJI POVRATAK U BUDUNOST

je u detinjstvu ubio roditelje kao to je to sluaj u lmu Konan (1982), Dzona Miliusa (1982) i lmu Betmen (1989), Tima Bartona. Ako zaemo jo dublje u ovu problematiku, Hikokov Psiho (1960) nam prvo pada na pamet, iako je ak i tu incestno homicidna veza izmeu Gospoe Bejts, njenog sina Normana i njenog ubijenog ljubavnika vie bojaljivo nagovetena nego to je dubinski proraena. Takva vrsta tematike, kad god nije veto uvijena, odbojno deluje na iru publiku pa zato ne udi to je lm Poslednjih nedelju dana Lore Palmer (1992), Dejvida Lina, koji je obraivao istu incestnu temu na relaciji otac-erka (eksplicitnije nego sa istim likovima u hiper popularnoj TV-seriji Tvin Piks) krajnje neslavno proao na bioskopskim blagajnama. Sledea blokbasterska asocijacija na Edipov kompleks jeste naravno Lukas/Kersner/Markvandova trilogija Zvezdani ratovi (1977/80/83). Tu glavni junak (Luk Skajvoker) kroz sva tri lma, u neznanju o svom poreklu, nastoji da ubije svoga oca (Darta Vejdera) i obljubi svoju sestru (Princezu Leju), da bi tek pred kraj poslednjeg ina odustao od obe rodoskrvne namere, nakon ega konano sazreva i postaje galaktiki vitez. Luk Skajvoker uspeva da (za razliku od Majkla Korleonea u Kopolinoj trilogiji Kum) nadvlada porodinu patologiju, umesto da pusti da ona nadvlada njega, i to pre svega zahvaljujuci pozitivnim surogatnim oinskim gurama svojih mentora, Obi-Vana i Jode. No, kao to je pri ispredanju edipalne prie, u Psihu, uloga oca bila zamenjena ubijenim majinim ljubavnikom, u Zvezdanim ratovima, lik majke biva zamenjen likom sestre. U Povratku u budunost, to nije sluaj. I otac i majka pojavljuju se u svom autentinom svojstvu. Glavni junak, tinejder Marti Mek Flaj, vraa se vremeplovom 30 godina u prolost, gde sluajno spreava ljubavni susret svojih roditelja, nakon ega se, sasvim eksplicitno, njegova majka seksualno zainteresuje za njega. Tek spoznaja da osujeenje veze njegovih roditelja konsekventno implicira to da ni on tada vie ne moe logiki, niti ziki, da postoji navodi ga na to da prekine edipalnu romansu, te da sam organizuje sastanak svojih roditelja. VREMENA SE MENJAJU Mnoge kritike na raun anrovske nedoslednosti Zemekisovog lma (jednu od najotrijih moete nai u enciklopediji naune fantastike, Zorana ivkovia, koji ga karakterie kao lm ija je jedina ideja da se dopadne publici i uzme joj novac) ne treba uzeti zdravo-za- gotovo jer ovde se ne putuje kroz vreme bukvalno, niti u skladu sa naunim teorijama, ve meditativno, pratei osnovne smernice Kantove transcendentalne analize. Podsetimo se po Kantu, spoznajna sinteza zbiva se kao povezivanje oseta u opaaje: ulne sadraje sreujemo prostorom i vremenom. Izvan prostora i vremena, mi ne moemo nita ulno doiveti. Tek oni ine iskustvo moguim. Prostor je oblik vanjskog opaanja, a vreme unutranjeg.

