Milka Kneevi-Ivakovi

1
www.milkaknezevicivaskovic.com

Iz predgovora

Danse Macabre

Horror engleska re koja oznaava stravu, uas. Tuica odomaena u naem jeziku,
prevashodno zbog ekspanzije filmova ovog, nadasve popularnog i komercijalnog
anra. Ali, ostavimo kinematografiju filmskim analitiarima i kritiarima; cilj prireivaa
ove antologije jeste da itaoce, kako ljubitelje ove vrste literature, tako i one koji to jo
nisu, upozna sa majstorima horor prie.
Fenomen ovekove potrebe da, reju ili drugim umetnikim izrazom, iskae svoja
mrana snovienja, postoji istorijski gledano jo od vremena eleusinskih misterija,
preko Inkvizicije i okultnog, sve do ezoterije dananjice. Dovoljno je pogledati Vrt
uivanja holandskog majstora Hijeronimusa Boa i shvatiti svu bezvremenost i
besprostornost umetniki iskazanog uasa; ovo platno i sada, est vekova od svog
nastanka, izaziva u nama podjednako intenzivnu jezu. Ili posluati No na planini
Modesta Musorgskog (1867), u kome slualac doiv-ljava vetiiji sabat u Valpurgijinoj
noi.
Poetke horor literature poznavaoci vide u tzv. crnom ili gotskom romanu jeze
(Luisov Opat, 1796; Valpolov Otrantski zamak,1765; Udolfove misterije Ane Retklif,
1794), kao i u romantiarskom poduhvatu brae Grim prvom objavljivanju nemakih
bajki. I, zaista, nije li Ivica i Marica, ako zanemarimo anrovske odlike bajke (bezuslovni
happy end), tipian primer prie strave? Konano, veliki Gete je u XVIIIveku prvi dao
knjievni oblik mranim ilirskim priama o vampirima.
Brojni su pisci, u istoriji svetske knjievnosti, pokuavali da dokue ono to je Viktor Igo
slikovito rekao u svom sonetu:
Smrt i lepota su dve duboke stvari
Tako pune senke i plavetnila da bi se reklo
Da su to dve sestre uasne i plodne
S istom zagonetkom i sa istom tajnom.
Istoriari knjievnosti su razlog pojave ovakve estetike traili u injenici da su nove
nauke i, u krajnjem sluaju moda, ruile koncepciju religioznih dogmi.
Ali, zar nije jo grki tragiar Euripid u svojim delima opisao mranu stranu svojih
heroja, brutalnost ubistava, bestijalnost ljudskih postupaka, incest, demone
ovekove svesti? Nije li i Dante, u svom Paklu opisivao jezovite slike i prizore na
ljudskom putu iza granica spoljnog, ovozemaljskog sveta? Nije li i ekspirov Magbet (i
ne samo Magbet) izvanredni primer knjievno iskazanog uasa u ovekovoj dui?
ta, tek, rei o mitologijama celokupne svetske knjievnosti? Nisu li grke legende
pune stravinih slika kasapljenja i bizarnih likova poput pomahnitalih, osvetoljubivih
bogova, Medeje ili Meduze Gorgone (koja je toliko fascinirala elija)?
Dakle, uas je uvek bio zanimljiv, bez obzira na vreme, prostor, religiju ili modu.
U XVI veku Kristofer Marlou je na scenu postavio Smrt doktora Faustusa, priu o
ludom nauniku koji je svoju duu prodao avolu u zamenu za znanje. Engleski
grobljanski pesnici XVIII veka (Parnel, Bler, Grej) uneli su u poeziju introspekciju
melaholine ovekove due i lepotu tuge. U samo svitanje XIX veka, dva pisca Johan
Milka Kneevi-Ivakovi

