Alef (pripovetka)

, (
).
Alef je pripovetka argentinskog pisca Horhea Luisa Borhesa, objavljena u asopisu Jug 1945, i
kao jedna od kratkih pria u okviru kolekcije Alef i druge prie 1949.[1]
Ovo delo predstavlja bezbroj moguih tumaenja, meu kojima je i itanje
iz egzistencijalistikog ugla, zasnovano na ideji o nemogunosti oveka da se suoi sa venou
(to je prisutno u mnogim borhesovim pripovetkama) i na njegovom razumevanu i tumaenju
preegzistencijalista, kao to su Seren Kjerkegor, Franc Kafka i Artur openhauer.
U ovoj kratkoj prii, koja je postala gotovo kultna, moe se prepoznati ceo njegov opus, jer se
ova moe kvalifikovati kao paradigmatska pria ogromne Borhesove biblioteke, dok, pritom,
ironino napaja igru reima i, kako realnom, tako izmiljenom erudicijom. Ovo poslednje se moe
nazreti, npr. u uvodnim epigrafima, u kojima su citirani Tomas Hobs i Vilijem ekspir, i
upostskriptama iz 1943. u kojima se vri mogue istraivanje o drugim Alefima, citirajui istorijske
autore, kao npr. Pedra Enrikesa Urenju, Riarda Frensisa Bartona, Lusijana de
Samosatu iAbenhalduna ili Ibn Halduna.

[]

1 Strukturalna analiza

1.1 Pripoveda

1.2 Vremenski okvir

1.3 Narativni vorovi

2 Interpretacija

3 Zanimljivosti

4 Alef Alonsa de Ersilje

5 Reference

6 Spoljanje veze

Strukturalna analiza[]
Alef ima organizovanu, veoma paljivo ureenu, razraenu i dobro definisanu strukturu. Ove
osobine idealno odgovaraju strukturalistikom kritikom pristupu.

Pripoveda[]
Ova kratka pria je ispriana u prvom licu, uz izmetanje u beskonano (mise en abyme) u kome
se pripoveda identifikuje sa autorom i sa protagonistom prie, koji se predstavlja kao Borhes:
"Beatris, Beatris Elena, Beatris Elena Viterbo, draga Beatris, zauvek izgubljena Beatris, to sam
ja, to sam ja, Borhes." Ovim mehanizmom Borhes namerava da se, ukljuujui se utekst, suoi
sa itaocem pomou fiktivnog pojavljivanja sebe samog, sa jasnim, ali ciljem teorijski nepoznatim
protegonisti prie. Zahvaljujui ovom izmetanju, autor sugerie na neizdefinisanost granica

izmeu realnog i fiktivnog. On govori o mnogim dogaajima i ljudima iz prolosti u nebrojenim

situacijama, meutim na osmoj stranici Borhes pie: (Ne priseam se uzalud tih nepojmljivih
analogija; nekako su povezane sa Alefom.) jer te analogije, iako deluju ratrkano, u biti govore o
onome to je Alef: taka u prostoru koja sadri sve ostale take.

Vremenski okvir[]
Pria je u vremenskom smislu situirana u jedan period u prolosti, od februara 1929. (od datuma
Beatrisine smrti) do 1. marta 1943, do datuma kada bi se napisala postskripta, ali u isto vreme se
deava u periodu izmeu 30. aprila 1941. i krajem oktobra iste godine.

