Borisav Stankovid

Kotana
Lica: Hadi Toma, Stojan njegov sin, Arsa predsednik optine, Mitka brat Arsin, Marko vodeniar Tomin, Magda ena Markova, Grkljan otac Kotanin, Kata ena Hadi-tomina, Stana, kdi Hadi-Tomina, Vaska kdi Arsina Vranje. Sadanjost. Prvi in: Odvija se u gostinskoj sobi Hadi-Tomine kude. U kudi je alost zato to je sin, Stojan, poludeo za Kotanom, po ceo dan mu ona peva, ne dolazi kudi. Brinu se i zato to je tu stalno ljudi koji pucaju. Pria se kako joj poklanja svata. Toma je ljut. Srdit je zato to je i on bio mlad, ali se ovako nije ponaao. Ne razume sina. Krivi njegovu majku Katu to ga je tako vaspitala. Dolazi Arsa, predsednik optine, estita Uskrs. Toma se ali i na njega, to doputa takav vaar po gradu. Ali Arsa kae da ne moe nikako da ih rastera. Kad poalje policiju, ili ih ovi prebiju, ili se policajci pridrue pevanju i pijenju. A cigane ne moe da kazni zato to im je to zanat. A dodaje i da je potena devojka. A ne moe ni da hapsi ove mladide i starije to su oko nje, jer sve su to njihovi prijatelji. Toma mu predlae da nae mua Kotani. Ovaj se brani i kae da to nije u njegovoj nadlenosti. Iznerviran krede da trai sina. Kata je sujeverna ena. Prvo razmilja da li da kune sina, a onda odluuje da mu baci bob. U bobu vidi praznu postelju, a put dalek i krvav. Tu se prenerazi. Drugi in: Stojan je otiao u Sobinu, predgrae vranjsko, na njihovo imanje gde im je vodenica. Sa sobom je poveo Kotanu, cigane, pesmu... Doekali su ga Marko i Magda. Stojan trai od Kotane da mu peva pesmu kao to je njeno lice, grlo, kose ruse. Dolazi Mitka, pa ali za svojom mladodu, kune brata to ga oenio, a i on je eleo ovako da ivi. Zove Sale (Kotaninu majku) da je pita kako je bilo kad su oni bili mladi, jel se seda. A onda joj nareuje da mu svira, samo da je ne gleda tako staru i zbrkanu, jer to ga podseda na njegovu starost. Mitka ima najspecifiniji govor, dijalekat vranjanski. Stojan hode da daruje Kotanu, ova odbija. Dolazi stari gazda, hadi-Toma. Kad je Stojan hteo da mu zatvori kapiju Sale ga zaustavlja jer mu je to ipak otac. Stojana je otac pokunjenog i gologlavog poslao kudi. Dolazi do preokreta. Toma poinje da uiva u ciganskoj pesmi, i njemu poinje da se svia Kotana. Setio se i on svoje mladosti. Uporeuje svoj ivot sa esmom na ovom imanju koja je presuila, tako je i on presuio. Traio je da mu pevaju staru pesmu u kojoj je mlada bula umrla odmah posle svadbe, bude je ujutru, misle da spava i da se osramotila, ali ne vredi. Toma oduevljen pesmom, vodi sve u grad i skuplja jo drutva.
1

Tredi in: Prva slika Stojan bolan lei i plae za Kotanom. Kada vidi da dolazi sa njegovim ocem, razoara se. Ciganka ... ja nju toliko voleo, a ona?... Ciganka, ko da vie! Kata se ali na svoj ivot sa muem. Stalno se dere na nju. Toma pria kako nikog nema sin mu lei bolan, al i on mrtav nek je. Za enu kae da je nema, da je nikad nije ni imao. Trai da mu pevaju pesmu koja govori o polasku na venanje za milo i nedrago. Toma daruje Kotanu, vezuje joj niske zlata oko vrata. Ona to sve kriom skida i daje Marku da odnese u drugu sobu. Brani je od Arse, samo da je pipne i pade krv. Arsa sve rastera, a Kotanu posavetova da se naini bolesnom i da ide kudi. Druga slika Mitkina kuda. Sad je on poveo Kotanu i ostale sa sobom. Trai da sviraju kako on nema nigde nikog, a ena mu se od brana i testa ne vidi. Stalno sanja neku pesmu kako je dola mladost, sve bilo lepo, bio sa svakom koju je hteo, ali je sve varao i nijedna nije bila za nejga posebna. Zatim trae da mu pevaju al za mladost. Izmeu ostalih peva i pesmu: Devet jo deri da imam, nijednu Mitki ne davam, jerbo je Mitka bekrija, on pije vino kajmakli, a i rakiju prvenac, na vino vadi noevi, a na rakiju pitolji. Mitka razmilja da se ubije, vadi jatagan, svi ga spreavaju. Arsa je zabezeknut kad ga vidi sa ciganima. Kotani nareuje da se uda za Asana u Banji. Sale moli da je ostavi, ali onda on nju posla u zatvor. etvrti in: Ciganska mahala. Svadba. Sve je pod pratnjom policije i pod kontrolom. Stojan dolazi, zove je da pobegnu. Ona odbija. Pita je da li ga voli, a ona mu odgovara negativno. Nedu! Ne mogu! Kod tebe! Zar samo kod tebe? I samo hadiju, oca tvoga i majku tvoju da dvorim i da sluim? Da pred njima kleim i noge da im perem?... A ta du kad se snaga razigra, kad padne nod i bude meseina? Kae da nikoga nikad nije volela i da nikada nede. Mitka je doao da je daruje. Daje joj bele pare za crne dane. On joj pria svoju priu, kako mu je brat traio da se oeni ili da se on ubije, a on je odluio ruku na brata da ne die. Tako mora da bude. Sale doe, pustili su je da se oprosti sa Kotanom. Ova joj samo ree da duti.

GAZDA MLADEN I Celog ivota, uvek, samo je radio ono to jedan ovek treba da radi. (Mladen) U kudi u kojoj je on iveo sa roditeljima i bratom, baba je bila glavna, sve i svja. Ima puno opisa njihove kude, tek na kraju romana se opis ivota vie usmerava na Mladenovu linost izunutra. Opisuje oca Mladenovog. On je brzo ruao i odmah legao da spava, a ostali nastavljali ruak to tie. Spavao je kratko, burno, rudi, a onda bi odjurio u ariju u dudan, a u kudi je ostavljao mir. II Kuda je bila visoka, na dva sprata. Gornji sprat je bio kao ardak. Nije se video a sa njega se sve videlo. To je bio uveni baba-Stanin ardak. Kad je bio mali, Mladen taj gornji sprat nije dobro ni znao, jer su tamo smeli da se penju samo o Uskrsu i Boidu. Znao je samo da je tamo sve najskuplje. U podrumu su svi mislili da baba uva zakopane pare. Svi kljuevi bili su kod nje. Jednog dana baba i deda u malo nisu propali, tako se bar govorilo (pisac se distancira od prie, kao da nije sveznajudi), mada se po njihovoj kudi nije osetilo i videlo. Deda nije znao da vodi finansije. Nasledio je veliko bogatstvo, ali ga je jednom prilikom potroio na ene i kocku. Poto je imao jo dugova, baba ode i tajno rasproda sve to je imala od imanja, plati dugove, a ostatak zakopa u podrum. U ovoj sadanjoj kudi, bilo je kriznih situacija, ali se o tome takoe nije prialo na ulici, nego se moglo primetiti samo po aama koje nisu prenapunjene ili zdele koje su pune taman koliko treba. Majka Mladenova (Kata) sve vreme je morala da slua babu kao i prvog dana kada se udala. ta se gde stavlja, koliko ega ide u neko jelo i sl. Ali majka je bila zahvalna jer je ona ba nju izabrala za svoju snaju, a znalo se koliko je to znailo. Majka se prema Mladenu ponaala kao da je mlaa i nia. Svu svoju ljubav, maenje, prenosila je na mlaeg sina. Otac je vodio brigu samo o dudanu. Tako mu je bilo lake, a i ponekad bi se zapio, zaboravljao i nije bio podesniji od babe da vodi poslove. Uvek je njoj davao rauna ta je kako prodao i od koga pazario. III Kad su se povratili od finansijske krize, otac iznenada umre. Mladen sve preuze na sebe. Nije hteo da i jednog kupca izgubi. Rodbina je kao sluajno svradala u dudan, a u stvari to je bilo radi
3

provere Mladena. Ali njega su uvek zaticali kako neto radi. Obilazila ga je i baba svakog dana. Samo je gledala i bila tamo, a nije se meala. Po njoj, njenom licu, nita se nije poznavalo da se togod dogodilo, desilo. Samo, mesto njene bele, nene, vezane maramice ispod grla, bila je, kao i amija joj, crna, velika, nova. Mladen je znao da ona zbog njih ne eli da plae i ali. Viao je kako u njenom sopetu sedi obuena preko cele posteljine, sa ugaenim svetlom, pravedi se da spava, da bi oni mogli mirno da spavaju. Njega je to sve pogaalo. Kad bi video ovaj prizor, prestraen, vradao se u krevet, navlaio jorgan na glavu i gurao kod matere. U dudanu je sve ilo po redu. Sve se odvijalo polako ali sigurno. Baba postade meka kad u da ga hvali i komija koji dri dudan Hadi-Zafir. Kuda se polako vradala u normalu. On je bio na mestu oca. Samo on sad nije urio za rukom. Do babe je ostavljao jedno mesto prazno, to mesto gde je otac sedeo. Kad su ruali, uvek je birao neko pare mesa koje nije najlepe, da ne ispadne da je grameljiv. Sve je radio kako je valjalo. On sedi u toplom dudanu, a u isto vreme kao kontrast njemu pisac kae da neki njegovi vrnjaci odlaze, a uvek meu njima Stojiljko, toliko maen, ide stalno u kafanu sa Ciganima. Ispred dudana esto je sedeo a-Mihailo, drug pokojnog oca. Sve je ivelo kao da je i ovaj iv. a-Mihailo je ak svradao svoje prijatelje da sede malo. Iz drugog dudana traili su Mladenu tevter, tj. Stevan je traio da pokae svom sinu kako se vodi radnja. Svima je sluio za primer. Njemu je prijalo to, ali ne toliko zbog samog sebe, koliko zbog toga da uju njegovi. Da se baba i majka smire. Vremenom oeva smrt presta da se oseda. Mladen razmilja kako se pokojnici zaboravljaju. Kao da je uvek bilo lepo i bez njih. Za vreme praznika svi sede na kapijama. Ispod njih gazda-Marko sedeo je sa svojom derkom Jovankom. Mladen je video kako ga je gledala, a i ona se njemu sviala. Kad ona prie da se pozdravi sa babom, on je bio strog prema njoj, ali vie zbog babe. Da se babi ona tako suvie vesela ne uini neugodna. IV Zna Mladen da bi mu Jovanka dala sve to on hode, ali nikada joj nije rekao ta je osedao. Zamiljao je kako bi bilo lepo da dve kude postanu jedna, ali je isto tako zamiljao i dan kad de njen otac dodi da ga pita za nekog ko je nju isprosio. To to je slutio, to se i dogodi. Doao je gazda-Marko da ga moli da se raspita za deka koji prosi Jovanku, a i ona sama ga je zamolila da joj kae da li da polazi za njega. To je Mladena iznenadilo. Zar je malo bilo to on ne moe da je uzme, nego jo mora da se raspituje za drugoga. Znao je da je Jovanka ovo pitala da bi joj on dao odgovor da li je on hode ili ne. Kad je stigao kudi video je da svi znaju. ekao je da vidi kako de baba da odreaguje. Kad mu je baba u spontanom razgovoru rekla da je dobro da se ona uda, on odlui da tako i kae. Za sebe je on reio, ali je i dalje u kudi bilo muno. Kao da se oekivala neka propast, neto strano.
4

Jedne nodi ostao je sam u dudanu, zatvoren u mraku sa svojim mislima. Bolelo ga je, ali je odluio da kae svoju odluku. U kudi su mu sve ugaali, a njega je to povreivalo: ta oni da se meaju, kao ulaguju mu se, kad ovamo na dnu srca, potajno nadaju se da de je on odbiti, ne uzeti! Jovanka je plakala. Mladen joj je priao da je to bogata kuda, da ne treba da plae. Kad je ona odluila da se uda, on je pomilova po glavi kao da je i njemu to odgovaralo. A ona je kasnije nastavila da plae, i za sebe i za njega. elela je da vidi Mladena da plae ili da pije zbog nje, ali nita od toga. Svadba! Pomogli su im dosta za svadbu. Inae, njihove porodice su se dosta druile, Jovanka je stalno dolazila kod njih i njeni su bili sigurni kad je sa Mladenom. (Roman je isprekidan na pojedinim mestima) Kad se svadba svrila Jovanka se pojavila na svekovoj kapiji u haljinama neveste, sa licem ne devojakim, izvuenomi rastresenom kosom oko vrata, oko uiju i po elu, ved mrenom i celivanom kosom; oima podbuhlim i umornim od strasti; ustima nabreklim i po vratu i licu tamnim pegama. Mladen se nje odrekao jer je znao da nije za nj, za njihovu kudu, radnju. Zna da bi sve to je imao morao bi da potroi na svadbu. Kad je svadba prola, a Mladen nita nije preduzeo da on oeni Jovanku, svi su odahnuli. I oni koji su mu davali kredite skinuli su i najmanju sumnju sa njega. I dalje su se druili sa Jovankom i njenim muem. Razvili su se jo prisniji odnosi. Baba je odlazila i kod gazda Marka, a i kod Jovanke, sedeli su na travi, pili kafu. Jovanka je u poetku bila u strahu da neko nekae neto za tu njenu ljubav prema Mladenu, ali sve se izgladilo. Ali ona je i dalje drhtala kad god bi on doao. Sva se bojala da moda on ne pati u potaji. Baba je zajedno sa Mladenom svravala poslove. Davala pod kamatu novac, uzimala inetres i sl. Imanje se umnoavalo, babi vie i nije bilo to neto posebno, dok jednog dana Mladen ne dodje i ree da je kupio Aribegovu vodenicu za male pare, jer je nije hteo ostaviti deci za koju je znao da de je prokockati. Jednog dana Jovanka pobee od mua. Zbog njega. Rekao mu je gazda Marko. Kad je doao kudi vide da ved svi znaju i da im je nekako drago jer sad on ima ansu da ipak ima nekog. No, on se svim silama trudio da pokae kako se to nije desilo zbog njega, pa je nagovorio Jovanku da se vrati muu. Poto je bio sam u ovoj odluci shvatio je koliko ovek mora da bude jak, i da se osloni na sebe.

