Horhe Luis Borhes (1899-1986)

Borhes je ne samo jedan od najveih pisaca XX veka on je jedan od onih koji ga najbolje predstavljaju. Njegovo delo je univerzalno
po svojoj sveobuhvatnosti. Nastavlja najbolje tradicije zapadne knjievnosti, Borhes je u svoje delo uneo i iskustva knjievnosti i
kulture Istoka. U Borhesovom panteonu, Vitmen i Po su pored Kafke i Vergilija, Dante uz anonimnog pripovedaa 1001 noi, Servantes
u drutvu starih japanskih pesnika. Grka mitologija, hebrejska tradicija, skandinavske sage, apokrifna jevanelja, sofisti i sufisti,
budistike legende sve je to graa od koje Borhes stvara svoju udesnu literaturu. Meutim, ovaj graanin sveta duboko je ukorenjen
u istorijsku i knjievnu tradiciju Argentine i u svom delu nudi ono to je u toj tradiciji najvrednije. U njegovim pesmama i pripovetkama,
Buenos Ajres dobija dimenzije mitskog grada, grada lavirinta.
Od samog poetka, Borhesovo pisanje oslanja se na lektiru. On ne eli da pravi razliku izmeu proitanog i doivljenog i to e biti
trajno obeleje njegovog knjievnog postupka. Umetniko delo, smatra Borhes, jeste proizvod, ali i materijal za nova dela. U
modernizmu (Uliks) uspostavljen je potpuni paralelizam u odnosu prema tradiciji. U postmodernizmu javlja se drugi pristup
dopisivanje, izobliavanje (proizvoljno deformisanje). uvena Borehesova intertekstualnost dozvoljava prisvajanje svih dela, a da to
prisvajanje nije takvo, s obzirom da je reprodukcija jednog teksta (Pjer Menar, autor Kihota), ne ponovivi iste uslove u kojima je taj
tekst stvoren, uvodei drugu znaajnu praksu (praksu itanja), sada prvobitno stvaranje jednog novog teksta koji je, mada verbalno
identian modelu, razliit od njega zbog konkretnog rada tog stvaranja.
Borhesovo pripovedako delo ine zbirke Opta istorija beaa (1935), Izmiljene prie (1944), Alef (1949), Brodijev izvetaj (1970),
Peana knjiga (1975) i 25. avgust 1983 (1982). Borhesove pripovetke veoma su raznovrsne po svojoj tematici i obuhvataju irok
raspon od realistike pripovetke do fantastine prie, ali sve one nose peat osobenog narativnog postupka koji se odlikuje izuzetnom
ekonominou u izrazu: sve je ispriano to je mogue krae tako da se radnja odvija vrlo brzo, a zavretak je, po pravilu,
neoekivan.
Pripovetke koje bismo uslovno mogli nazvati realistikim esto imaju za temu zloin. Tema Diska je uzaludan zloin. Junak pripovetke
Deutsches Requiem je zloinac kojeg grize savest, ali ne eli da se pokaje. On, nacista, muitelj je i ubica slavnog pesnika, a svoj
zloin opravdava borbom za istotu rase. Zanimljivo je da kritika dugo nije zapazila da je ovo jedna od prvih pria uopte napisanih na
temu holokausta. Anatomiju nasilja i zloinakom ideologijom izopaenu svest ubice Borhes prikazuje sa izvanrednim oseajem za
psihopatoloku analizu. Iza maske oveka odanog svojoj ideologiji i u porazu se krije usamljeno udovite.
I Minotaur u prii Asterionov dom je usamljeno i tuno udovite. Njegova strana glava bika ustvari je maska iza koje se krije bie koje
ne udi za moi, ve za smru. Kraj je sasvim neoekivan: Minotaur se s radou predaje Tezejevom mau.
Neoekivan obrt na samom kraju prie nalazimo u mnogim Borhesovim pripovetkama. To je sluaj i sa priom Vrt sa ravastim
stazama (1941), na prvi pogled klasinom kriminalistikom priom. Meutim, paljivije itanje otkriva i izvesnu slinost sa Asterionovim
domom to je tema lavirinta. U dnu lavirinta je takoe rtva, ali u Vrtu udovite je ubica. Zloin je posebno gnusan jer je izvren poto
je ubica otkrio duboku bliskost sa rtvom. Svako je, dakle, potencijalni ubica, jer u svakom oveku lei udovite.