Stvar po sebi nije ni u prostoru ni u vremenu, jer ni vreme ni prostor nisu svojstva samih stvari, ve nai subjektivni uslovi doivljavanja predmeta! Kroz takvo vreme kao subjektivni dozivljaj stvarnosti, putuje i junak lma Povratak u budunost. Ovo oslanjanje na Kantov kopernikanski obrt (od objekta ka subjektu koji ga opaa) i Ajntajnovu teoriju relativiteta podcrtano je u lmu i imenima kuica naunika koji izmilja vremeplov. Njegov pas iz 1985. zove se Ajntajn, a pas iz 1955. Kopernik. U ovom kontekstu, vremeplov koristi Zemekisu samo kao hikokovski mekgan (McGun) odnosno smicalica, koju moemo u potpunosti ignorisati poto ju je jednom upotrebio u narativne svrhe da bi pokrenuo priu u eljenom smeru. Bez vremeplova, takvu storiju bi bilo mogue ispriati samo sa psihoanalitikog kaua (to bi svakako odbilo publiku, ba kao i prvobitna, odbaena scenaristika namera da se vremeplov smesti u obian friider). Ali, pozabavimo se detaljnije likom samog ludog naunika. Naunikova iracionalnost potencirana je tokom celog lma, to je veto izraeno i kroz kasting budui da je, za ulogu Doktora Emeta Brauna, Kristofer Lojd regrutovan direktno iz Milo Formanove ludnice, odnosno lma Let iznad kukavicjeg gnezda (1975); meu pacijentima iz tog lma, i Tim Barton e potraiti nosioce uloga za Dokera (Dzek Nikolson) i Pingvina (Deni DeVito), za svoja dva lma o Betmenu, onda kada bude eleo da ostavi slian utisak. Dakle, Dok Braun je denitivno iracionalan i njegov put kroz vreme nedvosmosleno predstavlja neto to se ne moe racionalno poduzeti van koridora sopstvene svesti. I sam nain na koji Dok izmilja vremeplov krajnje je nenauan: oklizne se u toaletu i udari glavom u klozetsku olju, pri emu, od jaine udarca, dobije viziju kompenzatora uksa koji omogucava put kroz vreme. Vremeplov nije sluajno pronaen u WCu. Smo mesto pronalaska nas upuuje na Dokovu inhibiranu seksualnost i jaku seksualnu fantaziju. On ivi samakim ivotom daleko od ena, ali se izuzetno obraduje kada ugleda asopis Plejboj iz budunosti koga komentarie reima: Budunost mi sada izgleda mnogo bolje!. Doktor Braun, naravno, predstavlja Martijev alter ego (tanije, emanaciju njegovog ida) koji sebi doputa sve infantilne krajnosti o kojima Marti tek kriom pomilja. Zato su Martiju upravo i potrebni Dok i njegov iz(bez)um da bi doiveo, proiveo i najzad prevladao sopstvenu edipalnu fascinaciju. Dokovi roditelji i njegov odnos prema njima ne pominju se tokom (sva tri) lma, sem u sceni u kojoj on Martiju pripoveda kako je njegov otac, tokom Prvog svetskog rata, stidei se toga sto je Nemac, promenio prezime Von Braun u Braun. Taj podatak nipoto nije izlian i ukazuje na kontinuitet u porodinoj neukorenjenosti kod oba glavna lika, jer kao to se Dokov otac postideo svog porekla, tako se i Marti stidi svojih roditelja, naroito smuenog oca koga njegov pretpostavljeni Bif Tenen neprestano, i na sve naine, ikanira

237
Mladen Kalpi

(i vrea, nazivajui ga irskim ubretom). Dakle, Dok e putem vremeplova pokuati da ispuni Martijevu najskriveniju elju da istorijski sprei svog oca da to uopte ikada i postane, i praktino mu demonstrira ta bi se dogodilo kada bi on postao otac samome sebi zavevi sopstvenu majku u cvetu mladosti. U skladu sa takvim tumaenjem, moemo lako razumeti zato se datum Dokovog otkria vremeplova (5.11.1955.) poklapa sa datumom susreta Martijevih roditelja. Sam trenutak njihovog susreta budi u Martiju (tj. eksponentu njegovog nesvesnog Doku) ljubomoru i elju da se on poniti. Jedne jesenje veeri 1985, isprobavajui pred Martijem vremenske destinacije na svom vremeplovu (smetenom u sportski automobil marke DeLorean), Dok, nakon datuma potpisivanja amerike Deklaracije o nezavisnosti (4.7.1776.) i datuma Hristovog roenja (25.12.0000.), ukucava ba ovaj vaan istorijski datum (5.11.1955.). Nesumnjivo, svaki tri datuma fundamentalan je za nastanak tri, za Martija, najvanija autoriteta: autoriteta drave u kojoj ivi, autoriteta hrianske religije iji je poklonik, i autoriteta njegovog roditeljskog para. Dok Braun konano memorie u mainu ovaj trei datum, budui da e dalji tok prie dovesti u pitanje individualni, a ne kolektivni autoritet, a naroito autoritet oinske gure. Diverzija oinskog autoriteta ne samo to e biti pokuana putem direktne agresije (koja e uvek biti eksponirana kroz lik Bifa) ve i pasivnom agresijom koju e Marti i Dok iskazivati kroz omalovaavanje Martijevog oca. (Marti: Kakvo je udo da sam se uopte i rodio!; Dok: Moda si usvojen.) Dokov vremeplov ne moe tek tako, na dugme, da putuje kroz vreme ( kao to je to bio sluaj sa istovetnom mainom u lmskoj adaptaciji H.Dz.Velsovog Vremeplova, Dorda Pala iz 1960.), ve mu je najpre potrebno da razvije brzinu od 88 milja na sat. Ovih 88 milja nas neodoljivo podsea na Osam milja visoko (8 Miles High) pionirsku psihodelinu pesmicu o psihodelinom stanju svesti grupe Birdz (Byrds). ini se da je putovanje kroz vreme upravo takvo pa jo udvostrueno - psihodelino. U pometnji koja te noi nastaje (pojavljuju se libijski teroristi, u nameri da se osvete Doku jer im je ukrao radioaktivni plutonijum koji on koristi kao glavni pogon za svoj vremeplov). Marti bei od nasilnika kolima, ali budui da su kola istodobno i vremeplov, bei im ne kroz prostor ve kroz vreme u dan susreta svojih roditelja. Kako u urbi i pometnji, nije sa sobom poneo dovoljno plutonijuma koji bi mu omoguio povratak nazad, Marti se daje u potragu za mladim Dokom ne bi li mu pomogao da se vrati u sadanjost (tj. realnost).