VI Mladenova majka nagovori Jovanku da mu spomene priu o tome da bi njegov brat uzeo njenu zaovu Jelenu. Majka nije smela. Mladen je sve smireno prihvatio. Majka je bila mnogo tuna to se to sve dogaa sa mlaim sinom, a Mladena jo nije oenila. Mladen je sve to znao i osedao. Na svadbi, kad najstariji komija hadi-Rista, die se i nazdravi njemu, gazda Mladenu, on prvi put tada pusti suzu. Umalo to se ne zaplaka. Izaao je sa svadbe i uo pesmu: Zar ti ne zna ta je milovanje, milovanje, slatko uzdisanje?. Sam sebi odgovara da zna ta je uzdisanje ali da ne zna ta je milovanje i da nikad nede saznati. On je ved star. Baba Stana je otisla kod neke gatare. Za to niko nije smeo da zna. Ova joj je rekla da Mladen boluje od velike pameti. Od tada ona, ljuta na nj to on to ne vidi (vidi ona da on vidi, zna ta ona hode s tim dovoenjem u slubu mladih ena i devojaka). Sve je prepustila drugima. I kljueve od podruma, i kljueve od tavana. Nita je vie nije interesovalo. Vie nije bila ona baba Stana. Sada je mogla da se opusti, jer je Mladen sve doveo u red, vie nije ona morala da brine o celoj kudi. I tako jednog dana i umre. Sama, kao uvreena i krijudi se. Ujutru, kad se iskupi cela rodbina, sav komiluk, Mladen je samo iziao u ariju i, u znak smrti, kad su se svi dudani otvorili, on, ne sluge, ved sam spustio depenke, metnuo na dudan katanac i opet se vratio. Smrt babina svima je olakala ivot u kudi. Kominice su dolazile ede, rodjake spavale kod majke. I Mladen poe da se sklanja i ne smeta. Opet su poele prie o njegovoj enidbi. Podviknuo je majci da se vie o tome ne pria. Majku je to mnogo pogodilo, izletela je iz kude i plakala. Posle je plakala svake veeri, dok jednom Mladen nije siao da joj kae da de on otidi ako ona tako nastavi. VII Prestao je da se raduje uspehu u radnji. Kad je pozvao na razgovor jednog roaka kome je pomagao u trgovini duvanom, ovaj poe da plae pred njim od straha. Jer je poznato da Mladen moe pozvati samo na kaznu. To Mladena jako potrese, to je rairio takav strah. Jovanka je bila na samrti, zvala je Mladena. Doao je. Kad je pitao njenog mua zato je ba njega zvala on nije znao da joj odgovori. Ostajao je sam kod kude kad mu majka i brat odu po rodbini kad je kakav praznik. Skroz se otuio od sveta. itao Stari zavet.

VIII ulo se da de dodi Turci. Grad se uzbunio. Traili su zaklon kod bogatijih Turaka, a zatim se svi pripremali da odu iz grada. I Turci su se spremali da idu. Nije se znalo ta de se dogoditi, ali on je reio da ostane u gradu. Ispratio je celu familiju. Nikada do tada on nije traio od majke da ga poljubi. Tad kad ih je ispradao, jeste. Ona se sve nadala da de i on podi, ali nita... Sedeo je nekoliko dana u kudi. Nije izlazio. uo je topove. Samo je puio i zamiljao da je to srpski top. Kad se malo stialo, izneo je rakiju na ulice. Davao vojnicima da piju. IX Vratili su se kudi. Jedne veeri pozva brata da se razdele sa imovinom. Smatrao je da vie ne mogu iveti zajedno. X Posle kao da je na sve omrznuo. Nikome vie nije inio. Teko onome ko bi neto pogreno uinio. XI Tako je i umro. Niko nije znao ni smeo znati kad je legao, razboleo se. Niko nije smeo da mu, kao ostalima, donese ponude, pita, moli. I sahrana mu je bila takva, tiha, stara, stroga. Cela ga je varo sahranila. XII U njegovom tefteru nali su zabeleku od ko zna kad: umredu ranjav i eljan. Redaktorova napomena: Ovaj roman, koji je cenio koliko i Neistu krv, Stankovid nije stigao ne da zavri, nego da ga upotpuni, vee u skladnu celinu. Da je gazda Mladen pisan u duim vremenskim razmacima i navratima, vidi se ved i po raznolikosti hartije i mastila u naenim odlomcima rukopisa.

Tetka Zlata
I Jo od maldosti bila je uvek oko ognjita. Uvek je vodila rauna o novcu. Nikad nije nosila nove haljine, nego sve od starijih sestara. Sve se sestre poudale, samo ona ostala da pazi na brata. Kad se ovaj oenio rei i ona da se uda, samo da ne bi bila bratu na teretu. Dobi sina Stojana. Meutim, koliko je tedela, nije davala pare ni za svedu i kola za slavu. Mu joj ode da trguje, i poginu. Mislila je da je za sve to ona kriva. Udade se i drugi put, da bi Stojan imao ta da obue i nosi. Drugi mu imao je sina. Pastorak zavole Stojana, izmeu ostalog i zato to je dobro uio u koli. Ali ta porodica nije bila nikad slona za praznike, uvek su se svaali otac i sin njegov. Majci je bilo dovoljno da pastorak voli Stojana. II Umre joj i drugi mu. Odeli se od pastorka, jer se sa njim nije slagala. Sazidala je svoju kudu na kraju grada. Radila je kao prelja, vezla, ila. Kudu je malo po malo sreivala. Od jedne sobe, irila se dalje. esto bi je obuzimala neka slutnja da nede imati ko da ivi u toj kudi, da de Stojan umreti. Pa je onda brinula po ceo dan gde je i ta radi. A kad se vradao iz kole, i kad bi legli da spavaju bila je presredna. Ved je poeo da lii na oca, na njenog prvog mua, kome se ona u mislima vratila. Volela je miris svog sina koji je podsedao na prvog mua. III Stojan je porastao, a ona to nije htela da vidi. Njen brat mu je obezbedio mesto kod majstora Cvetka, da kod njega ui zanat. Zlata je strahovala od ovog rastanka i nije joj bilo svejedno, ali od tog trenutka ona je postala ista pred svima. Samo majka. Vie nije ena-udovica, vie nije morala da se boji za sebe. Vratila se kudi, kapiju nije zakljuala, od mraka nije strahovala.

Veiti poljubac
Morao je jednom u godinu dana, ili bar na dve tri godine da sanja taj san. Sanja svoju kudu u kojoj se rodio, iako je znao da ju je prodao i da je taj ovek sruio. Samo sad je sanjao da nije mlad kao to je inae bio, nego da je u ovim godinama. Ona dolazi. Pita ga to je tako star, ta mu se desilo, a on joj odgovara da mu nije dobro. Ljubi ga dugo. U tom poljupcu nije bilo one bezumne strasti i poude, nego se neiskazanim blaenstvom oseda, grledi nju, kako mu se dua isti, a telo, snaga, izumire, nestaje. Oseda kako se sve dublje i dublje u nju upijaju usta i ljube se. Kad se probudio ne zna ta de sa sobom. Oseda se kao stranac u svojoj kudi. Dok mu ena i deca spavaju, bei od kude. Voleo ih je i osedao se pred njima kao krivac. Ide u svoju kancelariju. Tako eka da proe tri dana, pa da se vrati u normalne tokove ivota. Sve dok ponovo ne bude sanjao nju.

U noi
Cveta je sedela na njivi, u nodi i ekala mua Jovana da doe da dovede vodu kako bi natopili duvan koji su zasadili jo prole godine. Kad u da je on doao sa jo nekim, uze motiku i poe da radi. Znala je da je to Stojan. Mu ode da vidi ta je sa vodom, a Stojan poe da je doziva. Ona se nije odazivala. Najzad mu prie i upita ga do kad de tako dolaziti. Pisac nas vrada u prolost. Cveta je bila iz siromane porodice i dali su je od malena da bude slukinja kod Stojanovih. Njegova majka je zavolela zato to je i Stojan najvie sa njom voleo da se igra. Igrali su se po njivama, a kasnije poeli i da se gledaju na drugaiji nain. Voleli su da pevaju, da je ljubi u obraze. Dok jednog dana nije doao Stojanov otac i rekao joj da se sredi. Naao joj je prosca. Pala je u bunilo. Jovan nije bio sirot, ali je bio udovac, tvrdica i prek. Oenili su i Stojana. Ali on se nije mirio sa tim. Nije hteo sa enom nikako. Prskali su ga i nekom vodom, ini mi se od tatule (pisac ne zna), davali mu bilja... Sve dok otac devojke nije traio da je vrate. Onda Stojanov otac pozva Stojana na razgovor. Ovaj mu ree da ga ubije, a otac njemu nek on ubije njega ako hode. I poe da plae. Stojana su ove suze naterale da se promeni. Meutim, sad je od ovog leta, ponovo poeo da ide kod drugih ena, i vratio se njoj Cveti. Ni Cveti nije bilo svejedno. Nastavila je da kopa kad je on otiao, kao da se nekom sveti. Kidala je bol. I ona je itala da se po ovakvoj meseini moe otploviti negde daleko, i ona je elela sa njim da pobegne od celog sveta. Zatim zau i kako peva njihovu pesmu iz mladosti. Bila je sva u bunilu. Kad je doao Jovan, on polude, jer je video da ena nije kopala brazde kako treba, pa je voda otila u susednu njivu. Ali kad je video kako plae, pomislio je da je trudna. Odneo je do mee i pokrio da se smiri i odmori. Ona nije prestajala da plae.

10

Stanoja
Stanoja je bio poznat u celoj ariji. Priaju, a i on koliko se puta hvalio, kako je bio nekad imudan. Pripoveda poinje priu iz perspektive deaka. Stanoja je doao kod njegovog strica i strine da trai samo hleb i prenodite. Stalno se opijao, ali kad je bio trezan radio je kao crv. Stric bee prek ovek. Jednom je bio strinu, a Stanoja uo njen tihi pisak i doao da je zatiti. Od tad ga je ona vie pazila. Davala mu vino, toplu postelju. Kad se strina jednom razbolela on je vodio svu brigu o deci, kudi. Jednom je doneo puna nedra limuna i pomorandi. Ona je bacala, ljutila se to se on troi kad i ovako nema para, pa na kraju ipak okusila. Tad je Stanoja presredan izleteo u kujnu, ljubio i grlio decu. Ali strina se razbole jo vie. Pala je u postelju. Poslednjeg je zvala Stanoju i rekla mu da pazi, da ne pije toliko. Dok mu je to priala, pripoveda je bio u kuhinji, a ovo je uo zato to su vrata ostala otvorena. Dani su prolazili, Stanoja je preao kod njih (pripovedaevih roditelja). Umre Miletu majka (ovaj koji pria priu). Trebalo je raskopati strinin grob, pa onda tu sahraniti majku. Stanoja je bio za to da kopa grob, ali kad u da je u pitanju strinin, prvo je popio rakiju, pa tek onda skupio snage da ode. Plakao je Kato... zar ovo ja tebi... ja? Mile ode na grob da skupi strinin prah, ali tamo je zatekao Stanoja kako je poreao njene kosti na dnu rake, i stoji pored njih. Mile je gledao as u nebo, as u raku. Suprotnost nebo plavo i ivo, unaokolo zelene livade i vinogradi, a dole crna raka. Stanoja pogleda Mileta: Pogleda me pogledom u kome bee sve: zakopana ljubav, proderdan ivot i veita tuga za neim. Posle nekoliko godina je umro. Priaju da je pred samu smrt pobegao iz bolnice, a uvari ga nali mrtva na putu ka groblju.

11

U vinogradima
Dug opis sela u doba kad se beru vinogradi. Vreva, ne postoji nod, svi beru. Jesen je, nebo crno i tmurno. Magla se provlaikroz celu priu. Priu pria u prvom licu. Jesen jeste bila, ali za njega mladog nije bila jesen. U svom vinogradu najmanje je bio. Izbegavao je rad, mrzelo ga je da nosi korpe i da bere groe. Tek pred vee doao je u svoj vinograd. Tamo puno ljudi. On se sakrio, malo da ne bi radio, malo zbog Lenke. U sredini vinograda bila je trenja gde su ene okaile svoju garderobu koju ne ele da prljaju. Poznao je Lenkinu, pa je mirisao ni sam ne zna zato. Kad je uzeo jedan grozd i sakrio se, Lenka se pojavi iznad njega. Pre nekoliko dana imali su svau na bunaru kod njega. Ona je vadila vodu, a on je grlio. Nije mogla da se odbrani jer bi ispustila kofu u bunar i razbila bi je. Poela je da plae. Tu se on naljutio. Ona je stalno obilazila oko njega da se pomire, ali on nije hteo. Trebalo joj je tada 10 kanti da izvadi da bi jednu testiju napunila koliko su joj se tresle ruke. Sada ga je pitala to ne bere, zvala ga da beru zajedno. Prethodnih godina su im se ruke preplitale, jeli iste grozdove. On nije hteo, rekao je da ide da uva neki vinograd. Zatim joj zatrai da je poljubi, ona se nedkala, a kad pristade, on ree da nede i ode. Sad dok je iao ka vinogradu nije vie uo onako ivopisnu vrevu. Magla nikako da se digne. Prolazio je pored bogatakih vinograda. Oni nisu bili ivi. U njima su radnici brali. U vinogradu ga nae ciganka. Htela je groa, pa ponudi da mu baje u zamenu za to. Dua ti je iroka, srce crno, te teko onoj koja se u tebe zagleda. Vek ti aren, put dalek, neznan i taman. Ako preivi... Trgo je ruku i rekao joj da bere. Uplaio se od ovih rei, a moda mu bi neprijatno i zbog njenog mirisa koji se meao sa mirisom duvana. Mitka Meraklija naprosio korpu groa pa krenuo da je proda. Uz put peva A ja sam ti, Leno, bolan, bolan prebolan.

