Druga knjiga Seoba

Bilo jednom jedno kraljevstvo u srcu Evrope koje se zvalo Hungarija. Sve do kraja 18. veka u tom kraljevstvu su bili esti ratovi. Turci su doprli do Bea i oterani su natrag do Beograda. Rascijani su sainjavali maarsku konjicu. Kada su ratovi proli, taj narod se naselio po popaljenim turskim karaulama i oko Temivara. Oni nad sobom nisu poznavali nikakvog zakona, sem austrijskog cara, ali su se u prolee 1752. bunili i protiv cara. Hteli su da se iz Austrije odsele u Rusiju. U Temivar dolazi oberskrigskomesar Garsuli, ovek kojeg je dvor izabrao da u Temivaru zavede red meu Rascijanima. Carstvo je reilo da od Rascijana, koji su do tada bili samo carski vojnici, naini seljake. Garsuli odlazi kod Engelshofena, koji je do tada bio zaduen za Temivar. Garsuli je bio Grk sa Krfa, ali je bio katolik. Prvo je eleo da vidi zatvore i oficire koji su bili u njima (braa Isakovi, kapetan Pievi). etiri Isakovia su bila optuena da su se upisali u spisak ruskog enerala evia i da su zatraili otpust iz vojske kako bi se odselili u Rusiju. To su bili major Jurat Isakovi, Petar Isakovi, Trifun Isakovi i Pavel Isakovi Vlkovi. Njega je trebalo pomilovati, ako je mogue. Pavel govori Garsuliju da nee odustajati od svoje namere, zbog ega se naao u okovima. Na paradi se ljudima ita dopis da e biti otputeni iz vojske i da treba da postanu zemljoradnici. Zabranjeno je da svoje mrtve nose u otvorenim sanducima. Svetina uzvikuje da nee biti paori. Dolazi do pobune, a Garsuli bei. Engelshofen mu govori da je Temivar, koji je on stvorio, Garsuli tog dana unazadio za sto godina. Petar je meu braom bio najbogatiji po svojoj eni Varvari, senatorskoj kerki. Ona je imala dvadeset i dve godine. ureva ena je bila Ana Bogdanovi. Bila je nia od Varvare, ali punija, savitljiva kao tigrica. Bila je istih godina kao jetrva, ali ve pet godina u braku. Imala je crnu kosu, tamne oi, bila je obrva sraslih nad oima, otra nosa i crvenih punih usana. Imala je dvoje dece. Garsuli je bio obaveten da je Pavle ohol, odlian konjanik, udovac. Primetio je da pred njim nije uzeo stav mirno. Pavle je imao onu bezumnu hrabrost koja se sree kod takvih plavokosih, tihih, alostivih ljudi. ena mu je umrla na poroaju, kao i njeno dete, koje je trebalo da rodi u sedmom mesecu trudnoe. O njoj nikada nije govorio, bila je iezla iz njegovih misli. Taj brak nije bio iz ljubavi i ona mu se kao doivljaj inila beznaajna. Po svom dolasku u Slavonski husarski puk, dobio je nareenje od svog pooima Vuka Isakovia da se oeni pa se oenio. Njegova ena Katinka Petrievi je bila Varvarina roaka. Bila je siroe bez oca i majke, a bliila se tridesetoj. Bila je nagluva. Mesecima nije mislio na nju, a sada se u zatvoru setio njenog lika zato to je Garsuli rekao da su obojica udovci. ure i Petar su sa enama doli da isprate Pavla. Petrova ena ljubi Pavla, ali ne onako kako sestre ljube. Bilo je u tome neeg plahovitog, strasnog i ludog. Petar je bio ozlojeen na enu, ali isuvie ponosit da bi to pokazao. Pavle im govori da e pobei kod prve skele i da ne treba da sumnjaju u to da e otii do Bea, bez obzira na to ta budu uli o njemu. Garsuli je otputovao iz Temivara. Bio je uveren da je svoj posao obavio dobro. Pavla Isakovia je otpravio u Osek da ga predaju grofu Gajsruku, a njegovu brau je poterao u njihova nova mesta. Engelshofen je tvrdio da su Serbi udan narod i da ih Garsuli ne zna. Lakomi su na poasti, za tuina bi duu dali, ali ako primete da ih lau, to pamte stoleima. Sa Turcima se nose oko nekog Kosova ve tristo estdeset godina. Srbi nikad ne zaboravljaju, to je jako neposluna i divlja vrsta naroda.