238
PREVLADAVANJE EDIPOVOG KOMPLEKSA U TRILOGIJI POVRATAK U BUDUNOST

Tumarajui tako kroz 1955, on nalee na svoga oca. Martijev otac se zove Dord ba kao i junak Velsovog (i Palovog) Vremeplova. Zemekis ovim paralelizmom referira na to da svaka generacija prolazi kroz istu priu mukotrpnog sazrevanja kroz vreme. Marti u 1955-oj, zatie oca u pravoj voajeristikoj situaciji, kako, sa drveta, dalekozorom gleda kroz prozor u kome se neka devojka svlai. Dord gubi ravnoteu i pada sa drveta na auto put. Marti u poslednjem trenutku spasava oca da ne naleti pod auto, pri emu automobil udara njega, te on gubi svest. Ispostavlja se da je za volanom bio Martijev deda sa majine strane. Martija bez svesti deda odnosi kui, gde se njegova osamnaestogodinja majka (voena sindromom bolniarke) zaljubi u njega. Istisnuvi oca iz istorijskog sleda dogaanja, Marti zauzima njegovo mesto u majinom srcu. Iskrenost kojom se ovde priznaje edipalna fascinacija krajnje je razoruavajuca. Mozda u tome i treba traziti razlog za fantastian prijem kod iroke publike ovog sineastikog ostvarenja (Povratak u budunost je proglaen za najgledaniji lm te 1985. godine). JUE, DANAS, SUTRA Pozabavimo se takoe i politikim i ironijskim kontrastom dvaju kljunih vremenskih destinacija koje se obrauju u Povratku u buducnost: 1955. i 1985. Pedeset peta je godina sveopte posleratne idile u kojoj bezbrino vladaju bejbi bum tinejderi, roeni In the year of 39. Godine1955, otvaraju se prvi McDonalds restoran i prvi Diznilend! Najgledaniji lm te godine jeste Diznijeva animirana sentimentalna pria o ljubavi izmeu dva kuenceta Maza i Lunja, dok je lm koji je pokupio najvie oskara Marty, Delberta Manna, po kome na junak najverovatnije i nosi ime. Muziki posmatrano, 1955. je godina u kojoj rocknroll zvanino ulazi na velika vrata pop kulture sa do tada najprodavanijim singlom svih vremena Rock Around The Clock, Bil Hejlija. Kralj rokenrola, Elvis Prisli, 1955. godinu provodi jo uvek u anonimnosti, uvebavajui (u Sun studiju) svoj srcolomni nastup, koji e u januaru sledee godine, singlom Hartbreak Hotel, pokoriti muziki svet. Godine 1955, Martin Luter King otpoinje svoju borbu za prava crnakog stanovnistva. Dvadeset-etvorogodisnji Dzejms Din gine u automobilskoj nesrei, postavi tako idolom neshvaene omladine. Putena Merlin Monro, pridravajuci svoju haljinicu na povetarcu u lmu Sedam godina vernosti, postaje, upravo tom scenom, instant sex ikona XX veka. TV prijemnici polako ali sigurno ulaze u sva zapadna domainstva, te se u Velikoj Britaniji ve zapoinje
239
Mladen Kalpi