12

Stari dani
ta ima sad tamo da vidite? Nita. Prosta, mala varoica, opkoljena vinogradima i brdima. Obrada se itaocima due, ceo uvodni deo. Opisuje varo. Izrivena kaldrma, opale esme, reka, kameni most s turskim natpisom... A onda kae: Staro, staro mi dajte! Ono to mirie na suh bosiljak i to sada tako slatko pada. Pada i greje, greje srce. Evo i onda stavlja dve tacke i pocinje pricu. Odvija se u jesen. Re je o slavi njegove tetke i tece, Svetom Arhanelu Mihailu. Opisuje atmosferu. Mukarci veeraju, tea stoji gologlav, ene slue, mlade ene ne ulaze u kuhinju dok ih ne pozovu, kad zavre veeru. Kad su ih pozvali, prvo ue snaka Pasa, ena ia Manasijina. Nju su sa sobom jednom poveli Arnauti, ali se ona preobukla u muko i pobegla. Naao je Toma, koji se tada vrzao oko granice kao krijumar. Dao je njenom bogatom ujaku koji nije hteo da je da Tomi, nego je da Manasiji. Poe pesma na slavi. Prvo su krenule starije ene, pa i mlae. Doao je Toma. Svima je smetao, svi su se zbog njega osedali nelagodno, ali to niko nije hteo da mu kae iako je on vie puta pitao da li treba da ide. Snaka Pasa poe oko njega da ga pecka i zapitkuje. Kae i da mu je devojku nala. On je znao da treba da ide, ali opet nije mogao da ode. Ipak, ustade i izae. Otiao je u dvorite. Pre toga je pevao tunu pesmu o zaklanom sinu Jovanu i svi su se rasplakali. Izioh i ja za njim. Pripovetka je ispriana u prvom licu. I ovde, kao i u prethodnoj, njegovo ime pominje se tek na kraju Mile. Ovde mu se obrada Toma, pa tako saznajemo njegovo ime. Ipak, ustade i izae. Otiao je u dvorite. Pre toga je pevao tunu pesmu o zaklanom sinu Jovanu i svi su se rasplakali. Nije mu bilo lako. uo je pesmu i igru uz daire. Najvie je uo Pasu. Dok su bili unutra, igrala je oko njega. Sve mu je to teko padalo. Kad je u kako peva iz kude, ree Miletu da mu poalje momka sa njegovim stvarima, on ide u mehanu. Mile je otiao u sobu. Ja glavu ne smem da dignem, pokrivam je, bojim se da pogledam u prozor da ne vidim hladnu nod, onu mrko-gvozdenu meseevu svetlost, ili da ne ujem Tomin straan glas, kako bije Cigane i ispred Tome njihovo pitanje i vitlanje po pustoj, nemoj ariji...

13

Uvela rua
(iz dnevnika) Pie kao pisma upudena njoj, Stani. Obrada joj se sve vreme. Njeno ime de se saznati tek kasnije, iz nekog razgovora, kao i njegovo. Tek pred kraj Kosta. I Opet je sanjao, san detinjstva i mladosti, srede. Hajde da snevamo, iza ove reenice stavlja dve take pa poinje priu. Bili su komije. Ona i njena majka ivele su u niskoj kudi do njih, dole su sa sela. Je li, pamtim li dobro?. On je iveo sa nanom koju je zvao majkom jer ga je ona odgajala. Majka i otac su mu umrli. Propali su, zato je nana radila nodu, da niko ne vidi. ila koulje, a prozore zatvarala platnom. Svi su se pitali odakle im para. Stana bee svakog dana kod njih. Njena majka se zvala Marija. Kad bi ove dve starije odlazile na groblje, njih dvoje su se igrali, ruali zajedno, a ona mu postavljala kao za mua. Je li da je ovako bilo? (trai potvrdu kao znak autentinosti) II Njegova majka je elela da on povrati njihovo bogatstvo, ali nije znala da se to ne moe tako brzo povratiti. Dala ga u kolu. Nana ga je stalno podsedala na njihovo visoko poreklo. Zato nju nikada nije video kao priliku za sebe, pa je poeo i da misli kako je dosta i to joj doputaju da stalno dolazi kod njih. Po komiluku se svata prialo o njihovom druenju. Meutim, nije mogao da ne primeti da se njeno telo menjalo, da su joj se zaokruglile grudi, i opijao ga je njen miris. Takav miris vie u ivotu nije osetio. Jednom je hteo da je grli i ljubi, ona ga odgurnu i kriknu. Od tada se udaljila od njega. Znao sam ja da nedu nadi veernije, istrajnije i ropskije ljubavi od tvoje: znao sam da bi me negovala i uvala kao oinji vid... Znao sam ja sve to, pa ipak... Da, nisi ti bila bogata, iz znane kude, i nisi bila via od mene. III Pitao se da li je on ikada bio mlad. Uvek je bio suv i bled, korak mu bee trom, nesiguran. Vratio se kudi na neko vreme. Svi su mu govorili da Stana samo njega eka, da sve prosce odbija. Majka i ona ugaali su mu u svemu. Poe to da mu smeta.
14

Ali neto je u njemu poelo da se menja. Mislio je o njoj. Stvarao je da bi je grlio i ljubio. Pozva je jedno vee da izae u batu iza kude. Tu su se nali. On je pre susreta zamiljao ta de biti, pa se opet plaio i uivao u isto vreme. Ona je i plakala i ljubila ga. A njega obuze neka velika tuga. Nodi su mu bile lepe sa njom, ali ujutru se dizao sa nekim osedanjem greke, nezadovoljan. A ona je ved planirala da se oni venaju. To se vidi iz njenog pitanja jo koliko ima da zavri kolu, koliko da eka. Nodi su im bile lepe. Majka je primetila. Ispitivala ga to ne ide ved jednom u kolu, to ne jede. Kad je dola Stanina majka, ona poe da nabraja ta sve Stana ima da ponese kao svoju spremu. Sve ispod oka gledajudi njega. Tada njegova majka poe da ispituje ko je prosi, i zato se ved jednom ne udaje. Odoe obe kod njih, i nju ubedie da se uda za Nikolu. On isprva kao da je danuo duom, ali posle ga uhvati strah. Onda je uo kretav glas ciganke Sale koja je zapevala pod njenim prozorom. IV Dve godine nije dolazio kudi. Kad je doao uo je da je Marija umrla. Stana je udata, dobila dete, ali veoma loe ivi. U poetku je sve bilo dobro, ali onda on poe da se zaduuje, da pije, i troi. Dete im je slabo. Ona radi nadnice da bi ga izdravala. Ona doe kod nane. Bila je odsutna. Nije znala ni da jede kako treba. Stala uz zid, jedva sela za sto. A u glasu njenom uopte nije bilo topline, kao da ga nikad nije poznavala. Odjednom, upade njen mu. Prigovarao joj je to je stalno ovde. Pogledom su molile njega da razume Nikolu. Uz put je bio, a ona je molila da prestane da vie, da ne uje on. Video je posle u dvoritu kako ispod kajsije uspavljuje dete. Ili pevae ili plakae. V Doao je ponovo jer mu se majka teko razbolela. Nije uspela da se oporavi. Da bih izbegao pozdrave i izjave saaljenja od ena i ljudi koji poee dolaziti i donositi joj svedu, zaoh iza kude, u potok, koji sad bee muno poznati. Jer on bee usahnuo, drvede iseeno, a zemlja gola, trona i smrznuta. Na tom su se potoku oni sastajali, a i na poetku pripovetke stoji njegov opis kako ubori. Suprotnost ovome. Sreo je i nju, koja nije mogla da ode da isprati nanu. Morala je svome muu u zatvor da nosi hranu, pa da ide na nadnicu. Branila ga je da nije kriv, da je grekom u zatvoru. Branila si ga tako ivo, ponizno i verno, da nisam znao ta da mislim. Rekao je da je zima, tek da bi neto priao, a ona mu odgovorila: Ne znam. Sad neto rano doe.

15

Oni
I im sam uao na kapiju, predusrete me ena mu, Marika. To je bila ena Mitina, koji je pao na postelju. Uvedoe ga u sobu kod Mite. Bilo mu je neugodno, kao da je eleo da pobegne, a Miti je bilo neugodno to je bolestan. Njegova majka se pred njim pravila da je sve u redu, da je to samo neka mala prehlada, na promenu vremena. Ali vreme je napolju bilo lepo. ista suprotnost onome to se dogaalo u sobi. I Marika kad ue u sobu bila je, onako ila i vitka, suprotnost situaciji u sobi. Kad je ostao na kratko sam sa Mitom, ovaj mu ree da zna da je loe i da se ne plai za sebe, nego za njih. ta de biti sa njima. Roditelji su sve vreme istili, spremali kudu, kao za nekog stranog gosta. II Mitina majka pitala ga je da li mu je Mita priao neto dok su bili nasamo. Nije nita, a i ta da pria kad ovaj ved sve zna. Mitini otac i majka sami su podigli sve to su imali, poto je ona bila sirota, a njen mu eleo da pokae da i sa njom takvom moe da uspe. Njegova brada nisu mislila da de uzeti nju. Mita je rastao u porodici koja je u svemu bila odmerena. Nikad na slavama nisu ostajali do kasno. Mita nije imao nita da radi, sem da bude dobar, poisti dudan i sl. Imao je jednog druga Aritona. Odlazio je kod njega u dudan i tamo je upoznao batovanovu derku Maru. Ali nije roditeljima govorio koju voli, hteo je, zbog svoje skromnosti, da oni sami vide ko je to, pa da mu nju uzmu za enu. Ali nisu izabrali nju. Kada se Mara udavala otiao je kod nje na svadbu, napio se, davao pare. Po povratku kudi izbio je svoju enu na mrtvo ime, i prvi put se suprotstavio ocu. III Iako mu se nije ilo kod bolesnog druga, jedne veeri ipak ode. Sneli su ga u dnevnu sobu. Ariton je bio kod njega, gledali su na dvorite. Pitao je Aritona da li Mara zna da je on bolan. Ovaj ree da zna i da se stalno raspituje, da mu je i ponude poslala. Nisu mu dali. Marika mu nije dala, ali sad kad je Ariton traio, morala je da iznese. Sedajudi se Mare, Mita sa stradu zagrize jednu kruku (inae je vrlo slabo jeo), a Mariku to pogodi i iona izae. Aritona su svi sluali u kudi, valjda zato to su mislili da i Mika misli isto to i on.
16

IV Umro je Mita. Otiao je da mu zapali svedu, a nije eleo da ga vidi mrtvog. Pla se uo do trede mahale, u kojoj je on iveo.

17

Pokojnikova ena
I Ila je stalno na groblje. Vie je poznavala mua po grobu nego to ga se sedala. Imala je sinida. Stezala mu je ruku. Bio joj je kao zatita, putala ga je kad je na groblju ili u kudi, u svojoj ulici. Jo jae ga je prigrljevala kada je prolazila pored Itine kasapnice. On bi zvao dete da ga daruje, a ona bi malo dalje stajala i ekala ga. Tada bi Ita priao, iako ga niko nije pitao, da je to Mitin sin (ovde se prvi put pojavljuje ime preminulog junaka, tipino za Stankovida, da se kao uzgred sazna neije ime). I njega naziva Milanom. Kod nje je esto dolazila majka, a kominice su joj dolazile samo kad je ona tu, da se ne bi proneo lo glas kako joj neko dolazi kad je sama. Samo o velikim praznicima dolazio je Ita. Uvek su sedeli ispred kude. Brada joj nisu dolazila, niti su je pomagala, ali su pazila kako se ponaa. II A, ona, Anica... svi su je zvali po bradi sestra na Ribniiki. Govoredi o bradi Stankovid nas retrospektivno vrada u doba njene udaje. Dok je bila devojka takoe nigde nije izlazila, ali sve je znala da radi. Brada su joj bila verceri, svi su to znali i dutiali. Zbog nje je Ita od njih kupovao vercovanu stoku. Pili su za nju jedne veeri i to je znailo da je ugovorena njena udaja. Udali su je za nekog udovca ije su dve ene ved umrle, pa niko nije hteo da mu da devojku. Bila je sredna tog dana i osedala se mlado i lepo. Meutim nije joj bilo pravo to je on bio jednak kao njena brada, nije bio odnos uraka i zeta. Tada je ula u kudu i tu je bio Ita. Priali su malo, nategnuto, on je rekao da de nodas i ona biti sredna, a ona je pocrvenela, znala je ta znai to nodas. On je otiao uz trubae, tuan, nisu uspeli da ga zadre da pije. Njen mladoenja bio je Itin pobratim. Kad je to saznala njoj kao da je malo laknulo. III Prve brane nodi se ne seda, ali je ujutru bila sva polomljena od silnog izvijanja i elje da pobegne. Ustala je i plakala. Videla je iz dvorita Itu kako izlazi iz neke kafane uz trubae. Celu nod nije spavao. Kazao je da mu sviraju razvijenu ruu, jer sad je i ona razvijena. Kod mua u kudi nita nije smela da dira. Za sve je morala njega da pita. Radila je kao luda, samo da ne bi imao ta da joj prigovori, da bi bila jednaka sa bogatim gospoama iz okoline i da joj se on ne bi pribliavao i podsedao je na ono. A kad joj je dolazilo ono, ona se sama sa sobom izvijala i proklinjala pusto ostalo!