Za pripovedaa Borhesa karakteristina su dva postupka: unutranje umnoavanje i palimpsest. Prvi se sastoji u umnoavanju istog
modela, a drugi u korienju ve postojee prie ili mita. Pripovetka Alef je svojevrstan palimpsest: ispod teksta ove prie razaznajemo
konture Boanstvene komedije. Borhesova verzija diskretno je parodina, ali neki elementi nedvosmisleno upuuju na Dantea. To su,
pre svega, silazak u podrum (pakao) i ime (i prerana smrt) glavne junakinje Beatris. Prezime njenog roaka Danerija sastavljeno je od
slova imena florentinskog pesnika: DANte AligijERI.
Parodino pitanje takoe nam omoguava da u prii Tlen, Ukbar Orbis Tertius prepoznamo alegorino pripovedanje o naoj sopstvenoj
planeti, a u Borhesovom tekstu prototip: Morovu Utopiju. Sjajna tradicija Svifta i Voltera u Borhesu nalazi nastavljaa.
Po Borhesu, ne samo linosti ve i situacije se ponavljaju, jer je njegovo shvatanje vremena ciklino. Pria Besmrtnik daje
halucinantan doivljaj tog krunog vremena kao nepodnoljive more i umora od bia. Za razliku od pravolinijskog, nepovratnog
istorijskog vremena jednog Tukidida, stoici i pitagorejci ue da se nakon Velike godine, jednog ogromnog vremenskog perioda, sve
stvari dogaaju na potpuno isti nain. Krunom vremenu odgovara kruni prostor - a to je u Borhesovom delu lavirint koji je opsesivna
tema mnogih njegovih pria i pesama. Kod Borhesa lavirint je metafora za nedokuivost sveta i tradiciju koja se ponavlja.
Ogledalo je jedan od najeih simbola u Borhesovom delu. Na vie mesta Borhes belei svoj strah od njega. Borhesovo delo u
stalnom je znaku bekstva od jednom zauvek utvrenog ja. Borhes je antinarcis, njegovo boanstvo je Protej.

Pjer Menar (1938)

anrovsko lociranje. Da li je to fantastina pria? Satirini osvrt na gospoe pa textovno navoenje, novinska kritika, esej, u stilistikom
smislu moda nije ni fikcija. Da li postoji promena tona u samoj prii? Kompoziciono iz kog registra poinje a kako se zavrava?
Poinje podsmehom upueno knj.krugovima (satira) a naglo se zavrava. Da li je podsmeh upuen Menaru ili njegovoj ideji? Satira se
odnosi na sve to su krivotvorili.
Negativno oslikava interpretativno polje koje pria otvara. Pieva duhovna autobiografija.
Kategorija autora: 1. duhovna biografija; 2. poetiki manifest
Knj.kritika je kreativna aktivnost. Doivljaj texta se prikazuje kroz kontext i tako se vrednuje uverljivost kontexta.

Ideja autorstva... Kroe jedinstvo intuicije i expresije. Sartr - pisac se postaje podraavanjem. 18-20.vek vlada ideja originalnosti.
Autorstvo je relativno nova kategorija. Pravna i ekonomska teina (vlasnik rukopisa), a ne stvaralac ili genije u romanitzmu. Shvatanje
autorstva kroz Menarovu praxu i pripovedaev ton. Paradoxalna situacija autor nije sagovornik svog dela.
Period nastanka. 1938.umro Borhesov otac sa reenicom: Sine napii ponovo Kaudilja.
Istorijski momanat zato Don Kihot? ta on predstavlja za latinsku tradiciju? Specigian period oslobaanje latinoamerikih
kolonija. Kultura vladara i nacionalni heroj u panskoj tradiciji. Prihvata ga druga kultura, da ga oiste od panskog nacionalnog
romantizma (oseaja).
Kontext vremena nastanka prie. Kraj '30. izdaja intelektualaca kada napusti sopstveni poziv i bavi se nekorisnim stvarima.
Svrastavanje intelektualaca u ideoloke redove (totalistiki). Vratiti se izvornoj f-ji (sokratski).
Unutar panske tradicije iste su dramatizacije Don Kihota - opozicija moderne i PM. U modernizmu (Uliks) uspostavljen je potpuni
paralelizam. U postmodernizmu drugi pristup dopisivanje, izobliavanje (proizvoljno deformisanje, nema ni rei od donkihotizma).