sa emitovanjem lukrativnih televizijskih reklama u programu. Na Istoku, takoe polako i sigurno, Sovjetski Savez Varavskim paktom formira svoj strateki blok. Godina 1985, ve pradstavlja drugu stranu ove medalje. Podvodna ekspedicija pronalazi olupinu Titanika. Glad u Africi poprima razmere prirodne katastrofe koje vie ni MTV ne moe da ignorie, te organizuje humanitarni LIVE AID koncert za pomo gladnima u Treem svetu. Prva medijska zvezda umire od nove, neizleive bolesti koja se prenosi putem sexa, AIDS-a Rok Hadson (mao-zvezda 50-ih, za koju se na kraju ispostavlja da je zapravo gej). Bioskopima haraju Staloneovi izrazito nesentimentalni Rambo 1 i Roki 4. Isto tako, nimalo romantina (Merlinkina karikatura) Madona Luiza Veronika ikone kree u ofanzivu na muzike top liste svojim singlom Material Girl i prateim albumom Like A Virgin. (CD-format polako potiskuje vinilne ploe). Kompjuterska korporacija Microsoft lansira Windows operativni sistem. Gorbaov, te iste 1985, dolazi na elo komunistike partije SSSR, nagovetavajuci neumitne promene i poetak kraja komunistikog bloka. Tragedije elendera i ernobila tek to se nisu dogodile ini se da 1985. dovodi u pitanje i pokuava da dekonstruie i redenise sve temeljne postulate 1955-e. Nije ni udo to predstavnik te generacije, na oigled svih nas, nastoji da temeljno dekonstruie svoj roditeljski par. Marti pokuava da, kroz redeniciju fundamentalnih odnosa unutar svoje porodice, izae iz autoritarnog obrasca te tako pronae slobodu za sebe odgonetnuvi istinu o tabuiziranoj tajni ljubavne veze svojih roditelja kao dete koje rasklapa igraku da bi je ponovo jos lepe i bolje sastavilo. On napokon uspeva da se sabere, nalazi Doka koji pristaje da mu pomogne da se vrati u svoje vreme, ali mu pri tom skree panju na to da e, pre nego to ode, morati da ponovo spoji svoje roditelje kako sopstvenu egzistenciju ne bi doveo u pitanje. Zanimljivo je da Dok iz 1955. ima u potpunosti sedu kosu, kao i Dok iz 1985, iako je sada 30 godina mlai. Skloni smo da njegovu sedu kosu tumaimo kao posledicu traumatinog iskustva iz prolosti. Ukoliko dosledno pratimo nit edipalne price do njenog izvora, moemo lako posumnjati da je u pitanju bila i primalna scena. Potvrdu ovoj tezi nalazimo i u otvarajuem venku kamere koji nam, meu gomilom satova koje ispunjavaju Dokovu kuu, otkriva sat u obliku sove koji se nalazi izmeu dva sata , jednog u obliku mace, i drugog u obliku kuce. Metafora je zaista reita! I Dokov prvi vremenski eksperiment koji Marti voajerski snima kamerom deava se u sovino vreme 1:15 nou (a otkrivamo

240
PREVLADAVANJE EDIPOVOG KOMPLEKSA U TRILOGIJI POVRATAK U BUDUNOST

i to da Marti nikada ne spava oputeno, u pidami, ve zgren u punoj ratnoj opremi: majici, koulji, farmerkama, tregerima). Pored sata u obliku sove noobdije (i Martijevog runog sata koji ne radi ba najbolje), jo jedan asovnik simboliki prikazuje trenutak osvedoene primalne scene, nakon koje je za Martija i Doka vreme stalo. To je veliki sat na gradskoj venici koji se 1985. nalazi u neispravnom stanju, usled udara groma, jo od veeri kada su se Martijevi roditelji prvi put poljubili (1955). Taj sat predstavlja kljuno topografsko mesto oko koga se odvija radnja sva tri lma i upravo e Dok snagu ovog groma koji predstavlja spontani akt ljubomore podignut na meta-zicki nivo, transformisati u snagu ljubavi (Power Of Love/Moc Ljubavi, nimalo sluajno tema lma) koja e kompenzovati nedostatak plutonijuma u vremeplovu, te tako vratiti Martija na svoje mesto i u svoje vreme. Povezivanje sata na gradskoj venici prenosnom icom sa kolima koja juriaju 88 milja na sat predstavlja lmski trenutak u kome ce Kristofer Lojd odati poast svom prezimenjaku, Haroldu Lojdu (komiaru iz epohe nemog lma), visei nad gradom na kazaljci asovnika poput njega u lmu Zatitna mrea (1923). Dok Dok smilja kako da sve to izvede, Marti pokuava da se sprijatelji sa svojim mlaanim ocem i naui ga da bude junak iz majinih snova ,kako bi osvojio njenu ljubav za sva vremena. Naravno, ispostavlja se da to nije nimalo lak posao Jo jedna oinska gura dovodi se u sumnju tokom lma. To je lik samog amerikog predsednika Ronalda Regana. Godine 1985, on je prvi ovek Amerike, a 1955, samo glumac iji se lm s Barbarom Stenvik, Stona kraljica Montane (Cattle Queen Of Montana) prikazuje u bioskopu u kome se, 1985, prikazuje lm Orgija u americkom stilu (Orgy American Style). Na Martijevu informciju da e Regan za 30 godina postati predsednik, Dok reaguje reima: A ko e biti potpredsednik? Dzeri Luis? (Regan je etiri godine ranije snimio lm Bonzovo vreme za spavanje (Bed Time For Bonzo), u kome mu je co-star bila impanza, zbog ega je malo verovatno da je, te 1955, mogao ikome da predstavlja guru od autoriteta). Tek kad se susretne s blagodetima video kamere iz budunosti, Dok e priznati da nije ni udo to e glumac postati predsednik kad e vizuelna tehnologija toliko napredovati i biti dostupna svakom. (Prihvatie i kominu i ozbijnu stranu oinske gure, umesto to je do tada uporno insistirao na ovoj prvoj.) Kako bi konano ubedio svog stidljivog oca da pozove njegovu majku na sudbonosnu igranku, Marti preuzima na sebe zastraujuu oinsku ulogu, obukavi se u antiradijaciono odelo i predstavivi se u pono mrkle noi kao niko