18

IV Nakon godinu dana mu je umro. Nju to nije toliko pogodilo, ali je ona sebe terala da pati jer je smatrala da ga time potuje i da tako treba. I dalje u kudi nita nije dirala to je on namestio, a kominice su uvek priale o njemu i samo o njemu. Njen sadanji momenat nije postojao, ali se zato znao svaki momenat iz njegovog viota. Majka joj je kriom donosila hranu i brinula se za nju. Nalazila joj je prosce. Najuporniji bio je Nedeljko, ali ona nije elela da se preudaje. Jednog dana doe majka sa vedu da je Ita trai. Pala je. Od tada je imala nodne more, komare. Nije htela za njega, nego samo za Nedeljka ako hode. Da je to bio bilo koji drugi mladoenja pola bi, ali za Itu je smatrala da mora da bude ista, a ona to vie nije bila. Svi su se udili to nede za Itu, bogatog momka, nego hode za Nedeljka, siromaha, sa decom. Sve je bolelo, plakala bi kad bi zamiljala da je sa Itom, pa shvatila da to nije stvarnost. Do njene preudaje za Nedeljka stalno je neko od ena bio kod nje, kao da je brane od neega. Omrzla je i dete. A na majku se drala kad god bi neto pomerila po kudi, prebacivala joj da ona vie ne potuje njenog pokojnog mua.

19

Boji ljudi
I Zadunica Jedne padaju u zimu, a druge u leto. Ova letnja je vanija jer vele da se tada sputaju mrtvi da se nahrane posle duge zime. Onima koji su davno umrli samo tada i dolaze na grob. Sprema se puno hrane i pida. Daruju se prosjaci, deli se hrana, misli se da se tako hrane mrtvi. Na groblju je sahranjeno ved 14 kolena, poelo je i 15to, veliko je groblje. Kukanja je dosta, plae se, pita mrtvak zato ede ne dolazi u san, kako je, pria mu se ko se udao, ko urmo, oenio, rodio... II Manasije Na groblju je najnovnija bila klisarnica, a u njoj su iveli klisar i klisarica, mu i ena koji su vodili rauna o groblju. Bilo je puno udaka i kojekakvih ljudi koji su dolazili na groblje, a mnogi su od skitnica tu i spavali. Uvek je bilo novih. Niko nije zalazio u groblje sem onih najluih od kojih su i drugi zazirali. Klisarica je bila vedi autoritet i vie je radila od svoga mua. Najtee joj je padalo kad je trebalo da izvlai nekog ludaka koji se zavukao u tu grob. Taj posao predala je Manasiji. On je od sada tu iveo na groblju, a samo vikendom odlazio u varo da prosi, a onda isproeni novac davao njoj na uvanje. III Ljuba i Naza Naza je bila slukinja kod nekog bogataa, ali kad je on pokuao da je siluje ona je sebi napravila kolibicu pored groblja i od tada prosi. Bila je lepa, samo je imala veliki podbradak. Vodila je red meu prosjacima i pazila kako idu. Zaljubila se u Ljubu. On je bio lenj prosjak. Veoma malo je radio, samo se izleavao. Ode kod popa jednog dana, izvadi neke svoje skrivene pare i ree da eli da se uda za Ljubu. Popu je sve to bilo smeno, zamiljao je onako prljavu u crkvi sa kumovima. Ali pisao je vladici za dozvolu. No odgovora nikako nije bilo. Dola je i zima. Naza je Ljubu primila u kudu nevenanog jer nije imao gde da spava. On se jo vie prolenjio, nije hteo da se obue, a Nazu nije ni gledao. .... Sada jednog dana sretoh Ljubu (nastavak u prvom licu). Pitah ga gde mu je Naza. Ljuba prvo pita Koja Naza. A onda kad se kao seti kae da je odavno umrla, negde u zimu u selu, a rastrgli je psi ili vuci.

20

IV Taja Od svih prosjaka on je bio najlepe obuen. Kao da je bio neki njihov stareina ili vladika im. Sve se njemu davalo i donosilo, od mrtvaca odelo npr. Nije ni iao da prosi. A jeo je i drao, prodirao i stalno se alio. Sve to bi on rekao ostvarivalo se, zato su ga se svi plaili. Klisarici je prorekao da de joj umreti derka, a popu sin. Poeo je da ivi sa Vejkom. Devojkom kojoj su Turci sve pobili pa ona otila u prosjake i poludela. Bilo im je lepo i on se promenio, nije vie gunao. Ali to nije bilo dugo, jer Taju osvoji druga, varoanka koja se propila, pa poela da prosi. On otera Vejku. Vejka ubzo umre, vie od straha da bude napolju sama nego od ljubavi. Meutim, varoanka posle jednog perioda istera Taju iz njegove sobe. Poe tu da ivi, da se opija, da dovodi druge prosjake. Svi su mislili da de je Taja oterati, ali on je sad bio sasvim druge naravi. Nije znao da joj protivrei, i opet bi bio sredan kad bi ga putala da spava u sobi. Od kad je poeo da se mea sa enama skroz je promenio svoju narav. To je sve tako trajalo dok se pop nije umeao i isterao varoanku, pa se Taja vratio u svoju sobu. V Mitka Mitka je dolazio na groblje kad su zadunice i vikendom, ali nije prosio. Iao bi oko grobova i enjivo gledao u hranu i pide, pa su ga ljudi zvali da ga ponude. To to bi skupio nosio je na grob svoje deerke i ene, a niko nije hteo da uzme od njega jer su znali da on nema ta drugo da jede. Pop mu je opevao te grobove kad je bio dobre volje. Preko nedelje ga niko ne bi poznao, bio je ist i lepo obuen. Nije prosio, nije hteo da uzima hranu i pide jer mu je bilo lake da trpi skroz, nego da mu se usladi pa da posle nema. Pomeao se sa gazda-Pantinim slugama. Oni su mu davali ostatke svoje hrane, a svojom lepotom zapao je Panti za oko, koji ga je oenio svojom sluavkom. Dobili su derku, ena je radila mnogo da on ne bi prosio, a on se propio i oterao obe u grob. VI Beke Beke nije bio obian prosjak. On je uzimao, ali za sebe zadravao samo najbolje, a drugo delio ostalima. Upadao bi u kude i traio rakije. Kad mu domadica ponudi hleb on bi rekao da on nije prosjak pa da mu daju hleb, nego rakiju. Uvek je bio veseo i voleo je da luta. VII Niko ga ne poznaje. Kad ga pitaju ta radi, on kae da gleda, a kad ga pitaju ta gleda on se odmah sklanja, da nikome ne smeta, da nekome neto ne uini. Pred svima se sklanja, samo da ne bude na smetnji.
21

VIII Biljarica Mala, zgrena. A sva u krpama i dronjcima. Sa isuenim, skupljenim nogama, te ne moe da ide, ved se vue. Lice joj sitno, staro i puno nekih belih, velikih malja. Usta joj i vilice sve obrasle u tim maljama kao u nekoj bradi. Samo joj oi krupne, bele. Onako uvijena u krpama, naroito oko glave te joj se lice gotovo ne vidi, sa tim svojim zaveljajima i torbama, kao neko kluple vue se i puzi po ulicama, jednako viudi i nudedi bilje, trave. Pokuava da nadje raskovnik, a to je, vele, trava pred kojom se otvaraju svi zatvori i pokazuje gde je zlato i ostvaruju sve elje. Inae prodaje trave i lale. Ovu travu eljka uva pod jezikom i veruje se da je isputa samo jednom godinje u leto i tad ako je ispusti. Biljarica je pobegla u Kale ba da bi nala tu travu i da se obogati kao druge devojke. Silazila je sa gore samo kad bi joj nestalo hleba. Nikada nije nala tu travu. Nali su je mrtvu, zgrenu, ved je poela da se raspada. IX Paraputa Ona ga je uvala i samo u njega gledala. A on se od svega plaio. Kad bi deca bacila iu na njega i ekala da izbori, on se i od toga plaio. Ona se udala, imala dobru kudu, bogata, dvoje dece. Meutim, mu joj umre, a ona se zagleda u nekog lepotana. Kad je porodica to ula nije joj mogla nita, da joj daju da popije otrov ne znaju ta bi sa decom. Da su deca sirota uzeo bi ih neko da ih uva, ali tolika imanja i bogatstva, pa bi svet kazao da je on uzeo da ih uva da bi prigrabio imanje. Naposletku su joj doveli Paraputu da samo u njega gleda i bude joj neka vrsta kazne. X Jovan Jovan je prosio hleb i brano pa nosio u crkvu. Nikada nije prosio za sebe. Kad je dovlaio to pred crkvu u poetku su se popovi ljutili, ali kad su videli da on dosta toga nakupi putali su ga, pa su oni to posle skupljali, preprodavali ili time hranili svoju stoku. XI Menko Menko je bio brbljiv, stalno se gubio. Poludeo je kad su mu Turci (Begler-beg) spalili kudu i obeastili enu na njegove oi, a onda joj odsekli glavu i bacili je Menku u krilo.

22

XII Copa Od Cope su se plaila sva deca, a on im se unosio u lice i drao se Muuu! Kad bi ga gazda sredio i okupao, on se opet iskradao i iao kao skitnica. A ljudi su ga plaili prinosedi mu krst licu. Krsta se plaio jer je to za njega bio krst sa njegovog groba. XIII Stanko isto brano Iz imudne je porodice, ali je poludeo. Skuplja po putu sve to nae, granje, krpe... A od domadica trai samo isto brano. Ako mu koja da hleb od brana koje nije penino, on ne uzima. Stalno drhti, a stalno je raskopan i raspojasan. Majka ga jedno vreme jurila, govorila mu da sve to imaju kudi, ali nije uspela da ga zaustavi i sklanjala se da je ljudi ne bi poznali i vdeli kakva je nesreda snala. XIV a Mihajlo Kao ni drugi prosioci, ni on ne prosi. Ako mu date to dobro, ako ne, on ode. On je vesnik proleda, im doe prolede on nosi zdravac i svima deli. Imao je sposobnost da se ljudima unese u lice i da iz njihovih bora vidi koliko imaju godina ili kada de da umru. Pisac: Jednoh veera svratih u mehanu (ponovo mea svoj lik u pripovetku). U mehani je video njega kako se drutvo ali na njegov raun. Pitali su ga da li je imao neku devojku, on je rekao da jeste, pa su oni nagaali kakva je ona bila, a pre toga poto je rekao da samo hode vodu da pije, doneli su mu vodu pomeanu sa rakijom i ubedili ga da ispije. Oni su se svi smejali, a on poe da plae i pobee iz kafane prizivajudi Svetu Petku. XV Mase Srednjeg stasa, ali pogrbljen. On im uje da je neko umro odmah tri da javi klisaru. Uvek je na sahrani. Proverava da li je iskopan grob, postavljen krst i sl. Pisac kad god uje zvona seti se njega. XVI Marko Svakog jutra za vreme slube virio je u crkvu i iekivao neto. A imao je normalnu porodicu, enu. Vradali su ga kudi, odvodili su ga i u manastir na isceljenje, gde su ih bili. Ipak on je uvek beao i kidao lance, samo da bude tu za vreme slube. Priao je stalno kako ima neku rabotu sa Bogorodicom.
23

XVII Lud je, a ivi u bogatoj kudi. Iako su mu dali posebne sluge da o njemu brinu, odvojili mu posebne odaje, nita nije pomoglo. Brat kad vidi kako ga vradaju sa ulice, negde gde su ga nali kako je pao nakon pravljenja nekog loma, pone da preispituje gde su to pogreili. Da li je to majin greh to je aikovala sa nekim agom ili oev to je uzeo od neije zemlje kad je zidao kudu pa sad to prelo na brata da uvek imaju ig. Onda odlazi kod njega, a on bled, nemodan, ne sme da ga udari, nego ga tei. XVIII Ludi Stevan Bunio se jedino kad su njegov novac ostavljali sa strane. A od tog novca kupovali su za njega, i kasnije ga sahranili. Svi su mu davali, a najvie Turci, koje je on stalno terao daleko. Stanovao je, odnosno uvan , u kudi hadi-Tome. Stalno je vukao neko kamenje, kau da je posle njegove smrti napravljena putanja do porte od tog kamenja. XIX Deda Vesa Slep. Bio je prljav, neopran. Neki su ga darovali, a neki ga samo pitali kako je deda Veso, a on bi odgovarao eteee. To ete je prolaznicima liilo kao da dolazi sa onog sveta. XX Poetak osloboenja. Dolo je neko udno vreme. Javili su se vidari, proroci. Ludi Stevan, Marko , Copa i drugi ili su gradom i vikali AAAA Turci, vuci!! Turci su ih smirivali, zvali ih u kude da ih nahrane, oni to nisu uli, nego su nastavljali da se deru. Nai su se plaili da ne izazovu probleme, ali niko ih nije zaustavio. XXI Sedam se. Bila je jesen, i to jesen na izmaku. Onda, kad se ne zna ni dan, ni nod, a uvek, sa sviju strana samo uti i razleva se jednostavna, silna kia. Umro je neko od prosjaka. Pisac ne pamti ko je to bio, ali zna da su ga doneli u njihovu kudu kad su ga nali jer je bila isturena. Majka je sklonila njih decu. ene su bdile nad njim cele nodi, i govorile kako nikada nita nije osetio i proiveo, kao da se pravdaju to su tu.