Fragmenti pravog Don Kihota koji su uli u Menarov. Besmrtnik dopuna, ogledalo, dodatno razumevanje kontexta.
Pokuaji da se utvrdi ko je prototip za Pjer Menara Remi de Gourmont, francuski pisac, uticajan esejista, afirmisan u XX veku preko
Paunda i Eliota. Originalan je za svoje vreme. Kult 1001 noi, interes za istonjaku filozofiju u XX veku budizam, kineska kultura. Luj
Menar, mistiki paganin (kraljevsko ime ime za seljaka. Napisati nenapisana ili nesauvana dela (pr. Osloboeni Prometej). itao
Homera, mislio je na expira Menar izmislio nov nain itanja. Sluaj aistorizma.
Kako izgleda Menarov Don Kihot? I knj 9. i 38. gl. II knj 22. gl. Blie pesmi nego prozi 3 paradigmatina poglavlja. U 9. pojavljuje
se pripoveda narativni glas. 38 DK beseda o oruju i nauci, pria o panskom vojniku samom Servantesu pieva pozicija. 22
oslobaanje zatvorenika, knjiga o ivotu nezavrena (odnos neposrednog ivotnog iskustva i preobliavanje u knjigu). Autori stavljaju
sebe u ravni sa pripovedaem ontolokog pitanja. Borhes textovi, udni fragment Delimine arolije Don Kihota. 602.no
eherezadina, pria o sebi (odnos I i II knj. Don Kihota zbog direktnog referisanja). U la tradiciji Sano Pansa je u drugom planu, a
drugi lik po vanosti posle Don Kihota je Servantes sam. Protistavlja pansku i englesku tradiciju odnos autora prema junaku
(engleski autor odrava kontrolu, Borhes je skloniji toj vrsti klasicizma). Borhes uspostavlja neku vrstu distance, takvo vienje mu nije
blisko.
Poetiki program drugaije od dotadanjeg shvatanja autora. Posledice Eliotove poetike autor nije boansko nadahnut ve ita
druge textove. Borhes je imao negativan odnos prema ovoj prii. On se osea kao Menar, piui on ide prema drugom tragu, modelu.
Kasniji iskazi najea metafora za tradiciju vie nisu linija, slad, tok ve LAVIRINT (neprijatan sklop, zagonetka). Kontext antike
mitologije: od ega ivot zavisi. Kasnije pedantno navodi uzore, a ovde krije tragove. Metafiziki razlozi: nismo li svi knj.likovi? pitanje
ivota kao knj.pitanje u kom anru ivimo? Realizam? Proivljeni ivot + oseanje bezizlaza.
Menar radan, poten. Problem vezan za pitanje odnosa- sa ambivalencijom odnosi se prema prethodnicima (lake izlazi na kraj to je
drevnije). Paradigmatine a razliite faze: Vavilonska biblioteka (Matarije), Peana knjiga ('70, pozna faza).te prie sadre implicitnu
poetiku i teorijsku svest, ali vie nas zanima kako ovek izlazi na kraj sa tim da nije originalan, veno ponavljanje. Borhes na filozofski
nain razmilja o istoriji svodiva na 2 modela: 1. Hegel, Marx napreduje; 2. ciklini.
Eliot ono to ve postoji toliko jako da nas uslovljava. Kurcijus celokupna evropska knj.je bezvremeni prezent sugerie kruenje
toposa (ako nema niag novog) koji se razliito rasporeuju.
Tradicija poseduje nas emocionalni momenat (teak, neprijatan, mraan). Najoptije mesto. Nisu ukljuene samo knjige u Vavilonskoj
biblioteci ve sve knjige intermedijalna je; iz toga nema izlaza. Peana knjiga avolska, zna sve, ali vrsta prokletstva (problem
originalnosti i odnosa prema tradiciji).
Besmrtnik
Formalno rukopis. Mnogo uzora, neoriginalna pria (E.A.Po; kod Borhesa ak previe baroknog u odnosu na Poa). Putopis 17. i 18.
veka. Tomas de Kvinsi Ispovesti uivaoca opijuma inkorporirao te slike. Ponaa se kao Homer vrsta reza na narativnom nivou i u
fabuli rastanak od Homera. Prevod Sinbada, ita Poupov prevod Ilijade. Atmosfera u prii elezni grad (1001 no). Banalni plan:
ton, raspoloenje mraka. Podsea na pozne Kafkine prie. Ambivalencija spram besmrtnosti. an Batiska Viko postaviti tu ideju na
drugaiji nain (svako moe biti Homer). Reprezentativno za psihoanalitiko stanovite narator tribun legije. Prestaje da bude lik i
postaje samo narator. Predstaviti Homera kao Troglodita (19.v.ena). igranje po pesku da li je pisao ili pamtio?