241
Mladen Kalpi

drugi do (na poetku nae rasprave pominjani) Dart Vejder. Iako jo uvek ne zna nita o prii koja stoji iza tog imena, budui da se i sam plai arhetipa oinskog autoriteta, njegov otac reaguje na autoritarni arhetip i ubrzo pristaje. Nakon nedelju dana raznih peripetija, koje izaziva oev veiti konkurent Bif, sa kojim otac hrabro izlazi na kraj, Martijevi roditelji odlaze na ples gde im on sam organizuje ljubavni timung, svirajuci na gitari. Izbor kompozicije koje e im nakon uspeno izvrene misije i njihovog prvog poljubca odsvirati krajnje je indikativan za nau priu. To je ak Berijeva Johnny B. Goode rok skladba o deku koji se ba mnogo ne razume u prvu i drugu semiotiku, ali zato maestralno svira gitaru. Johnny Be Good je njegovo ime, ali u ovom kontekstu i opomena Martija samom sebi da bude dobar, tj. prihvati svoje roditelje onakvim kakvim jesu i ne mea se vie u intimne odnose izmeu njih. Marti se oprata od njih uz opasku: Bilo je pouno! i isto vee uz Dokovu bravuroznu asistenciju distribuiranje snage groma od 1,21 gigavata u pogon vremeplova (kojom Zemekis pravi oma serijalu o Frankentajnu iz 30-ih), odlazi nazad u 1985. Tamo ga oekuje pravo iznenaenje: njegovi roditelji, koji su pre njegovog odlaska u prolost bili nedostojni divljenja, i kojih se stideo, sada su lepi, pametni i ambiciozni (njegov otac je pretpostavljeni Bifu, a ne obratno). Martijeva akcija ih je tako promenila na bolje, odnosno, isto psiholoki gledano: poto to ih je razumeo i prihvatio kao par, njegovi roditelji su postali sasvim normalni. Nakon svog putovanja iza duge i povratka iz prosloti, Marti dobija istu pouku kao i Doroti (arobnjak iz Oza, 1939), nakon povratka iz Oza: Im not gonna leave here ever, ever again because I love you all and There is no place like home! Neu vas vie nikada napustiti, jer vas sve volim i Nigde nije tako lepo kao kod kuce. IZA DUGE JO JEDNOM Novonastalu idilu (kojom se zavrava prvi i poinje drugi deo trilogije) prekida Dok, upozoravajuci Martija da treba da pomogne svojoj jo neroenoj deci koja e upasti u probleme za 30 godina. Novi skok kroz vreme, ovoga puta u budunost, bie u stvari polazite za Martija da jo dublje spozna ishodite svojih loih elja, osobina i postupaka. (Pomauci uspeno svom sinu u 2015. da ne zavri u zatvoru) Marti ce jo jednom dovesti u pitanje romansu svojih roditelja, kupivi almanah sa rezultatima sportskih takmienja do kraja veka da bi se kladio na njih, dok e almanah i vremeplov, usled njegove nepanje, na kratko pasti starom Bifu u ruke. Bif ce proroki almanah predati samom sebi od pre 30 godina i kladei se po ovoj knjizi postati bilioner, ubiti Martijevog oca i oeniti se njegovom majkom.