U Temivaru se raulo da je Pavle pobegao. Jurat i Petar Isakovi su se spremali da idu iz Temivara. Trifun je bio najstariji i najsiromaniji, a imao je estoro dece. Njegova ena nije odobravala selidbu u Rusiju i pretila je da e se vratiti ocu. Danima Trifun sa njom nije razgovarao zbog toga. Pristao je na to da ona sa decom ode kod oca. Trifun je, kao i Pavle, bio strastan kockar. Njegova gospoa Kumrija je u svemu imala suprotno miljenje od njega. Kada mu se rodilo poslednje dete, on je primetio da ga gleda pogledom u kojem ima mrnje. Po njegovom miljenju je bilo prirodno da ona raa decu i nije se oseao krivim. Oboje su znali da se njihov brak prekida, iako se ne moe sasvim prekinuti. Decu je oseao kao delove svoga tela. Kao i ure, dobio je majorsku titulu, ali je ostao na kapetanskoj plati. Oenio se pre deset godina kerkom kapamadije (zanatlija koji izrauje pokrivae) Grozdina i bio je od Kumrije stariji dvadeset godina. Ona je sada imala neto preko trideset. Kumrija je isprva plakala zato to nema dece, a posle zato to ih ima estoro, a slutila je da e ih imati jo toliko. Nije volela svoje jetrve. Varvaru nije volela zato to ona nije imala decu i zato to je na svakoj igranci bila u drutvu. Njena sopstvena deca su vie volela Varvaru nego svoju majku. Anu nije volela jer je u svemu sluala Varvaru. Bila je dobra jahaica. Nije volela ni Petra, koji je to primeivao. Pavla je mnogo volela, ali se njihovo roako prijateljstvo naglo prekinulo, a niko nije znao zato. Posle prvog deteta nije vie elela decu, ali ih je ipak raala. Trifun je ispraa. Poljubili su se pred slukinjama reda radi. On je bio tuan, ali nije ni sanjao da su to poslednji poljupci koje su on i ena izmenjali u ivotu. Tercini, koji je vodio Isakovia, je proglaen krivim za dogovor sa Isakoviem da mu omogui bekstvo za novac. Dobio je smrtnu kaznu, ali su sudije dozvolile odlaganje kazne. Pavle Isakovi je imao boleljivog roaka Isaka Isakovia. Taj bolesni oficir je nadiveo Pavla i umro je u Novom Sadu sedamdesetih godina 18. veka. U njegovoj zaostavtini je pronaeno pismo budimskog trgovca Georgija Rakosavlevia u kojem je javljao da je Pavle kod njega. Tamo je stigao maja 1752. O svom bekstvu kasnije nije hteo govoriti. Posle bekstva je postao jo utljiviji, a kada je o tome priao, pria se inila neverovatna. Putovali su brodom. Tercini je imao lanog keca u rukavu i mislio je da je glupi Slavonac slep kod oiju. Pavle se pravio nevet i toio mu je vino. Na spavanju ga nisu vezali i Pavle je pobegao. Stigao je u Budim kod Raskosavlevia, koji je pomagao ljudima pri selidbi u Rusiju. On je Pavla primio u svoju kuu. Kada je uo da je Isakovi vojni dezerter, uplaio se. Posle par dana Pavle je preao kod Georgija Trandafila. On je imao dvoje dece i enu Femku. Isakovi je hteo da jae iz Budima u Be, ali je Trandafil inzistirao da putuje sa Boiem. Pavle je o njemu kasnije priao kao o nekom starcu. Bio mu je odvratan od samog poetka. Derao se na svoju enu, a utiv je bio samo prema kerki. Govorio je skaredno. Lice tog starca je bilo lepo kada je bilo mirno. Ono to je bilo runo su bila usta pod brcima. Imao je dva-tri zuba koji su smrdeli. Kod gospoe Boi bila je upadljiva setna nepominost njenog lica. Imala je gustu, crnu kosu. On je primetio slinost izmeu stasa gospoe Boi i njegove pokojne ene. Izmeu ovog para nije bilo ljubavi, ve samo prezira sa enine strane i