24

Ovde se pisac vrada u prolost i govori o sebi kao o uesniku dogaaja, ali on je ipak sveznajudi pripoveda jer vidi ta se dogaa i onda kada ih majka skloni u sobu.

25

Neista krv
Vie se znalo i pricalo o njenim cukundedama i pramdedama, nego o njima samim: o ocu joj, materi, pa cak i o njoj - Sofki. Njihova je kuca bila stara. Izgleda, da otkada je varo pocela postojati, da je i ta njihova kuca vec tada bila tu. Cela rodbina iz nje je proizila. Oduvek same bi vladike, prilikom velikih praznika, posle slube, prvo kod njih dolazili na cestitanje, pa tek onda ili u druge kuce, takode stare i cuvene. U crkvi imali su svoj sto, a na groblju svoje groblje. Grobovi su od mramora a jednako, i danju i nocu, sa zapaljenim kandilima. Od hadi-Trifuna oni su se poeli hadijama zvati, i on je kudu najvie uzdigao. On je bio Sofkin pradeda. Bio je strog, ali, i pored sve te njegove strogosti, opet i najsirotija i najudaljenija u rodbini nije bila zaboravljena, jer je svakoj donosio sa tih putovanja kakav poklon i svaku ma cime obradovao. Sluio je za zaplaivanje onog dela rodbine koji nije hteo da radi. Imao je hadi-Trifun problema sa sinom. Kasno ga je dobio, pa ga je majka mnogo razmazila. Stalno ga je vodila sa sobom i branila ga u svakoj situaciji. Kad bi ga branila i lagala da ne dolazi kasno Trifun bi se ljutio vie na nju nego na njega, kao da ga samo ona voli. On svoju ljubav nije pokazivao, ali ga je mnogo voleo. I kad je umro bio je cudljiv, samo je sa slugama razgovarao. Od tada je kuda i dalje samo cvetala. I ako je postojala neka svaa u kudi, ona se uvek krila i tajila. Slava se spremala dve nedelje, urica. Bilo je raskono, da bi se posle prialo kako je bilo. Vec za prambabu joj (Sofkina prababa), za cuvenu Conu, ne samo po varoi, nego i po okolnim varoima znalo se i pricalo. Cuvena je bila sa svoje raskoi i "saltanatluka". Poto je ostala udovica, nikako se nije udavala. Ali ona nikoga nije gledala, nego jednako vodila i predstavljala kucu kao pravo muko. Kada bi izlazila i odlazila na civluke, da nadgleda imanja, ila bi na konju. Sluge, s obe strane dreci ruke na sapima, pratile su je. Ne samo da je puila, vec i orujem rukovala. A i sam hod, stas, narocito oble joj i visoke obrve i ovalno i malo duguljasto lice, izdvajalo je od ostalih ena. Zagledala se u Nikolcu koji je doao da slui u crkvi. Kad je trebalo da se sazna za njenu trudnodu, ona je presekla ile.

Pa cuveni deda Sofkin, Kavarola. Mesto da on, kao stariji, jednako sedi kod kuce, poto je mladi brat bio vecito boleljiv, i mada se bio oenio prvom lepoticom iz Skoplja, iz neke upola grcke familije, ipak on, jedva izdravi nekoliko meseci bracnoga ivota, produi tobo svoja putovanja po varoima, a u stvari svoj stari raspusnicki ivot sa cocecima, Cigankama i drugim javnim svetom. ena njegova morala je sama kod kuce da sedi i tog svog devera da dvori, neguje, cuva i jednako da je s njime. Na saborima, slavama sa njime morala je da se pojavljuje. I ko zna kada, kako, te izgleda da je s njime pocela greiti.
26

I jedino taj njen greh sa umobolnim deverom mogao je da objasni posle onoliko trpljenje i podnoenje od mua, Kavarole. On, sigurno osetivi taj njen greh, kad bi doao kuci toliko bi besneo, cinio cuda, pokore. pa cak dotle je ilo da i njega, i te enske, zajedno, pokriva. Posle se ozenio nekom umobolnom raskosnom devojkkom. I njena lepota je usahla kada se udala za njega. Pa onda Sofkinog dede rodena sestra "cal'k Naza", kako su je zvali. Tri puta je beala kao devojka. Tri puta se i turcila. Gotovo jedan civluk otiao otkupljujuci je i dovodeci natrag.I onda su se dogaale sve gore i gore stvari, bilo ih je mnogo umobolnih, uzetih, nesrednih. II Sofkna baba to je nagore, ona je svome muu, Sofkinom dedi, padala kao neka rodaka, istina ne po krvi, po ocu i materi, ali po nekom stricu. Grdan je novac morao da da, dok se vencali. I posle, kao zato to se tako blizak rod uzeli govorilo se da je ona uvek bila povezane glave koja ju je otada jednako bolela, i od koje se je ona jednako lecila, a najvie ljutom, prepecenom rakijom. Deda je zvao svojom "majcicom" i gotovo je na rukama nosio. U kudi je radila slukinja Magda i momak Tone. Sofkini baba i deda sve su davali da Mita postane efendi-Mita. Bio je obrazovan i uvaavan. Oenio je lepu, al sirotu enu. Zvala se Todora. BIla je viljastam suva i crnomanjasta, vie muko nego ensko, ali on je znao u kakvu de se lepoticu razviti, pa je uzeo za sebe. Ali posle enidbe ubrzo je nastavio da ivi po svome. Odvajao se gore, gore je moralo da mu se donosi da jede i pije, esto je iao na putovanja i sl. Ponekad se deavalo da se zaigra sa Sofkom. Nije odolevao detetu. Gledao je u njenu kosu i lice i kao da se sedao neega, a niko nije znao ega. Moda njene majke kad je bila mlada. Kad su dolazile te veeri, onda je putao i majku da se popne gore, pa su njih troje zajedno veeravali. Sutra dan bi putovali. I majka je bila presredna. A i Sofki su ovi trenuci ostali u sedanju kao najlepi. III Posle dode rat i oslobodenje, nestanak turske vlasti i gospodstva, pa i nestanak Sofkinog oca, efendi-Mite. Sa Turcima i begovima i on prebegao, i tamo u Turskoj poceo da se bavi, tobo trgujuci s njima. Retko bi otuda ovamo prelazio. I to je Sofka bivala veca, on je sve rede dolazio; u godini dana jedanput i to obicno nocu. Ostane po dva i tri dana, ali nikuda iz kuce ne izlazi. Cak i najbliu rodbinu, striceve i tetke, ne prima. Efendi Mita otiao je u Tursku i nije se vradao. Majka je inila sve da napravi situaciju kao da je sve kao i pre, da on tamo trguje i da sedi zbog posla, ali Sofka je dobro znala da on nije tamo zbog posla. Bio je tamo jer se plaio sirotinje. Njegovo imanje sad je pripalo seljacima u velikoj meri (posle osloboenja). Oni su bili dareljivi i dobri prema Todori, ali to nije bilo dovoljno. Tone, koji je radio sve pozajmice i sve finansijske poslove za efendi-Mitu, napustio ih je nakon to je obavio raspodelu imanja i prodaju. Todora je videla koliko se on nakrao, i sve to je uspela da mu kae bilo je akoTone, ako Magda je ostala uz njih, i stalno donosila neto od hrane. Za
27

slavu bi Todora priala kako se ba jue javljao Mita i kako je u nekom grdnom poslu. A haljine su se i dalje nosile kao pre i sve se spremalo kao pre. Prodavala je majka imanje, i to njihovom Tonetu, jer on jedini nece da kaze da su ga stvarno prodali, ved da on tu samo radi. IV Sofka je bila svesna svoje lepote, i bila je zaljubljena u sebe. Znala je da niko ne moe da je nadmai, pa ak i kad je navrila 25tu. Ipak svake godine je strepela da se na saboru ne pojavi neka nova, lepa devojka od nje. Znala je da ni jedan mukarac nije na njenom nivou, pa je zato slobodno stajala na kapiji bez straha da de joj se neko svideti. Nije zavidela svojim drugaricama koje su bile udate, zato to je znala da je ona poeljnija od njih. Ipak imala je ono njeno, to je bilo usko povezano sa nemanjem mua.Onda bi pocela da ide ne znajuci zata i cisto da se vuce kao bolesna... dok, a to odjednom, iznenada, svu je ne obuzme ono "njeno": snaga joj u casu zatreperi i sva se ispuni miljem. Oseti kako pocinje sva da se topi od neke sladosti. Cak joj i usta slatka. Svaki cas ih oblizuje. Od beskrajne cenje za necim oseca da bi jaukala. I tada vec zna da je nastalo, uhvatilo je ono njeno "dvogubo" kada oseca: kako nije ona sama, jedna Sofka, vec kao da je od dve Sofke. Jedna Sofka je sama ona, a druga Sofka je izvan nje, tu, oko nje. I onda ona druga pocinje da je tei, tepa joj i miluje, da bi Sofka, kao neki krivac, jedva cekala kada ce doci noc, kada ce leci, i onda, osecajuci se sasvim sama, u postelji, moci se sva predavati toj drugoj Sofki. Tada oseca kako je ova duboko, duboko ljubi u usta;rukama joj gladi kosu, unosi joj se u nedra, u skut, i znajuci za Sofkine najtajnije, najslade i najlude elje, cenje, strasti, grli je tako silno da Sofka kroz san oseca kako joj meso, ono sitno po kukovima i bedrima, cisto puca. Ujutru nalazila bi se daleko od materine postelje i sa zagrljenim jastukom a sva oznojena. Danju, krijuci se i od matere i od svakoga ko bi doao, ceo bi dan presedela tamo iza kuce, u bati. I tada bi, gotovo kao luda, pocela da razgovara sa cvecem. U svakom bi cvetu nalazila po jednu svoju elju, u svakom cvrkutu ptica pokoji neispevani, neiskazan uzdah i glas neke pesme. Slobodno bi se otkopcavala, razgolicavala prsa i rukave i same alvare, da bi osecala kako bi jednim pokretom sve mogla sa sebe da zbaci. Onda bi se unosila uivajuci u svojoj lepoti, osecajuci dra od te svoje otkrivenosti i od golicanja vazduha. A koliko bi puta, cisto kao kakav mukarac, sa tolikom stracu pocela da posmatra svoje prave, krupne dojke, u kojima su se ispod beline koe, vec nazirale, kao odavno zrele, neke grudve. Jednom joj pade na um luda ideja da iskoristi mutavog Vanka. Doao je pijan, znai nede se sedati, a i ako se seda nede umeti da kae. Stavila je njegovu ruku na svoju dojku, ali sve to je osetila bio je samo bol. On poe da nasrde na nju, ali ona se izmakla i gnuajudi se zakopala. V Pred Uskrs doe glasnik efendi-Mite. Todora pozove Toneta da ga pita da li zna nekog ko bi uvao vino u njihovim bavama, da ne propadaju. On se ponudi da on uzme dve. Vremenom de
28

se proiriti na ceo podrum, pa de uzeti i svoj klju za njega. Od tih para to je platio za najam, ona da Magdi da ode da kupi basme za Sofku. Spremala se i hrana za efendi-Mitu. A Sofka je znala da je to, pored ovoga, i zbog dananjeg oceva glasnika. Mada otac po njemu nije kazao da ce doci, ona je ipak po tome slutila, nadala se da ce ih moda sada, za Uskrs, poto nije toliko vremena dolazio - valjda jednom obradovati i doci k njima Sofka: (svi su na groblju) Ali ba zato nikako vie nije smela da se vrati gore, na gornji sprat i tamo u onoj sobi sama da ostane, jer je znala da ce je odmah poceti da poduzima ono "njeno". Znala je da ce, mada joj je sada mati na groblju, kroz nekoliko dana eto Uskrs i cela ova nedelja strasna i placna, kada covek ne treba ni da se nasmeje - ipak, ipak, pored toga to bi znala da je greh, nju sve vie i vie obuzimati ti osecaji, ta dra, milje, golicavost. Donele su svata od jela sa groblja. Tetka je Sofki poslala veliko pare pite. Kad su legle da spavaju Sofka je opet osetila strah, i ono njeno. Nije mogla da zaspi. Cekala je da dode san i, s vrelim prstima ruke, osecala je kako noc sve jaca, tamnija i usamljenija biva, kako mati iza nje uveliko vec spava. Iz onih dolapa, iz kojih su iznete spavace haljine, a oni ostali slucajno nezatvoreni, bije neka studen; iz kujne vlaga od polivene vode i razvejan pepeo usled zatrpavanja i gaenja ognjita. Jedino, odozgo sa gornjeg sprata, kroz napukle tavanice, to dolazi suvota od starih dasaka, indra i ukrasa drvenih po rafovima, sobama i doksatu. VI Magda je potovala ovu kudu i bila verna sluavka. Npr. kad je dolazio njen sin, ona nije dozvoljavala da sa svojim bednim konjidem ulazi u dvorite, ved je konj ostajao ispred. Vrile su se pripreme za Uskrs. sva se kuca videla. Cista, spremna, i kao izloena, stoji otvorena za goste, za taj svet spolja iz varoi. I zaista, prvi pocee dolaziti seljaci. Svi oni dolazili su otuda iz bate, gde su na gornju kapiju uli, da bi u bati, iza kuce, konje ostavili. I cim udu, prvo bi ili u kujnu, a opet svaki sa pogacom ili kojim drugim poklonom. Posle sa mukom su se penjali gore kod matere i, jo sa vecim nestrpljenjem, tamo u sobi, ne sedajuci vec klececi u kraju, do zida, a nogama odgurnuvi cilim, da ga ne bi uprljali, cekali su da se svri posluivanje, razgovor, pa da se opet povrate u kujnu, kod Magde. I tu bi, oko ognjita, na kratkim stolicicama sedeli, pili rakiju, koju bi im Magda grejala i sa njima pila. I svaki cas posle kada gosti iz varoi pocnu da dolaze, oni,dreci ispod sebe stolicice, izviruju i sa strahopotovanjem gledaju kako su ovi obuceni, i kako se slobodno penju na stepenice, sedaju tamo, piju i razgovaraju se i to glasno, da se i kod njih ovamo u kujni cuje. Doao je deda koji je krstio efendi-Mitu, raspitivao se za njega, dobio isti odgovor. Kuda je bila puna ljudi. Bile su sredne u novim odelima, sluedi goste. Do duboko u nod su sedeli.