242
PREVLADAVANJE EDIPOVOG KOMPLEKSA U TRILOGIJI POVRATAK U BUDUNOST

Da bi spreili nastanak takve alternativne realnosti u kojoj Bif iivljava Martijeve patricidne impulse, Marti i Dok se vraaju u 1955. u nameri da otmu i unite sportski almanah i sve vrate u normalu. Misija se uspeno okonava, ali grom udara vremeplov u kome je Dok i baca ga 70 godina u nazad, u kaubojsku prolost njihovog malog mesta. Nije na odmet pomenuti i kako se mesto iz koga potiu nai putnici kroz vreme zove: Hill Valley Brdo Dol (referirajuci na to da e itava dijegeza trilogije antitetiki postaviti sve naglavake, pre no to najzad dosegne pozitivnu sintetsku harmonizaciju kroz sazrevanje glavnog junaka). Doktor Braun, sa oteenim vremeplovom, zatoen u eri Divljeg Zapada, alje pismo (koje ce ekati na poti 70 godina) Martiju zatoenom bez vremeplova u 1955. sa instrukcijama o tome gde e vremeplov biti sakriven i uz koje popravke se moe opraviti. Marti (u treem delu) odlazi na Divlji Zapad u 1885. kako bi vratio Doka u 1985, ali se tamo suoava sa frapantnom injenicom da je Dok tamo sretan i zadovoljan, budui zaljubljen u lokalnu uiteljicu Klaru Klejton (sa kojom deli zajedniku ljubav prema lunarnoj geograji i delima ila Verna). Ime Klara takoe nije sluajno, jer tek uz njenu pomo Dokova zamuena spoznaja postaje dekartovski clara et distincta, tj. jasna i razgovetna. Dok Braun konano sazreva (seksualno) i kao lik. Samim tim, on shvata jalovost jurnjave kroz vreme, odluuje da se skrasi sa Klarom i nalae Martiju da uniti vremeplov im se vrati u 1985-tu. Treba napomenuti da (za razliku od 1955. i 1985.), ni 1885. ni 2015. godina u serijalu Povratak budunost ne kazuju nita o tome kako je svet zaista izgledao u prolosti, niti kako bi objektivno mogao izgledati u budunosti. Za razliku od prve dve vremenske destinacije koje je trebalo ozbiljno shvatiti i obraditi, jer predstavljaju koren i plod veze Martijevih roditelja, godine 1885. i 2015. ostaju tu samo kao balansni comic relief (komini oduak) u odnosu na sutinski teku priu, te su predstavljeni u banalizovanim sit-kom manirizmu na koje smo u western i science ction lmovima ve navikli. Hill Valley, 1885. izgleda kao da je preslikan iz Don Fordovog lma Tragai (Searchers) i Zinemanovog Tano u podne (High Noon). Marti se (saivljen sa ulogom kauboja) ak lokalnom stanovnitvu predstavlja kao Klint Istvud, prosipajui fazone koje je pokupio gledajui pageti-vesterne, Sera Leonea, i vebajuci potezanje iz pitolja (za svoj obraun s Bifovim pretkom) pred ogledalom, citirajuci Skorsezovog Taksistu (Taxi Driver): You talkin to me? / Meni govori?

243
Mladen Kalpi

Ni o 2015, tako, ne saznajemo nita novo, sem da e automobili leteti, to smo ve u istom maniru videli u na primer, Ridli Skotovom Blejd Raneru (Blade Runner). Saznajemo samo duhovito da e se novo-holivudska franiza isplativo protegnuti i u budunost, poto e se u gradskom bioskopu prikazivati devetnaesti deo Spilbergove Ajkule (Jaws). Savren marketinki potez za lmsku industriju koja, kroz Zemekisov par exellance post-modernisticki lm odaje samoj sebi poast i tako reklamira samu sebe! Slede neki od najoiglednijih primera: nai putnici kroz vreme najee saznaju ishod svojih postupaka u budunosti iz novinskih naslova kao u lmu Gradjanin Kejn (Citizen Kane), Martijev deda se dovikuje sa Martijevom babom i nervozno je zove po imenu: Stela!! Stela!!! kao u lmu Tramvaj zvani elja (A Streetcar Named Desire), Marti poigravajui se krunim vremenom direktno utie na romansu svojih roditelja kao Don Konor u lmu Terminator, sam dizajn vremeplova neodoljivo podsea na kola koja vozi Robert Dival beeci iz represivnog sistema u THX-1138, jurnjava sa libijskim teroristima odvija se na istom parkingu, pred istim neonskim natpisom JC Penney, kao trka kolima u lmu Braa Bluz (Blues Brothers), dok veliko nale predstavlja otmica lokomotive i potera za njom kao u lmu Divlja Horda (Wild Bunch).
244
PREVLADAVANJE EDIPOVOG KOMPLEKSA U TRILOGIJI POVRATAK U BUDUNOST

Marti se iz 1885. vraa u sadanjost (ovaj put uz spektakularno guranje vremeplova od strane lokomotive u nedostatku benzina koji bi pokrenuo motor). Tako se najzad Marti koji je hamletovski ispao iz zgloba vremena bukvalno i simboliki vraa na prave ine i prihvata stvari onakve kakve jesu: Njegovi roditelji imaju aktivan seksualni ivot, ima ga i Dok i sad je pravo vreme da se i on pozabavi svojim. Unitava vremeplov, nalazi se sa svojom devojkom, prevazilazi svoju poslovinu povodljivost, te uspeva da odoli provokacijama lokalne bande koja bi dovela u nezavidan poloaj u budunosti kako njega tako i njegovu porodicu. O DEVOJCI Martijev odnos prema njegovoj devojci Dzenifer krajnje je simptomatian i u prvoj polovini trilogije odraava njegovu neuporedivo veu fascinaciju sopstvenom majkom nego devojkom. U prvom delu, dok eta gradom, 1985, sa Dzenifer, Marti se neprestano okree za drugim enama na ulici; u drugom delu, on je vodi sa sobom u 2015, kada ona, umesto da mu postane desna ruka (sidekick), biva bukvalno od-ruena u desno (kicked-aside) ostavljena da spava na ulici, dok on zajedno sa Dokom, obavlja muki posao spasavanja budunosti. U alternativnoj 1985, Marti je ponovo naputa, usnulu na verandi, i odlazi u 1955-