mrnje sa muevljeve. Pavlu je priselo putovanje sa njima od prvog dana. Kada su stali da se odmore i ruaju, gospoica Boi je pokuala da zavede i poljubi Pavla, ali je on beao od nje. Ona mu je bacila eir u vatru. Stiu u grad Gran, a posle toga u Rab gde je Pavle imao san o venanju sa svojom mrtvom enom. Usnuo je mrtvu enu kako lei kraj njega polugola, providna i apue mu. Sanjao je svatove, a probudio se u ludom smehu. Na putu su esto svraali u razliite gradove. Pavlu se sve vie inilo besmisleno to je krenuo u Be. Smatrao je da je u Rusiju trebalo ii kriom, preko ravni i planina. Na jednom od prenoita gospoa Evdokija mu pria koliko je nesrena u braku. Te veeri ga je zvala da doe u njezinu sobu. On nije nameravao da ode, ali mu se ta ena dugo priviala te noi. Nije eleo enu koja lii na enu koja je umrla, osim toga,

na putu za Rusiju nije bilo mesta za enu. Sledeeg dana ugiba konj njihovog domaina. Gospoa Boi mu govori kako ga je prethodne noi uzalud ekala. Isakovi je beao od nje kao da je poludela. Te veeri ona polugola ulazi u njegovu sobu. Poslana su tri bira da pronau Pavla. Pavle se oprata od saputnika. Evdokiji je predlagao da ode kod svog oca gde e on kasnije doi po nju. Bio je spreman da njenom muu kae ta se izmeu njih desilo. Ona mu govori da o tome treba utati kao u grobu, a ona e kasnije Boiu rei da se vraa ocu. Pavle je smatrao da je ona sad pred Bogom njegova ena i da e za devet meseci roditi njegovo dete. Ona Pavlu govori da bi muu rekla da je krenula u toalet da ju je uhvatio na putu u njegovu sobu. To je Pavla duboko povredilo. Isakovi dalje ide potanskim kolima. Stie u Be i uputi se kod svog roaka Kope kod kojeg je imao novaca. Kopa je poznavao Pavlovog pooima Vuka Isakovia, koji je sada iveo u Sremu, ostareo i invalid. Kada je Kopa uo da je Pavle pobegao iz zarobljenitva, isterao ga je iz kue, govorei da sa njim ne eli imati veze. Isakovia odvode u kuu gospoe Huml. Isakovi je u Beu uvideo da u Evropi postoje dva sveta. Jedno lice se pokazuje danju, a drugo nou. Gospoa Huml je bila uvela lepotica, koja ga je zaueno i zadovoljno posmatrala. Ona se Pavlu uinila vrlo udnom. Bila je to enica od pedesetak godina. Bila je riokosa, nasmejana, nafrakana, sa plavim oima. Rekli su joj da je Isakovi bolesnik koji je doao u Be da se lei, ali se krije, jer je bez papira. Gospoa Huml je svake veeri organizovala zabave koje su trajale po itavu no. Prostorija u kojoj je Pavle iveo podseala ga je na zatvor. U toj sobi je poeo da budan sanja, da ima vizije i halucinacije. U tim snovima se vraao u svoju Serviju. Sanjao je kako ga je baba Goa odbila od majine sise, ali je sanjao i Garsulija. Desetog dana svog boravka u toj sobi, odluio je da sam ode ruskom poslanstvu, ali su mu to vee javili da su Rusi nali Pavla na svom spisku i naredili da ga pronau. Te veeri je uo glasnu vrisku, lomljenje nametaja i tuu. Kroz poluotvorena vrata je video svoju bivu ljubavnicu. Neto ga je gonilo k njoj, ali se trudio da odoli nagonu koji ga je vukao ka toj eni. Ona uplakana ulazi u sobu iz koje ju je neto ranije isterao neki ri ovek. Isakovi odlazi u rusko poslanstvo. Tamo razgovara sa Vlkovom koji mu govori da e dobiti paso. On govori Pavlu da svi Srbi priaju kako je situacija u Austriji neizdriva, ali kad stignu u Rusiju, nisu zadovoljni. Onda trae vie inove. Sa njima je teko, jer svaki eli biti bolji od drugoga, pa se njemu