29

VII Odmah posle onoga glasnika ocevog, prvoga posle tolikih godina, na srecu njihovu a najvie na iznenadenje, pocee da stiu i drugi glasnici donoseci od njega pozdrav i glas da je zdrav. Meutim, majka je bila vie uplaena i zbunjena nego radosna. Mati joj se bee vec sasvim pomirila s tom milju: da ce se jednom morati sve to izneti pred svet, ogoliti; da ce ih on sasvim napustiti, ako ne javno a ono bar tajno; da ce, nikako ne dolazeci k njima i ne javljajuci se, tamo negde svriti, cak i navla, i nasilnom smrcu umreti, da bi time i pred njima i pred svetom zabaurio pravu istinu. Sad se plaila da nije na samrti, pa se tako esto javlja. Magda je nala nekog seljaka koga su poslali u Tursku samo da vidi da li lei ili ne. Video je da je ovaj zdrav. Poe stvarno i novac da im alje. Sofki onda bi jasno da se ona zato ovoliko prepala to se sada ne boji, nego je sigurna u tome: da je on tamo nekom kucu prodao. Otuda mu to sada da alje glasnicima ove pare i darove, i sada eto dolazi da kucu preda kupcu a njih sobom da u Tursku vodi. I ne druge noci, nego iste jo noci, dode i on. Naredio je da nita ne bude osvetljeno, da ga niko ne vidi. A od tolikoga grljenja, ljubljenja, uzvika, cemu se Sofka nadala da ce nastati kada on dode, jedino to bi, te tiina, mucnost i neka nema tekoca postade jo jaca. Magdu nije pozvao ni da je vidi. Ujutru ga vec nije bilo. I Sofka je po tome znala da oca sigurno nije ni ispracala, jer da je izlazila za njim do kapije, sigurno bi, vracajuci se, morala da oseti ovoliku zaguljivost, zadah, dim duvanski, te bi otvorila da provetri. Ali kad ga nije ispratila, onda je moralo neto strano i veliko izmedu nje i njega da se desi. To, da je zaista on prodao kucu, videlo se i posle. Videlo se prvo po tome to on rekao da ce ponova doci. Dakle, sada je samo doao da im javi da bi ona, mati, imala kada da se spremi, da sve stvari, pokucanstvo uredi, te da, kad docnije sa kupcem dode, moe odmah kucu da mu preda, sav resto novca da primi, i oni onda, sa tim spremljenim stvarima, nametajem, sa njime da otputuju. Kuda se sreivala, vetrile su se stvari i rasporeivale po sobama. Sofki se svidelo da kupac ne vidi lou kudu i njihovo siromatvo.Sofka je videla kako svi to od nje kriju. ula je i svau tetka Stoje i majke. A ti, ti? (To se sigurno odnosilo na mater, njenu sestru.) Usta nema, jezik ima. to mu ti ne govori? Nego - mu ti je! Samo on, slatki mu, da je kod tebe, pa sve drugo neka ide!...

VIII Doao je efendi-Mita sa gazda-Markom. To je u Sofkinoj glavi bio kupac. Doao je sa trubaima, a to je za nju znailo da eli da prikrije propast. Zadivio se njenom lepotom. Bio je dobro usluen. Pilo se do duboko u nod, a Magda je kriom toila vino iz Tonetovih bavi (poto je njihovo nestajalo) krijudi od gazdarice jer je znala da de je ova terati da vrati.
30

IX Gazda Markov sluga se zvao Arsa, sin Toma. Marko, kao uvek, siavi sa alata, ude pravo u ono njegovo skoro dozidano sopce. To je sopce bilo malo, snisko, gotovo zaguljivo; pod nepatosan, gola zemlja, te novi cilimi od dugog nevetrenja (jer sem njega niko u to sopce nije smeo da ude) gotovo zemljosani. Nakon to se raspremi, legao je da spava. X Ovamo, kod Sofke, sutra, ceo dan, bilo je tako dobro. I Sofka zato docnije celog ivota nije mogla sebi da oprosti: kako da ona to ne oseti, i to ona, Sofka, koja je oduvek sve znala, sve unapred osecala, a sad, ba sad, kad se ticalo njene glave, njenog ivota, tu se prevari! Ali otkud je mogla i znati? Sutra, ujutru, mati joj se pojavi na stepenicama sa rukom na celu, preko ociju, a usta joj i celo lice bilo gotovo unakaeno, toliko iskrivljeno od uasa. I cim dode ovamo u kujnu, kod Sofke i Magde, samo to bi u stanju da naredi: - Magdo, odvedi Sofku kod tetkinih. Ona neka ostane, a ti se vrati. To je bilo dole u kujni, gde je jo bio mrak, vlana zemlja, skoro pocicena, gore od cadi crne grede, a sprocu po polici one ute tepsije. Sofku, cim to cu od matere, a dobro je znala ta to znaci, pocee te tepsije kao neke velike krvave oci da prodiru i sve oko nje u kolutove da se okrece. Bila je isproena. Marko nije bio kupac kude, ved njen bududi svekar. Sofka se die. I, osecajuci takvu snagu, takav bes, cak i mrnju prema ocu, pode k njemu. Osobito besnela je zbog uvrede: to, i ako je to hteo sa njom, da je uda, to onda ovako sa njom da postupa, to ovako brzo, odmah, kao da je ne moe gledati. Ali nita mu nije rekla. Odveli su je. Iz tetkinog razgovora sa drugim enama saznala je da je Marko otac, a da je uzima za svog dvanaestogodinjeg sina. Kroz prozor je gledala kako je mete u njenoj kudi, kako svaki as neko dolazi i odlazi.Uze al od tetke i ode kudi pod izgovorom da je neto zaboravila. Popela se kod oca i rekla mu da ne eli da se uda za takvog.- Sofke, sinko! Lepota i mladost za vreme je...to Sofku gotovo prenerazi, to je to u njegovu glasu zazvuca to kao njegovo sopstveno iskustvo, jad, gorcina. On je sam to tako nekada mislio da je lepota i mladost najpreca, najveca, sada evo zbog toga doao dotle, do siromatva; a da nije tako mislio, ne bi njenu mater uzeo, ne bi zbog toga ovoliko pretrpeo, ovoliko se namucio, potucao i jo, sada, kada se smilovao i reio da se k njima kuci ponova vrati, a ono, mesto blagodarnosti, gle ta!...I razgnevi se na neblagodarnost Sofkinu, jer on se samo za njenu ljubav vratio da je dobro udomi. A to to je daje za mladoenju koji je jo dete, to nije ba toliko strano, koliko je strano ovo njegovo: to on eto mora sa tim Markom, seljakom, da se prijatelji, da se ljubi, sa njime da ivi. Pa, pored svega toga, eto jo i ona - "nece", "ne moe". A on moe! Pokazao je Sofki da je sve na njemu lano, da su samo krajevi oni to se vide novi, a da na unutranjim delovima negde nema ni postavu. Sofka istra, ostavi ga palog ili raspojasanog, nije se sedala. Po senci u njegovoj sobi videla je da je majka tu kod njega, da mu pomaze da se oporavi.
31

XI Sofka poce osecati jak, teak bol. Cisto se pokaja. Da je samo znala, ne bi ona ni pokuavala da se protivi, a kamoli da ga onako u oci, silno, cisto ispitujuci, gleda i protivi mu se. Samo da je znala! Ali i to nije bilo istina. Nato sada sebe pravdati! Znala je! Kako da nije znala?! Jer kada je znala da nikada nece biti ena svoga izabranika onoga o kome celog ivota snevala, koga u snovima i mislima ljubila i grlila, a znala je da ce se ipak morati udati, onda - nato je sada ovo cinila? Ujutru pozva oca i saopti mu da je reila da pristane. On je sredan izgrli. Doao je Marko na pijenje. I dalje su strepeli ta de Sofka redi (otac se plaio da se ne izgubi takva prilika za bogatstvo), ali kad je svekru rekla da hode svi odahnue. Dao joj je zlatnu ogrlicu i davao zlato za njeno spremanje. I jednako, neprestano je iz kese sipao sve samo zlato, dukate, stare, nove, kao pobudavele od silnog uvijanja u krpe, cuvanja po vlanim mestima. I kada se na sofri citav kup, rpa od zlata nacini, efendi-Mita cisto kliknu. Kao da se ponovo rodi i oive, tako silno viknu: - Magdo! Magdo, Magdice! (Prvi put to je tako slovi, zbog cega Magdi noge pokleknue od radosti.) Naa Sofka hode da ide! I na iznenadenje svih, pucnji puaka ubrzo pocee da se meaju sa svirkom sviraca koji su odjednom odnekud odozgo, ovamo kuci poceli da dolaze. A sve je to bila Magda spremila. Odavna znajuci za sve, poslala jednog slugu i naredila mu da odmah, cim cuje pucanj puaka,svirace ovamo vodi. XII Marko: Cuti, ceri! Sada ce tata da se vrati! Idem da naredim kod kuce.Morao je to. Nije smeo novoga prijatelja da odvede onako, poto je znao da kod kuce niko ne zna i nije nita spremno. Markova ena se zvala Stana. Ni ona nije bila oduevljena enidbom sina. Bila je iznenaena i u udu. Zbog cele situacije Marko se raznei prema njoj, pa je pomilova. XIII Posle proevine, sve se do sitnica doznalo o njima: narocito o njemu, gazda-Marku. Odskora su se bili doselili iz Turske. Ali, kao da nisu ni iveli, tako se za njih ovamo gore, oko crkve i u pravoj varoi, malo znalo, kao i za ceo taj njihov kraj dole. Retrospektivno se vrada u Markov ivot. Uio je kole, otac ga je oenio mladog, da ne preui pa da ode u manastri. Dobro je umnoio bogatstvo. Meutim, druio se sa nekim Arnautinom Ahmetom. A njegov sinovac, koji mu je bio najblii jer nije imao dece Jusuf, druio se sa Markovom sestrom. Tu je sestru Marko ostavio kod kude, davao je i u manastir da ui kolu, pa
32

da je bolje uda. Meutim, jednom je nae trudnu. Nju su poslali u manastir, a Jusufa su morali da ubiju. Tada su se i preselili, da se Ahmetovi ljudi ne bi osvetili njima. Marko je esto putovao, a im je Toma napunio 10 godina i njega je poeo da vodi sa sobom iz straha da Ahmet ne dodje ovamo. Stana je bila usamljena i stalno se alila to joj ne dovode sina. XIV Na glas da se Sofka isprosi, cela varo, siteci joj se, odahnu. Dakle jednom vec i to se i sa njom svri, i da su oni sami boga molili,pa ne bi im tako ispalo za rukom da se ona ovako uda, u takvu seljacku kucu i za takvog mladoenju, jo decka, koga ce morati da uci kako da se opasuje i umiva. I poto nikog nije gledala, niko njoj nije bio ravan i dostojan nje, naposletku i pravo je da tako i svri.Bar da se zna! Neka se vidi da i ona nije ba onakva i tolika, za kakvu se izdavala. Zatim, po obicaju, i pored toga, pocee u potaji razna pricanja, ogovaranja. Znala je da de je najvie provocirati njene najbolje prijateljice, pa je kaila nisku dukata oko vrata, koju je dobila, jer ih je to najvie zaprepadivalo. Uvee je gotovo ludela. A sutra, danju, Sofka vec nije alila sebe, jer bi gledala kako je sobom, svojom rtvom i onim svojim nocnim mukama, bar ostale usrecila. Gazda Marko joj je stalno davao poklone i ostavljao dukate njoj, u njenu ruku, ako ona hode neto za sebe da kupi. XV Prvi put se zaplakala u amamu kad ode da se kupa. Govorilo se kako ona zna madije: kako kupajuci udavace ona ih i uci, daje im kao neke cini, kako ce se sutra, na dan vencanja, i posle vencanja, muevima to vie dopasti i uci im u volju. Zato je Sofka sa tom baba-Simkom i pola. I poce i pre kupanja: golicanje, smeh, nabacivanje haljinama jedne na drugu, silom svlacenje i otkopcavanje nekih koje su se stidele, jer su tek sada prvi put dolazile u amam. Narocito od mladih ena, skoro udatih, nije se moglo opstati. One su prve bile svucene, prve gotove. Svaku devojku su jurile, zadirkivale. Ubrzo pa lupa nanula Ciganki koje su ile i raspremale, lupa vrata amamskih i njinih tokmaka, obeenih drvenih cutuka koji su po vratima, prilikom zatvaranja, padali odozgo udarajuci ih i pritiskujuci ih, da to bolje stoje zatvorena - sve se to izmea i poce da bruji... Neke, vec gotove, svucene, ne moguci cekati, sa nanulama u rukama, trcale su bose po plocama, da to pre udu unutra, a otuda se vracale vriteci, prskane hladnom vodom od drugih koje su pre njih ule. I sve, kao da im je baba-Simka bila sve i sva, otac, mati, njoj su se obracale, tuile jedna na drugu. Pokoja tek, vriteci, otuda istrci. Kad je otila da se napari - Ugrejana ploca pekla ju je. Ali njoj je bilo hladno.
33