u, ostavljajui je sa nadom da e se njeno okruenje promeniti na bolje ukoliko njihova misija (otimanja sportskog almanaha) bude uspeno obavljena. Za razliku od Dej Foksa, Tompsonove i F.Vilsona koji u svim nastavcima tumae Martija, njegovu majku i Bifa (ak i njihove predke i potomke) Dzenifer igraju dve razliite glumice: Klaudija Vels i Elizabet Su. eli li nam Zemekis ovde, poput Bunjuela u lmu Taj mrani predmet elja (Cet Obscur Object du Desir, 1977.), nadrealistiki staviti do znanja da Marti ne primeuje nito jedan od Evinih likova svoje Dzenifer dok jurca kroz vreme za majinom naklonou? Bilo kako bilo, nakon svog povratka iz 1885, Marti menja svoj nipodatavajui stav prema svojoj Penelopi. Probudivi svoju uspavanu lepoticu diznijevskim poljubcem na verandi, on joj poverava svoju odiseju, uprkos prvobitnoj nameri da je slae kako je njihovo putovanje u budunost ona samo sanjala. Kroz tezu, antitezu i sintezu Zemekisove trilogije, mladi Marti Mek Flaj je najzad (uz greke i ponavljanja) prevladao svoj mamatatizam i nauio lekciju. Prihvatio je svoj roditeljski par odnosno svoj super ego onakav kakav jeste; njegov id (tj. Dok) naao je pravi oduak (uz jasnu spoznaju i pravilno kanalisanje svojih elja), te najzad i njegov ego (tj. on sam) moe da raste i razvija se u pravom smeru, jer (kao to mu, sad sasvim racionalni, Dok poruuje na kraju lma) niija pa ni njegova budunost nije jo zapisana, ve e ona izgledati onakvom kakvom je on sam bude kreirao. OINSKA FIGURA Paralelno sa frojdovskim edipalniom narativom, u Povratku u budunost prisutna je i kohutovska dekonstrukcija klasine edipalne trajektorije. U ovom diskursu, Dok predstavlja prelazni objekt za Martijevu oinsku guru. Dk je neko ko je kadar da se, i pored poodmaklih godina, spusti na Martijev srednjokolski nivo i sve mu detaljno, teorijski i praktino objasni proavi sa njim svaku od nedoumica vezanih za prolost, sadanjost i budunost. Dk tako bez pogovora i uvek sa razumevanjem prati Martijeve fantazije, te u jednom trenutku postaje svemirski leta iz budunosti, a u drugom kauboj koji pogaa muvu u letu samo da bi se pribliio svom egrtu. Dk ni u jednom trenutku zajednike epopeje (kroz sve etiri dimenzije) nije autoritaran prema Martiju i ne plai se da bude protumaen kao luckast i komian. Samo kroz takav oputeni, drugarskolakrdijaski (Whats up Doc?) odnos, Marti i uspeva da reinterpretira oinsku guru kao pozitivan lik. Na kraju balade, kada Marti najzad sazri i prihvati svog pravog oca uvrstivsi se u realnosti, Dok Braun mu otkriva da ve ima dva sina

245
Mladen Kalpi

 ila i Verna, pa mu zato nije bilo teko da shvati Martijeve deije dileme i strahove. Kao velika ljubomorna sanjalica, Marti se bio pocepao na dva dela: (ozbiljnog sebe i aavog Doka) i tek kada je shvatio i integrisao oba aspekta svoje linosti, on je postao pametan, zabavan i zanimljiv (kao to je to i sam il Vern, kada se ita). Zahvaljujui dobrom i mudrom vodiu, razmetni sin (u povratnikoj troinki) pokuava i uspeva da shvati svog oca vrativi se na stadijum u kome je otac bio mlad i zelen, te u istim dilemama kao i on sam. Prevaziavi tako edipovski konikt na nain Odiseja i Telemaha (ili Harisona Forda i on Konerija u treem delu Indijane Dzonsa) oni prihvataju jedan drugog sa svim vrlinama i manama, uz potovanje generacijske razlike i postaju ne samo otac i sin, ve i prijatelji ivotni oslonac jedan drugom. Zemekis tako elegantno vri subverziju kanonizaovanog holivudskog antagonizma na relaciji ota-sin, etabliranog u Lukasovoj: Dart Vejder vs. Luk Skajvoker, ili Dzon Burmanovoj: Kralj Artur vs. Mordred (Excalibur) varijanti, te nudi humano razreenje edipalnog konikta. Voen iskrenou Zemekisove prie o tegobnom putu sazrevanja adolescenta u savremenom drustvu, gledalac, oaran vizuelnim efektima lma, zaranja u estetsku iluziju. Suspendujui cenzuru nad svojom lmom-animiranom fantazijom, gledalac potpada u zavodljivu ubeenost da i on sam kontrolie i usmerava narativni i ne-narativni (isto vizuelni) proces lmske prie. Identikujui se tako sa glavnim protagonistom, gledalac ima mogunost da proivljava i prorauje svoje edipalne fantazije koje su lmskom naracijom dovedene iz predsvesnog do svesnog nivoa linosti. To to glavni junak na kraju ipak uspeva da prevazie svoje edipalne nedoumice i lutanja, i da nae zrelo reenje za antitetiku polarizaciju ljubavi i mrnje u edipalnoj prii, ne izaziva samo katarziki efekat, ve takoe nudi pragmatino uputstvo kako da subjekt, raciom, spozna i ovlada iracionalnim snagama u sebi. U tom smislu, ova Zemekisova trilogija je paradigmatina i preporuka kako tinejdzerima tako i starijima koji jo uvek nisu apsolvirali edipalnu tematiku. Back To The Future Trilogy (1985/89/90) Produkcija: Universal Studios Reija: Robert Zemeckis Scenario: Robert Zemeckis , Bob Gale Fotograja: Dean Cundey Montaa: Arthur Smidt, Harry Keramidas Kostimi: Joanna Johnston