ini da je opti srpski porok zavist. Pavle mu govori da Isakovii ne idu u Rusiju zbog inova, ve da ratuju na strani ruskih trupa. Volkov mu govori da se slobodno proeta Beom jer ga niko ne sme ni tai. Isakovi se spremao da bude primljen kod novog ruskog ambasadora u Beu, grofa Kajzerlinga. Taj ovek je imao lice ljudi sa severa, lik sanjara i mornara, koje je bilo zamiljeno i milostivo. Drao se oholo i Pavlu se uinio kao neki ruski Garsuli. Grof ga je pitao da li je nekad bio u Crnoj Gori, da li bi se tamo mogao snai i dokuiti ta misle i oseaju Crnogorci, da li bi mogao zadobiti njihovo poverenje. Govori mu da e imati poverljivu misiju. Vladika crnogorski Vasilije je na putu za Rusiju, a pria kako e tamo preseliti celu Crnu Goru. Pavle treba da upozna taj svet i da dozna koja je namera vladike Vasilija, ta on obeava tom svetu. Treba da dozna da li je vladika u Beu bio kod venecijaskog ambasadora Kornera. Pop u ambasadi tvrdi da nije, a neki sinjor Agagijanijan kae da jeste. Pavle treba da dozna istinu. U kui Boia, Pavla vie nisu oekivali. Evdokija nije mogla da zaboravi no provedenu sa Isakoviem. Pavle je trebalo da vidi da li su oni ljudi zaista roaci vladike Vasilija i da li meu njima ima leproznih. U bekom lazaretu (bolnica, naroito vojna bolnica, karantin) je bilo zatvoreno trideset i sedam Crnogoraca sa dvadeset ena sa decom. Svi su se pitali ko su oni. Isakovi se upoznaje sa popom Mikailom. Taj pop je oarao Pavla. Priznavao je da nije nikakav pop i psovao je mitropolita koji ga mrzi jer se priklonio

crnogorskom vladiki Vasiliju, koji govori kako bi trebalo da se svi odsele u Rusiju. Uz pomo ovog popa Pavle dobija dozvolu da poseti Crnogorce. Opis jadnog stanja tog zatvora-karantina. Ljudi su kao skeleti, tamni i uti u licu. Isakovi je zanemeo od uasa. Oni mu govore da i dalje veruju u Vasilija. Pavle im govori da ih Rusija nije zaboravila i da e svi dobiti pasoe. On odlazi iz lazareta, sluajui njihov smeh i groteskno kolo koje igraju. Isakovi ponovo odlazi kod grofa Kajzerlinga koji ga pita da li treba verovati da vladika zaista hoe da iseli celu zemlju. Isakovi kae da su mu u lazaretu rekli kako Crnogorci kreu na poziv koji im je ruski car dao pre etrdeset godina. Kae da Crnogorce ratovi uznemiravaju i da oni pevaju o ruskim pobedama. On smatra da Vasilije ne eli da odseli Crnu Goru u Rusiju, ve da ide kako bi Ruse doveo u Crnu Goru. Radie na tome da na celoj teritoriji Turske izazove pobunu. Grof govori Pavlu da mora ii u novu misliju, u june pogranine teritorije odakle je doao. Treba da vidi tursku granicu i iseljenike koji se spremaju u Rusiju. Isakovia alju u misiju u Srem. Volkov je hteo da ga Isakovi pre odlaska upozna sa gospoom Boi, ali se to nije ostvarilo. Pavle dobija pismo od svoje familije iz Temivara. Petar i ure su bili u kunom pritvoru, Kumrija je napustila Trifuna i vratila se ocu. Pavle odlui da se pre odlaska javi gospoi Boi, ali ona dolazi kod njega. On podvikne na nju da se gubi dok je nije izbacio. Kae joj da je poludela. Ona plae, a on joj govori da e osramotiti svoju i njegovu porodicu. Ona mu govori da je Boi u zatvoru. Pavle je poeo da slabi u njenom zagrljaju. Boia su denucirali da je brbljao o carici, a on je sa svoje strane denucirao sve one koji su se selili u Rusiju i takvima je psovao majku. Pavle planira da ode kod gospoe Boi i da joj kae da sa njom ne eli