Narativni vorovi[]
Pria se, u teoriji, sastoji od tri narativne niti koje se proimaju, ali zadravajui uoblienu
strukturu. Te tri niti su sledee:
A) Pria o "Borhesovom" potovanju prema Beatris, koja zapravo predstavlja jednu napaenu
ljubavnu priu i u isto vreme onemoguenu usled smrti. U njoj se moe primetiti odreena tenzija
izmeu sakralizacije i zatoenosti u vremenskom okviru u pogledu veze, i neizbena promena
koju donosi vreme i zaborav, koja e na kraju i trijumfovati. Ova veza ima ulogu okvira za razvoj
radnje, to omoguava Borhesovom ritualizmu da bude glavni izvor prie (B).
B) Rivalitet izmeu "Borhesa" i Danierija na ljubavnom i knjievnom polju. U intelektualnoj i
literarnoj sferi ima dosta sveobuhvatnog i konstantnog "Borhesovog" potcenjivanja Danierija,
meutim, on je roak koji mu omoguava pristup Beatrisinoj kui-hramu i oltaru njenih fotografija.
Sa druge strane, takoe je oigledna Danierijeva kompetitivnost prema "Borhesu", koga esto
bocka replikama u kojima mu stavlja do znanja da nikako nije veliki pesnik; alkoholno pie koje
mu je ovaj poklonio naziva "pseudokonjakom" i time pompezno aludira na njegove zasluge.
Razgovori o knjievnosti i svetu knjievnika, natopljeni humorom i ironjom, su najpikantniji deo
ove kratke prie. Opet, na drugoj strani je dubina ljubavnog rivaliteta koja se otkriva samo
"Borhesu"(nakon dvanaest godinica smrti kod Garajevih) kroz Alefovo otkrie opscenih,
neverovatnih, drskih pisama, koja je Beatris bila poslala Karlosu Argentincu. Takoe su
dijalektiari. Danieri deluje da je naklonjen "Borhesu", iako ga ovaj ne potuje, jer to ini svestan
opasnosti da izgubi svog Alefa i trai mu da se postavi kao medijator da bi doao do prologa; ali
veza koja se uspostavila izmeu roaka i izmeu raznih Danierijevih aluzija o Beatris upuenih
skrhanom "Borhesu" (izmeu ostalog: to to se Beatis znala zanositi sa Alvarom i to mu je Alef
dozvolio da vidi sve Beatrisine slike), otkriva jedan potcenjivaki, izazivaki akt i podsmeh.
Kada na kraju "Borges" otkrije sve to je bilo implicirano (i to se na neki nain oslikavalo u
meusobnoj preutnoj netrpeljivosti i u zatrovanoj srei koju je osetio kada je pretpostavio da je
ovaj drugi "lud"), najednom mu se pojavi elja za osvetom, ak po cenu da rtvuje Alefa i njegovu
udesnost. Ovaj deo moe da slui kao shema Alefovog fantastinog porekla (C).
C) Alefova pria o samom sebi, i pripovedaevo i iskustvo protagoniste sa njim, to je i jezgro
naracije. Iskustvo postavljeno u scenu sukoba oveka sa beskonanim, prikazano "takom koja
sadri sve ostale take Univerzuma". Pokazuje se kao najvii domet fantastine hiperrealnosti;
nalazi se u podrumu jedne stare kue, i potrebno je biti baen na pod da bi se to videlo.
Zanimljivo je primetiti kako se jedan objekat dostojan veliine kulta nalazi u jednom sutinski
trivijalnom okruenju. To daje mesta za metafiziko-filozofske digresije; tu se nalazi ideja replike,
onog netanog. Upravo, Alef iz ulice Garaj, kae "Borhes" bez uverljivosti, to nije istinito; uprkos
tome to ga je video i tome ta je to video u njemu (ili moda zbog toga to je tamo video).
Ovo delo je ima strukturu A-B-C-B-A. Razni vorovi se stalno zatvaraju otvarajui se i zatvaraju
se progresivnim redom, iznova se svaki put zavravajui novom aluzijom na neizbeno
proticanje vremena i na manjkavost ovekovog saznanja: "Na um je porozan usled zaborava; ja
prvi se gubim i iskrivljujem, pod traginom erozijom godina, pod Beatrisinim borama", nasuprot
kategorinom tvrenju sa poetka "Univerzum e se promeniti, ali ne i ja".

Interpretacija[]
Ova pria ja bila predmet brojnih interpretacija i radova, to joj je obezbedilo dobru poziciju
u knjievnoj oblasti, dok je Borhes ve tu bio dobro kotiran. Meutim, mnoga tumaenja su dosta
udaljena od onoga o emu se u samom tekstu govori, i tako nestaje autorov ironian ugao
gledanja, gubi se u ogromnim metafizikim digresijama o mogucem egzistencijalizmu u tekstu, i
u slinim postavkama. Moda jo tanije posmatranje dolazi iz humora kojeg Borhes koristi. Ovo
itanje se zasniva, kako na deklaracijama samog Borhesa, u kojima je izrazio radost koja ga je
nagnala na pisanje ove prie, kako na satirinoj upotrebi jezika kod loih pesnika, kao to je i
sam Danieri, koja deluje prenaglaeno, pompezno, tako i na eksplicitnoj nespretnosti njegovih
likova i iskazivanju svojih oseanja.
Iz bilo kog ugla gledanja, opsesija fiktivnog Borhesa Beatrisinom pojavom, ta uzdizanja njenog
lika i njegov knjievni neuspeh, zbog te doze apsurdnosti, postaju humoristiki elementi. Ovde se
moe, pomou odreenog egzistencijalistikog umea sagledavanja stvari, pokazati cinizam
zbog apsurda, u ponovnom shvatanju situacija da su smene, iako to nisu (kao na primer,
injenica da se Borhes odrie Alefa iz iste osvete). Naravno, "ozbiljna" itanja e Borhes,
svojom iskazanom erudicijom, u bilo kom momentu opravdati, ali ujedno se mogu sagledati kao
(jedna od njegovih uobiajenih) ala o uverljivosti erudicije, tim pre to u samom tekstu i u dosta
drugih tekstova, zaista iskazuje uzaludnost iskustva ovekovog saznanja, i to umee kao neko
nedovreno gradilite. Ako je Univerzum beskonaan, a u njemu toliko beskonanog za
upoznati, potrebno nam je vreme i beskonaan kapacitet da to shvatimo. Ideja beskonanog,
ovde nazvana (hebrejskim) slovom "lef", inspirisana je radovima matematiara Georga
Kantora i Mengenlereovom teorijom, a ta su otkria na polju beskonanih skupova pokazala da
celina ne mora neophodno biti vea od jednog od njenih delova: u dva bilo koja segmenta postoji
isti beskonani broj taaka. ak i najsiuniji segment ima isto toliko taaka, koliko i najvei
segment u Univerzumu. Tako da, kako god to razmatrali, u ovoj Borhesovoj prii, alefovska
metafora majstorski zaokruuje kantorovsku ideju o beskonanom skupu.