U prstima stisnutih ruku, u grlu, osecala je jed, gorcinu, i to na samu sebe. to da joj je sada ovako? to, kada je sve znala, ipak da joj sada dode ovoliko teko? A znala je da sada nastaje i tee i gore. Jer sada ce ponova nastati veselje, pevanje. I to, kao uvek, sve ce pesme biti o ljubavi, cenji, mesecini... I, kada ude u onu svoju odeljenu kurnu i kad oseti da se iza nje spusti zastor, ona, dreci se za glavu, cisto pade do cesme i grunu u plac. Simka, kada to vide, brzo se okrete i nedajuci Ciganki da i ona ude, vidi, presrete je i naredi joj da stoji spolja i jako, dobro da dri zastirac, kako se ne bi nita videlo.Simka je u poslednje vreme stalno viala devojke koje plau, ni jedna nije polazila za dragog. XVI Svadba. Opisuje obiaje majka prva povede kolo, bacanje sita A sve to odozdo jednako je gledalo ovamo gore, na nju. I Sofki se ucini da, pored nje, najvie gledaju u ono iza nje na doksatu, u njene spremljene i rasporedene darove koje ce sutra nositi mladoenji: svilene jorgane, dueke i jastuke. Osobito kao da su gledali u onaj crven, svilen, svadben, za dvoje, irok jorgan. Sofki se ucini kao da je gola, jer tako poce, ne znajuci ni sama zato, samu sebe da zagleda, kao da se uveri da li zaista na sebi ima odela, da joj togod ne fali. Ali brzo se seti da to ne sme dopustiti, osobito, da je taj tudi svet, nacickan oko zidova i na kapiji, tako gore usamljenu gleda, i po tome doseti se kako je njoj sigurno teko, i onda da je pocne aliti. Brzo zabaci amiju i side. Glasno, kao u inat nekome, cu se kako ona rece: - Hajde da igramo! XVII Efendi Mita: I kako mu razdragano dodoe kao neka uteha reci i ta pesma o njinoj kuci! Da zaista, niko se od njih nije enio ni udavao drukcije do ovako! I sam on, kad se vencavao, vencavao se vie onako, ne istinski, ne radi sebe, vec drugoga: oca, kuce, sveta radi... Pa eto i sada, on svoju Sofku, - zar je udaje od sveg srca? - nego to mora!...I zato mu sada dolaze tako tacne, tako tune reci te njihove pesme koju su Cigani odozdo jednako ponavljali: Hadi-Gajka, hadi-Gajka devojku udava, Em je dava, em je dava, em je ne udava! Svi su se oslobodili. I efendi-Mita poe da se ali, da se poslednji put svi zajedno provesele. XVIII I ode natrag, ali setno, zamiljeno, jer po tom Sofkinom odbijanju jela znacilo je da hoce da pije ne vina nego rakiju. I po tome je Magda videla koliko mora da je Sofki teko, kad eto hoce da pije rakiju koju dotle nije traila.
34

Doli su prijatelji. Marko, sedeci na stolici, u celu, sa rukom na kolenima, gologlav, uzdrhtalog grla i usta, nije znao kome vie da se zahvali. Da li Todori, priji, koja jednako oko njega oblece i cija ga toplina i jara iz njenih jo zdravih krupnih prsiju cisto u celo udara, ili Sofki, svojoj, ako bogda sutra, snaji, koja ga jednako dvori, klececi mu uz koleno, pravi mu cigare i, paleci ih, sama mu ih mece u usta; XIX Ili su ka crkvi. Znala je da to za njom idu njeni: tetke, strine, a iza ovih njini muevi, svi u dugim cohanim kolijama a plitkim cipelama, kratkih nogavica od cakira, da bi im se oko clanaka videle njine, hadijske, bele carape. I svi oni, njeni, zajedno jedno uz drugog, da se time odvoje od ostalih svatova, osobito od svekrovih, od onih seljaka na konjima. Ali u samoj crkvi joj bi bolje. Valjda to ona vreva i svirka presta, a ona, odvedena pred dveri, osta sasvim sama. Tada prvi put u ivotu, tako pred dverima, u sredini crkve, oseti ona celu crkvu oko sebe, svu njenu irinu, visinu, osobito njene visoke svodove kao cak u nebo, sa pocadavelim tamnim slikama, sve iz Stranoga suda. U ruke joj ugurae upaljene kumovske svece i do nje, tako isto pred dveri, takode sa upaljenim svecama, dovedoe njega, mladoenju. Ispod ociju, kroz krajeve ocne, ona ga poce gledati. Posle ispita sada prvi put ga vide celog. Isto onako mali, sa vec irokim prsima i razvijenim vilicama i podbratkom, ali ramenima i rucnim kostima jo detinjim. Osobito mu je bila sniska, do koe oiana detinja kosa iznad ispupcena cela. Mada je imao najskuplje cohane cakire i svilene pojaseve, ipak, videlo se da se u njima gubi. Ni kukovi, ni kolena mu se ne vide. Depovi sa kolutima gajtana sasvim se izgubili u trbuh i pojas, i jedva su mu virili.Osecala je kako njegovi ukoceni, uplaeni prsti samo lee u njenoj ruci, te ona mora jako da ih stee da bi ih mogla drati. Srecom bili su preko njinih ruku prebaceni darovi, basme i svile, te se nije moglo videti njeno neprekidno upinjanje: cim oseti kako od njegovih prstiju sve po jedan manje i manje ostaje u njenoj ruci, dok ne ostane samo jedan, ona onda mora ponova celu njegovu aku da hvata. XX Svekrva se uplaila od Sofke kada je dola. Bila je lepa, nagizdana, a ova kao na silu u varoko obuena. Ali brzo joj se pribliila i bila uz nju. Idi i donesi "ono"!I pokaza joj glavom na kucu, na malo sopce u kome su zakljucani u kovcegu cemeri sa novcem. Ona ostavi Sofku i potrca. Ali ispred nje vec istrca Arsa. Znao je da ce se ona tamo oko otvaranja sanduka zbuniti i zadocniti, zato istrca ispred nje i uze od nje kljucic. kao i Magda kod Sofkinih, tako je ovde Arsa bio odani sluga koji je sve znao unapred.

35

A sa tim halakanjem, usklicima, nastaje sve veci um, kretanje, zveckanje mamuza, jatagana, krckanje novih silava, tako da se Sofki ne tek poce nego sasvim ucini sve ovo kao logor. I oni, i ova kuca, i ove njihove ene, onako u svojim krutim futama, jo krucim i cak do peta dugackim novim kouljama, a opet svaka sa oko pasa obeenim noicima, lancima; pa onda one njihove ispred kuce i po motkama prebacene bisage, uzde, uzengije, a dole onaj veliki oganj, oko koga su se okretala i cvrcala citava telad - sve joj se to ucini kao neki logor, kao neko odmorite, gde se oni sad svi sa njom, svojim plenom, zaustavili, da se odmore, pa opet nekud, daleko, neznano kud krenu se i podu... XXI Sofka izae iz sobe gde su je odvojili i pomea se sa gostima. Marko je vradao, ali kad u da ona voli (a ona je to rekla jer je videla koliko to njemu znai) on se sav obradovao. I ene se opustie, pa su je gladile po pledima i kukovima naslaujudi se njenim oblinama. XXII A znala je da nije trebalo to da uradi, jer tim ulaskom meu njih ona izjednaava sebe i njih. Time se sve vie varokog i hadijskog gubi, oni su to primedivali i bivali sredniji. Marko im je bacao citavu kesu novaca. Odjednom on dipi i pozva je: - Sofke, cedo, hajde... Nije znala kuda ce s njom, ali ipak pode. Vide kako on ispred nje, cisto se poturajuci, ide, a ispod temena beli se njegov kratak, irok vrat. Ali kada vide kako se on uputi pravo njenom sopcetu, ona se sa osmehom doseti ta hoce. Sigurno ce opet iz onih sanduka, gde su novci, kakav dar, kakva niza dukata. Zato Sofka, ne ureci se, pusti Marka ispred sebe. Prolazeci pored kujne cu kako i odande takode dopire graja, sigurno od slugu. A pored toga, mada su ga ostale sluge uplaeno zadravale, zaustavljale I u tom stie u sopce s Markom. Vide kako on iza vrata, gde je bio mrak, i gde su im stajali oni sanduci, ne rukama ili kljucem, vec tekom i okovanom potpeticom od cizme, sa mamuzom, gazi i skida katanac. Od besa, to ne moe odmah da se katanac otkine, on ga izbi cizmom, zajedno sa bravom. I Sofka vide kako on, kad je oseti do sebe, i to ovako nasamo, u uglu sobe a jo opkoljenu onim poredanim i naslaganim darovima, osobito uvijenom uza zid bracnom posteljom, sa onim crvenim, irokim jorganom, jastucima, cistim, belim, miriljavim, ne moe oci od nje da odvoji. Pokazujuci na sanduk sa razbijenom bravom jedva govori: - Eto, evo, sve, kceri, sve je tvoje. Otvori, i uzmi. I sve... Ti ce od njega kljuc imati. Ti ta hoce, kome hoce, kako hoce, cuvaj, daj, rasipaj... Sve je tvoje. Poeo je da plae i da je pita da li ih ona stvarno sve voli, a ona je odgovorila da je stvarno, a da najvie voli njega.

36

XXIII A to je pocelo Sofku da uasava, puni jezom i strahom, jer joj tada bi sasvim jasno da je ova svadba, ova njihova slatka vecera u noci,i ono jednako traenje da je tamo kapija to vie zatvorena, to jace zamandaljena, da bi oni ovamo bili odvojeniji, skriveniji - sve to kao neki njihov odredeni, odavno ocekivani dan i vreme. Otuda onda one neverovatne price, glasovi o njima, "seljacima". Sofki tada bi jasno to nikad od Magde nije cula kakvu dobru rec o tamo njenim sinovima, snajama na selu; I onda ono, u ta Sofka dotada nije mogla da veruje, ona prica o njihovom cuvenom civciji deda-Velji, za koga se pricalo da je sa svim snajama iveo. I Sofka tada, na uas svoj, vide da je - ne ceka, ne da ce moda to i s njom biti, nego da je to svreno, to se vec zna, jer eto pocee, kao cestitajuci Marku, na Sofku padati masne zdravice, zadirkivanja i smeh XXIV Treci dan, utorak, a Marko nikako ne puta. Sam odlazi i zatvara kapiju. Sofka, ogrnuta kolijom, leala je. Nije mogla vie da dvori, nudi. Od umora jedva je oci drala otvorene. ta ce ona ciniti, ako zaista svekar, Marko, na nju... Samo da nije ona Sofka, efendi-Mitina, ona bi vec znala. Sigurno bi mogla da se otme od njega, i, makar sva izgrebana, sasvim gola, ona bi utekla. Ali ta ce posle, kad je takvu vide na ulici, u cariji?... Jedva ce se to docekati, da joj se site. I zbog toga ne smejuci, a ne znajuci ta bi drugo, od straha, izvaljana do svekrovog mesta, uz trpezu, sva je cvokotala i grcila se. Stariji su otili, nisu mu pomogli da objasni kakav je obiaj na selu. Ovo je ipak bio grad i trebala mu je pomod. Onda je kuvarica dola i zvala Sofku na prvu branu nod. Njemu kao da su svi osporavali to njegovo pravo. On je poeo da proklinje svoje pretke, i da razmilja kako je i njegova ena bila sa njegovim ocem, pa mu je sad ovo moda brat a ne sin, a sad kad on treba da uiva, sad toga nema. ena je pokuala da ga smiri i poricala da je bila sa svekrom. I Sofka cu kako on krklja i valja se, upinje, napree, da bar glavom, ramenima gurne u vrata, otvori ih i ude k njoj. Ali ne moe. Pada. Ruke, laktovi i kolena ga izdaju, jer ga ono enino cviljenje kao neko ue oko vrata stee, ne da mu i ne puta ga da se digne, prede prag. A medutim, da se opet vrati, tamo, kod ene, u onu sobu, kucu, ne moe - svreno je! A to njeno cviljenje, a ba stoga to nije silno, ne priziva u pomoc, vec tiho, ubijeno, bez nade, ba zbog toga ono mu sve jasnije dopire do uiju. Izgleda da mu tavanice, grede i crepovi i sva kuca sa tim njenim cviljenjem pada na glavu i bije ga u teme, u mozak. I jedva, pomocu laktova i kolena, uspe nekako da se od sebe otrgne, oslobodi i posrcuci pode u dvorite. - Alata! Arsa mu poce silav opasivati. On to nije ni osecao, sav je trnuo oslukujuci, da li se ne cuje to iz onoga sopceta gde je Sofka i odakle se videlo kako jo prska sveca. Srecom nita se nije culo, ni Sofkin plac, jaukanje. Medutim, iz one druge sobe jednako je dopiralo ono svekrvino cviljenje, da mu se cinilo da joj se, otkako ju je udario i otkada ona vec cvili, sigurno vec cela prednja strana lica onako u krvi izgubila u zemlji. A noc je bila jednako mracna, i dvorite, kaldrma
37