imati nikakve veze, ali njena ker Tekla dolazi kod njega. Govori mu da ne dolazi u njihovu kuu jer se Boi vratio iz zatvora. Ona sluti da se izmeu njega i njene majke neto deava, ali Pavle to porie. Posle rasprave i natezanja, on joj priznaje da je u vezi sa njezinom majkom. Ona plae. Osea da joj je majka otela Pavla. Pavle na brzinu odlazi iz Bea. Pre odlaska je roacima napisao pismo. Jo jednom je posetio lazaret. Tamo pita za enu koja ga je oarala prilikom njegove prve posete. Doznaje da joj je kerka ozdravila. Imala je nateklinu na vratu od koje bi sigurno umrla, ali su joj rasekli grkljan pa je sada bila dobro. Ta ena mu govori da ju je mu osramotio i ostavio, a ona ide kod brata u Rusiju. Pavle joj govori da e i on u Rusiju i da bi nju poneo, da moe, kao kap vode na dlanu. To je bila ena sa zelenim oima i trepavicama boje pepela. Na putu se zaklinjao da Evdokiju vie nikada nee videti. Zavetovao se da e ostati udovac i da nee zaboraviti svoju pokojnu enu. Trandafila je ostavila njegova ena Femka i on se sam starao o deci. Petar i ure su se spremali za odlazak u Rusiju. Pavle stie kod brae. Varvara ga ljubi kao da mu je ena. Pavle je primetio da ga Petar prima hladno. Ana je bila lepa nego ikad. Njeno dvoje dece je bilo kod dede u Novom Sadu. Ona i ure su bili primer potpune ljudske sree. ure govori da sa Petrovim brakom nije sve u redu. Ponekad bi sluali kroz zid suprunike kako se svaaju. Varvara bi ujutro bila sa uplakanim oima, ali nisu znali ta se deava. ure je ispriao da je Trifun u kuu uzeo neku Mahalanku, Lianku, ijeg su mua ubile potere u Begeju. Kumrija je Trifunu javila da se nee vratiti i da mu decu ne da. Petar naziva Varvaru jalovom. Deava se scena izmeu Petra i Pavla posle ega suprunici odlaze. ure kae da se izmeu njih neko zlo poelo deavati odmah posle Pavlovog odlaska iz Temivara. Varvara govori Ani da je odluila da napusti mua, koji je optuuje zato to nema dece i da prema Pavlu gaji nedoputena oseanja. Pavle odlazi kod Engelshofena. On je vikao na Pavla da e ih, ako dozna da ljude nagovaraju da se sele u Rusiju, na trgu poveati. Isakovi mu govori da ga Srbi potuju jer ih je uvek branio i da on nije hteo da ode bez da mu se pokloni. Prva velika prevara koju su doiveli u austrijskoj vojsci je bila to su ih varali da e se

vratiti u Srbiju. Oni su od njih traili ono to Turci nikada nisu traili: da budu tui paori na tuoj zemlji. Engelshofen mu govori da e to od njih i u Rusiji traiti. Pavle kae da to nije istina, oni e tamo biti vojnici u bici. Kae da ih u Turskoj niko nije lagao, Turci su retko gazili re, a u Austriji su ih najvie lagali upravo oni koji su bili na visokim poloajima. Trifun se oseao deset godina mlaim. Pavle je trebalo da mu kae kako je porodica odluila da njegovu Mahalanku uda za nekog pre nego to krenu. Komanda ju je traila kao enu ubiinu, a mitropolija se za Trifuna raspitivala kao za bezbonika, koji je sa drugom enom u kui, pored prve ene. Trifun tvrdi da im je ina Zekovia rod i da je treba braniti. Pavle odlazi da vidi tu enu. Govori joj da odlazi i da ne sramoti Trifuna. Ona govori da ju je Trifun prevario, da joj nije rekao da joj je mu ubijen, da ona nema kuda da ide, a on joj preti da je nee ostaviti na miru. Govori kako je deca gaaju grudvama zemlje. Pavle govori brai kako ona nema dece, a on veruje da je to zato to je prokleta. Sa Trifunom je odmah zanela, a