Zanimljivosti[]

Nije li Internet jedna vrsta Alefa, jer u njemu moemo videti (skoro) sve u (skoro) isto vreme?
Borhes je naslutio ovaj fenomen u kome sada uivamo, i za koga, da je znao, sigurno bi ga
neumorno crpeo. Ali nije.

Prvobitno je Borhes napisao da su Beatris i Danieri brat i sestra a ne bat i sestra od strica,
to je ostalo u definitivnoj verziji. Time je ovaj incest uinio manje transparentnim, ali ostavio
je naznaku o tome (da bi nama omoguio da to uvidimo) u Danierijevoj izjavi da je
"Beatrisina stara kua u ulici Garaj", zapravo "kua njegovih roditelja".

U prii Nila Gejmana o fantastikom anru Peani ovek (strip), Kaliopi skoro eksplicitno
pominje Borhesovog Alefa, i to iz pera jednog pisca, poludelog usled ogromne akumulacije
ideja koje su prokletstvo Vladara Snova: "Neki starac iz Sanderlenda koji je posedovao
Univerzum, a ja sam ga uvao u tegli marmelade u komodi punoj praine, ispod stepenita".

U matematici , postoji broj lef (alef en na hebrejskom i fenianskom) i

predstavlja kardinalnost (ili koliinu) beskonanih skupova. Povezan je sa konceptom
beskonanog, prisutnog u Borhesovoj prii.

U dugoj poemi Boanstvena komedija, Dantea Aligijerija, Beatris je ena koja Dantea vodi
kroz Raj. Poznato je da je ova ena bila Danteova inspiracija tokom pisanja njegovog remekdela (ona je takoe preminula kao vrlo mlada), i da je bio strastveno zaljubljen u nju. Takoe
Borhes u raznim prilkama pokazuje svoju naklonost ka ovom srednjovekovnom delu.

Ova pria je jedna od vie njih koje donekle pokazuju odreenu Borhesovu
fascinaciju Judaizmom; ostale takve prie su Smrt i kompas, Tajno udo, Feniksova sekta i
poema Golem.

U jednoj verziji prie o Golemu (mitologija), iz hebrejske mitologije, Golema oivljava kada se
napie slovo alef na njegovom elu.

Alef je, u odreenom smislu, suprotnost Zairu iz druge Borhesove kratke prie, objavljene u
isto vreme kad i Alef. Ali dok pogled na Alefa posmatrau omoguava da spozna sve stvari,
pogled na Zaira podstie posmatraa da konano percipira kao jedinog postojeeg objekta.

Danieri takoe moe biti aluzija na Boanstvenu komediju: DANte AligIERI

Grupa Nena Dakonte ja sastavila jednu Alef(pesmu), inspirisanu ovom istoimenom kratkom
priom.

Vie nego jednom se ovo delo pokazalo kao satirina kritika dela Opti spev ileanskog
pesnika Pabla Nerude i njegovog uzaludnog pokuaja da u svojoj knjizi obuhvati veliku
koliinu sadraja. Lik Karlosa Argentinca Danierija je taj koji interpretira ovu Nerudinu ideju.

Alef Alonsa de Ersilje[]

U XXVII pevanju Araukane, vra Fiton konkistadoru Ersilji, panskom neprijatelju, pokazuje
jedan sferini kristalni predmet u kome se moe u isto vreme posmatrati sve to se deava na
drugim krajevima sveta.
Strukturalna slinost ne prestaje da iznenauje prilikom uporeivanja ova dva teksta.
Ovde treba napomenuti da Ersiljin Alef prethodi Borhesovoj ideji nekih 300 godina.