2
www.milkaknezevicivaskovic.com

Ludvig Tik i Polidori objavljuju prve prie o vampirima. Onaj koji nikad ne umire
tako ulazi na vrata knjievnosti kao motiv koji e postati neiscrpna inspiracija
mnogima posle njih. Roman Meri eli, Frankentajn (1816), doivee istu sudbinu i
umnogome uticati na anr strave i uasa. Hofmanove fantastine prie i prie strave
(1817), pokrenue i nadahnuti, jedan vek kasnije, itav pravac ekspresionizma.
Oprostiete nam to emo ovde navesti samo deo majstora horor literature; u prvom
redu, to su: Edgar Alan Po, Gi de Mopasan, Lavkra, Herbert Dord Vels (Ostrvo
doktora Moroa,1896), Abraham Stoker (Drakula, 1897), Robert Luis Stivenson (Doktor
Dekil i Mister Hajd,1885), Dozef Konrad (Srce tame, 1902), Gaston Leru (Fantom iz
opere, 1911). U novije doba, apsolutni primat dre Stiven King, Klajv Barker, Den
Simons i Majkl Lajmo.
Iz nekog, nama nepoznatog razloga, ovaj knjievni anr ili, bolje reeno stil i
filozofija samih pripovedaa, u naoj sredini nikada nije bio prihvaen od strane
zvanine knjievne kritike; tavie, bio je prokaen i neretko okarakterisan kao jeina
literatura. To najbolje ilustruje injenica da, u mnogim relevantnim enciklopedijama
svetske knjievnosti nema podataka o Lavkrau! Ljubitelji horora smatrani su
itaocima nieg ranga. Ozbiljni autori i umetnici, meutim, vrlo dobro znaju koliko je
teko napisati uspenu pripovetku ili roman strave bar isto onoliko teko koliko i
napisati dobru komediju ili inteligentnu SF priu. Za opisivanje doivljaja onostranog
potrebna je neverovatna doza mate, senzibiliteta, sposobnost empatije, metafizikog
sagledavanja svega to nas okruuje, kao i spoznaja granica dobrog ukusa. I, ako
hoete zrnce kreativnog ludila.
Knjievnost (umetnost uopte) ima misionarski zadatak da u nama itaocima,
izazove katarzu (gr. katharsis), to jest, da nas moralno preobrazi, oisti, smiri i oslobodi
od
8 telesnih i duhovnih strasti. Reeno savremenim jezikom da nas, poput
psihoanalitiara, putem regresivne hipnoze, proisti od sopstvenih grehova, strahova i
stresova. To je onaj trenutak u kome se, itajui knjigu ili gledajui pozorinu
predstavu, odnosno film, prepoznamo u liku nekog od junaka i poistovetimo se sa
njegovim ivotom, pratimo njegov uspon i pad, na kraju doivljavajui njegov uspeh ili
poraz kao sopstveno naravouenije. Samo tada ako doivimo ovaj, zbilja, fenomen
moemo govoriti o umetnikom delu. Jer, prava umetnost je mimesis nas samih.
Horor anr nas, prevashodno, suoava sa linim, esto duboko zakopanim strahovima.
Lavkra je, moda, dao najbolju definiciju svog literarnog sveta: Najstarije i najjae
ljudsko oseanje je strah, a najstarija i najsnanija vrsta straha jeste strah od
nepoznatog. Bilo da manipulie iskonskom tanatofobijom (Ligeja, E.A. Po) ili opisom
izoidnih halucinacija (Orla, Jesam li lud?; Mopasan), pria strave i uasa nas ui da
poimamo i razlikujemo Dobro od Zla, ivot od Smrti, Svetlo od Tamnog. Nagoni nas na
razmiljanje, a to je u sutini svrha umetnosti.
Prireiva ove zbirke ve se, na samom poetku pri izboru reprezentativnih
knjievnika suoio sa neverovatnom injenicom da skoro a da ne postoji pisac koji, u
nekom periodu svog stvaralatva, nije bio pod uticajem (ili utiskom) tradicije jezivih
pria. Ako bismo pokuali da sainimo obimniju antologiju horora u koju bismo uvrstili
sve (ili skoro sve) majstore ovog anra, bile bi nam potrebne hiljade stranica.
Milka Kneevi-Ivakovi

3
www.milkaknezevicivaskovic.com

Olakavajua okolnost pri izboru bila je ta to smo se opredelili za prozu, jer bi se, u
suprotnom, u ovoj antologiji mogli nai mnogi pesnici pre svega Vijon, Blejk i Bodler.
Uostalom, nije bilo lako ni anrovski odvojiti horor od fantastike ili trilera.

Takoe, nije sluajno to smo ovu skromnu antologiju zapoeli i zavrili delima dve
spisateljice Meri eli i Popi Brajt; hteli smo itaocu da skrenemo panju na injenicu
da, naalost, ima malo ena-pisaca horora. Uostalom, uporeujui Frankentajna,
nastalog pre skoro dvesta godina, sa pripovetkom jedne savremene autorke (ispred
koje bi, s pravom, moglo da stoji upozorenje: nije preporuljivo za mlae od
osamnaest godina i za one sa slabim srcem i tananim ivcima), itaocu e biti vie
nego oigledan razvoj horor prie stilski i tematski.