Ananijeva baba joj je rekla da e roditi za sedam meseci. Trifunu to nije rekla. Pavle odlazi i moli da se Trifunu kae da e on u Beu poraditi na tome da mu se paso to pre da, ali da ga Pavle vie ne eli videti ni ivoga ni mrtvoga. Pavle odlazi u Rumu kod Kumrijinog oca Grozdina. Grozdin je zbog Trifuna omrznuo Pavla. Kumrija je sa Pavlom razgovarala sa drskou izneverenih supruga. Pavle je nagovara da se vrati Trifunu, ali ona to odbija. On odlazi du granice i vidi da je sve mirno. Oprata se sa Kumrijom, koja plae i govori mu kako se vie nikada nee videti. Pavle na enin grob nije otiao iz religioznih razloga ili po obiaju, nego u divljenju koje ga je obuzelo prema eni koju je sad mrtvu vie voleo. Pavle se vraa u Be. Odlazi kod Kazerlinga, koji je zadovoljan njegovim izvetajem. Hteo je da vidi gospou Evdokiju pre nego to ode u Rusiju. Kako se dan njegovog odlaska bliio, tako mu se to sve vie inilo ludo. On joj alje pismo sa molbom za vizitu. Umesto nje mu odgovara Boi sa pozivom da doe. Kopa mu govori da se uva Boia, on je na dui imao dva oveka. Kerku je zatvorio u manastir jer je uo da za nekim oficirima jurca. Evdokija moli Pavla da muu o njima nita ne govori. Boi pita Pavla da li je istina da je njegova ker dolazila k njemu. On odgovara da jeste, ali porie da se izmeu njih bilo ta dogodilo. Evdokija je imala homoseksualno iskustvo sa gospoom Montermovo. Pavla pregaze i skoro ubiju kola, on na brzinu odlazi iz Bea. Isakovi stie u Tokaj gde upozaje Vinjevskog. Tamo su mu dani prolazili u oekivanju da mu stignu bratenci. Po Vinjevskovom miljenju srpski nacion treba da Rusima izgleda kao neki vitez koji e pomoi da se Turin istera iz Evrope. Treba praviti karijeru, hvatati mesta, govoriti ruski i zaboraviti Srbiju. Srbin je malo, Rus je veliko. Srbi za sebe trae zasebnu treitoriju, Novu Srbiju, neposluni su. U ratu se dre dobro, ali im rat proe, oni u vojsci stvaraju zabunu. ure stie u Tokaj sa trudnom enom i bez dece. Tata nije dala da decu vode sa sobom. ure pria kako se Kumrija spanala sa nekim Vulinom, koji je etrnaest godina mlai od nje. Dolazi Petar sa Varvarom. Petar se promenio, bio je vedar i veseo. Varvara je bila bleda, mirna i nevesela. Bila je trudna. Ona pria kako je Trifun na Petra nasrnuo noem, kako je ina jedne veeri otila i vie se nije vratila. Udavila se u Begeju. Trifun se odmetnuo od porodice, nije sa njima hteo da ide, ve je otiao sam, a sa sobom vodi dvesto ljudi. ure kae kako Trifun misli da je Pavle kriv za ininu smrt, jer ju je on poslednji video ivu, a ona je otila u smrt zbog njegovih rei. Iz Tokaja prvi kreu ure i Ana. Vinjevski se prvo udvarao Ani, a zatim Varvari. Njegova ena mu je u tome pomagala. Varavaru odvode na ruak kod Vinjevskog. Tamo je zavodi njegova ena, a onda je ostavlja samu u sobi sa muem. On je hteo da je siluje, ali ju je spasio lom u kui. ena Vinjevskog, Julijana, i njena