246
PREVLADAVANJE EDIPOVOG KOMPLEKSA U TRILOGIJI POVRATAK U BUDUNOST

Specijalni vizuelni efekti: Industrial Light And Magic Producent: Steven Spielberg Uloge: Michael J. Fox, Christopher Lloyd, Lea Thompson, Crispin Glover, Thomas F. Wilson, Mary Steenburgen Muzika: Alan Silvestri Ukupno trajanje: 337 min anr: Nauno-fantastina komedija

Literatura: Back To The Future Trilogy DVD Box-set, Zagreb, 2002. Bernink, M. & Cook, P. The Cinema Book, London, 2000. Brenner,C.M.D, An Elementary Textbook Of Psychoanalysis, New York, 1974. Dakovic, N. & Stojanovic, D, Leksikon lmskih teoretiara, Beograd, 2001. Filmske sveske XVIII, broj 3. Beograd, 1986. Freud, S. The Ego And The Id, New York, 1962. Freud,S. An Outline Of Psychoanalysis, London, 1961. Hol,K.S & Lindzi,G. Teorije linosti, Beograd, 1978. Gavri,T. Metode lma, Beograd, 1991. Gronemeyer, A. Film A Concise History, New York, 1998. Hayward, S. Cinema Studies The Key Concepts, New York, 2000. Karney, R. & Fienler J.W, Cinema Year By Year 1894-2002 , London, 2002. Kohut,H. Budunost psihoanalize, Beograd, 2001. Kohut, H. Psihoanaliza izmeu krivice i tragizma, Beograd, 1999. Kris, E. Psihoanaliticka istraivanja u umetnosti, Beograd, 1970. Mec, K. Ogledi o znacenju lma I i II, Beograd, 1973/78 Mec, K. Jezik i kinematografski medijum, Beograd, 1975. Microsoft Cinemania 97 Mulvey,L. Visual Pleasure and Narrative Cinema, Screen, 1985. Sabin,R. & Newton, M. The Movie Book, New York, 2001. Smirnof,V. Psihoanaliza deteta, Beograd, 1970. Sofokle, Car Edip (Grke tragedije II), Beograd, 1994. Stojanovic D. Teorija lma, Beograd, 1978. Tanitch.R, Blockbusters! London, 2000. Zivkovic, Z. Enciklopedija naune fantastike (vol. II), Beograd, 1989.

247
Mladen Kalpi

Kljune rei: Edipov kompleks, post-modernizam, lm i istorija realnog sveta

Mladen Kalpi

RESOLVING OEDIPAL COMPLEX IN ROBERT ZEMEKISS BACK TO THE FUTURE TRILOGY

Summary Back To The Future trilogy (1985/89/90) by Robert Zemeckis, represents a rare kind of blockbuster movie that wittily deals with Oedipal complex and its successful human resolution. This short case study attempts to trace and explain psychoanalythic cornerstones of the lm, mainly through the theories of Sigmund Freud and Heintz Kohut. At the same time, Back To The Future is a postmodernistic lm par exellance that takes us (as the real rollercoster Time-Machine) all the way through the cinemas rst 90 years, carrying, in its anagramic verbovisual structure, the very codes of silent comedies, Hammer horrors, spagettie westerns, social dramas, teen icks and groundbrakeing sci-s. With its stunning (Oscar nominated) screenplay and visual eects, it oers not only a delightful instant psychotherapy to its viewers, but a free lesson in lm history as well.

248
PREVLADAVANJE EDIPOVOG KOMPLEKSA U TRILOGIJI POVRATAK U BUDUNOST