skamenjena. Jedino iz onog tamo kuta u dnu dvorita, gde se slivala i skupljala necistoca, zaudaralo je na dubre, na trule. On sve jace i jace poce da udie taj trule. I to ga poce kao osvecivati. Seti se svega. Poslednji put zadrhta i iznenada, silno, jako, potee rukom za no iz silava. Ali zastade, jer vide da ce ga opaziti Arsa, koji mu se pribliavae dovodeci alata. I da se ne bi ovaj dosetio, Marko tom podignutom rukom za no na sebe, na svoja prsa, srce, samo to poce da brie celo. Opet ga obuze strah, opet malaksa, oseti neko krkljanje, tupo, teko, kao neko davljenje samoga sebe... Sam je Arsa morao u uzengije da mu umece noge, jer se on jedva drao o jabuku na sedlu. Ali iznenadnom snagom odjednom skoci, usede u sedlo i noem alata ostrag po sapima inu. iknu krv. Alat, bleteci se u mraku, propinjuci se i razrivajuci kaldrmu, odjuri sa njime. Sofke cu kako Arsa polete u kujnu i tamo ka svekrvi viknu: - Ode gazda i posece alata! XXV Od sad je spavala sa svojim muem. Toma je legao pored nje, pazedi da ne dotakne arav na kome ona spava i time ga isprlja. Ona je bila tuna, ali i sredna zato to se izbegla prva brana nod i obiaji oko nje. Grlila je i ljubila Tomu kad zaspi , uz pla. I cele bi noci tako, dok ne bi izjutra, savladana i izmucena, pala, u dubok groznicav san, te bi se i sutra ceo dan gubila u vatri i zanosu. I naposletku, zacudo, ta njena groznica, bolest, dobro joj dode, osobito to se, zbog toga, izbegoe svi oni obicaji posle svadbe, prve bracne noci: ono videnje, cacenje i dolazak ena, komiluka, rodbine, medu kojima bi ona morala da se pokazuje vesela, zdrava... XXVI Sofka - Poce da ide po kuci, cak i da radi. Poce da se oblaci, pa i kiti i nosi cvece i opet poce svekrvu i celu kucu da zasenjuje i ispunjava onom svojom lepotom i raskonocu, sada jo vecom. I samo da nije bilo jo i ono svekrovo, ono one noci, a, posle toga, ovo njegovo nikako nevracanje kuci niti javljanje o sebi, moda bi bilo sasvim dobro. Ali se i to svekrovo poce kao zaboravljati. Sofka ga poce u sebi izvinjavati. Pijan bio i, moda, svekrva i acika nisu umele kako treba da mu objasne, i zato on nije davao da ona sa mladoenjom ode u svoju sobu, a ne to je on sam hteo neto. Ali to se, otkada je otiao tamo u han, ovamo bar ne navrati, ne dode, da se time, ne Sofki, kao izvini za sve to je onako pijan radio; nego da komiluk, svet, osobito njene, oca, mater i rodbinu, uveri, kako nita nije bilo! Doao je seljak planinac na konju jednog dana. Sofka, iako je odavna slutila da, pored svega ovoga to je bilo, mora ipak jo neto crnje i gore dogoditi se, pretrnu od straha, jer ovaj seljak jo s vrata poce da muca kroz suze, ne gledajuci ni u Sofku, ni u svekrvu: - Gazdarice, ete, poslali me da kaem da je gazda ubijen. Ubijen je gazda, gazdarice! - ponavljao je, jednako briuci znoj po kocatom licu i dugackom vratu.
38

Sofka je znala da se on ubio zbog nje, ili iao u Arnavutluk sa tom namerom da ga ubiju. I kad je mogao da doe kudi on se odvio, da mu istee krv, kako ne bi morao da vidi nju. XXVII I kao to se nadala, tako docnije i nastade. Mada prodoe dve ili tri godine, njoj se jednako cinilo da je tek sada, kao juce, nema ni mesec dana od svega ovoga to je bilo. Odmah u slededoj reenici vrada se retrospektivno na ono to je bilo iza sahrane.U pocetku, posle sarane Markove, cela jesen i zima prode u izlaenju na groblje. I naposletku, ko zna koliko vremena prode, mada se Sofki jednako cinilo da je sve to tek od juce, ipak ona poce osecati: kako ce se na kraju krajeva moda sve preboleti, sve utiati i zaboraviti. Istina, njoj je bilo jednako teko i bila je uverena da tee, gore ne moe biti, ali ipak, ipak, ko zna, moda... Za ceo je taj kraj, jo nenaseljen sasvim, vec iz seljackih porodica ili iz varoke sirotinje, koja je odozgo, gde je bila skupoca, doseljavala ovamo - za sve njih ona je bila njihova "snaka"... Svuda su je docekivali i pozdravljali usrdno, radosno. Pa i sam njen mu, Tomca, i on je bio prema njoj paljiv. Vec bee malo uzrastao. to god bi mu naredila, on bi ucinio, i to radosno, sav srecan zbog toga to mu ona nareduje i to govori s njim. Celu kudu su joj predali.Sofka je osecala da to oni ne cine to je se boje, to strepe, to moda oni ne bi mogli, znali i umeli svim tim, celom kucom i imanjem upravljati, nego da to cine stoga da bi ona bila sasvim slobodna i da bi se i ovde, kod njih, osecala kao kod svoje kuce. A pored toga valjda su hteli da se time pred njom kao otkupe za sve ono to je njoj njihov Marko, moda, naao ucinio, a bez njihove krivice i volje. Moda je i sasvim unesrecio, zarobio, ubio, to ju je doveo ovamo, kod njih.Tomca sasvim je njen. Ni o cemu drugom ne zna, do samo o njoj, Sofki. Jer sve to je dosada doznao i osetio, to je samo od nje. I sada sa vec ovako malo odraslim ona je mogla sve svoje elje zadovoljavati, cak i najlude, one devojacke! A ko zna tek docnije kako ce biti,kada on sasvim poraste, ojaca, postane covek, i kada se budu kod njega pocele razbuktavati njegove licne elje, strasti, ludosti. Ovako izucen od nje, kako li ce je tek tada sam grliti, ljubiti!... XXVIII Kuca joj postade topla. I Sofka bi onda primecivala, kako bi mu, cim bi znao da ga ona tamo ne moe cuti, ni videti, a naide na koga slugu ili u kradi ili u kakvoj neispravnosti, odmah tada njegove oci zasjale takvim nekim uasom, necovecnim sjajem, vilice mu tako odskocile i cvokocuci pocele da se tresu. I Sofki onda, na uas, odmah bi upadale u oci njegove ruke, kratke, maljave, vec iste kao u oca i onaj Markov zdepast vrat sa sniskim celom i izvucenim, visokim potiljkom. nije zaboravila Marka.
39

XXIX Kada Tomca sasvim poraste, i on sam, a najvie svekrva, pocee navaljivati na Sofku da prodadu han i sva imanja to imaju tamo na granici i u Turskoj, i da do kapije, sa lica carije, podignu veliku lepu kucu. Sofka nije nikako pristajala. I to nije pristajala, ne to nije htela, nego da ne bi svet, osobito njina rodbina osetila to kao odvajanje od njih, od njihovih sela, a jo vie da se ne pocne pricati kako eto vec pocelo da se imanje, hanovi, prodaje i troi. A opet bojala se da to odbijanje ne bi Tomca pogreno tumacio. Da ne bi on to tako shvatio, pristala je naposletku da u cariji mesto nove kuce nacine kakvu mehanu i nekoliko ducana, odakle ce se imati kirije, a ovde samo kuca da se malo opravi i iza nje podigne i uredi bata. XXX Doao je uvreen efendi-Mita. Sofka mu je itala sa lica da je hteo da joj kae lepo vi ovde ivite i irite se, a na nas si skroz zaboravila.Ne znajuci zato, poce drhtati. I to nikada u ivotu, poce osecati kako joj dua, sva njena unutranjost nekako mrtvacki zaudara. Poce da drhti i da se trese od neke neizmerne nesrece koju predoseti da ce se desiti. I zaista, ona odmah cu kako on, otac, i ne cekajuci da tamo u velikoj sobi bude posluen, ne hoteci ni da sedne na silno nudenje Tomcino, sav pobesneo to je docekao, da on, efendi-Mita, tako to cini, ovoliko se poniava i na noge nekome dolazi, zagluenim, itavim glasom govori neto Tomci, a na to mu Tomca, i to naivno, cisto uzbezeknuto, odgovara: - Ne znam, ne znam, tato, ne znam, bogami, ja ni za kakve pare! I to Tomcino odbijanje nije bilo odbijanje, odricanje da mu nece dati, nego detinjsko uveravanje, kao kad neko skrivi, pa se pravda. - Zar da mi nije onaj, tvoj otac (nije hteo ni ime da mu spomene) obecao pare, zar bih ja za tebe, pezevenk jedan, dao moju kcer? - Tato, bre? Ne tako, ne to, bre! - Da! - jo benje, jo obezumljenije, cu kako joj otac nastavi. U jedan korak oseti Sofka ovamo kod sebe Tomcu. Nije se mogao poznati. Vilice su mu igrale zadravajuci u ustima glasove, a ne znajuci ta ce rukama, tipao je svoje noge, butine. - Daj pare! Daj! - dahtao je ka Sofki. Jedva se drao na nogama. Sofka, uasnuta, vide kako mu ruke jednako idu po pojasu, pod mike, gde se obicno dri no. Ubi je taj strah da krv ne legne, te ne ucini ono to je trebalo da ucini: da Tomci ne da pare, vec da se ona sama digne i ode tamo ocu i - ma ta bilo, ma kakav greh nastupio - otera ga, najuri. Jer, posle ovoga, za Sofku sve je propadalo. Ona je sasvim propadala, umirala. Nje, Sofke, one Sofke nestajalo je. Posle ovih para, kupovine, ona je u Tomcinim ocima postajala druga, obicna, neka stvar koja se, kao svaka stvar, moe novcem kupiti. Tomca, kidajuci rukama zaklopac, sjuri obe ruke unutra i ne gledajuci ni koju ce kesu, da li sa srebrom, zlatom ili niklom, sa dvema kesama odjuri natrag, silno, iz sve snage odahnjujuci. I tamo u sobi, kao neki straan teret skidajuci, baci kese. Sigurno ih je u sama prsa efendi-Mitina bacio, jer tako jetko i prezrivo viknu: NA. Otac joj sa kesama pobee. Ali da se ne bi primetilo da bei, jednako se oko sebe zagledao, tobo ispravljajuci svoje uguvane cakire.
40

- A? Mi kerpici?! A oni, to se za pare prodaju, kupuju, oni su sve, mi nita. Mi kerpici! ubre! Aha! Tada je udario Sofku prvi put. XXXI Odjurio je na granicu u njihov han. Tamo se propio, uhvatio sa cigankama, od tada se nije treznio. I efendi-Mita je slao oveka da mu kae da se vrada kudi ili de on uzeti kder, ali njega to nije zanimalo. Otac je hteo da je uzme natrag, ali Sofka nije htela da ide. XXXII Ali na tome ne ostade. Tomca, kad vide da ga vie niko ne dira, jo manje smeju da mu porucuju i prete, dakle da vie nije dete, nego veliki, odrastao, svoj covek, poce opet da dolazi kuci. Ali kako! Uvek u noc, uvek pijan, uvek gotovo razbijajuci kapiju, dok mu sluga Arsa dotrci i otvori. Cim sjai s konja ispred kuce i ude k njoj u sobu, a ona stane preda nj da ga doceka, on rukom po celu. Ali ona iz inata ni da jaukne. Posle toga su pili rakiju, on je muio i ljubio. Ta rakija kao da joj je daval a neki uitak. Svekrva joj je govorila da ide, da se spasi, ali ona nije htela. Svekrva je sada cesto nocevala kod drugih, bilo je sramota da pogleda Sofku u oci. Na kraju je i poludela, nocu zvala sluge, opijala se. XXXIII I nita se ne desi. Jo manje smrt da dode. Cak pocee deca dolaziti i radati se. Ali kakva deca, kakav porod! Jedini sin, prvenac, to je imao neke snage, jacine, dok su sva ostala bila sve bleda, podbuhlija. Ali to nju nije iznenadivalo. Sve joj je bilo tako jasno. Sve se, isto kao nekada, i sada ponavlja. Isto kao to od onog njihovog hadi-Trifuna njeni poceli da propadaju, tako, evo i ovde pocinje od svekra joj, Marka, mua, Tomce, i same nje. A bar da se njome zavri, nego se eto produava njenom decom, unucima, praunucima. I ko zna, neka njena cukununuka, koja ce se moda zvati i Sofkom, bice sigurno onako lepa, bujna, kao to ona bee, a ovako ce i svriti, ovako ce za sve njih platiti glavom i nju, Sofku, babu svoju, proklinjati i kosti joj u grobu na miru ne ostavljati. Medutim sama Sofka odavno se osui. Nekadanja njena tanka i vitka polovina izvila se, te joj kao grba trci i odudara od nje. Crne joj oci ule, nos joj se izvukao i utanacio, a slepoocnjace joj se izotrile i kao prile, stisle se jedna drugoj; samo joj usta jo onako tanka, vlana i svea. Ide polako. Nikuda se ne uri, vec nesigurnim koracima s uvucenim rukama u nedra, te joj koulja na grudima uvek nabrana, skupljena i prljava. Necete je nikad videti da jede. Gotovo nikad nita. Samo to pije kafu i uvek vezuje celo maramom, steuci jako na slepoocnjacama kolute crna luka, posute kafom. Po ceo dan tako provede sedeci do ognjita u kujni, nagnuta nad njim, ceprkajuci maicom, odvajajuci kupice ugaenog ara, onda po cistom i mrkom pepelu povlaceci
41

neke meke, nene poteze. Iz toga ako bi je tek koja komika trgla. Zamrsilo joj se platno i zove je da ga ona odmrsi. Sofka odmah odlazi. Na prvi pogled vidi gde je preda zamrena, i sigurno, slobodno, ne otkinuvi ni jednu icu, raspravi je, pa cak, kao da to nije tud posao, vec njen, seda u razboj i produi da ona tka. Ali to biva malo. Brzo se kao umori i onda se die i odlazi drugoj kominici. Tako celog dana ide od kuce do kuce, provlaceci se kroz kapidike. Izredi celu mahalu i opet se vraca kuci, opet seda do ognjita, ara po pepelu, kuva kafu i srce je polako, odmereno, oblizujuci svoje izgriene zubima i navek rumene i vlane usne.

42