sestra Dunda su se potukle. Dunda je upala u sobu i vikala na Vinjevskog jer je on i nju imao. Varavara je uspela da pobegne. Varvara govori Pavlu da je grozote preivela u kui Vinjevskog i da je njegova ena svodnica, ali ga zaklinje njegovom mrtvom enom da o tome nita ne govori Petru. Varvara i Petar odlaze. Pavle se te veeri motao oko kue Vinjevskog, ulo se pucanje, a Vinjevski je sledeeg dana otputovao. Trifun je u svom zbegu imao mnogo dece, ena, bolesnika, sirotinje i prosjaka. U Tokaju se braa sreu. Trifun puca na Pavla, ali ga promai. Vuk Isakovi je patio od bolesti koja se tada zvala zagu. Udao je kerke i ekao je smrt sa gaenjem od ljudi. Isakovii su stigli u Kijev. Pavle je sa Isakoviima iveo kao da je tu, kao da mu to nije familija. Danju ga nije bilo u kui nego se skitao. Kada su ga pitali kuda se skita, odgovarao je da trai jednu enu sa zelenim oima i trepavicama boje pepela. Ana je mislila da su Pavla urekle neke ene i da bi ga trebalo odvesti u manastir da mu se oita molitva. Pavle se smejao, govorei da je to tano, da su ga urekle mati i ki. Jedne veeri je rekao da mu se ini da su svi ljudi, koje je na putu u Rusiju sreo, aavi, osim njega. Rusija je za njega neka velika zima, a u snu mu se pretvara u ogromnu reku sa kojom nou razgovara. Ogroman Rus mu govori da se u Temivar vie ne moe vratiti, kae da su njihovi domovi tamo opusteli. Taj div, koji ima oblik velikog medveda, kae mu da su oni sad tui u svom zaviaju, ali ga tei da je on sad svim ljudima ovde brat. Ana je posle priala da joj se priinilo da su ti snovi, koje Pavle pria, utvare oveka koji je poremeenog uma. Pavle je priao da Rusija u njegovom snu ima lice, ne samo ogromnog Rusa, nego i Meseca, ledeno. ure i Ana su se najvie svideli Rusima. uru je priznat samo in kapetana, a ne i majorstvo. Petru je dat in lajtnanta (porunika), Pavlu je priznato kapetanstvo. Samo je Trifun bio zapisan kao major. ure i Pavle su odbili da potpiu akt, ali ih je Petar nagovorio. Ana je naula da je u Kijev doao, ili e doi, Vinjevski sa enom Julijanom i svastikom Dundom. Ona se seti kako je u Tokaju zatekla Dundu kako sedi uru u krilu. Muu je to stalno prebacivala. Ana je rodila kerku. Varvara dobija pismo od oca da e je izbrisati iz testamenta ako ne doe. Ne moe da ivi bez nje, umree ako mu ne doe. ure dobija pismo da su mu deca dobro, da ne pitaju za roditelje i da je Anina majka trudna. Pavlu javljaju da je Kopa umro. Joan Boi je enu udario u trbuh, izbacio je na ulicu, a ona se vratila ocu, a sa sobom je povela i svoju ker. Otkad je dobio pismo Pavle je sve manje sanjao svoju enu, a sve vie gospou Evdokiju. Bio je svestan toga da one predstavljaju anela i avola u njegovom ivotu. Pavle osea svoju udoviku samou. Isakovi se u snu ponovo zaljubio u svoju pokojnu enu. Isakovii odlaze generalu Kostjurinu na audijenciju. Pavlu se uini da ulazi Engelshofenu. Tamo je i Trifun. Trifun se podmladio, na licu mu nije bilo ni traga neke mrnje prema Pavlu. Kostjurin nareuje Pavlu da se oeni. Pavle na kobili preskae dve prepone koje niko nije mogao preskoiti. Kladio se sa eviem da mu, pred enom, poljubi izme ako to uradi. Varvara je bila u sedmom mesecu trudnoe i Petra je volela kao to se sestra okree bratu. Petar je bolestan jer ga je kobila zbacila i udarila kopitom u glavu. Petar govori Pavlu da Varvara po njegovoj smrti ne ide njemu u kuu, nego uru ili Trifunu. Pavle ne treba da joj ide u posete. Petar ne eli da ide u otadbinu po smrti, nego eli da bude tamo gde su mu ena i dete. Pavle govori uru i Ani kako razmilja da se vrati u Tokaj, a gotov je i da napusti rusku vojsku. Kae da e ii po svetu da trai onu majku i kerku, a moda i onu enu sa trepavicama boje pepela. Petar je uskoro ozdravio. Ana i ure odlaze iz Kijeva. Varvara raa sina. Imala je teak poroaj, slutila je da tom detetu nema dugog ivota. Na poroaju joj je pomagala Julijana, ena Vinjevskog. Julijana govori Pavlu da se uva Vinjevskog jer