Eliot, Pusta zemlja. Birhes, PM . izobliavanje. Filozofska i ontoloka dimenzija texta.
ta se zbiva sa knj.istorijom ako je svako kretanje kruno? Borhes figurirao kao profesor istorije engleske knj. sklon zanemarivanju
faktografije. Preuzima ideale filologije (istoricistiki 19.v). stalno insistiranje na detaljima, injenicama osoben tip pedantnosti. Pjer
Menar pria o knj.radu. Kasades potraga za textom pa za stvarnou (pr. itao i prevodio Tomasa Brauna.
Istorija duha koji ita i pie, sluajnost (kako hoe), a tradicija je lavirint. Kultura jedinstvo, zanemarljivih granica. Hermeneutikim
putem od sitnih detalja do ozbiljnih sintetinih zakljuaka. Kombinacija sitnijeg nivoa i najkrupnije perspektive. Borhes je tome bio sklon
u svim kljunim priama. Borhesa koncencionalna knj.istorija ne zanima, ali dotie tu problematiku. Borhes ne insistira na kauzalnom
odnosu ve na slinosti u fenomenolokoj ravni intertextualnost. Pisac stvara svoje pretee. Probelmatika koje se tie ist.knj.je
prisutna u Menaru.
Ontoloka i filozofska dimenzija odnosa Menarovog i Servantesovog Don Kihota.
Iz citata se vidi da je Menarov DK superiorniji. Argument u pozadini slova ista a da nije isto. Zato je Menarova bogatija? Suptilnim
tehnikama (pomeranje vremenske perspektive vreme Leganta, Lope de Vege, Karmen-19.vekovna junakinja). Menarov Kihot ima f-ju
otelovljenja vremena. Ne smetanje Hamleta u Vol strit (uobiajena transponovanja:plebejska uivanja u anahronizmima, Hrist na
Bulevaru). Knj.teorija kao disciplina je mrtva knj.istorija! iz perspektive semantike autonomije texta ova 2 texta bi se morala tretirati
kao da su isti. Borhesov Menar je nagovetaj te promene. Perspektivizam znaenje dela vremenom raste (izbei klasian istorizam i
anistorizam).
Karlos Urkada nepostojea linost

Kulturne studije: insistiranje na kontextu (tip radikalizma). Unutar kulturnih studija bi se ova 2 texta lako prepoznala kao razliita.
Experimentisanje sa krajnim stavovima: 1. pripoveda nisu isti textovi; 2. Borhesov opus Vavilonska biblioteka snulira vreme, sve
postoji u sinhroniji, relativno je vreme da li e stajati prvo Menarov i prvo Servantesov DK.
Fenomenoloka ravan: istorinost i 2. kategorija autorstva.
Tlen. Ukbar. Orbis Tertius
Utopija iz Matarija. Kratka prozna forma sa elementima fantastike i esejistike (izraena forma u Pjer Menaru).
Oldikuj eje izuzetna vijugavost prie i sloenost gustoe. Postoje delovi nezavisni od osnovne strukture pripovetke koji se uoavaju tek
pri naknadnom itanju (jer efektna, jaka mesta odvlae panju). Kao Beket, sklon jezgrovitim reenicama, bogatim smislom,
paradoksalnim, stilski efektnim. Interesovao ga je filozofski aforizam. Ukbar sam otkrio zahvaljujui spoju jednog ogledala i jedne
enciklopedije. Tlen - planeta, Ukbar - zemlja, Orbis Tertius - opis planete. Zaplet prie je potraga za Ukbarom. Bioj Kasares ogledala
i snoaj su ogavni jer umnoavaju i ire u optoj teoriji beaa konntext itav svet je parodija. Drugi citat iz Enciklopedije: Za
jednog od tih gnostika vidljivi svemir je opsena ili sofizam. Kod Borhesa postoji naroit odnos prema reprodukciji.