on ima nameru da ga zatvori u karaulu, ako mu se ne pokloni. Pavle joj govori da je njezin mu kurvar, a ona kurva podvodaica. On preti Vinjevskom. Krenuo je da je izgura na ulicu, ali se seti ine Trifunove i naglo menja raspoloenje prema njoj. Vinjevski je preko ene ponovo uspostavio prijateljstvo sa Isakoviima. Varvarin otac umire u Novom Sadu. Varvarino i Petrovo dete je bilo bolesno. Imalo je glavu punu vode i napade trzanja. Njih dvoje odlaze u Mirgorod kod ura i Ane. Vuk Isakovi je poslao pismo da eli da uje, pre nego to umre, da se Pavle oenio. Pavle je sanjao da mu je dola ena koja ga je neno milovala. Rekla mu je da ga voli, a da ga voli i Varvara, koja plae zato to je izgubila sina, kojem je dala ime Pavle. Predvee dolazi vest da je Petrovo dete umrlo. Pavle je bio kao gromom pogoen jer mu se san ispunio. Kumru je Vulin ostavio, a sa njim je bila trudna. Trifun upozorava Pavla da Vinjevski planira da ga ubije ili zatvori. Petar eli da otpusti svoju enu. Kae da ga tastova kletva svuda prati i da ne eli da bude odgovoran za njenu nesreu. Pavle je podneo molbu da bude primljen kod carice. Pie Vuku Isakoviu i obeaje mu da e ispuniti svaku njegovu elju, oenie se opet im nae dobru priliku. Bio je u vezi sa svojom slukinjom. Pavle uje da je Evdokija postala debela, da po ceo dan lei na jastuku kao krme. Kod Pavla dolazi gospoa Julijana Vinjevski. Ona eli da izmiri Pavla sa Vinjevskim. On je otpravlja. Pavle je razoaran, svestan je sirotinje i bede svog naroda. Jedino to mu je jo bilo bitno je to da vidi caricu. eli da ide u Petrograd. Carica dolazi u Kijev. Na audijenciji je imala duboko plavu haljinu. Pavle primeti da je lepa i mlada ena, koja ima blago i milostivo lice. Ona mu govori da zna za jade koji su zadesili njegov nacion i da e odsada ona biti njihov branilac. Kae da e austrijska carica morati da dozvoli da se ceo njegov nacion odseli u Rusiju. Kae da e on uskoro dobiti generalski in. Govori mu da e ga povesti u Petrograd, ali da se mora oeniti. Pavle se zbunio, on je drugaije zamiljao tu audijenciju. Posle je priao kako je video caricu pa ga odvode u zatvor. Slutio je da se radi o nekoj njegovoj krivici koja je bila u vezi sa tim to je iao na audijenciju kod carice. Doveli su oficire koji su tada bili sa njim. On primeti kako svi misle da lae da je video caricu. Govore mu da ga je neko nasamario i da je bio na obinoj maskaradi. Pavle je uo da je to bilo maslo Vinjevskog. Pavle se seli u Bahmut. Ponovo je traio dozvolu za audijenciju. enu sa zelenim oima i trepavicama boje pepela nikada nije naao. Ona je dola u Kijev dan posle Pavlovog odlaska. Sa caricom se nikada nije sreo. ureva i Trifunova deca su dovedena u Rusiju. Kumrija je nala novog valera. Trifun se venao mladom Ruskinjom. Isakovii su uestvovali u sedmogodinjem ratu, koji su izazvali Englezi, koji su zavideli Francuzima na bogatstvu. Englezi su govorili da je rat poeo u Americi, gde su Francuzi hteli da otmu kolonije Englezima. Marija Terezija je u ratu pomagala Francuzima, a ruska carica Mariju Tereziju, protiv prajskog kralja, koji nije bio ljubitelj ena. Ratovi su prolazili, Srbi su besmisleno ginuli. Pavle je do smrti ostao udovac. Na popisu stanovnitva 1900. u Rusiji nije bilo nijednog Srbina. Trifun + Kumrija estoro dece Petar + Varvara ure + Ana dvoje dece Pavle