Ne postoji pojam plagijata ustanovljeno je da su sva dela delo jednog istog pisca, koji je vanvremen i bezimen. Kompozicija:
1.naslov, 2.citati (ove reenice), 3. elementarna kompozicija (2 dela i Postscriptum). Sva tri su mikrostrukture zatvorene unutar vee
celine 1.deo je Ukbar, 2.je Tlon, a 3. OT
uloga i obim Psa? Nije pisan naknadno kao okvorna pria. Priati priu unutar pprie muse en abyme baciti u bezdan, fenomen na
grbovima. Vanost okvira. Pomeranje u budunost pria se pojavljuje 1940, a PS 1947. (samo po sebi fantastino).
Pria o enciklopedijama. preuzimaju ulogu likova u prii. Ima ih vie i neke se pojavljuju u vie verzija. One su izvor razliitih elemenata
fabule; upuuju na irinju znanja i perspektiva; i na enciklopedini stil (kratak a efektan) karakteristian za Borhesove eseje, ali i prie.
Mnoge Borhesove prie imaju strukturu enciklopedijska jedinice, a stil neke reenice. Encyclopedia Britannica se esto javlja u
priama. The Anglo-American Cyclopedia navodno izala u Njujorku 1917, doslovce prepisana, zakasnelo izdanje Britanike. U
26.tomu poinje zaplet.
OT prva kopija u 11 tomova (od 40) a pripadala je Herbertu Eu, a druga je pronaena varijanta u memfisu ta dva primerka se
razlikuju. Eov primerak opisana je ideja hroma hreni, drugostepeni predmeti, dui i nezgrapniji (izgubljeni predmeti se udvajaju,
sluajni izdanci rasejanosti i zaboravljenosti).
Tlon karakteristian je jezik koji je osnvni zakon postojanja (explicitno filozofski). Berklijev idealizam (Borhes ovim pokazuje vezanost
za englesku tradiciju). Svet nisu predmeti okupljeni u prostoru ve raznorodni niz meusobno nepovezanih injenica. Ideja kako
fikcija moe menjati stvarnost uticaj Oskara Vajlda (stvarnost se upravlja ka konstruktima fikcija). Izvesni Ezra Bakli je sve smislio
napisati 40 tomova i time izmeniti stvarnost i deava se upravo to. Uticaj C.S.Luis, Out of the silent planet.
Severna i juna polulopta imaju razliit jezik. Mesec zameseiti bledo, narandasto i metaforika i metonimijska osa. 1. tip afazije
metonimija, 2.tip je metafora.
Heterokosmos, SF kontext, a Luisov roman je vie anrovski projektovan. Utopijski science fiction (rat koji dolazi). Stvarnosno-politiki
momenat. Kada krene stvarnost da se povlai I gotovo istog asa stvarnost je ustuknula na vie mesta (jer zemlju preplavie
najvea dela oveanstva).
Bitniji je odnos prema Berkliju i aktuelnom okruenju. Heterokosmos karakteristika latinoam. i posmodernistike tradicije je
neposredna razlika u odnosu na Luisa. Ne uvodi kao SF ve priom o rukopisu (stvarnosti pomeane textovima). 1.pria o izmiljenoj
planeti, 2.pria o enciklopedijama.
Takozvani realizam je samo podvrsta fantastine knj.
uticaj. Macedonio Fernandes (argentinski pisac, konceptualni umetnik). Nezavren roman ovek koji e postati predsednik. Tuu knjigu
objavio kao svoju (MF). Paralelno sa tom stvarnou koja nastaje (Tlon vri invaziju) nestaju likovi vezani za stvarnost (ne figurira
Kasades ve izmiljeni Ne). U ontolokom smislu je ista fikcija, a Kasades i Borhes su heterokosmiki. Drugi uticaji koji su uli u priu
kao intertext (citati kod Brauona od Montenja). Najznaajniji izvor na planu motiva je C.S. Luis. Ezoterino uenje (sufizam, ne Islam,
kabala, a ne judeizam, gnosticizam, a ne hrianstvo). Postepeno parodiranje nerealnog, nestaje stvarno. Kako nova stvarnost
prevladava poveava se metafiziki ugoaj. Rasprivanje u fikciji. Tlon poinje da deluje.
3 glavna simbola u Borhesovoj prozi: ogledalo, enciklopedija i lavirint (i u Psu). Enciklopedije treba tretirati kao junake. Odnos prema
enciklopedinim naelima distribucija znanja (zaplet tragaju za informacijom i rasplet Orbis T) stepen rezonance sa Tlen.
Analitiki jezik D Vilkinsa
Otkrio da enciklopedija britanika u svom 14.tomu isputa lanak o Donu Viklinsu (u istoriji ideja vezan za enciklopediju, sveteno lice
17.veka, zaboravljen projekat da rekonstruie jezik pre graenja Vavilonske kule excentrini, neostvariv projekat). Borhesu je
zanimljiva nauna strana ali i rubovi Vilkinsovog interesovanja. Ekcentrina taxonimija sprovesti klasifikacije svega i svaega, pr. 5
tipova piva od kojih jedno nije (neloginost). Umebrto Eko, U potrazi za savrenim jezikom bavi se Vilkinsom. Borhes je najvie
doprineo rehabilitaciji D Vilkinsa. Borhesa su privlaile taxonomije Alef.
Uz narativni postupak je prisutan Vilkinsov mehanizam. Analitiki jezik ima vilkinsovsku klasifikaciju. U lanom citatu se poziva jedan od
likova klasifikacija drevnih ivotinja. U toj klasifikaciji nema nikakvog loginog kriterijuma (sirene, one koje pripadaju caru,
izmiljene..). suoenje ove klasifikacije sa bilo kojom drugom Borhes parodira, simulira ta naela prizivanjem Vilkinsa.
Odnos prema nasleu Besmrtnik. Potpuni haos i mrak, tradicija kao lavirint, svi su izjednaeni, nema vremenske hijerarhije, sve je
arhiv. Neki Fukoovi textovi deluju kao Borhesove prie ovog tipa (ostavlja se prostor za sluajnost, kontigenciju, poinje narativno
tkanje, ponaa se kao borhesovski tip texta). Enciklopedijska naela, jaka graa knj, ideoloki pr. Mi ivimo na Tlenu iji je Orbis
Tertius enciklopedija, celovit sistem. Borhes idealizuje Britaniju i previe tradicionalno je posmatra.
Motiv knj. u Tlen, Ukbar, Orbis Tertius. Pjer Menar posveen je knj, ovde knj. nema takvu ulogu u konstruisanju prie. Poetak je
zajedniki projekat a zavretak tema knj.rada. motivi marljivosti kako opisuje pisanje knj. texta (deidealizacija). Mesta gde se knj.
explicitno pominje. Poniranje. Knj.je fantastina; metafiziki diskurs tretirati kao fantastinu knj (metafizika je ogranak fantastine knj).
U Eseju o Velsu beskrupulozno se odnosi prema filozofiji kao disciplini. U ovom eseju izneo je stav o fantastinoj knj. U prii filozofski
diskurs javlja se kao stil. Istinito je ono to se deava svake 300te godine. Proimanje, granice su gube na Tlenu poetski stav koji

sam Borhes zastupa. Kako se ponaa kritika? Ima obiaj da izmisli prie, da pripie prie istom slino Pjer Menar experimentalno
itanje koje podrazumeva reverzibilnu tradiciju (ilijada posle Enejide). Ovde se deava druga vrsta experimenta: ne fenomen Menara
ve fenomen na Tlenu (pripiemo slina dela istom piscu I Ilijadu i Enejidu) to ukazuje na njegovu knjievnu metafiziku koja je utopija
zahteva se homogenost knj.prostora. prozni text Kolridov cvet govori se o istoriji te ideje. Sva dela treba pripisati jednom piscu.
Sve knjige je napisao jedan ovek. Isti motiv Vels, H.Dejms probuditi se sa cvetom.
Otvara se pitanje originalnosti. Preuztimanje tuim motiva (iz Britanike, Mark Tven, 1001 no). Pisac koji mu je pruio oslonac Tomas
de Kvinsi (Besmrtnik) gde se pominje pitanje u vezi sa pojmom prie. U 18.v poinje da se parodira ideja originalnosti. Modernizam
eli da ukine prolost a PM se poigrava. Borhes je u tome jako ambivalentan. Kod Borhesa Homer u Besmrtniku slika inspiracije.
Transtextualnost svi mogui tipovi textualnih odnosa. Intertextualnost! 1.tip citati, aluzije i plagijati; 2.tip je paratestualnost (odnos
texta i neposrednog okruenja koje kontrolie recepciju predgovor, posveta). Metatextualnost komentarie 1 text u drugom,
implicitno ili explicitno.
Kljuni pojam Hipertextualnost 2 texta su u meusobnoj vezi, ali ne kao puki odjek, obrazac bez ostatka pr.razvijenja pojedinim
motiva (veza nije svodljiva) pr. Josif i njegova braa i redovi iz Biblije. Poslednji vid je arhitext, arhitextualnost textovi su bliski po
anrovskom odreenju.
Nemogue je govoriti o Borhsu bez poznavanja teorijskih diskursa. Montenj je vrlo intertextualan pisac. Od Montenja poinje poetiko
korienje intertextualnosti.Kada je re o Borhesu, enet stavlja akcenat na hipertext. Kod Borhesa zamenjen je istorisjki sled. Kod B
sve je intertextualno.
2 kljune zbirke Matarije i Alef, prie obajvljivane u asopisima Jug i Anali Buenos Ajresa (Borhes bio urednik, znaajan asopis i za
pisce van granica Argentine).
Alef
1946. Eviti i to je kljuni dogaaj u Argentini XX veka. Prie iz Alefa nastale u miljeu
vladavine Perona. Alef prie klasinija je u odnosu na Tlen, Ukbar. Orbis Tertius. Ema Zuz smatra da je ovo jednina pria u kojoj Borhes
upotrebljava erotske motiva.
Fantsatiki okvir. 3 polja ravni prie: 1.naratoloka (pripovedaka); 2.intertextualna, hipertextualna; 3.biografsko, istorijski sloj.
Alef 1.prvo slovo hebrejskog pisma; 2.taka univerzuma u kojoj se prelamaju sve take i razliite slike (perspektive) mikrokosmos
veliine 2-3slike; 3.u srpkoj kulturi to je edicija.
Ovo svedoi o Borhesovog vezanosti za mistiku, gnostiku, jevrejsku tradiciju koja se vezuje za Kabalu. Kabala je naziv za itavu
jevrejsku tradiciju od 12. do 17. veka. Ona ne postoji kao jedna celovita knjiga i ne postoji kao jedno jedinstveno uenje. Bavi se neim
to su boanski atributi to su odreeni aspekti judeistike tradicije. Kabala u tom smislu f-jonie kao tradicija; nepriznata tradicija (ona
je van doktrine), otpadnika. Ova je tradicija bila veoma inspirativna za Borhesa. Ve na manifesnom nivou ova pria je repezentativna.
Pripovedni postupak tradicionalnije pripovedanje u odnosu na ostale prie. Vreme i prostor su odreeni date su vrlo precizne
vremenske i prostorne koordinate. Dato je vie lokalne boje i vie realizma u svakom pogledu. Tradicija se snano ispoljava i u
temtskom aspektu. Motivi smrti i zaborava i motiv ljubavi ovde su prisutni na jedan neborhesovski nain. Iz njegovih pria uglavnom
izostaju motivi zaborava i ljubavi.

Slinost sa ostalim priama:

1. Post scriptum na kraju prie
2. Erudicija
3. Motiv biblioteke i knj.motivi
4. lik isti kao i u Tlen. Ukbat. Orbis Terius jeste Borhes delatni lik pripovedaa
5. slina vizija sveta i ivota
borhesova vizija sveta i narativno umee najreprezentativnije je prikazano u zborci Alef. Ime drage Beatrie upuuje na Dantea. Danta
je intertextualno prisutan. Hipertextualno i paratext. prisutna je i Boanstvena komedija. U pitanju je i parodija ovog texta u Alefu. Odnos
Alefa i Komedije je oogledan primer hipertextualnosti.
Biografsko-istorijski sloj: Autor, pripoveda i lik stoje u vrlo specifinom odnosu. Autofikcija (ja, autor Borhes ispriau vam priu u kojoj
sam ja glavni junak, ali se ta pria nikad nije dogodila).
Borhes i ja, kraa prozna tvorevina, parabola. 1960. zbirka Tvorac, anrovski arolika. To je period kada Borhes postaje slavan.
Dvojstvo plana i stvarnosti. Pria Hir jo uvek sam delimino Borhes.
Spektar (ne)razumevanja: iznevereni fanovi (izgubio kompas, samisao za realnost). Nivo razumevanja tumaenje kao dvosmislen
nain. Ironija koja nije liena i humora. Smrt ili povratak autora?
Od '60 Bart, Derida, svi francuski teoretiari ga itaju. itava rasprava o autoru kao borhesovska pria. Moralna dilema postaje da li
uutkati autora. Od '70 vraanje autora